Главни и одговорпи уредници

MHPJAHA ДА1ИН и АЛЕКСАНДАР АЛЕКСИЕВ

Редажц^а
академик проф. Л>УБЕН ЛАПЕ, MHPJAHA ДAJИБ, АЛЕКСАНДАР
АЛЕКСИЕВ, др ДАНИЦА МИЛИБ, ТОДОР ТАЛЕСКИ, др ДPAГOJE

О
ТОДОРОВИН, ИВАНКА JAH4A, др КЛИМЕНТ ЦАМБАЗОВСКИ

ОВ
Финансира

РН
РЕПУБЛИЧКА ЗАЗЕДНИЦА КУЛТУРЕ СРБШЕ
и

ТЪ
РЕПУБЛИЧКА ЗAJEДHИЦA КУЛТУРЕ МАКЕДОНШЕ

О
ИК
Главни и одговорни уредници
MHPJAHA ДAJИK и АЛЕКСАНДАР АЛЕКСИЕВ
ЕЛ
Редакция
академик проф. JbYBEH ЛАПЕ, MHPJAHA ДAJИK, АЛЕКСАНДАР
-В
АЛЕКСИЕВ, д-р ДАНИЦА МИЛ ИК, ТОДОР ТАЛЕСКИ, дф ДРАГСПЕ
ТОДОРОВ ИК, ИВАНКА JAH4A, дф КЛИМЕНТ ЦАМБАЗОВСКИ
РО

Финансира
ВМ

РЕПУБЛИЧКА ЗАЕДНИЦА ЗА КУЛТУРА НА СРБША

и
РЕПУБЛИЧКА ЗАЕДНИЦА ЗА КУЛТУРА НА МАКЕДОНША
ОТ
О

Redaoteurs еп chef
Г. АН

MIRJANA DAJIC et ALEKSANDAR ALEKSIEV

23 ИР

Redaction
professeur LJUBEN LAPE, membre de 1’Academie des sciences, MIRJANA
DAJIC, ALEKSANDAR ALEKSIEV, Dr DANICA MILIC, TODOR TALESKI,
20 АН

Dr DRAGOJE TODOROVIC, IVANKA JANCA, Dr KLIMENT

DZAMBAZOVSKI
СК

Finance
LA COMMUNAUTE REPUBLICAINE DE LA CULTURE DE SERBIE
et
LA COMMUNAUTE REPUBLICAINE DE LA CULTURE
DE MACEDOINE

Штампари^а „Просвета“, Беоцрад, Буре БаковиЬа 21

 РЕГЕСТИ
1. 1868. 03. 2., Белград
Белградскиот митрополит Михајло му предлага на Министерството за
надворешни работи да се основа во Србија одбор, кој би се грижел за отворањето
и издржувањето на српски училишта во Стара Србија и Македонија.
10. 1869. 01. 28., Серез
Стефан Верковиќ му поднесува извештај на намесникот Јован Ристиќ за
движењето на турската војска кон Дебар за смирување на Арнаутите во тој дел на
Отоманското царство и сузбивања на зулумите над христијанското население.
79. 1870. 05. 13, Струга
Димитра, вдовицата на починатиот Димитар Миладинов, го моли белградскиот
митрополит Михаил да интервенира кај српската влада, нејзината ќерка Милица
да биде примена во Вишото женско училиште во Кнежевството Србија.
90. 1870. 06. 17., Белград
Намесништвото на Кнежевството Србија го известува белградскиот митрополит
Михајло, дека е согласно една од ќерките на починатиот Димитар Миладинов да
биде стипендист на српската влада, на Вишото женско училиште.
101. 1870. 09. 1., Серез
Стефан Верковиќ го известува намесникот Јован Ристиќ за односите на Грците
кон Словените во Македонија, особено за грчката пропаганда, како и за
префрлувањето на редифот од Серез за Солун и Битола.
118. 1870. 11. 12., Белград
Белградскиот митрополит Михајло му доставува на Министерството за
надворешни работи, сметка за сместување и набавка на чевли и облека за Милица
Миладинова, ученичка на Вишото женско училиште, како и за исплатената
стипендија за ноември 1870 г.
124. 1870. 12. 21., Серез
Стефан Верковиќ му се жали на намесникот Јован Ристиќ, дека добил 25 дукати
помалку од сумата, што му припаѓала за неговата работа во Серез, а потоа ги
изнесува резултатите од својата работа за ширењето и развивањето на словенската
свест во Македонија.
133. 1871. 01. 26., Серез
Извештајот на Стефан Верковиќ до намесникот Јован Ристиќ за движењето на
турските единици во Македонија, за интересирањето на поверениците од
ќустендилскиот крај за подготовките на востание, како и за односот на
тракијските и дунавските Бугари кон Србија.
150. 1871. 03. 3., Серез
 Стефан Верковиќ му испраќа на намесникот Јован Ристиќ извештај за движењето
на турската војска низ Македонија и за настојувањето на грчката пропаганда да
ги уништи во селата словенските книги и учебници.
155. 1871. 03. 16., Серез
Стефан Верковиќ го известува намесникот Јован Ристиќ за движењето на турската
војска по Македонија, за работата на грчката пропаганда против
јужнословенските народи и за нејзините политички цели.
191. 1871. 08.11., Белград
Наум Евровиќ, родум од Струга, го моли Министерството за просвета и црковни
работи да му се даде стипендија за школување во Кнежеството Србија.
200. 1871. 09. 10., Серез
Стефан Верковиќ го известува намесникот Јован Ристиќ за сталешките конфликти
во Серез и за гласовите што се пренесуваат кај населението од словенско потекло
за измените на српската политика кон нив.
202. 1871. 10. 19., Серез
Стефан Верковиќ го известува намесникот Јован Ристиќ за временската ситуација
и скапотијата во Македонија, за разбојниците, кои ги напаѓаат трговците, и за
грчката пропаганда на македонски терен.
206. 1871. 11. 23., Серез
Стефан Верковиќ му доставува на намесникот Јован Ристиќ извештај за
политичките акции на грчката пропаганда преку Силагос.
216. 1872. 01. 31., Серез
Стефан Верковиќ го известува намесникот Јован Ристиќ за ширењето на грчката
пропаганда во Македонија, како преку серезкиот Силагос, така и преку
цариградскиот централен Силагос.
243. 1872. 07. 11., Серез
Стефан Верковиќ му испраќа известување на намесникот Јован Ристиќ за
десетгодишната политичка работа во Македонија, со посебен осврт за работата по
остварувањето на будењето на словенската свест кај Македонците.
277. 1872. 12. 20., Белград
Молба од Ѓорги Пулевски до Министерството за просвета и црковни работи да му
додели парична помош за да отпечати книга на мајчин јазик и на јазиците на некои
соседни народи.
322. 1873. 08. 29., Белград
Матија Бан интервенира кај министерот за надворешни работи да му овозможи на
Филип Марковиќ, лекар од Прилеп, да добие служба во Србија, затоа што би бил
полезен за српското дело, поради доброто познавање на бугарската пропаганда во
Македонија.
 Београдски митрополит Михаило
просвете и црквених дела
— Министарству
Господине,
Да бм се у больш редъ довело покретанЪ просвете у про-
винщяма србскимъ, што су Аошъ у Турской и да бь: се учительи
тамошньи помагали, држимъ да бь! добро бьхло да се одреди
еданъ одборъ, кои he исключиво водити бригу о просвети у
тимъ краевима. Г-нъ Министеръ Инострань! дЪла обеЬа ми да
he, ако останемо на миру, моБи за ову годину дати у помоБъ
изъ свое кассе 1.000 # цес. Држимъ да Бете и Вн у своме ми-
нистерству имати штогодъ на расположеню за ову цБль, па кадъ
бь! се све то саединило, одборъ бм се снажше могао заузимати
и веНу радню развити. Ако се саглашавате на ову мисао о Од-
бору, изволте послати ми Началника или кога вм одредите да
му саобштимъ шта држимъ да е сходно о саставу одбора.1
Съ почитанЗемъ, остаемъ
Вашъ
V Београду, молитвеникъ
2. марта 1868. АЕМ Михаилъ

Оригинал. АС, П.О. Збирка митрополита Михаила К. 30, бр. 216

1 Зован РистиИ, Спол>ашн>и одноша]и Србиуе нови]ег доба, кн>. III,

Београд 1907, 287; Никифор ДучиИ, Рашко-оризренска митрополита
и национално-културна миси]а Крал>евине Срби]е у Старо] Срби]и
и Македонки, Беопрад 1896, 8; др Зован Хаци Ваоил>евиН, Просветне и
орпюким у XIX веку, Друштво
политичке прилике у ]ужним областима БорЬевиП,
Св. Сава, Беогоад 1928, 322; Тихомир Р. Македонка, издаван
кн,ижара „Напредак", Панчево 1920, 132; д-р Климент Цамбазовски, Кузь
турно-општествени врски на Македонците оо Срби]а во теКот на Х1Л
век, ИНИ, Скопие 1960, 90; Нови прилози истории културно-политач-
IV, Београд
ких односа македонско? и српског народа JH4 бр. училиште, * ',
Ку УР
Ристо Кантарциев, Македонското преродбенско односи во
Скопие 1965, 27; д-р Л>убиша Доклестик, Српскоумакедонските
XIX век, НИП „Македони]а“, Скоп]е 1973, 176.
51
 10.
Стефан ВерковиВ — Намеснику кнежевине Cp6nje
1овану Ристийу
Табор редифа овога санцака, за кои сам Вам недавно явио
да се овде саставля, одпутовао прошле недел^ у Тесалию. Онай
исти дан, кад се поменути табор одавде кренуо на свое опре-
9 Др Зован Хаци ВасшьевиЬ, Просветне и политичке прилике у ]уж-
ним српским областима у XIX веку, стр. 141; Алекса Довановий,
н. д. стр. 256; дф Климент Цамбазовоки, Културно-општествени врски
на Македонците co Србида во тек|от на XIX век, стр. 100; ГраЬа за исто-
pajy македонског народа из Архива Срби]е, том П, кн> I, 313, 338, 412,
413. Види о томе join у АС, МПс VI, 1131/1870; АС, МПс II, 63/1870; АС,
МПс III, 91/1871. и АС, МПс X, 51/1873. године.
63
 табор Драмског санцака.
деленЪ приспео с овамо из Драма и него одма иду ег дана на-
Овай се ние нимало овдс задржавао, и табор овдашнъг санцака
стави пут далЪ истим путем, коим с образовати и други
отшпао. Говори сс, да he скорим почети
табор у наведена два санцака.
Кирапция Дибралия, кои ми обично доноси вести из Дибре,
приспео с овамо пре два дана. Он каже, да е друмом, почевши
од Прилипа па до Демир-Капие, на више места сретао войску
маршираюйу од скоплянске стране према Битолю. Дошавши у
Прилип на конак, сви ханови тако су били препунйни войском,
да е едва могао найи места за преноИснЬ свое и свои коня. Иста
войска имала е собом 80 топова, под коима да е упропашйено
око 80 волова кукавне рае измеЬу Скопля и Прилипа, и то због
хрЬави путова и изванредне овогодишнЪ мейаве.
Овай мой човек уверава ме, да сада у Дибри Арнаути чине
ХришЬанима тако ужасна свакога рода насилия и прогонства
да се изказати не може, ер осим што им сваки дан вучиим на-
чином отимаю стоку и иманя, ioniT их убияю и сакате без ика-
квог призреня човечности, као дивлю зверад. Ако брзо од куда
год не доЬе избавленЪ, тада he, вели, принуЬени бити ови бедни
Хришйани у масси изселявати се из Дибре на другу кою страну,
т.е. у Србию, или у Руссию. Последня два месеца погинуло е од
зверски Скипетара у реченой несрейной Дибри 12 ХришЙана,
и то неки нападнут изненадно нойу на сну, неки путуюйи по-
слом из свога села у оближнЪ, неки у планини секуйи и това-
рейи дрва за огрев, а неки при обору обилазейи свою стоку и
полажуйи 1ой.
Пре не[к]ога времена явио сам Вам, да е отоманска войска
обколила Дибру са свию страна с намером, да дибарске хасие
примора на покорност. Почем за пуна два месеца ние се могло
ништа чути за успех операцие царске войске, зато сам почео
найпосле сумняти, да поменута вест нейе бити основана. МеЬу-
тим, овай Дибрали тврди, да е све оно било основано, што сахМ
био чуо. Шта више, вели, да се царска войска и побила с Ди-
бралияма хасиима на два места, т.е. при мосту Елезмуре, од
Елбасанско-Тиранске стране, и код седам кула и долньой Дибри
на синору Призренско-Дибарском, где се доста жесток окршай
догодио измейу царске войске и поменути Дибралия хасия. Од
царске войске, вели, пало е око 200 момака, а од Дибралия
само три (?). После овога догаЬая стигне паши од Порте запо-
вест, да престане с боем и да обустави неприятельства, па да
гледа лепим начином да се с Дибралияма споразуме и после
да се с войском натраг врати, не продируйи у Дибру. Порта е
пашу била овластила, да обейа у име Султана, да he се Дпбра-
лие оставити да живе опако у своим брдима, као што су и до
сада живили, само то едино да се од ньих тражи, да даю Де-
влету войника у помой, кад му доЬе до потребе. Дибралие на
то пристану и паша врати войску натраг. Поменути кирайция
64
 вели, да е Порта морала свою наредбу (да се Дибралие силом
покоре) зато преиначити, што е предвийала скори заплет са
бладом. Овай кирайция уверава ме поуздано да се Дибралие
вей увелико спремаю на войску противу бладе. Они могу бар
30.000 способни ратника дати и толикО су се решили дати вой¬
ника Девлету за сад. Овай мой приятель уверава ме, да Дибра-
лне последнЪг времена нису ишли на войну ни у Крим, ни на
Црну Гору, па знаюйи да су сад поступили противу обичая,
упита едног хасию овако: „Како сте се решили ийи на войну
противу Грчке, кад до сада нисте помагали Султану ни у едном
рату, кое е водио последньи година, т.е. ни у Криму, ни у Црной
Гори (?).“ На то му хасий одговори овако: „Ми не Йемо да

корена —
воюемо противу Руссие, Србие и Црне Горе, ер смо и ми риза
— бугарска. Истина, сада смо Турци, но по нашему
пределу постое 1ошт многе цркве хришйанске с надписима, па
и ако смо Турци, ипак има по некой мейу нама, кои уме про-
читати речене надписе, из коих се дознае да е Дибра едном била
део Бугарског царства, па као што е била едно с Бугарима, то
опет може бити. Грци, пак, други су милет, кои за то хойе да
отворе войну противу Девлета, да од нйга отму ове наше стране,
а ми нейемо да дойемо под Грке, него хойемо по времену да
будемо едно с Бугарима и Србима, као што смо и у старо време
били. Ето то ти е узрок, зашто хойемо да помажемо Девлету
противу Грчке."
Ако е ова вест поуздана, онда од Дибралия хасия може се
очекивати, да Йе држати с нама, кад дойе до рсшснй народ¬
ности, хойу рейи до решеня судбине Балканског полуострова.
Кад е он полазио овамо, табор Дибралия, кои се покорно Сул¬
тану одмарширао е у Битоль.10
2
28. janyapa 1869. године ВлашиЙ
у Серезу
10Osaj документ oбjaвилa je Ана Радкова у прилогу „Стефан Вер-
кович и Българите, БАН, Институт Що история, София 1978, 66; о томе
join др .Таван Хаци Василевий, По кумановско] и скопско] околини,
Братство, кн>. V, Беотрад 1892, 191; Кирил Пенушлиоки, Почетните акции
на српската политичка акцща во Македонща, Гласник ИНИ, khj I,
CKonje, 1959, 197; дф Климент Цамбазовски, Културночопштествени врски
на Македонците co Срби]а но текот на XIX век, стр. 25; Македонци у
Београду крадем XVIII и у току XIX века до н>еговог ослобойеша, CAHY,
Зборник радова повюдом нроспаве 100 година ослобойетьа градова у Ср-
—
бищ юд Турака 1862 1867, Беотрад 1970, 447; Грайа за историду маке-
донског народа из Архива Србще, том I, кн>. I, 22,, кн>. II, 124, 125, 128,

—
240, 241, 252; том II, киь. I, 9, 150, 153, 154, 155, 164, 165, 166, 167, 173, 189,
190, 193, 194, 203 и 356; кн>. II, 9, 220 и 221; Иван Катарциев, Свраката
област 1780 1879 (економски, политички и културни преглед), ИНИ,
Скопде 1961, 138; др. ЛЬубиша Доклестик, н. д. стр. 125; 1Ъубен Лапе, Од-
брани текстови за историлата на македонскиот народ, дел II, трето до-
полнето и проширено иаданье, Университет „Кирил и Методи“, CKonje

5 ГраЬа за исторщу македонског народа 65

 (На маргини другом руком: Ово се саглашава са посматра-
н>ем Koje имамо о Дибралиама и од друге известие стране.)

Оригинал. Архив ИС збирка Тована РистиНа

Инв. бр. 12/270
XII/5
 90.
Намесништво Кнежевине Cp6nje
митрополиту Михаилу
—
Београдском

Ваше Високопреосвештенство
У одговору на Ваше поплювано писмо од 11. ов. мес. част
ми je известити Вас, да смо саглаони, да се о државном трошку
прими на васпитан>е ]една кБи пок. Д. Миладинова. Брака Ми¬
ладинови croje код Бутара у опомену народних мученика, па не
би мудро било одбити молбу удовице, матере детише.
Изводите, дакле, одговорити joj да дете овамо поииье, а кад
овде доБе, да Бе брига наша бити.
Захвалддем Вам, што сте измирили калуБерице бугарске
и упутили их у Казанлук. Ja чу^ем, да су се оне по Банату биле
одале доста развратном животу па ниоу мариле ни да се вра-
hajy у Бугарску. Унапредак мислим, да их не треба никако ни
примати овамо.
Мило ми je што г. Нил Попов долази. Ми смо готови, да
му, колико се год може, олакшамо посао.6667
Са одличним поштовашем Вашега Високопреосвештенства
У Београду, Слуга понизни
17. jyHHja, 1870. Job. РистиБ.
Оригинал. АС, МБ 1276/1870.
66 Види о томе join у АС, МИД Б XI/1868. и АС, МПс II, 122/1869.
године. . .
67 Др
Климент Цамбазовоки, ГраЬа за MCTopnjy македонског народа
из Архива Србше, том II, кль. I, 9, кн». II, 43, 44, 45, 117 и 118. Joni о
томе у АС, МИД Б ХШ/1870. и АС, МИД Б XIV/1871. године.
151
 101.
Стефан ВерковиБ — Намеснику Кнежевине Cponje
1овану РистиБу
Писмо 2. и 45 дуката прщмио сам исправно пре 15 дала.
А писмо 3. стигло ми je пре два дана.*)
Истина, понекад се случи да су ми изpaжajи ватрешци и
занешени]и на арти)и, но што то у обхоБежу бива. Будите уве¬
рени, да ми je владаже у обхоЬежу вазда онако било, као што
савету]ете у последжем писму. Од толико година ja нисам ни
]едан пут пред неким овдашжим житежем изразно се непрща-
тельски према Грцима, него свагда сам то проповедао да источ-
ним ХришЬанима нема наде од другога кога, но ]едшю од CBoje
слоге и меБусобног повережа и уважежа може да се окрене на
боде жихова садашжа зла судбина. . . . Moj начин говора вазда
je бивао предусретан са уважежем разборитих л>удш; но што
Др Климент Цамбазовски, ГраЬа за исторщу македонског народа
76

из Архива Cp6nje, том II, кн>. I, 19, 34, 306, 365, 436 и 437, кн>. II, 16. Joiu
о томе у АС, МФ П XXI, 43/1869. и АС, МФ П XXI, 43 1869. и АС, МФ
A X, 63/1872. године.
*) Овим писмом ja сам га саветовао, да се не излаже парта]ички
за Бугаре, но да им савету]е слогу, те да би се овом ослободили, а те
раопре да оставе стари]има да реше, пошто се ослободимо. И томе по¬
добна, да се показу]е при]ател>ем и Бугара и Грка равно.

160
с тпчс трговачког света, печем су исти веНином у Атини васпи-
пут, кад Си се случило, да с неким измеЬу ших пу-
.^нп, сваки
СТ1Ш се у политичан
разговор, са омехом и са презира!ьем били
су ми предуоретани наводи мо]и. Они о слоги и неко] солидар-
ности nehe ни да него им je ум ]едшю занешен у мисао,
чу] у,
да ма кад било, они he морати бити наследници Отомана у
Европи, у смислу „мега идеа . И свакад би ови луди побеснили,
кад им се спомене што о Славенима МаИедоноким и Трачким, па
би на то свакад рекли, да у те две провинциде нема ни деднога
Словена; да су то све сами OBejaiiH Грци, код и су течадем вре¬
мена пославенили се, и тако, као што су век ад морали напу-
стити свод грчки матервьи дезик, па придмити славенски, тако he
морати повремено напустити славенски, а примити свод стари
грчки. To he реЬи онда, кад се на развалинама садан>ег отоман-
ског царства обнови старо Бизантиноко. Сви они, Kojn су учили
у Атини, као и млади нараштад, ко)и се васпитавао од учител>а,
поцрпивших васпитан>е у Еллади, сви овако мисле и говоре о
Славенима ових страна. И тако жуто he се преварити наши у
рачуну, ако се нададу, да he моЬи до неког споразумлен>а доЬи
с Грцима у смотрену етнографских граница, као што правда и
разум захтева, jep (je) оно, што мало пре наведох, „главна догма
и политично вЬруду", сви] у Грка и Гркомана без разлике, како
у Еллади, тако и изван н>е. Да они не мисле напустити ни ко]им
начином поменуту CBojy фиксу иде]у, о томе сам имао прилику
осведочити се на иа]извесниди начин почетком Пруско-Фран-
цуског рата. Сдне вечери на шеталишту Св. БурЬа случа jno
десим се у друштву, код е се састадало исклучиво из надпрете-
ранНих овдаппьих Гркомана. Сви су желили победу Прусима
у таквом смислу, да Француска буде збрисана с лица земл>е,
jep je по шиховом осведочену она непримир]има непридател>и-
ца православна у грчком смислу, Tj. да се неЬе моНи навр-
шити шихова давнаппьа жел>а докле год се буде Француска
налазила у CBOjoj садакьо] величини и моЬи. Напротив, кад би
Прусима изишло за руком да победе и да понизе Французе у
садашод’ водни, онда би за кратко време издануо болестан чо¬
век, па би се Пруска прва заузела, да се на развалинама Ос-
манлизма обнови старо Бизантиноко царство. Ja на то приме-
тим: никада се томе не нададте од Германског племена, jep je
познато да оно само за себе ради, и колико je до сад Француз-
ска противна била православи]у, Германци he тродином жешЬи
бити, ако изиЬу као победителш над Французима. 1едина je,
дакле, надежда православна „слога и л>убав измеЬу Грка и
Бугара ове стране“. На то he ]едан млади Гркоман из села Лу-
ковика, ко]и je недавно са сводим оцем преселио се овамо, а
прилично де богат, окренути се мени намргоЬено, рекавши ми:
>,А где су овде Бугари?° A ja му одговорим: „Та зар не видите,
Да су сва
околна села бугарска?" Али се на то pasjapn Грче,
П ГраЬа за истори]у македонског народа 161
 ==
X
да
к
саХгражн кад^
S “
па тако, да сам се усудио имене
toy врану. И Бог зна како би се ова
скочили на
даже противоречим, за цело би ови распра
mjMaae да
као на
свршила. Ово, да-
кле, jacHo noKasyje да су Грци непоправими, и да
никада нейе мойи дойи до неке транзакц^е.
се с н>има
5

Moj jeдaн при]ател> тсрзибаша Бугарин kojh ради све

по конацима бегова, уверио ме je, да je узрок дасуборди^
jepnora скула редифа OBaj био. Било je 1ьи 1500 1600 момака
на скупу. ЬЬима би казано, кад су овамо дошли, да he одавде
у Битол>, па после he од туда куда буде нужно. Но онога jyrpa,
кал су се имали кренути на пут, каже им командант, да je до-
шао налог, да иду у Солун. На ту вест сви гракну као из jeднoг
грла: да неНе нипошто пойи у Солун, него he ийи у Битол>. И
тако меЬу тьима, T.j. редифима и официрима наступи грдно пре-
пирагье, Koje je дуто TpajaAo! ,,Гелецеш, гитмес, гелецеш, гит-
мес" и.т.д. И пошто простота нще хтела никако да попусти,
старешине обуставе пут и jaBe у Цариград. Из Цариграда им
стигне заповест, да их pa^opyжajy, и после у малим оделен>ама
—
од 10 20 и HajBinne до 30 опремише их стражарно на опреде¬
ление. Толико се могло сазнати о узроку непослушности, да су
ови jaднипи, гладни, голи и боси редифи мислили, да их за то
шил>у у Солун, да их онде yKpnajy у лаЬе, па да их попиьу пре-
ко мора Французу у помой, одкуда вей више не би се никад
куйи повратили.
Пре 15 дана почело je упражнен»е на oвдaппьoj пол>ани на-
родтье водске овога санцака. Има их око 2000 момака. Полови¬
на KOHaKyje у пол>у под шаторима, а половина у вароши по ме-
ханама.77
14 Влаший.
1. септембра 1870. године
у Серезу
Оригинал. Архив ИС збирка 1ован РистиН
Инв. бр. 12/158
ХП/4
Основна преокупациза Стефана Верковийа био ie сукоб Гпка са
77

К°3'И су на ^Р™Л'И притисак, да би их

ianiwp КДКО. на македонском терену остварили
Osaj ДСЖ^01^ Je обзавила Ана PajmBa, н. свод е нацио-
д. отр. 100.
ХП/4 ™C’ ^тРлКа JoBaiIa Ристийа Инв. бр. 12/Ш, сиг.

? м145’
12/149 инв- бР- 12/147> ^г. ХП/4; Инв. бр.
«Р* 12/307’12/164; Инв- Инв- 12/ЗН,
оиг- ХП/5; 12/219, сиг. ХП/4; Инв.
бр. пляд' сиг. ХП/4; и АС,
бп 12/184, ?Ра б’Р-
МПс VII, 156/1888. године.
^ir. ХП/5; Инв.

162
 118.
Београдски митрополит Михаило
иностраних дела
— Министарству
Господине,
За Милицу Миладинову требаБе да се исплати овай рачунъ
безъ мало 7 # цес. После, за идуйе месеце извелите наредити
88 Др Климент Цамбазовски, ГраЬа за исторщу македонско? народа
из Архива Срби]'е, том II, кн>. II, 124 и 146.
89 Др
Климент Цамбазовски, ГраЬа за истори]у македонско? народа
из Архиве Србще, том II, кн>. I, 346, 365, 436 и 437, кн>. II, 8, 12, 16, 19,
53 и 281. 0 томе join у АС, МИД A VIII, 4/1871. ?одине.

175
да се за нЪнъ рачунъ пошлЪ управителвки Више женске школе
по 3 # цес., па lie она иарсЬивати колико се има за квартиръ
н рану, а колико за друго потребе издавати, почемъ е Милица
ionib дете те збогъ тота не уме сама да располаже. Мгя смо 1ой
нашли добру сдпу газдарицу, коя he е пазити као свое дете.
За нсплату горпЪгъ рачуна могли бьт и мени послати новце,
ако не бм знали ко е то Коста, кодъ кога е Милица до сада
бьтла.90
Съ поштованЪмъ
Вашъ
у Београду молитвеникъ
12. носмвра АЕМ Михаилъ
1870.

Милици Миладиново], из Старе Cp6nje, нека се изда]е из

ванредне касе Мин. иностр. дела по три дуката цес. месечно на
име благоде]аиьа, и то преко г. Управителке Велике жен. школе,
тако да joj се изда унапред за 6. м-ци.
12/11 1870. Заступник
у Београду Министра и. дела
Д. МатиВ
Оригинал и индорсат. АС, МИД, 6. одел>ен>е ф ХШ/1870.

Прилог бр. 118

I
Рачун
За Негово Преосвештенство Господина
Михаила, Митрополита србскогъ
Милица Миладинова родом и[з] Македоние, места С[т]руга,
питомица правителствена!
Коя се налази код мене долеподписаног од 9-тога сеп-
тембр[а] 1870. год. па до данас 10-гъ новембра 1870. год. За ова
два месеца рачунаюБй 1ой рану месечно по 120 гроша Гроша
чар 240
1 нар папуча за исту Милицу 5
2 школске книге 7

Др Климент Цамбазовски, ГраЬа за историзу македоноког народа

90

из Архива Срби]е, том II, кн». I, 9, kib. II, 43, 44, 45, 117 и 118. 1ош о
томе у АС, МБ, 1276/1870. и АС, МИД Б XIV/1871. године.
 1 ципеле 36
Ьна горня алина китка 36
Ьна бунда поставлЪна црном ягнечином барабантом
фитил 48
За артию писаНу 4
За вуницу разне фарбе 8,20
За писмо од куНе поштарину 2
2 плаиваза 1,10
пера гвоздена с дршком[ь] 0,20
пранЬ за два месеца по 8 гр 16

Сума гроша 404,10

V Београду Коста ЛазаревиБь

10/11 1870. год. Дуванция
Примио сам по горГнЪЗем раБуно от
Министарства и. дела цели 404,10 Коста Н. ЛазаревиБ

Да се OBai рачун исплати из ванредни новаца Министер¬

ства Иностр. Дела
28. новембра 1870. год. Заступник
у Београду Министри иностр. дела,
Д. МатиН
Оригинал и индорсат. АС, МИД, 6. одел>ен>е ф ХШ/1870.

II
Признаница
Подписана примила сам од Министарства иностраних дела
три дуката царских као благоде]ан>е за месец новембар 1870.
године.
т. j. 3. # цес.
27. новембра 1870. г. Милица Миладинова,
У Београду ученица Више жен. шк.
Оригинал. АС, МИД, 6. одел>ен>е ф ХШ/1870.

12 ГраЬа за исторщу
македонског народа 177
 124.
Стефан ВерковиБ — Намеснику Кнежевине Срби]е
1овану РистиБу

Приемно сам исправно 45 дуката за прву четвртину ове ра-

чунске године.
Врло сам остао смуБен, кад сам видео, да ми нисте послали
подпуну сумму, Koja ми je osaj пут припадала, jep као што he
Вам ]амачно познато бити, страдагьа и муке Koje сносим од
дужега времена због недовол^них новчаних средстава за жив-
леже, тако су ужасне и O4ajателие, да горих од н>их ни]е мо-
ryhe себи уобразити. Onaj 6poj од 25 дуката, ко}и сте нашли за
уместно osaj пут не послати ми, били би овога часа права бла-
годет за мене, да сте среВом доброту имали послати их. Ви сте
могли ту сумму зауставити, али ja мо]има нисам у стан>у од-
реБи, но морам да дам, па онда како да живим?
Почем се дакле подпора почшье сман»авати уместо да се
умножи, не знам каква би друга побуда тако] промени бити
могла, ако не та, да BaMjeMoja радтьа непотребита постала, или
да с н>ом нисте задовол>ни? Било прво, или друго, на сваки на¬
чин нужно je да Вам овде нацртам, овом приликом, точну слику
183
свега досадаппьега мога ycnjexa, постигнутог крвавим знолем
J
од пуних девет година.
Moje предузеВе било je не само ]едно од нартодрзшивитих
но и од Haj трудни jux и inajoiiaanHjHx. Не само што шре било
ннкакве свезе пзмеЬу ове стране и осталога ]угославенства, него
слабо се и знало да има Славена у Македонки. И ja, прщмивши
се поела, имао сам зазирати не само од отоманских, но и од
духовних власти ове стране, Koje на другим местима обично су
главна подпора у сличним предузеЬима. Шта сам ja од истих до
сада морао претрпети и искусити, било би излишно овде поми-
н>ати, кад сам Вам о томе више пута доставл>ао. Y сличним де-
ликатним предузеВима потребите су огромне сумме новаца, а
ja сам са овим малим додатком, oBojoM добром вол>ом и CBojnM
трудом учинио толико, да се seh сада може сматрати да je све
постигнуто, као што je у программу нацртано. За да се човек
склони и одважи на неко предузеЬе, треба га пре свега убедити
и одушевили за посао, Kojn се од шега изиску}е. Да сам ja с те
стране учинио право чудо, о томе има доволшо сведока меЬу
Бугарима, од ко]их he ми се у CBoje време jaMa4Ho учинити
правда. А веН ми се од многих и учинила najутешителни]а, као
што показу]у писма, Koja сам добио у последше време од неких
важних Бутара. Само може бити, jeднy точку программа Hnje
ми било могуЬе остварити, T.j. да у приврженике Елленизма
улщем онака племенита осеНаша, каквима су преиспун>ена Ваша
писма, али с те стране, мислим да нисам заслужио укор, jep
таково што само би Бог учинити могао. Задатак, дакле, да Ма¬
кедонски Сдавени не постану пленом Елленизма може се реЕи
да je постигнут и обезбеЬен. Наравно, то he се тек онда поуз-
дано увидети, кад куцне час одсудни, али ja би смео одрешито
pehn, да nehy бити посрамл>ен, HMajyhn CBojnx повереника у
масси народа.
Одпре су Бугари од мене зазирали, миелehи да сам се с тога
овде настанио да ербизирам Македон^у. Али од како су се уве¬
рили о Mojoj лojaлнoj тежши, сад ми oдajY отлично уважеше.
То се види Haj6on3e из писма шихове учене дружине, писаног
ми месеца pyjna: „Ето за что ся ми и до Вас, yвaжajeми Госпо¬
дине, и во лицето на когото ни почитаем едного из учених и
родолюбивих наших еднородних, и на когото праведно оценя¬
сло-
вам учешето и знашята. Нм обичамм да вЪрвамм че Ваше по
вес!е не само ще приемете благосклонно, дачленове,
украшавате
нЪкогаж страницитЬ на читалището с добрих но често
ще ни и осветлявате co добрььтЪ Ваши съвЪтм и
—
наставлентя,
Подписана су
за да може то да успЪ и достигне цЪльта“. признател-
три члена учена на реченом писму. Оваких писама
ности имам и с других страна.
бити за-
Ja се дакле надам, да би наши Господари моглине ои
сведочени с MojHM дojaкoппьим успехом, jep заиста
184
бо;ъе могао послужити и задоволдати нико тако. Са свим тим,
ако тамо мибуду другог мишлшьа у смотршьу поменутога, тада
молим даили дасе то каже, jop волсм пропасти но трпети незадо-
будем досадан на дотичном месту. Ако ли je
вол>ство Moja предпоставка
пак овазадржано, jep иначе неуместна, тада молим да ми се до¬
нейу мойи у том стан>у остати да
стави дужност.
с образом вршим
Пре neTHajcT дана дошао je налог из Цариграда у Драму,
да се у Драмском санцаку набави за Порту 1.200 мула. Пре-
Kjynep сам чуо, да су досада само 300 глава набавили. Овде je
дошао налог, да се кока скули у овоме санцаку за BojeHy по-
требу, колико се год више може. А што се тиче дизака BojcKe,
двojнy и
не зна се ништа. Само порезу непрекидно yrepyjy
TpojHy, Kojn поступак довео je народ до кра)ног оча^аша, дво-
jep
камоли да унапред
нще у стаку ни уредну порезу дати, апокварен
jHHOM flaje. Овде je вейи део летине од непрекидних
киша, па сад све живо стрели од глади, Koja би могла скорим
наступити због недоволше хране.94
№18 ВлашиЙ
21-га децембра 1870. године
у Серезу
Оригинал. Архив ИС збирка Зована РистиНа
Инв. бр. 12/130
ХП/4
 133.
Стефан ВерковиБ — Памеспику Кнежевине Срби]е
Зовану РистиБу
Пре БожиБа jaBiio сам Вам, како je у Драмску дошао на¬
лог, да се у ономе окружду набави за владу око 1.200 мула.
Ових дана дознао сам, да je наведени 6poj мула пре нове годи-
не намирен подпуно, и да су оне веБ опрем л>ене на сво]е опре¬
делена. Пре два дана чуо сам, да je дошао овде }едан бимбаша
из Цариграда с налогом, да onaj санцак даде 800 коша добрих
100Милош С. Мило^евий, Путопис дела Праве (Старе) Србще, Др-
жавна штампари]а, св. II, Београд 1872; др Зован Хаци Васиъевий, Про¬
светне и политичке прилике у ]ужним српскмм областима у XIX веку,
стр. 384; д-р Климент Цамбазовски, Културно-општествени врски на Ма¬
кедонците co Србща во текот на XIX век, стр. 89; др Лзубиша Докле-
стик, н. д. стр. 178.
13 ГраЬа за истори]'у македонског народа 193
 за во]ску. Речени коп>и треба да буду на месту наддаде до пр-
вога марта. Кажу, да се од све Румели]е тражи 8.000 коша.
Moj ]едан поуздан прщател, каза ми, да je ]едне вечери
прошле недсле чуо у куБи ]едног овдашшега 6eja, где се неко-
лико Турака меЬу собом разговараху, да су речена спреман>а
определена противу Срби]е и Црне Горе, jep Прота подозрева,

—
да би они могли садаши европски заплет употребити за оства-
peibe CBoj-их давнашших жсл>а. -Многа муници]а и разне друге
во]сне погребе да се разним правцима непрестано шаше Ново-
ме Пазару и Скадру.
дизати у овоме Kpajy.
— Поговара се, да he скорим и во]ску
Око Бого]авлеша долазили су мени два повереника, из Крс-
нанског ]едан, а други из К]устендилског предела. Они су за
то долазили нарочито овамо, да се извеете, да ли he скорим
што бити од онога, за чим изгледа]у као озебао сунце. Ja сам
jn обавестио, да ми о томе ни]е ништа ]ошт ]авл>ено, но да се
тврдо надам, да се nehe дуго за тим чекати. Питао саАм ]и, чему
се од ших имамо надати, над меЬу Портом и Срби]ом доЬе до
разкршйа. Они су ми приметили, да они не би били у стан>у
диКи устанак, подобан Критскоме, jep су последшег времена
приморани били због нечувеног цедеша од стране местне влас¬
ти под видом свакога рода даци]а, разпродати не само оруж]е,
но и последше куйно посуЬе. Па и кад би га имали, опет не би
им било могуЬе остварити уредан устанак, jep осим оруж]а
xohe се томе join и цебане, Kojy покра] садан>е сво]е голотише
нико]им начином не би им било могуЬе смойи. Они he Йутати,
и невешти се чинити, а чим осете да се ербека во]ска примиче
шиховом Kpajy, они he разним странпутицама све што je чило
и здраво по]урити да joj се у редове уврети. Наравно, по]едине
чете мойи he се образовани одма чим куцне час одсудни, Koje
he тамо-амо мутити и душмане узнемиривати; но придружеше
у маси мойи he следовати истом онда, кад се ербеки полкови
примакну шиховом Kpajy. Y овоме истом смислу, како ови на¬
ши знаци, тако су ми и други join од почетка говорили, кад
сам нашу радшу овде отворио. Ja дакле, колико je могуйе чи¬
ним, но колико he то све у CBoje време користи донети, Бог
зна. — Поменутим повереницима дао сам по четири дуката.
Kjyстендилски повереник од нови je позианика. С шиме сам се
упознао преклане. Но сматрам га као на]разумни]ега измейу
сви]у стари знанаца. Зове се Сто]ан Мутагцев.
Баш кад сам свршио прву страну овога писма, посете ме
два бугарска трговца из казе Ахарцелеби]ске, ко]и су ]уче ова¬
мо приспели за панайур, а стари су ми добри знанци и npnja-
теши. Од истих дознадох Koje шта, Koje ме врло смути, и ко]е
сматрам за дужност да Вам саобштим. Исти су ме уверили, да
велико неповере1ье влада код Бугара Траки]ских и Дунавских
противу Срби]е, а то за то, што ]е меЬу шима разпространено
миене, да Срби]а намерава наметнути им сво] ]език и обича]е,

194
 ко би i°i ка^ пошло за руком остварити садашу сво]у тежшу,
у томе, да Славенима Балканског полуострова
кота сс састо]и Лн]емонт II галили. Овако да су чули више пута
б\ до то, што je
говориш по астанцима пловдивским. А опи, ко]и су то при-
повсдалн, тврдшш су, да су тако исто чули говорити и саме
некс конзуле свропске, као што je французски и join пеки.
Како nocrynajy Пошаци с Руссинима у Галици]и, онако да he
и Срон с Бугарима поступати, ако с н>има кадгод ступе у какву
за^едшщу. Бугари да су тако о томе убеБени, да би она] зло
прошао, Kojn би се усудио то опровргавати и за измишлютину
проглашавати.
Ja им на то приметих, да je то позната стара песма вечних
злотвора славснских, ко]и ништа тако ]ако не желе као то, да
Сдавени остану у вечном раздору и поцепаности, jep само они
су дотле среБни, док Сдавени буду патили од реченога недуга.
А чим кроз шихов ум и срце npoBeje дух старе слоге и уза]ам-
ности, тада они да he према шима претворити се у незнатне и
презрителне кепеце. 1угославенска пословица вели: ни]е брата
што не роди ма]ка! Тежко ти се, дакле, ономе, ко]и се нечему
од ту Кина нада, а не од свога! Славенима Балканског полуос¬
трова спасеша нема, док се не увере, да се шихова црна судби-
на не може поправити без уза]амног повереша и помаган>а. А
да заиста ни с ]едним Тугославенином не овлаБу]у сличне ниске
и нехрист]анске мисли, какве им се подмеБу од лукавих и се-
бичних непри]ател>а, о томе се може иоле изображен Бугарин
уверити, кад год буде хотео, jep je карактер 1угославена иск-
рен и отворен, а не прикривен и двосмислен. — Овако сам им
од прилике говорно. Они ми на то примете, да се не сумша]у ни
на]маше о Mojoj ло]алности и искрености, и готови су повере¬
ше поклонити мо]им речима, али да тога нема, ко]и би у сташу
био о томе убедити Дунавске и Траки]ске Бугаре, jep je горе
речено погрешно миеше врло разпрострашено меБу шима о те-
жши Срба.
Ja сам са свим клонуо духом, гледа]уБи на какво] се стран-
путици налазе наша браБа око Балкана, Дунава и Родопа. Што
се тиче Бугара, не губим надежде, да се опи не би могли на
прави пут извести, но што се тиче солидарности с Грцима и
Славенима Балканског полуострва, то ja не могу никако оства¬
рити из узрока Вама веБ познатих. У погледу Бугара надам се
да се неБу посрамити, но главни се услов томе изиску]е, да се
не штеде средства, ко]има би се могло порадити да се yrepajy
у тор Ваш на страну ревеБи Бугари.
Прилажем Вам рапорте, i<oje je овдашши конзуларски агент
AycrpHjcKH поднео caojoj влади свршетком године, предпостав-
л>а]уБи да Бе и за Вас од интереса бити.101
101
После осншшша Eraapxnje почетком 1870. године и Одбора за
српске школе и учителке у Старо] CpGnjii и Македони]н дошло je

13* 195
 Молим поштарину платите.
1 ВлашиН
26. janyapa 1871. године
у Серезу
Оригинал. Архив ИС Збирка Зована Ристийа
Инв. бр. 12/143
ХП/4
 150.
Стефан ВерковиВ — Намеснику Кнежевине Cp6nje
1овану РистиБу
Данас немам много новости за саобштеиье, но оно мало,
ШТ0 By Вам доставити,
за Вас je интересантно.
Y она] дан, кад сам последше писмо одправио на Вас, овде
се je разгласило, да je дошао телеграм, да брзо BojcKa овога
санцака буде готова за полазак. Истог дана отишли су заптще
по свима казама, да разнесу ту заповест на дотичне мудире. Го¬
вори се, да je заповеЬено, да дотични контингенти буду скуп-
л>ени у главном месту санцака нajдaл>e до 10-га марта, где he
остати, док не стигне налог, куда he поВи.
Истога дана чуо сам од више н>их трговаца из Западне Ма¬
кедонке: Велеса и друтих места, да je такав налог и у н»ихова
места дошао.
Чуо сам jynep, да се они ковьи, Kojn су се овде скушьали
за BojcKy, oдпpaвл>ajy у Косово погье.
за Скадар, Kasyjy трговци, ко]и овамо долазе.
—
Многа BojcKa одлази
Овде je страхота, што се чини од овога народа: на врат на
нос и са HajsehoM тираниом H3Tepyje се напред данак под си-
jaceT разним титулама; а будуВи да народ сад нема пара, то му
се пpoдaje и кокош и последн>а тенцера. Народ je страшно кло-
нуо због тако немилосрдног глоблен>а.
Грци су овога часа скочили с KpajwHM напором да ocyjere
намере Бугара ове стране. С великим рушветима успели су код
овога паше, те им je допустио да иду од села до села по ово]
епархии, па где наЬу да уче деца у школи бугарски, да одма
покупе книге и у ватру да 6anajy. То исто чине и с црквеним
кн>игама. Y пет села до сада су уништили црквене и школске
кн>иге. Има трезвени Гркомана, Kojn OBaj поступак нeгoдyjy и
страшно куну овдагшьега владику и Меленичког. Веле jaBHO,
да се овим начином не приноси корист Еленизму, но да му се
страшно шкоди. To je само Турцима у корист. Они jaBHO испо-
Beflajy, да би по Еленизам користните било, кад би они добро-
вол>но сами куповали и на дар давали славеноке кшиге Буга-
рима и школске и црквене. Онда би уместо одтуВеша пршьу-
били себи Бугаре. Бугари пак веле: Грци race ватру nojeM. Ето,
што се солидарност не може да постигне, нису Бугари криви,
но Грци. Толико за данас.111
3.
3. марта 1871. године ВлашиВ
У Серезу
Оригинал. Архив ИС збирка Зована Ристийа
Инв. бр. 12/145
— а
1П
Д^Умент je сдавила
XII/4
Ана PajKOBa, н. д. стр. 128. О томе join
У Архив 1ована РистиНа, Инв. бр. 12/130, сиг. XII/4; Инв.
«
ИИС, Збирка
213
 155.
Стефан ВерковиЬ — Памеснику Кнежевине Срби]е
Jonauy РистиНу

Прва одслшьа во]ске овога санцака почела су придолазити

овамо девстога т.м. Настатьени су по свима скоро овдашшим
хановима. Чим су овамо дошли, обукли су танко летшо одело,
ма да join прилична студен влада. Испрва два три дапа били
су муштранн по конговима ханова, а од прек]уче почели су из-
лазити укупно с ба}онетима на овдашшу равницу, и то по два
пута на дан. Нико не зна пгга се xohe с овом BojcKOM. Чуо сам
више н>и уверавати, да су сви коши и муле, Koje су овде зимус
сабиране, оправл>ене на Косово nojbe и за Скадар. Прошле не-
дел>е довезли су вапори 12.000 BojcKe свакога оруж]а у Солун,
Koja je незадржано оправл>ена преко Велеса и Скошьа пут При-
штине. Кажу, да истим начином долази BojcKa морем и у при-
станишта ближша Скадру и Танини. Тако ме многи уверава]у,
да je ова демонштрацща управжена против у Cponje и Црне
Горе.
С тота, што Турци нема|у пара, изнуЬава)у од народа под
свако]аким видом грдне намете; а то све бива туранским и не-
човечним видом, Koje народ доводи у оча]ан>е. Ово тиранско из-
нуЬаватье намета продужу}е ее сваки дан под новим видом.
Овдаппьи Гркомани xohe да побесне, што не могу с Бута-
рима да nocTynajy опако, као што би они желили. Beh не сум-
н>а ни на]заношени]*и, да никада више nehe моЬи ону CBojy ве-
лику иде]у испушену видети, и мало их Bepyjy да he Грци у
стан>у бити да обнове бизантиноко царство на Балканском по-
луострову, и то у оним границама, као што je оно за време
Ликини]а и Аржад^а било. Сада се зaдoвoл>aвajy, да им грани¬
ца буде барем Вардар од утока му у море до места, где извире.
Многе сам чуо овако говорити.
Има месец дана, од жажо су запти]’е довели овамо из Нев-
рокопсже жазе два свештенижа са учител>ем неврокопским. До¬
ведени су овамо на захтеваше овдаппьег фанариотског владике,
Kojn je ожривио поменуте свештениже жод овдаппьег мутесари-
фа, да у цркви споминьу Руског цара и Србског Кн>аза! — То
су чули из уста самога мутесарифа. Геднога je попа послао вла¬
дики са заптщом, да га он метне у затвор. Владика овога преда
економу, a OBaj га пет дана држаше затворена у штали до jefl-
нога свог коша. МеЬутим, неки трговци из Бугарске дознавши
за ово, jaBe то представницима бугарским у Цариград, Kojn се
одма потуже на Порти на ово партизанство Отоманских вла¬
сти, Koja их увери, да he заповедити властима да таково што у
напредак не чине. Данас им je приспео телеграм од Дра Чома-

218
кова, KojiiMим ]авл>а, да he за два дана стиЬи емирнаме, Koje
he напаствоване ослободити од садан>е беде. Оволикоза данас.’14
4 ВлашиВ.
16. март 1871. године
у Ссрезу
Оригинал. Архив ИС Збирка JoBama РистиНа
Инв. бр 12/147
XII/4
 191.
Наум ЕвровиВ из Струге— Министарству просвете
и црквених дела

Г. Министру просвете
Beh je година прошла како сам дошао у Кнежевину Cponje
и, као вешт рукоделац и занатцща радейи CBoje послове, упуйи-
ван од г. CrojaHa Везенковийа, дошао сам до свести, видейи
напредак и успех данашне владе и заузимаше за брайу у Ста-
poj Србщи да би и сам принео користи колико ми силе допу-
шта}у и да не би радио у корист туЬих народности, као роВаци
Mojn у Грчкод изда(-]'уйи) новине и учител>у]уВи на грчком je-
зику. VcybyjeM се на]понизни]е молити господина Министра да
би се смиловао одредити благоде jaibe с коим би свршио школе
Др Климент Цамбазовски, ГраЬа за историду македоноког на¬
130

рода нз Архива Cp6nje, том II, кн,. I, 420.

262
и по свршетку ових отишао у CBoje место роЬеььа у Стругу, и
тамо радио у духу ослобоЬекьа и у]един>ен>а сви]у Срба. Под¬
писан би прешао у 2 или 3 Ьимнази}и, jep добро говорим и пи¬
шем а прилично се спремам у наукама србским за ову.131
у Београду Понизни
11. августа 1871. Наум Евровий
из Струге у Crapoj Срби]и
Оригинал. АС. МПс ф IX бр. 131/1871.
 200.
Стефан ВерковиИ — Намеснику Кнежевине Cp6nje
JosaHy Ристийу
j

Прочитаме ово
писмо.
Господине,
Оно одъ шта се е странна чорбацийска толико плашила и
зазирала, найпосле обистини се, т.е. народну Касу, коя имь е
270
ТОЛИ на
срцу лежала, прошле неделЪ морали су уступити воЬа-
ербо е тако желео и хтео Валиинъ повЪреникъ
за уместно и пробитачно изявити
Чапляка,
Мулла Ефендия, кои е нашао
а^е право кодъ странке сиротиньске. Одъ тада су главне
коцабашийске, Михаилъ бей и X. Лазаро, као
воЬе
утучени. Послед-
ньи одъ яда поболео се е, а први изявио е, да не може више
гди е морао искусити толико пониженЪ, те тако
живети у м^ступреселити
да Ее чась пре се одавде у Солунъ, кудъ е веИь одпу-
товао да найми домь.
Чимь воЬе Чапляке приме у свое руке народно иманЪ, от-
пусте учителю кои су држали са чорбацияма, а на ньихова м^ста
поставе свое приврженике. Сданъ одъ одпуштени, именомь Лу¬
ка, сродникъ е X. Лазару, кои е учительствовао овде више одъ
10 година са платомь одъ 70 лира. Почемь е исти, као што знате
изъ последнега ми писма, био врло немило испребиянъ одъ
Чапляка у последньой ньиховой препирки, зато молио е X. Лаза-
ра и Михаила бея да се заузму гди треба, да му се даде задо-
вольштина за тЪлесно оштетенЬ, но исти съ подсмеомь одбию
га, примЪтивши му: „тко ти е кривъ што си лудъ био, те си
ишао препирати се съ простацима ономь приликомь.“ Видивши
себе на тако невЪранъ и нечовечанъ начинъ оставлЪнимь одъ
они кои су га подболи и укуражили да противьстои Чапляци-
ма, за то му друго не остане но приморанъ буде утеБи се вели-
кодушию сами свои противника. Поднесе, дакле, прошенЪ ефо-
рима чаплячкима, у коему е молио йи да му опросте што съ
ньима ни е држао, те да му се смилую и опетъ га намЪсте да
учи у оной класи гди е и одпре бью, за кое великодушие да he
имь вазда вЪранъ и признателанъ бмти. Они му уваже молбу,
но не хтедну му овде место дати вейь га пошалю у Дсмир-Исаръ
съ платомь одъ 55 лира, за кою цену погоЬени су и овдашньи
учительи. Садъ Серезлие врло уздижу и хвале великодушие
Чапляка, указано своме главномь противнику, дочимь X. Лаза-
тетима збогъ ньиховогъ управо Юдипогъ значая,
на цедилу свога найвфрниега пристабца. —
ра и Михаилъ бея критикую и крете сь найерамотниима епи-

— оставивши
[Имамь да Вамь саобштимь врло необични новости, кое ми
е сииоИь доставио овдашньи бугарски учитель. Два отлична
трговца бугарска, еданъ изъ Велеса а други изъ Тракне, враКа-
юЕи се изъ Беча куБи свратили су се у Београдъ, гди су дуже
времена бавили се. Оданде упуте се на панаЬурь неврокопски,
кои трае одъ 25. августа до 14. септембра, одъ кудъ су пре два
Дана приспили овамо. Оно што су исти казали поменутомь учи¬
телю тако е жалостно, да е у станю правогъ родолюбца са
свимь у изумленЬ довести!
динъ Блазнаваць
— — „Одъ како е умро Славни Госпо-
Србие политика, веле, да е пошла сасвимъ
Друтимь правцемь. До НЕгове смрти, едина и главна мисао
свию ербеки родолюбаца бьша е та, да ербетву прибави се оно.
271
 Босна са Херцеговиномь и
што с непосредствено србско, т.с. границе допиру до висина
правомь Старомь Орбиомь, койой и Црне Горе, коя
ШарьН чаште надъ Пршфсномь, Качапика
Та мисао следствена овога
дели Гнпанску страну одъ Врапьске. мйсто нЪ пригодили
часа са свнмь с напуштепа одъ Срба, а у су подпети на жерт-
су другу, т.с. свое собствене землЪ рйшили
да Йе имь опи
ву ненаснтногъ желудца бечки Шваба, а за то вреню, кое су
настоя ти прнбавити Бугарску! По необичномь
овога часа прнмЪтнлн у Београду и по Србии мейу Србима,
предпоставя яю да се смишля брзо нешто важнога предузети.
Има много Бугара кюн иду наруку овоме новоме предузейу
србско-швабскоме. На ту цйль да е решено опетъ отворити бу¬
гарску школу у Београду, бившу укинуту Гос. Блазнавцемь, а
трошакъ за издржанЪ бугарски питомаца да Йе се поискати одъ
предстосйе Народне скупштине, коя ови дана има отворити се.
Мйсеца марта да смишляваю више образовани увода растурити
по Турской са иностранима пасошима, коима Йе бьгти задатакъ
да проуче и опишу стратегическа мйста по Румелии. Ово све
доставили су поменута два тргозца поменутомь учителю. Суви-
ше показали су му три писма, два за бугарско читалище а едно
за Екзарха, коя имь е НЪТКО повЪрио у Београду или у дру-
гомь нЪкомь мйсту у Србии съ препорукомь да йи лично од-
несу у Цариградъ. Несумньиво она садржаваю све оно, што се
овде налази изложено, а вЪроятно йошть и много више коешта,
кое ни е казано учителю. Данась или сутра речени пойи Йе у
Велесь, гди Йе се бавити само два-три дана, па тада преко Солу-
на упутит’Йе се у Цариградъ не за друго, но само речена писма
да вручи онима на кое су управлйна, одъ куда се види да не¬
што важно мораю садржавати. Йошть су и то казали речени,
да е права влада надала се постийи цйль съ помойу Грка, т.е.
она Княза Михаила, а почемь су исти недавно сасвимь окренули
лейа Србима, кое се види и по демонстрации разменени ордена
мейу атинскимь двором[ь] и цариградскимь, за то Србима ние
бьтло другогъ избора, вейь да се баце у наручя природни неп¬
риятеля Словенства, као што су бечки Немци и Мацари, кои до
сада никадъ нису юдржали задану речь, па несумньиво и Срби
немаю се другомь чему одъ ньихъ надати, вейь едино превари
и великой штети. ,,Кадъ се е расчуло у Београду за размену
поменути ордена, веле да е бью такви гнйвъ обузео Београйане
против Грка, да Грци ондашньи за више дана нису се смЪли
показати на сокацима одъ страха да не буду малтратирани."
Овдашньи учитель врло е смуйенъ одъ поменутогъ саоб-
—
штеня, изявивши да ако случайно буде то истина, тада да е за
свагда одзвонило Словенству на Балканскомь полуострову, ербо
е више но истинито да се бечки Немци нейе задовольити само
сь границомь старе Србие, вейь на сваки начинъ настоят’Йе да
се протегну чакъ до Солуна, а тада нема сумнй да Йе имь се
272
Господство расширити и надъ свомь Македониомь, а кадъ се
случи то, тада и за Србию и Бугарску нема будуЬяости, ербо
Нсмнн у своме политичномь речнику немаю речи „великодуш-
ность", слЪдовательно пустит’ he у свое време да точакъ суд-
биве преЬе и преко србско-бугарскогъ биБа народнога, те тако
непроницавость Словена учинит' he да се испуни наймилии
санъ свию Немаца, кои се означава у девизи: ,firang nach Os-
ten“. Я му примЪтимь, да е слично[м] шта са свим[ь] невЪро-
ватно, ербо би то тада значило / .//. .//• на маргини: / подписати
самь себи смртну пресуду. Смртна пакъ грехота бм бшло само
за часакъ предпоставити себи да е сличногъ шта кадра учинити
садашня београдска влада, cacroeha одъ найчистии родолюба-
ца, стЬдовательно поменуто саобштенЬ ни е друго шта, вейь
сокачка дронканица.
те се равнати.137
— Ово по дужности саобштавамь, да зна-

15 Псеодоним: ВЛАШИН
10. септембра 1871. године односно Стефан ВерковиЬ
у Серезу
Оригинал. Архив ИС Збирка Jooana РистиНа Инв. бр. 12.219
XII 4
 202.
Стефан Верковик —Ловану
Намеснику Кнежевине Cp6nje
РистиБу
Има управо двадесет дана, од како овде киша непрестано
пада. За ово време jeдвa ако се je сунце три пута, и то за врло
кратко време кроз облаке указало. Дакле, ]едно због велике
влаге, а друго може бити и због душевне немирноНе у Kojoj се
од дуже времена налазим због велике садашня скупоЬе, што
ми средства за живлевье недоста]у, има 15 дана како ме болест
савлада, да сам морао у постелки остати и тек од два дана уми-
нуше болови. Што сам дакле уЬутао, душевна и телесна божа
томе je узрок.
Но и за сво ово време ни]е се ништа овде догодило, што
би заслуживало да Вам се jaBH. Од давна се je овде поговарало,
да he се у овоме и Драмском санцаку BojcKa дизати али до да-
нас Hnje се та вест обистинила. Но инак чини ми се, као да he
нестати првагшье тишине и безбедности, Koja je по могуБству
у овоме Kpajy суштествовала. Y обште од како je умрео Али-
-паша меЬу Турцима ове стране почела се je примеЬавати неза-
доволша cTpyja и намргоЬеност, а и друмови посташе несигур¬
ни. Пре 5 дана нападаше разбойници меЬу селом Ловчом и Jo-
лешовом на jeдaн карван трговачки, долазеЬи са Tapлис пана-
Ьура у Меленик. Трговци су били из предела Меленичког, Пет-
риЬског и Малешевског. Пет трговаца опасно je равьено, а дво-
jnna су на месту остали. Ранени су донешени у Меленик и овде
се сада BHijajy. PaaoojHHKa било je 12, сви у фустанима, и го¬
ворили су турски и бугарски, но путници нису могли разазнати
од Koje су они народности. Трговце су оплячкали више од
60.000 гроша. KajMaKaM Меленички одма je послао потеру за
нима, но до данас ще им се могао траг пронаЬи.
Гркомани све чине да угуше у Бугара свест народну. Меле¬
нички владика у беснилу гони све оне, ко]и и HajMaibe симпа-
ти]е покажу да HMajy cnpohy Славена, и Hajseha му je радост
кад може пронаЬене славенске книге да спали. Овога часа пет
отлични бугарски патриота чаме у тамници Meлeничкoj, што
су славенске кн>иге разпространявали по селима Меленичке
околине. А што je нajжaлocтниje то je, што местне отоманске
власти усрдно иду на руку фанарщотима у овим вьиховим не¬
делима. 4yjeM, да cnpeMajy патриоти бугарски Меленичке око¬
лине тужбу да пошльу у Цариград, да се жале како на беззако-
Hnja владичина, тако и на неправду местне власти.
Грци умипиьено cBoje планове веЬ почшьу у oBoj страни
Да извpшyjy. Ледан Грк из Атине недавно писао je овданпьим
Гркоманима, да изберу двoje деце даровитих из фaмилиja си-
ромашких Бугара, па да их пошльу у Атину, где he се васпитати
и учити о шегову трошку, а курс he TpajaTH шест година. Друге
18* 275
 обвезаности од ших не тражи, но да му се обвежу, да he се ц0
свршетку наука вратити у Македони]у, па по селима да he учи.
тел>евати. Таква два денка пре 15 дана изабрана су и поелата
су на csoje определеше. ТакоЬер, као што сам казао последши
пут, настои се живо да се наЬе неколико младиНа и за Богос-
ловску школу, Kojn би по свршетку Богословите имали онде
оженити се и с Гркишом овамо доБи, да буду овде мирски све-
штеници.
Због раних jeceHCKHx киша ове године веБи део летине ос-
таде у пол>у не прибран, особито памук, кукуруз и виногради.
Овде Гркомани продужу]у плашити Турке, да бугаризам не
значи друго, но споразумлеше са Московом и са Србиом, да у
CBoje време дигну се противу Падише, и после да ocnyjy Сла-
венску државу на развалинама Османлизма. Као што je некад
рекао конзул Лангаде, Грци то траже, да шима припадне Ма-
ксдони]а, Арбашца и Траки]а, и док им се ово не осигура да
и дати се изтребити, но одустати од овога програма. —
неЬе пристати са Србима у радшу. И да he волети сви изгинути
Зар се
Ви не би могли о томе споразумети у Атини, па да овде преста-
ну ова трветьа и наоильа?139
12 ВлашиЬ.
19. октобра 1871. године
у Серезу
Препис. Архив ИС збирка JoBana РистиЬа
Инв. бр. 12/169
ХП/4
 206.
Стефан ВерковиН — Памеснику Кнежевине Срби]е
Товану РистиВу

Велики страх зада]е ми енерпца овдашн>ег гркоманског дру-

штва „Силогоса“. Она се може доволно проникнути из овога
саобштен,а игумана манастира Св. Предтече, Диониси]а, достав-
леног ми прошле недел>е.
Y поменутом манастиру има ]едан монах именом Христо¬
фор, родом из села Хомондуса, пореклом Бугарин, ко]и je у
Еллади васпитан и спада меВу на]фанатични]е приврженике
Елленизма на ово] страни. Он je за последнье четири године био
директор овдаш1ьег главног Еллинског училишта, а од лане, кад
je основано поменуто друштво „Силогос“, он се повукао у ма¬
настир Св. Предтече, и то по плану реченог силогоса, T.j. да кон¬
тролира и парализира тежн>е та]них приврженика бугаризма.
Чим je дошао у манастир, предложно je братству, да из Невро-
копских села окупе неколико младиВа, Koje да уче и да васпи-
тава]у дотле док не доби]у способност учитежску и поповску.
— На]ман>е четири године определено je од Силогоса —
трошак манастирски. По овоме брзо сакупе око двадесеторо
и то на
деце, и то све од поважни]их села. Сад je о Св. Димитрини дао
известие Силогосу о сво]ему ]едногодишн>ему успеху, у ко]ему
измеВу осталога наводи: да речени двадесет младиВа, ступивши
лане у Манастирску школу, нису знали ни слова еллински, а
до свршетка школске године да су сви научили тако елегаантно
еллински говорити, да она], ко]и их не позна]е, не би веровао
да су то та деца роВена меВу су ровим потомцима Татара, веВ
око Наупли]е! Ова Be деца до свршетка школоког теча]а бити
прави Еллини не само ]езиком, веВ и орцем и.т.д. Ово je изве¬
стите после саобштено у цариградским новинама „Типос“.
Али овдаппьи Силогос не задовожава се само овим успехом,
веВ je решено да се то исто покуша и овде у вароши. Намера

282
jCi да се нз главни jiix села бугарских, палазеЬих се у по;ьу серез-
ском. скупи 20 30 младиЬа, па да се овде истим пачином васпи-
тавату о трошку Силогоса!
Ово je ужасно предузеЬе унрав.ъено противу нашсга биВа,
и\ ж ia дакле
H3HCKyje да се што употреби противу овога стрем-
neiinja, те да се то паралише. Ja Вас молим, да би изволели раз-
судити о овоме предмету и ускорити с решени]ем таковим, Koje
би кадро било потрти ову паклеиу памеру грчку. Ако би се мо¬
гла одредити нека подпора за пеколико младиВа, па да ja опет
жи неколико скупим овде, па да их учим бугарски. Ово je jeднo
и HajjcBTHHuje средство, а друго je да се ши;ьу у Цариград о
Ваше.м трошку, или треВе да се шижу у Београд, што би Haj-
скупже стадо.142
За новине и опет Вас молим да ми пошижете.
ВлашиВ.
(Опаска:) Да му се новине шил>у.
14.
23. новембра 1871. године
у Серезу
Препис. Архив ИС збирка Зована Ристийа
Инв. бр. 12/164
ХП/4
 216.
Стефан ВерковиЕ — Намеснику Кнежевине Срби]е
1овану РистиЕу
KoTepnja, Koja се je почела показивати последвьег времена
код Гркомана у погледу угушевьа чувства народности код Сла-
вена ове стране страшно ме je уплашила. Ja сам мислио да Немо
имати поела само са овдашшим Силлогосом, па сам се у томе
преварио, jep сам ових дана дознао из несумншва извора, да he
му у помойи бити и цариградски централни Сил лотос. А што je
Hajглавни je, то je, што миеле одроЬавати поменуту нашу opahy
ни више ни мавье но по плану страшног Гркомана Папамаркиде,
T.j. noMohy злата! Kao што се то jacHO види из печатаног цирку-
лара цариградског Силогоса од десетога минувшег месеца, кога
ми je у оригинал у доставио у данашнш дан ]едан добар мо]
прщател>. Ево шта ми том приликом ]авл>а: „Днеска ми дойде
од Меленичкото едно писмо, кое то приключим и едно от фило¬
логическо то Еллинско Силлогос, членове-те на конти питатъ
състояшс-то на училигце-те за да помогнатъ, а ако нема училище
да съградетъ. Такова писма ся испратили по сички села. Пра¬
щам Bbi прочее и владиково-то писмо и отъ Цариградъ за да
видите що праветъ Грци-те. Добро е да пишете во Цариград за
да помогнат и наши-те на нЪкое место за училище." Код прости
л>уди злато je многога на оваку странпутицу навело, па се бо-
jarn да he то код овдашн>ега света сщасет да учини. Овде je
чувство народности веЬ од давна утрнуло и тек се почело на¬
ново будити и кравити. Лукави Папамаркида таман je нан>ушио,
KojHM се средством може успети и као што су н>егов савет при-
грлили, види се да по шеговом предлогу Гркомани nocrynajy.
Ово се види од туда, што je речено село, Koje je у Меленичко]
епархии било Hajглавни]е, и то je пре две године дало било
печат за cajeдин>eн>e с Бугарском народном црквом, а сад су
сельаци тога села узели реч натраг. Несумвьиво биЬе заслепл>ени
магловитим обеЬавьима Гркомана Jep им je лане изгорела ве-
19* 291
лика црква, а пояем he нова износити преко 300.000 гроша, за
то мисле да Бе им Силлогос, ако не цоо трошах, а оно бар поло-
вину овога намирити. По примеру реченог села богати се да he
и остала за Грцима поБи. Уосталом, поред свега овога злоко-
варног умишл>а]а неБу престати и дал>е у моме раду да проду-
жим ревносно делан>е, па шта Бог да. Ja hy се из петиних жила
упети да одвратим по могуБству смртоносне ударце са народ-
нога биБа.
Зуче по свима црквама прочитали су попови са амвона др-
жеБи у рукама запал>ену свеБу, Патри]архову анатему на бугар-
ске владике. Сада може Видов дан, колико xohe, да говори о со-
лидарности братскога му племена еллинског. Ако може ватра и
вода у сагласи]е доБи, или ако се може побратим ство постиБи
измеБу оваца и вукова, онда Бе се и идеал Видов Данов оства-
рити. Он би много боже радио, кад би се старао да што скори]е
изглади подпуно и тра]ашно садаше неповереше, xoje го]е Бу-
гари према Србству.
Поуздано се поговара, да Патри]арши]а за то ни]е хтела
на леп и братски начин да се угоди су Бугарима, што jo] je
та]но из Атине то чинити закраБено.
Понавл>ам молбу, да би се умилостивили изде]ствовати по-
шил>ан>е неких ербеких новина за ]едног присног нашег при ja-
тежа, за xoje ме у сваком писму можака, да му их прибавим.
Новине можете шижати под ковертом с тамоппъом поштом, а
под атресом при]атежа Петка Димитри]ева, трговца; то je Haj-
поуздани]и пут. Ja сам свакад при отваратьу пакета поштанских,
jep из при]атежства бо]аги помажем 80 годишшем старом по-
штару, а ризично би било преко Солуна шижати их. Молим, да
учините по моме предлогу, а за остало мо]а je брига.150

2 ВлашиБ
31. janyapa 1872. године
у Серезу
Препис. Архив ИС, зби.рка Зована РистиНа
Инв. бр. 12/311
ХП/5

Документ je об]авмла Ана Ра]кова, н. д. стр. 171. Joni о томе

1И*

у Архив ИИС, Збирка Зована РистлБа, Инв. бр. 12/130, оиг. ХП/4; Инв.
бр. 12/145, сиг. ХП/4; Инв. бр. 12/149, оиг. ХП/4; Инв. бр. 12/158, сиг.
ХП/4; Инв. бр. 12/164, сиг. ХП/4; Инв. бр. 12/169, оиг. ХП/4; Инв. бр.
12/219, сиг. ХП/4; Инв. бр. 12/307, сиг. ХП/5 и АС, МПс VII, 156/1888.
године.

292
 243.
Стефан ВерковиК — Намеснику Кнежевине Cp6nje
Зовану РистиБу

Пречесни Господине,

БудуБи ми je ]авл>ено да je Вама поверена Управа наше

трговине .... зато сумням да неБе бити неуместно, будуБи се
лично непозна]емо, да Вам овде укратко нацртамъ садашнЪ
стан^ наше трговине на овой страни.
Кад ми je пре 10 година поверена радн>а на OBoj страни,
овде све je боравило дубоки санъ! Код словенске массе ове
стране дотле е бьшо угасило се чувство народности, да су се
стидили именовати своимь народнимь именомь! Све е до толи-
когъ степена бьтло опоено и занешено за елленизмомь, да самь се
испрва бью побояо, да he мучно штогодъ одъ онога бити, што се
преко мене жели постиБи. Радню, дакле, почмемь подъ аушпи-
цияма сасвимь трнявима и сумньивима. Ни е бьшо могуйе друг-
чи]е прибавити симпатие за нас, веБь едино пробуЬенвмь кодъ
ньихъ любави за свою словенску народность. Мало по мало
почму се око мене купити прозелити, тако да у растояню едне
године дана поБе ми за рукомь склопити свезу съ таквима ли-
цима, коя су у станю бьша повуБи простоту за собомь, тицало
се предузеБа каквогъ му драго бьшо! Овога часа речена свеза
троиномь е пространия и поуздания. Што ми се е успЬхь увЪн-
чао тако лепимь начином, узрокъ друго ни е бьтло, веБь моя
рЪтка искреност и женерозитетъ.
МеБутимь, последнЪга времена появили су се интриганти

—
кодъ Бугара кои су се устремили да мой упливъ, прибавлЬнъ съ
толико муке и труда, подкопаю и униште; средство пакъ съ
коимь мисле до мете доБи, есте следеБе.
Почели су по народу разносити вБсть, да Србща тайно
ньима не мисли ни мало болЪ одъ Грка, ербо што желе Грци
у смотреню Тракне и Македоние, то исто да желе и Срби; 4905.,
т.е. Грци проповедаю, да су Словени македонски и тракийски
овеяни Грци, кои су се пославенили кадъ су се Бугари доселили
на ове стране. Дакле, као што су еданъ путъ, оставивши свой
еллински езьткъ, пославенили се, онако исто да имь валя и сада
поступити, повря тивши се CBojoii првобитной матици!“ — Више
ньихь грчки агената до сада самь чуо говорити, да Грци воле
пре да буду сбрисани съ лица Земнаго но да напусте ову свою
наймилию мисао! Бугарской народности оставляю само онай
язичацъ земЪ, кои се налази меБу Коца Балканомь и Дунавомь!
Осимь други ньиови (овдашньи) агената, овако су ми се више
пута изявили два еллинска овдашня вицс-конзула, Лангада и
Евгенидесъ, кои су овде уредовали одъ године 1866 до 1871.
315
4906. Срби да то мето претендираш у смотреню Македоние на
основу митуса Порфирогенетова. Него, веле, кадъ су текъ онда
овде Словени населили се, зашто онда не говоре србски, веБь
бугарски! Бугари то исто веле у смотреню Македоние и Тракис
што и Грцт, т.е. да воледу пре збрисати се съ лица землЪ, но
дозволити да имь се брайа речене стране прогутаю бмло одь
Елленизма или од Србизма! Бугари се држе строго начела на¬
родности, као што се проповеда одь Видовадана и други Юго-
словенски журнала, т.е. да е свакоме племену етнографска гра¬
ница онде гди му се свршава нБговь говоримь езмкъ. Они, дакле,
сматраю за границу меБу бугаризмомь и србизмом (= србством)
одь стране македонске Прокопъ Качанички и планину Шару
онде, гди се свршава езьпсъ потурченяка Турака наречени боза-
ция, кои сиясеть има по свой Румелии. Одь источне стране пакь
Косова, сматраю синоръ меБу приштинскомь и гиланскомь ка-
зомь, право на Куршумлию и Лесковацъ, а одавде у правой
линии на србску границу. Тврде и да сва именована страна го¬
вори бугарски. Више ньихь чуо самь до сада овако говорити;
а не давно у овоме смислу изявио ми се е и овдашньи бугарски
учитель кои као агенатъ цариградски Бугара, зна врло добро
како мненЪ влада кодь Бугара у смотреню наведенога.
Што су Срби дошли на ту фаталну мисао, да Македонию
сада сматраю за стару Србию, тога, веле, да самь я бью пово-
домь и подбодомь и нико други, и то приликомь издания на
светъ мое пЪсмарке. — Овде, пако, да нисамь за друго, веБь
едино за то, да надзиравамь и руководимь пропаганду србизи-
раня Македоние“!
ПочСхМЬ мени никадь ни у сну на паметъ ни е долазило
сличногъ шта, ерь слична тежня Источномъ Словенству непре¬
менно бм донела савршену пропасть а никако остваренЪ ньиови
давнашньи желя, кое бм ишло у прилогь единствено заклетима
неприятельима Словенства, кои е главни агентъ бечка „Найе
фрае Пресее“. За то лако ми е пошло за рукомь убБдити горе
поменутогъ овдашнБга агента бугарскогъ, да е са свимь измиш¬
льотина оно, што се о мени проноси, ербо да ниса.мь друго што,
веБь олицетвореня узаямность Славянск(а), кои не очекуе спа-
сеня Словенству иначе, веБь едино у тврдоме повЪреню взаим-
номе и слоги а на темелю онакоме, коему Швайцарци имаю
благодарити данашнБ свое счастие. Када три разна племена
одь толико времена могу у тако примЪрномь складу живити
еданъ поредъ другога, смртни бм грехъ бью кадъ неточни Сло¬
вени не бм могли сличногъ шта основати, почемь су имь диа¬
лекти скоро истоветни! —То да Бу я у свое време и у явной
штампи заступати, но да томе ]ошъ ни е време!“
Одъ како самь му на овако лояланъ и искренъ начинъ
изявио мою политичну вфроисповЪдъ, онъ ми се показуе сва-
316
1
а) даном искрениимь
' што мн е не само
и привржениимь.
именовао све — То се види ода-
оне кои противь мене ин-
вебь и што преко нбга дознаем и за све интриге, кое
1

12^пашньн
iar\
Гркомшш против мене чине кодъ овдашньи Турака.

„рецоручопъ бмо одъ Исмаилъ наше, кадъ е овамо дошао.

За последшо хайку, кою су Гркомани на мене били подигли
—
А све е у сташо дознати преко едногь овдашнбга бея, кому е

шклсднън пут, долазком фр. конзула овамо, одъ нбга самь

дознао.
Онъ е изявио, кадъ бьт србска штампа почела еднодушно
нзявльнвати, да граница источнима народима мора бьгти онде,
докле имь допире говоримь езикъ, тада да бм могао емство-
вати, да бм слично изявленб одъ стране србства тако магеп-
сало Бугаре, да бм съ мбста безъ премишляваня ставили се на
расположенб србству!" Я самь му примбтио, да заиста тамо
кодъ Васъ влада овака политика, какву поминб, а што се тиче
србизираня Македоние, сличногъ шта никадъ да ни е тамо на
паметъ долазило никому! вебь да е то интрига вечни наши не¬
приятеля, кои стрепе одъ слоге и узаимности словенске, као
што су Немци и Мацари, кои турске Словене сматраю као свою
добру плячку до згодногъ времена . .. ! коя имь може умаби изъ
панци едино тимь начиномь, ако се Словени освесте и искрено
едни другима повбре се. Камо среба да е тако, примати ми, еръ
иначе друго насъ не чека, но да утонемо у поплавици герма-
низма и ньиови образователя Грка! — Исти ми е ]ошь и то ка-
зао, да е као дете чуо говорили кодъ кубе у Тракни старе люде:
„Срби су наша браба, и само оданде може намь спасенЪ доби!
Но одъ неколико година са свимь су се променили. Садъ веле:
„Срби су намъ главни душмани, ербо обе да намь угасе и одузму
баштинъ езмкь, а наметну свой србски; дакле, нека су далб одъ
—
—
насъ!“ Старо мненЪ и повбренТ о Србству, кое су имали, да
бм се могло повратили едино горе поменутимь начиномь".
Тако овдашньи бугарски агент мисли.
Я молимь Ваше жарко родолюбЪ, да с Вашим упливом на¬
стоите отклонили садашшо ладнобу и неповЪренб, кое поело] и
према нама код Бугара, кое ако постигнеле, бмбеле први благо-
дТтель Словена неточни, и прво мбело у нашой полоньой повЬсл-
ници, еръ иначе од насъ нема ништа То, пако, непременно може
се постиби горе изложеним начиномъ. — ПТго Г. Каниць то-
лико кокелира съ Бугарима, вЪроялно ни е за друго, вебъ едино
за то, да }и разнима маневрама држи отубене од Србства а за
прилогъ Германства! Мислимь да и Г. Орешковибь пре 10 го¬
дина ни е за друго настанио се у Србии, вебь за нсту цТль, кою
Г. Каницъ тера код Бугара!
— Србо кад се е чуло да неки Не-
маць или Мацарь може Словенину добро мислили? Y осталоме
317
я hy се тврдо држати предписане ми линие.
за данась нема.166
— Други новости

10. Псеудоним:
11. ]ула 1872. године ВлашиЬ
(Стеван ВерковиЬ)
Оригинал. Архив ИС збирка 1ован Ристий
Инв. бр. 12/184
ХП/4
 Til.
БорЬе Пулевски — Министарству просвете и црквених дела
Министерству Просвети
Княжества Сьрпскогъ,
у Београду!
Као што се догодилло, у историчномь времену, они несрей-
ни сллуча]а, у ниже реченомь месту, што се наодимо, те смо
остале као деца сирочадъ, кои нема]у оца да и наставля и поу-
358
ча а тако,
као занешснн и нсзна^уЬи шта je потребно знати, а
ВД1д jyhn’ извора знаня, само МитаюЬи црквени книге, на про-
"вештекни занима^ се;
Ja покорно доллуподписани, по
сллучарюмь виЬеню у скоп-
и тстоекомь и кичсскомь окружию, види]о самь да ви-
комьсьрпско
чжо Правителство у реченима шалЪ школски книга
о просвети старо сьрпскогъ народа и, као
п х рсдбе, и настоява
—
1етинородни, закрилите и npocBehyje, да би прогледали
очима
изъ помричине, у виделло, и познали сфо]е виделло одъ куда
имь доллази данъпосфой, али опрамъ речени книга, турска влла-
да je наредила Ьумруцима, такву пажню на книгама да
гледа]у и куда се говори у нима о историчномь разьяснЪю, да
исеку, као што су и и исекли такви листови отъ книга, неима-
iyhn и оно што побуЬава люде, на просфету, пакъ безъ тота
нималлу не поллзуюсе у просфети, и су окренули у наречи]у
да се бугаре, а нема ньшогъ изговора ни смислла да су бугари,
него сьрби.
Ja, кад самь pacMorpHjo ствари станя, и мислию самь, како
би се ти люди обратиле на сфой матерни ]езикъ, да познаду
себе и сфо]ю народность, те самь списао ову кннгу са више
jезика, по погреби, као што he показати овде, у прилогу два,
прошения упуйени сллавномь Министерству.
да у кривични одговорь подврьг(-ла) —
Ja докъ самь ову кньпу скули]о да не би мене турска влла-
зато самь у Призрену
кодъ Гувернера предстао са прошени]емь, подъ изговоромь,
како Му да печатамь jeднy кннгу речника, као што и jecb отъ
велике погребе за тамошнЪгъ народа, а онъ Гувернеръ Маше да
ми обустави кннгу и каже да има]у уредбу, мора писати у Ца¬
риград за одобренЪ, a ja онда кажемь му, да самь само радъ
цену дошао, а книга по ]езицима мора се цитирати и препи-
сати верно, и тако нису я обуставили. Jepb, ако не би се найпре
таковомь приликомь Гувернеру jaBMjo, морали би ме подвргну-
ти подъ одговорь у нашой вароши, али кадъ самь казао нека
ме спроведу у Призрену, jepb имамь одобрено отъ вили]етскогъ
Паше, па су ме оставиле да пишемь као што самь и казао да
ohy да знамь арнаутски зато и пишемь тай ]езикъ.
Зато подносимъ ову кннгу Министерству просвете, црквени
дЬлла на расмотренЪ и молимь за рукопомоМь како би ja наш-
тампао, и на светъ издао.185
20. декембра 1872. год. Покорни
У Београду БорЬе М. ПулЪвски
бивши I наредникъ понтонерске
роте у 62-й и 63. години

пооси — народни
(Горпи) Пулевски (1838 1894), познати македонски
И Револупионар, родом из Гадичника, печалбар у Кнежеви-
ни poHjn од доба владе кнеза Михаила Обреновийа до 1877. године,

359
 23. дек. 1872
6627
—
Казати му да држава таке

свом трошку, —
ствари не може штампати о
враЬен му ру-
,копие и две препоруке тога ру-
кописа.
Y акта.
(?)
Оригинал и индорсат. ДС, МПс ф XII бр. 601/1872.

Прилот бр. 277

Министарство иностраних дела —
БорЬу Пулевском
БорЬу Пул»евоком из Старе Cponjc, Kojn се бавно скушьа-
н>ем граЬе за Српско-арбански ]език, и Kojn je и иначе чинно
услуге у Старо-српским кра]евима, нека се изда из вавредне
касе Министарства иностр. дела пет дуката hec. на име под-
поре.
10. jaHyapa 1873. Министар иностр. дела,
у Београду Job. РистиК
Примио сам из касе Министарства иностр дела пет дука¬
та Бес.
10. jaHyapa 1873. БорЬе М. ПулБвски
у Београду
Оригинал. АС, МИД, Б. ф. XVI/1873.
када прелази у Румушцу да би се придружио pyciKoj армщи и участво-
вао у ослобоБен»у зужнословенских народа од многовековног туроког
ропетва.
Просветителски рад БорЬа Пулевског посевно се истицао у упот¬
'

реби македонског народног jезика приликом просвеБивагьа македонско!

народа, за koj’h цил> je саоташьао уцбенике на народном )езику: Речник
четири jезика: I, Српско-Албански, II, Арбански-Арнаутски, III, Турски
и IV, Грчки (I. част штампана у Београду 1873. године), затим Речник
од три jезика: македонски, ербеки и турски (Кшига II, штампана у Бео-
граду 1875.)
Као револуционар БорЬе Пулевоки Hajnpe je учествовао у ерпеко-
-турском рату 1876. године, а затим je прешао у Румунизу, да би у рус-
Koj арми)и учествовао као доброволац у руоколурском рату 1877 1878.
године. Због показане храбрости у борби против Турака одликован je
од Руса. Види: Блаже Конески, Кон македонската преродба, ИНИ, второ
—
издан>е, CKonje 1959, 87; И стори)а на македонскиот народ, книга втора,
Скоп]’е 1969, 87; Трпе Панговски, Нови прилози кон издаваььето на реч¬
ниците на Горги Пулевски во Белград, Просветно дело бр. 7 8, Скотце —
1965, 400; Неколку документи за печатеньето на речниците на Горги Пу-
левски, Библиотекар ока искра, кн. 13, CKonje 1969, 45. О томе join у АС,
МИД Б XIV/1871 и АС, МПс VIII, 80/1876. године.

360
 322.
Mainja Бая — Министру иностраних дела Зовану РистиЬу
Господине Министре,
Г. Митрополит молио ме да Вам препоручим ]еднога Ста-
ро-Србина из Прилипа, 1ьему познатога. Зове се Филипов. Био
je у бугарско]’ служби, па отуд одбегао, и дошао у Cponjy, же-
леБи да ту служи. Он зна за (с)ве бугарске агитацще, и позна]е
лица преко кодих те агитаци]'е у Старо]’ Срби]и иду. За то, а и
из узрока што je из Македонке, и у статьу je врло оскудном
г. Митрополит нада се да Бе заслужити Ваше призрен>е.
И он и отац му били су од Турака заточени, и г. РистиБ
(у)познао их je у Цариграду.212213
Част ми je овде приложити и jeднo писмо, Koje сам добио
за г. Зову.
212 Др Климент Цамбазовски, ГраЬа за исторшу македонског
225, 292, 38~
на¬
и
рода из Архива Србиде, том II, кн>. I, 23, 24, 89, БЗ, 124,
396, юъ. П, 59, 219 и 262. тттт „ л Г,
213 Види о томе join у АС, МИД П О I, 227/1873; АС,
МИД П О т
54/1873. и АС, МИД П О I, 55/1873.
415
 Са особи тн.м иоштован>см
29 8 Вама одали
29. августа 1873. годило Маги}а Бал
у Београду
Оригинал. И С. Збирка Зована ЕистиЬа. К. 36 26/849
XXVI/12