Црква Пресвете Богородице на ушћу Косанице у Топлици је изграђена на зидинама

цркве из 6. века између 1158_1162. Радове је изводила и надгледала жена Стефана

Немање - Ана, прва знаменита жена и монахиња манастира, са световним именом
Анастасија. То је прва задужбина Стефана Немање, мада на узвишењу изнад садашње
Куршумлије, између 1159. и 1165. године, родоначелник династије Немањића подиже
цркву посвећену Светом Николи, која се гради у размаку од свега пар година од
изградње поменуте Цркве у Топлици. Црква Пресвете Богородице дограђивана је у 14.
веку.
Студеница је најзначајнија задужбина Стефана Немање. Налази се код Ушћа на
Ибру и недостижан је градитељски узор средњевековне Србије. Манастир је изграђен
између 1183. и 1195. , а живописан заслугом Светог Саве 1208/09. године. Краљ
Радослав је око 1235. године доградио припрату. Студеница је посвећена Успењу
Пресвете Богородице.
Манастир ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ, задужбина великог жупана Стефана Немање,
подигнута 1170/71. године. Немања је овај манастир посветио светом Георгију, у знак
захвалности за избављење из тамнице. Налази се на врху једног брда у Расу, код Новог
Пазара. Краљ Драгутин га је касније обновио и саградио кулу са капелом.
Студеница је најзначајнија задужбина Стефана Немање. Налази се код Ушћа на Ибру и
недостижан је градитељски узор средњевековне Србије. Манастир је изграђен између
1183. и 1195. , а живописан заслугом Светог Саве 1208/09. године. Краљ Радослав је
око 1235. године доградио припрату. Студеница је посвећена Успењу Пресвете
Богородице.
На темељима напуштене грчке цркве, на најлепшем делу Свете Горе, налази се
манастир Хиландар. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји
више од 50 монаха. Подигли су га 1198/99. године Симеон Немања и Свети Сава уз
помоћ краља Стефана Првовенчаног. Хиландар је духовни и културни светионик
српског народа кроз векове. Ту је и Пирг (Кула) коју је подигао Св Сава,а на врху
Пирга налази се параклис посвећен Светом Јовану Претечи. Главна црква Хиландара,
или манастирски католикон, прва је била у низу грађевина које је краљ Милутин
подигао. Подигнута је 1293. или 1303. године (или деценију касније), а посвећена је
Ваведењу Пресвете Богородице. На темељима цркве коју су саградили Симеон Немања
и Свети Сава. Спољну припрату око 1380. године доградио је кнез Лазар. Лако је
могућно да је градитељ храма био Георгије Мармара из Солуна, са којим су
Хиландарци и касније одржавали везе. Кнезу Лазару припада, по предању и по стилу,
спољашња припрата главне манастирске цркве. Протомајстор је био замислио да она по
простору и конструкцији буде што сличнија припрати краља Милутина. Између, Краљ
урош I (1242-1276) je 1257. и 1259. године, он је даровао манастиру нека имања, а
ваљда истих година, подигао је у гори, на пола сата хода изнад Хиландара, пирг
посвећен Преображењу Господњем Прве вести о боравку српских монаха у средишту
Свете Горе везане су за живот Испоснице коју је у непосредној близини Протата, одмах
након оснивања Хиландара, подигао Свети Сава српски и посветио своме заштитнику
истог имена, Светом Сави Освећеном, да би се у њој посветио строгом испосништву.
Келија је добила посебно место у устројству Свете Горе и својеврсну независност која
је, уз правила о начину живота, утврђена посебним типиком, КАРЕЈСКИМ ТИПИКОМ,
чији се оригинал у виду пергаментног свитка налази данас у ризници Хиландара.
Жича Задужбина краља Стефана Првовенчаног и Светог Саве. Грађена је између
1208. и 1215., а живописана око 1220. године. Налази се на путу Краљево – Матарушка
Бања. Манастир Жича је био прво седиште српске архиепископије. Саборна црква је
посвећена Вазнесењу Господњем.
Задужбина краља Владислава, налази се у близини Пријепоља. Манастир је подигнут
пре 1228. године и посвећен Вазнесењу Господњем. Живописан је по жељи Светог
Саве. Милешевска фреска “Бели Анђео” показује сву лепоту српског средњевековног
сликарства. У Милешеви је од 1237. до 1594. године почивало тело Светог Саве.
Пећка патријаршија Комплекс цркава, грађен преко стотину година. Цркву Светих
Апостола подигао је 1230. године, по жељи Светог Саве, архиепископ Арсеније. Цркву
Светог Димитрија пре 1324. године гради архиепископ Никодим, а цркву Богородице
Одигитрије, мали храм Светог Николе и припрату која повезује ове три цркве, око
1330. године архиепископ Данило II.
Сопоћани, задужбина краља Уроша I, подигнута око 1255. године и посвећена Светој
Тројици. У време цара Душана око 1340. дозидана је припрата са звоником. Црква је
живописана између 1263. и 1268. године. Манастир се налази на извору Рашке, код
Новог Пазара. Сопоћани су на листи светске културне баштине.
Градац, задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I, налази се западно
од Брвеника на Ибру. Манастир је подигнут око 1270. године, а живописан око 1275.
године. Краљица је овде основала прву женску школу. Градац је посвећен
Благовестима.
Морача, задужбина кнеза Стефана Немањића, Вукановог сина. Налази се код
Колашина, изнад реке Мораче. Манастир је изграђен 1252. године и посвећен Успењу
Пресвете Богородице. У Морачи се налази “Свети Илија у пустињи”, једна од
најлепших фресака XIII века.
Давидовица, задужбина Димитрија Немањића, најмлађег Вукановог сина, која је по
његовом монашком имену Давид добила име Давидовица. Налази се на обронцима
планине Јадовник, недалеко од Пријепоља, у југоисточној Србији. Манастир је
изграђен 1281. (1282.) године, а црква је посвећена Богојављењу.
Манастир Рача, са Вазнесењском црвом, налази се на падинама Таре, недалеко од
Бајине Баште. Подигао га је 1276. млади краљевић Драгутин, праунук Немањин. Некада
је био један од центара српске писмености и преписивачке делатности.
Манастир Ариље, задужбина краља Драгутина, подигнута пре 1295. године и
посвећена светом Ахилију Лариском. Манастир је био седиште моравичких епископа.
Црква је живописана 1296. године и у њој се налази највећа галерија портрета
Немањића XIII века.
Манастир Бешеново је једини манастир на Фрушкој гори чији се настанак везује за
свету лозу Немањића. Према предању, основао га је краљ Драгутин крајем 13. века и
посветио га Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Манастир је током II светског
рата опустошен и порушен до темеља.
Манастир Папраћа. По предању, Папраћа је задужбина краља Драгутина и његових
синова Урошица и Владислава II. Данашња црква је подигнута на темељима старе,
почетком XVI века. Налази се код Зворника, на извору реке Спрече. Манастир Папраћа
посвећен је Благовестима.
Манастир Троноша подигнут је почетком 14. века, као задужбина краља Драгутина и
његове супруге, краљице Каталине. На Божић 1317. године први пут су зазвонила звона
оглашавајући рођење ове подрињске лепотице. Црква је посвећена Ваведењу Пресвете
Богородице.
Цркву Успења Пресвете Богородице – манастир Тврдош, крај Требиња, основао је у
4. веку цар Константин са мајком Јеленом. Ову најпознатију светињу хумске земље, у
чијој је близини 1277. као монах преминуо његов отац Урош, обновио је краљ Милутин
крајем 13. или почетком 14. века.
Богородица Љевишка. Призрен, некадашње римско и византијско насеље, од
почетка XI века помиње се као седиште епископије. У саставу је српске државе крајем
XII века, а затим непрекидно од почетка XIII (за владавине Стефана Првовенчаног) до
средине XV века. Важно трговачко средиште и чвориште путева за Пећ, Косово,
Тетово, Скопље и Зету, град је нарочит значај добио у време краља Милутина и царева
Душана и Уроша. Неко време је био престоница српске државе. Под Турцима је био од
1455. до 1912. године, када је поново ушао у састав Србије. Богородица Љевишка је
била главна црква Призрена. Темељно ју је обновио краљ Милутин уз помоћ
призренских епископа Дамјана и Саве, између 1306-1309. године. Архитекта,
протомајстор Никола, подигао је храм са пет купола којем је додата припрата са
спратом, а над њим и звоник који стреми високо изнад кућа Призрена и наглашава
духовни центар у граду, који је био један од омиљених обитавалишта владара, посебно
последњег Немањића. Призренска катедрала била је посвећена Богородици.

Краљева црква у Студеници. У непосредној близини саборне цркве у Студеници,

задужбини Стефана Немање, налази се црква посвећена светом Јоакиму и Ани. Подигао
је 1313/14. године краљ Милутин, па је позната и као “Краљева црква”. По свом
градитељском складу и живопису убраја се у ред најлепших храмова срeдњег века.

Грачаница, задужбина краља Милутина, подигнута 1315. године, налази се у

близини Приштине. Грачаница је једна од најочуванијих и најлепших цркава српске
средњевековне архитектуре. Фреске изузетне уметничке вредности осликане су
1321/22. године. Спољна припрата цркве дозидана је 1383. године. Грачаница је
посвећена Благовестима.

Бањска, задужбина и маузолеј краља Милутина, изграђен је 1312-1316. године и

посвећен Светом Стефану. После рушења у турско време, црква је претворена у џамију.
Првобитно је имала богату скулптуралну декорацију. Фреске нису сачуване

Дечани, задужбина краља Стефана Дечанског и његовог сина цара Душана, налази
се испод Проклетија у Метохији. Манастир је грађен од 1327. до 1335. , а живописан од
1335. до 1350. године. Високи Дечани су једна од највећих и најраскошнијих српских
цркава средњег века. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем. Манастир Дечани код
Пећи, задужбина краља Стефана Седмовенчаног, сина Милутиновог, започета 1327. и
довршена трудом сина његовог - краља Стефана Душана 1335, непомерива је вековна
утврда српског Православља. Уздиже се на десној обали Дечанске Бистрице, у клисури,
под обронцима Стреочке планине, окружен кестеновим и боровим шумама, наткриљен
планинама, на путу према немањићевској царској престоници Призрену. У њему су се
као највећа светиња, поред изобиља злата и сребра црквених предмета и богатства
дубореза, камене пластике, икона и фресака, сачувале чудотворне мошти његовог првог
оснивача. Стефан Урош Трећи је сазидао манастир недалеко од "првог села званог
Детчани" (Дедчани) и назвао га Дечанским по оближњем пределу тако прозваном не
само због близине мноштва монашких ћелија у којима су се, из поколења у поколење,
подвизавали "добри дедови или старци", што изворно и значи од Грка позајмљена реч
"калуђери", него и у знак захвалности према најмилијем од својих предака, прадеду
телесном и "деду" духовноме, Светом Сави, чијим му се молитвама то место откри.

Уобичајени епитет "Високи" Дечани су добили како због тога што њихова црква
представља највећу и највишу сачувану грађевину средњевековне Србије, тако и због
скупоцених грађевинских материјала од којих су сазидани, који су такође чинили да
они "преузвишеном благодаћу сјаје свима који их гледају". Један анонимни путописац
из XV века оставио је запис да Стефанова црква "сваку мисао превазилази лепотом,
мраморјем и величином и различитим ликовима, за шта није довољна година да се
исприча, а изглед цркве вид и очи које гледају умара, од силне светлости мрамора као
нека звезда Даница која изнутра сја." Храм посвећен Христу Спасу Сведржитељу,
односно Вазнесењу Господњем, подигнут је као гробна црква, на месту које је за "дом
Божији" по речима Светога Краља, одабрао Свети Сава али није стигао да то
светилиште сам сазида. Под будним оком архиепископа Данила Другог, група
рукоделаца из Приморја, на челу са фра Витом Трифуновим Чучом, опатом цркве Свете
Марије на Гурдићу, од "Котора, града краљевога" заоденула је храм споља у
"европскије" рухо, али га је изнутра потпуно прилагодила православном богослужењу.

Здање црквено сврстава се у рашки стил као спој вишебродне василике (назване по
староримској "басилици") и једнобродне и једнокуполне рашке цркве, која споља
делује као тробродна. Њу чини изнутра петоделно рашчлањени пространи брод (наос)
надвишен куполом која се ослања на четири масивна стуба (у том делу црква је висока
28 метара), а на западној страни је тробродна припрата или трочлано предбродје
(нартекс), у којој се некада налазила крстионица. Олтарски простор је троделан, у
средини је главни олтар са Часном трпезом. Црква има и два параклиса - на јужној
страни је параклис посвећен светом Николи, а на северној Св. Димитрију. У грађењу и
украшавању стопљени су ромејски, романички и готички елементи. Скулптура има
типична романичка обележја. Дечански саборни храм садржи најбогатије клесане
украсе, као и једну од највећих средњевековних "галерија" фресака. Један је од ретких
српских црквених споменика који је под чудесним покровитељством својих заштитника
остао неоштећен током толиких векова до дана данашњег. Манастир Дечани се налази
на листи Светске културне баштине Унеска од 2004. године, на којој су од 2006. године
још три српска манастира на Космету - Пећка патријаршија, Грачаница Саборни храм
Богородице Љевишке у Призрену. Ове три најзначајније светиње Српске Православне
Цркве на простору Косова и Метохије обједињене су на листи светске културне
баштине Унеска под називом "Средњевековни споменици на Косову" и увршћени су у
листу Угрожене светске баштине.

Манастир Гориоч, метох манастира Дечани, са црквом Светог Николе, конаком и

звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Исток. По народном предању,
подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио Светом Николи у знак захвалности што
му је светитељ "огореле" очи на том месту залечио.
 Свети Архангели. У клисури реке Бистрице, 3 км југоисточно од Призрена, налази
се манастир са црквом посвећеном светим арханђелима - ктоторија и маузолеј
најмоћнијег српског средњевековног владара, краља, а од 1346. године цара Душана.

Манастир Матејча. Високо на Скопској Црној Гори, у близини Куманова, налази се

манастир Матејча. Манастир је почео да гради цар Душан, а завршили су га његова
жена, царица Јелена и син, цар Урош након 1355. године. Црква је посвећена Успењу
Пресвете Богородице.

Крка У далматинском залеђу, између Книна и Шибеника, налази се манастир Крка,

задужбина Јелене Шубић, ћерке краља Стефана Дечанског и сестре цара Душана. Крка
је духовни и културни центар православља у Далмацији, који се први пут помиње 1350.
године. Црква је посвећена светом Архангелу Михаилу. Главна манастирска црква је
посвећена арханђелима Михаилу и Гаврилу и другим бестелесним силама. Црква је
саграђена изнад пећине, за коју још засигурно није установљено када је настала, а не
зна се ни њена права намена. Реч је о кречњачкој пећини насталој природним путем,
али се види и учинак људи - преградни зидови начињени сигом. Зидови у свим
просторијама су неукрашени, осим што се понегде може наћи покоји сада нечитљиви
натпис и по неки симбол. У овим подземним просторијама, осим великог броја
гробница, пронађено је и неколико предмета из римског доба. Све ово би могло ићи у
прилог легенди да су просторије, као и гробнице, настале у ранохришћанском периоду,
када су Хришћани били приморани да се скривају и врше обреде у сличним пећинама.
У том случају, ова пећина је вероватно била повод за подизање цркве баш на овом
месту. Ове просторије су могле служити и као скривнице од Турака у XVI веку, у
периоду када су монаси били ометани у богослужењу унутар цркве, па су били
приморани да граде црквицу под земљом. Један део те пећине, епископ Стефан
Кнежевић преуредио је 1876. године у манастирску капелу посвећену Светом Сави.
Капела се највећим делом протеже испод данашње припрате.

Раваница, задужбина кнеза Лазара, налази се у близини Ћуприје. Грађена је између

1375. и 1377., а живопис је завршен око 1387. године. Подизањем Раванице почиње
нови, моравски стил у архитектури и сликарству средњевековне Србије. Црква је
посвећена Вазнесењу Господњем.

Љубостиња- Задужбина књегиње Милице, налази се код места Трстеника. Цркву је

пред Косовску битку, око 1387/88. године, у најлепшем духу моравске школе, сазидао
Раде Неимар. Између 1402. и 1405. године монах Макарије је цркву живописао.
Љубостиња је посвећена Успењу Пресвете Богородице.

Велики Метеори- Задужбина светог Атанасија и Јоасафа Метеорита, последњег

Немањића, сина Симеона (Синише) деспота, а касније цара српске државе у Епиру и
Тесалији. Налази се на врху једне од чудесних стена у Тесалији. Манастирска црква,
подигнута 1388. године на темељима старе, посвећена је Преображењу Господњем.