Organizacija podataka na disku

• Fajl
j sistem (File
( System)
y ) jje na in
organizovanja podataka (fajlova) na hard
disku ili drugom medijumu
• Svaki operativni sistem podržava jedan ili
više fajl sistema
• Najpoznatiji fajl sistemi su
– FAT (FAT12,
(FAT12, FAT16, FAT32, ... ) - File Allocation
Table
– NTFS - Windows NT File System
– HFS andd HFS+,
HFS HPFS,
HPFS ext2,
t2 ext3,
t3 ext4,
t4 ISO 9660
9660,
ODS-5, ZFS and UDF

Aleksandar Osnovi ra unarstva 23

Stamenkovi
 Oznaka fajl sistema

Aleksandar Osnovi ra unarstva 24

Stamenkovi
FAT
• Razvijen je od strane Billa Gatesa i Marca McDonalda u periodu
1976–1977.
• Koriš en u svim verzijama
j DOS operativnog
p g sistema ((MS-DOS,,
FreeDOS, itd.) kao i u Windows operativnim sistemima do
Windows ME.
• Podržan je od strane skoro svih operativnih sistema
• Organizacija FAT diska (particije)
– Na po etku diska nalazi se Boot Sector
– Rezervisani sektor
– File Allocation Table - Tabela koja sadrži podatke o tome gde je
svaki fajl smešten na disku (naj eš e se formiraju dve kopije FAT
FAT--
a)
– Prostor za podatke (Data Range) u kome su smešteni svi fajlovi i
direktorijumi
• Sektori su grupisani u klastere (cluster). Jedan klaster diska
sadrži nekoliko sektora ((1, 2, 4, 8, 16, ...),
) što zavisi od veli ine
sektora diska.
• Klaster je najmanja jedinica memorije koja može biti dodeljena
fajlu. Svakom fajlu je dodeljen ceo broj klastera
• Glavni nedostatak FATa (FAT32) - Maksimalna veli ina fajla je
2GB
Aleksandar Osnovi ra unarstva 25
Stamenkovi
FAT tabela
• Svaki klaster ima ppo jjednu oznaku u FAT
tabeli koji ukazuje na to kako se taj klaster
koristi.
• Mogu e oznake u FAT tabeli su:
– Kl
Klaster
t jej deo
d datoteke
d t t k – upisan
i jje b
brojj (k
(kod)
d)
slede eg klastera gde se nastavlja datoteka
– Klaster je poslednji deo datoteke
– Klaster sadrži loše sektore
– Klaster
Kl t je j prazan

Aleksandar Osnovi ra unarstva 26

Stamenkovi
FAT tabela
• Ako datoteka zauzima n klastera, gde je n
prirodan broj, oni ne moraju da budu
susedni, ve datoteka može biti razbacana
po razli
li itim
iti klasterima
kl t i na disku.
di k
• Pomo u oznaka u FAT tabeli klasteri koji
sadrže
d ž iistiti ffajl
jl povezuju
j se u “lance”.
“l ”
• Operativni sistem odre uje gde se nalaze
podaci
d ik koji
ji ine
i jednu
j d datoteku
d t t k na osnovu
dva podatka:
– zapisa u direktorijumu
– zapisa u FAT tabeli

Aleksandar Osnovi ra unarstva 27

Stamenkovi
Pojam labavosti - slack
• Klaster je minimalna koli ina prostora na
di k k
disku koja
j se može ž ddodeliti
d liti jjednom
d ffajlu
jl
• U jednom klasteru se ne može nalaziti više
delova razli itih fajlova
• PRIMER: Fajl veli ine 65KB na disku sa
klasterima veli ine 32KB zauze e 3 klastera,
gde e se u poslednjem klasteru nalaziti
samo 1KB podataka
• Gubitak prostora na disku koji se javlja na
ovaj na in naziva se labavost (Slack)
• Što je ve
e a veli
eli ina klastera na disk
disku, više
iše
prostora e biti izgubljeno u smislu labavosti

Aleksandar Osnovi ra unarstva 28

Stamenkovi
Vrste FAT fajl sistema
• FAT16
– Koristi 16-bitni binarni kod za zapis broja klastera
– Particija
j formatirana koriš enjem
j FAT16 može
imati najviše 216=65526 klastera
– Koristi se za hard diskove kapaciteta od 16MB do
2048MB
• VFAT
– Varijanta
j FAT16 koja
j omogu
g ava davanje
j dugih
g
imena datotekama
• FAT32
–KKoristi
i i 32-bitni
32 bi i bi
binarnii k
kod
d za zapis
i bbroja
j kl
klastera
– Particija formatirana koriš enjem FAT32 može
imati najviše 228= 268 435 456 klastera
– Omogu ava formatiranje particija velikih
kapaciteta

Aleksandar Osnovi ra unarstva 29

Stamenkovi
NTFS
• Fajl
j sistem koji
j se koristi u Windows NT
operativnim sistemima (Windows 2000, XP,
Vista, Windows 7)
• Predstavlja
Predsta lja unapredjenje
napredjenje FAT sistema
– Poseduje opciju za kompresiju podataka tako da
oni zauzimaju
o au aju manje
a je prostora
p osto a na
addisku
s u
– Poseduje podešavanja prava pristupa za svaki fajl
• Na ovaj na in svaki korisnik može ta no da podesi koji
e fajlovi (odnosno direktorijumi) biti vidljivi ostalim
korisnicima kao i koje od njih e oni mo i da menjaju,
brišu, otvaraju, itd.
– Ne postoji ograni enje veli ine fajla!

Aleksandar Osnovi ra unarstva 30

Stamenkovi
Imena fajlova
• U FAT16 sistemu, ime fajla može da ima
maksimalno 8 karaktera a ekstenzija 3
karaktera
• Takav sistem imenovanja se esto naziva 8.3
sistem
• U FAT32 sistemu postoji podrška za duga
imena fajlova (long file name)
• Ovim je dužina fajla proširena na 255
karaktera a dužina ekstenzije na 8 karaktera)
• Ovo se postiže formiranjem VFATa (Virtual
File Allocation Table)

Aleksandar Osnovi ra unarstva 32

Stamenkovi
Fragmentacija fajlova
• Tokom ucestalog kopiranja i brisanja fajlova sa
diska, dolazi do pojave fragmentacije
• Kada se obriše neki fajl sa diska, na disku ostane
deo slobodnog prostora
• Ovaj prostor popunjava neki naredni fajl koji se
snima
• Prilikom snimanja fajla na disk (ili proširivanja
postoje eg fajla), operativni sistem teži da fajl snimi
u jednom
j d d
delu,
l odnosno
d d
da pronadje
dj niz
i uzastopnihih
slobodnih klastera koje bi dodelio tom fajlu
• Ukoliko to nije mogu e,e fajl se snima u 2 ili više
delova. Ovaj fajl se naziva fragmentiranim
(podeljenim) a pojava fragmentacija
fragmentacija.

Aleksandar Osnovi ra unarstva 33

Stamenkovi
Fragmentacija fajlova - primer
1. Neka se na disku nalaze fajlovi A, B, C, D, E
2. Brišemo fajl B
3. Snimamo fajl F na mesto fajla B, izmedju A i C
4
4. Snimamo fajl G izmedju F i C (time je prostor gde
je bio B kompletno popunjen)
5. Sada proširujemo
j fajl
j F. Proširenje
j moramo snimiti
posle fajla E i time fajl F postaje fragmentisan sa
ukupno 2 fragmenta

Aleksandar Osnovi ra unarstva 34

Stamenkovi
 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)

Fajl A 1 klaster, Fajl B 4 klastera, Fajl C 2 klastera, Fajl D 3 klastera

A B B B B C C D D D

Brišemo fajl C
A B B B B D D D

Formiramo novi fajl E koji zauzima 3 klastera

A B B B B E E D D D E

B iš
Brišemo ffajlove
jl AiE

B B B B D D D

Formiramo novi fajl F koji zauzima 4 klastera

F B B B B F F D D D F
Aleksandar Osnovi ra unarstva 35
Stamenkovi
Fragmentacija fajlova

• Fragmentacija umnogome pogoršava performanse

hard diska
– Da bi se pro itao fajl koji se sastoji iz više delova,
potrebno je da se glava (ruka) hard diska više
puta pozicionira u toku itanja
– Time se drasti no pove ava srednje vreme
pristupa
i hard
h d disku
di k

Aleksandar Osnovi ra unarstva 36

Stamenkovi
 Defragmentacija diska
• Proces pri kome se
sredjuju fajlovi na hard
disku i eliminiše pojava
fragmentacije
• Defragmentaciju treba
izvršavati s vremena na
vreme pogotovu kada se
esto snimaju i brišu
fajlovi sa diska
• Najpoznatiji programi za
defragmentaciju su Disk
Defragmenter (alat OS
Windows), Diskeeper,
O&O Defrag, Norton
Di k D
Disk Defrag
f itd
itd.
Aleksandar Osnovi ra unarstva 37
Stamenkovi
Aleksandar Osnovi ra unarstva 38
Stamenkovi
Formatiranje
j diska
• Da bi se koristio prostor na magnetnom disku (hard
disku ili disketi) mora se prvo izvršiti formatiranje
diska--uspostavljanje jednog ili više file sistema na
diska
disk (zavisno od broja particija).
• Particinioranje diska je proces deljenja diska na
logi ke celine - particije
• ak i kada ne želimo da disk delimo na više delova,,
na njemu se mora napraviti bar jedna particija
• Svrha particioniranja
– Razdvajanje operativnog sistema i programa od korisni kih
fajlova
– Rezervisanje
j p
prostora za virtuelnu memoriju
j operativnog
p g
sistema (swap fajl)
– Mogu nost instaliranja više od jednog operativnog sistema
– Pove ana bezbednost sistema
– Poboljšanje performansi
Aleksandar Osnovi ra unarstva 39
Stamenkovi
Primarne i logi ke particije
• Postoje
j dve vrste p
particija
j
– Primarna particija
– Logi ka particija
• Može biti najviše 4 primarne particije na disku
• Za svaku primarnu particiju odredjen je fajl sistem
koji se koristi na njoj
• Na svakoj primarnoj particiji (uklju uju i i extended)
može se nalaziti najviše jedan operativni sistem
• Primarna particija može biti podeljena na više
logi kih particija (takva primarna particija se naziva
proširena (extended) particija)
• Podaci o particijama nalaze se u MBRu (Master Boot
Record) koji se nalazi u nultom sektoru (boot sector)
hard diska

Aleksandar Osnovi ra unarstva 40

Stamenkovi
Ozna avanje particija
• Svakojj p
particiji
j na disku operativni
p sistem
dodeljuje veliko slovo abecede (A:, B:, C:, D:,
E: ...)
– Oznake A: i B: su rezervisane za flopi disk
– Ozna avanje hard diska po ine od slova C: i
d d lj j se primarnoj
dodeljuje i j particiji,
ti iji a logi
l i kim
ki
particijama i drugim primarnim particijama se
zatim redom dodeljuju
j j ostala slova abecede D:,, E:
...
– Nakon toga se vrši dodela slova opti kim
it ima,
ita i fl
flash
h memorijama,
ij itd
itd.
• Korisnik može po želji da promeni ova
ozna avanja
Aleksandar Osnovi ra unarstva 41
Stamenkovi
Drajveri
j
• Drajveri (Driver) su programi koji omogu avaju
odnosno olakšavaju komunikaciju izmedju hardvera
(
(periferijskog
if ij k uredjaja)
dj j ) i k
korisni
i i kih programa, tj
tj.
korisnika
• Komunikacija j sa pperiferijskim
j uredjajima
j j obavlja
j se
putem porta na koji je taj uredjaj vezan.
Komunikacija se obavlja razmenom nizova bitova, tj.
jezik komunikacije je jezik nula i jedinica.
• Ovakav vid komunikacije nije pogodan za korisni ke
aplikacije
– Programer bi morao u potpunosti
potp nosti da nau
na i jezik
je ik
komunikacije
– To je esto veoma naporan posao a i udaljava programera
od same suštine programa koji piše
• Drajveri služe da premoste ovu barijeru i da
umnogome olakšaju komunikaciju sa perifernim
ure ajem
Aleksandar Osnovi ra unarstva 44
Stamenkovi
Drajveri
• Da bi se bilo koji uredjaj installirao potrebno je
– Povezati uredjaj na odgovaraju i port
– Izvršiti instalaciju drajvera
• Drajver omogu ava jednozna nu komunikaciju
(komunikaciju na isti na in) svih aplikativnih
programa sa perifierijskim uredjajem
• Potrebno je installirati drajver za svaku komponentu
ra unara
• Potrebno je odabrati adekvatan drajver za ta no
odredjeni
d dj i uredjaj
dj j i odredjeni
d dj i operativni
ti i sistem
i t
• Pojedini operativni sistemi (Windows) imaju bazu
drajvera i mogu sami da prepoznaju i instaliraju
odgovaraju i drajver (Plug and Play).
• Drajveri za neke operativne sisteme se isporu uju uz
sam uredjaj
Aleksandar Osnovi ra unarstva 45
Stamenkovi
DOS operativni sistem
• (DOS) Disk operativni sistemi
• Interakcija korisnika obavlja karakternim znacima
(slovima, brojevima, simbolima)
• Interfejs preko komandne linije (komande se
ukucavaju)
• Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista
prikazanih na ekranu ((menu driven interface))
p
• Prompt – sistem eka da korisnik zapo ne aktivnost
• Danas ima samo istorijski zna aj

Aleksandar Osnovi ra unarstva 46

Stamenkovi
 Windows operativni sistem
• Grafi ki korisni ki interfejs (GUI –
Graphical User Interface)
• To je operativni sistem u kome
k i ik iinteraguje
korisnik t j sa ra unarom
pomo u miša
• Na po etku Windows je bio vrsta
programa poznatog kao ljuska (shell),
(shell)
koji stavlja grafi ko lice MS-DOS-u
• Uvo enjem Windowsa 95, 1995.god.,
Microsoft prelazi na potpuno novi OS
koji retko pokazuje svoje MS-DOS
poreklo
• Poslednjej verzije
j Windows-a ((XP,
Vista i 7) nemaju više nikakve veze sa
DOS prošloš u

Aleksandar Osnovi ra unarstva 47

Stamenkovi
Windows 2000/XP/Vista/7
• Karakteristike (Windows 2000, Windows XP, Windows Vista,
Windows 7) operativnih sistema su:
• Poseduju ugradjen GUI.
• Imaju 32-bitnu ili 64-bitnu arhitekturu.
• Sadrže
S d ž ugradjenu
dj plug
l and d play
l ttehnologiju.
h l ij
– Ra unar prepoznaje novi uredjaj koji je dodat a da korisnik ne
mora da eksplicitno kaže o kakvom uredjaju se radi. Prethodno se
ova funkcionalnost javljala u Macintosh ra unarima.
• Poseduju ugradjenu podršku za rad u mreži, faks, elektronsku
poštu, kao i za pristup Internetu.
• U zavisnosti od verzije, kao klijent ili kao server operativni
sistem
• Podržavaju multitasking i višeprocesorski rad.
• Poseduju pouzdaniji sistem zaštite od Windows 95/98; nije
mogu rad bez korisni kog naloga.
• Zahtevaju ve i stepen administracije u odnosu na Windows
95/98.

Aleksandar Osnovi ra unarstva 48

Stamenkovi