Lekcija 02

Рачунари и периферије
2. Меморије
др Зоран Бањац
zoran.banjac@viser.edu.rs
Висока школа електротехнике и рачунарства

струковних студија - Београд
Mеморија
Меморија, прецизније системска меморија
је место на ком се налазе програми који се
извршавају и подаци који се обрађују.
Постоји више врста меморија које користи

РС али се под појмом „меморија" се
најчешће подразумева системска меморија.
РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 2

Улога меморије
Перформансе
o Количина системске меморије је један од најбитнијих
фактора који утиче на укупна својства рачунара.
Подршка софтверу
o Новији програми захтевају већу меморију од старих.
Поузданост и стабилност
o Непоуздан рад меморије може изазвати озбиљне проблеме
у раду РС.
o Битан је избор одговарајућег типа меморије
Проширење
o Постоји више типова меморије, паметан избор може
омогућити њено проширење и употребу на новијим
системима.

Meморија
Неопходна за рад РС рачунара
Системска меморија је DRAM типа,

o обајшњени су и други типови меморије који се
користе код РС.
Основна подела меморије

o ROM – Read Only Memory
o RAM – Random Access Memory

ROM – Read Only Memory
Једном уписани подаци се не могу мењати
(брисати, поново уписивати), могу само да се
читају.
o Упис у току производње чипа.
Напајање није неопходно за чување садржаја

(nonvolatile storage)
Подаци потребни за стартовање рачунара су

уписани у меморију која не захтева напајање за
чување садржаја (ROM, Flash).
o Произвођач матичне плоче дефинише њен садржај

ROM: садржај код РС
Служи за чување програма системског нивоа
неопходних за правилно функционисање
рачунара
Најчешће је то BIOS
Стартни програм
o након укључења процесор одавде чита прве
инструкције.

BIOS
BIOS: Basic Input/Оutput System
o Управљачки софтвер који се извршава приликом
подизања рачунара.
o Скуп програма које позива ОС или нека
апликација за обављање операција које су
хардверског нивоа.
Основне функције BIOS-а

o Booting
o Провера конфигурације (тест исправности)
o Обезбеђује интерфејс између хардвера и софтвера
(ОС, драјвера, аплик. софтвера,...).

Booting
Идентификација и иницијлизација основних
компоненти хардвера.
CPU може да изврши кôд који се налази у
оперативној меморији типа: ROM или RAM.
ОС, апликативни програми и подаци се
смештају у тзв. сталне меморије као што су:
hard disk, CD, DVD, USB flash...
Приликом довођења напајања на рачунар:

o могуће прочитати једино податке који се
налазе у делу системске меморије типа ROM .
o RAМ захтева напајање за чување података

па те податке у овом тренутку нема.

Booting наставак
o Основни скуп инструкција за учитавање BIOS у

RAM се налази на фиксној локацији која се
назива jump address у BIOS ROM чипу.
o Ова локација је стандардна, CPU почиње

извршавање инструкција од ове локације.
o Осим главног BIOS програма, постојe и BIOS

програми и за периферије (видео картице,
хард диск,...)

Провера хардвера
BIOS покреће тестирање
o POST (Power-On Self-Test)
o Упоређују се подаци записани у CMOS мем. са
стварним стањем система.
Основни подаци о хардверу су смештени у
CMOS меморији.
o Commplementary Metal Oxide Seamiconductor
o Корисник може да мења податке.
o Неопходно напајање за чување садржаја.
o Потрошња изузетно мала ~1µА.
o Напајање литијумском батеријом .

Интерфејс: I/O операције
Комуникација периферије са остатком
система је заснована на управљаћким
програмима који се називају драјвери
(device driver).
Аликативни програми ( MS Word, нпр.)
користе различите I/O операције и при
томе се ослањају на ОС.
ОС треба да ради са различитим РС
конфигурацијама,
o Неопходно је да постоји BIOS за интерфејс са
храдвером.
o различите матичне плоче – различит BIOS.

„Подизање” РС
Довођење напајања на РС.
Провера да ли су генерисани захтевани
напонски нивои
o Извор за напајање поставља сигнал Power Good –
PG (Power OK – PWR OK) .
Чипсет након регистровања PG сигнала
генерише SYSTEM RESET .
o не дозвољава покретање CPU пре стабилисања
изл. напона.
Процесор након постављања SYSTEM RESET
сигнала приступа BIOS boot програму
o учитава га.

„Подизање” РС наставак
На основу учитаног дела BIOSа, извршава се POST
o У случају фаталне грешке зауставља се подизање
рачунара.
o могућа је индикација преко системског звучника.
Главни BIOS учитава BIOS видео картице у RAM.

o Информације о видео картици се приказују на
монитору.
Учитавају се BIOS рутине осталих периферија

o хард диск,
o CD, ...

„Подизање” РС наставак
Проверава се усклађеност података у CMOS
меморији и стварно стање.
PnP уређаји се детектују и конфигуришу.
Приказује се сумарни подаци о систему.
CMOS садржи податке о локацији ОС (hard

disk, CD,...) ⇒ учитава се резидентни део ОС.

BIOS: Физичка реализација
ROM
PROM
EPROM
EEPROM (E2PROM)
FLASH

BIOS: ROM
ROM:
o Трајно записани подаци који се не могу да
се мењају.
o Подаци се уписују у току производње чипа –
firmware
o Овај начин је употребљаван код старијих
верзија РС

BIOS: PROM
PROM - Programabile ROM
o ROM чип без унесених података (сви подаци „1"),
коjи има могућност да се једампут програмира.
ОТР - One Time Programmable
o За програмирање се користи PROM програматор,
могуће уписати било који садржај
(напон приликом уписа 12V, читање 5V).
o Програмирање се не обавља на матичној плочи.
o Приликом програмирања се на захтеваним
локацијама „1" трајно мењају у „0".
o Процес уписа података је неповратан.

BIOS: EPROM
EPROM – Еrasable PROM

o Варијанта РROM-а који има могућност
да његови подаци буду обрисани и
поново испрограмирани.
o Има мали „прозор” на горњој површини чипа
који може да пропусти УВ зраке на унутрашњост
чипа.
o УВ зраци изазивају реакцију тако да све „0"
постану "1" (брисање EPROM-a)
o За брисањеје неопходан посебан уређај и
„скидање" EPROM-a сa матичне плоче.

BIOS: ЕEPROM (Е2PROM)
ЕEPROM – Electonically Еrasable PROM
o Електрични сигнал на одоговарајућем пину чипа
доводи до брисања података (наредба).
o Није неопходно скидање са матичне плоче.
o Може да се више пута репрограмирати (105).
o Садржај може да се мења уз одговарајући софтвер
који је део е-документације матичне плоче (Web).

BIOS: Flash RAM
У основи Flash RAM је сличан са EEPROM.
o Разликује се распореду меморијских елемената.
o Дозвољава да се у његову меморију уписује само
по блоковима, што повећава густину записа.
Просторна густина је један од главних фактора
који одређују цену меморијских модула.
o FLASH је постао један од најјефтинијх
меморијских модула.
Користи се код савремених РС конфигурација
o Процес репрограмирања се назива flashing па се
ова врста чипа често назива flash (BIOS).

BIOS: Flash RAM наставак
Програми за репрограмирање BIOSa садрже
рутине за проверу постојеће верзије BIOSa и
чипсета како би се спречиле могуће грешке.
Процес репрограмирања не сме да се прекине
(напајање, блокирање РС...).
Верзија која се инсталира мора да буде
одговарајућа.
Да би се покренуо процес репрограмирања
BIOSa потребно је покренути РС, то није могуће
са нарушеним садржајем BIOSa!

BIOS: Flash RAM наставак
Неки вируси користе могућност

репрограмирања BIOSa да би уништили или
изменили његов садржај.
Mогућа је ненамерна употреба софтверa за
репрограмирање BIOSa...
Неки произвођачи:
o постављају flasing security jumper на матичну
плочу (положај за дозволу програмирања)
o Више BIOSa исте садржине тако да у случају
оштећења једног од њих, други преузима
контролу (Dual/Quad BIOS System).
o Emergency boot program (~4KB) на CD (поставити
jumper)

RAM меморија

RAM меморија
Могуће је и читање и упис података.
Напајање неопходно за чување садржаја
(volatile storage)
o и за читање и за упис података.
o нестаком напајања губи се садржај.
Random access: Сваком бајту може се
директно приступити независно од
локације претходног приступа.
o Исто време приступа независно од локације.
o Ранији типови меморија овог типа су имали
секвенцијални приступ.

RAM подела
Према начину израде:
o Статички RAM (Static RAM )- SRAM
o Динамички RAM (Dinamic RAM )- DRAM

Статички RAM: SRAM
Меморијски елементи су засновани на
бистабилним flip-flop елементима.
o Ови елементи могу да имају 2 логичка стања
(логичку „0" и „1") која представљају по један
бит информације.
o Интеграцијом више основних елемента добија се
меморијски чип.
Висок степен интеграције: Свака ћелија се
састоји од 6 MOSFET транзистора по биту, у
одговарајућој вези.
o 4 транзистора служе за чување садржаја, док
додатна 2 служе за контролу приступа садржају
(читање/писање).

Статички RAM: SRAM наставак
SRAM ћелија има 3 различита стања:
o Standby- коло је у стању мировања.
o Reading – читање података из ћелије.
o Writing – упис података у ћелију.
Након уписа, вредност (на излазу flip-flopа)

остаје непромењена све до промене на улазу.
o Отуда назив статички
Капацитет SRAM модула са m адресних и n
линија података је 2m x n бита
SRAM може да се реализује као синхрона или
асинхрона меморија.

SRAM ћелија
Састоје се од бистабилних
кола која могу да имају
два стања („0", „1").
Свако коло чува по један бит.
Интеграцијом се добија чип
већег капацитета (МВ ).
Користе се за реализацију
L1 и L2 (L3)cash меморије
у РС.

SRAM
Скупљи али знатно бржи и мањи потрошач
енергије у односу на остале типове RAM
меморије.
o Потрошња зависи од радне фреквенције и брзине
приступа.
Налази примену на местима где су пресудни

брзина и мала потрошња.
Због сложене унутрашње структуре има мању
густину паковања (веће димензије) по јединици
меморије у односу на на остале типове RAM
меморије.

Кеш меморија
Кеш (cache) је врста брзе меморије која се
користи за смањење просечног времена
приступа главној меморији.
Може да буде уграђена у само језгро процесора
или у посебан чип (у близини CPU).
o Може да буде интегрисана у чип процесора али да
не представља саставни део процесора.
У кеш меморији се чувају подаци и инструкције
за које се очекује да ће се више пута користити
у току извршавања програма.
o Потребан је добар алгоритам који да управља
овим поступком.

Кеш меморија наставак
Предност: CPU не мора да користи магистралу

матичне плоче за приступ подацима.
o Бржи извршавање дела инструкција и брижи
приступ подацима који се често користе.
Intel процесори подржавају level 1 (L1), level 2
(L2) и level 3 (L3) кеш меморије.
o То су три групе екстремно брзих меморија
Када процесор треба да приступи подацима из
главне меморије, прво провери да ли постоји
копија у cash меморији

Кеш меморија наставак
Сва три типа кеш меморија (L1, L2 и L3)
чувају податке које је претходно користила
CPU.
Када су CPU потребни подаци, прво се
проверава садржај бржег кеша — L1.
Ако их ту нема проверава се следећа
најбржа меморија — L2.
Ако их ни ту нема проверава се следећа
најбржа меморија — L3.
Тек у следећем покушају се обраћа далеко
споријем RAM-у.
Multicore CPU: организација кеша
ARM11 MPCore
AMD Opteron
Intel Core Duo
Intel Core i7
DRAM
Динамичка меморија случајног приступа.
Меморијски елементи засновани на употреби једног
транзистора и једног кондензатора.
Кондензатори временом губе наелектрисање ⇒
неопходно периодично обнављање уписаних
података
Обнављање се обавља на ~ms, процес се назива
освежавање (refreshing)
o Отуда назив динамички
o Освежавање успорава рад

Ћелије DRAMa
DRAM је обично уређена у
облику кавдратне матрице.
Поједностављени пример:
4х4 ћелије
o Савремени DRAM има много
веће димензије матрице
o За читање/писање потребно је
у два корака дефинисати врсту
и колону у којој се налази
жељена ћелија.
o Неопходна интерна или
екстерна логика која прати
време освежавања ћелија.

DRAM : SRAM
SRAM DRAM
o скупља за производњу o јефтинија за производњу
o може се спаковати мање o може се спаковати више
меморијских ћелија по меморијских ћелија по
јединици површине јединици површине
o Бржа је – процес o и до 10 пута спорија
уписивања и читања
података траје краће o већа потрошња
o мања потрошња

Примена
У РС рачунарима се користе и DRAM и SRAM
меморије.
DRAM се користи као главна радна меморија
o Разлог: цена и димензије.
o У њу се учитавају програми које РС треба да
извршава и подаци који треба да се обрађују
o Време приступа подацима је знатно дуже од
времена које је процесору потребно за обраду ⇒
успорење рада рачунара

Меморијски контролер
Део система који контролише меморију –
memory controller
Генерише сигнале неопходне за за читање и
упис у меморију.
Преставља интерфејс између меморије и
главних делова система
Део је чипсета

Приступ меморији и време приступа
Приступ меморији (memory access): читање

и писање података
Меморијски контролер генерише
одговарајуће сигнале да би дефинисао
локацију у меморији (адресу мем. ћелије) и
o поставља податке на data bus (читање)
o прихвата податке са data bus (упис)
Размена података може бити са процесором
или са периферијом.

Адресирање меморијског чипа
пример 16Мb чип, 4Мx4bita
(4x1024x1024 адреса са по 4 бита)
222 aдреса ⇒ 22 бита за адрсирање
22 адреснe линија за једнозначно адресирање
У пракси, меморија је престављена као матрица са
редовима и колонама.
користи се упола мање адресних линија (11), у
првом кораку се сматрају адресом реда, а у
наредном адресом колоне

Последица: спорији приступ меморији него
да се одједном адресира локација
Разлог: цена
o Смањење броја пинова на DRAM чипу
o Смањење броја бафера и других кола
РС има више меморијских чипова
Они се групишу у модуле и банке
Меморијски контролер управља њиховoм
селекцијом

Поједностављени алгоритам читања
из DRAM-a
на address buss се поставља адреса са које се чита
податак
мем. контролер (МС) декодује адресу и одређује из
ког чипа се податак чита
поставља се адреса реда
након "довољно" времена МС сигнализира да је
адреса реда валидна
МС поставља адресу колоне
након "довољно" .... да је адреса колоне валидна
На излазне пинове меморије (data) се поставља
тражени податак

Асинхрони DRAM
Аsynchronous DRAM, коришћен код старијих
РС
Меморија није синхронизована са
системским тактом
Може да функционише са споријом
системском магистралом (до 66МHz).

Синхрони DRAM
Ѕynchronous DRAM – ЅDRAM (1996 год.)
o не треба мешати са скраћеницом ЅRAM
Меморија је синхронизована са системским
тактом
Најједноставнији начин је да се дизајнира
тактовано електронско коло које обавља
један пренос у оквиру једног такта.
o За двоструко већу брзину треба удвостручити такт,
али постоје технолошка ограничења.
Типично време приступа ~ns

Паковања меморије
Dual in Line (DIP): први чипови су тако названи
јер су паковани у стандардна интегрална кола
тог типа
8 до 9 чипова је постављано директно на
матичну плочу. 8 чипова за осам бита и девети
за паритет.
Стандардни капацитет 256Kb по чипу односно
256КВ укупно

Single Inline Memory Module (SIMM)
DIP чипови су заузимали много места на
матичној плочи, постављени су на посебну
штампану плочицу са ивичним конектором и
били лако заменљиви.
Први SIMM су имали по 9 DIP чипова
Реализовани су са 30 и 72 пинским ивичним
конектором
Мем. чипови су 32битски, Пентијум процесори
имају 64битску магистралу ⇒ неопходно
поставити паран број SIMM.

SIMM
SIMM су реализовани као FPM и EDO модули.

Fast Page Mode – FPM DRAM
o Док стандардни DRAM захтева засебно слање реда
и колоне приликом адресирања, FPM једном шаље
адресу реда за приступ више суседних локација
(подржан за bus до 66MHz)
Extended Data Out – EDO DRAM
o користи pipelining, преклапање, нови циклус
приступа започиње пре него што је претходни
завршен

Dual Inline Memory Module (DIMM)
Дуж конектора постоји два реда контакта.

Укупан број контакта на ивичном модулу 168
Користи се код SDRAM технологије
модули су 64битски, довољно је поставити
један модул на плочу Пентијум рачунара.
Постоје једнострани и двострани модули
o капацитет 32MB до 256 MB

Постоје два удубљења дуж ивичног
конектора
o Спречава погрешно постављање
o Означава технолошку генерацију модула
SPD – Serial Presence Detect
o Флеш меморија у коју произвођач уписује
податке о карактеристикама модула
o Подаци се користе у Сетап програму за
аутоматско подешавање параметара који
одговарају овом типу меморије .

DIM SDRAM меморијски модул
SPD чип

DDR SDRAM
Double Data Rate Synchronous DRAM
Уведена 2002 године као замена за SDRAM.
Обични DRAM модули обављају једну а DDR по две
операције током једног такта
o Користе и узлазну и силазну ивицу такта
o Двострука брзина се корсити само за податке (не и за
адресне и контролне сигнале).
o Теоријски могућ дупло бржи рад
DIMM паковања за DDR SDRAM имају 184 пина.
Једно удубљење на конектору
o правилна оријентација приликом постављања

DDR SDRAM наставак
Напајање DDR SDRAM je +2.5V

o Утиче на смањење потрошње.
o Потребан посебан регулатор напона на матичној
плочи.
o Класичан SDRAM има напајање 3.3V
Капацитет 64MB до 1GB
SPD чип

Постављање меморијског
модула

Ради повећања брзине приступа користи се
двоканални приступ меморији
o Меморијски контролер има два канала којима
може истовремено да приступи у два блока
меморије
o Већи пропусни опсег
o Неопходно постављање модула у паровима
(2, 4, 6 или 8)
o Меморијски модули у једном пару морају имати
исте карактеристике

Не постоји разлика у архитектури између DDR
SDRAM дизајнираног за рад на различитим
фреквенцијама такта.
o РС-1600 је пројектован за рад на 100 MHz, а РС 2100 за рад
на 133MHz.
Ознака дефинише такт на ком је гарантовано да ће
меморијски модул поуздано радити
o DDR SDRAM може да ради и на нижем и на вишем такту
(одоговрност корисника) од оног за који је предвиђен.

Карактеристике DDR
(брзина такта маг.) ×2 (двострука брзина) × 64 (број пренетих бита) / 8
Име и Такт Време Такт Назив Макс.

Тип Меморије циклуса Магис. Модула Брзина
Преноса
DDR– 100 MHz 10 ns 100 MHz PC–1600 1600 MB/s

200
DDR– 133 MHz 7. 5 ns 133 MHz PC–2100 2133 MB/s

266

333

400

DDR2 SDRAM
Потиснуо DDR
Уведене модификације ради повећања максималне
фреквенције на којој може да ради.
Напон напајања 1.8V
o Добија се посебним регулатором на матичној плочи
DDR и DDR2 модули нису међусобно компатибилни
Разлика је у архитектури али је принцип рада исти
o Омогућена већа стабилност сигнала ⇒ већи радни такт
(400 MHz и виши)
Потрошња ел. Енергије мања до 30%

512MB DDR2 modul sa 240–pinоva
Ефикасније користи магистралу података
o Двоструко брже
Неопходно паковање мем. чипова на скупља
BGA паковања.
DIMM паковање DDR2 SDRAM има 240
пинова, један зарез
Алтернатива је Rambus XDR DRAM
o Сличних карактеристика, али због цене није
нашао масовну промену

Карактеристике DDR2
Име и Тип Такт Време Такт Назив Макс.

Меморије циклуса Магис. Модула Брзина
Преноса
DDR2–400 100 MHz 10 ns 200 MHz PC2–3200 3200 MB/s
DDR2–533 133 MHz 7. 5 ns 266 MHz PC2–4200 4264 MB/s
DDR2–1066 266 MHz 3. 75 ns 533 MHz PC2–8500 8500 MB/s

DDR3 SDRAM
Користи магистралу података на 4 пута већој
брзини.
Меморијски модули до 16GB
Потрошња мања и до 30% мања у односу на DDR2
Напон напајања 1.5V
Нису компатибилни са DDR2
DIMM паковање DDR3 SDRAM има 240 пинова
(исто као), један зарез (различита локација у односу
на DDR2)

Карактеристике DDR3
Име и Такт Време Такт Назив Макс.

Тип Меморије Циклуса Магистрале Модула Брзина
Преноса
DDR3– 100 MHz 10 ns 400 MHz PC3–6400 6400 MB/s

800
DDR3– 133 MHz 7. 5 ns 533 MHz PC3–8500 8533 MB/s

1066

1333

1600

Хвала на пажњи, питања...

Lekcija 02

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lekcija 02

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Рачунари и периферије

Висока школа електротехнике и рачунарства

 Постоји више врста меморија које користи

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 2

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 3

 Системска меморија је DRAM типа,

 Основна подела меморије

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 4

 Напајање није неопходно за чување садржаја

 Подаци потребни за стартовање рачунара су

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 5

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 6

 Основне функције BIOS-а

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 7

 Приликом довођења напајања на рачунар:

o RAМ захтева напајање за чување података

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 8

o Основни скуп инструкција за учитавање BIOS у

o Ова локација је стандардна, CPU почиње

o Осим главног BIOS програма, постојe и BIOS

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 9

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 10

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 11

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 12

 Главни BIOS учитава BIOS видео картице у RAM.

 Учитавају се BIOS рутине осталих периферија

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 13

 PnP уређаји се детектују и конфигуришу.

 Приказује се сумарни подаци о систему.

 CMOS садржи податке о локацији ОС (hard

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 14

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 15

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 16

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 17

 EPROM – Еrasable PROM

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 18

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 19

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 20

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 21

 Неки вируси користе могућност

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 22

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 23

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 24

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 25

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 26

 Након уписа, вредност (на излазу flip-flopа)

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 27

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 28

 Налази примену на местима где су пресудни

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 29

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 30

 Предност: CPU не мора да користи магистралу

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 31

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 34

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 35

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 36

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 37

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 38

 Приступ меморији (memory access): читање

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 39

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 40

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 41

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 42

РП 10/11 02_Меморије Зоран Бањац 43

Постоји више врста меморија које користи

Системска меморија је DRAM типа,

Основна подела меморије

Напајање није неопходно за чување садржаја

Подаци потребни за стартовање рачунара су

Основне функције BIOS-а

Приликом довођења напајања на рачунар:

Главни BIOS учитава BIOS видео картице у RAM.

Учитавају се BIOS рутине осталих периферија

PnP уређаји се детектују и конфигуришу.

Приказује се сумарни подаци о систему.

CMOS садржи податке о локацији ОС (hard

EPROM – Еrasable PROM

Неки вируси користе могућност

Након уписа, вредност (на излазу flip-flopа)

Налази примену на местима где су пресудни

Предност: CPU не мора да користи магистралу

Приступ меморији (memory access): читање

SIMM су реализовани као FPM и EDO модули.

Дуж конектора постоји два реда контакта.

Напајање DDR SDRAM je +2.5V