-СИМБОЛИ-

-Симбол јесте најопштије, све оно што може стајати уместо нечег другог и да га том
приликом препознатљиво репрезентује. Симбол је елемент свести или понашања који је
замена за нешто друго, несвесно или потиснуто. Однос симбола и онога што он у
несвесном представља није произвољан, већ је условљен унутрашњом везом. Могу
означавати одређене ствари које ми замишљамо, али и ствари које смо претходно чулно
опазили. Поред речи, које користимо да бисмо упутили на одређене објекте, постоје и
невербални облици који представљају симболе. Међусобна интеракција људи се заснива
на коришћењу заједничких симбола и њиховог разумевања.

- Семиологија (знак, особина) је наука о знацима (симболима) тј. општа наука о свим
системима знакова који се појављују у човековом друштвеном животу (језик, обичаји,
комуницирање). Она се развила средином 20. века, иако је човеков интерес за знакове
настао веома рано, вероватно, појавом човека као свесног бића. Зачетницима семиологије
можемо сматрати Платона, Аристотела, св. Августина и др. Семиотика подразумева
проучавање комуникативног понашања путем знакова, симбола и значења. Студије
семиотике фокусирају се на однос означитеља и означеног, узимајући у обзир и тумачење
визуелних знакова, говор тела, звук... Повезана је са лингвистиком и психологијом.
Предмет проучавања је не само оно на шта симбол указује, већ и како је добио своје
значење и како функционише не би ли створио смисао у друштву. Симболи могу имати
три облика симболичке вредности: идеолошку, компаративну и изоморфну.

- Идеолошки симболи попут религијских и државних симбола преносе сложене скупове

веровања и идеја које указују на исправане и пожељне поступке.

-Компаративни симболи, као што су истакнуте награде, указују на одговоре на питање

односа између „бољег и лошијег“ и „супериорног и инфериорног“.

- Изоморфни симболи односе се на уклапање са одређеним културним окружењем,

омогућавају појединцима и групама да се прилагоде околини и избегну друштвену и
политичку контролу. Примери симбола са изоморфном вредношћу могу бити поштовање
кодекса облачења током пословних састанака, руковање у знак поздрава на западу или пак
коришћење наклона у сврху поздрављања на истоку.

-Један симбол може имати више различитих значења тако да представља више типова
симболичке вредности истовремено.

Сликовни симболи представљају одређену појаву која карактерише стварност, често уз

употребу генерализације. Као пример се може навести слика дрвета која представља шуму
или вегетацију. Функционални симболи директно представљају активност која се одвија,
на пример слика скијаша која представља скијалиште. Концептуални симболи директно
представљају концепт који се односи на представљену особину; на пример знак за долар
да представља банкомат.

Пол Трелч је наглашавао постојање разлике између знакова и симбола која се односила на
његову тврдњу да су знакови измишљани и заборављани, а симболи су се рађали и
умирали. Постоје мртви и живи симболи:

-Живи симбол може појединцу открити скривене нивое значења. Тилич је указивао на
својство симбола да се односе на појаву изван себе, на нешто што је непроцењиво и
мистериозно на тај начин представљајући другачију димензију стварности.

-Сам симбол замењује дубље значење које намерава да пренесе. Јединствена природа
симбола је да даје приступ дубљим слојевима стварности који су иначе недоступни.
Значења симбола еволуирају у складу са развојем појединца или културе у којој су
заступљени. Када симбол изгуби смисао и моћ за појединца или културу, он постаје мртав
симбол.

-Симболи се такође користе у књижевности и делима:

Симбол је стилска фигура чија је суштина да употребом речи или синтагме упути на
други, обично апстрактни појам, на који се односи. Симбол је једна од стилских фигура
која се користи од најранијих списа и књижевних дела, а ако се питате шта је симболика
генерално – она постоји како у лингвистици, тако и у митовима, легендама и многим
врстама уметности. Оно што симболика у свакој сфери означава, јесте управо упућивање
једним појмом на други појам који симболише. Симбол је као стилска фигура врло
заступљен у домаћој и светској књижевности, па је корисно сазнати шта је симбол на што
прецизнији начин.

-Симбол се састоји од конкретне материјалне ознаке (речи) којом се упућује на неки

апстрактан појам. Када се стилска фигура симбол употребљава, његовом употребом се
предмету даје шире значење и дубљи смисао. Најчешће се користи за апстрактне појмове
и симболом се они чине размумљивијим и снажним. Кад смо већ код антике и Грчке –
корисно је знати и да реч симбол потиче управо од грчког symbolon-што значи ознака,
знак или белег.

-Симболи кроз историју-Ако се вратимо кроз људску историју хиљадама година уназад,
лако ћемо пронаћи доказе да су људи користили разне симболе још у древним временима.
Симболи су од памтивека служили да идентификују одређене људске групације или да
представе одређене идеје, размишљања, догађаје. Неки од њих су опште познати, на
пример, крст и распеће као највећи симболи хришћанства, срп и чекић који симболизују
комунизам или пак орлови чија симболика је везана за моћна царства, попут Византије. За
неке друге се мање зна, иако су у већој или мањој мери коришћени кроз историју. Данас
као опште познати симболи који су опстали још од старог века су они који су пронађени у
пећинама и који су тада представљали комуникацију преко цртежа, тј. симбола. Такође,
доста земаља као што су Јапан или Кина користе симболе у писању. Један симбол значи
једна реч или у случају да додђе до спајања гласова, два знака могу значити две речи.

-Једна од многобројних вредности за коју нам се чини да заслужује да буде враћена у

живот из „СВЕТА ЗАБОРАВЉЕНОГ“, управо су симболи. Живот сваког човека испуњен
је симболима. Свесно или несвесно, схватајући или не, он свим стварима, догађајима и
формама са којима се сусреће, придаје одређено значење које се често задржава у
границама конкретне, опипљиве стварности, али је ипак у већини случајева и надилази.
Врло често предмет, појава или биће из његове околине престају да буду„конкретна и
реална ствар за себе“, већ постају „симболи“, амблеми или знакови других садржаја,
проживљавања, осећаја и спознаја, за човека једнако важних. Симболи нас прате у сну и
на јави, у комуникацији са другим људима, у свему што су створили човек и природа, у
нашим покушајима да изразимо себе кроз мисли, осећаје, речи и деловање. Они се јављају
увек када те речи, мисли, осећаји и дела или теме кроз које покушавамо да нешто
пренесемо, престају да буду довољни. Јављају се увек када се покушава изрећи
неизрециво, објаснити необјашњиво, поједноставнити сложено, поставити у одређене
форме оно што по својој природи нема граница, а калупе не трпи. Симбол је, дакле,
најбоља и најприкладнија форма да се у њу сместе сви садржаји разних врста. Све што
постоји у природи, сваки предмет, осећај, догађај или деловање, може да буде обична
ознака за нешто, а може да добије и вредност симбола. Само привидно, само на први
поглед међу њима нема никакве разлике. Међутим, дубљом анализом установићемо да
симбол и ознаку деле непремостиве границе. Они представљају два различита погледа на
свет, два различита начина живота и постојања.

-Симбол медицине-

Асклепијев штап (познат и као Ескулапов штап) је старогрчки симбол повезан с

астрологијом и лечењем болести кроз медицинско умеће. Састоји се од змије
испреплетане око штапа. Асклепије, Аполонов син, био је искусан лекар у античкој грчкој
митологији. Асклепијев штап симболизује лекарско умеће спајајући змију, која свлачењем
своје коже представља симбол поновног рођења и плодности, са штапом, симболом
ауторитета приписаном богу медицине. Раширена тврдња говори како је змија омотана
око штапа заправо Елапхе лонгиссима, такође позната под називом Ескулапова или
Асклепијева змија, аутохтона врста за југоисточну Еуропу, Малу Азију и неке
средњоевропске регије, које су очито настанили Римљани због веровања у њене
исцељитељске моћи.

-Постоји неколико различитих теорија о пореклу и развоју Асклепијева штапа, а свака или
све су допринеле његовом развоју. Симбол је назван према старогрчкој легенди, иако
легенда може бити и старија.
-Према грчкој митологији наводи се како је кентаур Хирон подучавао Асклепија
лекарском умећу. Хирон је обично представљен као хирург на броду Арго. Асклепије је
био толико вешт у медицинском умећу да се говорило како је могао пацијенте вратити из
мртвих. Због тога је кажњен и постављен на небо као сазвежђе. Ово сазвежђе лежи између
Стрелца и Ваге. У раном хршћанству то сазвежђе се повезивало са светим Павлом који је
носи малтешку змију. Према неким изворима Асклепије се борио уз Ахајце у Тројанском
рату, те је излечио Филоктета од славног змијског угриза.

-Неки научници тврде како је симбол некада представљао црва омотаног око штапа.
Паразитски црви попут "гвинејског црва" (лат. Драцунцулус мединенсис) били су
уобичајени у античким временима, а извлачили су се испод коже обавијањем око штапа.
Црв је погрешно замењен змијом у средњем веку те је од тада уместо црва симбол постао
познат као штап с омотаном змијом. Један од најстаријих симбола у историји човечанства
је свакако змија. Змије су се користиле као симболи многих особина, како позитивних
тако и негативних. Могу да представљају опасност, лукавство или издају, нешто што
потиче из библијске приче о рајском врту. Зато што су змије плодне и пресвлаче своју
кожу, користиле су се као симбол плодности и поновног рађања. Змије могу да нападну
ако их узнемирите или нагазите, тако да могу да буду и симбол чувара, опрезности,
будности и одбране. Асклепијев штап око којег је увијена змија симболизује лекарско
умеће, док свлачење коже змије представља симбол поновног рађања и плодности. Заједно
ова два симбола чине препознатљив знак који представља ауторитет приписан богу
медицине. Стари Грци су пре више од 2.000 година имали много богова међу којима је
био и Асклепије (Еускулап) који је био лекар, а касније је именован и за бога медицине.

-https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/stilske-figure/simbol/

-Видановић, Иван (2006). Речника социјалног рада.

-Wikipedia.org

-https://www.scribd.com/doc/113901038/MI%C5%A0LJENJE-JEZIK-I-SAZNANJE