Pitanja za VI ( stara)

1) 1.
Kao osnovni kriterijumi za inteligentno ponašanje sistema najčešće se
uzimaju:

1. Rezonovanje.

2. b. Ponašanje.

3. c. Percepcija.

4. d. Neuronske mreže.

2) 1.
Veštačka inteligencija se može smatrati univerzalnom naučnom
disciplinom.

1. Tacno

2. Netacno

3. Option3

4. Option4

3) 1.
Kategorije o mogućim pogledima na V.I. su:

1. Sistemi koji misle kao ljudi.

2. Sistemi koji razmišljaju racionalno.

3. Sistemi koji deluju kao ljudi.

4. Sistemi koji deluju racionalno

5. Sistemi koji razmišljaju kao mašine.

6. Sistemi koji misle mašinski.

4) 1.
Da bi prošao Tjuringov test računar mora da poseduje svojstva

1. Obrada prirodnih jezika (NLP).

2. Reprezentacija znanja.

3. Samoposmatranje.

4. Neograničena količna radne memorije.

5. Višeprocesorska obrada

5) 1.
Tjuringov test je do danas prošao veći broj sistema veštačke inteligencij

1. Netačno

2. Tačno.

3. Option3

4. Option4

Difficulty: Easy

79% got this

correct

6) 1.
Za prolazak totalnog Tjuringovog testa računar mora da poseduje
sledeće karakteristike

1. Računarska vizija (opažanje objekata).

 2. Robotika (kretanje i manipulacija objektima u fizičkom svetu).

3. Centar za emocionalnu obradu.

4. Instiktivno delovanje.

Difficulty: Easy

Ispravan
71% got this
correct

7) 1.
„Kognitivna revolucija" odnosi se na:

1. Psihologiju zasnovanu na procesiranju informacija.

2. Promenu stepena svesnosti čovečanstva kao posledicu hipi pokreta.

3. Odbacivanje emotivnih, instiktivnih i motoričkih pristupa u korist

intelektualnog.

4. Option4

Difficulty: Easy

64% got this

correct

8) 1.
„Kognitivna revolucija" podrazumeva

1. Teorijsko modelovanje internih aktivnosti ljudskog mozga.

2. Modelovanje univerzalnog jezika za reprezentaciju iskustva koji ne poznaje

pojam dvosmislenosti.

3. Princip da ono o čemu niko ne razmišlja i ne postoji.

4. Option4
 Difficulty: Easy

78% got this

correct

9) 1.
Osnovni pristupi kod proveravanja modela internih aktivnosti ljudskog
mozga su:

1. Predvidjanje i testiranje ponašanja ljudskih ispitanika (top-down).

2. Direktna identifikacija na osnovu neuroloških merenja (bottom-up).

3. Apsurd kao univerzalni rezultat svih misaonih aktivnosti (ciklični pristup).

4. Option4

Difficulty: Easy

79% got this

correct

10) 1.
Kognitivna nauka i kognitivna neuronauka danas su izvan domena V.I.

1. Tačno.

2. Netačno.

3. Option3

4. Option4

Difficulty: Easy

78% got this

correct
11) 1.
Svako inteligentno ponašanje mora biti određeno logičkim mišljenjem.

1. Netačno

2. Tačno

3. Option3

4. Option4

Difficulty: Easy

61% got this

correct

12) 1.
Računarski agenti se od običnih računarskih programa razlikuju po
tome što poseduju:

1. Autonomno upravljanje.

2. Opažanje i razumevanje okruženja.

3. Mogućnost adaptacije na promene.

4. Neograničene računarske resurse na raspolaganju.

5. Kompajlere koji ne razmatraju sintaksu.

6. Proširivi API.

Difficulty: Easy

62% got this

correct

13) 1.
Po Lajbnicu, stupnjevi saznanja su:
 1. Claritas

2. Cognito confusa.

3. Cognito distincta.

4. Cognito intuitiva.

5. Cognito cognitiva.

6. Cognito perniciosus.

7. Cognito nequam.

Difficulty: Easy

Ispravan
76% got this
correct

14) 1.
Nominalne definicije ostavljaju otvorenim pitanje da li:

1. Stvar koja je definisana može da egzistira.

2. Stvar koja je imenovana može da se preimenuje.

3. Stvar koja je prihvaćena sme da se razmatra.

4. Option4

Difficulty: Easy

Ispravan
78% got this
correct

15) 1.
Po Lajbnicovoj teoriji stupnjeva znanja, bitno ili dovršeno znanje je ono
koje je:

1. Svodivo na elementarne pojmove.

2. Konačno definisano i na njega se ne treba vraćati.

 3. Znanje koje se odnosi na neživu prirodu.

Difficulty: Easy

72% got this

correct

16) 1.
Po Lajbnicovoj teoriji stupnjeva znanja, upotreba bitnog ili dovršenog
znanja mora omogućiti:

1. Pravljenje veštačkog sistema sa inteligentnim svojstvima u najpotpunijem

obliku.

2. Pravljenje prirodnog sistema koji poseduje ograničena inteligentna

svojstva.

3. Pravljenje univerzalnog sistema koji poseduje karakteristike višeg nivoa od

nivoa primenjenog znanja.

Difficulty: Easy

72% got this

correct

17) 1.
Slaba hipoteza veštačke inteligencije je:
1. Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.
2. Moguće su mašine koje zaista misle.
3. Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.

1. Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.

2. Moguće su mašine koje zaista misle.

3. Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.

 Difficulty: Easy

75% got this

correct

18) 1.
Jaka hipoteza veštačke inteligencije je:

1. Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.

2. Moguće su mašine koje zaista misle.

3. Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.

Difficulty: Easy

Ispravan
79% got this
correct

19) 1.
Sa čisto inženjerskog stanovišta, pitanje inteligentnih mašina je
zapravo optimizacioni problem izbora:

1. Najboljeg softverskog agenta za zadatu arhitekturu.

2. Najboljeg programskog jezika u kome je moguće modelovati inteligenciju.

3. Najboljeg alata za prevođenje AIML jezika u binarni oblik.

Difficulty: Easy

55% got this

correct

20) 1.
U Tjuringove argumente spadaju:
 1. Argument nesposobnosti.

2. Matematički argument.

3. Argument neformalnosti.

4. Argument svesti.

5. Logički argument

6. Fizički argument

Difficulty: Easy

73% got this

correct

21) 1.
Pristupi u oblasti V.I. mogu se svrstati u dve glavne kategorije:

1. Simbolički.

2. Subsimbolički.

3. Simbiotički.

4. Simulativni.

Difficulty: Easy

73% got this

correct

22) 1.
Šta je sistem fizičkih simbola:

1. skup simbola

2. mašina koja generiše promenljivi skup strukture simbola

3. poseban fizički sistem namenjen prikuplajnju podataka

 4. skup fizičkih predmeta

Difficulty: Easy

80% got this

correct

23) 1. Ko je prvi definisao pojam sistema fizičkih simbola

1. a. Tjuring

2. b. Winston

3. c. Newel i Simon

4. d. Šenon

Difficulty: Easy

Ispravan
85% got this
correct

24) 1. Koji procesi deluju u sistemima fizičkih simbola:

1. a. kreacija, modofikacija, zamena, destrukcija

2. b. kreacija, permutacija, transpozicija

3. c. kreacija, modifikacija, permutacija, destrukcija

4. d. kreacija, modifikacija, reprodukcija, destrukcija

Difficulty: Easy

83% got this

correct

25) 1. Kom uredjaju najviše odgovara koncept sistema fizičkih simbola:

 1. a. regulator

2. b. reaktor

3. c. računarska mreža

4. d. digitalni računar

Difficulty: Easy

85% got this

correct

26) 1. ​Na kom naučnom skupu je prvi put skovan naziv "Veštačka inteligencija":

1. a. IEEE Conference on IT, 1952

2. b. TELFOR, 1960

3. d. Dartmouth Workshop, 1956

4. e. Dartmouth Workshop, 1954

Difficulty: Easy

71% got this

correct

27) 1. Produkcioni sistemi podrazumevaju sledeće komponente:

1. a. globalna baza podataka

2. b. skup pravila produkcije

3. c. strategija upravljanja

4. d. matematičke argumente

5. e. dovršeno znanje
 Difficulty: Easy

Ispravan
80% got this
correct

28) 1. Kod produkcionih sistema, uslov primene je:

1. a. Stanje koje zadovoljava globalna baza podataka da bi pravilo bilo

primenljivo.

2. b. Podrazumevano stanje računarskih resursa u cilju daljeg izvođenja.

3. c. Lista svih zahteva serverskog okruženja da bi ono funkcionisalo.

4. Option 4

Difficulty: Easy

Ispravan
61% got this
correct

29) 1. Kod produkcionih sistema, strategija upravljanja određuje:

1. a. Koje od primenljivih pravila će se aktivirati u određenom koraku rada.

2. b. U koje komponente sistema će se investirati u cilju dobijanja optimalnih

rezultata.

3. c. Kojim redosledom će sistem V.I. biti realizovan, odnosno, osposobljen

za produkcionu upotrebu.

4. Option 4

Difficulty: Easy

68% got this

correct

30) 1. U razlike između produkcionih sistema i klasičnih programskih sistema

sa hijerarhijskom strukturom spadaju:
 1. a. Globalna baza podataka je dostupna svim pravilima produkcije.

2. b. Veza između pravila se ostvaruje samo preko globalne baze podataka.

3. c. Sistem je u najvećoj meri modularan te se izmene u globalnoj bazi

podataka mogu vršiti gotovo nezavisno.

4. d. Produkcioni sistemi nude daleko veće performanse.

5. e. Klasični programski sistemi sa hijerarhijskom strukturom koriste SPF

algoritam.

Difficulty: Easy

Ispravan
74% got this
correct

31) 1. „Problem predstavljanja" je:

1. a. Transformacija izvorne formulacije problema na jezik produkcionih

sistema.

2. b. Nemogućnost da se mističko iskustvo nedvosmisleno prenese rečima.

3. c. Problem vezan za asocijativni aspekt verbalnih formulacija.

4. Option 4

Difficulty: Easy

58% got this

correct

32) 1. Sistemi u kojima primena nekog pravila ne sprečava kasniju primenu

nekog drugog pravila, koje je moglo biti primenjeno u momentu primene prvog
pravila zovu se:

1. a. Monotoni produkcioni sistemi.

2. b. Parcijalno komutativni produkcioni sistemi.

 3. c. Komutativni produkcioni sistemi.

4. Option 4

Difficulty: Easy

Ispravan
69% got this
correct

33) Sistemi koji poseduju svojstvo invarijantnosti u odnosu na permutovanje

sekvence pravila zovu se

1. a. Monotoni produkcioni sistemi.

2. b. Parcijalno komutativni produkcioni sistemi.

3. c. Komutativni produkcioni sistemi.

4. Option 4

Difficulty: Easy

78% got this

correct

34) 1. Sistemi koji poseduju i svojstvo monotonosti i parcijalne komutativnosti

zovu se:

1. a. Monotoni produkcioni sistemi.

2. b. Parcijalno komutativni produkcioni sistemi.

3. c. Komutativni produkcioni sistemi.

4. Option 4

Difficulty: Easy

Ispravan
83% got this
correct
35) 1. Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih pojedini koraci u rešavanju
se mogu u potpunosti ignorisati (dokazivanje teorema) zovu se:

1. a. Ignorantni.

2. b. Povratni.

3. c. Nepovratni.

4. Option 4

36) 1. Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih se koraci rešavanja mogu
opovrgnuti (igra 8 kockica) zovu se:

1. a. Ignorantni.

2. b. Povratni.

3. c. Nepovratni.

4. Option 4

37) 1. Kod produkcionih sistema, tipovi kod kojih se koraci rešavanja ne mogu
opovrgnuti (šah) zovu se:

1. a. Ignorantni.

2. b. Povratni.

3. c. Nepovratni.

4. Option 4

38) 1. U odnosu na smer pretrage, produkcioni sistemi se mogu kategorisati

kao:

1. a. Direktni sistemi.

2. b. Reverzni sistemi.
 3. c. Dvostrani sistemi.

4. d. Usmereni sistemi.

5. e. Neusmereni sistemi.

6. f. Ignorantni sistemi.

39) 1. Produkcioni sistemi koji koriste П pravila produkcije zovu se:

1. a. Direktni sistemi.

2. b. Reverzni sistemi.

3. c. Dvostrani sistemi.

4. Option 4

40) 1. Produkcioni sistemi koji koriste О pravila produkcije zovu se:

1. a. Direktni sistemi.

2. b. Reverzni sistemi.

3. c. Dvostrani sistemi.

4. Option 4

41) 1. Produkcioni sistemi koji koriste П i О pravila produkcije zovu se:

1. a. Direktni sistemi.

2. b. Reverzni sistemi.

3. c. Dvostrani sistemi.

4. Option 4
42) 1. Produkcioni sistemi kod kojih se GB i terminalni uslovi mogu razložiti
na komponente koje dozvoljavaju nezavisnu primenu pravila, zovu se:

1. a. Razloživi produkcioni sistemi.

2. b. Razgradivi produkcioni sistemi.

3. c. Rekurzivni produkcioni sistemi.

4. Option 4

43) 1. U sistemima produkcije, na pravila izdvajanja i pamćenja već oprobanih

nizova pravila i GB indukovanih njihovom primenom, odnose se:

1. a. Strategije pretrage.

2. b. Matematički argumenti.

3. c. Dovršena znanja.

4. Option 4

44) 1. Efikasne strategije upravljanja zahtevaju dovoljno informacija o prirodi

rešavanog problema, nazivaju se:

1. a. Heurističkim.

2. b. Reverznim.

3. c. Nepovratnim.

4. Option 4

45) 1. Graf se sastoji od:

1. a. Čvorova.

2. b. Grana

3. c. Grafika.

4. d. Algoritama.
46) 1. Grane grafa mogu biti:

1. a. Neusmerene

2. a. Usmerene

3. c. Reverzne.

4. d. Inverzne

47) 1. Čvor u grafu može istovremeno biti i roditelj i dete.

1. a. Tačno.

2. b. Netačno

3. Option 3

4. Option 4

48) 1. Stablo je graf kod koga važi sledeće pravilo.

1. a. Svako dete ima samo jednog roditelja.

2. b. Svaki roditelj ima samo jedno dete.

3. c. Jedan roditelj može imati jedno dete, jedno dete može imati samo
jednog roditelja.

4. Option 4

49) 1. U grafu tipa stablo, koren je čvor koji:

1. a. Nema roditelja.

2. b. Ima samo jednog roditelja.

3. c. Ima više od jednog roditelja.

4. Option 4
50) 1. U grafu tipa stablo, list je čvor koji:

1. a. Nema dece.

2. b. Ima samo jedno dete.

3. c. Ima više od jednog deteta.

4. Option 4

51) 1. U grafu tipa stablo, dubina čvora tipa koren je:

1. a. 0

2. b. 1

3. c. Beskonačna.

4. Option 4

52) 1. U grafovima, dohvatljivim se smatraju čvorovi do kojih:

1. a. Vodi jedan, i samo jedan put.

2. b. Vodi jedan ili više puteva.

3. c. Ne vodi ni jedan put.

4. d. Vodi više od jednog puta.

53) 1. Cena primene pravila u grafovima se može izraziti:

1. a. Težinom grana.

2. b. Dubinom grana.

3. c. Visinom grana.

4. Option 4

54) 1. Nalaženje optimalnih strategija pretrage u grafovima podrazumeva:

 1. a. Pronalaženje puta najmanje težine.

2. b. Pronalaženje puta najveće težine.

3. c. Pronalaženje puta najmanje dužine.

4. d. Pronalaženje puta najveće dužine.

55) 1. Strategije pretrage definišu:

1. a. Redosled otvaranja čvorova pretrage.

2. b. Brzinu otvaranja čvorova pretrage.

3. c. Najveću dozvoljenu dubinu pri otvaranju čvorova pretrage.

4. Option 4

56) 1. Strategije se karakterišu preko sledećih pokazatelja:

1. a. Kompletnost.

2. b. Optimalnost.

3. c. Vremenska kompleksnost.

4. d. Prostorna kompleksnost.

5. e. Dubina.

6. f. Širina

7. g. Heuristika.

57) Which one do you like?

1. a. Heuristička pretraga.

2. b. Pretraga u širinu.

3. c. Pretrage sa iterativnih produbljivanjem.

 4. Option 4

58) 1. Specifične informacije vezane za datu problemsku oblast koje

olakšavaju procenu perspektivnosti mogućih alternativnih akcija u toku
rešavanja datog problema, zovu se:

1. a. Heurističke informacije.

2. b. Problemske informacije.

3. c. Alternativne informacije.

4. Option 4

59) 1. Algoritam A* je dopustiv.

1. a. Tačno.

2. b. Netačno.

3. Option 3

4. Option 4

60) 1. Ako je tačna vrednost za h(n)=5, za neki čvor u grafu pretrage, da li je

u A* algoritmu moguće da procena h(n) za taj čvor bude h(n)=6:

1. a. da

2. b. ne

3. c. nije bitno

4. Option 4

61) 1. Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)", f(n) je:
 1. a. Procena cene putanje do cilja pod uslovom da prolazi kroz čvor n.

2. b. Akumulirana cena parcijalne putanje.

3. c. Heuristički procena cene preostale putanje do ciljnog čvora.

4. Option 4

62) 1. Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)", g(n) je:

1. a. Procena cene putanje koja proširuje trenutnu putanju.

2. b. Procena cene već predjenog puta do čvora n.

3. c. Heuristički procena cene preostale putanje do ciljnog čvora.

4. Option 4

63) 1. Kod A* algoritma pretrage, u funkciji „f(n) = g(n) + h(n)", h(n) je:

1. a. Procena cene putanje koja proširuje trenutnu putanju.

2. b. Akumulirana cena parcijalne putanje.

3. c. Heuristički procena cene preostale putanje od čvora n do ciljnog čvora.

4. Option 4

64) 1. ​Da li je algoritam pretrage u širinu A* algoritam

1. a. da

2. b. ne

3. Option 3
 4. Option 4

65) 1. ​Ako su dve moguće heurističke funkcija u A* algoritmu u odnosu h1(n) >
h2(n), koji od iskaza je tačan.

1. a. h1 otvara više čvorova od h2

2. b. h2 otvara više čvorova od h1

3. c. h1 i h2 otvaraju isti broj čvorova

4. d. broj otvorenih čvorova može biti u bilo kom odnosu

66) 1. ​Ako u A* algoritmu h(n) zadovoljava uslov monotonosti, da li se može

desiti promena ukazatelja u toku izvršenja programa GRAPHSEARCH:

1. a. usmerene pretrage

2. b. pretrage u širinu

3. c. nije bitno

4. Option 4

67) 1. ​Ako je heuristička funkcija u A* algoritmu oblika h(n)=C * (1/d(n)), gde je

C konstanta, a d(n) dubina čvorova u grafu pretrage, pri kraju rada će
algoritam imati svojstvo:

1. a. usmerene pretrage

2. b. pretrage u širinu

3. c. pretrage u dubinu

4. d. nije bitno

68) 1. Ako je usmerenost pretrage P=1, tada važi

1. a. algoritam nalazi direktno rešenje do cilja

 2. b. algoritam otvara veliki broj nepotrebnih čvorova

3. c. algoritam otvara mali broj nepotrebnih čvorova

4. Option 4

69) 1. ​Ako u A* algoritmu h(n) zadovoljava uslov monotonosti, da li se može

desiti promena ukazatelja u toku izvršenja programa GRAPHSEARCH:

1. a. da

2. b. ne

3. c. nije bitno

4. Option 4

70) 1. U neinformativne strategije pretrage spadaju:

1. a. Pretraga u širinu.

2. b. Pretraga u dubinu.

3. c. Pretraga sa uniformnom cenom.

4. d. Heuristička pretraga.

5. e. Stohastička pretraga.

6. f. Semantička pretraga.

71) 1. Kod neinformativne pretrage sa iterativnim produbljivanjem, u stablu sa

najvećom dubinom N, ukoliko je inicijalno ograničenje dubine takođe N,
ovakva pretraga se može poistovetiti sa:

1. a. Pretragom u dubinu

2. b. Pretragom u širinu

3. c. Informisanom pretragom

4. Option 4
72) 1. Kod neinformativne pretrage sa iterativnim produbljivanjem, u stablu sa
najvećom dubinom N, ukoliko je inicijalno ograničenje dubine 1, i u svakoj
iteraciji se ograničenje poveća za 1, ovakva pretraga se može poistovetiti sa:

1. a. Pretragom u dubinu

2. b. Pretragom u širinu

3. c. Informisanom pretragom

4. Option 4