EPSKE NARODNE PESME

- Prvu podelu narodnih pesama izvršio je Vuk Karadžić. Podelio ih je na

-  junačke – pod ovim pojmom Vuk je podrazumevao epske pesme
-  ženske – pod ovim pojmom podrazumevao je lirske pesme
-  primetio je da se neke pesme nalaze „na međi između ženskih i junačkih“, u njima su sjedinjeni osećanje
i događaj – epsko – lirske pesme

- Epske (narodne) pesme su dobile ime od grčke reči epos, što znači reč, govor, priča. Za razliku od
lirskih narodnih pesama u kojima se iskazuju osećanja u epskoj narodnoj pesmi se peva o nekom
događaju. U epskim pesama dominiraju događaj, radnja, likovi.

- Likovi su idealizovani predstavnici svog naroda; Idealizovani su im moral, snaga i oružje.

- U epskim pesmama javlja se kult slobode te one predstavljaju noisioce junaštva i otpora
ugnjetaču.

- SISTEMATIZACIJA EPSKIH NARODNIH PESAMA:

I) prema dužini stiha;
II) prema vremenu u kome su nastale;
III) prema temama i junacima

Prema dužini stiha dele se na:

1) pesme kratkog stiha – deseteračke / guslarske prema guslama uz koje su se pevale
2) pesme dugog stiha – bugarštice (od starog glagola bugariti, što znači „tužno pevati”).

- Pesme kratkog stiha ispevane su u stihu od deset slogova (deseterac) sa cenzurom posle
poslednjeg sloga. Epski deseterac – stih od 10 slogova; stalna cezura posle 4. sloga

- Bugarštice su narodne pesme dugog stiha (15-16 slogova). Obično su ispevane u petnaestercu ili
šesnaestercu. Mogu da imaju pripev (refren) koji je najčešće u petercu ili šestercu.
PODSETNIK: Refren – ponavljanje jedne ili više reči, jednog stiha ili više stihova na kraju strofe (dopev)
ili stiha (pripev). Može se ponavljati i cela jedna strofa.

Po drugoj podeli koju je izvršio Vuk pesme se mogu podeliti prema vremenu u kome su nastale:
1) pesme starih vremena
a) neistorijski ciklus;
b) pretkosovski ciklus;
c) kosovski ciklus;
d) pesme o Marku Kraljeviću;
e) pokosovski ciklus.
2) pesme srednjeg vremena
a) pesme hajdučkog i uskočkog ciklusa;
3) pesme novijih vremena
a) pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore od Turaka.
Deseteračke pesme dele se ne sledeće tematske cikluse:
1) ciklus neistorijskih pesama
2) pretkosovski ciklus pesama
3) kosovski ciklus pesama
4) ciklus pesama o Marku Kraljeviću
5) hajdučki i uskočki ciklus
6) ciklus pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore od Turaka / ustaničke pesme
1
2
Neistorijske pesme - Ovaj ciklus obuhvata narodne pesme u kojima su opevane ličnosti i događaji
nepoznati istoriji. Podsećaju na bajke, jer pevaju o zmajevima, vilama, divovima. Iz njih saznajemo da je
ondašnji čovek prirodne pojave (zemljotres, poplave, kišu, grmljavinu, grad) objašnjavao na primitivan
način, kao volju viših sila.
Najpoznatije pesme ovog ciklusa su: Sveci blago dijele, Jetrvica adamsko koleno, Bog nikom dužan ne
ostaje.

Pretkosovski ciklus zahvata razdoblje Nemanjića – procvat srpske feudalne države. Ove pesme opisuju
događaje i junake pre Kosovskog boja (1389. godine) u periodu uspona srpske feudalne države pod
vođstvom Nemanjića. Pesme iz tog ciklusa spadaju u najstarije uopšte zapisane narodne epske pesme i
njihov broj je relativno mali.
Glavni motiv je motiv pojedinca, heroja kao što je Miloš Vojinović ili vojvoda Momčilo.
Glavne teme o kojima se u pesmama govori jesu: podizanje manastira i drugih građevina, viteški podvizi
junaka, porodični odnosi i otimanje velmoža oko vlasti.
Likovi: U njima su opevani Nemanjići  i Mrnjavčevićima tj ličnosti: Sava Nemanjić, Stevan Nemanja, car
Dušan, Mrnjavčevići – Uglješa i Vukašin.
Najpoznatije pesme ovog ciklusa su:
Sveti Sava - Sveti Sava u ovoj pesmi našao se u situaciji da objašnjava kakav je vladar njegov otac Nemanja,
odnosno na šta je potrošio blago i zlato. Gospoda hrišćanska mu je poverovala i prestala sumnjati u poštenje
župana Nemanje, pa blagosiljala selu porodicu Nemanjića.

Uroš i Mrnjavčevići svedoči o neslozi, sebičnosti i borbi velikaša za vlast, zbog čega se raspala srpska država,
a narod iao u vekovno ropstvo. Ta pesma šalje još jednu važnu poruku kroz vekove - onu o važnosti borbe za
pravdu i istinu - rečima majke Jevrosime kojima zaklinje sina: Bolje ti je izgubiti glavu / nego svoju ogriješiti
dušu. Ovi stihovi prihvaćeni su kao narodna poslovična mudrost, kao najveći uzor i moralna norma.

Ženidba Dušanova - izdvaja se lik srednjovekovnog viteza Miloša Vojinovića, koji mudrošću, snagom i
ratnom veštinom u carevim svatovima, prerušen u neuglednog čobanina, s lakoćom ruši čitav niz teških
prepreka na svadbenom putu svog ujaka. Pesmu nadahnjuje humor, a završava se porukom koja priziva toplinu
odnosa u patrijarhalnoj sredini: Teško svuda svome bez svojega. Pesma je ujedno i prekor caru Dušanu, koji se
ženi tuđinkom, što je povodljiv i što više veruje strancima nego svojima. Tu je i odjek Dušanove stvarne
politike da uredi zemlju prema evropskim uzorima i da se u velikoj meri osloni na strance u svojoj službi.

Ženidba kralja Vukašin - Ženidba kralja Vukašina slika u oštrom kontrastu mitsku snagu vojvode Momčila
nasuprot malenom rastu kralja Vukašina, plemenitost i vernost sestre Jevrosime suprotstavlja neverstvu žene
Vidosave, lepotu i bogatstvo Skadra na Bojani stavlja nasuprot vrletnom Pirlitoru. Ređajući uzbudljive
događaje, pesma surovo kažnjava neverstvo i izdaju i zalaže se za vernost i pravdu.

Zidanje Skadra - Ona kazuje o drevnom mitskom verovanju da velike građevine neminovno traže ljudske
žrtve. Žrtvovanje je čin razmene s božanskim silama kako bi se zaslužila njihova milost i obnovio i uravnotežio
život u kosmosu. Uz to, pesma osuđuje laž i prevaru koja je vladala u društvu zbog koje su stradali bezazleni i
pravedni. Surovi postupci uziđivanja mlade Gojkovice u zidine grada prikazani su u suptilnim psihološkim
nijansama.
Imao sam od zlata jabuku,
Pa mi danas pade u Bojanu,
Te je žalim, pregoret’ ne mogu.”
Najupečatljivija stilska figura u ovoj pesmi je ALEGORIJA - slika sačinjena od niza metafora
(skraćeno poređenje sa prenesenim (skrivenim) značenjem).
Objašnjenje: vojvoda Gojko zna da će mu žena biti živa zazidana, što joj alegorično i govori. Nju su, zatim,
majstori zazidali u temelje kule prilikom izgradnje Skadra na Bojani.

3
Kosovski ciklus – tema ovog ciklusa je istorijski događaj – Kosovski boj (1389. godine), završen porazom
srpske vojske. Pesme ovog ciklusa nastale su na kosovskoj legendi
Motiv: Glavna dva motiva u kontrastu su:
motiv herojske pogibije (u centru sa Milošem Obilićem) i motiv izdaje u (centru sa Vukom Brankovićem).
Po shvatanju narodnog pevača svi koji su izginuli na Kosovu polju su srpski heroji, dok oni koji su boj
preživeli su izdajnici srpskog roda. Osnovu predanja ovog ciklusa čine herojski podvig Miloša Obilića i
izdaja Vuka Brankovića.
Pesme daju tri uzroka poraza na Kosovu: nadmoćnost turske vojske, božija volja i izdaja Vuka Brankovića.
Glavne teme mogu se podeliti u tri grupe: pesme pre boja (Banović Strahinja, Kletva kneževa, Kneževa
večera, Kosančić Ivan uhodi Turke i dr.), pesme koje opevaju samo boj (Propast carstva srpskoga) pesme
koje opevaju događaje posle boja (Car Lazar i carica Milica, Kosovka Devojka, Smrt Majke Jugovića,
Musić Stevan i dr.)
Likovi: Car Lazar, carica Milica, Kosovka devojka, Majka Jugovića, Jug Bogdan. 9 Jugovića (braća carice
Milice i deca Jug Bogdana), Miloš Obilić ,Vuk Branković, Kosančić Ivan.Toplica Milan

Najpoznatije pesme ovog ciklusa su:

Banović Strahinja Epsku narodnu pesmu “Banović Strahinja” Vuk Karadžić je zapisao, čuvši kazivanje
Starca Milije. On je oženio ćerku Jug Bogdana koja ga je izdala, postala neverna. Pre boja, ostavljen od
prijatelja, napušten čak i od svoje žene, sam u nepreglednoj turskoj vojsci, on je našao u sebi dovoljno snage
da savlada grdosiju Vlah-Aliju i da oprosti nevernoj ljubi.

Kletva kneževa: Car Lazar poziva sav narod u borbu i proklinje svakoga ko se ne odazove.
„Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena,
A ne doš'o na boj na Kosovo, Od ruke mu ništa ne rodilo:
Rujno vino ni 'šenica bela! Ne imao poljskog berićeta,
Ni u domu od srca poroda!

Kosančić Ivan uhodi Turke: Iznose se podaci o nadmoći i brojnosti turske vojske u odnosu na srpsku.
hiperbola: „Svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili!“.
Takоđe se naglašava odlučnost srpskih junaka za polazak u boj.

Kneževa večera: Na slavi kneza Lazara okupili su se Miloš Obilić, Banović Strahinja, Vuk Branković, Milan
Toplica, Ivan Kosančić, Jug-Bogdan i braća Jugovići. Knez Lazar izražava sumnju u vernost Miloša Obilića.
Miloša je oklevetao Vuk Branković da će izdati cara u boju. Miloš otkriva klevetnika i izdajnika (Vuka
Brankovića) i obećava da će ubiti turskog sultana Murata.

Car Lazar i carica Milica: Jutro uoči polaska srpske vojske u boj. Carica Milica se bori da svojoj
zemlji obezbedi budućnost. U trenutku kada nema odraslih muških naslednika prestola, ona moli da bar jedan
njen brat ostane na dvoru. Portret Boška Jugovića. Niti ljubav niti vlast nisu jači od osećaja odgovornosti koju
Jugovići imaju prema bitki za sopstvenu zemlju. Ne biti na Kosovu polju u trenutku borbe, znači izdati
sopstvenu zemlju, porodicu, izgubiti svoju čast. Sluga Goluban je dobio naređenje od cara Lazara da ostane
na „bijeloj kuli“ sa caricom Milicom i da ne ide u boj na Kosovo. Caricu Milicu je sluga odveo na dvor, ali nije
mogao da ispuni i drugi carev zahtev.

Propast carstva srpskoga –

Odabir i opredeljenje cara Lazara za carstvo nebesko (božje), a ne za carstvo zemaljsko. Zemaljsko carstvo je
slavno, ali kratkog veka, nebesko je večno, ali podrazumeva odricanje zemne slave:
"Mili Bože, što ću i kako ću? Kome ću se privoleti carstvu?
Da ili ću carstvu nebeskome? Da ili ću carstvu zemaljskome?
zemaljsko je za maleno carstvo, a nebesko u vek i doveka."
Opevana je izdaja Vuka Brankovića:
Tad bi Laza nadvladao Turke, bog ubio Vuka Brankovića, on izdade tasta na Kosovu!

4
Kosovka devojka Devojka po bojištu traži trojicu junaka: Miloša vojvodu, Ivana Kosančića i Milana Toplicu.
Njena je budućnost posečena tu, na Kosovu polju, njena je mladost sahranjena sa mladićima koji su poginuli,
njena porodica i nerođena deca izdahnula su sa njima. Kosovo je kraj njene budućnosti. Ostaje sama, kao zelen
bor koji će se osušiti.

Smrt majke Jugovića

Majka dolazi na Kosovo, zatiče mrtve sinove i muža (1. nalet bola srce je izdržalo). Majka se vraća kući-
prizor susreta sa snahama (2. nalet bola). „Al' zavrišta Damjanov zelenko“ – bdenje, majka ne
pominje najverovatniju mogućnost? (3. udar bola). Gavranovi nose ruku Damjanovu (bol je postao neprebol;
srce je prepuklo od žalosti).
Gradacija - postepeno slaganje slika od kojih je svaka naredna snažnija: bol majke koji se povećava do njene
smrti.
Kontrast - poređenje po suprotnosti: A rasla si na kriocu mome,ustrgnuta na Kosovu ravnom
Simbol - materijalna oznaka za apstraktni pojam: Doletješe dva vrana gavrana, (nesreća)
Metafora - skraćeno poređenje sa prenesenim (skrivenim) značenjem: Moja ruko, zelena jabuko,
Slovenska antiteza 1. serija pitanja (postavljanje teze), 2. negativni odgovori, 3. pravi odgovor (antiteza):
razgovor majke Jugovića i Damjanove ljube

Pesme o Marku Kraljeviću – najrazvijeniji i najrasprostranjeniji ciklus pesama na Balkanu. Marko

Kraljević je istorijska ličnost koju je mašta srpskog naroda idealizovala kao nepobedivog junaka. Vladao je
od 1371. do 1395. godine. Prestonica mu je bila u Prilepu. Za sve vreme svoje vladavine priznavao je
tursku vrhovnu vlast, a posle kosovske bitke, za vlade cara Bajazida, morao je da učestvuje i u turskim
vojnim pohodima. U takvom Jednom pohodu je i poginuo 1395, u boju na Rovinama protiv vlaškog
vojvode Mirče. U pesmama su hiperbolizvani moć njegovog oružja i njegova snaga. Marka Kraljevića
krase mnoge pozitivne osobine: plemenitost, nežnost prema majci, ljubav prema nezaštićenima i
poštenima, a naročito siromašnima. U pesmama o Marku nalazimo i njegove negativne osobine: samovolju,
pohlepnost, surovost, kao i to da je bio kavgadžija i imao preku narav. Ali, ove mane činele su Marka
potpunom ličnošću.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa su:

Marko Kraljević i Musa Kesedžija spasava sultana od odmetnika i buntovnika koji ugrožava carstvo. Ta
Markova uloga, u kojoj je sačuvano istorijsko sećanje na njegovo vazalstvo, posebno je naglašena i time što se
Marko, u trenutku kad ga traže da iziđe na megdan, nalazi u tamnici gde ga je bacio isti taj sultan za kojega
treba da se bori.

Marko pije uz ramazan vino sultan izdaje naređenje da svi moraju izvršavati svoje dužnosti (postiti tj. nepiti
vino na praznik) u skladu sa islamskom verom, Marko prkosi i radi sve šta je sultan zabranio. Smatra da se
njega kao čoveka pravoslovne veroispovesti ta naređenja ne odnose i da može da se ponaša kako hoće jer je
ovo slobodna (njegova) zemlja. Dokazuje da nije rođen da bude nečiji rob već slobodan čovek, a to isto želi za
čitav svoj narod.

Oranje Kraljevića Marka Marko je prikazan kao inadžija i kavgadžija ili kao šeret i obešenjak. Kad na
majčinu molbu reši da se ostavi "četovanja" i da se prihvati obična ratarskog zanimanja, oranja, Marko kao
drugi ljudi, "ne ore brda i doline / već on ore careve drumove".

Uroš i Mrnjavčevići: Marko istupa u ulozi čuvara Dušanovog carstva. On s ogorčenjem ustaje protiv svojih
najbližih rođaka koji se koji komadaju državu. On presuđuje da carstvo ostane Urošu, jer je to jemstvo da se
država neće raspasti.

Smrt Marka Kraljevića prema pesmi, nije poginuo. Nije ni umro. On je zaspao, pa ako ustreba narodu,
ponovno će se probuditi. Ovo se tumači opštim stavom naroda i njegovih pevača da san o slobodi nikada ne
umire, pa ni junak koji se za tu slobodu bori.

5
Pesme pokosovskog ciklusa pevaju o događajima koji su se desili posle Kosovskog boja. Nemaju
centralnog junaka, ali opisuju stanje u kojem se našla srpska država i njen narod posle Kosovskog
boja. Pesme ovog ciklusa pevaju o: ropstvu, gubitku slobode, neslogama i deobama, simbolu zla itd. Kad
su je turski osvajači potpuno zauzeli nastao je veliki teror nad narodom. Pesme se tematski odnose na
brojne ličnosti iz naše istorije a najviše pevaju o Brankovićima, Jakšićima i Crnojevićima. Mnogi Srbi
iselili su se u Južnu Ugarsku, stupili u mađarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajača, braneći tako svoj
čast i otadžbinu. U Srbiji u otporima turskim osvajačima isticali su se braća Jakšići, Vuk Grgurović,
vojvoda Prijezda, Oblak Radosav i drugi. U Cnoj Gori najsnažniji otpor Turcima pružali su Crnojevići. U
svim pesmama pokosovskog ciklusa opevan je viteški otpor srpskih i crnogorskih junaka prema nasilju,
nepravdi i zulumu surovih Turaka.
Najpoznatije pesme ovog ciklusa su:
Smrt vojvode Prijezde Turski car Mehmed šalje pismo vojvodi Prijezdi u Stalać da mu preda tri najvrednije
stvari konja, sablju i ženu. Prijezda odbija da bilo šta preda, tako da turski car napada grad Stalać tri godine
dana. Njegova žena Jelica strahuje da će ih Turci porobiti. Jednog dana Jelica zatiče vojnike u vinskim
podrumima i Prijezda napada Turke ispred utvrđenja, a onda odseca konju glavu, prebija sablju i sa ženom
skače u Moravu. Turski car je osvojio Stalać, ali nije dobio ono što je tražio od Prijezde. Tema:Herojska
odbrana grada Stalaća i  samopožrtvovanost vojvode Prijezde i njegove žene Jelice.
Stilske figure:
Personifikacija – „knjige idu za knjigama“
Stalni brojevi – tri dobra (sablja, konj, žena), tri godine, tri hiljade vojske, ali i šezdeset hiljada Turaka
stalni epiteti – verna ljuba, britka sablja.
Inverzija – od cara turskoga, do Stalaća grada, vojvode stalaćke…
Gradacija – postepeno se pojačavaju ili umanjuju slike ili osećanja:
''Prvo dobro, sablju navaliju, Koja seče drvlje i kamenje,Drvo, kamen i studeno gvožđe;
Drugo dobro, Ždrala konja tvoga, Koji konjic može preletitiZasobice i po dva bedema;
Treće dobro, tvoju ljubu vernu." - narodni pevač postepeno pojačava zahteve cara Memeda, smatra da
Prijezdina ljuba najviše vredi, a sablja navalija najmanje. Upotrebljena je gradacija.
Epiteti – navalija, studeno, sitnu, malena, mutna, zlatna, ladno, zlo, gora, britku, razumna, verna, časnoga
Hiperbola – mač seče drvlje, kamenje i gvožđe; u obraćanju vojvode Prijezde drugim vojvodama: da ručaju,
da se napiju, da vrata otvore, da juriš na Turke učine
Kontrast:
1. vojvoda Prijezda jedno pismo gleda, a drugo sitno piše;
2. car Memed niti osvaja grad niti ga može ostaviti;
3. janičari piju u Jeličino zdravlje, a za pokoj duše Prijezdine;
4. „Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani“;
5. „Car je Memed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“;
6. „Doveo sam tri iljade vojske, a ne vodim neg pet stotina“.
Metafora skraćeno poređenje sa prenesenim (skrivenim) značenjem – „O vojvode, moja desna krila!“;
„Navalija, moja desna ruko!“ govori nam koliko su ostale vojvode potrebne Prijezdi da bi pobedio u borbi, bez
njih ne može pobediti sultana Memeda.
Dioba Jakšića govori o svađi braće pri deobi imovine. Pošto su zemlju i gradove podelili, stariji brat Dmitar
traži pride konja i sokola, a mlađi Bogdan mu ne da nijednoga. Dmitar se žestoko naljuti i svojoj ženi Anđeliji
zapovedi da otruje Bogdana dok je on u lovu. Anđelija mudro odlučuje da ne posluša muža, već poklanja
deveru svoju molitvenu čašu kako bi ga umilostivila i dobija na poklon od njega konja i sokola. Dmitar shvata
da je mogao da izazove tragediju i zahvalan je ženi što ga je pomirila sa bratom. Ideja pesme je želja narodnog
pevača da dočara mudrost srpske žene i važnost porodice u životu.

Bolani Dojčin dobra je ilustracija da su posle Kosovskog boja ostali samo iznemogli junaci, i dečaci koji teško
mogu pružiti ozbiljniji otpor nasilnicima. Kad se u Solunu razboleo jedini ozbiljniji junak Dojčin, silnik Uso
Arapine razapinje šator u polju i traži da mu neko na megdan izađe. Kako nema ko da mu na megdan izađe, on
je grozan porez udario. Dojčin se diže iz postelje i u zavojima odlazi na megdan crnom Arapinu. "Iziđ' kurvo,
crni Arapine!"Izađi mi na mejdan junački,"Da junački mejdan dijelimo,"A lasno je piti rujno vino"I ljubiti Solunske
đevojke" U dvoboju pobeđuje Dojčin, pre svega što ima dobrog konja koji vešto izbegava Arapove udarce, ali i

6
nadošloj snazi zbog srdžbe. Na povratku ubija i svog pobratima Petra koji je za potkov konja od Dojčinove
žene tražio da je ljubi dok Dojčin ne plati.

7
Ciklus pesama o hajducima i uskocima – razdoblje od 16. do 18. veka. Hajduci i uskoci su nosioci
otpora. U pesmama više ne dominiraju pojedinci već čete / družine sa predvodnicima / harambašama na
čelu.
Poznati hajduci:Starina Novak, Bajo Pivljanin, Mali Radojica, Stari Vujadin
Poznati uskoci:Janković Stojan, Ivo Senković, Senjanin Tadija
Najpoznatije pesme hadučkog ciklusa:
Starina Novak i knez Bogosav: Tema teksta: razgovor Starine Novaka i kneza Bogosava o razlozima zbog
kojih je Starina Novak u hajducima. Uvod – Knez Bogosav se raspituje za razlog odlaska Starine Novaka u
hajduke. Zaplet – Kada je Jerina gradila Smederevo, on je tri godine vukao drvlje i kamenje. Onda je nametnut
porez u zlatu, da bi sa sagradile kule. Ko je imao dao je zlato, a Starina Novak je otišao u hajduke. Tako je
proveo četrdeset godina u hajducima, pljačkajući i napadajući Turke.. Vrhunac ili kulminacija – turski
mladoženja je hteo da se zabavlja i junači borbom sa srpskim momkom, pa ga je Starina Novak ubio i uzeo mu
novac. Starina Novak ne želi više da trpi nasilje. Peripetija – svatovi su uplašeno gledali, a Starina Novak je
otišao. Rasplet – već četrdeset godina je hajduk i ne žali se: “a kadar sam stići i uteći, i na strašnu mjestu
postojati; ne bojim se nikoga do boga.”

Stari Vujadin - Tema teksta: stari Vujadin hrabri svoje sinove da izdrže sve muke i da ne otkriju svoje
drugove i jatake. Uvod – devojka kune svoje oči koje nisu videle kada su Truci Lijevljani proveli Starog
Vujadina, jer je želela da mu svojim prisustvom oda poštovanje i ulije nadu. Svojim ponašanjem i odećom
ulivaju poštovanje srpskom narodu, ali i Turcima. Zaplet – Stari Vujadin savetuje sinove da budu hrabri i ne
odaju jatake:”O, sinovi, moji sokolovi, ne budite srca udovička, no budite srca junačkoga.” Vrhunac ili
kulminacija – mučenje starog Vujadina. Peripetija – Stari Vujadin nikoga ne odaje. Rasplet – dokazuje da
ništa ne vredi više od prijateljstva.

Mali Radojica Malog Radojicu je zarobio Bećir-aga i bacio u tamnicu. Hajduk se pretvara da je mrtav, da bi
ga izneli iz tamnice i onda bi spasio drugove. Aga i aginica sumnjaju da je stvarno mrtav, pa ga stavljaju na
muke: pale vatru na grudima, puštaju zmiju na grudi, zabijaju klinove pod nokte, izvode kolo devojaka i
Hajkunu devojku koja je najlepša od svih. Radojica je izdržao sva mučenja, ali je na Hajkunu krišom
pogledao. Ona baca maramu na njega i spasava ga, tako da se Radojica oslobađa lanaca i vraća se da ubije
agu i aginicu i oženi Hajkunu.
Stalni početak – „Mili Bože, čuda velikoga“
Personifikacija – obraćanje zubima
Epiteti – mili, golemoga, junačkoga, tvrda, lijepa (Hajkuna), čudan, bijela, sitni, tavna, vjerna, svilen
Stalni epiteti – srca junačkoga, tvrda srca, bijelo grlo, vjerna ljuba, vjerna ljubovca
Inverzija – čuda golemoga, srca junačkoga, grla bijela
Ironija – Bećiragini čine reči da se ribe nahrane „lijepijem hajdučkijem mesom“
Sinonim – „ni se miče ni pomiče Rade“
Slovenska antiteza 1. serija pitanja (postavljanje teze), 2. negativni odgovori, 3. pravi odgovor (antiteza) –
„Jali grmi, jal’ se zemlja trese? / Ja se bije more o mramorje? / Ja se biju na Popina vile? –pitanja
/ Niti grmi, nit’ se zemlja trese, / Ni se bije more o mramorje, / Ni se biju na Popina vile: - negacija
Već pucaju na Zadru topovi…“ – pravi odgovor.
Metafora – skraćeno poređenje sa prenesenim (skrivenim) značenjem „srce iz njedara“ - ljubav prema
Hajkuni;
Hiperbola – „istrže mu glavu iz ramena“, plivanje do mora; vađenje eksera
Alternacija m I v – tavnica, tavna
Kontrast (antiteza) – „a svi plaču, jedan popijeva“; lijevijem – desnijem
Stalni broj – 20 sužanja, 20 klinaca, 9 godin’ dana
Apostrofa – usred izlaganja, iznenada, govornik direktno obraća nekom posebnom: “moji bjeli sitni zubi“,
„mili bože“, „srce iz njedara“
Onomatopeja – zveka, škripa
Gradacija postepeno se pojačavaju ili umanjuju slike ili osećanja
1. vatra na prstima
2. zmija u nedarcima
3. klinci pod noktima
8
4. lepa Hajkuna
uzimanje ključeva: od tamnice / od riznice / od sanduka sa dukatima
odvođenje Hajkune u Srbiju / odlazak u belu crkvu / pokrštavanje Hajkune u Anđeliju.

9
Najpoznatije pesme uskočkog ciklusa:
Ivo Senković i aga od Ribnika -Uvod: Aga od Ribnika izaziva na megdan Đurđa Senkovića, koji je star i
bolestan. Zaplet: Njegov sin Ivo Senković ga zamenjuje na megdanu i bori se sa agom. Vrhunac
zapleta:Iako je mlad i neiskusan megdandžija, uspeva da pobedi. Preokret:U toj borbi čini dve greške: po
svaku cenu hoće da uhvati živog agu i nakon pobede oblači tursko odelo i uzima aginog konja, tako da ga
otac ne prepoznaje i umalo ubija. Rasplet: Otac ga prepoznaje, a Ivo se opravdava da je doneo obeležja sa
megdana.
Poređenje: „...ciknu aga kano zmija ljuta...“ „...aga poviknu kao zmaj...“ „...ciči Ivan ko i zmija ljuta...“
„...ciknu Turčin ko i zmija ljuta...“ „...beži Ivan kao gorsko zvere...“ „...majka zapišta kao ljuta
zmija...“
Metafora skraćeno poređenje sa prenesenim (skrivenim) značenjem
„...predi meni gaće i košulju” (da bude pokoran)...“
„...gleda kopljem u srce junaka (aga usmerava koplje ka srcu junaka)..“
„...dade pleća” (poče bežati)...“
„...da ga vodi babo na poštenje...“ (da otac kaže koliko je pošten)
Kontrast (antiteza) „...doraniti i saraniti...“ „...živi kurjaci / mrtve kožetine...“ „...dora zaklanja i
uklanja...“ „...Ivo ode pevajući, a roditelji ostaše plačući...“ „...dorat pade, a Ivo se na noge dočeka...“
„...robom ikad, a grobom nikada...“ „...ako si me s konjem rastavio, sa sabljom me rastavio nisi...“
„...Ivo peva / Turci plaču...“ „...dete od 16 leta i starac...“
Gradacija- postepeno se pojačavaju ili umanjuju slike ili osećanja:
„Oštro gledaj, a oštro besedi, / oštro agu na mejdan zazivaj!
„aga ciknu, pa skoči na noge, pa se prihvati konja, pa besedi...“
„Turčinu bilo milo, pa zaigra vranca, pa potrže koplje, pa poviknu...“
„proli suze otac, đipi na noge, pripasa mač, trči na čaire...“
Stalni broj – šest tovara blaga, dva sina, dva konja viteza, šest stotine.
Stalni početak – knjigu piše…
Ironija – koliko se dorat umorio, / brzo dorat vranca sastigao.
Onomatopeja – pociknuti, ciknuti, cičati, klicati, zapištati.
Inverzija – Senkoviću Đurđu, na polju ribničkom, šator beli, Bože mili, dušmana živa…
Epiteti – dobar, britke, straovito, nerazumnom, dušmanske, grdne, tvrde, bojno, planinski, čarno, čestitoga,
gorsko, junačko, goleme…
Ropstvo Janković Stojana Janković Stojan beži iz višegodišnjeg ropstva u Turskoj i zatiče svadbu na kojoj
udaju njegovu ženu. Niko ga ne prepoznaje, pa čak ni majka. Na svadbi peva pesmu o ptici koja je vila
gnezdo devet godina, a danas je počela da ga razvija. Njegova žena ga prepoznaje i Stojan nudi ruku svoje
sestre, tako da se svatovi odlaze zadovoljni. Kada majka čuje da se Stojan vratio pada mrtva od sreće.
Uvod (ekspozicija): Bekstvo dvojice uskoka iz Carigrada.
Zaplet: Majčina tužbalica u vinogradu.
Kulminacija (vrhunac): Stojan i njegova žena Jelica.
Peripetija (obrt) (preokret): Udaja sestre za mladoženju.
Rasplet: Majčina smrt od prevelike sreće.
Najupečatljivija stilska figura u ovoj pesmi je ALEGORIJA- predstavlja produženu ili proširenu metaforu
(alegorija nastaje kad se metafora proteže kroz celu misao, tj. kroz sve delove izrečenoga)
Vila gnjizdo tica lastavica,
Vila ga je za devet godina,
A jutros ga poče da razvija;Doleti joj siv-zelen sokole
Od stolice cara čestitoga,
Pa joj ne da gnjizdo da razvija.”
*Objašnjenje: alegorija je slika sačinjena od niza metafora: gnjizdo = dom, brak; tica lastavica = Stojanova
žena; siv-zelen soko = Stojan.

Zanimljiva je i HIPERBOLA: desetogodišnje ropstvo (tačnije, 9 godina i 7 meseci) umesto realnih

14 meseci.
Stalni brojevi – 3, 7, 9.
Stalni epiteti: čestitome caru, bijeli dvori, delija neznana, kićeni svatovi…
10
Poređenje: kuka kao kukavica.
Smrt Senjanina Ive

11
Ustaničke pesme / pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore od Turaka – najmlađe po svom postanku.
U središtu pevanja je stanički duh, slobodarski duh masa. Javlja se kolektivni junak. Sve pesme lišene su
legendarnih motiva – one predstavljaju svedočanstvo o jednom vremenu. Najpoznatije pesme ovog ciklusa:
Početak bune protiv dahija Pesmu je ispevao Filip Višnjić, koji je i sam bio učesnik tog događaja.
Istorijska osnova pesme je Prvi srpski ustanak (1804–1813) i pogibija srpskih knezova i viđenijih ljudi, koje su
dahije pogubile.
Uvod – sveci navode Srbe na ustanak i daju četiri božja znaka:“jer je krvca iz zemlje provrela, zeman došo,
valja vojevati za krst časni krvcu proljevati svaki svoje da pokaje stare.”
U to vreme nad Srbijom zaista su zabeležene astronomske pojave:
od Trifuna do Svetoga Đorđa - delimično pomračenje Meseca nekoliko puta
od Đurđeva do Dmitrova dana – crven trag Halejeve komete, u pesmi predstavljeni kao krvavi barjaci
grom na Svetoga Savu.
na svetog Trifuna - potpuno pomračenje Sunca.
Raja je u teškom ekonomskom položaju, jer pljačke pogađaju najpre raju. Turci tumače ove znake i shvataju ih
kao nagoveštaj nesreće.
Sedam dahija – Aganlija, Kučuk Alija, Mehmed Fočić-aga i Fočić Mus-aga, Mula Jusuf i Derviš-aga i starac
Fočo tumače svete knjige indžijele i Muratovu poruku Turcima posle Kosovskog boja.
Turci nisu pouku poslušali i Fočić Mehmed-aga predlaže ubijanje srpskih kneževa i posebno izdvaja Birčanin
Iliju, Crnog Đorđa i Hadži Melentija. Starac Fočo misli da će to samo pogoršati situaciju, ali njega niko ne
sluša.
Zaplet – četiri dahije – Agnlija, Mula Jusuf, Kučuk Alija i Fočić Mehmed-aga počinju seču knezova i shvataju
da su pogrešili.
Vrhunac ili kulminacija – Crni Đorđe diže Prvi srpski ustanak i ustanak da dahije prerasta u oslobodilačku
borbu.
Peripetija – Crni Đorđe zove Turke iz Beograda da predaju zulumćare (zločince) i ubija ih.
Rasplet – Đorđe je zavladao Srbijom, oslobodio je i sanja o oslobođenju Srba u Bosni. Oslobođenje je već
naslućeno u indžijelima.
Likovi
Glavni lik je RAJA, koja globa davati ne može, ni trpiti turskoga zuluma.To je kolektivni lik.
Karađorđe, vođa ustanka kao nepokolebljiv, istrajan, hrabar i pomalo osvetoljubiv.
Ilija Birčanin kao primer neposlušnosti prema tuđinskoj vlasti.
Starac Fočo kao iskusan čovek, koji bez emocija posmatra stvarnost i sklon je kompromisnom rešenju
problema.
Fočić Mehmed-aga koji ne može da obuza bes i misli da sve probleme može rešiti nasiljem.
Metafora – krvca provrela iz zemlje, metonimija – kuka i motika – seljaci
Personifikacija – drumovi će poželjet Turaka,
Gradacija – četiri nebeska znaka predstavljena su gradacijom.

Boj na Mišaru Tema : poraz Turaka u bici na Mišaru.

Kompoziciona (tematska) analiza: u formi dijaloga, a kroz stilsku figuru – slovensku antitezu

Uvod – gavranovi, simbol i nagoveštaj nesreće donose vesti Kulinovoj kadi.

Pitanje – Kulinova kada pita da li ide Kulin kapetane, je li pobedio, vodi li robove…

Odgovor:
“Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji u vojsku
Srbija se umiriti ne može.”

 Boj na Loznici
 Osveta Batrića
 Udar na ovce kneza Vujadina
 Nikac od Rovina

12
13