stš “Mihajlo Pupin”, Kula

FAJL SISTEM FAT 32 I NTFS

Andrej Radović III1 Ocena:__

Sistem datoteka je kritična komponenta svakog računarskog sistema, bilo da se radi o desktop
računaru, mobilnom telefonu ili serveru. To je softverski mehanizam koji upravlja organizacijom i
skladištenjem podataka na uređaju za skladištenje, kao što je hard disk, SSD (SSD) ili fleš disk. Sistem
datoteka određuje kako se podaci čuvaju, preuzimaju i organizuju, i on je suštinski deo operativnog
sistema koji omogućava korisnicima da pristupaju datotekama i direktorijumima i manipulišu njima.

Svrha sistema datoteka je da organizuje podatke na struktuiran i efikasan način. On stvara strukturu
direktorijuma koja korisnicima olakšava navigaciju i pristup njihovim datotekama. Sistem datoteka
takođe upravlja fizičkom lokacijom podataka na uređaju za skladištenje, alocirajući i oslobađajući
prostor po potrebi. Obezbeđuje da se podaci čuvaju na dosledan i bezbedan način, sprečavajući
gubitak ili korupciju podataka usled kvara hardvera ili drugih problema.

Postoji mnogo različitih tipova sistema datoteka, od kojih svaki ima svoje jedinstvene karakteristike i
karakteristike. Neki od najčešćih sistema datoteka koji se danas koriste uključuju FAT32, NTFS, ekt4,
HFS+ i APFS. Svaki od ovih sistema datoteka ima svoje prednosti i nedostatke i često se biraju na
osnovu specifičnih potreba korisnika ili organizacije.

FAT32, na primer, je jednostavan i široko korišćen sistem datoteka koji podržavaju skoro svi
operativni sistemi. Obično se koristi za prenosive uređaje za skladištenje kao što su USB diskovi i
memorijske kartice. Međutim, ima neka ograničenja, uključujući maksimalnu veličinu datoteke od 4
GB i maksimalnu veličinu particije od 2 TB. NTFS je, s druge strane, napredniji sistem datoteka koji je
dizajniran za upotrebu na čvrstim diskovima i drugim velikim uređajima za skladištenje. Nudi funkcije
kao što su šifrovanje, kompresija i dozvole za datoteke, ali ga ne podržavaju stariji operativni sistemi
kao što su Windows 95 i 98.

Jedan od ključnih izazova dizajna sistema datoteka je balansiranje efikasnosti i pouzdanosti. Sistem
datoteka mora biti u stanju da brzo i efikasno skladišti i preuzima podatke, istovremeno
osiguravajući da se podaci čuvaju bezbedno i pouzdano. Ovo uključuje primenu mehanizama za
sprečavanje gubitka podataka usled kvara hardvera ili drugih problema, kao što su vođenje dnevnika
ili kontrolni sumi. Takođe uključuje optimizaciju performansi minimiziranjem količine vremena
potrebnog za pristup podacima, kao što su algoritmi za keširanje ili čitanje unapred.

U zaključku, sistemi datoteka su suštinski deo svakog računarskog sistema, pružajući strukturiran i
efikasan način za upravljanje i skladištenje podataka. Postoji mnogo različitih tipova sistema
datoteka, od kojih svaki ima svoje jedinstvene karakteristike i ograničenja. Izbor sistema datoteka
zavisi od specifičnih potreba korisnika ili organizacije, faktora ravnoteže kao što su efikasnost,
pouzdanost i kompatibilnost. Kako tehnologija skladištenja nastavlja da se razvija, sistemi datoteka
će nastaviti da igraju ključnu ulogu u upravljanju i organizovanju podataka.
NTFS
NTFS, ili sistem datoteka nove tehnologije, je sistem datoteka koji je razvio Microsoft i uveden u
Windows NT 1993. To je trenutno podrazumevani sistem datoteka za većinu modernih verzija
operativnog sistema Windows, uključujući Windows 10. NTFS je moćan i funkcionalan -bogat sistem
datoteka koji nudi mnoge prednosti u odnosu na svoje prethodnike, uključujući poboljšane
performanse, povećanu pouzdanost i napredne bezbednosne funkcije.

Jedna od ključnih prednosti NTFS-a je njegova podrška za velike datoteke i particije. NTFS može da
podrži datoteke veličine do 16 eksabajta i particije do 256 terabajta, što ga čini idealnim izborom za
velike aplikacije za skladištenje podataka. Ova funkcija je posebno korisna za sisteme za skladištenje
podataka na nivou preduzeća ili za skladištenje multimedijalnih datoteka, koje često zahtevaju velike
količine prostora za skladištenje.

Još jedna ključna prednost NTFS-a je njegova podrška za napredne bezbednosne funkcije. NTFS
omogućava administratorima da kontrolišu pristup datotekama i direktorijumima na granularnom
nivou, obezbeđujući da samo ovlašćeni korisnici mogu da pristupe osetljivim podacima. Ovo se
postiže korišćenjem dozvola za fajlove, koje se mogu podesiti da ograniče pristup određenim
korisnicima ili grupama. NTFS takođe podržava šifrovanje, što omogućava da se datoteke čuvaju u
šifrovanom formatu kojem se može pristupiti samo pomoću određenog ključa.

NTFS takođe uključuje funkcije koje poboljšavaju pouzdanost i performanse podataka. Na primer,
NTFS koristi sistem datoteka sa dnevnikom koji beleži promene u sistemu datoteka pre nego što se
predaju na disk. Ovo osigurava da se sistem datoteka može brzo vratiti u konzistentno stanje u
slučaju kvara sistema ili drugog problema. NTFS takođe uključuje brojne funkcije keširanja i
optimizacije koje poboljšavaju brzinu pristupa datotekama, uključujući keširanje unapred,
kompresiju datoteka i indeksiranje datoteka.
Pored mnogih prednosti, postoje i neki potencijalni nedostaci korišćenja NTFS-a. Jedan od primarnih
nedostataka je što nije kompatibilan sa svim operativnim sistemima. Iako NTFS mogu da čitaju neki
operativni sistemi koji nisu Windows, može biti teško oporaviti podatke sa NTFS particije koristeći
operativni sistem koji nije Windows. Pored toga, pošto je NTFS vlasnički sistem datoteka koji je
razvio Microsoft, on nije tako dobro dokumentovan kao sistemi datoteka otvorenog koda kao što su
ekt4 ili KSFS. Ovo može otežati programerima trećih strana da kreiraju alate i uslužne programe koji
rade sa NTFS.

Uprkos ovim potencijalnim nedostacima, NTFS ostaje popularan i široko korišćen sistem datoteka,
posebno u sistemima za skladištenje podataka na nivou preduzeća. Njegova podrška za velike
datoteke i particije, napredne bezbednosne funkcije i mehanizmi pouzdanosti čine ga idealnim
izborom za mnoge aplikacije. Na kraju krajeva, izbor sistema datoteka zavisiće od specifičnih potreba
korisnika ili organizacije, ali NTFS je moćan i svestran sistem datoteka koji treba uzeti u obzir za svaku
aplikaciju za skladištenje podataka velikih razmera.

FAT
FAT, ili Tabela alokacije datoteka, sistem datoteka je zastareli sistem datoteka koji je prvi put
predstavljen sa MS-DOS-om 1980-ih. Bio je naširoko korišćen u ranim personalnim računarima i
ostao je u upotrebi i danas, posebno na prenosivim uređajima za skladištenje podataka kao što su
USB diskovi i memorijske kartice.

Jedna od ključnih karakteristika FAT sistema datoteka je njegova jednostavnost. FAT sistem datoteka
je relativno lak za implementaciju i zahteva minimalnu snagu obrade, što ga čini idealnim izborom za
rane personalne računare sa ograničenim resursima. Sistem datoteka je takođe relativno lak za
održavanje, jer ne koristi složene strukture podataka koje se mogu oštetiti ili teško oporaviti u slučaju
kvara sistema.

Još jedna prednost FAT sistema datoteka je njegova kompatibilnost sa širokim spektrom operativnih
sistema. Pošto je sistem datoteka FAT tako široko korišćen, može ga čitati većina modernih
operativnih sistema, uključujući Windows, macOS i Linux. Ovo ga čini idealnim izborom za prenosive
uređaje za skladištenje, jer osigurava da se datotekama uskladištenim na ovim uređajima može
pristupiti na širokom spektru računara i uređaja.

Međutim, sistem datoteka FAT takođe ima neka značajna ograničenja koja ga mogu učiniti manje
pogodnim za neke aplikacije. Jedno od primarnih ograničenja je nedostatak podrške za velike
datoteke i particije. FAT sistem datoteka je ograničen na veličine datoteka od 4 GB ili manje i
particije od 8 TB ili manje, što može otežati korišćenje za skladištenje velikih multimedijalnih
datoteka ili za aplikacije za skladištenje podataka na nivou preduzeća.
Još jedno ograničenje FAT sistema datoteka je nedostatak naprednih bezbednosnih funkcija. Za
razliku od modernijih sistema datoteka kao što je NTFS, FAT sistem datoteka ne uključuje podršku za
dozvole datoteka ili šifrovanje, što ga može učiniti manje pogodnim za skladištenje osetljivih
podataka. Pored toga, pošto je sistem datoteka FAT relativno jednostavan, on ne uključuje mnoge
napredne funkcije koje su dostupne u modernijim sistemima datoteka, kao što su vođenje dnevnika
ili kompresija datoteka.

Uprkos ovim ograničenjima, sistem datoteka FAT ostaje u upotrebi i danas, posebno na prenosivim
uređajima za skladištenje podataka. Njegova jednostavnost i kompatibilnost čine ga idealnim
izborom za ove uređaje, kojima često treba da pristupi širok spektar uređaja i operativnih sistema.
Međutim, za naprednije aplikacije za skladištenje podataka, moderniji sistemi datoteka kao što su
NTFS ili exFat mogu biti prikladniji, jer nude naprednije funkcije i podršku za veće datoteke i particije.

ExFat
ExFat, ili Tabela proširene alokacije datoteka, je sistem datoteka koji je uveo Microsoft 2006. godine
kao naslednik FAT sistema datoteka. Dizajniran je da prevaziđe mnoga ograničenja FAT sistema
datoteka, posebno u pogledu veličine datoteke i veličine particije. ExFat je optimizovan za korišćenje
sa fleš diskovima i drugim prenosivim uređajima za skladištenje, što ga čini idealnim izborom za
skladištenje velikih datoteka na ovim uređajima.

Jedna od ključnih prednosti ExFat-a je njegova

podrška za velike datoteke i particije. ExFat podržava
veličine datoteka do 16 eksabajta, što je znatno veće
od ograničenja od 4 GB FAT sistema datoteka. Takođe
podržava particije do 128 petabajta, što je mnogo
veće od ograničenja od 8 TB FAT sistema datoteka.
Ovo čini ExFat idealnim izborom za skladištenje velikih
multimedijalnih datoteka ili za aplikacije za
skladištenje podataka na nivou preduzeća.
Još jedna prednost ExFat-a je njegova kompatibilnost sa širokim spektrom operativnih sistema. Kao i
sistem datoteka FAT, ExFat je dizajniran da bude kompatibilan sa širokim spektrom operativnih
sistema, uključujući Windows, macOS i Linux. Ovo ga čini idealnim izborom za prenosive uređaje za
skladištenje, jer osigurava da se datotekama uskladištenim na ovim uređajima može pristupiti na
širokom spektru računara i uređaja.

Pored podrške za velike datoteke i particije i kompatibilnosti sa više operativnih sistema, ExFat
takođe uključuje nekoliko naprednih funkcija koje nisu dostupne u sistemu datoteka FAT. Na primer,
ExFat uključuje podršku za dozvole datoteka, što omogućava administratorima da kontrolišu pristup
datotekama i direktorijumima na granularnom nivou. ExFat takođe uključuje podršku za vođenje
dnevnika, što pomaže da se obezbedi integritet podataka u slučaju kvara

Uprkos mnogim prednostima, postoje neki potencijalni nedostaci korišćenja ExFat-a. Jedan od
primarnih nedostataka je što nije tako široko podržan kao neki drugi sistemi datoteka, posebno na
starijim operativnim sistemima. Ovo može otežati pristup datotekama uskladištenim na ExFat
particiji na starijim računarima ili uređajima. Pored toga, ExFat nije tako dobro dokumentovan kao
neki drugi sistemi datoteka, što može otežati programerima trećih strana da kreiraju alate i uslužne
programe koji rade sa ExFat-om.

Ukratko, ExFat je moćan i svestran sistem datoteka koji nudi mnoge prednosti u odnosu na svog
prethodnika, FAT sistem datoteka. Njegova podrška za velike datoteke i particije, kompatibilnost sa
više operativnih sistema i napredne funkcije čine ga idealnim izborom za prenosive uređaje za
skladištenje i druge aplikacije koje zahtevaju skladištenje datoteka visokih performansi. Međutim,
njegov nedostatak široke podrške za starije operativne sisteme i ograničena dokumentacija mogu ga
učiniti manje pogodnim za neke aplikacije. Na kraju krajeva, izbor sistema datoteka zavisiće od
specifičnih potreba korisnika ili organizacije, ali ExFat je moćan i svestran sistem datoteka koji treba
uzeti u obzir za svaku aplikaciju za skladištenje podataka velikih razmera.

HFS+
HFS+ je sistem datoteka koji je razvio Apple Inc. za
upotrebu na Macintosh računarima. Predstavljen je
1998. godine i od tada je postao podrazumevani sistem
datoteka koji se koristi na svim Macintosh računarima.
HFS+ je dizajniran da podrži skladištenje datoteka visokih
performansi, sa funkcijama kao što su vođenje dnevnika i
podrška za dozvole za datoteke.

Jedna od ključnih prednosti HFS+ je njegova podrška za

vođenje dnevnika. Vođenje dnevnika je funkcija koja pomaže da se obezbedi integritet podataka u
slučaju kvara sistema ili drugog problema. Sa vođenjem dnevnika, promene u sistemu datoteka se
beleže u datoteci evidencije, koja se može koristiti za oporavak podataka u slučaju pada. Ovo čini
HFS+ pouzdanim i robusnim sistemom datoteka, posebno za kritične aplikacije.
Još jedna prednost HFS+ je njegova podrška za dozvole datoteka. Dozvole za datoteke omogućavaju
administratorima da kontrolišu pristup datotekama i direktorijumima na granularnom nivou. Ovo
može pomoći da se osigura da su osetljivi podaci zaštićeni od neovlašćenog pristupa. Dozvole za
datoteke su takođe važne za sisteme sa više korisnika, gde će više korisnika možda morati da pristupi
istim datotekama i direktorijumima.

HFS+ takođe uključuje podršku za napredne funkcije kao što su prošireni atributi i Unicode imena
datoteka. Prošireni atributi omogućavaju prilaganje dodatnih metapodataka datotekama, kao što su
tip datoteke ili informacije o kreatoru. Ovo može biti korisno za aplikacije koje moraju da rade sa
datotekama na određene načine. Unicode imena datoteka omogućavaju da nazivi datoteka uključuju
širi opseg znakova, što može biti korisno za korisnike koji treba da rade sa datotekama na različitim
jezicima ili skupovima znakova.

Uprkos brojnim prednostima, postoje neki potencijalni nedostaci korišćenja HFS+. Jedan od
primarnih nedostataka je nedostatak podrške za neke napredne funkcije, kao što su deduplikacija
podataka ili kompresija. HFS+ je takođe optimizovan za upotrebu na Macintosh računarima, što ga
može učiniti manje pogodnim za aplikacije na više platformi ili aplikacije koje treba da rade sa
datotekama uskladištenim na drugim operativnim sistemima.

Ukratko, HFS+ je moćan i svestran sistem datoteka koji je dizajniran posebno za upotrebu na
Macintosh računarima. Njegova podrška za vođenje dnevnika, dozvole za datoteke i napredne
funkcije kao što su prošireni atributi i Unicode imena datoteka čine ga idealnim izborom za
skladištenje datoteka visokih performansi. Međutim, nedostatak podrške za neke napredne funkcije i
dizajn koji je usmeren na Macintosh mogu ga učiniti manje pogodnim za neke aplikacije. Na kraju
krajeva, izbor sistema datoteka zavisiće od specifičnih potreba korisnika ili organizacije, ali HFS+ je
pouzdan i robustan sistem datoteka koji treba uzeti u obzir za svaku aplikaciju za skladištenje
podataka zasnovanu na Macintosh-u

APFS

APFS, ili Apple sistem datoteka, je sistem datoteka koji

je razvio Apple Inc. za upotrebu na njihovim
operativnim sistemima macOS, iOS, iPadOS, tvOS i
vatchOS. Prvi put je predstavljen 2016. godine i
dizajniran je da zameni stariji sistem datoteka HFS+
koji se koristi na Apple-ovim uređajima. APFS je
optimizovan za upotrebu sa solid-state diskovima
(SSD) i fleš memorijom, koji postaju sve popularniji u
savremenim uređajima.

Jedna od ključnih karakteristika APFS-a je njegova podrška za snimke. Snimci su vrsta rezervne kopije
koja omogućava korisnicima da kreiraju kopiju svog sistema datoteka u određenom trenutku. Ovo
može biti korisno za zaštitu od gubitka podataka, jer korisnici mogu lako da se vrate na prethodni
snimak ako dožive problem sa svojim sistemom. Snimke automatski kreira APFS i čuvaju se na istom
uređaju kao i originalni podaci, što im čini lakim za pristup i korišćenje.

Još jedna važna karakteristika APFS-a je njegova podrška za šifrovanje. APFS uključuje ugrađenu
podršku za enkripciju na nivou datoteke i na nivou volumena, što može pomoći u zaštiti osetljivih
podataka od neovlašćenog pristupa. Ovo može biti posebno važno za mobilne uređaje kao što su
pametni telefoni i tableti, koji se često koriste za čuvanje osetljivih ličnih i finansijskih informacija.

APFS takođe uključuje podršku za napredne funkcije kao što je kloniranje, koje omogućava kopiranje
datoteka bez zauzimanja dodatnog prostora za skladištenje, i kompresiju, koja može pomoći da se
uštedi prostor na uređajima sa ograničenim kapacitetom skladištenja. Pored toga, APFS podržava
funkcije kao što su deljenje datoteka i podrška za metapodatke, što može pomoći da organizacija
datoteka i upravljanje budu efikasniji.

Uprkos brojnim prednostima, postoje neki potencijalni nedostaci korišćenja APFS-a. Jedan od
primarnih nedostataka je nedostatak podrške za neke starije Macintosh računare, koji možda neće
moći da pokreću macOS High Sierra ili novije verzije koje podržavaju APFS. Pored toga, neki korisnici
mogu otkriti da ugrađene funkcije šifrovanja APFS-a mogu da izazovu probleme sa performansama
na sporijim uređajima, iako su ovi problemi uglavnom manji i mogu se ublažiti pravilnom
konfiguracijom.

Ukratko, APFS je moćan i svestran sistem datoteka koji

je dizajniran posebno za upotrebu na Apple uređajima.
Njegova podrška za snimke, šifrovanje i napredne
funkcije poput kloniranja i kompresije čine ga idealnim
izborom za moderne uređaje sa SSD diskovima i fleš
memorijom. Iako nedostatak podrške za neke starije
uređaje i potencijalni problemi sa performansama na
sporijim uređajima mogu biti zabrinuti za neke
korisnike, APFS je generalno pouzdan i efikasan sistem
datoteka koji treba uzeti u obzir za bilo koju aplikaciju za
skladištenje podataka zasnovanu na Apple-u.

EXT
EXT sistem datoteka je porodica sistema datoteka koji se prvenstveno koriste na Linux-u i drugim
operativnim sistemima sličnim Unix-u. Prvi put je predstavljen ranih 1990-ih i od tada je postao
podrazumevani sistem datoteka koji se koristi u mnogim Linux distribucijama. Trenutno postoji
nekoliko verzija sistema datoteka EXT, uključujući EXT2, EXT3 i EXT4, svaka sa svojim skupom funkcija
i poboljšanja.

Jedna od ključnih prednosti EXT sistema datoteka je njegova podrška za vođenje dnevnika. Vođenje
dnevnika je funkcija koja pomaže da se obezbedi integritet podataka u slučaju kvara sistema ili
drugog problema. Sa vođenjem dnevnika, promene u sistemu datoteka se beleže u datoteci
evidencije, koja se može koristiti za oporavak podataka u slučaju pada. Ovo čini EXT sistem datoteka
pouzdanim i robusnim sistemom datoteka, posebno za kritične aplikacije.

Još jedna prednost EXT sistema datoteka je njegova podrška za dozvole datoteka. Dozvole za
datoteke omogućavaju administratorima da kontrolišu pristup datotekama i direktorijumima na
granularnom nivou. Ovo može pomoći da se osigura da su osetljivi podaci zaštićeni od neovlašćenog
pristupa. Dozvole za datoteke su takođe važne za sisteme sa više korisnika, gde će više korisnika
možda morati da pristupi istim datotekama i direktorijumima.

EXT sistem datoteka takođe uključuje podršku za napredne funkcije kao što su prošireni atributi i
liste kontrole pristupa (ACL). Prošireni atributi omogućavaju prilaganje dodatnih metapodataka
datotekama, kao što su tip datoteke ili informacije o kreatoru. ACL-ovi omogućavaju
administratorima da postave dozvole za određene datoteke ili direktorijume za pojedinačne
korisnike ili grupe, pružajući još detaljniju kontrolu nad pristupom datotekama.

Uprkos mnogim prednostima, postoje neki potencijalni nedostaci korišćenja EXT sistema datoteka.
Jedan od primarnih nedostataka je nedostatak podrške za neke napredne funkcije, kao što su
deduplikacija podataka ili kompresija. Pored toga, sistem datoteka EXT može biti manje efikasan od
nekih drugih sistema datoteka kada rukuje veoma velikim datotekama ili veoma velikim brojem
datoteka.

Ukratko, EXT sistem datoteka je pouzdan i robustan sistem datoteka koji je prvenstveno dizajniran za
upotrebu na Linux-u i drugim operativnim sistemima sličnim Unix-u. Njegova podrška za vođenje
dnevnika, dozvole za datoteke i napredne funkcije kao što su prošireni atributi i ACL-ovi čine ga
idealnim izborom za kritične aplikacije i sisteme za više korisnika. Međutim, nedostatak podrške za
neke napredne funkcije i potencijalni problemi efikasnosti sa veoma velikim datotekama ili
direktorijumima mogu ga učiniti manje pogodnim za neke aplikacije. Na kraju krajeva, izbor sistema
datoteka zavisiće od specifičnih potreba korisnika ili organizacije, ali EXT sistem datoteka treba uzeti
u obzir za svaku aplikaciju za skladištenje podataka zasnovanu na Linux-u.