Misterija u ulici Evans

1.Susret sa Džonom

U ulici Bejker, u stanu broj 221b živela je družina Šerloka

Holmsa. Tu družinu su sačinjavali: Šerlok Holms, ja (doktor
Džon Votson), Luka, Nera, Vanja i naš pas Maza. Luka je
imao 10 godina, a Nera i Vanja 13. Luka i Vanja su bili brat i
sestra. Luka je hteo da postane kuvar i otvori restoran, Nera
je htela da postane veterinar , a Vanja je htela da postne
detektiv, poput Šerloka Holmsa.

Jednog dana, dok smo razgovarali, Maza je počela da laje i

videli smo da je pored nje pismo. Kada je Holms otvorio
pismo, jako se začudio. U pismu je pisalo sledeće:

„Poštovani g. Holmse
Kao što znate je živim u ulici Evans, dolazeći u
posetu kod mene, mogli ste primetiti kuću br. 1 koja
se nalazi naspram moje. Noću čujem razne i strašne
zvukove i volela bih da to istražite.
Nora Stivens
U koverti su bili podaci o kući:
-Kuća je stara preko 100 god.
-U njoj je živeo Evans
-Došao je iz Amerike
-Umro je sa 25 god, pre 40 god.
-Kuća je napuštena
Holms nam je svima pročitao pismo i svi smo užurbano
krenuli prema ulici Evans. Kada smo stigli, odlučili smo da
se prošetamo ulicom. Dok smo šetali, Luka je primetio da su
brojevi kuća čudno poređani, i ja sam ih zapisao:

1,3,5,7,13
Šetali smo se ulicom još nekoliko minuta pa smo se vratili
do Norine kuće. Kada smo ušli u kuću, videli smo da je u
prelepom starinskom stilu. Nora nam je rekla da se
smestimo i da će nam sve ispričati. Kada smo se smestili,
Nora je počela: - Kao što ste mogli da pročitate u pismu,
noću čujem razne zvuke, poput lupanja, vrištanja, a ponekad
ne mogu čak ni da zaspim koliko se glasno čuju.-

Kada smo je saslušali, otišli smo u kuću. Kada smo ušli u

kuću, videli smo čoveka kako leži na podu. Luka je vrisnuo i
istrčao iz kuće. –Kukavica- promrmljale su Vanja i Nera i
prevrnule očima.

Svi smo par sekundi gledali u čoveka, pa mi je Holms

rekao da idem da proverim da li je živ. Čim sam mu se
približio, čovek se okrenuo ka nama, ustao i predstavio se: -
Ja sam Džon Ridle- Holms ga je pitao šta traži ovde, zatim je
predstavio sebe i ostale. Džon nam je rekao da traži
Evansovo blago i da je ovo nekada bila Evansova kuća.

Holms izvadi svoj blokčić i upita Džona da li je u toku noći

čuo neke zvuke. -Ne, ovde sam već četiri dana i nisam čuo
nikakvu buku ili tako nešto...- Holms ga je slušao, ali smo
preko njegovog ramena videli da on ne zapisuje ono što Džon
govori, već zapisuje čudne stvari kod Džona, koje je njegovo
oštro oko zapazilo:
-Pištolj u džepu
-Nož u čizmi
-Crna i odrpana odeća
-Čupava kosa
-U kući je NEDELJU dana
Šerlok Holms zatvori blokčić i reče: -Hvala Vam na
odgovorima-. Nera upita Džona: - Jeste li sigurni da niste
ništa čuli?- , -Da- odgovorio je Džon. Kada se sagnuo da
namesti čizmu, Vanja ga je čudno pogledala i rekla, više sebi
nego nama,: -On ima nož-. Luka je istog trena pogledao u
Vanju i hteo je nešto da kaže, ali ga je Nera udarila laktom u
znak toga da ćuti. Nakon nekoliko sekundi svi smo sedeli
oko Džona i ispitivali ga o blagu, sem Luke, koji je
nepomično sedeo i gledao u njega. –Postoji jedna legenda o
Evansu i njegovom blagu, koju ću vam sada
ispričati.Legenda je istinita.- reče Džon.
 2. Legenda o Evansovom blagu

-Nekada davno,pre 60. godina, u Americi, živeli su Kristian

Evans i njegova supruga Karlota Evans. Mesec dan nakon
venčanja, Karlota je saznala da je trudna. Nakon devet
meseci je rodila malog dečaka. On se zvao Leon, ali svi su
ga upamtili kao Evansa. Čudne stvari su se događale u
njegovom detinjstvu. Pošto su bili bogata porodica, a u to
vreme nije bilo mnogo bogatih porodica, a on nije imao ni
brata, ni sestru, Evans se uglavnom igrao sam. Često se
igrao pljačkanja banke, što je njegov otac primetio i radi
bezbednosti ga je poslao u privatan internat, gde se
sprijateljio sa Džejmsom i njegovim bratom Džefom, i gde je
upoznao predivnu devojku Eleonoru. Nakon par godina, oni
su napravili svoju bandu i pobegli iz internata. Evans se sve
više zaljubljivao u Eleonoru, a i ona u njega, ali oni nisu znali
da se Džejms isto zaljubio u Eleonoru. Jednog dana su
napravili plan za veliku pljačku. Hteli su da opljačkaju banku
i da uzmu što više novca mogu. Pljačka je prošla uspešno,
ali kada su saznali da policija traga za njima, došlo je do
nesuglasica. Evans je hteo da sakriju blago, ali Džejms je
hteo da uzme blago za sebe i napravi svoju bandu. Došlo je
do velike tuče, pa na kraju i do pucnjave. Evans je u besu
upucao Džefa. Kada je Džejms to video, krenuo je ka bratu,
ali je video da je mrtav. Okrenuo se ka Evansu, ali je bilo
kasno. Video je Evansa kako beži sa kesom u kojoj je blago i
Eleonoru kako trči za njim. Obuzela ga je tolika ljubomora,
jer je shvatio da Eleonora voli Evansa. „ STANITE OBOJE!!“
Povikao je Džejms. Evans i Eleonora su se isog trenutka
okrenuli, bledi kao duhovi. „ZAR SAM TO ZASLUŽIO?! DOŠAO
SI U INTERNAT SA DESET GODINA I MI SMO SE ODMAH
SPRIJATELJILI, ŠEST GODINA SMO PROVELI ZAJEDNO I NA
KRAJU TI ME OVAKO IZDAŠ?!“, „A TI, ELEONORA? VOLEO
SAM TE A TI SADA IDEŠ SA OVOM IZDAJICOM??!!“, vikao je
Džejms, „PA SADA ĆE TVOJ DRAGI EVANS DOBITI ONO ŠTO
JE ZASLUŽIO!“ rekao je Džejms i izvukao revolver iz džepa.
Ali, Eleonora je bila brža i upucala ga je u rame dva puta.
„Bežimo“, reka je Evansu. Kada su se udaljili mogli su da
čuju zadnje Džejmsove reči koje im je rekao pre nego što se
onesvestio: „ OSVETIĆU VAM SE, AKO NE NA OVOM SVETU
ONDA NA SLEDEĆEM!! NEĆETE SE SAKRITI OD MENE!!!“...

Tražio ih je svuda, ali nije znao da su pobegli u London i da

su se uselili u ovu kuću i tu sakrili blago. Jednog dana je u
novinama video da su oni preminuli u dvadesetpetoj godini
života. Džejms je i dalje živ i ima pedeset i šest godina.
Idalje traga za blagom i za osvetom.-

Svi smo pažljivo saslušali priču, pa smo ćutali par sekundi.

Tada je Šerlok Holms radoznalo upitao -Džejms? Hm, to ime
mi je poznato. Da li, kojim slučajem znate kako se Džejms
preziva? –Naravno da Vam je ime poznato, gospodine
Holms.- , reče on, -Da odete u bilo koju policiju u Evropi, svi
bi znali odgovor. On je Džejms M-. Holms ga naglo prekide i
reče –Morijarti!-. Svi smo pogledali u njega. –Par puta sam
se sukobio sa njim.- , reče on,-On je najopasniji zlikovac
kojeg sam ikada upoznao. Hvala Vam na odgovorima. I još
jedna stvar. Zar ne mislite da bi bilo malo opasno po Vas ako
se Morijarti ovde pojavi u potrazi za blagom? –Ne brinite vi
za mene, ako budem imao problem, javiću vam se.
Doviđenja.-

Otišli smo do Norine kuće i pozdravili se sa njom. Holms joj

je obećao da će joj se javiti ako bude nešto saznao. Odlučili
smo da joj ne govorimo ništa o Džonu i onome što nam je
ispričao. Bar ne za sada.
 3. Provala

Predložio sam Holmsu da odemo u policiju i da pitamo

inspektora Lestrejda da li zna nešto o toj legendi. –Ne
možemo da idemo u policiju još uvek. Tek smo počeli.
Policija bi se samo ubacila u slučaj i, koliko poznajem ljude
u policiji i njihove sposobnosti-, reče on smejući se, -otišli bi
pogrešnim putem i verovatno doneli zaključak da je
gospodin Ridle beskućnik i da se tu sklonio, -reče on
podsmevajućim tonom, -ali ja nimalo ne verujem tom
čoveku. Mislim, dragi Votsone, da li bi ti, nevini i iskreni
istraživač, lagao o tome koliko dugo si u kući? To je tako
besmisleno. Ali, da se mi vratimo na temu policije. Zvaćemo
ih tek kada budemo imali nešto značajnije u našim rukama,
ili ako shvatimo da će se dogoditi nešto loše ili čak opasno.
Ako pak dođe do nečeg takvog,-njegov izraz lica se uozbiljio
i ton mu je postao ozbiljniji, -njih četvoro sigurno nećemo
povesti-. Pokazivao je kažiprstom na dve devojčice koje su
se igrle s psom i na dečaka koji je sedeo pored njih. –
Zaštoo??-, rekli su Luka, Nera i Vanja u isti glas. Holms je
uzdahnuo. –Slušajte-, rekao je on tihim glasom,- Znam da vi
znate jako dobro da se brinete o sebi, ali Morijarti je mnogo
opasan i ne mogu da dozvolim bilo kome da vas povredi, a
pogotovo ne Morijartiju. –Čekaj Šerloče-, reče Vanja, -Ti
stvarno misliš da će on da se pojavi? –Da-, reče Holms, -i
mislim da on stvarno želi da dobije to blago, šta god da se
desi. –Mooolim te, pusti nas da idemoo.-, reče Nera, -Da,
mooolim tee-, reče Luka. Maza je zalajala, u znak
odobravanja. Šerlok uzdahnu. –Dobro... ali nemojte da se
uvalite u neku nevolju i, šta god da se desi budite blizu mene
ili Votsona. Jasno? –Jasno!- viknuše svo troje.

Ujutru, kada sam sišao na doručak, video sam Holmsa,

Vanju i Luku kako doručkuju. Nera je došla zamnom. –Luka,
kako to da si ti za doručkom u ovo vreme?-, pitala ga je
Nera. –Ona je kriva-, reče on, pokazivajući na Vanju. –Kako?-,
pitala ga je ponovo Nera. –Gurnula me je sa kreveta!-, rekao
je Luka, ljutitim glasom. Svi smo odjednom prasnuli u smeh.
 Nešto kasnije su Nera, Vanja i Luka otišli da se prošetaju
sa Mazom. Holms i ja smo razgovarali. –Votsone, moramo
ozbiljno da se pazimo. Znam da će se pre ili kasnije...-
Prekinulo ga je naglo otvaranje vrata. U sobu je uleteo jedan
od policajaca iz Skotland Jarda. –Morate odmah da pođete
samnom. Dogodila se pljačka u ulici Evans broj 2. Pogledali
smo jedan u drugog, zato što smo znali da je to Norina kuća.
–Odmah dolazimo. Sačekajte nas ispred-. Kada je policajac
izašao Holms je viknuo. –Znao sam Votsone!-. Uzeo je svoj
kaput i svoj revolver. –Hajdemo!-, rekao je. –Sačekaj
Holmse-, rekao sam, hvatajući ga za ruku, -Da nisi nešto
zaboravio? Obećali smo...-Znam, znam... da ćemo ih povesti
sa nama ako se nešto dogodi, ali ne možemo da ih tražimo
po celom gradu. Ne znamo ni gde su, samo bismo izgubili
vreme, a i onaj policajac nas čeka. Hajdemo!- Brzo sam uzeo
revolver i obukao kaput. Izašli smo iz stana i ja sam ga
zaključao, znajući da Vanja ima ključ. Brzo smo krenuli do
ulice Evans.

Kada smo stigli počela je da pada kiša. Ušli smo u Norinu

kuću i videli da je ona u neredu i videli smo Noru, bledu kao
krpa. Došli smo do nje i smirili je. Onda je Holms rekao –
Ispričajte nam šta se dogodilo.-