METODIKA TEORIJSKE OBUKE

1. Osnovne informacije u planu časa su naziv nastavne jedinice, vreme potrebno za izvodjenje nastave,
materijal potreban za izvodjenje nastave, zadaci nastave i:
a) Aktivnost kandidata,
b) Aktivnost predavača,
c) Sadržaj,
d) Cilj nastave.

2. Komponente iz kojih se sastoji zadatak nastave su:

a) Zadatak, uslov, standard,
b) Pitanje, uslov, odgovor,
c) Pitanje, odgovor, standard,
d) Ništa od navedenog.

3. Učenje u kognitivnom domenu obuhvata sledeće nivoe učenja:

a) Manipulacija, rekapitulacija, preciznost i recenzija,
b) Retencija, razumevanje, primena analiza, sinteza i procena,
c) Repeticija, procena, manipulacija i organizovanje,
d) Ništa od navedenog.

4. Kvalitet nastavnog procesa se postiže definisanjem:

a) Standarda i indikatora kvaliteta nastavnog procesa,
b) Kriterijuma i indikatora kvaliteta nastavnog procesa,
c) Standarda, kriterijuma i indikatora kvaliteta nastavnog procesa,
d) Ništa od navedenog.

5. Ocenjivanje tokom obuke i davanje drugih povratnih informacija kandidatima za vozače treba da bude ne
samo u svrhu krajnjeg rezultata, položenog vozačkog ispita veći i:
a) U svrhu vaspitanja,
b) Formiranja sopstvenih održivih ispravnih stavova o saobraćajnoj kulturi i neophodnosti
poštovanja saobraćajnih propisa,
c) Širenja pozitivnog mišljenja o tome celog svog života svima u svojoj okolini,
d) Sve od navedenog.

6. U psihologiji, učenje se može definisati kao:

a) Razumevanje ideja i koncepta,
b) Usvajanje znanja koje može dovesti do promena u ponašanju ili stavu,
c) Kompleksan psihološki proces koji se ne može meriti,
d) Irelevantno za odrasle.

7. Zaokruži pojam koji ne pripada datoj grupi:

a) Recentnost, nov, svež, mlad
b) Primarnost, prvi, osnovni,
c) Ponavljanje (repeticija),
d) Redundantnost nebitan, suvišan.
8. “Aktivno učenje” je poznato kao (Nastavna metoda u kojoj predavač usmeno postavlja kandidatima
pitanja i tako ih aktivno uključuje u nastavu):
a) Modifikovano - predavanje,
b) Učenje po dogovoru,
c) Multi-senzorno učenje,
d) Kognitivna neusaglašenost.

9. “Obrazovna potreba” je:

a) Bilo koja veština koju polaznici treba da nauče po mišljenju predavača,
b) Nešto što se ne može utvrditi,
c) Od male važnosti za koncepciju kursa,
d) Razlika izmedju trenutnog i potrebnog niova znanja.

10. Da bi objasnio način izvođenja određene veštine, predavač prvenstveno koristi:

a) Afektivni domen učenja,
b) Kognitivni domen učenja,
c) Psihomotorni domen učenja,
d) Konceptualni domen učenja.

11. Zadaci nastave se sastoje od prikaza zadataka, uslova i :

a) Standarda,
b) Emocija,
c) Intelekta,
d) Transfera.

12. Zadaci nastave moraju biti orijentisani na rezultat i:

a) Procenjeni od kandidata,
b) Predstavljeni od kandidata,
c) Usmereni na kandidata,
d) Koncipirani od strane kandidata.

13. Najvažnija etapa (faza) planiranja nastavnog sadržaja je:

a) Selekcija,
b) Organizacija,
c) Verifikacija,
d) Sve od navedenog.

14. Predavač treba da bude:

a) Sjajan govornik,
b) Odlčan predavač,
c) Autoritet,
d) Fasilitator.

15. Tri oblika ponašanja koja pokazuju da je predavač zainteresovan za svoje polaznike su:
(Licem je okrenutim ka njima, uspostavlja odgovrajući kontakt očima i:
a) Krećete se po učionici dok polaznici vežbaju,
b) Prikladno ste obučeni,
c) Pokazujete sopstvene predrasude,
d) Dozvoljavate sebi da se naljutite s vremena na vreme.
16. Četiri tipa atipičnih polaznika su: naduvenko, ciničan, svađalica i :
a) Neprimetno,
b) Pohlepni,
c) Pametnjaković,
d) Amater.

17. Pored reakcije polaznika i učenje na času, treća komponenta evaluacije nastave je:
a) Korist za organizaciju,
b) Transfer znanja,
c) Ponašanje na kraju obuke,
d) Uspeh program.

18. Postoje dve kategorije test-pitanja:

a) Direktna i indirektna,
b) Subjektivna i objektivna,
c) Pozitivna i negativna,
d) Potvrdna i upitna.

19. Koja vrsta test-pitanja, od dole navedenih, nije objektivna?

a) Pitanja sa više ponuđenih odgovora,
b) Tačno/netačno
c) Dopunjavanje,
d) Esej.

20. Kolikoje osoba potrebno da bi one činile grupu ljudi?

a) Najmanje tri,
b) Dve i više,
c) Najmanje pet,
d) Više od sedam.

21. Koliko modela rada u malim grupama postoji?

a) Tri,
b) Četiri,
c) Pet,
d) Šest (košnica, akvarijum, piramida, potkovica, ukrštenica,sindikati)

22. Aktivnost u maloj grupi koja u jednoj fazi podrazumeva spajanja manjih grupa, naziva se:
a) “sindikati”,
b) “ukrštenica”,
c) “košnica”,
d) “piramida”.

23. Veliku grupu kandidata najčešće čini:

a) Najmanje 10 osoba,
b) Od 12 do 15 osoba,
c) Više od 15 osoba,
d) Najmanje 30 osoba.
24. Da li veličina grupe kandidata utiče na ostvarivanje planiranih zadataka nastave i ishode obuke?,
a) Da, u manjoj grupi kandidata će bolje ostvariti planirane zadatke nastave i ishode obuke,
b) Da, u većoj grupi kanidatea će bolje ostvariti planirane zadatke nastave i ishode obuke,
c) Ne utiče,
d) Utiče u zavisnosti od zadataka nastave.

25. “Ocena” služi kao informacija o:

a) Napredovanju i rezultatima u nastavi,
b) Uspehu i rezultatima u nastavi,
c) Kvalitetu nastave,
d) Procesu učenja.

26. “Ocena” je:

a) Ishod ocenjivanja,
b) Rezultat kvaliteta nastave,
c) Svrha učenja,
d) Cilj učenja.

27. Proces ocenjivanja se bazira na dva okvirna proncipa:

a) Princip ocenjivanja sadržaja i procesa učenja,
b) Princip ocenjivanja kandidata i predavača,
c) Princip ocenjivanja kandidata i procesa obuke,
d) Princip ocenjivanja svrhe i metode učenja.

28. Kandidat dobija ocenjivanjem:

a) Informaciju kako napreduje u učenju, kakvi su rezultati njegovog učenja
b) Motivaciju za preduzimanje sledećih koraka u učenju,
c) Sud o opštem uspehu u odnosu na kriterijume,
d) Sve od navedenog.

29. Proces obuke dobija ocenjivanjem:

a) Mogućnost da uporedi uspeh kandidata sa procesom planiranja, organizovanja i izvodjenja nastave,
b) Saznanja o načinu na koji predavač povezuje aktivnosti usredsređene na nastavne sadržaje sa
zadacima nastave,
c) Mogućnost usmerenog delovanja izvođača nastave za sledeći nastavni period,
d) Sve od navedenog

30. Struktura ocenjivanja obuhvata sledeće osnovne komponente, i to:

a) Ko, šta, cilj, način i povratna informacija,
b) Svrha, metoda i povratna informacija
c) Ko, šta, svrha, metoda i povratna informacija,
d) Cilj, ishod i povratna informacija.

31. Metode ocenjivanja su:

a) Direktna i indirektna metoda,
b) Individualna i grupna metoda,
c) Subjektivna i objektivna metoda,
d) Odredjena i neodredjena metoda.
32. Formativno ocenjivanje (procesno) je ono koje se organizuje:
a) Nakon svake nastavne jedinice,
b) Kada kandidati to zatraže,
c) Tokom realizacije nekog nastavnog plana i programa
d) Pre početka procesa učenja.

33. Završno ocenjivanje (sumarno) podrazumeva davanje ocene:

a) Na kraju svake nastavne jedinice,
b) Na kraju neke velike, zaokružene celine ili obuke,
c) Na kraju svakog časa,
d) Pre početka obuke.

34. Disfunkionalno ocenjivanje, skraćena skala ocenjivanja, efekat niza, nedefinisan predmet i kriterijum
ocenjivanja su:
a) Metode ocenjivanja,
b) Greške u ocenjivanju,
c) Vrste ocenjivanja,
d) Kriterijumi ocenjivanja.

35. “Halo-efekat” je greška u ocenjivanju u okviru koje.

a) Predavač ocenu donosi na osnovu grupe,
b) Se opšti utisak o učeniku obično izgradjuje na osnovu prvog utiska o kandidatu,
c) Prethodne ocene ili utisci utiču i na sledeću ocenu,
d) Predavač zanemaruje ocena iz jednog dela skale.

36. Kontekst greška nastaje kada predavač:

a) Ocenu donosi na osnovu grupe,
b) Daje slične ocene,
c) Zanemaruje ocena iz jednog dela skale,
d) Ocenjivanje primenjuje kao disiplinsku meru,

37. Testovi znanja prema obliku zadataka mogu biti:

a) Testovi reprodukcije,
b) Testovi rekognicije,
c) Testovi sređivanja i upoređiivanja,
d) Sve navedeno.

38. Testovi znanja prema nameni/funkciji mogu biti:

a) Testovi sređivanja i upoređivanja
b) Normativni (klasični) i kriterijski,
c) Testovi reprodukcije i rekognicije,
d) Formativni i finalni testovi.

39. Raspored aktivnosti je plan na kome je naznačeno:

a) Mesto održavanja određenih aktivnosti,
b) Vreme održavanja određenih aktivnosti,
c) Način sprovodjenja određenih aktivnosti,
d) Sve od navedenog.
40. Kakav treba da bude plan realizacije časa?
a) Strogo ograničen,
b) Dovoljno fleksibilan,
c) Obiman,
d) Ništa od navedenog.

41. Sadržaj časa treba da sadrži:

a) Uvod,
b) Zaključak,
c) Razradu,
d) Sve od navedenog.

42. Plan realizacije časa u toku planiranja časa ima funkciju.

a) Vodiča,
b) “mape”,
c) Sredstva (koja pomažu da isplaniramo detalje),
d) Dokumenta
e) Sve navedeno.
43. Primarna uloga “dekora” u učionici je da:
a) Ulepša učionicu,
b) Skreće pažnju kandidatima,
c) Pomaže u procesu usvajanja znanja kadidata,
d) Pruži predavču smernice na času.

44. Raspored sedenja kandidarta u učionici zavisi:

a) Od veličine grupe, nastavnih metoda i nastavnih sredstava,
b) Samo od nastavnih metoda,
c) Samo od veličine učionice,
d) Samo od veličine grupe.

45. Polukružni raspored sedenja najviše odgovara:

a) Isključivo malim grupama,
b) Velikim grupama,
c) Malim/srednjim grupama,
d) Isključivo srednjim grupama.

46. Najbolji raspored sedenja za predavanja i prezentaciju je:

a) Timski,
b) Tradicionalni (u redovima),
c) Konferencijski,
d) Raspored sedenja u obliku potkovice.

47. Sve informacije koje predavač treba da uključi u plan realizacije časa da bi se ispunili i cilj i zadaci
nastave su obuhvaćeni u:
a) Ishodima nastave,
b) Nastavnom sadržaju,
c) Nastavnim metodama,
d) Sve navedeno.
48. Cilj nastave izražava, šta predavač želi da kandidati postignu takom časa ili tokom nastave na:
a) Minimalan i precizan način,
b) Kvalitetan i merljiv način,
c) Uopšten i sveobuhvatan način,
d) Uopšten i kvalitetan.

49. Ishod nastave je sve ono što se očekuje da kandidat:

a) Zna, razume ili može da demonstrira kao rezultat učenja,
b) Prepozna, i može da primeni u daljem učenju,
c) Usvoji kao minimalni nivo znanja, veština i navika,
d) Realizuje na nastvi kako bi ostvario cilj časa.

50. Prilikom pisanja nastavnog sadržaja, kada nismo sigurni koje zadatke nastave treba odabrati, treba:
a) Navesti sve informacije kojih se setimo i uključiti svo znanje kojim raspolažemo i potom
odabrati sadržaj i zadatke nastave za tu nastavnu jedinicu,
b) Analizirati obrazovnu potrebu, definisati ishode nastave na sveobuhvatan i uopšten način i postaviti
cilj nastave pa onda odabrati zadatke nastave,
c) Prilagoditi nastavne metode cilju časa i potrebama kandidata, odabrati odgovorajuća nastavna
sredstva i onda odabrati zadatke nastave,
d) Pažljivo proučiti cilj časa, a nakon toga odabrati nastavna sredstva kojima rapolažemo i odrediti
nastavne metode, a što će nam omogućiti da što bolje odaberemo zadatke nastave

51. Faze planiranja nastavnog sadržaja su:

a) Selekcija, organizacija, implentacija
b) Organizacija, verifikacija, implementacija,
c) Selekcija, verifikacija, implementacija,
d) Selekcija, organizacija, verifikacija

52. Kao provera kojom predavač utvđjuje da li nastava obuhvata sve što bi kandidati morali da zanju i urade
kako bi ostvarili zadatke nastave predavaču:
a) Služe ishodi nastave,
b) Služi selekcija nastave,
c) Služi verifikacija nastave,
d) Sve navedeno.

53. Predavač ima mogućnost da pregledom celokupnog nastavnog sadržaja odredi ono što kandidati na
obuci moraju da nauče koristeći:
a) Verifikaciju nastave,
b) Selekciju nastave,
c) Organizaciju nastave,
d) Sve navedeno.

54. Mogućnost predavaču da hronološki organizuje i rasporedi nastavni sadržaj u nastavnoj jedinici
omogućava:
a) Ogranizacija nastave,
b) Selekcija nastave,
c) Faze nastave,
d) Sve navedeno.
55. Metoda planiranja nastavnog sadržaja poznata kao “metoda u tri koraka” obuhvata:
a) Odredjivanje veličine grupe, rasporeda sedenja i starosne strukture polaznika,
b) Određivanje neophodnog nivoa znanja za izvođenje određene radnje, navođenje radnji koje
polaznik mora da izvede kako bi ostvario zadatak i hronološki raspored nastavnog sadržaja,
c) Selekciju, organizaciju i verifikaciju,
d) Nista od navedenog.

56. Karakteristike cilja nastave su:

a) Direktno nemerljiv, uopšten i sveobuhvatan,
b) Konkretan, realan i usmeren na kandidata
c) Merljiv i usmeren na polaznika,
d) Orjentisan na rezultat.

57. Karakteristike ishoda nastave su.

a) Direktno nemerljiv, uopšten i sveobuhvatan,
b) Konkretan, realan i usmeren na kandidata,
c) Merljiv i usmeren na polaznika,
d) Orjentisan na rezultat.

58. Često obuhvata nekoliko tema i traje više od jednog časa, sadrži nekoliko zadataka nastave koje nije lako
izmeriti, ne opisuje okolnosti pod kojima zadatak treba da se izvrši, niti definiše standarde za ocenjivanje
razultata:
a) Obrazovna potreba,
b) Ishod nastave,
c) Nastavni sadržaj,
d) Ništa od navedenog.

59. Komponenta zadatka koja opisuje radnju koju kandidat treba da izvede je:
a) Zadatak,
b) Uslov,
c) Sadržaj,
d) Standard.

60. Komponenta zadatka se sastoji od dva dela koja opisuje radnju koju kandidat treba da izvede:
a) Zadatak i uslov,
b) Glagolska radnja i sadržaj,
c) Sadržaj i standard,
d) Uslov i standard.

61. Komponenta zadatka koja definiše okolnosti pod kojima treba da se obavi određeni zadatak je:
a) Uslov,
b) Sadržaj,
c) Standard,
d) Glagol.

62. Komponenta zadatka koja opisuje stepen preciznosti koji kandidat treba da postigne je:
a) Uslov,
b) Merljivost,
c) Tačnost,
d) Standard.
63. Nivo ovladavanja fizičkim i motoričkim veštinama na osnovu usvojenog znanja predstavlja.
a) Psihomotorni domen,
b) Vizuelnomotorni domen,
c) Opažajnokognitivni domen,
d) Motornokognitivni domen.

64. Učenje u psihomotornom domenu obuhvata sledeće nivoe učenja.

a) Imitacija, manipulacija, preciznost, spajanje elemenata i usvajanje,
b) Vrednovanje, organizovanje i karakterizacija,
c) Procena, priprema, sinteza i primena,
d) Razumevanje i retencija.

65. U kom domenu učimo “šta” i “zašto” nešto radimo:

a) Apstraktnom,
b) Vizuelnomotornom,
c) Afektivnom,
d) Kognitivnom.

66. Učenje u kognitivnom domenu obuhvata sledeće nivoe učenja:

a) Procena,priprema, sinteza i primena
b) Manipulacija, rekapitulacija, preciznost i recenzija,
c) Retencija, razumevanje, analiza, sinteza i procena,
d) Primanje, reagovanje na stimulans, vrednovanje, organizovanje i karakterizacija.

67. Učenje zasnovano na stavovima, uverenjima i vrednostima se podrazumeva u:

a) Afektivnom domenu,
b) Apstraktnom domenu,
c) Kognitivnom domenu,
d) Svim navedenim.

68. Učenje u afektivnom domenu obuhvata sledeće nivoe:

a) Primanje, reagovanje na stimulus, procenjivanje, organizovanje, odlučivanje,
b) Primanje, reagovanje na stimulus, razumevanje, rekapitulacija, karakterizacija,
c) Primanje, reagovanje na stimulus,vrednovanje, organizovanje, karakterizacija,
d) Primanje, reagovanje na stimulus, analiza, sinteza, odlučivanje.

69. Koje glagole i fraze treba koristiti za formulisanje ciljeva nastavne jedinice:
a) Pomoći, omogućiti, pružiti, poboljšati znanje,
b) Razumeti, upoznati se, steći razumevanje, verovati,
c) Uvideti, znati, shvatiti, razumeti,
d) Sve od navedenog.

70. Koje glagole treba koristiti za formulisanje zadataka nastavne jedinice:

a) Definisati, razlikovati,pokazati, prepoznati,
b) Razumeti,upoznati se, steći razumevanje, verovati,
c) Ceniti, znati , razumeti, shvatiti,
d) Sve od navedenog.
71. Tehnike, postupci i načini koji se koriste u izvođenju nastave se definišu kao:
a) Tehnike prezentacije,
b) Tehnike simulacije,
c) Nastavne metode,
d) Obrazovna poteba.

72. Nastavna metoda koja je brza, koja se lako planira, omogućava izlaganje velike količine informacija za
kratko vreme, uspešna je u radu sa velikim gupama i ekonomična je, je metoda:
a) Prezentacije,
b) Modifikovanog predavanja,
c) Predavanja,
d) Debate.

73. Nastavna metoda kod koje nastava može biti dosadna ili suvoparna, gde se teško održava pažnja kandidata,
gde se traži od predavaća da bude vešt u komunikaciji, gde ja slaba retencija izloženog gradiva, gde nema
prostora za postavljanjem pitanja predavaču je metoda:
a) Prezentacije,
b) Modifikovanog predavanja,
c) Predavanja,
d) Igranje uloga.

74. Nastavna metoda kod koje nastava može biti dosadna ili suvoparna, gde se ne može uvek računati na
pažnju kandidata (tu značajnu ulogu mogu odigrati fasilitatorske veštine predavača), gde je slaba retencija
izloženog gradiva, i koja se ne može upotrebiti za podućavonje veština je metoda:
a) Prezentacije,
b) Modifikovanog predavanja,
c) Predavanja,
d) Brejnstorming.

75. Nastavna metoda koja je zahtevna, koja kratko traje I u kojoj neki od kandidata ne učestvuju je metoda.
a) Prezentacije,
b) Studije slučaja,
c) Brejnstorminga,
d) Grupne diskusije.

76. Nastavna metoda u kojoj se takmičenje i/ili saradnja kandidata koristi za ponavljanje I utvrdjivanje
nastavnog sadržaja je nastavna metoda:
a) Debate,
b) Igre,
c) Brejnstorminga,
d) Grupne diskusije.

77. Komponente nastavnog procesa su:

a) Predavač i kandidat,
b) Predavač, kandidat, nastavno sredstvo i nastavni sadržaj,
c) Predavač, kandidat i nastavni sadržaj,
d) Predavač i nastavni sadržaj.
78. Dužnost predavača teorijske obuke kao subjekta u procesu obuke je:
a) Da uspešno void kandidate za usvajanje i razumevanje novih znanja,
b) Da uspešno usmerava kanidate za usvajanje i razumevanje novih znanja,
c) Da uspešno podstiče kanidate za usvajanje i razumevanje novih znanja,
d) Sve od navedenog.

79. Kvalitet nastavnog procesa se postiže definisanjem:

a) Standarda i indikatora kvaliteta nastavnog procesa,
b) Kriterijuma i indikatora kvaliteta nastavnog procesa,
c) Standarda, kriterijuma i indikatora kvaliteta nastavnog procesa,
d) Ništa od navedenog.

80. Indikatori kvaliteta nastavnog procesa se odnose na:

a) Plan i program, predavače,
b) Uspeh po predavačima, teorijske i praktične obuke,
c) Uslove u učionici, informisanost, prolaznost kandidata,
d) Sve od navedenog.

81. Šta od navedenog spada u tehnike, postupke i načine koji se koriste u izvođenju nastave, odnosno
nastavne metode?
a) Modifikovano predavanje,
b) Studija slučaja,
c) Igra,
d) Sve navedeno.

82. Efektno nastavno sredstvo treba da:

a) Popuni vreme časa,
b) Pomogne predavaču da ispriča neki događaj,
c) Pojača percepciju.

83. Da bi nastavno sredstvo bilo efikasno ne treba da bude:

a) Uočljivo,
b) Zanimljivo,
c) Kompleksno,
d) Praktično.

84. Na selekciju nastavnih sredstava utiče:

a) Stil učenja polaznika,
b) Nastavna metoda,
c) Domen učenja,
d) Sve od navedenog.

85. Zokrušite šta je od navedenog učilo:

a) Plan realizacije časa,
b) Projektor,
c) Domen učenja,
d) Priručnik.
86. Pri upotrebi nastavnih sredstava najvažnije je:
a) Uvežbati upotrebu nastavnih sredstva,
b) Proveriti opremu pre početka časa,
c) Obezbedite rezervno nastavno sredstvo i rezervne delove,
d) Sve od navedenog.

87. Motivacija je ponašanje usmereno ka:

a) Zadatku,
b) Cilju,
c) Vremenu,
d) Kandidatu.

88. U zavisnosti od izvora, motivacija može biti:

a) Subjektivna i objektivna,
b) Spoljašnja i unutrašnja,
c) Spoljašnja i subjektivna,
d) Ništa od navedenog.

89. Spoljašnja motivacija potiče od:

a) Same osobe,
b) Okruženja,
c) Spoljašnjeg stimulansa,
d) Sve od navedenog.

90. Masovljeva teorija motivacije je teorija hijerarhije:

a) Potreba,
b) Poštovanja,
c) Sigurnosti,
d) Znanja.

91. Prema Maslovu, osnovne(bazične) potrebe (motivi nedostatka) su:

a) Potrebe za zaštitu i opstanak,
b) Potrebe za obrazovanjem i usavršavanjem,
c) Fiziološke potrebe i potreba za sigurnošću,
d) Sve od navedenog.

92. Prema Maslovu, više razvojne potrebe su:

a) Potreba za pripadnošću i ljubavlju,
b) Potreba za poštovanjem,
c) Samoaktualizacija (samoostvarenje),
d) Sve od navedenog.

93. Teorija motivacije koja se odnosi na stavove zaposlenih je:

a) Masovljeva teorija motivacije,
b) Hercbergova teorija motivacije,
c) Hulov motivacioni model,
d) Nijedan od ponuđenih odgovora.
94. Hulov motivacioni model identifikuje sledeće grupe učenika:
a) Učenici usmereni ka cilju,
b) Učenici usmereni na aktivnosti,
c) Učenici usmereni ka učenju,
d) Sve od navedenog.

95. Prema Hulovom modelu motivacije razlozi zašto odrasli uče su:
a) Povećanje samopoštovanja,
b) Impresioniranje drugih,
c) Odredjeno zadovoljstvo ili satisfakcija,
d) Sve od navedenog.

96. Razlozi koji se koriste kao barijere u učenju su.

a) Porodični razlozi,
b) Spoljni razlozi,
c) Opšti stavovi,
d) Sve od navedenog.

97. Evaluacija nastave je:

a) Objektivna analiza prikupljenih informacija o efikasnosti nastavnog programa,
b) Subjektivna analiza prikupljenih informacija o efikasnosti nastavnog programa,
c) Objektivna i subjektivna analiza prikupljenih informacija o efikasnosti nastavne metode,
d) Skup veština koje olakšavaju ili uprošćavaju neki proces, postupak ili zadatak,

98. Komponente evaluacije nastave su:

a) Cij i zadaci nastave,
b) Reakcije kandidata, učenje na času i ponašanje na kraju obuke,
c) Učenje na času i plan realizacije časa,
d) Plan realizacija časa i ponašanje na kraju obuke.

99. Standardni tipovi provere znanja obuhvataju:

a) Usmeni ispit,
b) Opservaciju,
c) Pismeni ispit,
d) Sve od navedenog.

100. Koja vrsta test pitanja se ubraja u subjektivnu kategoriju pitanja?

a) Pitanja sa više ponuđenih odgovora,
b) Tačno/netačno,
c) Pitanja sa dopunjavanjem,
d) Esej.

101. Planiranje dinamike nastavnog procesa je od velikog značaja sa aspekta organizacije i sprovođenja:
a) Teorijske obuke kandidata za vozače,
b) Praktične obuke kandidata za vozače,
c) Teorijske i praktične obuke kandidata za vozače,
d) Nista od navedenog.
102. Za generalno vodjenje praktične i teorijske obuke kandidata za vozače odgovorno je :
a) Fizičko lice koje je za to dobilo dozvolu,
b) Pravno lice koje je za to dobilo dozvolu,
c) Lice koje poseduje stručno znanje iz te oblasti,
d) Lice koje je već bilo na obuci.

103. Dve glavne grupe intervencija u komunikaciji su:

a) Autoritativna i suportivna,
b) Podsticajna i preskriptivna,
c) Autoritativna i podsticajna,
d) Suportivna i preskriptivna.

104. Autoritativna komunikacija se deli na:

a) Preskriptivnu, suportivnu i informativnu,
b) Preskriptivnu, informativnu i konfrotacijsku,
c) Informativnu, katalitičku i suportivnu,
d) Katarzičku, katalitičku i konfortacijsku.

105. Podsticajna komunikacija se deli na:

a) Preskriptivnu, suportivnu i informativnu,
b) Katarzičku, katalitičku i suportivnu,
c) Informativnu, katalitičku i suportivnu,
d) Katarzičku, katalitičku i konfortacijsku.

106.Katalitički tip intervencije u komunikaciji koristimo kada želimo da podstaknemo sagovornika na:
a) Samootkrivanje,
b) Samostalno učenje,
c) Rešavanje problema,
d) Sve od navedenog.

107. Prepreke u komunikaciji izmedju predavača i sagovornika dovode do:

a) Otvaranja ili zatvaranja sagovornika,
b) Nezadovoljstva,
c) Revolta i povlačenja,
d) Sve od navedenog.

108. O kojoj vrsti prepreke u komunikacij je reč: “Teško vam je da priznate da ste pogrešili, da se izvinite,
da prihvatite kritiku ili da saslušate drugo mišljenje”
a) Prekidanje sagovornika,
b) Izbegavanje konflikta,
c) Neprijatna kritika,
d) Odbrambeni stav.

109. Tehnike fasilitacije su.

a) Atentivne tehnike,
b) Tehnike opservacije,
c) Tehnike slušanja,
d) Sve navedene.
110. Šta predavač može da uradi da bi prevazišao nervozu?
a) Da nauči napamet imena polaznika pre časa,
b) Da popije više čaša vode pre časa,
c) Da nauči napamet kraj nastavne jedinice,
d) Ništa od navedenog.

111. “VELIKO NE” za predavača je ne održavanje kontakta očima i :

a) Dosadan, suvoparan nastup, izlaganje,
b) Siromašna vizuelna nastavna sredstva,
c) Nedostatak entuzijazma, motivacije, ubeđenja,
d) Sve navedeno.

112. Postoje mnoge smernice kojih predavač treba da se pridržava da bi olakašao svojim kandidatima
ostvarivanje zadataka nastave. Koja od navedenih nije jedna od smernica za predavača:
a) Stvoriti prijatnu atmosferu,
b) Primenjujte različita nastavna sredstva,
c) Kada prozovete kandidata, naterajte ga da stoji dok odgovara,
d) Budite fer kada prozivate kandidate.

113. Pitanja zatvorenog tipa su ona koja:

a) Mogu dovesti do opširne diskusije,
b) Sadrže odgovor u samom pitanju,
c) Imaju samo jedan tačan odgovor,
d) Nista od navedenog.

114. Sugestivna pitanja se koriste da bi ste:

a) Razvili ili započeli opštu diskusiju,
b) Ponovili prethodno obradjeno gradivo,
c) Dobili očekivani odgovor,
d) Usmerili kandidata u razmišljanju.