Unutranje memorije

Za rad PC raunara neophodna je memorija poto se u njoj tokom rada smetaju programi koji se izvravaju, kao i podaci koji se tim programima obrauju. Kapacitet memorije izraavamo u bajtovima (1B=8 bita), odnosno veim jedinicama: kilobajtovima (1KB=1024B), megabajtovima (1MB=1024KB) i gigabajtovima (1GB=1024MB).
Postoji tri tipa memorije: RAM, ROM i KE (cache) memorija a osim ovih u raunaru postoje jo i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA.

RAM (Random Access Memory) memorija RAM memorija

Osobine RAM memorije: svakom njenom bajtu moe se slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i itati (read) iz nje. svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadraj se automatski gubi. podatke koji se u njoj nalaze zadrava (uva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. im nestane napona napajanja, kompletan sadraj memorije se gubi i ona je potpuno prazna.

Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvravanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci uitavaju u RAM memoriju i tu ih koristi mikroprocesor izvravajui uitane programe i njima obrauje dobijene podatke.

1. SDRAM (Syncronous Dynamic RAM), kod koje memorija radi sinhrono sa brzinom sistemske magistrale matine ploe.

SDRAM memorijski moduli imaju po dva udubljenja du ivinog konektora, i ukupno 168 pinova.

2. Danas se koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili krae DDR moduli koji imaju 184 pina kao i novija varijanta DDR2 (sa 240 pinova) i DDR3. DDR3 moduli poseduju 240 pinova, ali su neto drugaije rasporeeni, a pomeren je i zarez u odnosu na DDR2 module. Karakterisitike RAM memorije su njen kapacitet (obino 512MB,1GB, 2GB i vie) i vreme pristupa tj. vreme koje protekne izmeu zahteva memoriji za podatkom i dobijanje podatka iz memorije (izraava se u nanosekundama i danas je obino od 5 do 10ns).

Brzina rada raunara je direktno proporcionalna s koliinom RAM memorije. Poveanjem RAM memorije znatno e mo ubrzati rad raunara. Karakteristike nekih savremenih RAM:
1. Kingston KVR 512MB SDRAM 133 CL3 DIMM Tehnike karakteristike:
Kapacitet Brzina rada CL Tip memorije 512 MB 133 MHz CL 3 SD RAM

2. PQI DDR 2GB PC400 CL2.5 Turbo Kit Tehnike karakteristike:

Kapacitet Brzina rada Tip memorije CL 2048 MB 400 MHz DDR CL 2.5 (2 x 1024MB)

3. Kingston KVR 1GB DDR2 800Mhz kit of two

sl. DDR2 RAM

Tehnike karakteristike:
Kapacitet Brzina rada Tip memorije CL 1024 MB 800 MHz DDR II CL 5 (2 x 512MB)

4. PQI DDRIII 2048MB PC1066 CL7

sl. DDR3 RAM

Tehnike karakteristike:
Kapacitet Brzina rada Tip memorije CAS latencija 2048 MB 1066 MHz DDR III CL 7

ROM ( Read Only Memory) memorija ROM memorija

ROM ( Read Only Memory) memorija se koristi za uvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje raunara pri ukljuivanju (POST, BIOS i CMOS). ROM memorija moe samo da se ita i ona ne gubi sadraj po iskljuivanju raunara. Nalazi se na matinoj ploi. U ROM-u se nalaze: POST- Power On Self Test - program koji omoguava testiranje ispravnosti pojedinih komponenti raunara BIOS- Basic Input-Output System CMOS- U ovu memoriju se smetaju podeavanja pojedinih komponenata raunara, koje korisnik moe da izabere prilikom ukljuenja raunara.

KE (cache) memorija KE memorija

KE (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni ke) ili uz njega na matinoj ploi (eksterni ke). Ova memorija ima viestruko bre vreme pristupa od obine memorije. Zbog toga se u njoj dre podaci koji se esto koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz RAM memorije u ke memoriju. Kada su sledei put potrebni isti podaci procesor ih prvo potrai u ovoj memoriji. Ako su podaci tu procesor im pristupa mnogo bre, a ako nisu moraju da se ponovo preuzmu iz RAM memorije. Veliina interne ke memorije je danas obino 512MB ili 1GB.

BAFERI (buffers)
BAFERI (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju (rezerviu) za svoje potrebe. Jedna od estih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka. Ako raunar ne moe dovoljno brzo da obrauje podatke koji mu pristiu on ih trenutno deponuje u bafer, dok ne stignu na obradu da se ne bi prekidao proces unoenja. Slino, ako tampa ne moe da dovoljno brzo odtampa podatke on ih alje u bafer (spooler) gde ekaju u red za tampu.

Virtuela memorija VIRTUELNA memorija

Sredinom sedamdesetih godina prolog veka poela je da se primenjuje tehnika u kojoj je operativni sistem delio programe i podatke na blokove jednake veliine (stranice podataka). Prilikom izvravanja programa operativni sistem je uitavao u centralnu memoriju stranicu po stranicu podataka i izvravao naredbe. Kada nije vie bilo mesta u memoriji, operativni sistem je, na osnovu odreenih kriterijuma, jednu stranicu iz memorije upisivao na disk i na njeno mesto uitavao sledeu stranicu. Tako korisnik ima iluziju da veliina centralne memorije nije ograniena. Dakle, virtuela memorija je tehnika koju operativni sistem koristi da upravlja lokacijama segmentiranog programa. Prilikom instalacije, operativni sistem rezervie deo hard diska za smetanje segmenata programa i podataka (virtuelna memorija). Ona moe biti fiksna (tano odreena vrednost kapaciteta memorije) ili dinamika (operativni sistem menja veliinu virtuelne memorije shodno svojim potrebama).