1

MIRADŽ

Hodi amo koji žudi i želi,

Da je ašik i sam sebi što veli. 
Slušaj miradž pejgamberski golemi,
Za ašikluk tebi srce što gori. 
Ponedeljnik večer dođe jedan glas,
Noć je blaga i hairli baš za nas.
Oni što s njime Božije pomoći,
Ummihani ode kući po noći.
Muhammedu dobar ta’zim kod Boga,
Džebrailu emer dođe od Boga. 
Kat haljina iz dženneta prihvati,
I buraka najboljega uhvati. 
Mome milom Muhamedu odvedi,
Mene i Arš on da vidi, dovedi. 
Pa Džebrail po emeru otiđe,
Mnogi burak pasijaše on vidje. 
Među njima jedan burak plakaše,
Niti jede, niti pije, gledaše. 
Džebrail ga pita: »Zašto ti plačeš,
Zašto i ti ko družina ne jedeš«? 
A Brak mu odgovara prejasno,
Odavno je moje srce žalosno. 
Od kako sam ja ovako proplak'o,
Na hiljade godina je proteklo. 
Iznenada ja sam čuo jedan glas,
Sa koje sam strane ne znam ni. danas. 
Muhammede! neko zovnu imenom,
»Zaljubi se sa ljubavlju srčanom. 
Moje srce od tada se raskipi,
Tog Božijeg milosnika da vidim. 
Ja od tada ništa ne znam za sebe,
Ko da džennet vas ja nosim na sebi. 
Pa iako u džennetu sad stojim,
Dolazi mi ko u vatri da gorim. 
2

Ako po čem Muhammeda ne vidim,

Od života svojega se prolazim:. 
A Džebrail njemu reče polahko:
»Tvoju žalost olakšaću sad lahko. 
Šta tko želi ono hoće dočekat'
Samo treba nekoliko pričekat'«. 
Sa Burakom iz dženeta poletje,
Muhammedu pejgamberu doletje. 
Pa Džebrail govori mu isprva,
Od Boga je tebi selam i stima.
Tebi noćas zapovijed je da ideš,
Boga dragog, Arš i džennet da vidiš. 
Da idemo, hajd polazi, Mustafa,
Jer izgleda tebe Ashabi-safa. 
Evo tebi da uzjašeš Buraka,
Vrata su se otvorila džennetska. 
Božji rahmet prosipa se na svijet',
Tvoj dolazak svatko želi baš vidjet'«. 
Tadž na glavu metnu Božji poslanik,
U svačem je Allah njemu pomoćnik. 
Džebraila on naprijed propusti,
A Buraka ode za njim jahati. 
Za čas jedan on na Kudus doleće,
Pejgamberske duše mnoge tu nađe.
Dva rekata namaza su klanjali,
A svakako Muhammeda štimali. 
Onu noć je mnogo čudo hodio,
Arš i džennet te nebesa vidio. 
Do svog mjesta Džebrail ga dovede,
Poemeru dragog Boga ostade. 
A Muhamed resul njemu govori,
Što gariba mene ovdje ostavi. 
Ne znam puta kuda hoću hoditi,
Boga dragog puno želim vidjeti. 
Džebrail mu veli: »Hajde slobodno!
Radi tebe sve je ovo stvoreno. 
Dragom Bogu ti si mio i habib,
3

Nemoj mislit da si ovdje ti garib. 

Dalje hodit ja ne smijem od Boga,
Ovdje ostat emer mi je od Njega. 
Ako zeru jednu dalje iskočim,
Treba posl’je da u vatri ja gorim. 
Kod Boga si od svakoga najbolji,
Svaki mahluk s tobom Boga sve moli. 
Devletlija Džebrailu govori:
Ti ostani da te vatra ne gori! 
Kad je tako, nemoj dalje hoditi,
Ako bude vatra, ja ću goriti«. 
Pa mu reče: »Ti sa mjesta ne idi,
Tko je u ašku on tu vatru ne vidi. 
U mene je ašk od vazda naputač,
A u svačem dragi Allah pomagač. 
Tko je u akšu ne boji ga svakako,
Glavu dati to je njemu baš lahko. 
Koji traži da ga vatra ne prži,
Nek u srcu salavate zadrži. 

Es-selatu ves-selamu
alejke ja resulel-lah
loading...

S Džebrailom hala zboraše kelam,

Refref dođe pred njim naziva selam. 
Uze cara svijetskoga odnese,
Do sidretul-munteha ga donese. 
Što god vidje na nebesim' robova,
Dragome se Bogu svatko priklanja. 
Netko uči, netko sedždu činjaše,
Netko kijam, netko Boga moljaše. 
Netko tespih, netko u ašku bijaše,
A Bogu se svaki rob taj moljaše. 
Muhammedu hošgeldiju davaju,
A ta'zimom prema njemu gledaju. 
Rekoše mu: »Ja, Muhammed merhaba,
4

Najviša je tebi milost kod Boga. 

Ovaj Miradž i polazak sretan ti,
Za 've rutbe nije niko samo ti. 
Ti ćeš noćas Boga dragog vidjeti,
Ti ćeš noćas sa Allahom zboriti. 
K'o ti nama niko do sad ne dođe,
Božju milost k'o ti niko ne nađe«. 
Odatle je Devletlija otiš'o,
Gdje je emer bio Božiji on doš'o. 
Od Allaha Muhammedu dođe glas,
Haša, nije zbor u Boga k'o u nas, 
»Milosniče, milujem te dobro ja,
Radi tebe stvoio sam svakog Ja. 
Milosniče, vazda Mene traži ti,
S draga srca ibadet Mi čini ti. 
I dan i noć što si vazda žudio,
Da Me vidiš što s' od Mene tražio. 
Da ti dadem što god imam murada,
Sve za jedan po hiljadu dobara. 
Muhammed se dragom Bogu pokloni,
Pa za ummet i hal njihov sve moli. 
Mili Bože, meni ummet oprosti
Jer u njega ima grijeha podosti. 
Đunah rade, tebi asi bivaju,
Ja se bojim da u vatru ne padnu. 
Od Allaha Muhammedu dođe glas:
»Poklon činim tebi ummet Ja noćas. 
Ja na tebe imam milost veliku,
A ti Mene moliš za zemlje šaku. 
Sve sam ja to porad tebe stvorio,
Najboljega tebe sebi vidio. 
Kaziv'o sam Muhammede Ja tebi,
Nagledat se Mene nećeš moći ti. 
Mome zatu ogledalo tvoj je zat,
Ti si sa mnom, milosniče, opisat. 
Na put pravi zovi moje robove,
Kad Me vide pa i njima dobro je«. 
5

Pejgamber se po emeru povrati,

Pa se kući Ummihane navrati. 
Ashabi mu čestitaju polazak,
»Blago nama, za 'vi tvoj sad dolazak. 
Rekoše mu sretan tadž si natak'o,
Od tebe je nama dobro svakako. 
Mi smo ummet, pejgamberluk na tebe,
Naše srce veselo je od tebe. 
Blago nama kad smo njemu mi ummet,
Duši će nam plaća biti za hizmet. 
Dragi Bože milosti Ti njegove,
Od svakoga milosnika najbolje. 
I ko Tebe vazda plačem spominje,
I ko Tebi iskreno sad robuje. 
Molimo Te njihovijem hurmetom,
Svakog tvoga milosnika šerefom. 
Milosti Ti Muhammeda Tvojega,
Nas garibe ne udaljii od njega. 
Ti si, kadar oprosti nam grehote,
A pokrij nam, dragi Bože, sramote. 
S robovima dobrima nas udruži,
A za grijehe, Ti nas Bože ne ruži. 
Tvojim Tebe milosnikom molimo,
Vazda rahmet mi od Tebe tražimo. 
Dragi Bože, nemoj da smo dallin,
na 'vu dovu svi recite amin. 
Mi smo ummet milosnika Božjega,
Da je Božiji rahmet na nas svakoga. 
Od muslima Allah razi neka je,
Muslimanu Božje dobro svako je. 
Ko god traži da ga vatra ne gori,
Neka srce salavatom napuni.

Es-selatu ves-selamu
alejke ja resulel-lah