Оперативни системи

Вежба 9: Партиционе табеле

Диск се може поделити на више делова, партиција, које оперативни систем посматра
као независне блок уређаје. Партиција је део диска фиксне величине. Када се једном
одреди капацитет диска додељен партицији, не може се више мењати без брисања и
форматирања. Организација диска на партиције се уводи како би се омогућило смештање
више оперативних система на једном диску, једна партиција за један оперативни систем,
али и да би могли да системске податке логички одвојимо од наших личних података, како
их не би изгубили приликом поновне инсталације система.
Сваки диск уређај чува све потребне информације о свим партицијама у својој
партиционој табели MBR (Master Boot Record). Партициона табела је смештена на првом
сектору диск уређаја. На основу ње се познаје из које партиције треба учитати оперативни
систем у оперативну меморију приликом подизања система. Систем подржава коначан
број партиција на једном диску (углавном до четри партиције). Да би омогућили више
партиција, више логичких партицја се креира унутар једне. Партиција која се користи као
оквир логичких партицја назива се проширена партиција – extended.
Услед недостатака MBR-a, у последње време се све више користи GPT (GUID Partition
Table), која подржава UEFI тип партиција, за разлику од EFI које је подржавао MBR.
Разлог за коришћење GPT-a је ограничење величине партиција на MBR-у од 2 ТВ. Такође,
уређаји компаније Apple користе Apple partition map (APM).

Разлике између MBR и GPT

MBR је посебан сектор за покретање система на почетку диска, који садржи
податке о ОС-у за покретање система и информације о партицијама логичког диска. MBR
је старија метода, али још увек је подразумевани избор приликом инсталирања новог
диска чак и у Windows Server 2012 или Windows 10. GPT је друга врста која користи GUID
или глобално јединствени идентификатор за дефинисање партиција (Globally Unique
IDentifier) и новији је стандард. Разлика између MBR и GPT структуре приказана је на
слици испод:
 Слика 1. Структуре MBR-a и GPT-a

Број подржаних партиција

MBR садржи табелу партиције од 64 бајта која може да подржава до четири примарне
партиције јер ће свакој требати 16 бајтова. Ако је потребна било која додатна партиција,
администратор мора претворити четврту примарну партицију у проширену партицију, а
затим створити у њој под-партиције (логичке погоне), с максималним бројем 128 под-
партиција.
Са друге стране, GPT подржава до 128 партиција са сваком од њих у 128 бајтова због
своје табеле партиција од 16 384 бајта. Помоћу GPT-а, администратор може створити
много више партиција без употребе проширене партиције.
 Подржана величина партиције
У MBR-у је максимална подржана величина диска 2 ТB. На MBR диску величина
партиције се чува у дужини од 4 бајта (32 бита). То значи да је максимална вредност у
хексадецималној вредности FFFFFFFF или 4,294,967,295 сектора. Тренутно је сваки
сектор ограничен на 512 бајтoва, што значи да је максимална величина 2.199.023.255.040
бајтова или једнака 2 ТB. Другом речју, ако диск има величину већу од 2 ТB, преостала
величина неће бити употребљива или ће се на Windows машини приказати као
„нераспоређени простор“.
У GPT-у, за разлику од MBR-а, величина партиције се чува у дужини од 8 бајтова (64
битa). Према томе, у теорији, максимална подржана величина за сектор 512 бајтoва износи
9,444,732,965,739,290,427,392 бајта или еквивалентно 9,4 ZB (Зета, 1021). Међутим, у
пракси, максимална величина зависи и од ограничења оперативног система.

Редудантност
Као што се види у структури, MBR чува boot и податке партиције на једном месту на
почетку партиције. Ако ти подаци недостају или су оштећени, тада је читав ОС ''пао'' када
се поквари уређај за покретање.
Ево главне разлике између GPT-а и MBR-азбог чега GPT потпуно надмашује MBR.
GPT чува више копија података о покретању и партицији на диску. Ове копије могу се
користити за опоравак покварених података. Штавише, GPT такође има цикличну проверу
складишта која периодично проверава интегритет података.

GPT је лако назвати далеко супериорнијим од MBR-a. Међутим, старији ОС попут

Windows XP неће моћи да ради са GPT дисковима. Можда ће моћи да виде само заштитни
MBR слој GPT диска. С друге стране, само 64-битна издања новијих оперативних система
као што су Windows 7 и новији или Windows Server 2003 и новији који подржавају дизање
система на систему заснованом на UEFI, али 64-битна или 32-битна издања могу
користити GPT партицију за складиштење података.