Pitanja za VI ( odgovorena)

● 1.
● U odnosu na smer pretrage, produkcioni sistemi se mogu kategorisati
kao:

○ A. ​Usmereni sistemi
○ B. ​Neusmereni sistemi
○ C. ​Direktni sistemi
○ D. ​Dvostrani sistemi
○ E. ​Ireverzibilni sistemi
○ F. ​Reverzni sistemi
+ raspolozivi

●
2.
● „Problem predstavljanja“ je:

○ A. ​Nemogućnost da se mističko iskustvo nedvosmisleno prenese rečima

○ B. T​ ransformacija izvorne formulacije problema na jezik produkcionih
sistema
○ C. ​Problem vezan za asocijativni aspekt verbalnih formulacija

●
3.******
● Ako se uspostavi veza izmedju produkcionog sistema i ljudskog načina
rešavanja problema, pravilima odgovara:

○ A. ​Kratkotrajna memorija
○ B. D​ ugotrajna memorija
○ C. R ​ ezonovanje

●
4.
● „Kognitivna revolucija“ podrazumeva:

○ A. ​Modelovanje univerzalnog jezika za reprezentaciju iskustva koji isključuje

dvosmislenost
 ○ B. ​Teorijsko modelovanje internih aktivnosti ljudskog mozga
○ C. P​ rimenu principa „cogito ergo sum“

●
5.
● Nalaženje optimalnih strategija pretrage u grafovima podrazumeva:

○ A. ​Pronalaženje puta najveće težine

○ B. ​Pronalaženje puta najmanje dužine
○ C. ​Pronalaženje puta najmanje težine
○ D. ​Pronalaženje puta najveće dužine

●
6.
● Treća poteškoca u razvoju veštačke inteligencije je nastala:

○ A. ​Zbog nedostataka računarskih resursa

○ B. Z​ bog fundamentalnih ograničenja osnovnih arhitektura inteligentnih
sistema
○ C. ​Zbog prestanka finansiranja istraživanja od strane britanske vlade

●
7.
● Kognitivna nauka i kognitivna neuronauka se ne proučavaju u okviru
veštačke inteligencije:

○ A. ​Tačno
○ B. N​ etačno
○ C. D ​ elimično tačno

●
8.
● Strategije se karakterišu preko sledećih pokazatelja:

○ A. ​širina
○ B. ​Kompletnost
○ C. ​Optimalnost
○ D. ​Dubina
○ E. ​Heuristika
 ○ F. ​Vremenska kompleksnost
○ G. P​ rostorna kompleksnost

●
9.
● Problemi koje rešava veštačka inteligencija:

○ A. ​Jasno se mogu podeliti na klase koje čovek lakše rešava od mašine

○ B. N​ e mogu se jasno podeliti na klase koje čovek lakše rešava od mašine
○ C. M ​ ogu se podeliti na klase koje se međusobno prožimaju

●
10.
● Vremenska kompleksnost algoritma se može izraziti:

○ A. ​Ukupnim brojem generisanih (otvorenih) čvorova

​ kupnim brojem čvorova koji nemaju naslednike
○ B. U
○ C. B​ rojem čvorova u listi OPEN

●
11.
● U grafu tipa stablo, koren je čvor koji:

○ A. ​Ima samo jednog roditelja

○ B. I​ ma više od jednog roditelja
○ C. N ​ ema roditelja

●
12.
● U početku razvoja veštačke inteligencije preovladavao je stav da je:

○ A. ​U osnovi ljudske sposobnosti rešavanja problema leži mali broj opštih

principa
○ B. ​Nemoguće dostići nivo ljudske inteligencije ali je moguće približiti se
postavljenom idealu
○ C. ​Ljudska sposobnost rešavanja problema je veoma kompleksna i sadrži
značajan broj principa

●
●
●
13.
● Potpuni agent po definiciji ne mora da uči na osnovu primera odnosno
okruženja u kome se kreće i na osnovu posmatranja rezultata svojih
akcija:

○ A. ​Tacno
○ B. N​ etacno
○ C. D ​ elimicno tacno

●
14.
● Ako je usmerenost pretrage P=1, tada važi:

○ A. ​Algoritam otvara veliki broj nepotrebnih čvorova

○ B. A​ lgoritam otvara mali broj nepotrebnih čvorova
○ C. A ​ lgoritam nalazi direktno rešenje do cilja

●
15.
● Kategorije o mogućih načina definisanja veštačke inteligencije su:

○ A. ​Sistemi koji misle kao mašine

○ B. ​Sistemi koji rezonuju perceptivno
○ C. ​Sistemi koji razmišljaju racionalno
○ D. ​Sistemi koji misle kao ljudi
○ E. ​Sistemi koji liče na ljude
○ F. ​Sistemi koji deluju racionalno
○ G. ​Sistemi koji deluju razumno
○ H. ​Sistemi koji deluju kao ljudi
● 16.********
● Šta tvrdi Moravecov paradoks za težinu prenosa ljudskih sposobnosti
na računar:

○ A. ​Sposobnosti kojih je čovek svestan se lako prenose

○ B. ​Sposobnosti kojih je čovek svestan se teško prenose
○ C. ​Sposobnosti kojih je čovek nesvestan se lako prenose
○ D. ​Sposobnosti kojih je čovek nesvestan se teško prenose

●
17.
● U razlike između produkcionih sistema i klasičnih programskih sistema
sa hijerarhijskom strukturom spadaju:

○ A. ​Veza između pravila se ostvaruje samo preko globalne baze

podataka
○ B. ​Produkcioni sistemi nude daleko veće performanse
○ C. G​ lobalna baza podataka je dostupna svim pravilima produkcije
○ D. K ​ lasični programski sistemi sa hijerarhijskom strukturom koriste SSL
algoritam
○ E. ​Sistem je u najvećoj meri modularan te se izmene u globalnoj bazi
podataka mogu vršiti gotovo nezavisno
○
○
.

● 19. Efikasne strategije upravljanja zahtevaju dovoljno informacija o

prirodi rešavanog problema, nazivaju se:

○ A. ​Reverznim
○ B. H​ eurističkim
○ C. N ​ epovratnim

●
20.
● Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)“, f(n) je:

○ A. ​Akumulirana cena parcijalne putanje

 ○ B. ​Heuristički procena cene preostale putanje do ciljnog čvora
○ C. P​ rocena cene putanje do cilja pod uslovom da prolazi kroz čvor n

●
21.
● Delo Hermana Helmholca “ Priručnik psihološke optike” izučava
probleme iz:

○ A. ​Psihologije
​ ptike
○ B. O
○ C. F​ izike

●
22.
● Data mining:

○ A. ​Predstavlja oblast izučavanja veštačke inteligencije

​ e predstavlja oblast izučavanja veštačke inteligencije
○ B. N
○ C. P​ redstavlja oblast izučavanja veštačke inteligencije samo u domenu
heurističkih pretraga

●
23.
● Prvi računar koji je korišćen u operativnoj upotrebi je konstruisao je:

○ A. ​Alan Tjuring
​ onrad Zuse
○ B. K
○ C. C​ lifford Berry

●
24.
● Ukoliko za rešavanje datog problema posedujemo dodatne informacije
vezane za prirodu rešavanog problema, a koje nam olakšavaju odluku o
tome koji naredni čvor treba otkriti u grafu pretrage, u pitanju je:

○ A. ​Pretraga u širinu
○ B. H​ euristička pretraga
○ C. P ​ retrage sa iterativnim produbljivanjem
●
25.
● Delo „Logička struktura sveta“, 1928, napisao je:

○ A. ​Ludwig Wittgenstein
○ B. B​ ertrand Russell
○ C. R ​ udolf Carnap

●
26.
● Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih pojedini koraci u rešavanju
se mogu u potpunosti ignorisati (dokazivanje teorema) zovu se:

○ A. ​Povratni
○ B. N​ epovratni
○ C. I​ gnorantni

●
27.
● U osnovi ljudske inteligencije je:

○ A. ​Konekcionizam
○ B. L​ ogičko simboličko procesiranje
○ C. P ​ itanje nije rešeno (str 39)

●
28.
● Kod produkcionih sistema, strategija upravljanja određuje:

○ A. ​U koje komponente sistema će se investirati u cilju dobijanja optimalnih

rezultata
○ B. ​Koje od primenljivih pravila će se aktivirati u određenom koraku rada
○ C. K​ ojim redosledom će sistem veštačke inteligencije biti realizovan,
odnosno, osposobljen za produkcionu upotrebu
29.

● Tjuringov test proverava:

○ A. ​Da li ispitanik ispravno rezonuje

 ○ B. ​Da li je ispitanik mentalno zdrav
○ C. D​ a li je ispitanik emotivno stabilan
○ D. D ​ a li je ispitanik čovek ili mašina

●
30.
● Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)“, h(n) je:

○ A. ​Procena cene putanje koja proširuje trenutnu putanju

○ B. H​ euristički procena cene preostale putanje od čvora n do ciljnog
čvora
○ C. ​Akumulirana cena parcijalne putanje

●
31.
● Specifične informacije vezane za datu problemsku oblast koje
olakšavaju procenu perspektivnosti mogućih alternativnih akcija u toku
rešavanja datog problema, zovu se:

○ A. ​Problemske informacije
○ B. A​ lternativne informacije
○ C. H ​ eurističke informacije

●
32.
● Nova filozofska aktivnost inspirisana inovativnošću je:

○ A. ​Metalogika
○ B. ​Hermetika
○ C. ​Epistemologija
○ D. ​Metafizika

●
33.
● Graf se sastoji od:

○ A. ​Grafika
○ B. č​ vorova
○ C. G ​ rana
 ○ D. ​Algoritama

●
34.
● Program DENDRAL je zasnovan na:

○ A. ​DO – WHILE pravilima

○ B. F​ OR – NEXT pravilima
○ C. I​ F – THEN pravilima

●
35.
● Alan Tjuring je:

○ A. ​Australijski šahovski velemajstor koji je pobedio računar

○ B. ​Američki naučnik koji je tvorac ekspertskih sistema
○ C. ​Britanski matematičar
○ D. ​Britanski biolog koji se bavio proučavanjem inteligencije

●
36.
● Tjuringov test podrazumeva direktnu fizičku interakciju između
uspitivača i ispitivanog sistema:

○ A. ​Tačno
○ B. N​ etačno
○ C. D ​ elimično tačno

●
37.
● Strategije pretrage definišu:

○ A. ​Redosled otvaranja čvorova pretrage

​ rzinu otvaranja čvorova pretrage
○ B. B
○ C. N​ ajveću dozvoljenu dubinu pri otvaranju čvorova pretrage

●
38.
● Pojam “problem-igračka“ prvi je upotrebio:
 ○ A. ​Edmund Husserl
○ B. B​ urrhus Fredric Skinner
○ C. S ​ ejmur Papert

●
39.
● Produkcioni sistemi koji koriste П i О pravila produkcije zovu se:

○ A. ​Dvostrani sistemi
​ irektni sistemi
○ B. D
○ C. R​ everzni sistemi

●
40.
● Ako se uspostavi veza izmedju produkcionog sistema i ljudskog načina
rešavanja problema, razrešenju konfliktnog skupa odgovara:

○ A. ​Kratkotrajna - radna memorija

○ B. D​ ugotrajna memorija
○ C. R ​ ezonovanje

●
41.
● Prostorna kompleksnost se može izraziti preko:

○ A. ​Ukupnog broja čvorova u listi OPEN

○ B. ​Ukupnog broja memorisanih čvorova
○ C. ​Ukupnog broja čvorova u listi CLOSED
○ D. ​Ukupnog beoja generisanih (otvorenih) čvorova

●
42.
● Ako su dve moguće heurističke funkcija u A* algoritmu u odnosu h1(n) >
h2(n), tačan je sledeći iskaz:

○ A. ​H2 otvara više čvorova od h1

○ B. ​H1 otvara više čvorova od h2
○ C. ​H1 i h2 otvaraju isti broj čvorova
○ D. ​Broj otvorenih čvorova može biti u bilo kom odnosu
●
43.
● U grafu tipa stablo, dubina čvora tipa koren je:

○ A. ​0
○ B. 1​
○ C. B ​ eskonačna

●
44.
● U Tjuringove argumente spadaju:

○ A. ​Argument svesti
○ B. ​Argument logičnosti
○ C. ​Matematički argument
○ D. ​Argument ireverzibilnosti
○ E. ​Argument neformalnosti
○ F. ​Argument nesposobnosti

●
46.
● Da li su evolutivni procesi koji su doveli do neke visoko optimizovane
osobine trajali:

○ A. ​Kratko
○ B. D​ ugo
○ C. N ​ ije bitno

●
47.
● Snovni principi Aristotelove logike su:

○ A. ​Princip identiteta
○ B. ​Princip bivalentnosti
○ C. ​Princip polivalentnosti
○ D. ​Princip kontradikcije
○ E. ​Princip isključenja trećeg
○ F. ​Princip modalnosti
●
48.
● Za svaki izracunljiv aksiomatski sistem koji je dovoljno snažan da opiše
aritmetiku prirodnih brojeva važi:

○ A. ​Konzistentnost aksioma ne može biti dokazana unutar sistema

​ istem aksioma je dokazivo konzistentan (neprotivrečan)
○ B. S
○ C. S​ va matematika proizlazi iz ispravno odabranog konačnog sistema
aksioma
○ D. ​Ako je sistem konzistentan, on ne može biti potpun

●
49.
● Ako je tačna vrednost za h(n)=5, za neki čvor u grafu pretrage, da li je u
A* algoritmu moguće da procena h(n) za taj čvor bude h(n)=6:

○ A. ​Da
​ e
○ B. N
○ C. N​ ije bitno

●
51.
● Produkcioni sistemi koji koriste О pravila produkcije zovu se:

○ A. ​Direktni sistemi
○ B. D​ vostrani sistemi
○ C. R ​ everzni sistemi

53.
● Veštačka inteligencija se primenjuje prilikom rešavanja sledećih
problema:

○ A. ​Struktuiranih
○ B. ​Nestruktuiranih
○ C. ​Formalizovanih
○ D. ​Perceptivnih
●
54.
● Oblasti operacionih istraživanja je sastavni deo:

○ A. ​Matematike
○ B. N​ euronauke
○ C. E ​ konomije

●
55.
● Sistemi u kojima primena nekog pravila ne sprečava kasniju primenu
nekog drugog pravila, koje je moglo biti primenjeno u momentu primene
prvog pravila zovu se:

○ A. ​Parcijalno komutativni produkcioni sistemi

○ B. K​ omutativni produkcioni sistemi
○ C. M ​ onotoni produkcioni sistemi

●
56.
● Uređaj kom najviše odgovara koncept sistema fizičkih simbola je:

○ A. ​Regulator
○ B. ​Reaktor
○ C. ​Digitalni računar
○ D. ​Računarska mreža
○ E. ​Analogni računar

●
57.
● Racionalni agent mora biti napravljen po uzoru na ljude i njihov način
ostvarivanja ciljeva:

○ A. ​Tačno
○ B. N​ etačno
○ C. D ​ elimicno tačno

●
58.
● Da li Tjuringova mašina može da izračuna nešto što ne može da
izračuna produkcioni sistem

○ A. ​Može
○ B. N​ e može (pise da su jednake snage) (strana 47.)
○ C. Z ​ avisi od problema

●
59.
● Sesija o mašinskom učenju na Datmut koledžu 1955. godine održana je
u:

○ A. ​San Francisku
○ B. L​ os Anđelesu
○ C. R ​ edmondu

●
60.
● Ako je heuristička funkcija u A* algoritmu oblika h(n)=C * (1/d(n)), gde je
C konstanta, a d(n) dubina čvorova u grafu pretrage, u početku rada će
algoritam imati svojstvo:

○ A. ​Pretrage u širinu
​ smerene pretrage
○ B. U
○ C. N​ ije bitno

●
61.
● Prva vrsta poteškoća u razvoju veštačke inteligencije je nastala:

○ A. ​Zato što se došlo do nedvosmislenog zaključka da je humano rezonovanje

nedostižan ideal
○ B. ​Zato što se svetsko znanje uvećava eksponencijalnom brzinom te ga nije
moguće sublimirati
○ C. ​Zato što je većina ranih programa sadržala malo ili nimalo znanja o
domenu na koji se odnose

●
62.
● Akronim SOAR znači:

○ A. ​Superior organization of artificial reasoning

○ B. S​ tate, operator and result
○ C. S ​ econdary option for artificial requirement

●
63.
● Nominalne definicije ostavljaju otvorenim pitanje da li:

○ A. ​Stvar koja je imenovana može da se preimenuje

○ B. S​ tvar koja je definisana može da egzistira
○ C. S ​ tvar koja je prihvaćena sme da se razmatra

●
64.
● Grane grafa mogu biti:

○ A. ​Reverzne
○ B. ​Neusmerene
○ C. ​Usmerene
○ D. ​Inverzne

●
65.
● Ako u A* algoritmu h(n) zadovoljava uslov monotonosti, da li se može
desiti promena ukazatelja u toku izvršenja programa GRAPHSEARCH:

○ A. ​Da
○ B. N​ e
○ C. N ​ ije bitno

●
66.
● Produkcioni sistemi kod kojih se GB i terminalni uslovi mogu razložiti na
komponente koje dozvoljavaju nezavisnu primenu pravila, zovu se:

○ A. ​Razgradivi produkcioni sistemi

○ B. R​ ekurzivni produkcioni sistemi
○ C. R ​ azloživi produkcioni sistemi
●
67.
● U grafovima, dohvatljivim se smatraju čvorovi do kojih:

○ A. ​Vodi jedan, i samo jedan put

○ B. ​Ne vodi ni jedan put
○ C. ​Vodi jedan ili više puteva
○ D. ​Vodi više od jednog puta

●
68.
● Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih se koraci rešavanja mogu
opovrgnuti (igra 8 kockica) zovu se:

○ A. ​Ignorantni
○ B. P​ ovratni
○ C. N ​ epovratni