Хардвер 1 Модул

РАЧУНАРСКИ СИСТЕМ
Рачунарски систем (рачунар) је електронски уређај намењен за аутоматску обраду
података.
РАЧУНАРСКИ СИСТЕМ = ХАРДВЕР + СОФТВЕР
Хардвер (hardware) – скуп свих физичких компоненти рачунара (процесор, меморија,
хард диск...)
Софтвер (software) – скуп програма који омогућују да рачунар функционише на
жељени начин
Фирмвер (firmware) – софтвер уписан у хардверским компонентама (спрега хардвера и
софтвера)
Системски софтвер – чине га оперативни систем и остали програми неоходни за
функционисање рачунара
Апликативни софтвер – чине га сви програми који служе решавање конкретних
проблема на рачунару

БЛОК ШЕМА САВРЕМЕНОГ РАЧУНАРА

ЦЕНТРАЛНИ ПРОЦЕСОР
• Централни процесор обавља 2 основне функције:
• врши обраду података
• управља радом осталих јединица рачунара
• Рад централног процесора се одвија под контролом програма који се налази у
оперативној меморији рачунара

ОПЕРАЦИЈЕ КОЈЕ ИЗВРШАВА ЦЕНТРАЛНИ

ПРОЦЕСОР

• пренос података од ЦП ка ОМ или обратно

• пренос података од ЦП ка периферним јединицама и обратно
• обрада података (аритметичке и логичке операције)
• управљачке операције
• комбинације претходно набројаних операција

СПОЉНЕ МАГИСТРАЛЕ ЦЕНТРАЛНОГ ПРОЦЕСОРА

• Адресна магистрала – служи за адресирање меморијских
или улазно-излазних локација којима процесор приступа
током операција читања или уписа података.

• Магистрала података – служи за пренос података из или у

жељену меморијску или У/И локацију.

• Управљачка магистрала – служи за пренос сигнала којима

процесор управља и синхронизује пренос података између
фунционалних јединица рачунара.

СТРУКТУРА ЦЕНТРАЛНОГ ПРОЦЕСОРА

АЛЈ
УЈ
Регистри централног процесора
Делимо их у 2 групе
• регистри опште намене - Су регистри који немају прецизно дефинисану намену,
• регистри за специјалне намене - Називају се и управљачки регистри.
• Није могуће дефинисати садржај ових регистара – нису
програмски доступни.
МРП – меморијски регистар података - садржи податак
који је прочитан из меморије или који треба уписати у
меморију
МАР – меморијски адресни регистар – чува адресу
меморијске локације са које се чита или у коју се уписује
податак садржан у МРП

RAM МЕМОРИЈА
Састоји се од низа адресабилних меморијских локација
(реализоване бистабилним меморијским колима) и
одговарајућих мрежа (реализоване логичким колима) које
обезбеђују упис и читање података
• Подела:
• SRAM – статички RAM
SRAM – због велике брзине и цене, као и мале густине не
користи се за израду меморија великих капацитета.

• DRAM – динамички RAM

DRAM – због ниске цене и велике густине погодна је за израду
меморија великог капацитета код којих брзина није главни
фактор: оперативна меморија рачунара.

ROM МЕМОРИЈА
Могуће је вршити само операцију читања, тачније измена
садржаја меморије није, или је тешко могућа.
Типови:
• ROM
• PROM
• EPROM
• EEPROM
неопходно је да меморија (меморијски подсистем)
има следеће особине:
• брза меморија
• великог капацитета
• ниске цене
Меморијска хијерархија представља технику којом се,
комбиновањем меморија различитог капацитета, брзине и
цене остварују високе перформансе

УЛАЗНО-ИЗЛАЗНИ ПОДСИСТЕМ
ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ
• Омогућује комуникацију рачунара са његовим окружењем.
• Комуникација рачунара са његовим окружењем се остварује
преносом података између регистара процесора и оперативне
меморије,
• Према намени:
• уређаји који омогућују интеракцију са корисником (тастатура,
миш, монитор ...)
• уређаји за складиштење података (хард диск, DVD ...)
• комуникациони уређаји – повезивање са другим рачунарима
(мрежна картица ...)
• Према смеру преноса:
• улазни (миш, тастатура, скенер ...)
• излазни (штампач, монитор ...)
• улазно-излазни (мрежна картица)
• Према броју бита који се истовремено преносе:
• серијски – подаци се преносе бит по бит
• паралелни – преноси се више бита истовремено
• Према јединици преноса података:
• знаковни – преноси се један бајт података
• блоковски – преноси се цео блок података