Знатижеља

Био једном један краљ који се изгуби у шуми током лова. И, пошто је тражио пут, зачу
како неко говори, и након што се приближио месту одакле се чуо глас, угледа једног
мушкарца и жену који су секли дрва. Жена је говорила:
- Мора се признати да је наша мајка Ева веома прождрљива јер је појела јабуку. Да је
послушала Бога, ми не бисмо морали да се мучимо радећи свакога дана.
Човек јој одговори:
- Ако је већ она била толико прождрљива, онда је Адам био веома глуп да ради све
што му је она говорила. Да сам ја био на његовом месту и да сте Ви желели да ме
натерате да поједем те јабуке, ја бих Вас добро ошамарио и не бих Вас послушао.
Краљ се приближи па им рече:
- Ви се заиста мучите, сиротани моји!
- Да, господине, - одговорише они (јер нису знали да је то краљ)- радимо као коњи,
од јутра до мрака, а опет тешко живимо.
- Пођите са мном, - рече им краљ- ја ћу вас хранити а да не морате да радите.
У том тренутку стигоше краљеви официри, који су га били тражили. Сиротани беху
запрепашћени и радосни. Када бехоше у палати, краљ нареди да им се дају лепа одећа,
кочије и слуге. И поврх свега тога, свакога дана имали су дванаест јела за вечеру. Након
месец дана, послужише им двадесет и четири јела, а у средини стола ставише једно велико
јело које беше покривено. Најпре, жена, радознала, пожеле да открије то јело, али један
краљев официр јој рече да је краљ забранио да се оно дира и како краљ не жели да они
виде шта се унутра налази.
- Јесте ли полудели?!- рече јој муж- Зар нисте чули да је краљ то забранио?
- Краљ је неправедан, рече жена- ако није желео да видимо шта се налази у овом
јелу, није требало да га стави на трпезу.
Тада жена стаде плакати и рече како ће се убити ако њен муж не окрије јело. Када је он
виде како плаче, беше веома љут, али како ју је много волео, рече јој да ће учинити шта
она жели како она не би туговала. Он тада откри јело, а из њега изађе миш који протрча по
просторији. Потрчаше за њим да стигну да га ухвате, али се он сакри у једну рупу, те
одмах уђе краљ и упита где је миш.
- Господине- рече муж- мучила ме је жена да видим шта је било у јелу, против своје
воље, открих га и мишпобеже.
- Ох, ох- рече краљ- говорили сте да сте били на Адамовом месту, Ви бисте
ошамарили Еву како бисте јој доказали да је знатуижељна и похлепна: требало је
да се сетите својих обећања. И Ви, зла жено: Ви сте имали готово све врсте добрих
јела, као Ева, а то Вам није било довољно, па сте хтели да једете јело које сам
забранио. Идите, бедници, вратите се раду у шуми и престаните да кривите Адама
и његову жену због несреће које ћете имати јер и ви сте учинили глупост једнаку
оној због које сте и њих осуђивали.