Visoka tehnika kola strukovnih studija

u Zrenjaninu

SEMINARSKI RAD

Predmet: Operativni sistemi

Tema: Fajl sistemi FAT i FAT32

Mentor:
dr Duan Mali

Student:
Marko Kljaji, IM22/14R

Zrenjanin, januar 2015.

SADRAJ

UVOD ...........................................................................................................1 - 4
Pojam fajla, atributi fajla i operacije sa fajlom ....................................................1
Pojam, struktura i operacije sa direktorijumom . .................................................2
FAJL SISTEMI ................................................................................................3 - 4
FAT i FAT32..................................................................................................5 - 12
Zakljuak.......................................................................................................13
Literatura....................................................... ...............................................14

UVOD

Pojam fajla:

Datoteka ili fajl (eng. File) je logika jedinica smetaja podataka i informacija. Za
operativni sistem to je objekat koji se uva u sekundarnoj memoriji na HDD (hard disk
drive).
Za korisnika, fajl je najmanja jedinica alokacije logikog prostora na sekundarnoj
memoriji i podaci se ne mogu smetati izvan fajla.

Atributi fajla:

Fajl, osim imena i sadraja, opisuju i dodatni atributi, koji se uvaju u kontrolnom
bloku fajla (eng. File control block).
Atributi fajla su: simbolino ime (naziv), identifikator, tip datoteke, lokacija, veliina (koja
se izraava u bajtovima, reima i blokovima) i zatita.

Operacije sa fajlom:
Osnovne operacije sa fajlom su: kreiranje fajla (create), upis u fajl (write), itanje
iz fajla (read), brisanje fajla (delete).
Ostale operacije sa fajlom su: odsecanje, kopiranje (copy), preimenovanje (rename) i
promena atributa fajla.

Pojam, struktura i operacije sa direktorijumom:

Na jedan disk se moe smestiti veliki broj fajlova koji se grupiu u posebne
strukture koje se nazivaju direktorijum (eng. Directory) ili folderi. Direktorijum je imenik
fajlova koji sadri kontrolne blokove svih fajlova koji su u njemu logiki smeteni.

Najjednostavnija struktura direktorijuma u jednom nivou:

-

svi fajlovi su u istom (jedinom) folderu

fajl mora imati jedinstveno ime u folderu, pa i u celom sistemu
mnogo fajlova smanjuje preglednost
fajlovi se ne mogu organizovati u logike celine
krajnje nepraktino, posebno za vie korisnika

Direktorijum u dva nivoa:

1. nivo glavni direktorijum
2. nivo direktorijumi za svakog korisnika

Tipine operacije nad direktorijumom:

-

prikazivanje sadraja direktorijuma

pronalaenje fajla sa datim imenom koja zadovoljavaju dati kriterijum (search)
kreirajanje fajla i dodavanja u direktorijum
brisanje fajla i izbacivanje iz direktorijuma
promena imena fajla

Fajl sistemi

Fajl sistemi, ili sistemi datoteka su razliiti sistemi organizovanja datoteka i

direktorijuma na uredjajima za smetanja podataka (hard diskovi, kompaktdiskovi, itd). Veina operativnih sistema zavisi od odreenog fajl sistema; na
primer, novija izdanja Microsoft Windows se mogu instalirati samo na nekog od
podranih datotenih sistema, poput NTFS i FAT32 i nijedan drugi datoteni sistem
nije ponuen za vreme instalacije, dok na primer Linuks ne moe da instalira na
njima, jer ne podravaju odreene mogunosti koje on kao operativni sistem
zahteva, nego na nekom od fajl sistema poput Rajzera, EXT2, EXT3 itd.
Fajl sistemi obino poivaju na sekundarnim memorijskim medijumima
(diskovima) koji permanentno uvaju veliku koliinu podataka. Implementacije fajl
sistema jako variraju i sve imaju svoje specifinosti.

Strukture
podatka
fajl
sistema na disku potrebne da
se realizuje fajl sistem: boot
control block i volume control
block. Osnovna ideja iza
organizacije
sistema
datoteka je bila da se
podrava rad u kancelariji,
gde se predmeti grupiu u
fascikle, a fascikle u vee i
tako dalje. To je datotenom
sistemu proizvelo koncept
direktorijuma, koji u sebi
moe
da
sadri
druge
direktorijume
i
datoteke.
Datoteke sadre konkretan
sadraj (tekst, programski
kod, slike, baze podataka),
dok
direktorijumi
samo
uvaju podatke o tome koje
datoteke i direktorijumi su u
njima sadrani.

Fajl sistem se najee sastoji od velikog broja blokova, koji su svi iste veliine i
koji se po nekad nazivaju sektorima ili klasterima (po engleskoj rei cluster koja
znai skup). Jedan blok slui kao najmanja jedinica skladitenja podataka na
datotenom sistemu, datoteka uvek ima dve veliine stvarnu veliinu (koliko
bajtova sadri) i veliinu na disku (koliko blokova datotenog sistema je
zahvatila).
Za obinog korisnika ovakva organizacija datotenog sistema u blokove je
obino transparentna. Korisnik treba da poznaje samo naine za pristup
direktorijumima i datotekama, koji zavise od operativnog sistema, a to je najee

grafiko korisniko okruenje sa ikonicama. Sam operativni sistem treba da vodi

rauna o prevoenju blokova podataka u obliku koji je lak za korienje.

Fajl sistemi se mogu podeliti na :

diskovne
fajl sisteme posebne namene
mrene
Postoji mnogo fajl sistema u upotrebi, a jedan isti operativni sistem moe
podravati i vie fajl sistema.
U sistemu Windows postoje tri sistema datoteka, a to su NTFS (eng. New
Technology File System), FAT32 i stariji FAT. (File Alloction table). NTFS ima
mnogo prednosti u odnosu na FAT32.

FAT i FAT32
(eng. File Allocation
Table)

FAT32 i FAT koji se

manje koristi, upotrebljavani
su u ranijim verzijama sistema
Windows,
ukljuujui

Windows 95, Windows 98 i Windows Millennium Edition. FAT32 ne prua bezbednost kao
NTFS, tako da ukoliko imate FAT32 particiju ili volumen na raunaru, svaki korisnik koji
ima pristup vaem raunaru moi e da proita sve datoteke na njemu. FAT32 ima i
ogranienja veliine. Ne moete kreirati FAT32 particiju koja je vea od 32 GB u ovoj
verziji sistema Windows, a na FAT32 particiji ne moete uskladititi datoteku koja je vea
od 4 GB.
Osnovni razlog da koristite FAT32 je zbog toga to imate raunar koji e ponekad koristiti
Windows 95, Windows 98 ili Windows Millennium Edition, a u drugim sluajevima ovu
verziju sistema Windows, koja je poznata kao multiboot konfiguracija. Ako je to sluaj,
bie potrebno da na FAT32 ili FAT particiji instalirate raniji operativni sistem i da se
uverite da je to primarna particija (ona na kojoj moe da se nalazi operativni sistem).
Sve dodatne particije kojima ete pristupati pomou ranijih verzija sistema Windows
morae takoe biti formatirane pomou FAT32 sistema datoteka. Te ranije verzije sistema
Windows mogu pristupiti NTFS particijama ili volumenima preko mree, ali ne i na
raunaru.

U FAT16 fajl sistemu tabela alokacija fajlova sadri informacije o alociranim

fajlovima, nekorienim lokacijama i neispravnim lokacijama. FAT tabela je model
fizikih sektora na fizikom hard disku svaka elija tabele predstavlja jedan
zakrivljeni trapezoidni sektor. Fajlovi dolaze u svim oblicima i veliinama od
najmanjeg teksta fajla od samo nekoliko bajta do najveih fajlova video filmova i
baza podataka.
Alokaciona tabela fajlova u FAT fajl sistemu ima samo 4 mogua ulaza, a to su:
1. 0 znai da je alokaciona jedinica na raspolaganju za korienje
2. Broj 2 znai da je sledei deo fajla lociran u sektoru pod tim rednim
brojem
3. E indicira kraj fajla
4. B indicira lo sektor u koju se informacija ne moze uskladititi
U fajl sistemu informacije o imenima fajlova, poetku, zavretku i veliini fajlova
nalazi se u glavnoj listi Imeniku Ulaza (Directory Entry). Svi fajlovi u sistemu
imaju ulaze u Imeniku ulaza. Isti tip informacija o fajlovima sadri i Root
Directory. Boot Record sadri tehnike informacije o logikim drajvovima. Boot
Record, Root Directory i FAT tabela rade zajedno da omogue korisniku
memorisanje, pronalaenje i korienje fajlova na raunaru
FAT16 je Microsoft fajl sistem koji je uveden u upotrebu 1984. godine i pojavio se
na trite u Windows 3.0 i 3.11 pa ak i u Windows 95. Svaki sektor sadri 512
bajta informacija, a koristei isti metod za svaki alocirani sektor moe se adresirati
oko 33MB. Medjutim ovaj kapacitet su veoma brzo premaili proizvoai hard
diska, pa se morao pronai drugi nain adresiranja i korienja celog raspoloivog
prostora ovih diskova. Ovo je dovelo do razvoja koncepta klastera, u kojem se
koristi vie sektor kao memorijska jedinica. Koristio je 16-obitno adresiranje
klastera. Podrzava diskove veliine do 2GB. U odnosu na FAT32 ili NTFS veoma
slabo tedi prostor na disku, tako da se samim prelaskom na FAT32 dobija se
uteda prostora na hard disku od 15% do 20%.

FAT32 je poslednji sistem FAT tabela. Naslednik FAT FS i prua mnogo bolje
performanse, izmeu ostalog u brzini i u iskorienosti prostora na hard disku.
Podrava diskove veliine od preko 512MB do 2TB, dosta efikasnije u odnosu na
svog prethodnika koristi prostor na hard disku (npr. klasteri od 4KB na diskovima
do 8GB), moze da relocira koreni direkorijum i koristi backup FAT-a umesto
osnovne tabele, fleksibilniji je (dozvoljava aktiviranja vise kopija FAT-a).
Podravaju ga Windows 95,Windows 2000 i Windows XP.

*Verzije FAT12, FAT16 i FAT32 predstavljaju 12-bitnu,

16-bitnu, 32-bitnu dubinu tabele

FAT16 je Microsoft fajl sistem koji je uveden u upotrebu 1984. godine i pojavio se
na trite u Windows 3.0 i 3.11 pa ak i u Windows 95. Svaki sektor sadri 512
bajta informacija, a koristei isti metod za svaki alocirani sektor moe se adresirati
oko 33MB. Medjutim ovaj kapacitet su veoma brzo premaili proizvoai hard
diska, pa se morao pronai drugi nain adresiranja i korienja celog raspoloivog
prostora ovih diskova. Ovo je dovelo do razvoja koncepta klastera, u kojem se
koristi vie sektor kao memorijska jedinica. Koristio je 16-obitno adresiranje
klastera. Podrzava diskove veliine do 2GB. U odnosu na FAT32 ili NTFS veoma
slabo tedi prostor na disku, tako da se samim prelaskom na FAT32 dobija se
uteda prostora na hard disku od 15% do 20%.

FAT32 je poslednji sistem FAT tabela. Naslednik FAT FS i prua mnogo bolje
performanse, izmeu ostalog u brzini i u iskorienosti prostora na hard disku.
Podrava diskove veliine od preko 512MB do 2TB, dosta efikasnije u odnosu na
svog prethodnika koristi prostor na hard disku (npr. klasteri od 4KB na diskovima
do 8GB), moze da relocira koreni direkorijum i koristi backup FAT-a umesto
osnovne tabele, fleksibilniji je (dozvoljava aktiviranja vise kopija FAT-a).
Podravaju ga Windows 95,Windows 2000 i Windows XP.

*Verzije FAT12, FAT16 i FAT32 predstavljaju 12-bitnu,

16-bitnu, 32-bitnu dubinu tabele
FAT fajl sistemi imaju dugu istoriju ( vie od tri decenije) korienja na desktop i
prenosnim raunarima. FAT nudi razumno dobre preformanse i otpornost, ak i u
veoma lakim implementacijama. Zbog toga je iroko prihvaena i podrana od
strane gotovo svih postojeih operativnih sistema. FAT fajl sistem je osnovni fajl
sistem za prenosive medije (sa izuzetkom CD-a i DVD-a) i kao takav najee se
nalazi na flopi diskovima, super flopijima, memorijskim i fle memorijskim
karticama. FAT12 je prisutan na flopi disketama, dok se FAT16 i FAT32 nalaze na
veim medijima. FAT se koristio za hard diskove irom DOS-a i ere Windowsa 9x,
ali je njegova upotreba na hard diskovima uvodjenjem NTFS-a u Windowsu XP. Za
mnoge svrhe, NTFS fajl sistem je superiorniji i pouzdaniji u odnosu na FAT fajl
sistem. Njegovi glavni nedostaci su njegova kompleksnost, kao i to to je podran
od verzije Windows-a NT. Tana specifikacije je poslovna tajna Microsofta.

Fragmentacija i defragmentacija klastera fajlova u FAT fajl sistemu

Savremeni operativni sistemi skladite fajlove za koje je potrebno vie
klastera u klastere koji se nalaze jedan do drugoga, odnosno prostorno povezane
klastere bez prekida. Tako raunar zahteva manje vremena da pokrene glave i
locira (ita/upisuje) delove fajla u povezanim klasterima, nego u nepovezanim,
tzv. fragmentiranim klasterima. Raunar uvek ne moe uskladititi svaki fajl u
prostorno povezane klastere iz brojnih razloga. Alat za defragmentaciju ugraen je
u sve savremene operativne sisteme i korisnice se podstiu da regularno
defragmentiraju svoj sistem i da ga uine efikasnijim. Ovaj proces uzima sve
delove fragmentiranih fajlova i smeta ih zajedno u korektnom redosledu tako da
ih raunar moe pronai mnogo lake.
Primer: Neka imamo 5 aktivnih uskladitenih fajlova, fragmentiranih i
nefragmentiranih fajlova i neka su predstavljeni u FAT tabeli sa svojim ulazima.
Neka je FAT tabela predstavljena slikom koja pokazuje klastere 5 aktivnih fajlova.

Fajl 1 je oigledno potpuno povezan (neprekinut) svi delovi su jedan iza drugog
u povezanim klasterima i upisana je oznaka kraja fajla E. Fajl 2 je fragmentiran
u tri dela na razliitim mestima. Fajl 3 je u jednom klasteru poinje i zavrava se
u istom klasteru 16. Fajl 4 je takoe fragmentiran u tri dela, a fajl 5 zauzima 4
povezana klastera 36-39, to znai da nije fragmentiran. ak i ovakva
fragmentacija na niskom nivou utie na efikasnost raunara. Aktiviranjem procesa
defragmentacije raunar nastoji da sve fragmentirane fajlove povee u
neprekinute celine.

Zakljuak:
Ovaj fajl sistem je podran od strane gotovo svih operativnih sistema za
linu i poslovnu upotrebu. iroka raspotranjenost omoguava prenos podataka sa
velikog broja razliitih raunara starije i novije generacije. Ovo znai da vae
fajlove lako moete kopirati sa raunara iz sredine osamdesetih godina prolog
veka na najnoviji raunar danas.

Literatura:
www.windows.microsoft.com
http://en.wikipedia.org/wiki/File_Allocation_Table
http://en.wikipedia.org/wiki/File_system
M. Milosavljevi, G. Grubor: Digitalna Forenizika Raunarskog Sistema, Beograd,
2009.

Formatiranje diska sa FAT16 fajl sistemom

U FAT fajl sistemu komanda za formatiranje kreira tri razliite oblasti na
logikom disku i priprema disk za OS: Boot record, Alokacione tabele fajl sistema
FAT i Root Directory. Ove oblasti se koriste da adresiraju i prate fajlove koji su
uskladiteni na disku. Proces formatiranja razliit je za FAT16 i FAT32. Ove razlike
su ilustrovane u sledeoj tabeli koja prikazuje disk sa jednom primarnom i jednom
proirenom particijom. Levo je primarna particija formatirana sa FAT16 fajl
sistemom. Na desnoj strani je logiki disk u proirenoj particiji formatiran sa
FAT32 fajl sistemom.

FAT sistem je pokazivaa koji se koristi za praenje tri traga: fajlova na particiji,
nealociranog prostora diska i defektnih oblasti logikih diskova. Broj sektora
rezervisanih za FAT odreen je veliinom particije. Posle prve FAT1, kreira se
druga FAT2, kao rezervna kopija FAT1. FAT tabele moraju biti duplirane, ili e
sistem pokazati greku. Posle kreiranja FAT tabela, kreira se Rut direktorijum, koji
predstavlja listu fajlova na nivou ruta logikog diska. Maksimalan broj ulaza koje
rut direktorijum moe imati je 512. Sa Windows 95A pojavio se koncept fajlova sa
dugim imenom. To znai da svi fajlovi koriste najmanje dva ulaza direktorijuma
jedan fajlove sa kratkim imenom, drugi za fajlove sa dugim imenom, tako da se
broj ulaza u Windows 95A, najmanje prepolovio.
Sve kreirano u FAT16 sistemu predstavja sistemsku oblast But rekord, FAT
tabele i rut direktorijum. Ostatak oblasti particije koristi se za skladitenje podataka.

Dakle, formatiranje na najniem nivou deli disk na uparljive segmente od po 512 bajta. U
prvim diskovima malog kapaciteta sistem je mogao direktno upravljati sa sektorima tako
da se ulaz u FAT tabeli direktno odnosio na sektor na logikom disku. FAT16 ima
ogranien broj alokacionih jedinica sektora od 2 16 jedinica za skladitenje ili 65536 (065535) sektora, to daje maksimalnu veliinu diska od oko 33MB. Kada su diskovi
prevazili ovaj kapacitet, trebalo je pronai novi metod adresiranja sektora na disku, to
je dovelo do stvaranja koncepta klastera grupe sektora, ili nove alokacione jedinice
diska. Broj sektora korienih po klasteru odreen je formatom i veliinom particije.
Meutim, formatiranje moe forsirati specifian broj sektora po klasteru, ako to korisnik
eli, a ako to fiziki nije mogue, program za formatiranje to nee dozvoliti.

Formatiranje diska sa FAT32 fajl sistemom

FAT32 fajl sistem sasvim je slian sistemu FAT16. Neka je proirena particija
formatirana kao FAT32. Formatiranje prvo kreira but rekord, ali dok je u FAT16 bio samo
jedan, u FAT32 postoje dve kopije, svaka od po 3 sektora, za razliku od but rekorda
FAT16 od jednog sektora. Ovi but rekordi su odvojeni sa 3 sektora rezervisanog prostora.
Postoje dalje 23 rezervna sektora posle drugog but rekorda, to daje ukupno 32 sektora.

Posle but sektora u FAT32 formatiraju se dve sinhronizovane fajl alokacione tabele. Broj
rezervisanih sektora za fajl alokacione tabele zavisi od veliine logikog diska. U fajl
sistemu FAT32 ovim je kompletirana sistemska oblast. U ovom fajl sistemu rut
direktorijum, koji uvek poinje u klasteru 2, moe rasti do bilo koje veliine, ograniene
samo kapacitetom particije. Posle formiranja sistemske oblasti i rut direktorijuma,
ostatak logikog drajva formatiran je za korisnike podatke.
Samo ime fajl sistema FAT32 implicira da fajl istem moe alocirati 2 32 alokacionih
jedinica. Meutim u stvarnosti FAT32 koristi samo 32 bita, dok se najvie 4 bita ne
koriste (zbog problema u SCANDISK funkciji).
Razlike izmeu FAT16 i FAT32 mogu se sumiratu u sledeem,
1. FAT32 ima 2 kopije but rekorda, svaki duine od po 3 sektora, a FAT16 jedan but
rekord duine 1 sektora;
2. FAT32 ima rut direktorijum lociran u oblasti podataka, ogranien samo veliinom
particije, a FAT16 ima rut direktorijum u sistemsok oblasti sa maksimalno 512
ulaza.

3. FAT16 koristi 16 bita za adresiranje klastera, a FAT32 koristi 28 bita i moe

adresirati vie klastera.

Klasteri
Klaster je grupisanje sektora koji prostorno na disku nastavljaju jedan za
drugim. Broj sektora u svakom klasteru je eksponent broja 2, a zavisi od korienog
formata. Mogue je da korisnik upravlja i specifira broj sektora u klasteru. Meutim,
informacija o broju sektora koji se koriste po klasteru data je u But rekordu rezervisanom
za logike diskove/particije. Najmanji broj sektora po klasteru je 4, to nije uvek sluaj.
Vei logiki diskovi imae vei broj sektora po klasteru, maksimalno do 64.