UNIVERZITET U BEOGRADU

Studije migracija

Master rad

Efekti primene politike urgentnog smeštaja na kvalitet života migranata –

studija slučaja Prihvatnog centra Šid

Mentor: Student:
prof. dr Natalija Perišić Đorđe Perišić
11/2017

Beograd, 2020.
 SADRŽAJ

UVOD……...……...……...……...……...……...……...……...…………………...……......…… 3

Teorijsko - metodološke osnove istraživanja

1.1. Problem istraživanja ................................................................................................................ 5
1.2. Cilj predloženog rada ...............................................................................................................5
1.3. Predmet istraživanja ................................................................................................................ 6
1.4. Istraživačka pitanja ...................................................................................................................6
1.5. Metod istraživanja ....................................................................................................................7
1.6. Značaj istraživanja ....................................................................................................................7

Iregularne migracije
2.1. Pojam iregularnih migracija ………………………………………………............................ 8
2.1.2. Zaštita iregularnih migranata .......……………………….................................................…10
2.2. Dinamika iregularnih migracija u Srbiji u periodu 2015 – 2019. godine…….………………12
2.3. Problemi i izazovi prihvata velikog broja migranata .............................................…............. 14
2.4. Principi slobodnog vremena …………………........................................................................ 16
2.4.1. Mogućnosti korišćenja slobodnog vremena ....................………………............................. 16
2.4.2. Činioci organizovanja i provođenja slobodnog vremena …………………………………. 17

Aktivnosti aktera u obezbeđivanju urgentnog smeštaja u Srbiji

3.1. Nadležna institucija za prihvat i urgentni smeštaj migranata u Srbiji – Komesarijat za izbeglice i
migracije…………………………………………………………………………………………… 19
3.2. Vladine i nevladine agencije i drugi akteri za prihvat i smeštaj migranata .........……...……....21
3.2.1. Međunarodne organizacije …………………………………………………..……………….21
3.2.2. Nacionalne Vladine organizacije ……………………………………………………………..22
3.2.3. Nevladine organizacije ……………………………………………………………………….24
3.3. Međunarodni zakonodavni okvir i propisi za migrante………...................…...........…............. 25
3.4. Zakonodavni okvir Republike Srbije povezan sa migracijama........................................…....... 29

1
Prihvatni centri
4.1. Međunarodni standardi vezani za organizovanje prihvatnih centara ....................…….…........... 31
4.2. Teritorijalna raspoređenost i korelacija sa lokalnom zajednicom u Srbiji ......…..............……… 37
4.2.1. Prihvatni centri kao deo lokalne zajednice…………………………………….……………… 40
4.3 Aktivnosti prihvatnih centara za smeštaj migranata u Republici Srbiji..................….......……..... 42

Istraživanje obezbeđenosti životnih uslova u Prihvatnom centru u Šidu

5.1. Opis istraživanja ...................................................................................................….......…........ 44
5.2. Rezultati istraživanja ......................................................................................................…..……45
5.2.1. Osnovne karakteristike anketnog uzorka………………………………………………………45
5.2.2. Zastupljenost organizacija i institucija koje pružaju usluge …………….…………………… 48
5.2.3. Ocena odnosa zaposlenih i migranata i migrantkinja …………………………...…………… 51
5.2.4. Stepen zadovoljstva zadovoljenošću osnovnih životnih potreba…………………...…..…….. 52
5.2.5. Izazovi od uticaja na kvalitet života i smeštaja ……………………………………...……….. 53
5.2.6. Preporuke migranata i migrantkinja o načinima poboljšanja uslova života
u Prihvatnom centru Šid…………………….……………………………………………………….. 56
5.2.7. Ispitivanje pružaoca usluga o stavovima vezanim za uslove života i smeštaja u Prihvatnom centru
Šid ……………………………………………………………………………………………..58
5.3. Diskusija rezultata istraživanja .........................................................................................……… 61
ZAKLJUČAK .......…..................................................................................................................……. 71
LITERATURA ......................................................................................................……....................... 73
PRILOZI .......……...........................................................................................................................… 76

2
 Uvod

Nakon „otvaranja“ Balkanske rute, javila se potreba za povećanjem smeštajnih kapaciteta u

prihvatnim i tranzitnim centrima u Republici Srbiji, usled povećanog broja migranata u tranzitu. Država
Srbija urgentno je reagovala i pokušala da obezbedi smeštaj za migrante, kako bi im omogućila osnovne
životne uslove.

Urgentni smeštaj za migrante predstavlja okvir i predmet ovog rada. Na njegovom početku
predstavljana je dinamika migrantske krize, počev od 2015. godine, pa sve do 2019. godine. Takođe,
sagledani su izazovi sa kojima se država, uz Vladine i nevladine agencije, susrela prilikom
organizovanja prihvata i urgentnog smeštaja migranata na teritoriji naše zemlje.

U radu su predstavljene nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije

(KIRS), kao nadležne ključne institucije za prihvat i (urgentni) smeštaj migranata, ostvareni su uvidi u
njegov način rada i ciljeve njegovih aktivnosti. Uz Komesarijat za izbeglice i migracije, veliku ulogu u
organizovanju prihvata i smeštaja migranata u urgentnoj situaciji imaju i Vladine i nevladine agencije
i organizacije, koje su u okviru svojih delatnosti, potpora organizovanju adekvatnog prihvata i smeštaja
migranata. Prikaz njihovih aktivnosti takođe je segment ovog rada.

U radu je sačinjen i pregled relevantnih domaćih zakona i propisa vezanih za procedure i pravni
okvir migracija, a koji su u skladu sa međunarodnim zakonodavnim okvirom koji je Republika Srbija
dužna da poštuje. U tom smislu, predmet razmatranja je i odgovor Komesarijata za izbeglice i migracije
na međunarodne propise i standarde vezane za prihvat i smeštaj migranata.

U nastavku rada, poseban osvrt sačinjen je na međunarodne standarde vezane za organizovanje

prihvatnih centara za migrante, njihovu teritorijalnu raspoređenost i aktivnosti koje se u njima sprovode.

Deo rada odnosi se i na razmatranja o slobodnom vremenu, zbog toga što problematika
slobodnog vremena ima veliki značaj u organizovanju urgentnog smeštaja i kvalitetnih životnih uslova.

U završnom delu rada, predstavljeni su rezultati empirijskog istraživanja uslova života u

prihvatnim centrima – studija slučaja Prihvatnog centra Šid, koje je sprovedeno u svrhu pisanja ovog
rada. Sadržaj istraživanja čini anketiranje migranata i intervjuisanje zaposlenih u Prihvatnom centru
Šid, kao i u nevladinim organizacijama (NVO) i međunarodnim organizacijama aktivnim u ovom
3
prihvatnom centru. Sledi zaključak, spisak korišćene literature i instrumenti korišćeni za prikupljanje
podataka.

4
I TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE ISTRAŽIVANJA

1.1. Problem istraživanja

Republika Srbija je delimično pripremljena dočekala dolazak velikog broja migranata iz država
Bliskog istoka i severne Afrike, koji traje od 2015. godine do danas. S obzirom na to da tada postojeća
infrastruktura i kapaciteti azilnih i prihvatnih centara nisu bili dovoljni za njihov prihvat, donosioci
odluka nadležni za migracije morali su efikasno da obezbede smeštajne kapacitete sa adekvatnim
uslovima za život u njima. Prihvat velikog broja migranata obezbedio je Кomesarijat za izbeglice i
migracije Republike Srbije, ali uz pomoć drugih institucija i nevladinih organizacija koje deluju na
teritoriji zemlje, kao i u međunarodnom okviru. Tako su obezbeđeni (urgentni) smeštaj, hrana, tekuća
voda, sredstva za ličnu higijenu, hrana za bebe, odeća, obuća i druga sredstva potrebna za kvalitetan
život migranata. Akcenat na kvalitet u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, stavljan je na
najvulnerabilnije grupe - decu i maloletnike bez pratnje, žene, osobe sa invaliditetom.

1.2. Cilj predloženog rada

Opšti cilj istraživanja je utvrđivanje obezbeđenosti osnovnih životnih uslova u prihvatnim

centrima za migrante, kao i mapiranje oblasti u kojima bi uslovi mogli biti poboljšani ili korigovani, na
osnovu iskustava onih migranata koji su smešteni u Prihvatnom centru Šid, kao i pružaoca usluga
migrantima u njemu.

Specifični ciljevi odnose se na:

- Opis i analizu odgovora Republike Srbije i Кomesarijata za izbeglice i migracije na migrantsku

«krizu» sa osvrtom na sprovođenje zakona i međunarodnih dokumenata koji su od značaja za predmet
rada;

- Opis i analizu konkretnih aktivnosti sprovedenih od strane prihvatnih centara u Republici Srbiji
u kojima su smešteni migranti u svrhu zadovoljavanja njihovih potreba;

5
 - Analizu mišljenja i iskustva migranata o obezbeđenosti životnih uslova u prihvatnim centrima
i o kvalitetu njihovog života u njima, na osnovu istraživanja u Prihvatnom centru Šid;

- Analizu mišljenja davaoca usluga migrantima u Prihvatnom centru Šid.

1.3. Predmet istraživanja

Predmet ovog rada su životni uslovi i obezbeđenost životnih potreba migranata u prihvatnim
centrima, u skladu sa zakonodavnim okvirom Republike Srbije, kao i sa međunarodnim zakonodavnim
okvirom. Istraživanje se fokusira na 1) iskustva samih migranata smeštenih u Prihvatnom centru Šid,
naročito sa aspekta poboljšanja uslova života i na 2) mišljenja pružaoca usluga migrantima – zaposlenih
u Prihvatnom centru Šid, zaposlenih u Кomesarijatu za izbeglice i migracije i zaposlenih u nevladinim
i međunarodnim organizacijama koje pružaju usluge podrške migrantima u Prihvatnom centru Šid.

1.4. Istraživačka pitanja

- Кoje aktivnosti državne institucije i ostali nacionalni akteri od značaja sprovode u svrhu
omogućavanja adekvatnih životnih uslova i tretmana migranata?

- Кako je u Srbiji organizovan rad prihvatnih centara za migrante?

- Кoje usluge su dostupne migrantima u okviru prihvatnih centara, ali i u Republici Srbiji?

- Кako migranti smešteni u kolektivnim centrima ocenjuju uslove u kojima žive i usluge koje su
im pružene?

- Кako pružaoci usluga ocenjuju usluge koje se pružaju migrantima?

6
1.5. Metod istraživanja

Istraživanje uslova života u kolektivnim centrima za migrante zasnovano je na terenskom

anketiranju u Prihvatnom centru Šid. Кroz rezultate istraživanja biće prikazane prednosti i nedostaci
obezbeđenih životnih uslova za migrante u njemu i upoređene sa zvaničnim propisima. Istraživanje će
obuhvatiti 60 migranata smeštenih u Prihvatnom centru Šid.

Anketna pitanja su podeljena u nekoliko grupa i obuhvataju pitanja vezana za demografske

karakteristike ispitanika, zadovoljstvo ponuđenim smeštajem i sadržajima u samom prihvatnom centru,
najčešće probleme sa kojima se migranti susreću u Prihvatnom centru, njihova zapažanja i predloge.
Istraživanje obuhvata i 20 praktičara zaposlenih u Prihvatnom centru Šid u Komesarijatu za izbeglice i
migracije, nevladinim i međunarodnim organizacijama koji pružaju usluge migrantima smeštenim u
prihvatnom centru, sa kojima će biti sprovedeni intervjui o obezbeđenosti životnih uslova migranata.

1.6. Značaj istraživanja

Značaj istraživanja ogleda se u sistematičnom prikupljanju podataka vezanih za životne uslove

u jednom od prihvatnih centara i usluge koje migranti mogu da koriste u njemu. Na osnovu ankete sa
samim korisnicima, kao i pružaocima usluga, odnosno zaposlenima u Prihvatnom centru u Šidu bile bi
pružene smernice u cilju poboljšanja uslova života u prihvatnim centrima u Srbiji uopšte.

7
II Iregularne migracije u Srbiji

2.1. Pojam iregularnih migranata

Na međunarodnom nivou ne postoji univerzalno prihvaćena definicija pojma migrant. Kako

primećuju pojedini autori, migracije predstavljaju savremeni globalni fenomen koji označava svaku
trajniju promenu mesta boravka pojedinca ili društvenih grupa, odnosno bilo koji oblik privremenog ili
trajnijeg kretanja pojedinaca u prostoru (Krstić, 2012:11). Međunarodna organizacija za migracije pod
pojmom migranta podrazumeva svako lice koje se seli ili se preselilo izvan mesta boravka ili
prebivališta, i to preko granice države porekla ili boravka ili prebivališta, ili unutar države, bez obzira
na pravni status koji lice ima, da li je preseljenje dobrovoljno ili prinudno, šta je uzrok preseljenja i
koliko dugo lice boravi na novoj teritoriji (IOM, 2020, url).

Član 2 Zakona o upravljanju migracijama Republike Srbije poznaje dve kategorije migracija.
Zavisno od faktora koji dovode do migracija, on navodi dobrovoljne i prinudne migracije. Zavisno od
toga da li se migracija vrši unutar granica zemlje ili preko državne granice, on navodi unutrašnje i
spoljne migracije. U slučaju spoljnih, i to dobrovoljnih migracija, ovaj zakon razlikuje dve kategorije
lica: strance, odnosno strane državljane koji po različitim osnovima borave u drugoj državi (po osnovu
rada, školovanja, braka i slično) i lica koja dugo nisu boravila u svojoj zemlji, ali se iz nekog razloga u
nju dobrovoljno vrate. Ukoliko pak stranac boravi na teritoriji države bez odgovarajućeg zakonskog
osnova, on se svrstava u kategoriju ilegalnih migranata. U tom smislu, pojam ilegalni migrant označava
stranca koji je nezakonito ušao na teritoriju jedne zemlje (na primer, ulazak van graničnog prelaza,
ulazak na graničnom prelazu, ali sa falsifikovanom putnom ili drugom ispravom) ili koji je zakonito
ušao u zemlju, ali je ostao u njoj nakon isteka zakonitog boravka.

U literaturi se za ovu kategoriju migranata sve češće koristi pojam iregularni ili neregularni
migranti. Na taj način se izbegava kriminalizacija migranata i njihovo etiketiranje jer se, posmatrano
kroz objektiv ljudskih prava, pojam iregularni smatra bližim i manje ponižavajućim od pojma ilegalni.
Uz to, ljudi ne mogu da budu legalni ili ilegalni. Smatra se da korišćenje pojma ilegalni poriče
individualnost i ljudskost, što može da rezultira poricanjem, odnosno nepriznavanjem osnovnih ljudskih
prava ovoj kategoriji lica, bez obzira na njihov status. Stoga se čini ispravnijim korišćenje pojma
iregularni ili neregularni migrant. Korišćenje pojma ilegalni može unapred negativno da utiče na dalji
8
postupak pružanja zaštite, kao i na ishod postupka odobravanja azila, odnosno pružanja utočišta licu
koje je u nevolji. U skladu sa tim, primećuje se da se pojam ilegalne migracije, a time i ilegalni migrant,
danas koristi sve restriktivnije, i to samo za označavanje slučajeva krijumčarenja migranata i trgovine
ljudima. Ali, kako konstatuju pojedini autori, lice ne može da bude ni iregularno, odnosno neregularno,
pa bi možda, kao što se to čini u nekim dokumentima, još primerenije bilo koristiti pojam „migrant są
iregularnim statusom” ili „migranti u neregularnoj situaciji” (Ćopić i Ćopić, 2017:6).

U slučaju prinudnih migracija, moguće je pak govoriti o nekoliko kategorija lica (migranata):
tražioci azila, izbeglice, interno raseljena lica, žrtve trgovine ljudima, povratnici po osnovu sporazuma
o readmisiji (Кrstić, 2012:13). Prema tekstu Erike Feler „Izbeglice nisu migranti“, pojam migrant je
generički pojam i obuhvata različite kategorije lica koja imaju i različit pravni status. Utoliko je pojam
migrant širi u odnosu na pojam izbeglica ili azilant, odnosno tražilac azila. Dakle, izbeglica ili azilant
su u isto vreme i migranti (u najširem smislu), ali nije svaki migrant u isto vreme lice sa statusom
izbeglice ili tražioca azila. Ovo razgraničenje je važno zbog okvira koji se uzima kao prioritetni u
postupanju prema različitim kategorijama migranata. Drugim rečima, nije isto da li je postupanje u
svakom konkretnom slučaju određeno okvirom politike upravljanja, odnosno kontrole migracija ili pak
principima izbegličkog prava i međunarodne zaštite izbeglica, iako opredeljivanje za jedan ili drugi
pristup u praksi predstavlja izazov (Feller, 2005:27).

Vojin Dimitrijević je u u svojoj doktorskoj disertaciji pod nazivom „Utočište na teritoriji strane
države – teritorijalni azil“, koristio termine begunac i izbeglica. Begunac je lice koje traži utočište i ovaj
status ima sve dok ne postane korisnik utočišta; kada postane korisnik utočišta, dobija status izbeglice
i tako se naziva (Dimitrijević, 2015:26).

Imajući sve to u vidu, može se zaključiti da se stranci koji dolaze u Srbiju i preko nje tranzitiraju
ka zemljama Evropske unije u kontekstu trenutne migrantske, odnosno izbegličke krize, u isto vreme
mogu smatrati migrantima i izbeglicama, a u nekim situacijama i tražiocima azila. Naime, oni su
migranti, u najširem smislu, jer su u pokretu, odnosno napustili su svoju državu porekla u nameri da se
privremeno ili trajno nastane u nekoj drugoj državi. Кako dolaze sa područja zahvaćenih terorizmom,
ratovima i drugim oružanim sukobima, dakle, iz država u kojima im je život u opasnosti, pa im je
potrebna međunarodna zaštita, oni se, shodno međunarodnom pravu, imaju smatrati izbeglicama čak i
pre nego što zvanično dobiju azil i steknu pravni status izbeglice prema odredbama pozitivnih propisa
konkretne zemlje, u ovom slučaju Srbije. Dakle, ova lica bi trebalo da uživaju status izbeglica prima
facie, kako se ne bi tretirali kao iregularni migranti, te bili prinudno udaljeni sa teritorije Srbije i tako
9
ostavljeni bez mogućnosti dobijanja izbegličke ili supsidijarne zaštite, što bi pak rezultiralo kršenjem
njihovih ljudskih prava i načela zabrane proterivanja i vraćanja u zemlju u kojoj im preti opasnost po
život (Ćopić i Ćopić, 2017:9).

Status iregularnog migranta kao takav nije prepoznat i priznat u međunarodnom pravu, pa ova
kategorija lica ne uživa posebnu međunarodnopravnu zaštitu. Međutim, to ne znači da migranti sa
iregularnim statusom nemaju prava. Ovim licima, pre svega, moraju da budu garantovana osnovna
ljudska prava, i to bez obzira na njihov iregularni status. Opšte je pravilo da osnovna ljudska prava i
slobode uživaju svi, bez diskriminacije, osim onih prava koja se izričito garantuju samo određenim
kategorijama lica (na primer, pravo glasa koje se garantuje samo državljanima jedne zemlje). Međutim,
garantovanje osnovnih prava ovoj kategoriji migranata predstavlja izazov. Кako se navodi u
istraživačkom izveštaju evropske agencije FRA (Agencije EU za osnovna prava) o osnovnim ljudskim
pravima migranata u neregularnoj situaciji u Evropskoj uniji, ova lica su često suočena sa
eksploatacijom na tržištu rada, žive u lošim uslovima, nemaju uvek jednako dostupnu medicinsku negu
i zaštitu, deca migranata u neregulanim situacijama ne pohađaju redovno školu. Uz to, migranti sa
iregularnim statusom su posebno izloženi riziku da postanu žrtve krijumčara i trgovaca ljudima. Zato
se u ovom, ali i drugim izveštajima ove agencije, posebno apostrofira obaveza država da ovim licima
garantuju socijalna prava koja su univerzalna, a naročito prava u domenu rada i zapošljavanja,
zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, zaštite od radne i svake druge eksploatacije, viktimizacije,
posebno krijumčarenjem i trgovinom ljudima, kao i pravo na spajanje porodice i na humane uslove
smeštaja i života (Ćopić i Ćopić, 2017:9).

2.1.2. Zaštita iregularnih migranata

Prema članu 57 Ustava Republike Srbije, pravo na utočište garantovano je Ustavom Republike
Srbije. Utočište je pravo na boravak i zaštitu koje se daje izbeglici na teritoriji Srbije za koga nadležni
organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u državi porekla osnovano. Pravo da traži utočište
na teritoriji Srbije i dobije status izbeglice ima stranac koji se nađe na njenoj teritoriji, i to zbog
opravdanog straha od progona u državi porekla. U skladu sa međunarodnim pravom, usvojena je
odredba o zabrani proterivanja ili vraćanja, pri čemu se ovo pravo ne odnosi na lice za koje se osnovano
može smatrati da ugrožava bezbednost zemlje ili koje je osuđeno za teško krivično delo, odnosno koje

10
predstavlja opasnost za javni poredak. I pored toga, lice ne može biti proterano ili vraćeno protiv svoje
volje (Ćopić i Ćopić, 2017:12).

Prema odredbama člana 2 Zakona o azilu, lice se smatra tražiocem utočišta, tj. azila, kada
podnese zahtev za azil. Međutim, kako se po međunarodnom pravu tražiocem azila smatra lice koje
izrazi nameru da traži azil i kome onda država omogućava pristup proceduri azila, to se već od momenta
izražavanja namere za traženjem azila i evidentiranjem stranca, mora osigurati odgovarajuća zaštita i
ova lica treba tretirati kao tražioce azila. Pa ipak, dosadašnja praksa je pokazala da migranti i izbeglice,
i kada izraze nameru za traženje azila, zapravo ne odlaze u centre za azil niti podnose zahtev za azil.
Razlog tome je što ne percipiraju Srbiju kao zemlju destinacije, već nastavljaju put ka zemljama
zapadne i severne Evrope. Кao i svako drugo lice, i tražilac azila uživa osnovna ljudska prava zajemčena
Ustavom Republike Srbije. Pored toga, Zakon predviđa da u toku postupka rešavanja po zahtevu za
azil, tražilac azila ima pravo na boravak na teritoriji Srbije i odgovarajuća dokumenta koja to potvrđuju,
smeštaj u centru za azil ukoliko je potrebno, potom, pravo na zdravstvenu zaštitu, osnovne životne
uslove (odeća, hrana, novčana pomoć i slično), besplatno osnovno i srednje obrazovanje, socijalnu
pomoć. Dakle, zakonodavac jasno određuje prava i sadržaj zaštite tražilaca azila, koji su širi u odnosu
na zaštitu koja se pruža iregularnim migrantima, a u isto vreme uži u odnosu na zaštitu koju uživaju
izbeglice.

Osim zaštite izbeglica, Zakon o azilu prepoznaje još dve vrste zaštite koje se mogu pružiti
iregularnim migrantima. U pitanju su supsidijarna zaštita i privremena zaštita. Najveća prava imaju lica
koja su stekla status izbeglice, dok su manja prava koja dobijaju lica kojima je odobrena neka od ove
dve vrste zaštite. Supsidijarna zaštita, prema članu 2 Zakonu o azilu, odobrava se tražiocu koji ne
ispunjava uslove za odobrenje prava na utočište ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da će se
povratkom u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta suočiti sa stvarnim rizikom od trpljenja
ozbiljne nepravde i koji nije u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne želi da prihvati zaštitu te države.
Ozbiljnom nepravdom smatra se pretnja smrtnom kaznom ili pogubljenjem, mučenjem, nečovečnim ili
ponižavajućim postupanjem ili kažnjavanjem, kao i ozbiljna i individualna pretnja po život izazvana
nasiljem opštih razmera u situacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba. Prema istom
Zakonu, privremena zaštita je zaštita koja se odobrava u vanrednom postupku u slučaju masovnog
priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u državu svog porekla ili uobičajenog boravišta ako postoji
rizik da zbog tog masovnog priliva nije moguće efikasno sprovesti svaki individualni postupak azila
radi zaštite interesa raseljenih lica i drugih lica koja traže zaštitu. Zakonom je predviđen smeštaj lica

11
kojima je odobrena privremena zaštita u kolektivnom smeštaju u objektima određenim za te namene.
Pored toga, stranac kojem je odobrena privremena zaštita ima pravo na boravak, ispravu koja potvrđuje
njegov status i pravo boravka, zdravstvenu zaštitu, besplatno osnovno i srednje obrazovanje, pravnu
pomoć, slobodu veroispovesti. Analizirajući ova rešenja u kontekstu trenutne situacije u Srbiji u
pogledu masovnog priliva migranata, moglo bi se zaključiti da upravo Odlukom Vlade Republike Srbije
da se ovim licima izdaje Potvrda o ulasku na teritoriju Republike Srbije za migrante koji dolaze iz
zemalja u kojima su njihovi životi u opasnosti i da se pružaju osnovni vidovi humanitarne pomoći i
zaštite, zapravo (iregularnim) migrantima pruža privremena zaštita, što je u skladu sa relevantnim
međunarodnim i evropskim pravnim okvirom (Ćopić i Ćopić, 2017:11).

2.2. Dinamika iregularnih migracija u Srbiji u periodu 2015 – 2019. godine

Od sedamdesetih godina 20. veka, pod uticajem procesa globalizacije i njenih kako pozitivnih
tako i negativnih efekata, dolazi do povećanja obima i intenziteta međunarodnih migracija (Bobić i
Babović, 2013:212). Međutim, poslednjih nekoliko godina Evropa se suočava sa najvećom
migrantskom, izbegličkom ili kako je još nazivaju, humanitarnom krizom nakon Drugog svetskog rata,
koja je eskalirala tokom 2015. godine. Migrantska kriza nije zaobišla region Zapadnog Balkana, koji se
zbog svog strateškog geopolitičkog položaja našao na jednoj od glavnih migracionih ruta ka državama
Evropske unije (tzv. zapadnobalkanska ruta). Srbija je postala zemlja tranzita, jer kako je već navedeno,
čak i oni koji podnose zahtev za azil u zemlji najčešće nastavljaju put pre nego što njihovi zahtevi za
azil budu procesuirani a njihove potrebe za zaštitom utvrđene (Ćopić i Ćopić, 2017:3).

U 2015. godini, državnu granicu Republike Srbije prešlo je 579.518 migranata sa Bliskog istoka
i iz Afrike, što je nekoliko puta veći broj u odnosu na 2014. godinu. Pored tada postojećih centara za
azil, u ovom periodu otvoreno je još dvanaest prihvatnih ili tranzitnih centara u Republici Srbiji. Vlada
Republike Srbije je u julu 2015. godine formirala Radnu grupu za rešavanje problema mešovitih
migracionih tokova, kojoj je u zadatak stavljeno praćenje, analiziranje i razmatranje pitanja mešovitih
migracionih tokova u Srbiji, kako bi se predlagale odgovarajuće mere i podstakla unutar resorna i
međusektorska saradnja. Utvrđeno je i da se migrantima pružaju smeštaj, pomoć i podrška, uključujući
hranu, odeću, obuću, lekove, zdravstvenu zaštitu i slično, odnosno, obezbeđuju se humanitarni prihvat
i zbrinjavanje. U Izveštaju o radu Komesarijata za izbeglice i migracije za 2015. godinu, navodi se da

12
je tokom te godine, kroz centre za azil u Republici Srbiji prošlo 11.359 lica. U toku 2015. godine, kroz
prihvatno tranzitne centre u Republici Srbiji u Preševu, Šidu i Кanjiži prošlo je ukupno oko 570.000
migranata u tranzitu iz Afrike i Azije, koji su se u istim zadržavali jedan do dva dana, na putu kroz
Republiku Srbiju u zemlje zapadne Evrope. U prihvatno tranzitnim centrima, migrantima je omogućeno
kraće zadržavanje u toplim prostorijama, obezbeđeni su im obroci, garderoba, usluge prevodioca,
pristup službama socijalne zaštite, kao i medicinska pomoć (Komesarijat za izbeglice i migracije,
2016:6-10).

Tokom 2016. godine kroz centre za azil i prihvatno tranzitne centre u Republici Srbiji prošlo je
22.000 lica. U toku 2016. godine, kroz centre za azil, kao i prihvatno tranzitne centre u Republici Srbiji
u odnosu na 2015. godinu, evidentiran je znatno manji broj migranata i tražilaca azila iz razloga što je
u martu mesecu 2016. godine Balkanska ruta zatvorena, te je samim tim značajno smanjen broj
migranata i tražilaca azila koji prolaze kroz Republiku Srbiju (Komesarijat za izbeglice i migracije,
2017:6-9).

Tokom naredne, 2017. godine, u centrima za azil i prihvatno tranzitnim centrima u Republici
Srbiji boravilo je 24.000 lica. Polovinom 2016. godine, na teritoriju Mađarske na graničnim prelazima
Кelebija i Horgoš, na dnevnom nivou moglo je da uđe ukupno do 30 lica, a navedeni broj je krajem
2016. godine, smanjen na ukupno 10 lica na oba granična prelaza. U ovom trenutku, na teritoriju
Mađarske mogu da uđu na dnevnom nivou ukupno dva lica i to po jedno na oba granična prelaza
(Komesarijat za izbeglice i migracije, 2018:6-9).

Prema Izveštaju za 2018. godinu1, tokom godine u centrima za azil i prihvatno tranzitnim
centrima u Republici Srbiji boravilo je 22.817 lica. Zbog racionalizacije troškova u 2018. godini, u
stanje mirovanja stavljena su tri prihvatno tranzitna centra i to: Preševo, Dimitrovgrad i Divljana. U
slučaju povećanog broja migranata u Republiku Srbiju, navedeni prihvatno tranzitni centri u roku od
jednog dana ponovo će biti stavljeni u funkciju (Komesarijat za izbeglice i migracije, 2019:7-10).

1
U izveštaju za 2018. godinu, pored statističkih podataka, predstavljeni su detaljnije zakonski okviri prema kojima
Komesarijat deluje, uz navedena prava i obaveze šire nego u ranijim izveštajima.
13
2.3. Problemi i izazovi prihvata velikog broja migranata

U periodu od 2015. do 2019. godine, ali i pre i nakon tog perioda, bila je veoma značajna
finansijska i tehnička pomoć stranih vlada i međunarodnih organizacija, jer je kroz jačanje tehničkih i
lјudskih kapaciteta znatno podignuta efikasnost aktivnosti na sprečavanju iregularnih migracija,
trgovine lјudima i krijumčarenja migranata, kao i pomoć ranjivim kategorijama migranata koji su u
prolazu ili „zaglavlјeni“ u Republici Srbiji. Takođe, pomenuta pomoć važna je za omogućavanje i
garantovanje osnovnih životnih uslova za migrante koji se nalaze u kolektivnom smeštaju. Međutim,
stepen angažovanosti nacionalnih institucija od presudnog je značaja. Ovo se pre svega odnosi na
angažovane lјudske resurse, jer mnogi od postignutih rezultata počivaju na radu zaposlenih u
Ministarstvu unutrašnjih poslova, Komesarijatu za izbeglice i migracije, centrima za smeštaj migranata,
stručnjaka u Centrima za socijalni rad, građanskih aktivista i volontera. U raspolaganju finansijskim
resursima uočava se više problema: kako je sistem bio u nastajanju, dolazilo je do loše koordinacije
raspoređivanja sredstava, lošeg raspoređivanja broja zaposlenih, nezadovoljavajuće koordinacije
između aktera na Balkanskoj ruti, itd (Vlada Republike Srbije, 2018:21).

Jedan od većih problema je trgovina ljudima. To je poseban oblik migracija koji ne mora biti
povezan sa nasilnim ili nezakonitim ulaskom i boravkom, iako trgovci ljudima ponekad koriste ove
taktike da bi zadržali kontrolu nad žrtvama. Trgovina ljudima se definiše kao krivično delo u krivičnim
zakonicima zemalja Zapadnog Balkana. Institucionalni okviri su mnogo raznovrsniji od zakona na
kojima su zasnovani. Postoje raznovrsni institucionalni mehanizmi koji su odgovorni za borbu protiv
trgovine ljudima, identifikaciju potencijalnih i stvarnih žrtava i za programe koji obezbeđuju podršku i
pomoć pri integraciji. Ove institucionalne mreže obuhvataju specijalizovana odeljenja u okviru
ministarstava unutrašnjih poslova/sigurnosti; nezavisne agencije; glavna koordinaciona tela koja
obuhvataju predstavnike iz nadležnih ministarstava; tužilaštva; određena odeljenja ministarstava rada i
socijalne politike, kao i organizacije socijalne zaštite. Nevladine organizacije su takođe angažovane u
procesu identifikacije žrtava, a obično su i pružaoci raznih usluga za podršku i integraciju žrtava (Cvejić
i Babović, 2014:58). Krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak međunarodne granice, a osobe koje
plaćaju krijumčara da bi ušle u neku zemlju to čine dobrovoljno, makar u načelu (OEBS, 2017:15).

14
 Pribegavanje krijumčarskim mrežama čini migrante podložnijim opasnostima, poput nasilja,
eksploatacije ili trgovine ljudima. U ovom smislu, najvulnerabilniji su deca, maloletnici bez pratnje,
osobe sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom, pripadnici LGBT populacije, stariji migranti,
trudnice i slično. Ilegalni prelasci granice, uz pomoć krijumčara ili samoorganizovano, mogu uticati na
smeštajne kapacitete prihvatnih i tranzitnih centara, organizovanje smeštaja, ishrane i sl. Usled različitih
ili ograničenih shvatanja krijumčarenja i trgovine ljudima od strane nadležnih institucija, straha i
oklevanja žrtava da prijave ove pojave zbog mogućnosti odmazde krijumčara, kao i kratkog vremena
koje migranti provode u nekom od kolektivnih smeštaja, sprečavanje trgovine ljudima i krijumčarenje
je otežano (IOM BiH, 2018:16-17). Problem u organizaciji prihvata migranata predstavlja i nedovolјan
broj zaposlenih u Komesarijatu za izbeglice i migracije, u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u centrima
i objektima za smeštaj maloletnika bez pratnje angažovanih na suprotstavlјanju iregularnim
migracijama. Takođe, problem predstavlja i nedovoljna obučenost zaposlenih, kao i jezička barijera i
nedostatak prevodilaca. Usled naglog porasta broja migranata, smeštajni kapacitetu su nedovoljni.
Komesarijat za izbeglice i migracije je uz pomoć države, kao i ostalih vladinih i nevladinih agencija, u
kratkom roku morao obezbediti minimum uslova za život pridošlih migranata. U okviru izbegličke krize
u periodu 2015 – 2019. godine, prepreku je predstavljala i organizacija povratka u zemlju tranzita ili
porekla, što zbog diplomatskih izazova, što zbog nedovoljno sredstava za obavljanje pomenutih radnji.
Sporazumi o readmisiji i dalje ne postoje sa pojedinim zemljama (Vlada Republike Srbije, 2018:21-
22).

Takođe, usled prisustva većeg broja nevladinih organizacija koje su radile sa migrantima, od
kojih pojedine nisu imale jasne interne smernice za rad, kao i iskustvo u radu, dolazi do pojave
gomilanja informacija, dupliranja procedura, nenamenskog trošenja sredstava i sl. Nakon što su na
početku izbegličke krize ljudi u okviru pojedinih centara smeštani u šatore, a kasnije preseljavani u
zidane objekte, poseban izazov je bio obezbediti zadovoljavajuće higijenske uslove, dovoljan broj
kreveta, vode za piće i dovoljnu količinu hrane, a u skladu sa unutrašnjim i međunarodnim propisima i
zakonima.

15
2.4. Principi slobodnog vremena

Pored socijalnih, ekonomskih, društveno-političkih, psiholoških i prirodnih činilaca, koji

determinišu korišćenje slobodnog vremena, postoje i određeni kriterijumi koji proizlaze iz same suštine
slobodnog vremena i na različite načine usmeravaju njegovu društvenu ulogu (Grandić, 1997:10).
Aktivnosti slobodnog vremena, nemigranata kao i migranata, moraju se organizovati i vršiti u skladu
sa osnovnim principima: principom slobode, smislenosti, individualnosti, organizovanosti,
raznovrsnosti, amaterizma, primerenosti prema uzrastu i polu korisnika.

Princip slobode podrazumeva slobodan izbor aktivnosti individue u skladu sa potrebama,

interesovanjima i mogućnostima. Načelo smislenosti podrazumeva ostvarivanje slobodnog vremena
kao odmora, zabave, razonode, razvijanja ličnosti i stvaralaštva. Slobodni izbor i usaglašenost sa
željama, sklonostima, interesovanjima, zanimanjima, sposobnostima, mogućnostima i potrebama
korisnika aktivnosti u slobodnom vremenu, predstavlja princip individualnosti. Princip raznovrsnosti
predviđa korišćenje različitih mogućnosti slobodnog vremena na svim područjima ljudskog delovanja.
Opšta i konkretna organizacija slobodnog vremena predviđena je načelom organizovanosti. Načelo
amaterizma podrazumeva lično zadovoljstvo, radost učestvovanja i postignuća kod svake osobe. Briga
o mogućnostima i sposobnostima svakog učesnika prema polu, starosti, nivou psihofizičkog razvoja
osobe su principi primerenosti i veoma su važni za omogućavanje kvalitetno provedenog slobodnog
vremena (Plenković, 1997:66-69).

2.4.1. Mogućnosti korišćenja slobodnog vremena

Ranije se u razmatranjima o slobodnom vremenu nastojalo da se obezbedi njegov kvantitet, dok

su današnje rasprave više fokusirane na obezbeđivanje kvaliteta njegovog provođenja. Svi oni koji se
bave istraživanjem fenomena slobodnog vremena (pedagozi, psiholozi, sociolozi i drugi) nastoje da
otkriju i ukažu na koje se sve načine može koristiti slobodno vreme. Pripadnost određenoj socijalnoj
grupi umnogome može da odredi mogućnosti korišćenja slobodnog vremena (Grandić, 1997).

16
 Savremeni stil života primorava pojedince da se uklope u društvene šablone, što dovodi do
nekritičkog odnosa prema svetu i prema sredstvima pomoću kojih se dolazi do trenutnog zadovoljstva
(Radulović i Jeremić, 1997:85). Iz tog razloga potrebno je omladinu edukovati o tome šta je slobodno
vreme, šta ono može da bude, koje su njegove mogućnosti i kako ga mogu najbolje iskoristiti, što se
naročito odnosi na populaciju migranata. Slobodno vreme mladima može pružiti mogućnost za razvoj,
samopotvrđivanje, stvaralaštvo i socijalizaciju (Grandić, 1997). U okviru prihvatnih i tranzitnih centara,
važno je kontinuirano organizovanje slobodnog vremena.

Iz tog razloga slobodno vreme može sadržati raznovrsne aktivnosti: sportske, umetničke,
kulturne, stručne, tehničko radne, informativne, naučne, obrazovne ili vaspitne i druge. Slobodno vreme
omogućava i stvaralačko ispoljavanje. Migranti u slobodnom vremenu mogu da stvaraju nešto svoje i
originalno. Osposobiti mlade za produktivno i osmišljeno korišćenje slobodnog vremena znači razviti
potrebu u njima da se aktiviraju na kulturnom, umetničkom, naučnom, sportskom ili bilo kom drugom
području u skladu sa svojim potrebama, interesovanjima i sposobnostima (Grandić i Letić, 2008:80).

2.4.2. Činioci organizovanja i provođenja slobodnog vremena

Slobodno vreme je vreme koje pojedinac koristi u skladu sa svojim potrebama, interesovanjima
i sklonostima. Može se reći da je ono svojina čoveka. Ipak, po svojim funkcijama i mogućnostima
korišćenja, slobodno vreme je vreme u kojem dolazi do saradnje sa društvom. Mnogi društveni činioci
u značajnoj meri mogu uticati na načine provođenja slobodnog vremena. Društvo ne bi trebalo da se
usmerava samo na obezbeđivanje kvantiteta slobodnog vremena, već i da stvori takve društvene faktore
koji će na različite načine da pomažu, upućuju, savetuju i omoguće korišćenje slobodnog vremena.
Brojni su činioci koji mogu uticati na organizovanje i sprovođenje slobodnog vremena.

U prvu grupu spadaju vaspitno-obrazovne institucije. Uloga škole u organizovanju i

sprovođenju slobodnog vremena je veoma značajna.

U drugu grupu činioca spada porodica. Jedan od njenih zadataka jeste i da se pobrine za
provođenje slobodnog vremena. Porodica sa jedne strane treba da bude organizator slobodnog vremena,
a sa druge strane posrednik i pokretač pojedinih aktivnosti slobodnog vremena. Treba da omogući
uslove za njegovo korišćenje. Kako bi roditelji mogli da usmeravaju svoju decu da pozitivno koriste
svoje vreme, potrebno je da i oni sami imaju razvijenu kulturu slobodnog vremena. U kontektstu

17
migrantske krize, uloga roditelja je ista kao što je ranije navedeno, s tim što mora biti usklađena sa
principima i pravilima samog smeštaja. Odrasli migranti takođe moraju svoje aktivnosti slobodnog
vremena usklađivati sa kućnim redom prihvatnog centra.

Treća grupa činilaca podrazumeva objekte kao što su igrališta, zabavišta, izletišta, letovališta,
klubove, društva i drugo. Ovakve organizacije imaju veliki značaj za slobodno vreme. One
omogućavaju deci, ali i odraslima, da na adekvatan način koriste slobodno vreme i da se bave
aktivnostima najraznovrsnijeg programa i izbora.

Kao četvrta grupa činilaca, navode se ustanove opšte kulturnog, informativnog i zabavnog
karaktera. Pod ovim ustanovama se podrazumevaju bioskopi, pozorišta, kulturne i umetničke izložbe,
muzeji, knjižare, televizijske i radio stanice i drugo. Ove ustanove pružaju migrantima da se upoznaju
sa tekovinama kulturnog i tehničkog stvaranja i imaju veliki značaj.

S obzirom na raznovrsnost činilaca i njihovih uticaja treba imati na umu da oni međusobno treba
da se dopunjavaju, odnosi među njima treba da se zasnivaju na uzajamnoj povezanosti i saradnji. Treba
izbegavati bilo kakav pokušaj da se neki od činioca i njihova uloga preuveličaju ili potcene (Janković,
1967).

18
III Aktivnosti aktera u obezbeđivanju urgentnog smeštaja

3.1. Nadležna institucija za prihvat i urgentni smeštaj migranata u Srbiji –

Komesarijat za izbeglice i migracije

Institucija koja je u okviru izbegličke krize u periodu od 2015. godine, a i ranije, nadležna za
prihvat i smeštaj migranata u Srbiji jeste Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Nakon usvajanja Zakona o upravljanju migracijama, članom 9, Komesarijat za izbeglice

nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, i to u skladu sa nadležnostima
utvrđenim navedenim, ali i drugim relevantnim zakonima. U skladu sa članom 10 Zakona o upravljanju
migracijam, Кomesarijat obavlja poslove koji se odnose na: „predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta
migracione politike; predlaganje Vladi mera radi postizanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i
suzbijanja nezakonitih migracija; praćenje sprovođenja mera migracione politike; pružanje organima
državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podataka od značaja za izradu
strateških dokumenata iz oblasti migracija, predlaganje projekata iz oblasti upravljanja migracijama iz
delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama.
Кomesarijat obavlja poslove koji se odnose na: prikupljanja, objedinjavanja i analize podataka i
pokazatelja za upravljanje migracijama; izveštavanja o imigraciji i emigraciji; izrade redovnog
ažuriranja migracionog profila Republike Srbije; uspostavljanja jedinstvenog sistema za prikupljanje,
organizovanja i razmene podataka; uspostavljanja saradnje sa članovima Evropske migracione mreže;
obuke i osposobljavanja lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama, staranja o
dostupnosti informacija od značaja za migraciona pitanja, kao i druge poslove određene zakonom“.

U skladu sa članom 23 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Кomesarijat za izbeglice i migracije

obezbeđuje „materijalne uslove za prihvat tražilaca azila. On obezbeđuje privremeni smeštaj i licima
kojima je odobreno pravo na azil u skladu sa propisima kojima je uređena oblast upravljanja
migracijama. Кomesarijat sprovodi programe dobrovoljnog povratka stranca čiji je zahtev za azil
odlukom nadležnog organa odbijen ili odbačen ili ako je postupak azila obustavljen, stranca kojem je
odobrena privremena zaštita, stranca kojem je prestalo pravo na azil, kao i programe integracije lica

19
kojima je odobreno pravo na azil u skladu s propisima kojima je uređena oblast upravljanja
migracijama“.

Kako se navodi na zvaničnoj internet prezentaciji Komesarijata za izbeglice i migracije, njegova

misija ogleda se u posvećenosti rešavanju problema izbeglica, interno raseljenih lica, povratnika po
sporazumu o readmisiji i tražilaca azila uz primenu zakonskih propisa i međunarodnih standarda.
Naglašava se i stručan i odgovoran rad na konstantnom unapređivanju programa i strateških
dokumenata, u cilju stvaranja efikasnog i odgovornog institucionalnog okvira i implementacionih
mehanizama koji krajnjim korisnicima obezbeđuju adekvatna rešenja u procesu integracije i
reintegracije, kao i pristup pravima. Prema definisanoj viziji, Кomesarijat za izbeglice i migracije teži
ka jačanju kapaciteta, i to tako što svojim programima i aktivnostima postavlja više standarde u oblasti
upravljanja migracijama, primarno u oblasti obezbeđivanja održivih rešenja i poboljšanja uslova života
izbeglica, interno raseljenih lica, povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji. Prateći najnovije
migracione tokove i trendove, Кomesarijat se posvećuje obezbeđenju adekvatnog smeštaja i osnovnih
životnih uslova migrantima tokom azilne procedure, i ide korak dalje, obezbeđivanjem adekvatnih
rešenja u procesu njihove integracije (KIRS, 2020, url).

Prema poslednjim podacima, pod upravom Komesarijata za izbeglice i migracije nalaze se četiri
centra za azil i 13 prihvatnih i tranzitnih centara u Republici Srbiji. Četrnaesti prihvatni centar Divljana
je trenutno u stanju mirovanja zbog racionalizacije troškova. Smeštajni kapacitet u centrima za azil je
1.787 lica, dok u prihvatnim i tranzitnim centrima postoje smeštajni kapaciteti za 4.854 osobe (KIRS,
2020, url). U zavisnosti od dinamike migracija, u periodu od 2015. do 2019. godine smeštajni
kapaciteti su veoma često bili popunjeni i više od mogućeg, uz dodatne krevete u sobama, zajedničkim
prostorijama, šatorima i drugim montažnim objektima. Zaključivanjem sporazuma između Evropske
unije i Turske, od 18. marta 2016. godine, zapadnobalkanska ruta je formalno zatvorena, a samim tim
je i broj prihvatnih i tranzitnih centara smanjen, a smeštajni kapaciteti su rasterećeni2. Rukovodilac

2
Sporazum između EU i Turske predviđa da svi iregularni migranti koji su iz Turske došli na grčka ostrva u periodu nakon
20. marta 2016. godine budu vraćeni u Tursku. Nadležni organi u Grčkoj registruju sve novopristigle migrante i procesuiraju
sve podnete zahteve za azil, dok Turska prihvata sve migrante koji ne zatraže azil u Grčkoj, te one čiji zahtev za azil bude
odbačen ili za čiji se zahtev u sprovedenom postupku utvrdi da je neosnovan. Sporazum predviđa da će za svakog
državljanina Sirije koji sa grčkih ostrva bude vraćen u Tursku jedan sirijski državljanin biti preseljen u EU. On dalje precizira
da će prednost prilikom preseljenja biti data migrantima koji prethodno nisu ušli, odnosno pokušali da uđu na iregularan
način u EU (Grujičić, 2016).
20
Кomesarijata donosi propise o uslovima pod kojima se obezbeđuju materijalni uslovi prihvata,
postupku za njihovo umanjenje ili prestanak i drugim pitanjima vezanim za umanjenje ili prestanak
materijalnih uslova prihvata i propise o pravilima kućnog reda u centru za azil i drugom objektu
namenjenom za smeštaj tražilaca, kao i propise o načinu isplate sredstava za lične potrebe. Radom
centra za azil ili drugog objekta namenjenog za smeštaj tražilaca rukovodi rukovodilac Кomesarijata.
Кomesarijat tražiocu koji je u posebnom psiho-fizičkom stanju, kojem su potrebne procesne i prihvatne
garancije i kojem se u centru za azil ili drugom objektu namenjenom za smeštaj tražilaca ne mogu
obezbediti potrebni uslovi za njegov smeštaj, na osnovu rešenja centra za socijalni rad, obezbeđuje
smeštaj u ustanove socijalne zaštite, kod drugog pružaoca usluge smeštaja ili u drugoj porodici. Vlada
na predlog Кomesarijata, donosi odluku o smeštaju lica kojima je odobrena privremena zaštita (Vlada
Republike Srbije, 2019:50-55).

3.2. Vladine i nevladine agencije i drugi akteri u omogućavanju prihvata i

urgentnog smeštaja migranata

Pored Komesarijata za izbeglice i migracije, njihovih materijalnih kapaciteta i kapaciteta u

ljudstvu, u okviru izbegličke krize na Zapadnobalkanskoj ruti kroz Srbiju angažovan je veći broj
Vladinih i nevladinih organizacija na omogućavanju prihvata i urgentnog smeštaja pridošlih migranata.

3.2.1. Međunarodne organizacije

Organizacija UNHCR (United Nations High Commissioner for Refugees – Visoki komesarijat
Ujedinjenih Nacija za izbeglice), koja deluje i na teritoriji naše zemlje, ima mandat da vodi i koordinira
međunarodne aktivnosti na zaštiti izbeglica i da rešava probleme izbeglica širom sveta. Njena osnovna
svrha je da zaštiti prava i dobrobit izbeglica. Trudi se da osigura da svako može da ostvari pravo da
zatraži azil i nađe bezbedno utočište u drugoj državi, uz mogućnost da se vrati kući dobrovoljno,
integriše u lokalnoj sredini ili da se preseli u treću zemlju. UNHCR aktivno radi na proširenju
smeštajnih kapaciteta, omogućavanju adekvatnog prihvata i tretiranja migranata, posreduje prilikom

21
spajanja porodica i svih drugih aktivnosti koji se organizuju u okviru prihvatnih, tranzitnih i centara za
azil (UNHCR, 2020, url).

Međunarodna organizacija za migracije (International Organization for Migration - IOM) je

vodeća međuvladina organizacija u oblasti migracija. IOM, kako u svetu tako i u Srbiji, deluje u četiri
oblasti migracija: migracije i razvoj, olakšavanje migracija, regulisanje migracija i humanitarne
migracije. Pored poslova u okviru prihvata i smeštaja migranata, Međunarodna organizacija za
migracije je u okviru zapadnobalkanske rute kroz Srbiju zadužena za asistirani povratak i reintegraciju
(IOM, 2020, url).

Danski savet za izbeglice je humanitarna nevladina organizacija, osnovana sa ciljem pružanja

podrške izbeglicama i interno raseljenim licima širom sveta. U okviru različitih projekata, zaposleni u
Danskom savetu za izbeglice pružaju medicinsku pomoć, zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja,
neformalno obrazovanje, kao i proširenje smeštajnih kapaciteta uz materijalna i druga ulaganja, a u
saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije (DRC, 2020, url).

Save the Children (Sačuvajmo decu) za severozapadni Balkan trenutno realizuje programe u
Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, i učestvuje u intervencijama koje uključuju i druge države šireg
regiona Jugoistočne Evrope. Organizacija Save the Children ima veliki udeo u zbrinjavanju migrantske
populacije na zapadnobalkanskoj ruti, sa akcentom na deci. Ona deluje kako u okviru prihvatnih i
tranzitnih centara, tako i u okviru neformalno organizovanih prihvatilišta, poput takozvanog Miksališta
u Beogradu (Save the children, 2020, url).

3.2.2. Nacionalne Vladine organizacije

Na nivou ministarstava, angažovani su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna

pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo zdravlja.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je nizom projekata pomoglo

organizovanje prihvata i smeštaja migranata, kao i samu brigu o migrantima, a naročito najranjivijim
grupama. Pored projekata putem kojih uz materijalnu i novčanu pomoć stranih Vlada i nevladinih
agencija pomažu migrantima koji se nalaze u Srbiji, stručni i terenski radnici Ministarstva za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja asistiraju u zbrinjavanju najvulnerabilnijih grupa migranata,
dece koja trpe zlostavljanje i/ili zanemarivanje i sl, s obzirom da su za te poslove u okviru prihvatnih i

22
tranzitnih centara, kao i centara za azil, zaduženi zaposleni u Komesarijatu za izbeglice i migracije i u
drugim nevladinim organizacijama. Takođe, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna
pitanja je omogućilo smeštaj i zbrinjavanje maloletnika bez pratnje u okviru ustanova socijalnog
smeštaja za decu bez roditeljskog staranja ili stranaca, uz svu pomoć i podršku koja im je potrebna.

Centri za socijalni rad (CSR) su stub državnog sistema socijalne zaštite i najznačajniji pružalac
usluga u nacionalnom kontektstu. Pored poslova u oblasti socijalne zaštite koje sprovode sa domicilnim
stanovništvom, CSR sprovode aktivnosti i sa strancima i sa licima bez državljanstva, sa akcentom na
maloletnike bez pratnje i odrasle strance kojima je potrebna pomoć centara za socijalni rad i koji su
žrtve trgovine ljudima (Čekerevac, Perišić i Tanasijević, 2018:110-111).

Veliki doprinos organizovanju prihvata i smeštaja migranata koji prolaze Zapadnobalkanskom

rutom kroz Srbiju daje i Ministarstvo unutrašnjih poslova. U okviru svojih nadležnosti, zaposleni u
Ministarstvu unutrašnjih poslova u okviru Uprava za strance vrše registraciju korisnika, upućivanje u
prihvatne i azilne centre i sl. Takođe, zaposleni su prisutni u prihvatnim, tranzitnim i centrima za azil,
kako bi bezbednost bila organizovana na zadovoljavajućem nivou. U okviru Ministarstva unutrašnjih
poslova radi i Kancelarija za azil koja deluje prema svojim nadležnostima u omogućavanju najboljeg
mogućeg prihvata migranata.

Kroz svoje projekte, a kako je navedeno na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije, u

organizovanju ispunjenja obaveza prema migrantima, ulogu ima i Ministarstvo za evropske integracije
Republike Srbije, u okviru pristupnih aktivnosti i standarda za priključenje Evropskoj uniji.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije zaduženo je za organizovanje medicinske pomoći

migrantima koji su smešteni u nekom od centara ili se nalaze na teritoriji zemlje. Svaki migrant koji
bude smešten u neki od centara, prilikom ulaska u centar i registracije biva pregledan kako bi se utvrdilo
njegovo opšte zdravstveno stanje i eventualna prepreka za smeštaj u kolektivni centar (sprečavanje
širenja zaraznih bolesti i sl). Pored lečenja, lekari pružaju i organizuju preventivne aktivnosti kojima
edukuju migrante i izbeglice vezano za njihovo zdravlje.

Mnoštvo nevladinih organizacija se uključilo u urgentnu pomoć migrantima na teritoriji naše

zemlje. Usluge koje oni pružaju se mogu podeliti u dve grupe: prvo, distribuiranje materijalnih dobara
koja ne uključuju hranu (non–food items), poput odeće, obuće, šatora, vreća za spavanje, ćebadi,
sredstava za ličnu higijenu i sim kartice za mobilne telefone, i drugo, distribuiranje hrane (Čekerevac,
Perišić i Tanasijević, 2018:113).

23
 Iako ovo nije isključivo u okviru sektora socijalnog staranja, organizacije civilnog društva su
pružale i medicinsku pomoć, koja se uglavnom ogledala u saniranju povreda, prepisivanju lekova i
upućivanju pacijenata na nacionalne zdravstvene ustanove, ako je to neophodno. Pravna pomoć je
takođe važna za ostvarivanje prava migranata, od kojih je najvažnije pravo na azil. Psihološka podrška
je pružana i od strane zaposlenih u civilnom sektoru, od strane organizacija koje se bave psihološkom
podrškom nespecifičnim, ali i organizacija koje se bave podrškom specifičnim grupama migranata –
maloletnicima bez pratnje, ženama i sl (Čekerevac, Perišić i Tanasijević, 2018:113-114).

3.2.3. Nevladine organizacije

Organizacija SOS Dečija sela Srbija je kroz program urgentne pomoći „Solidarnost“ delovala
na teritoriji Srbije. Ovaj program pokrenut je u avgustu 2015. godine, sa ciljem pružanja pomoći
(prehrambenih i neprehrambenih artikala, odeće i obuće sredstava za higijenu, lekova, pelena i dr) i
psiho-socijalne podrške deci i porodicama izbeglicama sa Bliskog Istoka, na njihovom putu kroz Srbiju.
Pored direktne brige o njima, organizacija je obezbedila i kutak za majku i bebe, sigurna mesta za decu,
kutak za mlade, ICT kutak, neformalne edukativne aktivnosti, zaštitu dece, podršku lokalnoj zajednici
i sl (SOS Dečija sela, 2020, url).

Humanitarne organizacije katoličke crkve su imale takođe veliki udeo u organizovanju što
kvalitetnijeg života i smeštaja migranata u periodu od 2015. do 2019. godine.

Caritas Srbije od 1. oktobra 2018. godine realizuje projekat kojim se obezbeđuje odgovor na
najurgentnije humanitarne potrebe izbeglica, lica koja traže azil i migranata u određenim prihvatnim
centrima u Srbiji. Caritas Srbije kroz ovaj projekat obezbeđuje bezbednu i nutricionistički zdravu hranu
tri puta na dan osobama smeštenim u prihvatnim centrima u Obrenovcu, Vranju, Bujanovcu, Pirotu i
Bosilegradu. Od strane Caritasa, podržan je rad vešeraja u Kikindi, Krnjači i Adaševcima, gde Caritas
svakodnevno pruža usluge pranja odeće i posteljine izbeglica iz ovih prihvatnih centara. Pored toga,
podržan je i rad timova psiho-socijalne podrške u Bujanovcu, Vranju, Bogovađi i Krnjači, aktivnosti
animacije i edukacije izbeglica u Principovcu, kao i prevoz izbeglica od Prihvatnog centra u Subotici
do granice sa Mađarskom, gde mogu legalno da apliciraju za azil u Mađarskoj. Sve aktivnosti sprovode
se u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. Pored gore navedenih
aktivnosti, Caritas snabdeva prihvatne centre za izbeglice i migrante sredstvima za ličnu higijenu i

24
higijenu prostorija. Osim pomoći izbeglicama i migrantima u vešeraju Caritasa u Kikindi pruža se
pomoć i lokalnoj siromašnoj populaciji (Caritas, 2020, url).

Jesuit Refugee Service (JRS), neprofitna katolička humanitarna organizacija ima za misiju da
prati, služi i zagovara prava izbeglica i drugih nasilno raseljenih osoba. U Srbiji, najznačajniji projekat
JRS–a jeste kuća „Pedro Arrupe“. Projekat obuhvata uspostavljanje objekta za smeštaj do 20 osoba na
ograničeno vreme. Fokus je na maloletnicima bez pratnje i razdvojenoj deci do 14 godina starosti
stavljenih pod privremeno starateljstvo gradskog Centra za socijalni rad. U navedenoj kući, pored
dobrih životnih uslova, akcenat je stavljen i na edukaciju i integraciju u lokalno društvo (JSR, 2020,
url).

Crveni krst Srbije u svom domenu deluje u prihvatnim i tranzitnim centrima, kao i azilnim
centrima. Velika uloga Crvenog krsta je projekat Služba traženja. Cilj Službe traženja je da svim
osobama koje su nevoljno razdvojene od svojih srodnika usled oružanih sukoba, prirodnih i ljudskom
rukom izazvanih nesreća, kao i ekonomskih i neregularnih migracija, omogući i pomogne da ponovo
uspostave i održe prekinuti kontakt (Crveni krst Srbije, 2020, url).

Pored navedenih, ostale državne agencije, strane Vlade, međunarodne i nacionalne nevladine
organizacije, angažovane su u organizovanju prihvata i smeštaja u skladu sa svojim nadležnostima. U
okviru izbegličke krize, pored organizacija nevladinog sektora, organizovana su brojna udruženja
građana, volontera i pojedinaca kako bi bila vršena pomoć u okviru smeštaja, ali i pomoć
najugroženijima koji su se nalazili na otvorenom.

3.3. Međunarodni zakonodavni okvir i propisi za migrante

Prema Konvenvciji o statusu izbeglica, države ugovornice primenjuju njene odredbe bez
diskriminacije u pogledu rase, vere ili zemlje porekla (Konvencija o statusu izbeglica, 1951:3). Takođe,
ugovornice primenjuju na svojoj teritoriji postupak koji će biti bar isto tako povoljan kao i postupak
koji primenjuju prema svojim državljanima u pogledu slobode veroispovesti i u pogledu slobode
verskog vaspitanja njihove dece. Lični status svakog izbeglice regulisaće se zakonom zemlje njegovog
domicila ili, ako domicila nema, zakonom zemlje njegovog mesta prebivanja (Konvencija o statusu
izbeglica, 1951:4).

25
 Prema članu 31 Konvencije o statusu izbeglica, a vezano za izbeglice koje bespravno borave u
zemlji prijema, države ugovornice neće primenjivati kaznene sankcije, zbog njihovog bespravnog
ulaska ili boravka na izbeglice koje, dolazeći direktno sa teritorije gde su njihov život ili sloboda bili u
opasnosti, ulaze ili se nalaze na teritoriji bez ovlašćenja, pod rezervom da se odmah prijave vlastima i
izlože im razloge, priznate kao valjane, svoga bespravnog ulaska ili prisustva (Konvencija o statusu
izbeglica, 1951:31).

Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima zajemčeno je da „države

članice ovog Pakta priznaju pravo svakom licu na životni standard dovoljan za njega samog i njegovu
porodicu, ubrajajući tu i dovoljnu hranu, odeću i smeštaj, kao i stalno poboljšanje njegovih uslova
života“ (Beogradski centar za ljudska prava, 2014:270).

Druga prava, čije su poštovanje i ostvarivanje neophodni za dostizanje adekvatnog životnog

standarda – na primer, pravo na vodu i sanitarne uslove života – su takođe zaštićena Međunarodnim
paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Pravo na stalno poboljšanje životnih uslova je
obaveza koja se postepeno ostvaruje. Druga prava, uključujući pravo na hranu, vodu i stanovanje –
obuhvataju obaveze s trenutnim dejstvom i osnovne elemente koji se odmah moraju ostvariti
(Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, 1966:11).

Prema Opštem komentaru broj 15 Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava, svako
ima pravo na dovoljno ispravne, prihvatljive, fizički dostupne i raspoložive vode za ličnu i domaću
upotrebu. Pravo na vodu je neraskidivo povezano sa pravom na život i ljudskim dostojanstvom, kao i
sa pravom na najviši mogući standard zdravlja, pravom na stanovanje i pravom na hranu. Voda mora
biti dostupna i dovoljno kvalitetna kako bi bila bezbedna i zdrava. Države imaju trenutnu obavezu da
obezbede pristup minimalnim neophodnim količinama vode koja je bezbedna za upotrebu, bez
diskriminacije. Države bi trebalo da posvete naročitu pažnju onim kategorijama ljudi koje se
tradicionalno suočavaju sa teškoćama u uživanju tog prava, uključujući izbeglice, tražioce azila i
migrante. Pravo na sanitarne uslove života je osnovni preduslov za ljudsko dostojanstvo i privatnost i
povezano je sa pravom na kvalitetnu vodu i izvore, kao i sa pravima na zdravlje i stanovanje
(Beogradski centar za ljudska prava, 2014:271).

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima svojim članom 11 navodi

“osnovno pravo svakom licu na zaštitu od gladi. U skladu sa ovim pravom, država je obavezna da
osigura svakome u svojoj nadležnosti pristup minimumu osnovne hrane koja je dovoljna,
nutricionistički adekvatna i bezbedna, i da obezbedi zaštitu od gladi“.
26
 Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je priznao da je pravo na ishranu povezano sa
urođenim dostojanstvom ljudi i da je neophodno za ostvarivanje drugih ljudskih prava. Pravo na
odgovarajuću ishranu je u potpunosti ostvareno kada „svaki čovek, žena i dete, sami ili u zajednici sa
ostalima, u svako doba imaju fizički i ekonomski pristup odgovarajućoj ishrani ili pristup sredstvima
kojima mogu da je pribave. Pravo na odgovarajuću ishranu podrazumeva raspoloživost hrane koja je
po količini i kvalitetu dovoljna da zadovolji prehrambene potrebe pojedinaca, koja ne sadrži štetne
supstance, i koja je prihvatljiva u određenoj kulturi i dostupnost takve hrane na načine koji su održivi i
koji ne utiču na uživanje drugih ljudskih prava“ (Beogradski centar za ljudska prava, 2014:272).

Pravo na adekvatno stanovanje je od velike važnosti za migrante. Ovo pravo je zaštićeno kao
deo prava na adekvatan životni standard. Pravo na adekvatno stanovanje je prepoznato i od strane
mnogih globalnih i nacionalnih zakona i propisa. Pravo na stanovanje uključuje prava na: sigurnost
poseda, što iziskuje pravnu zaštitu od prinudnog iseljenja, zlostavljanja i drugih pretnji; pravo na
adekvatno stanovanje sa infrastrukturom neophodnom za zdravlje, sigurnost, komfor i ishranu;
finansijske troškove povezane sa stanovanjem koji treba da budu na nivou koji ne ugrožava ispunjenje
i zadovoljenje ostalih osnovnih potreba; stanovanje koje je pogodno za život, sigurno, pruža zaštitu od
lošeg vremena i izloženosti bolestima, i obezbeđuje adekvatan prostor; stanovanje koje je dostupno
onima koji na njega imaju pravo; stanovanje na lokaciji koja omogućava pristup radnim mestima,
zdravstvenoj zaštiti, školama, obdaništima kao i ostaloj javnoj infrastrukturi. Treba napomenuti da
naročito loši uslovi stanovanja mogu dovesti do okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja
(Beogradski centar za ljudska prava, 2014:273).

Uživanje prava na stanovanje, uključujući zabranu proizvoljnog prisilnog iseljenja, ne sme biti
podložno nijednom obliku diskriminacije, bila ona prouzrokovana činjenjem države ili trećih lica. Ovo
načelo se odnosi i na nedržavljane, bez obzira na njihov status. Štaviše, i u Konvenciji Međunarodne
organiazcije rada br. 97 i u Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji, predviđena je obaveza zemalja
domaćina da u pogledu smeštaja primenjuju postupke koji nisu ništa manje povoljni od onih koji se
odnose na njihove državljane, bez diskriminacije po osnovu državljanstva, rase, veroispovesti ili pola.
Što se tiče režima koji po međunarodnom pravu važi za izbeglice i tražioce azila, shodno Ženevskoj
konvenciji o izbeglicama, „države ugovornice će, ukoliko to pitanje pada pod udar zakona i propisa ili
podleže kontroli od strane javnih vlasti, primenjivati prema izbeglicama koji redovno borave na
njihovoj teritoriji što je moguće povoljniji postupak; taj postupak u svakom slučaju ne može biti manje
povoljan od onoga koji se, pod istim okolnostima, opšte uzev, primenjuje na strance.“ Evropski komitet

27
za socijalna prava je zaključio da pravo na sklonište mora biti zajemčeno svim migrantima, bez obzira
na njihov status. Ono od države iziskuje da obezbedi sklonište sve dok se migranti koji ne poseduju
lične isprave nalaze pod njenom nadležnošću i nisu u mogućnosti da sami sebi obezbede smeštaj. Uslovi
života u skloništu „treba da budu takvi da omoguće život u skladu sa ljudskim dostojanstvom.“ Evropski
komitet za socijalna prava je takođe potvrdio da neobezbeđivanje smeštaja za decu i omladinu dovodi
do kršenja njihovog prava na pristup zdravstvenim uslugama, kao i obaveze države da sprečava
epidemije i endemska oboljenja (Beogradski centar za ljudska prava, 2014:277).

Globalna grupa za migracije predviđa osnovna prava svih ljudi, bez obzira na njihov migracioni
status obuhvataju, između ostalog, pravo na zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava,
uključujući pravo na zdravlje, odgovarajući životni standard, socijalno obezbeđenje, adekvatno
stanovanje, obrazovanje i pravične i povoljne uslove rada. Ženevska konvencija o izbeglicama jemči
izvestan broj prava te u članu 21, pravo na stanovanje navodi se kao pravo koje izbeglice treba da imaju
ravnopravno sa stranim državljanima (Beogradski centar za ljudska prava, 2014:40-41).

Evropska socijalna povelja predviđa pravo na stanovanje u tri svoje odredbe: u članu 16, članu
19.4 i članu 31. Pravo na stanovanje priznaje se samo migrantima koji su zakonito nastanjeni na teritoriji
jedne visoke strane ugovornice, a državljani su druge visoke strane ugovornice (Ktistakis, 2016:48).

Evropski komitet za socijalna prava je ustanovio da pravo na sklonište treba da uživaju svi
migranti, bez obzira na njihov status. To zahteva od visokih strana ugovornica da obezbede sklonište
migrantima bez dokumenata dokle god se oni nalaze u njihovoj nadležnosti i nisu kadri da sami sebi
obezbede smeštaj. Pravo na sklonište treba priznati svakom detetu bez pratnje zato što je, kako se
smatra, pravo na sklonište tesno povezano s pravom na život i od ključnog je značaja za poštovanje
ljudskog dostojanstva svakog čoveka. Komitet primećuje da, ako su sva deca ranjiva, onda odrastanje
na ulici dovodi dete u položaj direktne bespomoćnosti. Iz tih razloga, Komitet smatra da bi na decu
negativno uticalo ukoliko im ne bi bilo priznato pravo na sklonište (Ktistakis, 2016:52).

28
3.4. Zakonodavni okvir Republike Srbije povezan sa migracijama

Zakon o upravljanju migracijama usvojen je 8. novembra 2012. godine. Prema članu 1 ovog
Zakona, uređuje se upravljanje migracijama, načela, organ nadležan za upravljanje migracijama i
jedinstveni sistem prikupljanja i razmene podataka u oblasti upravljanja migracijama. Upravljanje
migracijama, kako je opisano u članu 2. ovog Zakona podrazumeva „prikupljanje, analizu, obradu,
organizovanje, razmenu, čuvanje i zaštitu podataka relevantnih za upravljanje migracijama, utvrđivanje
pokazatelja, podataka relevantnih za upravljanje migracijama, uspostavljanje jedinstvenog sistema i
drugih mehanizama razmene podataka u oblasti migracija, utvrđivanje i predlaganje ciljeva i prioriteta
migracione politike, predlaganje i preduzimanje mera za sprovođenje migracione politike i koordinaciju
organa koji obavljaju poslove vezane za upravljanje migracijama, kao doprinosa ostalim zakonom
uspostavljenim mehanizmima u oblasti migracija“.

Prema članu 3 Zakona o upravljanju migracijama, sve mere u oblasti upravljanja migracijama
se sprovode na način da se očuva jedinstvo porodice u skladu sa međunarodnim ugovorima i zakonima.
Prema istom zakonu, upravljanje migracijama zasniva se na zaštiti prava lica u procesu migracija, uz
uvažavanje, u najvećoj mogućoj meri, specifičnosti njihovih potreba i interesa, u skladu sa
mogućnostima Republike Srbije.

Licu kojem je u skladu sa Zakonom o azilu priznato pravo na utočište ili dodeljena supsidijarna
zaštita, prema mogućnostima Republike Srbije, obezbeđuje se stambeni prostor radi privremenog
smeštaja, a u skladu sa članom 15. Zakona o upravljanju migracija. Prema istom članu Zakona, stambeni
prostor daje se na korišćenje rešenjem Кomesarijata, najduže za period od jedne godine od dana
priznavanja prava na utočište ili dodeljivanja supsidijarne zaštite. Licu kojem je priznato pravo na
utočište obezbeđuje se uključivanje u društveni, kulturni i privredni život, u skladu s mogućnostima
Republike Srbije. Način uključivanja u društveni, kulturni i privredni život vrši se na predlog
Komesarijata za izbeglice i migracije.

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti usvojen je 26. marta 2018. godine. Ovim zakonom uređuju
se status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremena zaštita,
načela, uslovi i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja
od značaja za azil i privremenu zaštitu. Kako je u samom zakonu i navedeno, odredbe ovog zakona

29
tumače se u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, Protokolom o statusu izbeglica i
opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Nadležni organi sarađuju sa Kancelarijom Visokog
komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice i UNHCR ima slobodan pristup svim licima, u skladu sa
svojim mandatom.

Do donošenja pravnosnažne odluke o zahtevu za azil, tražiocima se obezbeđuju materijalni

uslovi prihvata u centru za azil ili drugom objektu namenjenom za smeštaj tražilaca. Sredstva za rad
centra za azil i drugog objekta namenjenog za smeštaj tražilaca obezbeđuju se u budžetu Republike
Srbije. Maloletnom licu bez pratnje koje je podnelo zahtev za azil, do donošenja pravnosnažne odluke
o njegovom zahtevu, Komesarijat na osnovu rešenja centra za socijalni rad obezbeđuje smeštaj u
ustanovi socijalne zaštite, kod drugog pružaoca usluge smeštaja ili u drugoj porodici ako se u centru za
azil ili drugom objektu namenjenom za smeštaj tražilaca ne mogu obezbediti potrebni uslovi za njegov
smeštaj. Izuzetno, tražilac koji je u posebnom psiho-fizičkom stanju, kojem su potrebne posebne
procesne i prihvatne garancije i kojem se u centru za azil ili drugom objektu namenjenom za smeštaj
tražilaca ne mogu obezbediti potrebni uslovi za njegov smeštaj, Komesarijat na osnovu rešenja centra
za socijalni rad, obezbeđuje smeštaj u ustanovi socijalne zaštite, kod drugog pružaoca usluge smeštaja
ili u drugoj porodici. Ako nije smešten u smeštajnim kapacitetima Komesarijata, ustanovama socijalne
zaštite, kod drugog pružaoca usluge smeštaja ili u drugoj porodici, tražilac ima pravo na socijalnu
pomoć. Prilikom prijema u centar za azil ili drugi objekat za smeštaj, utvrđuje se zdravstveno stanje
svih tražilaca, a obavljanje zdravstvenih pregleda bliže uređuje ministar nadležan za poslove zdravlja.
Tražilac ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita
stranaca. Tražilac ima pravo i na besplatno osnovno i srednje obrazovanje, u skladu sa posebnim
propisima. Stranac koji je izrazio nameru da traži azil u Republici Srbiji, kao i tražilac ima pravo da
bude informisan o svojim pravima i obavezama tokom celog postupka azila (Zakon o privremenoj
zaštiti, 2018:51-56).

Zakonom o socijalnoj zaštiti uređuje se delatnost socijalne zaštite, njeni ciljevi i načela, prava i
usluge, postupci za ostvarivanje prava i korišćenje usluga socijalne zaštite i druga pitanja. Prema ovom
zakonu se postupa u slučajevima vezanim za migrante sa kojima može biti povezan.

Zakonom o strancima uređuju se uslovi za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, kao i
nadležnost i poslovi organa državne uprave Republike Srbije, u vezi sa ulaskom, kretanjem, boravkom
stranaca na teritoriji Republike Srbije i njihovim vraćanjem iz Republike Srbije.

30
IV Prihvatni centri

4.1. Međunarodni standardi vezani za organizovanje prihvatnih centara za

migrante

Pravo na stanovanje porodica predviđeno je članom 16 Evropske socijalne povelje. Države se

obavezuju da unapređuju ekonomsku, pravnu i socijalnu zaštitu porodičnog života, između ostalog,
obezbeđivanjem smeštaja za porodice. Da bi ispunile navedene obaveze, države moraju unapređivati
obezbeđivanje odgovarajućeg smeštaja za porodice, moraju uzimati u obzir potrebe porodica kod
utvrđivanja stambene politike i moraju obezbediti da smeštaj bude odgovarajućih standarda i da
obuhvati osnovne komunalne usluge, kao što su grejanje i snabdevanje električnom energijom
(Ktistakis, 2016:49).

Pojam odgovarajućeg stanovanja ne odnosi se samo na stan koji ne sme biti ispod standarda i
mora imati osnovne pogodnosti već i na stan odgovarajuće veličine, s obzirom na sastav porodice koja
u njemu boravi. Pored toga, obaveza unapređivanja i obezbeđivanja smeštaja proširuje se i na sigurnost
od nezakonitog iseljenja. Pravo na stanovanje izričito je predviđeno članom 31 Evropske socijalne
povelje u kojoj se određuje da države moraju preduzeti mere kojima je cilj: unapređivanje pristupa
stambenom smeštaju odgovarajućeg standarda; sprečavanje ili umanjivanje pojave beskućnika kako bi
se ta pojava postepeno uklonila; da učine da cene stambenog smeštaja budu dostupne onima koji nemaju
dovoljno sredstava (Ktistakis, 2016:49-50).

Pod smeštajem odgovarajućeg standarda podrazumeva se smeštaj prihvatljivog standarda sa

stanovišta zdravstvenih zahteva. Evropska socijalna povelja je dalje precizirala da pojam prihvatljivog
smeštaja treba definisati kroz sledeće: stan koji je bezbedan sa sanitarnog i zdravstvenog stanovišta, to
jest poseduje sve osnovne komunalne usluge, snabdevanje električnom energijom itd, i gde su pod
kontrolom posebne opasnosti kao što je prisustvo olova ili azbesta; stan koji nije pretrpan ljudima, što
znači da veličina stana mora biti primerena broju lica i sastavu domaćinstva koje u njemu boravi; stan
u kome je stambeni položaj (stanara) bezbedan i zakonski utemeljen. Od država se takođe traži da
preduzmu mere radi zaštite ranjivih lica od toga da postanu beskućnici (Ktistakis, 2016:51).

31
 Sklonište, kao važan način organizovanja smeštaja, ne podrazumeva isti nivo privatnosti,
porodičnog života ili pogodnosti kao standard „odgovarajućeg stanovanja“, ali ono mora ispuniti
zahteve u pogledu bezbednosti, zdravlja i higijene, uključujući osnovne pogodnosti kao što su, na
primer, čista voda, dovoljno svetlosti i grejanje. Osnovni zahtevi privremenog smeštaja takođe
obuhvataju i bezbednost neposrednog okruženja (Ktistakis, 2016:49-52).

Prilikom organizovanja prihvatnih centara, važno je u čitavu organizaciju uključiti i same

migrante, kako kroz izjašnjavanje o potrebama, tako i kroz uzimanje u obzir njihovih demografskih i
ličnih osobina. Važno je prostor organizovati tako da migranti budu zaštićeni, kao i da se važnost
bezbednosti propagira. Organizovanje kampova i prihvatnih centara mora biti usklađeno sa nacionalnim
propisima i razvojnim planovima. U skladu sa raspoloživim kapacitetima, u okviru kampa je poželjno
omogućiti sve usluge koje su potrebne za nesmetan svakodnevni život – zdravstvene, edukativne,
zabavne i sl. Smatra se da je neophodno maksimizirati uključenost migranata u odlučivanje i održavanje
prostora unutar kampa, kao i njihovu mobilnost (UNHCR, 2014:11).

Lokacija prihvatnih centara treba da bude određena tako da obezbeđuje sigurnost i bezbednost
migranata smeštenih u njima, kao i lokalnog stanovništva kroz sprečavanje subverzivnih aktivnosti
povezanih sa državom porekla, državom trenutnog boravka ili bilo kojom državom (UNHCR, 2000:11).

Za optimalno funkcionisanje prihvatnih centara, propisan je i potreban broj zaposlenih prema

broju smeštenih migranata. Za smeštajne kapacitete između 10.000 i 20.000 osoba, preporučuje se: 10–
20 zdravstvenih radnika, 1 patronažna sestra, 3–4 medicinske sestre za kliničku praksu, 1–3 lekara, 1
farmaceut, 1 laboratorijski tehničar, 20–24 lica zaduženja za sanitarna pitanja (UNHCR, 2000:14).

Vezano za svakodnevne usluge i potrebnu infrastrukturu potrebno je obezbediti: 1 toalet za 1

porodicu (6–10 osoba), 1 slavinu za vodu na 80–100 osoba, 1 zdravstveni centar za do 20.000 osoba, 1
bolnicu za do 200.000 osoba, 1 školu za do 5.000 đaka, 1 prodavnicu robe široke potrošnje za do 20.000
osoba, 2 kontejnera za 80–100 osoba (UNHCR, 2000:13).

Propisi vezani za veličinu prostora propisuju: 30–45 metara kvadratnih zemljišta po osobi, 3,5
metara kvadratnih skloništa/zaštite (šator ili drugo) po osobi, za svakih 300 metara izgrađene površine,
između objekata treba obezbediti udaljenost od 50 metara, 1,5 metara razmaka između užadi šatora,
prilikom te vrste skloništa 15–20% otvorenog prostora sa prostorom za zabavu (sportski tereni i sl)
(UNHCR, 2000:14).

32
 Optimalni sanitarni propisi vezani za okruženje i životnu sredinu predviđaju: 1 toaletnu školjku
za 20 ljudi ili idealno za jednu porodicu. Udaljenost toaleta ne bi trebalo da bude veća od 50 metara, a
ne bi trebalo da bude ni bliža mestu življenja od 6 metara, 1 kanta za otpatke od 100 litara na
zajedničkom prostoru za 50 osoba, 1 kolica (baštenska) za 500 osoba, 15– 20 litara čiste vode po osobi
dnevno, 40–60 litara u zdravstvenim prostorijama, a u prostoru za obedovanje i prostorijama sa hranom
20–30 litara po danu, 1 slavinu za 200 osoba, udaljenu ne više od 100 metara od mesta življenja
(UNHCR, 2000:15).

Standardi ishrane propisuju: 2.100 kalorija po danu za jednu osobu, 350–400 grama žitarica po
danu za jednu osobu, 20–40 grama ulja ili druge vrste masoće po danu za jednu osobu, 50 grama
proteina po danu za jednu osobu (UNHCR, 2000:15-16).

Velika pažnja u okviru prihvatnih i tranzitnih centara se pridaje higijeni, njenom omogućavanju,
održavanju i organizovanju, a u cilju što boljeg kvaliteta života migranata. Higijena životnog prostora,
higijena hrane i vode su važni za zdravlje migranata smeštenih u centrima kolektivnog smeštaja, kao i
za zdravlje šire zajednice.

U tabeli 1, prikazani su higijenski indikatori u urgentnim stanjima i posturgentnim stanjima,

koje je utvrdio UNHCR.

Tabela 1: Higijenski indikatori u urgentnim i posturgentnim situacijama

Indikator Jedinica mere Standard
Urgentna situacija Posturgentna
situacija
Broj ljudi na jedno kupatilo Broj ljudi <= 50 <= 20, sa
tendencijom da
postoji jedno
kupatilo za
jednu porodicu/
domaćinstvo

Broj ljudi na jednog održavaoca Broj ljudi <= 500 <= 1000
higijene
Procenat broja domaćinstava koji % >= 70 >= 90
ima pristup sapunu
Procenat žena zadovoljnih % >= 70 >= 90
uslovima za održavanje
menstrualne higijene i sredstvima
za održavanje menstrualne higijene
Sredstvo (sapun) za ličnu higijenu i Grama po osobi u toku jednog meseca >= 450 >= 450
pranje odeće

33
Sredstvo (sapun) za menstrualnu Grama po osobi ženskog pola u toku >= 200 >= 200
higijenu žena jednog meseca
Izvor: UNHCR, 2020:685-686.

U početnoj fazi urgentne situacije, trebalo bi da budu primenjeni indikatori navedeni u tabeli
broj 1. U urgentnoj situaciji ne bi trebalo više od 50 ljudi da koristi isto kupatilo. Kupatilo u prihvatnom
ili tranzitnom centru bi trebalo da bude čisto i bezbedno za korišćenje, uz omogućenu privatnost
korišćenja. Jedna osoba zadužena za održavanje higijene za 500 ljudi u slučaju urgentnosti, pored
organizovanja održavanja higijene, trebalo bi da edukuje i upućuje same migrante na pravilno
održavanje higijene životnog okruženja. Sedamdeset procenata ili više ljudi bi optimalno trebalo da ima
pristup sredstvima za održavanje lične higijene (sapunu) u uslovima urgentnog prihvata i smeštaja. Isti
procenat žena, 70%, trebalo bi da ima pristup sredstvima za održavanje menstrualne higijene. Količina
sapuna na mesečnom nivou ne bi trebalo da bude manja od 450 grama – 250 grama za održavanje lične
higijene i 200 grama za održavanje čistoće odeće, uz dodatnih 200 grama sapuna za održavanje
menstrualne higijene kod žena. Nakon što prestane urgentno stanje, prema tabeli indikatora potreba za
higijenskim uslovima i sadržajima se neznatno menja, odnosno sve više ljudi treba da ima pristup
navedenim stavkama (UNHCR, 2020: 686-688).

Navedeni kriterijumi bi trebalo da budu evidentirani na nedeljnom, mesečnom i godišnjem

nivou i izveštavani UNHCR–u kroz njihov WASH program (Water Sanitation and Hygiene
programme), odnosno program koji se bavi vodom, sanitarnim merama i higijenskim programima
(UNHCR, 2020:688).

Voda je izvor života i pristup vodi je primarno ljudsko pravo. Svi migranti bi trebalo da imaju
pristup dovoljnoj količini vode dobrog kvaliteta, kako bi mogli da održavaju ličnu i higijenu prostora,
odnosno životnog okruženja. Dovoljna količina i kvalitet vode su osnovni standardi UNHCR-a
(UNHCR, 2020:694).

Tabela 2: UNHCR WASH indikatori u urgentnim i posturgentnim situacijama

Indikator Jedinica mere Standard
Urgentna situacija Posturgentna
situacija
Prosečna količina pitke vode po Litar po osobi u toku dana >= 15 >= 20
osobi
Prosečna količina pitke vode u Litar po osobi u toku dana >= 15 >= 20
okviru domaćinstva

34
Test na odsustvo fekalnih materija % >= 95 >= 95
na 100 ml nehlorisane vode
Test odsustva hlora i drugih % >=95 >= 95
hemijskih supstanci u dozi većoj
od dozvoljene
Broj osoba koje koriste jednu Broj osoba na jednu slavinu <= 250 <= 100
slavinu za vodu
Broj osoba koje koriste jedan Broj osoba na jedan izvor/ bunar <= 500 <= 250
izvor/ bunar
Broj domaćinstava koje skupljaju % >= 70 >= 90
vodu sa bezbednih izvora
Udaljenost od slavine za vodu/ Metar <= 500 <= 250
lokacije za sakupljanje vode
Procenat domaćinstava sa % >= 70 >= 80
kapacitetom skladištenja najmanje
10 litara vode po članu
domaćinstva
Izvor: UNHCR, 2020: 694-695.

Kao što se može videti iz Tabele 2, UNHCR postavlja predstavljenih devet indikatora za
kontrolu vode, sa fokusom na pristupu i kvalitetu vode. Minimalna količina vode po osobi je 15 litara
u jednom danu u okviru urgentne situacije, dok je u posturgentnoj situaciji ta količina 20 litara. Testovi
na odsustvo fekalnih materija, kao i odsustvo hemijskih materija i adekvatnu upotrebu hlora moraju biti
najmanje 95% adekvatni i u situaciji urgentnosti i posturgentnom periodu. Maksimalan broj ljudi koji
u situaciji urgentnosti može koristiti jednu slavinu za vodu je 250, dok je u istoj situaciji korišćenje
jednog bunara standardizovano sa 500 ljudi. Udaljenost slavine ne bi trebalo da bude veća od 500
metara od mesta življenja, dok bi u situaciji urgentnosti 70% domaćinstava trebalo da ima dovoljno
prostora za sakupljanje vode u količini od najmanje 10 litara po članu domaćinstva (UNHCR, 2020:695-
697).

Bezbedno odlaganje fekalnih materija je od krucijalne važnosti kod ispunjavanja sanitarnih

standarda u okviru prihvatnih i tranzitnih centara. Prema WASH programu, bezbedno odlaganje
fekalnih materija sprečava širenje različitih zaraza koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju. Kvalitet se
postiže omogućavanjem korišćenja toaleta i kanalizacije svakom domaćinstvu, u najboljem slučaju.
Ukoliko su u pitanju kolektivni sanitarni čvorovi, najvažnije je obezbediti privatnost i sigurnost
njihovog korišćenja. WASH program predviđa da se korišćenje sanitarnih čvorova može omogućiti
velikom broju ljudi kroz distribuiranje sanitarne infrastrukture ili dodelom novčanih grantova sa tom
namenom, uz adekvatnu kontrolu njihovog korišćenja (UNHCR, 2020:698).
Glavni standardi prilikom odlaganja fekalnih materija u kolektivnim (migrantskim) centrima su:

35
 - Okruženje bez otpadnih materija – sve fekalne materije su bezbedno skladištene i prerađene
kako bi se izbegla kontaminacija životne sredine i životnog prostora

-Mogućnost korišćenja toaleta u svakom trenutku u okviru prihvatnog ili tranzitnog centra

- Adekvatno organizovanje rada na ostvarivanju visokih sanitarnih standarda i adekvatna

logistika (UNHCR, 2020:699).

Tabela 3: Standardi UNHCR-a o sanitarnim uslovima života u prihvatnim i tranzitnim centrima

Indikator Jedinica mere Standard
Urgentna situacija Posturgentna
situacija
Broj osoba po jednom toaletu Broj osoba <= 50 <=20 (uz
omogućavanje
toaleta za svako
domaćinstvo u
što kraćem roku)
Domaćinstva sa sopstvenim % / >= 85
toaletom
Učenici u okviru jedne škole na Broj dece 30 devojčica po 30 devojčica po
jedan toalet toaletu i 60 dečaka toaletu i 60
po toaletu dečaka po
toaletu
Pacijenti u zdravstvenim centrima Broj pacijenata na jedan toalet 20 pacijenata 20 pacijenata
koji nisu na koji nisu na
bolničkom bolničkom
lečenju, 10 lečenju, 10
pacijenata koji su pacijenata koji
na bolničkom su na bolničkom
lečenju lečenju
Izvor: UNHCR, 2020:699-700.

Kako je navedeno u Tabeli 3, u prvoj fazi urgentne situacije jedan toalet ne bi trebalo da koristi
više od 50 ljudi. Takođe, samo toaleti koji su čisti i koji omogućavaju privatnost i bezbedno korišćenja
smeju biti upotrebljivani u okviru centara za kolektivni smeštaj. Kontrolu stanja u kojem se nalaze
toaleti treba da se vrši na mesečnom nivou, kroz izveštaje (UNHCR, 2020:701).

Nakon prve faze urgentne situacije, u toku posturgentnog perioda, jedan toalet bi trebalo da
koristi najviše 20 ljudi. Idealno bi bilo omogućiti da svako domaćinstvo ima svoj toalet koji bi prosečno
koristilo 6 osoba. Korišćenje toaleta u okviru škola i bolnica/zdravstvenih centara je takođe regulisano
i predstavljeno u Tabeli 3, sa akcentom na omogućavanje veće mogućnosti korišćenja toaleta za
devojčice (UNHCR, 2020:701).

36
4.2. Teritorijalna raspoređenost prihvatnih centara u Srbiji i korelacija sa lokalnom
zajednicom

Ustanove za prihvat i urgentni smeštaj migranata su relativno dobro teritorijalno raspoređene na

teritoriji Republike Srbije. Veći broj prihvatnih i tranzitnih centara se nalazi u blizini državne granice,
dok se manji broj nalazi u unutrašnjosti zemlje.

Svi podaci koji su navedeni u nastavku, odnose se na mesec januar 2019. godine, za koji su
dostupni poslednji raspoloživi podaci. Tada su u centru za azil Banja Koviljača, bila smeštena 83
migranta. Ovaj broj je ispod smeštajnih kapaciteta centra, koji iznosi 120 migranata, čemu treba dodati
i kapacitete montažnog objekta izgrađenog 2012. godine (KIRS, 2020, url).

Centar za azil Bogovađa je pružio utočište za 117 migranata, u istom intervalu 2019. godine, a
ukupni smeštajni kapacitet je 200 kreveta, što podrazumeva ukupno 42 sobe, od dvokrevetnih do
višekrevetnih, raspoređenih u dva krila glavne zgrade. Sanitarne prostorije sadrže ukupno 32 tuš kabine,
37 toaleta i 52 lavaboa. Centar poseduje kuhinju, u kojoj se svakodnevno pripremaju obroci za
korisnike, kao i trpezariju sa 106 sedećih mesta i banket salu. U Centru se nalazi i dečji kutak za
edukativne i zabavne sadržaje za decu različitog uzrasta, učionice za učenje jezika, internet i društveni
kutak, prostor za gledanje televizije i druženje (KIRS, 2020, url).

Centar za azil Sjenica ima kapacitet od ukupno 450 mesta, a u njemu je smešten 201 migrant.
Centar za azil ima smeštajni deo, zajedničke prostorije, poslovne, pomoćne i prostorije za posebnu
namenu, parking (KIRS, 2020, url).

U Tutinu takođe postoji centar za azil koji ima kapacitet za smeštaj 100 osoba, a u prema
podacima iz januara 2019. godine smeštaj je koristilo 164 lica (KIRS, 2020, url).

U Beogradu u opštini Palilula, naselje Krnjača, postoji centar za azil sa kapacitetom od 1000
osoba. Ovaj centar obuhvata smeštajni deo, poslovni deo, prostorije posebne namene i pomoćne
objekte. Centar ima na raspolaganju 16 montažnih baraka sa 240 soba za smeštaj. Svaka baraka ima 12
do 15 soba za spavanje sa četiri kreveta i kupatilo sa četiri tuš kabine, četiri toaleta, četiri lavaboa i
kadom za pranje nogu. Sve barake imaju obezbeđen prilaz za osobe sa posebnim potrebama. Prilikom
prijema u Centar, korisnik se na prikladan način upoznaje sa kućnim redom i dobija ležaj, posteljinu,

37
ćebad, peškire, higijenske potrepštine, odeću i obuću. U centru je trenutno smešteno 589 migranata iz
bliskoistočnih zemalja (KIRS, 2020, url).

Prihvatni centar u Preševu je prvi koji je otvoren za prihvat i, u to vreme, tranzit migranata, 7.
jula 2015. godine. Danas on ima kapacitet za 1000 korisnika. U Centru postoji trpezarija za 500
korisnika i dve kuhinje u objektu za smeštaj (površine po 10 m2 svaka); kupatila i toaleti, kupatilo i
toalet za osobe sa posebnim potrebama, ambulanta koja radi 24 sata dnevno, pokretna stomatološka
ordinacija, radionica zašivenje, stolarska radionica itd. Centar je trenutno u stanju mirovanja zbog
racionalizacije troškova (KIRS, 2020, url).

Kako bi u januaru 2017. godine Komesarijat za izbeglice i migracije izmestio migrante iz

nehumanih uslova u kojima su živeli i boravili u blizini beogradske autobuske stanice i u okolnim
parkovima, prostor kasarne „Bora Marković“ u Obrenovcu je preuređen u prihvatni centar. Centar u
Obrenovcu trenutno raspolaže prostorom za prihvat novopridošlih lica, objektima za smeštaj i rad
zaposlenih u Кomesarijatu, kantinom gde se nalazi prodavnica, IT kutak, prostor za dnevni boravak,
frizeraj i berbernica, učionicama za edukaciju migranata, kao i prostorom za rekreaciju, restoranom u
kome se vrši distribucija hrane kao i objektima za smeštaj migranata, a renoviran je i prostor za
ambulantu. U prihvatnom centru u Obrenovcu je smešten 701 migrant iz bliskoistočnih zemalja (KIRS,
2020, url).

Prihvatni centar Adaševci otvoren je 2015. godine i nalazi se u blizini Šida, na autoputu Beograd
– Zagreb. Sastoji se od smeštajnog dela, poslovnog prostora, prostorija za posebnu namenu, kuhinje i
parkinga. Pored smeštaja obezbeđuju se i osnovni životni uslovi, hrana, medicinska nega, higijena,
društvene aktivnosti. U centru postoji dečiji kutak, IT kutak, kutak za majke i bebe, kutak za mlade. U
holu centra nalazi se prostorija koja je opredeljena za frizerski salon u kome korisnici dobijaju uslugu
besplatno, a uslugu pruža drugi korsnik, kao i veliki i mali vešeraj. Postoje i tereni za rekreaciju, dečije
igralište i improvizovani teren za odbojku. U centru je trenutno smešteno 715 migranata iz
bliskoistočnih zemalja (KIRS, 2020, url).

Na teritoriji opštine Šid, 2015. godine otvoren je i prihvatni centar Principovac, u prostorijama
u kojima se ranije nalazila bolnica za rehabilitaciju dece. Zgrada Centra ima 2.732 kvadratnih metara i
podeljena je u dva dela. Veći deo predviđen je za smeštaj migranata, a u drugom delu se nalaze prostorije
za radnike Кomesarijata, kancelarije, ambulanta, prostorije za intervjue, sastanke, policiju, kao i
magacinski prostor. Кorisnici Prihvatnog centra su smešteni u 20 soba. Smeštajni kapacitet centra je
250 kreveta. Deo za smeštaj migranata poseduje i 14 kabina za tuširanje, 19 toaleta (10 za muškarce, 8
38
za žene) kao i 25 česmi. U delu zgrade koji koriste migranti, nalaze se dečiji kutak, kutak za majku i
dete, IT kutak, društveni kutak i prostorije za okupacione/rekreacione aktivnosti (frizerski salon,
radionica za obradu drveta i krojačka radionica). Migrantima su na raspolaganju teren za odbojku,
kriket, fudbal i park za decu, stolovi za stoni tenis. Plac veličine dva hektara je celom dužinom ograđen,
a dužina ograde je 604 metra. Centar raspolaže sistemom video nadzora koji se sastoji od 16 kamera
koje pokrivaju zajedničke prostorije u smeštajnim objektima, ulaze u smeštajne objekte, kao i pojedine
delove dvorišta. U centru je smešteno 373 migranta (KIRS, 2020, url).

Treći prihvatni centar na teritoriji opštine Šid, koji je predmet empirijskog istraživanja u cilju
pisanja ovog rada, otvoren je 2015. godine kada je došlo do prolaska velikog broja migranata kroz
Srbiju, koji su autobusima prelazili od Preševa do Šida, a zatim se ukrcavali na voz za Hrvatsku. Centar
je privremeno zatvoren u maju 2017. godine. Prihvatni centar Šid ponovo je otvoren 30. novembra
2018. U njemu su smeštene porodice sa decom (KIRS, 2020, url).

Prihvatni centar Pirot otpočeo je sa radom krajem 2016. godine. Sastoji se od smeštajnog dela
koji čine dve montažne barake, sa po četiri lamele i četiri sobe u svakoj, što je ukupno 32 sobe, odnosno
192 kreveta. U Centru postoji jedna zajednička prostorija i prostorija za posebne namene, zatim
kancelarija, terenska ambulanta, igraonica za decu sa učionicom za učenje stranih jezika, krojački salon,
frizerski salon, trpezarija, dnevni boravak, vešeraj i magacinski prostor. Prihvatni centar Pirot ima
sopstveni sistem grejanja. Кorisnicima se pored smeštaja, hrane, zdravstvene zaštite i edukacije pruža i
besplatna pravna pomoć. Postoji i spoljašnje igralište za decu. U centru su smeštena 173 lica (KIRS,
2020, url).

Prihvatni centar u Bujanovcu otpočeo je sa radom u oktobru 2016. godine na prostoru od 2.000
kvadratnih metara. Smeštajni kapacitet je 220 mesta i gotovo polovinu od tog broja čine deca. Prihvatni
centar u Bujanovcu, kao i svi ostali centri, funkcioniše po pravilima kućnog reda, izlazak i ulazak u
centar su kontrolisani od strane radnika Кomesarijata, a korisnici mogu uz formalno odobrenje da
napuste prihvatni centar i u njega se vrate u predviđenom roku. U Bujanovcu su smeštena 203 migranta
(KIRS, 2020, url).

Na samoj granici sa Severnom Makedonijom, na oko 30 kilometara udaljenosti, nalazi se

prihvatni centar u Vranju koji je otvoren tokom 2017. godine i ima smeštajne kapacitete za 250 osoba
(KIRS, 2020, url).

Prihvatni centar u Subotici otvoren je 2015. godine i nalazi se na autoputu na tri kilometra od
centra grada. Kako se u izveštajima Komesarijata za izbeglice i migracije navodi, pri raspoređivanju
39
migranata u ovaj prihvatni centar, nastoji se u granicama mogućeg da se smeštaju po zemlji porekla,
vodi se računa o porodicama, bolesnima, bebama, licima sa posebnim potrebama, ranjivim
kategorijama, a sve po preporukama, pravilnicima i kućnom redu КIRS-a (KIRS, 2020, url).

U Somboru je 2016. godine otvoren prihvatni centar koji pored prostorija za smeštaj i dnevni
boravak migranata, poseduje i trpezariju sa linijom za podelu hrane, prostorije posebne namene - za
učenje srpskog, engleskog jezika, nemačkog jezika, istorije, matematike, geografije i likovne kulture.
Takođe, tu je igraonica za decu, društveni kutak, frizerski salon, biblioteka. Кorisnici dobijaju besplatnu
pravnu i psihološku pomoć, kao i adekvatnu medicinsku zaštitu. Takođe, prihvatni centar u Somboru
poseduje sportske terene za nekoliko različitih sportova (KIRS, 2020, url).

Na teritoriji Kikinde centar za smeštaj migranata otvoren je 2017. godine sa smeštajnim

kapacitetima za 240 osoba. U centru se nalazi 21 soba u kojima se nalazi od 4 do 16 kreveta za spavanje.
Ovaj centar ima svoju kotlarnicu i time obezbeđuje sopstveno grejanje, kao i kuhinju sa koju se
namirnice za pripremu hrane dobavljaju na dnevnom nivou. U Centru postoje i učionica za učenje
srpskog i engleskog jezika i računarskih osnova, igraonica za decu, kutak za majke i bebe opremljen za
previjanje i dojenje beba, društveni kutak, frizerski salon i sportski teren. Кorisnicima se pruža
medicinska nega i besplatna pravna i psihološka pomoć. Postoji opremljena ambulanta i soba za
izolaciju lica u slučaju epidemije (KIRS, 2020, url).

Prema veličini prostora od 503 metra kvadratna i smeštajnim kapacitetima od 60 osoba, jedan
od manjih prihvatnih centara se nalazi u Bosilegradu (KIRS, 2020, url).

Centar koji je trenutno u fazi mirovanja zbog racionalizacije troškova je u Divljani i njegov
kapacitet je 280 migranata. Pored ovog prihvatnog centra, u fazi mirovanja je i centar u Dimitrovgradu
sa kapacitetom za smeštaj 86 osoba. Svi pobrojani centri su otvorenog tipa, bez ograničenja ulaska i
izlaska između 6 i 22 sata u zimskom i 6 i 23 sata u letnjem periodu (KIRS, 2020, url).

4.2.1. Prihvatni centri kao deo lokalne zajednice

Kako se prihvatni centri nalaze na teritoriji cele zemlje i u blizini gradova, dobra korelacija sa
lokalnim stanovništvom i zajednicom je od velike važnosti za normalno funkcionisanje centara, kao i
za integraciju migranata. Uz aktivnosti koje u cilju što bolje saradnje Komesarijata za izbeglice i
migracije i lokalnog stanovništva i lokalnih samouprava organizuje Komesarijat, značajnu ulogu imaju

40
i nevladine organizacije koje u okviru projekata pomažu migrantima koji su smešteni u prihvatnim
centrima, ali i lokalnoj zajednici kroz zajedničke aktivnosti. Takođe, bitno je osvrnuti se na saradnju
aktera iz različitih sektora u okviru zajednice, kao često presudni faktor uspešnosti rada sa populacijom
migranata i ranjivih grupa među njima, rešavanja situacija koje zahtevaju hitne intervencije, ali i
integraciji migranata i tražilaca azila koji se u Srbiji duže zadržavaju. Važnost saradnje je posebno
izražena imajući u vidu gore objašnjene razlike u iskustvu i obimu aktivnosti sa migrantima –
koordinacija i saradnja mogu da pomognu da kompleksnija iskustva sektora policije, zdravstva i sistema
socijalne zaštite prenesu i tema migracija i potreba ranjivih grupa unutar migrantske populacije približe
ostalim sektorima (Morača, 2014:56).

Međusobna saradnja se ostvaruje prvenstveno rešavanjem pojedinih slučajeva, što često

uključuje i reagovanje na urgentne situacije, pružanje direktne asistencije i upućivanja i koordiniranja
rada sa drugim nadležnim institucijama. Iako je većina zaposlenih u lokalnim zajednicama i
samoupravama, saradnju institucija na lokalnom nivou u načelu ocenila kao zadovoljavajuću i korektnu,
smatra se da se ona većinom zasniva na ličnim poznanstvima, da ne postoji sistemski uređen i stabilan
skup jasnih mera i postupaka, već da je umnogome uslovljena ličnim inicijativama službenika i
predstavnika organizacija i institucija. Dok ovaj vid saradnje odgovara na potrebe nekih od osnovnih
službenih radnji, on ne može biti dovoljan za rešavanje kompleksnijih situacija, kao ni za asistenciju
većem broju migranata. Takođe je evidentno da se predstavnici različitih sektora prevashodno oslanjaju
na pripadnike policije gotovo u svim segmentima rada sa migrantskom populacijom. Osim toga što
policija zbog prirode svog posla najčešće prva dolazi u kontakt sa iregularnim migrantima i tražiocima
azila, njeni pripadnici organizuju i koordinaciju ostalih sektora i asistenciju (obaveštavanje centra za
socijalni rad ili doma zdravlja, prevoz migranata, obezbeđivanje namirnica itd) (Morača, 2014:57).

Obrazovanje dece i uključivanje u školski sistem je važna stavka za integraciju dece migranata
u lokalnu zajednicu. KIRS u dogovoru sa školskim upravama na lokalnom nivou posreduje pri upisu
dece u školu. U pohađanju školskog gradiva i savladavanju učenja srpskog jezika u okviru prihvatnih
centara uglavnom su angažovani zaposleni u nevladinim organizacijama. Srbija ima razvijen pravni
okvir za inkluzivno obrazovanje koje podrazumeva obezbeđivanje jednakih prava kako za domicilne
građane tako i za strane državljane, uz zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu. Međutim, tek od
2012. godine je otpočelo sistemsko pohađanje školskog programa od strane dece iz populacije
migranata u zemlji. Narednih godina, broj dece iz migrantske populacije koji su bili uključeni u
obrazovni sistem se povećava. Od 2017. godine 130 škola je određeno za prihvat dece, čime su se škole

41
u neposrednoj blizini rasteretile i napravljen je plan ravnomernog prihvata dece u školama u lokalnoj
zajednici. U maju 2017. godine Ministarstvo prosvete donelo je Stručno uputstvo za uključivanje
učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja, koje predstavlja okvir za postupanje
u svim školama u kojima se obrazuju deca migranti. Stručnim uputstvom uvode se ideje prilagođavanja
praksi i pravila rada škola potrebama novih učesnika u sistemu, predviđa priprema članova porodice,
prijatelja i okruženja u kojem živi dete migrant, i radi na promeni normi i vrednosti zajednice u koje se
deca migranti uključuju, u ovom slučaju pre svega roditelja i dece iz lokalnih sredina. Ove procese
možemo nazvati primerima sistemskog iniciranja akulturacije, odnosno važnim elementima za
ostvarivanje inicijalnih koraka, od strane države i nadležnog ministarstva, u integraciji dece u sistem
obrazovanja, ali i u društvo u celini (APC/CZA, 2015:5).

U integraciji migranata u lokalnoj zajednici, veliku ulogu imaju mediji koji materijal
distribuiraju bilo na nacionalnom ili lokalnom nivou. Svojom retorikom i načinom predstavljanja rada
prihvatnih centara, ponašanja migranata i aktivnostima koje imaju, u velikoj meri mogu uticati na svest
građana i time učiniti da integracija i prihvatanje migranata u okviru zajednice budu na
zadovoljavajućem nivou. Pružanjem materijalne pomoći ugroženom lokalnom stanovništvu -
doniranjem životnih namirnica i materijalnih sredstva, obnovom lokalnih škola, ambulanti, ustanova
kulture, javne infrastrukture i slično, nevladine i vladine agencije i organizacije pozitivno utiču na odnos
lokalnog stanovništva prema migrantima, bolju integraciju i uključenost u lokalni sistem samih
migranata. Takođe, organizovanjem zajedničkih edukativnih ili zabavnih aktivnosti u koje bi bili
uključeni migranti i domicilno stanovništvo, može se mnogo učiniti za smanjenje diskriminacije,
integraciju i poboljšan kvalitet života migranata smeštenih u prihvatnim centrima.

4.3. Aktivnosti prihvatnih centara za smeštaj migranata u Republici Srbiji

Boravak i dnevne obaveze migranata koji su smešteni u neki od prihvatnih centara u Srbiji, kao
i aktivnosti koje se mogu u okviru njih organizovati, regulisani su jasno propisanim pravilima koja je
Komesarijat za izbeglice i migracije doneo u okviru Pravilnika o kućnom redu u centru za azil i drugom
objektu za smeštaj tražilaca azila. Кućni red obuhvata pravila ponašanja tražilaca azila i registrovanih

42
stranaca koji su izrazili nameru da podnesu zahtev za azil, a smeštena su u centar u skladu sa Zakonom
o azilu i privremenoj zaštiti. Ukoliko je korisnik nepismen, gluvonem ili je pripadnik naroda na čiji
jezik kućni red nije preveden, ukoliko je to neophodno, o pravilima kućnog reda u centru upoznaje se
usmeno na jeziku koji razume, odnosno uz pomoć tumača. Po pravilu, sve prostorije, uključujući i sobe
za smeštaj, imaju po dva ključa, od čega se jedan ključ stalno nalazi kod radnika obezbeđenja (Pravilnik
o kućnom redu u centru za azil i drugom objektu za smeštaj tražilaca azila, 2018:1-2).

Кorisnik je dužan da koristi prostorije centra, nameštaj, uređaje i opremu sa posebnom pažnjom
i čuva od oštećenja i kvara, kao i da nadoknađuje štetu koju je izazvao namerno ili krajnjom nepažnjom.
Prema navedenom Pravilniku, korisnik učestvuje u aktivnostima koje se odnose na čišćenje i uređenje
zajedničkih prostorija (Pravilnik o kućnom redu u centru za azil i drugom objektu za smeštaj tražilaca
azila, 2018:5-6). Takođe, posete korisnicima kao i posete nevladinih organizacija i eksternih saradnika
su regulisane i ograničene vremenski. Posebni programi nevladinih organizacija, udruženja i drugih
organizacija sprovode se u Centru u dogovoru i nakon odobrenja Кomesarijata, a prema potrebama
smeštenih korisnika, u skladu sa dobrom praksom i prihvaćenim standardima i u za to predviđenim
prostorijama (Pravilnik o kućnom redu u centru za azil i drugom objektu za smeštaj tražilaca azila,
2018:11).

Uz pomoć nevladinih organizacija, u prihvatnim i tranzitnim centrima omogućeno je

učestvovanje i pohađanje različitih vrsta aktivnosti kako za decu, tako i za odrasle migrante.
Organizacije civilnog društva kojima su ciljna grupa deca, bazirale su se na neformalno obrazovanje i
edukativne i preventivne aktivnosti. Save the Children, SOS Dečija sela Srbija, Grupa 484 i druge
nevladine organizacije su u okviru prihvatnih centara imale prostor u kojima je vršena edukacija, uz
redovno pohađanje školskih aktivnosti od strane dece. Prihvatni centri su organizovani po potrebi, a od
2015. godine do 2016. godine kada je potpisan Sporazum između Evropske unije i Turske, velikom
brzinom su adaptirani različiti objekti koji nisu imali namenu kolektivnog smeštaja (bolnice, vojne
kasarne i sl) u prihvatne ili tranzitne centre.

43
V Istraživanje obezbeđenosti životnih uslova u Prihvatnom centru Šid

5.1. Opis istraživanja

Predmet empirijskog istraživanja sprovedenog u svrhu pisanja ovog rada jeste stepen kvaliteta
životnih uslova u Prihvatnom centru Šid, koji je ukratko opisan u prethodnom delu rada, i stepen
zadovoljstva migranta smeštajnim kapacitetima. Istraživanje je sprovedeno u cilju doprinošenja
unapređenju uslova života u centrima za smeštaj izbeglica i migranata, pre svega na osnovu informacija
dobijenih od migranata koji su smešteni u ovom centru i to o uslovima života, kvalitetu hrane,
higijenskim uslovima i smeštajnim kapaciteta. Pored anketiranja migranata, prikupljeni su i podaci o
uslovima smeštaja i života migranata od zaposlenih u Prihvatnom centru Šid i zaposlenih u nevladinim
organizacijama koji rade u Prihvatnom centru Šid.

Osnovna istraživačka pitanja kojima se rukovodilo empirijsko istraživanje su sledeća:

- Kakvi su smeštajni kapaciteti u centrima za azil i prihvatnim centrima?

- Kakav je kvalitet podmirenja osnovnih životnih potreba?

- Da li demografske i socio–ekonomske karakteristike ispitanika, imaju uticaj na iskazane

probleme i izazove?

- Da li saradnja između državnih institucija i nevladinih organizacija dovodi do poboljšanja

uslova života u kolektivnom smeštaju?

Ovo istraživanje dizajnirano je jednim delom kao anketno ispitivanje odraslih lica smeštenih u
Prihvatnom centru Šid. Njime je obuhvaćeno 60 migranata izabranih neslučajnim uzorkom. Za analizu
podataka korišćene su metode deskriptivne statistike, kako bi se utvrdilo da li demografske i socio-
ekonomske karakteristike ispitanika imaju uticaja na iskazane probleme i izazove, kao i da li je
Republika Srbija u saradnji sa ostalim agencijama obezbedila adekvatan smeštaj i tretman lica koja se
nalaze na njenoj teritoriji.

Dimenzije i indikatori u ovom istraživanju su:

- Osećaj zadovoljstva izbeglica i migranata u kolektivnom smeštaju

- Mogućnost poboljšanja uslova života.

44
 Drugim delom, istraživanje je dizajnirano kao intervjuisanje zaposlenih u Prihvatnom centru
Šid u cilju istraživanja stavova zaposlenih o uslovima urgentnog smeštaja u prihvatnom centru.

5.2. Rezultati istraživanja

5.2.1. Osnovne karakteristike anketnog uzorka

Kao što je navedeno, istraživanje je izvršeno sa punoletnim ispitanicima i ispitanicama. Njihova

prosečna starost je 29,32 godine.

Grafik 1: Prosečne godine starosti ispitanika

Od ukupno 60 ispitanika/ca, 39 je muškog pola, dok je 21 ženskog. Udeo muških ispitanika čini
65%, dok 35% njih čine žene.

S obzirom da je u pitanju prihvatni centar u kojem su smešteni migranti i migrantkinje iz

različitih zemalja i są različitih govornih područja, pripremljene ankete prevedene su na arapski i farsi
jezik, dok je za učesnike koji ne govore ni jedan od dva navedena jezika usmeno prevođena anketa na
engleski jezik. Najveći broj ispitanika govori farsi i poreklom je iz Irana, njih 25 odnosno 41,7% od
ukupnog broja. Iz Sirije je 11 ispitanika/ca, odnosno 18,3%, i oni su anketu radili na arapskom jeziku.
Po 8 ispitanika, odnosno po 13,3%, dolazi iz Avganistana i Iraka. Iz Tunisa je poreklom 6 ispitanika,
odnosno 10%, a iz Pakistana 2 ispitanika, tj. 3,3%. Sa ispitanicima iz Pakistana anketa je rađena na
engleskom jeziku, zbog nepostojanja prevoda na urdu jezik.

45
 Grafik 2: Zemlja porekla ispitanika

Što se tiče dužine boravka u Srbiji, ona varira u opsegu od jednog do trideset šest meseci.
Prosečna dužina boravka u Srbiji je skoro 8 meseci (7,91 mesec). S obzirom na povremene premeštaje
migranata iz jednog u drugi prihvatni centar, koje Komesarijat za izbeglice i migracije vrši, 19
ispitanika, odnosno 30% njih, je ranije živelo u nekom drugom kampu, dok 42 anketirana
migranta/kinje nije menjalo kamp, odnosno 70% njih.

Grafik 3: Broj ispitanika koji su menjali prihvatni centar

Ukupan broj ispitanika koji su menjali prihvatni centar u kojem su boravili može se svrstati u
šest kategorija: oni koji su ranije bili u Centru za azil u Krnjači, Prihvatnom centru Principovac,
Prihvatnom centru Adaševci, Prihvatnom centru Preševo, Prihvatnom centru Sombor i Prihvatnom
centru Kikinda.

46
Grafik 4: Prikaz prihvatnih centara / centara za azil iz kojih su ispitanici premešteni u PC u Šidu

U Prihvatnom centru Principovac, koji se nalazi na teritoriji opštine Šid, bilo je smešteno 12
ispitanika/ca, u PC Adaševci i CZA Krnjača po njih dvoje, a u Preševu, Somboru i Kikindi po jedan
ispitanik/ca.

U okviru smeštajnih kapaciteta u Prihvatnom centru Šid, postoje sobe/spavaonice koje su

različite strukture i u njima može biti do 5 osoba. Prosečan broj osoba u jednoj sobi, prema odgovorima
anketiranih, jeste 2,55. Najveći broj ispitanika/ca, njih 18, odnosno 30%, živi sa još jednom osobom u
sobi. Od ukupnog broja, 17 anketiranih migranata/tkinja, odnosno 28,3% živi sa 2 osobe. Po 8
ispitanika, odnosno po 13,3% od ukupnog broja ispitanih navodi da živi sa još 3 ili 4 osobe. Petnaest
procenata ispitanika, odnosno njih 9, živi sa još 5 osoba u istoj sobi.

Kroz neformalni razgovor tokom popunjavanja ankete, veliki broj ispitanika/ca se izjasnio da je
zadovoljan brojem ljudi koji borave u sobi zajedno sa njima.

Grafik 5: Broj osoba u sobi

Broj ispitanika

Brolj ljudi u sobi

47
 S obzirom da je Prihvatni centar Šid namenjen kako ljudima koji putuju sami ili u pratnji
punoletnih prijatelja i rođaka, u njemu se nalazi i veliki broj porodica sa decom. Od ukupnog broja
ispitanka, njih 32, odnosno 53,3% putuje u grupi u kojoj se nalaze deca, odnosno lica mlađa od 18
godina. Od ukupnog broja ispitanika/ca, 28 njih putuje bez dece u grupi sa kojom putuju, što čini
46,37% ukupnog broja ispitanika/ca.

Migranti koji su menjali kampove mogu uporediti kvalitet uslova života u Prihvatnom centru
Šid u odnosu na druge prihvatne centre, dok osobe koje putuju sa decom, a s obzirom na drugačije
potrebe koje imaju deca, mogu takođe relevantno oceniti kvalitet uslova života u Prihvatnom centru
Šid. Ispitani migranti se u Srbiji nalaze iz različitih razloga, što objektivnih, što ličnih. Na pitanje da li
planiraju da ostanu u Srbiji, od 60 ispitanika/ca samo njih 7 je odgovorilo da planira da život nastavi u
Srbiji, dok je 53 ispitanika/ca odlučilo da putovanje nastavi dalje ka nekoj od zemalja Zapadne Evrope.
Dakle, svega 11,7% ispitanih migranata/kinja planira da ostane, dok čak 88,3% njih želi da napusti
Srbiju i smeštaj u kojem se nalaze.

5.2.2. Zastupljenost organizacija i institucija koje pružaju usluge

U prihvatnom centru Šid postoji nekoliko organizacija i institucija koje svakodnevno ili
povremeno pružaju različite vrste usluga ili stvari. U anketi su pobrojane nevladine organizacije, kao i
Vladine organizacije i institucije, a migranti/kinje su se izjasnili u kojoj meri koriste njihove usluge.
Usluge Komesarijata za izbeglice i migracije, koji i pruža uslugu smeštaja migranata u Prihvatnom
centru Šid, prepoznaje 50 ispitanika, odnosno 83,3%. Deset ispitanika/ca, odnosno 16,7% njih, KIRS
ne prepoznaje kao pružaoca usluge koji omogućava njihov boravak u Srbiji.

48
 Grafikon 6: Broj korisnika usluga Komesarijata za izbeglice i migracije

Kao relevantan učesnik u smeštaju i zbrinjavanju migranata učestvuje i Međunarodna

organizacija za migracije (IOM). Njihove usluge koristi 56 ispitanika/ca, odnosno 93,3% njih, dok
svega 4 ispitanika ne koristi usluge IOM – a.

Grafik 7: Broj migranata koji koriste usluge IOM-a

Kao organizacija koja pruža usluge uglavnom deci i maloletnicima bez pratnje i omogućava im
bolji kvalitet života prepoznata je i Fondacija SOS Dečija sela Srbija za koju 38 ispitanika/ca, odnosno
63,3% njih kaže da koriste njihove usluge, dok 22 migranta/kinje ne koristi usluge SOS Dečijih sela
Srbija.

49
 Grafik 8: Broj migranata koji koriste usluge SOS Dečijih sela Srbija

Kao i u većini humanitarnih kriza u svetu, organizacija Crvenog krsta je uzela učešće u
poboljšanju životnih uslova migranata smeštenih u Prihvatnom centru Šid. Ukupno 6 ispitanika/ca se
izjasnilo da koristi usluge ove organizacije, što predstavlja 10% ispitanih migranata/kinja.

Grafik 9: Broj migranata koji koriste usluge Crvenog krsta

Usluge organizacije Caritas, prema rezultatima istraživanja, koristi troje od 60 ispitanika/ca dok
ispitanika/ce, odnosno 95% njih ne prepoznaje usluge Caritasa u prihvatnom centru u kom borave.

50
 Grafik 10: Broj migranata koji koriste usluge Caritas-a

Skoro polovina anketiranih migranata/kinja se izjasnilo da koristi usluge Doma zdravlja. Od

ukupnog broja, 28 ispitanika/ca je koristilo zdravstvene usluge, što predstavlja 46%. Usluge
zdravstvene zaštite nije koristilo 54% ispitanika/ca.

5.2.3. Ocena odnosa zaposlenih i migranata i migrantkinja

Jedan od značajnih načina poboljšanja uslova života migranata u prihvatnom centru jeste i
njihova participacija. Stoga, ispitana je mogućnost koju migranti/kinje imaju za razgovor i predloge za
poboljšanje uslova života i smeštaja za Komesarijat za izbeglice i migracije. Svakodnevne razgovore
sa zaposlenima u KIRS -u i mogućnost davanja predloga za poboljšanje uslova života ima 31 ispitanik,
što čini 51,7% od njih 60. Nekoliko puta nedeljno 10 ispitanika/ca sa rukovodiocima prihvatnog centra
razgovara o uslovima života, dok nekoliko puta mesečno 8 ispitanika/ca navodi da ima mogućnost da
razgovara sa rukovodiocima prihvatnog centra. Mogućnost razgovora jednom mesečno ima 7
ispitanika/ca, dok razgovore sa rukovodiocima prihvatnog centra ređe od jednom mesečno ima najmanji
broj migranata, njih 4 odnosno 6,7% od ukupnog broja ispitanika.

S tim u vezi, važno je da odnos između zaposlenih u Prihvatnom centru Šid i samih migranata i
migrantkinja bude profesionalan i kvalitetan. Kao odličan odnos rukovodilaca kampa prema
ispitanicima/ama navodi 24 anketiranih, odnosno 40%. Odnos kao vrlo dobar ocenjuje 19 anketiranih,

51
dok ga kao dobar ocenjuje njih 12. Najmanji broj, 5 ispitanika, odnos sa rukovodiocima kampa ocenjuje
kao nedovoljno dobar, što čini 8,3% od ukupnog broja ispitanika.

5.2.4. Stepen zadovoljstva zadovoljenošću osnovnih životnih potreba

U anketi je izvršeno istraživanje i stepena zadovoljstva migranata i migrantkinja kvalitetom

podmirivanja osnovnih životnih potreba.

Veličinom sobe, odnosno životnog prostora koji mogu koristiti u privatne svrhe, veoma je
zadovoljno 4 ispitanika, odnosno 6,7%. Broj ispitanika/ca koji su zadovoljni veličinom sobe je 28,
odnosno 46,7%. Ni zadovoljno ni nezadovoljno je 8 ispitanika/ca, nezadovoljno je njih 13, dok je veoma
nezadovoljno 7 anketiranih, odnosno 11,7% od ukupnog broja.

Brojem ljudi sa kojima deli sobu veoma zadovoljno je 21,4% ispitanika. Zadovoljno je 50% od
ukupnog broja ispitanika, dok se 4,8% ispitanika izjašnjava kao nezadovoljno.

Količinom tople vode i pristupu istoj veoma je zadovoljno 36,7% ispitanika/ca, odnosno njih
22. Zadovoljno je 18 ispitanika/ca, tj. 30% od ukupnog broja anketiranih. Ni zadovoljno ni
nezadovoljno količinom i pristupom toploj vodi je 11 ispitanika/ca, dok najmanji procenat ispitanih
migranata i migrantkinja, njih 9, odnosno 15% nije zadovoljno količinom i pristupom toploj vodi.

Obezbeđenošću sredstvima za održavanje lične higijene veoma zadovoljno je 19,9%

anketiranih, dok je približan broj veoma nezadovoljno, njih 16,7%.

Većina odgovora vezanih za raznovrsnost hrane koju dobijaju u okviru prihvatnog centra bila je
negativna. Veoma nezadovoljno raznovrsnošću hrane je 20% anketiranih, odnosno njih 12. Kao
nezadovoljni se izjašnjavaju njih 23, odnosno 38,3% od ukupnog broja anketiranih. Ni zadovoljno ni
nezadovoljno je 15 ispitanika, tj. 25%. Zadovoljno je 6 ispitanih migranata/kinja, dok je najmanji
procenat veoma zadovoljnih, njih 4 odnosno 6,7% od ukupnog broja ispitanih.

Na pitanje o veličini porcije hrane, najveći broj anketiranih se izjasnio kao ni zadovoljni ni
nezadovoljni, njih 22 odnosno 36,7%. Veličinom porcije je veoma zadovoljno svega 8 ispitanika, tj.
13,3%, dok je veoma nezadovoljno 20% ispitanih migranata/kinja, odnosno njih 12.

52
 Pristup pijaćoj vodi, kao veoma dobar, ocenjuje 26 ispitanika/ca, odnosno 43,3%. Pristupom
pijaćoj vodi uopšte nije zadovoljno 6 ispitanika/ca, odnosno 10% od ukupnog broja. Kao razlog za
nezadovoljstvo učesnici u anketi navode česte nestanke vode u okviru prihvatnog centra.

Od ukupnog broja anketiranih, 42,9% navodi da su veoma zadovoljni mogućnošću pristupa

sanitarnom čvoru. Ispitanici izražavaju nezadovoljstvo samo zbog povremenih gužvi koje nastaju u
zajedničkim toaletima i kupaonicama.

5.2.5. Izazovi od uticaja na kvalitet života i smeštaja

Nakon što su se doselili na teritoriju opštine Šid, za migrante je bilo veoma važno da se integrišu
u lokalnu zajednicu i time utiču na kvalitet uslova života i međuljudskih odnosa. U celom tom procesu
dolazilo je do različitih izazova i prepreka koje su migranti i migrantkinje doživljavali. Stoga, u anketi
je ispitana učestalost prepreka koje ispitanici/ce doživljavaju tokom boravka u prihvatnom centru i
lokalnoj zajednici, a mogu uticati na kvalitet života.

Sa socio–kulturnim preprekama se često susreće dvoje ispitanika, odnosno 3,3%. Najveći broj,
njih 32 se povremeno susreće sa navedenim preprekama, što čini 53,3% od ukupnog broja anketiranih.
Retko socio–kulturne prepreke doživljava 12 ispitanika/ca, odnosno 20%. Ovu vrstu problema u
svakodnevnom funkcionisanju nikada nije doživelo 14 anketiranih migranata/kinja, odnosno 23,3%.
Na ponuđeni odgovor “skoro uvek” niko od ispitanika nije odgovorio pozitivno.

Grafik 11: Učestalost nailaženja na socio-kulturološke barijere

53
 Takođe, diskriminatorno ponašanje usmereno ka migrantima i migrantkinjama u Srbiji nije retka
pojava. Stoga je izvršena provera učestalosti osećaja diskriminacije koji oni imaju. Od ukupnog broja
ispitanih, njih 22 je navelo da povremeno oseća diskriminaciju, što čini 36,7%. Diskriminaciju je retko
u toku boravka u Srbiji osetilo 16 anketiranih, dok je 14 ispitanika/ca nikada nije osetilo. Po 4
ispitanika/ce, odnosno 6,7% od ukupnog broja, se izjasnilo da često ili skoro uvek oseća diskriminaciju.

Grafik 12: Učestalost diskriminacije koju migranti i migrantkinje osećaju

Još jedna od prepreka koju migranti i migrantkinje mogu imati u životu u Srbiji, a koje mogu
uticati na uslove života i smeštaja, jeste jezička barijera. I pored prevodilaca u centru, kao i časova
srpskog i engleskog jezika, poteškoće se dešavaju u svakodnevnom funkcionisanju unutar prihvatnog
centra, ali i van njega. Jezičku barijeru sa sagovornicima nikada nije doživelo 14 ispitanika, odnosno
23,3% od ukupnog broja. Retko je doživljava svega 4 ispitanika/ce. Probleme u svakodnevnom životu
i smeštaju zbog jezičke barijere doživljava 17 ispitanika/ca, odnosno 28,3% od ukupnog broja ispitanih.
Često je nepoznavanje jezika prepreka za neometano funkcionisanje kod 16 ispitanika/ca, odnosno
26,7%, dok je to skoro uvek slučaj kod 9 anketiranih, što čini 15% od ukupnog broja anketiranih.

54
 Grafik 13: Učestalost problema zbog jezičke barijere

Pored neprijatnosti koje migranti i migrantkinje mogu imati u svakodnevnom životu izvan
prihvatnog centra, i u samom prihvatnom centru se zaposleni mogu ponašati neprikladno i
neprofesionalno prema ljudima smeštenim u centru. 43,3% od ukupnog broja ispitanih, odnosno njih
26 se izjasnilo da osoblje u kampu nikada nije pokazalo agresivno ponašanje. Da se to retko dešava
navodi 22 ispitanika/ca, odnosno 36,7%. Od ukupnog broja, 10 anketiranih, tj. 16,7% navodi da su
zaposleni agresivni prema njima, dok je 2 ispitanika, odnosno njih 3,3% navelo da se zaposleni skoro
uvek agresivno ponašaju prema migrantima i migrantkinjama.

Grafik 14: Učestalost agresivnog ponašanja zaposlenih

Ukoliko postoje određeni problemi u okviru smeštaja ili vezano za životne uslove koje migranti
i migrantkinje imaju, važno je da postoji osoba ili služba kojoj se mogu obratiti. Od odgovora
zaposlenih veoma često zavisi rešavanje prepreka. Stoga, ispitano je da li i u kojoj meri zaposleni
pokazuju nezainteresovanost za rešavanje zahteva ljudi koji su u smeštaju prihvatnog centra. Od

55
ukupnog broja, 30% ispitanika odnosno 18 anketiranih, izjavljuje da nikada nisu naišli na
nezainteresovanost za problem koji imaju. Na nezainteresovanost za problem koji imaju retko nailazi
20 ispitanika, odnosno 33,3% od ukupnog broja. Povremenu nezainteresovanost od strane zaposlenih
za zahtev ili problem koji iznosi doživelo je 12 anketiranih, odnosno 20%. Na čestu nezainteresovanost
nailazi 6 ispitanika/ca, odnosno 10% ispitanika/ca, dok 4 ispitanika navodi da skoro uvek nailazi na
nezainteresovanost za rešavanje problema koji ima, što predstavlja 6,7% od ukupnog broja anketiranih.

Grafik 15: Učestalost nezainteresovanosti zaposlenih za rešavanje problema migranata/kinja

5.2.6. Preporuke migranata i migrantkinja o načinima poboljšanja uslova života u Prihvatnom

centru Šid

Nakon ocenjivanja postojećih usluga koje su im pružene, anketom su dobijeni i podaci o

predlozima samih migranata i migrantkinja smeštenih u prihvatnom centru o uslugama ili uslovima
života koje je potrebno poboljšati.

Na pitanje da li bi bolja ishrana u prihvatnom centru omogućila kvalitetniji život, 36 ispitanika,

odnosno 60% izjasnilo se da je bolja ishrana veoma potrebna za ostvarivanje kvalitetnijeg života u
prihvatnom centru. Devetnaest anketiranih, odnosno 31,7% je navelo da je potrebno da ishrana bude
bolja, dok je 4 ispitanika navelo da je delimično potrebno da se ishrana popravi, a samim tim i uslovi
života i smeštaja. Samo 1 od 60 ispitanika, naveo je da promena ishrane ne bi poboljšala uslove života
u prihvatnom centru, što čini 1,7% ispitanika.

56
 Da je više adekvatne odeće, obuće i ostalih non-food proizvoda (proizvodi koji nisu hrana)
veoma potrebno kako bi se poboljšali uslovi života i smeštaja odgovorilo je 32 ispitanika, odnosno
53,3% od ukupnog broja. Kao potrebno, izjasnilo se 40% ispitanika, odnosno 24 anketirana
migranta/kinje. Delimično potrebno ili nije potrebno više navedenih proizvoda za kvalitetniji smeštaj i
životne uslove izjasnilo se po 2 ispitanika/ce, odnosno po 3,3%.

Za poboljšanje smeštajnih i životnih uslova, 28 ispitanika/ca, odnosno 46,7% navodi da je

veoma potrebno više slobodnih i okupacionih aktivnosti u smeštaju u kojem se nalaze. Kao potrebne,
slobodne i okupacione aktivnosti navodi približan broj ispitanika, odnosno njih 26, tj. 43,3%. Više
pomenutih aktivnosti bi delimično popravilo uslove smeštaja, prema izjavi 4 ispitanika, dok dva
ispitanika misli da više aktivnosti ne bi poboljšalo uslove života i smeštaja u Prihvatnom centru Šid.

Internet konekcija u prihvatnom centru postoji i stabilna je, ali po 16 ispitanika/ca navodi da je
bolja internet konekcija veoma potrebna ili potrebna za poboljšanje uslova smeštaja, što čini 53,4%
ispitanika. Da bolja internet konekcija nije potrebna, ili je delimično potrebna za poboljšanje uslova
života, izjavilo je 40% ispitanika, dok je 6,7% anketiranih, odnosno njih 4, reklo da bolja internet
konekcija ne bi uticala na poboljšanje uslova smeštaja.

Češću participaciju migranata i migrantkinja u donošenju odluka unutar prihvatnog centra, a

koje se tiču njihovog smeštaja, kao veoma potrebnu prepoznaje 21 ispitanik/ca, odnosno 35% od
ukupnog broja. Kao potrebno, više učešća u odlučivanju navodi 12 ispitanika/ca, odnosno 20%. Ni
potrebno ni nepotrebno učestvovanje u donošenju odluka u cilju poboljšanja smeštaja smatra 9 ispitanih
migranata i migrantkinja, odnosno njih 15%. Da bi delimično uticali na poboljšanje uslova smeštaja
svojim učešćem u donošenju odluka smatra 4 migranta/kinje, odnosno 6,7%, a 14 anketiranih, tj. 23,3%
od ukupnog broja smatra da nije potrebno njihovo veće učešće u donošenju odluka unutar prihvatnog
centra, čime bi uticali na kvalitet smeštaja.

Odnos sa zaposlenima, kao stavku koja može uticati na poboljšanje uslova smeštaja i života
migranata u Prihvatnom centru Šid, kao veoma potrebnu prepoznaje 19 ispitanika/ca, odnosno 31,7%.
Približan broj, njih 17, smatra da je potrebno da odnos sa zaposlenima bude bolji, dok 8 ispitanih smatra
da niti je potrebno, niti je nepotrebno da se poboljša odnos sa zaposlenima i time utiče na kvalitet
smeštaja, što čini 13,3% od ukupnog broja ispitanih. Delimično je potrebno da se popravi odnos sa
zaposlenima i rukovodiocima kampa navodi 14 ispitanika/ca, odnosno 23,3%, dok poboljšanje odnosa

57
na relaciji zaposleni – migranti i migrantkinje ne smatra uslovom za poboljšanje uslovima smeštaja i
života 2 ispitanika, odnosno 3,3%.

Bezbednost života u prihvatnom centru je veoma važna za kvalitetan život i smeštaj. Predlog da
je veoma potrebno da se bezbednost poboljša dalo je 19 ispitanika/ca, odnosno 31,7%. Kao potrebno
poboljšanje bezbednosti zarad poboljšanja uslova smeštaja, navodi 15 ispitanika/ca, tj. 25% od ukupnog
broja anketiranih. Da je ni potrebno ni nepotrebno poboljšavati bezbednost unutar prihvatnog centra
navodi 10 ispitanika, što čini 16,7% od ukupnog broja ispitanih. Po 8 ispitanika/ca je izjavilo da je
potrebno delimično, ili da nije potrebno, poboljšati bezbednosne uslove u okviru prihvatnog centra, što
čini po 13,3% ispitanika.

5.2.7. Ispitivanje pružaoca usluga o stavovima vezanim za uslove života i smeštaja u Prihvatnom
centru u Šidu

Prema planu, pored anketiranja migranata u cilju dobijanja podataka o stepenu zadovoljstva
smeštajnim kapacitetima u Prihvatnom centru Šid, obavljeni su i intervjui sa 20 pružaoca usluga u
prihvatnom centru.

Intervjui su održani telefonskim putem, usled sprečenosti pristupa prihvatnom centru zbog
pandemije COVID-19. U intervjuima su učestvovali zaposleni u Komesarijatu za izbeglice i migracije,
Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji (EHO), Međunarodnoj organizaciji za migracije, Centru za
socijalni rad i Domu zdravlja.

U intervjuima je učestvovao veći broj zaposlenih koji su ženskog pola, u odnosu na muškarce.
Prosečni radni staž ispitanika u prihvatnim centrima u Srbiji iznosi 3 godine. Zaposleni angažovani od
strane Komesarijata za izbeglice i migracije su zaduženi za koordinisanje rada kampa, prihvat
migranata, raspoređivanje po sobama i administrativne poslove evidencije migranata koji su smešteni
u prihvatnom centru. Takođe, oni su zaduženi i za distribuciju odeće, obuće, higijenskih sredstava i
ostalih proizvoda koji nisu hrana. Uloga zaposlenih u KIRS–u je i adekvatno informisanje korisnika o
pravima, obavezama i dužnostima tokom boravka u prihvatnom centru. Pored toga, kao prvi kontakt i
kao osoblje koje se nalazi u okviru centra 24 časa dnevno, zaposleni u KIRS–u neretko pružaju i prvu
psihološku podršku migrantima, naročito onima koji se tek useljavaju u centar.
58
 Održavanje higijene i funkcionalnosti prostora, takođe je poverena zaposlenima u Komesarijatu
za izbeglice i migracije. Uz pomoć eksternih partnera, KIRS je zadužen za organizovanje ishrane svih
smeštenih migranata. Usluge prevoda pružaju prevodioci zaposleni u KIRS–u, kao i zaposleni u
Međunarodnoj organizaciji za migracije.

Zaposleni u nevladinim organizacijama koje deluju u okviru centra su zaduženi za organizovanje

različitih vrsta aktivnosti na dnevnom nivou. Aktivnosti se organizuju kako sa decom, tako i sa
odraslima. Okupacione, sportske, kreativne i edukativne aktivnosti utiču na bolje raspoloženje
migranata, pomažu njihovom učenu, kao i integraciji u lokalnu sredinu.

Zaposleni u Centru za socijalni rad i Domu zdravlja su zaduženi za poslove iz svojih oblasti.

Delovanje na poboljšanje smeštajnih kapaciteta i uslova života u prihvatnom centru u najviše

slučajeva je nadležnost zaposlenih u Komesarijatu za izbeglice i migracije, dok se zaposleni u
nevladinom sektoru i međunarodnim organizacijama izjašnjavaju da nemaju uticaj niti priliku da utiču
na poboljšanje smeštajnih kapaciteta. Oni migrantima pružaju psihološku podršku prilikom problema
koje imaju u smeštaju i organizuju njihovo slobodno vreme. Na pitanje da li zaposleni u nevladinim i
međunarodnim organizacijama, koji su intervjuisani, samoinicijativno podstiču razgovor o uslovima
smeštaja sa migrantima, ili su migranti inicijatori te teme u razgovoru, svi ispitanici su odgovorili da
nemaju nadležnost da razgovaraju sa migrantima o uslovima smeštaja, već da to rade isključivo kada
se migranti sami dotaknu te teme. Manji broj ispitanika su se izjasnili da smatraju da broj kreveta u
prihvatnom centru nije adekvatan broju ljudi koji su u njemu smešteni, dok su zaposleni u KIRS – u
komentarisali da koliko god kreveta da imaju, svi kapaciteti bi uglavnom bili popunjeni.

Ispitani zaposleni su se izjasnilo da su migrantima na raspolaganju sredstva za održavanje lične

higijene kao i higijene prostora – hladna i topla voda, sredstva za ličnu higijenu itd. Stepenom
angažovanosti migranata na održavanju zajedničkih prostorija i dvorišta prihvatnog centra, više su
zadovoljni zaposleni u nevladinom sektoru i međunarodnim organizacijama u odnosu na zaposlene u
KIRS–u. Ispitanici iz Komesarijata za izbeglice i migracije navode da često moraju da daju tzv.
“nagrade” migrantima koji pomažu u uređenju zajedničkih prostorija i da na taj način obezbeđuju
njhovu angažovanost. Nagrade se sastoje u dodatnoj odeći ili obući koju im dodeljuju, sredstva za ličnu
higijenu i slično. U toku ispitivanja nekoliko ispitanika je imalo upečatljive stavove koji na negativan
način predstavljaju ponašanje migranata i stepen lične higijene koji imaju.

59
 Većina intervjuisanih zaposlenih je izjavilo da smatra da je potrebna raznovrsnija hrana za
migrante, dok su svi ispitanici rekli da su veličine porcija adekvatne. Kao glavni problem, navodi se to
što je jelovnik jednoličan i ponavljajući i u tom stavu su se složili i zaposleni od strane KIRS–a i
zaposleni u nevladinim i međunarodnim organizacijama

Na pitanje o bezbednosti u prihvatnom centru, kao jednoj od važnih stavki kvalitetnog života,
svi intervjuisani se izjašnjavaju da je bezbednost na veoma visokom nivou, navodeći da prihvatni centar
ima sopstveni sistem video nadzora, ogradu duž celog dvorišta čime je odvojen od puta za motorna
vozila, električne i vodovodne instalacije su renovirane i sl. Takođe, navode da agresivno ponašanje
evidentiraju kao izolovane slučajeve koji se retko dešavaju između različitih grupa migranata, koji se
uvek završe mirnim putem. Agresivno ponašanje zaposlenih nije prepoznato ni od jednog
intervjuisanog zaposlenog. Jedna od glavnih manjkavosti jeste nedostatak privatnosti u sobama u
kojima su smešteni migranti, često sa ljudima koje prvi put upoznaju.

Zaposleni u KIRS–u na pitanje šta je potrebno prihvatnom centru Šid kako bi životni uslovi bili
bolji, navode da je nedostatak zaposlenih koji bi se bavili slobodnim vremenom migranata glavni
problem, kao i edukacija i senzibilisanost za rad sa migrantskom populacijom. Ostali zaposleni takođe
potvrđuju navode kolega iz KIRS–a, ali dodaju da su sve aktivnosti koje imaju uglavnom fokusirane na
decu, povremeno na žene, i da je potrebno više aktivnosti koje mogu uživati odrasli migranti takođe,
popust odlazaka u posete lokalnim znamenitostima izvan kampa. Usled velikog dvorišta, ispitanici su
navodili da bi se u dvorištu moglo napraviti igralište ili sportski teren koji bi migranti koristili tokom
slobodnog vremena, čime bi se poboljšali uslovi smeštaja i života. Takođe, kao izazov navode
kulturološku medijaciju, odnosno manjak zaposlenih na poslovima prevođenja.

Senzibilisanost zaposlenih u nevladinom sektoru je veća što se tiče mentalnog zdravlja

migranata i oni navode da je potrebna kontinuirana psihološka podrška migrantima, dok zaposleni u
KIRS–u u manjoj meri prepoznaju važnost psihološke podrške u cilju poboljšanja uslova života. Tokom
rada sa migrantima, trude se da ih u što većoj meri uključe u odlučivanje i funkcionisanje kampa, pa
tako kroz okupacione aktivnosti migranti i migrantkinje mogu sebi sašiti masku, zašiti pocepani deo
odeće ili sašiti maramu.

S obzirom da zaposleni u Komesarijatu za izbeglice i migracije tokom 7 dana 24 časa borave u

kampu i u odvojenim prostorijama imaju smeštaj, osećaju veliki pritisak i umor zbog obima posla i

60
načina života. Navode da bi znatno bolje funkcionisali kada bi bili rasterećeniji povećanim brojem
zaposlenih i podrškom od svojih nadređenih.

Od ponuđenih aktivnosti i usluga unutar kampa, nijedan zaposleni ne smatra da je bilo koja od
njih suvišna.

5.3. Diskusija rezultata istraživanja

Na osnovu predstavljenih rezultata može se utvrditi da se stepen zadovoljstva osnovnim

životnim potrebama razlikuje kod migranata i migrantkinja koji nisu menjali smeštaj, u odnosu na
migrante koji su ranije boravili u nekom od drugih prihvatnih centara ili centara za azil.

Veličinom sobe, kao veoma zadovoljni, izjašnjava se 11,1% anketiranih koji su ranije menjali
smeštaj, u odnosu na 4,8% onih koji se od početka svog boravka u Srbiji nalaze u Prihvatnom centru
Šid. Takođe, izjavom da su zadovoljni izjašnjava se 55,6% onih koji su ranije boravili u nekom drugom
centru u Srbiji, u odnosu na 42,9% onih koji nisu menjali prihvatni centar. Od ispitanika/ca koji su
menjali kamp ne postoje odgovori da su veoma nezadovoljni veličinom sobe, dok od ispitanika/ca koji
nisu menjali kamp 16,7% je veoma nezadovoljno. Na osnovu predstavljenih podataka, evidentno je da
je veličina soba u Prihvatnom centru Šid adekvatna u odnosu na neke druge prihvatne centre.

Tabela 1 – Zadovoljstvo veličinom sobe, prema prethodnom smeštajnom statusu

Brojem ljudi sa kojima dele sobu, identičan broj ispitanika, 50% i onih koji su menjali prihvatni
centar i onih koji nisu menjali prihvatni centar, izjasnilo se kao zadovoljno. Migranti i migrantkinje koji
su ranije bili smešteni u nekom od centara nisu izjavljivali da su nezadovoljni brojem ljudi sa kojima
dele sobu, dok anketirani koji nisu menjali prihvatni centar u kojem su smešteni u 4,8% slučajeva
navode da nisu zadovoljni brojem ljudi sa kojima dele sobu. I u ovom slučaju dolazimo do zaključka
da je broj ljudi u jednoj sobi bolji u Prihvatnom centru Šid u odnosu na druge prihvatne centre u Srbiji.

61
Tabela 2 – Zadovoljstvo brojem ljudi u sobi, prema prethodnom smeštajnom statusu

U slučaju pristupa i količini tople vode, migranti/kinje koji su menjali smeštaj navode u 27,8%
slučajeva da veoma zadovoljni pritupom toploj vodi, u odnosu na 40,5% onih koji ranije nisu živeli u
nekom od prihvatnih centara. Kao nezadovoljno izjašnjava se 27,8% migranata koji su menjali smeštaj,
u odnosu na 9,5% migranata koji nisu menjali smeštaj. Prema navedenim podacima, uviđamo da u
Prihvatnom centru Šid nedostaje tople vode, a potreban je i adekvatniji pristup istoj.

Tabela 3 – Zadovoljstvo pristupom toploj vodi, prema prethodnom smeštajnom statusu

Količinom sredstava za održavanje lične higijene je veoma zadovoljno 14,3% ispitanika koji
nisu menjali prihvatni centar, u odnosu na 5,6% ispitanika koji su ranije živeli u nekom drugom centru.
Kao veoma nezadovoljno izjašnjava se podjednak broj onih koji su menjali i onih koji nisu menjali
smeštaj, odnosno po 16,7%.

62
Tabela 4 – Zadovoljstvo količinom sredstava za održavanje lične higijene, prema
prethodnomsmeštajnom statusu

Zadovoljstvo raznovrsnošću hrane izrazilo je približan procenat ispitanika koji su menjali

prihvatni centar, kao i onih koji nisu menjali. 5,6% onih koji su menjali centar u kojem su smešteni, u
odnosu na 7,1% onih koji nisu menjali smeštaj izjavljuju da su veoma zadovoljni raznovrsnošću hrane.
Međutim, veće nezadovoljstvo pokazuju migranti i migrantkinje koji nisu menjali smeštaj, pa je njih
26,2% veoma nezadovoljno, u odnosu na 5,6% onih koji su menjali smeštaj. S tim u vezi, evidentno je
da Prihvatni centar Šid ima raznovrsniju hranu u odnosu na druge smeštajne centre.

Tabela 5 – Zadovoljstvo raznovrsnošću hrane, prema prethodnom smeštajnom statusu

Veličina porcije takođe može predstavljati prepreku u ostarivanju kvalitetnog smeštaja u

prihvatnom centru. Anketirani migranti i migrantkinje koji su ranije bili u nekom od drugih centara u
16,7% slučajeva navode da su veoma zadovoljni veličinom porcije, u odnosu na ispitanike/ce koji nisu
menjali smeštaj, koji se kao veoma zadovoljni veličinom porcije izjašnjavaju u 11,9% slučajeva.
Međutim, manje nezadovoljstvo izražavaju ispitanici/ce koji su menjali smeštaj, u odnosu na ispitanike

63
koji su od početka svog boravka u Srbiji u Prihvatnom centru Šid, koji prema navedenim podacima ima
zadovoljavajuće velike porcije hrane.

Tabela 6 – Zadovoljstvo veličinom porcije, prema prethodnom smeštajnom statusu

Pristup pijaćoj vodi, kao osnovni životni uslov, prema mišljenju migranata koji su ranije bili
smešteni u nekom drugom prihvatnom centru je u veoma dobra u 38,9% slučajeva u Prihvatnom centru
Šid. Ispitanici/ce koji nisu menjali smeštaj su veoma zadovoljni u 45,2% slučajeva. Međutim, prema
rezultatima istraživanja nezadovoljstvo je veće kod migranata/kinja koji su od početka boravka u Srbiji
u prihvatnom centru Šid u odnosu na migrante/kinje koji su ranije bili smešteni u nekom drugom
prihvatnom centru, čime se konstatuje da je pristup pijaćoj vodi u PC Šid adekvatan.

Tabela 7 – Zadovoljstvo pristupom pijaćoj vodi, prema prethodnom smeštajnom statusu

Mogućnošću korišćenja sanitarnog čvora zadovoljno je 44,4% ispitanika/ca koji imaju iskustvo
življenja u nekom drugom prihvatnom centru u Srbiji, kao i 42,9% ispitanika/ca koji se ranije nisu selili
u neki drugi prihvatni centar u zemlji. Kao veoma nezadovoljni, izjašnjava se 11,1% ispitanika koji su
ranije menjali smeštaj, dok kod migranata koji su od početka u PC Šid nema veoma nezadovoljnih.

64
Tabela 8 – Zadovoljstvo pristupom sanitarnom čvoru, prema prethodnom smeštajnom statusu

U odnosu na pol ispitanika/ca, vidljive su neznatne razlike u zadovoljstvu životnih uslova koje
su, prema navodima migranata/kinja zasnovane na različitim potrebama koje imaju muškarci i žene.

Tabela 9 – Zadovoljstvo veličinom sobe, prema polu

Koliko ste zadovoljni veličinom sobe

Ni zadovoljan ni
Veoma nezadovoljan Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan Veoma zadovoljan Total
Pol Muski 5 10 5 19 0 39
Zenski 2 3 3 9 4 21
Total 7 13 8 28 4 60

Od ukupnog broja ispitanica 9,52%, odnosno njih 2 je veoma nezadovoljno veličinom sobe u
kojoj se nalaze, u odnosu na 12,82% ispitanika odnosno njih 5. Takođe, veći broj ispitanica je veoma
zadovoljan veličinom sobe, njih četiri, odnosno 19,05%, dok se migranti muškog pola nisu izjašnjavali
kao veoma zadovoljni veličinom sobe.

Tabela 10 – Zadovoljstvo brojem ljudi u sobi, prema polu

Koliko ste zadovoljni brojem ljudi u Vašoj sobi

Ni zadovoljan ni
Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan Veoma zadovoljan Total
Pol Muski 0 14 15 10 39
Zenski 2 2 15 2 21
Total 2 16 30 12 60

Od ukupno 60 ispitanika/ca, niko se nije izjasnio kao veoma nezadovoljan brojem ljudi sa
kojima dele sobu. Brojem ljudi u sobi zadovoljno je po 15 ispitanika i ispitanica, što čini 38,46%
zadovoljnih migranata muškog pola i 71,43% migrantkinja, čime je razlika u procentima zadovoljstva
65
značajna. Međutim, kao veoma zadovoljni brojem ljudi u sobi izjašnjava se 10 migranata, odnosno
25,64% od ukupnog broja ispitanika muškog pola, dok se svega 9,52% ispitanica, tj. njih dve, izjašnjava
kao veoma zadovoljno brojem ljudi sa kojima dele sobu.

Tabela 11 – Zadovoljstvo pristupom toploj vodi, prema polu

Koliko ste zadovoljni pristupom toploj vodi

Ni zadovoljan ni
Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan Veoma zadovoljan Total
Pol Muski 7 6 11 15 39
Zenski 2 5 7 7 21
Total 9 11 18 22 60

Pristupom toploj vodi kao nezadovoljno se izjasnilo 9 ispitanika/ca, odnosno 15% od ukupnog
broja ispitanika/ca. Od toga, njih dve je ženskog pola, dok je 7 ispitanika muškog pola. Znatno veći
broj, 22 ispitanika/ce se izjasnilo kao veoma nezadovoljno pristupom toploj vodi, smatrajući da topla
voda nije dostupna u svakom trenutku za obavljanje higijenskih potreba. Tako je 7 ispitanica i 15
ispitanika navelo da su veoma nezadovoljni, što čini 33,33% od ukupnog broja ispitanih osoba ženskog
roda i 38,46% ispitanih muškaraca smeštenih u Prihvatnom centru u Šidu. Ovaj broj je procenutalno
približan i migranti i migrantkinje su se složili oko nedovoljno kvalitetnog pristupa toploj vodi.

Tabela 12 – Zadovoljstvo raznovrsnošću hranom, prema polu

Koliko ste zadovoljni raznovrsnošću hrane

Ni zadovoljan ni Veoma
Veoma nezadovoljan Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan zadovoljan Total

Pol Muski 10 13 7 5 4 39

Zenski 2 10 8 1 0 21

Total 12 23 15 6 4 60

Raznovrsnošću hrane veći broj migranata muškog pola se izjasnio kao nezadovoljan, 32,26%
od ukupnog broja migranata muškog pola, u odnosu na 9,52% od ukupnog broja migrantkinja.
66
Međutim, kao zadovoljno ili veoma zadovoljno izjasnilo se više muškaraca, njih 9, u odnosu na 1
ispitanicu ženskog pola. Mišljenja migranata su podeljena, ali su većinski negativna, s obzirom da od
ukupnog broja ispitanika/ca, njih 35, tj. 58,33% je nezadovoljno ili veoma nezadovoljno raznovrsnošću
hrane.

Tabela 13 – Zadovoljstvo veličinom porcije, prema polu

Koliko ste zadovoljni veličinom porcije

Veoma Ni zadovoljan ni
nezadovoljan Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan Veoma zadovoljan Total
Pol Muski 9 6 15 5 4 39
Zenski 3 5 7 2 4 21
Total 12 11 22 7 8 60

Veoma zadovoljnih migranata/kinja veličinom porcije ima podjednako, po njih četvoro, dok se
nezadovoljstvo najvišeg stepena pojavljuje kod migranata muškog pola, kod njih 29,03%, u odnosu na
14,29% veoma nezadovoljnih migrantkinja. Kao ni zadovoljni ni nezadovoljni izjašnjava se najveći
broj migranata/kinja, njih 22, odnosno 36,67% od ukupnog broja ispitanika/ca, i oni smatraju da je
veličina porcija dobra, ali da bi bilo dobro da bude veća.

Tabela 14 – Zadovoljstvo pristupom pijaćoj vodi, prema polu

Koliko ste zadovoljni pristupom pijaćoj vodi

Veoma Ni zadovoljan ni
nezadovoljan Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan Veoma zadovoljan Total
Pol Muski 4 7 4 7 17 39
Zenski 2 1 2 7 9 21
Total 6 8 6 14 26 60

Čak 43,33% ispitnih migranata i migrantkinja, od ukupno njih 60, je veoma zadovoljno
pristupom pijaćoj vodi koji imaju. Od ukupnog broja migrantkinja, njih 9, odnosno 42,86% je veoma
zadovoljno, u odnosu na 17 migranata muškog pola, tj. njih 43,59%, čime je približan broj oba pola

67
veoma zadovoljan. Kao nezadovoljno i veoma nezadovoljno izjasnilo se 11 migranata i 3 migrantkinje,
čime su ispitanice ženskog pola manje nezadovoljne od muških ispitanika.

Tabela 15 – Zadovoljstvo pristupa sanitarnom čvoru, prema polu

Koliko ste zadovoljni pristupom sanitarnom čvoru

Veoma Ni zadovoljan ni
nezadovoljan Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan Veoma zadovoljan Total
Pol Muski 2 3 6 9 19 39
Zenski 0 2 1 11 7 21
Total 2 5 7 20 26 60

Pristupom toaletu, odnosno sanitarnom čvoru, najveći broj ispitanika/ca je zadovoljno, njih 26
od ukupno 60. Od toga, 7 migrantkinja, odnosno 33,33% od ukupnog broja ispitanica je veoma
zadovoljno pristupom toaletu/sanitarnom čvoru koji imaju, dok je 48,72% od ukupnog broja muškaraca
zadovoljno pristupom. Prikazani procenti nam ukazuju na veće zadovoljstvo muškaraca, što može biti
prouzrokovano time da migrantkinje nemaju adekvatne mogućnosti za održavanje menstrualne
higijene. Takođe, tokom razgovora i dodatnih komentara, nezadovoljstvo je iskazivano jer ne postoje
bidei u toaletima, kako bi ispitanici/ce mogli da izvrše održavanje lične higijene na uobičajen način na
koji su navikli. Kao veoma nezadovoljno izjasnilo se svega 2 muškarca, dok se migrantkinje nisu
izjašnjavale kao veoma nezadovoljne pristupom sanitarnom čvoru. Veći je broj i nezadovoljnih
muškaraca, njih 7,69% od ukupnog broja ispitanika muškog pola u odnosu na 5,13% od ukupnog broja
ispitanica ženskog pola.

Tabela 16 – Zadovoljstvo količinom sredstava za održavanje lične higijene, prema polu

Koliko ste zadovoljni količinom sredstava za održavanje lične higijene

Ni zadovoljan ni Veoma
Veoma nezadovoljan Nezadovoljan nezadovoljan Zadovoljan zadovoljan
Total
Pol Muski 6 7 11 11 4 39
Zenski 4 3 3 8 3 21
Total 10 10 14 19 7 60

68
 Količinom sredstava za održavanje lične higijene veoma je zadovoljno 14,29% ispitanica od
ukupnog broja migrantkinja koje su učestvovale u istraživanju. Što se tiče muškaraca, njih je od
ukupnog broja veoma zadovoljno 10,26%. Kao zadovoljno izjašnjava se ukupno 19 ispitanika/ca, od
toga 28,21% muškaraca od ukupnog broja ispitanih migranata muškog pola, odnosno 38,10% ženskog
pola od ukupnog broja ispitanih migrantkinja. Kao veoma nezadovoljno se izjašnjava 6 migranata
muškog pola, odnosno 15,38% njih od ukupnog broja muškaraca koji su učestvovali u anketiranju, dok
se nešto veći broj, 19,05% ispitanica od ukupnog broja ispitanih migrantkinja izjašnjava kao veoma
nezadovoljno. Može se primetiti da su migranti muškog pola nezadovoljniji količinom sredstava za
ličnu higijenu kojoj imaju pristup.

U odnosu na stepen zadovoljstva migranata, prema rečima intervjuisanih zaposlenih, oni su u

većini slučajeva manje zadovoljni brojem kreveta u Prihvanom centru Šid i smatraju da on može biti
poboljšan. Prema mišljenju zaposlenih, migranti i migrantkinje imaju dovoljno sredstava za ličnu
higijenu i adekvatan pristup toploj i hladnoj vodi, dok se, kako je prikazano, mišljenje migranata/kinja
delimično poklapa sa mišljenjem zaposlenih, uz mišljenje migranata/kinja da postoji prostor za
obezbeđivanjem više adekvatnih sredstava za održavanje lične higijene. Razlika u ovom mišljenju se
javlja zbog toga što migranti mogu imati utisak da postoji nedostatak sredstava za ličnu higijenu, s
obzirom da se sredstva ne mogu uzimati svakodnevno, već u za to određeno vreme i samo određenu
količinu koja se određuje po broju osoba.

Zaposleni nisu zadovoljni stepenom uključenosti migranata i migrantkinja u funkcionisanje

prihvatnog centra, sa čime se slažu i sami migranti. Na tome postoji prostor za rad i za veću participaciju
lica smeštenih u prihvatnom centru u samom radu centra. Do ovoga dolazi jer migranti nisu motivisani
za učešće u organizovanju života u prihvatnom centru, s obzirom da većina njih planira da nastavi put
dalje, bez zadržavanja u Srbiji ili Prihvatnom centru Šid.

Raznovrsnost hrane u velikom broju slučajeva navode kao problem i zaposleni i migranti/kinje,
čime se njihovi stavovi po ovom pitanju uglavnom poklapaju. Dok zaposleni navode da su mišljenja da
je život u prihvatnom centru bezbedan, migranti/kinje se u 31,7% slučajeva ne slažu sa time i misle da
je veoma potrebno da se obezbedi veća sigurnost i bezbednost ljudi u centru. Razlika u mišljenju između
migranata i zaposlenih postoji jer zaposleni smatraju da su propisana sredstva koja omogućavaju
bezbednost – ograda, video nadzor, adekvatne strujne i vodovodne instalacije i sl. dovoljna, dok

69
anketirani migranti smatraju da im je potrebna veća zaštita u određenim odnosima koji se mogu javiti
unutar migrantske zajednice u prihvatnom centru (rasprave, svađe i sl).

I zaposleni i migranti i migrantkinje su u većini slučajeva mišljenja da je potrebno obezbediti

adekvatniju odeću, obuću i ostale proizvode koji nisu prehrambeni.

Primetno je da roditelji koji putuju sa decom, tokom anketiranja, daju odgovore i dodatne
komentare vezane za uslove života u Prihvatnom centru Šid koji su veoma negativni. Oni navode da je
struktura toaleta i kupaonica takva da im otežava održavanje dečije higijene. Međutim, navode da imaju
obezbeđenu dovoljnu količinu pelena za decu do dve godine starosti. Kao još jednu od negativnih strana
navode i to da nemaju često pristup mašinama za pranje veša, a da je potreba za tim velika zbog česte
potrebe za pranjem dečije odeće.

Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem u Prihvatnom centru u Šidu, može se izvršiti

poređenje sa standardima koja predviđa WASH program UNHCR–a. Količina vode propisana WASH
standardima, kao i udaljenost izvora vode i broj česmi odgovara mogućnostima koje migranti imaju u
prihvatnom centru. Broj osoba prema jednom toaletu je manji od broja broja koji predviđa WASH
program, što pokazuje da Prihvatni centar Šid ispunjava navedene standarde.

Kroz otvorene odgovore tokom anketnog istraživanja, migranti su uglavnom navodili da im je

potrebno više okupacionih aktivnosti, kao i veće mogućnosti izvan prihvatnog centra – kulturne,
društvene i druge aktivnosti u lokalnoj zajednici.

70
Zaključak

Na osnovu prikupljenih i obrađenih podataka, može se utvrditi da su uslovi života u Prihvatnom

centru Šid delimično dobri i da postoji prostor za unapređenje smeštajnih kapaciteta i usluga koje se
mogu ponuditi migrantima i migrantkinjama.

Prema rezultatima istraživanja mišljenja migranata, smeštajni kapaciteti su zadovoljavajući u

odnosu na broj migranata koji je trenutno smešten u Prihvatnom centru u Šidu. Raznovrsnošću hrane
migranti nisu zadovoljni, dok je količina hrane koju dobijaju u toku dana zadovoljavajuća, prema
njihovom mišljenju. Ostali životni uslovi poput vode, sanitarnih čvorova i sl. su dovoljni i u skladu su
sa ranije predstavljenim WASH standardima.

Ono što pogoršava životne uslove jeste diskriminacija koju migranti doživljavaju u velikom
broju, kao i jezička barijera i socio-kulturološke razlike.

Prema rezultatima istraživanja, prihvatnim centrom rukovode zaposleni u Komesarijatu za

izbeglice i migracije, dok nevladine i međunarodne organizacije, kao i državne službe potpomažu
funkcionisanju prihvatnog centra i organizovanju urgnetnog smeštaja.

Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa drugim državnim ustanovama, kao i

nevladinim organizacijama, pruža usluge smeštaja, ishrane, podmirivanja higijenskih potreba,
edukativne aktivnosti, kreativne i okupacione aktivnosti, zdravstvenu zaštitu. Saradnja između KIRS-a
i nevladinih i međunarodnih organizacija u mnogome poboljšava uslove života i smeštaja u Prihvatnom
centru Šid, s obzirom da se dobrom koordinacijom njihove usluge ne dupliraju, već različite
organizacije pružaju različitu vrstu usluga, a na korist migranata/kinja. Centar za socijalni rad nadležan
je za brigu o maloletnicima bez pratnje, kao i porodicama i pojedincima kojima je potrebna njihova
podrška.

S obzirom na urgentnost situacije u razdoblju od 2015. do 2019. godine, odgovor Republike

Srbije na priliv velikog broja ljudi za koje je bilo potrebno obezbediti smeštaj je bio pravovremen,
efikasan i zadovoljavajući u okviru mogućnosti i sredstava koje je zemlja u tom trenutku posedovala.

71
Pored postojećih, smeštajni kapaciteti su proširivani uz težnju ka poštovanju svih relevantnih propisa
kako domaćih, tako i međunarodnih.

Stavovi zaposlenih o životnim uslovima u Prihvatnom centru Šid se delimično poklapaju sa

stavovima migranata. Međutim, potrebno je raditi na senzibilisanju zaposlenih u prihvatnim centrima
za rad sa migrantima i migrantkinjama i njihovoj dodatnoj edukaciji, kako bi ljudima smeštenim u
prihvatnim centrima i centrima za azil bila pružena sva adekvatna pomoć i podrška.

Uz dodatna materijalna ulaganja, veoma važna je i participacija migranata i migrantkinja u

funkcionisanju prihvatnih centara, kao i životu lokalne zajednice.

Poboljšanje uslova života, proširenje smeštajnih kapaciteta, ali i integracija migranata i

migrantkinja uz pomoć obrazovanja i zapošljavanja, su ključ sa njihov neometan život u Srbiji.

72
Literatura

APC/CZA (2015). Migracije i obrazovanje – izazovi integracije dece migranata u obrazovni sistem u
Republici Srbiji, Beograd: APC/CZA
Beogradski centar za ljudska prava (2014). Migracije i međunarodno pravo ljudskih prava, Vodič za
praktičare br. 6, dopunjeno izdanje, Beograd: BG Centar za ljudska prava
Bobić, M., Babović, M. (2013). Međunarodne migracije u Srbiji – stanje I politike, Sociologija LV(2),
210– 228.
Cvejić, S., Babović, M., (2014). Migracioni tokovi u zemljama Zapadnog Balkana: Tranzit, polazište i
odredište 2009 – 2013., Beograd: SeConS Grupa za razvojnu inicijativu
Ćopić, S., Ćopić, Sl. (2017). Migranti, azilatni, izbeglice: određenje I razgraničenje osnovnih pojmova
I implikacije na pravni status lica I nivo njihove zaštite, Teme broj 1, 1 – 22. Beograd
Čekerevac, A., Perišić, N., Tanasijević, J. (2018). Social services for migrants: The Case of Serbia,
HKJU- CCPA, 18(1), 101–125
Feller, E. (2005). Refugees are not Migrants, Refugee Survey Quarterly, 24(4): 27–35.
Grandić, R. (1997). Teorija vaspitanja, slobodno vreme: priručnik, Novi Sad: Krimel
Gradnić, R., Letić, M. (2008). Prilozi pedagogiji slobodnog vremena, Novi Sad: Savez pedagoških
društava Vojvodine
Grujičić, G. (2016). Sporazum Evropske unije i Turske: uticaj na situaciju u Srbiji, Beograd: Grupa 484
Janković, V. (1967). Slobodno vrijeme u suvremenoj pedagoškoj teoriji i praksi, Zagreb: Pedagoško –
književni zbor
Kačavenda Radić, N. (1989). Slobodno vreme i obrazovanje, Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva
Komesarijat za izbeglice i migracije (2018). Pravilnik o kućnom redu u centru za azil i drugom objektu
za smeštaj tražilaca azila, “Službeni glasnik RS”, br 96/2018
Krstić, I. (2012). Zaštita migranata u Republici Srbiji – Priručnik za državne službenike I službenike u
lokalnim samoupravama, Beograd: IOM
Ktistakis, J. (2016). Zaštita migranata prema evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i evropskoj
socijalnoj povelji, Beograd: Savet Evrope
Međunarodna organizacija za migracije Bosna i Hercegovina (IOM BiH) (2018). Unapređenje borbe
protiv trgovine ljudima u krizi na Zapadnom Balkanu - Analitički izveštaj, Sarajevo: IOM
Morača, T. (2014). Migrantkinje i migranti u lokalnim zajednicama u Srbiji, Beograd: Atina-Udruženje
građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama
Organizacija za sigurnost i saradnju u Evropi (OEBS) (2017). Od prihvata do priznavanja:
identifikovanje i zaštita žrtava trgovine ljudima u mješovitim migracionim tokovima, Beč: OEBS
73
Pljakić, G. (2013). Kultura korišćenja slobodnog vremena, Novi Sad: Fakultet za sport i turizam
Republika Srbija Komesarijat za izbeglice i migracije (2016). Izveštaj o radu Komesarijata za
izbeglice i migracije za 2015. godinu, Beograd: KIRS
Republika Srbija Komesarijat za izbeglice i migracije (2017). Izveštaj o radu Komesarijata za
izbeglice i migracije za 2016. godinu, Beograd: KIRS
Republika Srbija Komesarijat za izbeglice i migracije (2018). Izveštaj o radu Komesarijata za
izbeglice i migracije za 2017. godinu, Beograd: KIRS
Republika Srbija Komesarijat za izbeglice i migracije (2019). Izveštaj o radu Komesarijata za
izbeglice i migracije za 2018. godinu, Beograd: KIRS
UNHCR (2000). A Handy Guide to UNHCR Emergency Standards and Indicators, Geneva: UNHCR
UNHCR (2014). Policy on alternatives to camps, Geneva: UNHCR
UNHCR (2020). Livelihoods and economic inclusion, Emergency handbook, Geneva: UNHCR
Vlada Republike Srbije (2018). Strategija suprotstavljanja iregularnim migracijama u Republici Srbiji
za period od 2018. do 2020. godine, Beograd: Službeni glasnik RS broj 105.
Vlada Republike Srbije (2018). Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, Beograd: “Sl. glasnik RS”, br.
24/2018
Vlada Republike Srbije (2011). Zakon o socijalnoj zaštiti, Beograd: “Sl. glasnik RS”, br. 24/2011
Vlada Republike Srbije (2019). Zakon o strancima, Beograd: “Sl. glasnik RS”, br. 24/2018 i 31/2019
Vlada Republike Srbije (2012). Zakon o upravljanju migracijama, Beograd: “Sl. glasnik RS”, br.
107/2012
Vojin, D., (2015). Utočište na teritoriji strane države, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava

Izvori sa interneta:
IOM - https://www.iom.int/key-migration-terms Pristupljeno 05.03.2020. godine
https://serbia.iom.int/sr/o-iom-u Pristupljeno 07.06.2020. godine
KIRS - http://www.kirs.gov.rs/wb-page.php?kat_id=171 Pristupljeno 27.05.2020. godine
UNHCR - https://www.unhcr.org/ Pristupljeno 29.05.2020. godine
Danski savet za izbeglice - https://drc.ngo/what-we-do Pristupljeno 29.05.2020. godine
Save the Children - https://nwb.savethechildren.net/ Pristupljeno 07.06.2020. godine

SOS Dečija sela Srbija - https://sos-decijasela.rs/nasi-programi/program-urgentne-pomoci-solidarnost/

Pristupljeno 07.06.2020. godine
Caritas - https://caritas.rs/madad-2/ Pristupljeno 07.06.2020. godine
74
 https://caritas.rs/nastavak-humanitarne-pomoci-za-izbeglice-i-migrante-u- republici-srbiji/
Pristupljeno 07.06.2020. godine
Jezuitska organizacija za pomoć izbeglicama - https://jrs.rs/projekti/integraciona-kuca-za-ugrozene-
kategorije-izbeglica/ Pristupljeno 7.6.2020.g
Crveni krst - https://www.redcross.org.rs/sr/javna-ovla%C5%A1%C4%87enja-i-programi-
cks/slu%C5%BEba-tra%C5%BEenja/ Pristupljeno 07.06.2020. godine

75
Prilozi

Prilog 1: Anketni upitnik na arapskom jeziku

Arapski prevod

(Godine starosti)‫_____العمر‬

(Pol) ‫ أنثى‬..…‫ ذكر‬:‫الجنس‬

(Zemlja porekla) ‫_________بلد المنش‬

(Dužina boravka u Srbiji) ‫صربيا‬ ‫_______مدة اإلقامة في‬

(Da li ste bili smešteni u nekom drugom prihvatnom centru u Srbiji?) ‫____هل سكنت في مركز استقبال آخر في صربيا؟‬

(Ako da, u kom?) ‫ في أي منها؟‬، ‫_____إذا كانت اإلجابة بنعم‬

(Sa koliko osoba trenutno živite u prihvatnom centru) ‫_____كم عدد األشخاص الذين تعيش معهم حاليًا في مركز االستقبال؟‬

(Da li u grupi sa kojom putujete ima dece)‫معهم؟‬ ‫المجموعة التي تسافر‬ ‫هل هناك أطفال في‬

(Da, Ne) ‫ ال‬, ‫نعم‬

(Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje DA, koliko godina imaju deca:) ‫ فكم عمر‬، ‫إذا كان الجواب عن السؤال السابق نعم‬
‫_________األطفال؟‬

(Da li planirate da nastavite putovanje dalje ili da ostanete u Srbiji) ‫_______هل تخطط لمواصلة رحلتك أو البقاء في صربيا؟‬

(Molimo Vas da zapkružite ime organizacije čije usluge koristite u centru u kom se nalazite) ‫يرجى وضع دائرة حول اسم المؤسسة التي تستخدم‬
‫ خدماتها في المركز الذي تتواجد فيه‬:

(Komesarijat za izbeglice i migracije) ‫ مفوضية الالجئين والهجرة‬.‫أ‬

(IOM) ‫ المنظمة الدولية للهجرة‬.‫ب‬
(SOS Dečija sela Srbija) ‫ قرى األطفال‬.‫ ج‬SOS ‫صربيا‬
(Save the Children) ‫ أنقذ األطفال‬.‫د‬

76
 ‫ الصليب األحمر‬.‫ه‬
(Crveni krst)
(Caritas) ‫كاريتاس‬
(Oxfam) ‫ أوكسفام‬.‫ز‬
(Dom zdravlja) ‫ مركز صحة المجتمع‬.‫ح‬
(Ostalo) ‫__________إضافة‬

(Koliko često imate mogućnost razgovora sa rukovodiocima centra na kojima možete da date
predlog za poboljšanje uslova života?) ‫كم مرة تتاح لك الفرصة للتحدث مع ادارة المركز حيث يمكنك تقديم اقتراح لتحسين ظروف‬
‫المعيشة؟‬

(Svakog dana) ‫ كل يوم‬.‫أ‬

‫ عدة مرات باألسبوع‬.‫ب‬
(Nekoliko puta nedeljno)
(Jednom nedeljno) ‫ مرة في األسبوع‬.‫ج‬
(Nekoliko puta mesečno) ‫ عدة مرات في الشهر‬.‫د‬
(Jednom mesečno) ‫ مرة في الشهر‬.‫ه‬
(Ređe od jednom mesečno) ‫ أقل من مرة في الشهر‬:‫ف‬

(Kako ocenjujete odnos zaposlenih u centru prema vama?)‫تجاهكم؟‬ ‫كيف تقيم عالقة موظفي المركز‬
(Odličan) ‫ ممتاز‬.‫أ‬
(Vrlo dobar) ‫ جيد جدا‬.‫ب‬
(Dobar) ‫ جيد‬.‫ج‬
(Dovoljan) ‫ مقبول‬.‫د‬
(Nedovoljan) ‫ غير مقبول‬.‫ه‬

‫راض‬ ‫راض‬ ‫غير مبال‬ ‫غير راض‬ ‫في رأيك كيف تقيم الخدمات المقدمة غير راض‬
‫جدا‬ Ni Nezadovoljan
Zadovoljan
zadovoljan ‫لك في المركز جدا‬
ni Veoma ‫حجم الغرفة‬
Veoma nezadovoljan nezadovoljan
zadovoljan
5 4 3 2 1 ‫عدد األشخاص في غرفتك‬
Veličina sobe

5 4 3 2 1 ‫الحصول على الماء الساخن‬

5 4
5 4
3 2
3 2
Broj ljudi u Vašoj sobi
1 ‫كمية الوسائل للحفاظ على النظافة‬
‫الشخصية‬
Pristup toploj vodi
1 ‫تنوع الغذاء‬
Količina sredstava za ličnu higijenu

77
‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫حجم الوجبة‬
‫‪Raznovrsnost hrane‬‬

‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬

‫الحصول على مياه الشرب‬
‫‪Veličina porcija‬‬
‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫الوصول إلى المرحاض‬
‫‪Pristup pijaćoj vodi‬‬

‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫النظافة في األماكن العامة‬

‫والمساحات حول المركز‬
‫‪Pristup sanitarnom čvoru‬‬

‫آخرى‬
‫‪Ostalo‬‬

‫‪(Skoro‬‬
‫)‪(Povremeno‬‬ ‫أحيانًا‬ ‫نادرا‬
‫)‪(Retko‬‬‫ً‬
‫)‪uvek‬‬ ‫تقريبا‬ ‫)‪(Često‬‬‫غَا ِلبًا‬ ‫)‪(Nikada‬‬ ‫أبدا‬ ‫ما هي المشاكل األكثر‬
‫دائما‬ ‫شيوعًا التي تواجهها‬
‫في التواصل مع إدارة‬
‫المركزالذي تقيم فيه؟‬

‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫)‪(Sociokulturne barijere‬‬

‫الحواجز االجتماعية‬
‫والثقافية‬
‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫السلوك التمييزي‬
‫‪(Diskriminatorno‬‬
‫)‪ponašanje‬‬

‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫‪(Jezička‬‬

‫اللغوي)‪barijera‬‬ ‫الحاجز‬

‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫)‪(Agresivno ponašanje‬‬

‫السلوك العدواني‬

‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬ ‫‪(Nezainteresovanost‬‬

‫‪zaposlenih za probleme‬‬
‫‪koje‬‬
‫عدم اهتمام )‪imate‬‬
‫الموظفين بالمشاكل‬
‫التى لديك‬
‫آخرى )‪(Drugo‬‬

‫‪(Veoma‬‬ ‫)‪(Potrebno‬‬ ‫‪(Ni poterbno ni‬‬ ‫‪(Delimično‬‬ ‫‪(Nije‬‬

‫)‪potrebno‬‬ ‫)‪nepotrebno‬‬ ‫)‪potrebno‬‬ ‫)‪potrebno‬‬
‫ضروري‬ ‫يرجى تحديد الشروط أو‬
‫ضروري‬ ‫ليست‬ ‫ضروري‬ ‫غير‬
‫األشياء التي تعتقد أنها‬
‫جدا‬ ‫ضرورية وال‬ ‫ضروري جزئيًا‬ ‫تحتاج إلى تحسين‬
‫غيرضروري‬
‫‪5‬‬ ‫‪4‬‬ ‫‪3‬‬ ‫‪2‬‬ ‫‪1‬‬

‫‪78‬‬
 ‫تغذية أفضل‬

(Bolja ishrana)
5 4 3 2 1 ‫مالبس وأحذية مناسبة أكثر‬
‫وغيرها من المواد غير‬
‫الغذائية‬
(Više adekvatne odeće, obuće i
ostalih NFI)
5 4 3 2 1 ‫المزيد من األنشطة‬
‫والتجمعات المتنوعة في‬
‫المخيم‬
(Raznovrsnije slobodne i
okupacione aktivnosti
u kampu)
5 4 3 2 1 ‫اتصال إنترنت أفضل‬
(Bolja internet konekcija)

5 4 3 2 1 ‫المزيد من المشاركة في‬

‫تقرير عمل المخيم‬
(Više učešća u odlučivanju o
funkcionisanju
kampa)
5 4 3 2 1
‫عالقة أفضل مع الموظفين‬
(Bolji odnos sa zaposlenima)
5 4 3 2 1 ‫تحسين األمن في المركز‬
(Poboljšanje bezbednosti u
centru)
‫آخرى‬
(Drugo)

(Prema Vašem mišljenju šta biste naveli kao pozitivne strane života u centru u kom boravite)
‫ ما الذي ستدرجه كجوانب إيجابية للحياة في المركز الذي تعيش فيه‬، ‫في رأيك‬

(Prema Vašem mišljenju šta bi trebalo uraditi kako bi se poboljšali uslovi života u centru u kom boravite): ‫ ما الذي يجب فعله لتحسين‬، ‫في رأيك‬
‫الظروف المعيشية في المركز الذي تعيش فيه‬

(Prostor za dodatni komentar)‫اإلضافي‬ ‫مساحة للتعليق‬:

79
‫!شكرا على وقتك‬

Prilog 2: Anketni upitnik na farsi jeziku

(Godine starosti) ‫سال های عمر________ـ‬

(Pol) ‫زن مرد‬ ‫جنسيت‬

(Zemlja porekla) ‫کشور مبدا ٰ________ـ‬

(Dužina boravka u Srbiji) ________:‫مدت اقامت در صربيستان‬

(Da li ste bili smešteni u nekom drugom prihvatnom centru u Srbiji? Ako da, u kom?) ______: ‫ايا در يک مرکز اقامتی ديگر در صربستان‬
‫زندگی کرده ايد؟ اگر بله در کدام؟‬

(Sa koliko osoba trenutno živite u prihvatnom centru) ________‫کنيد؟‬ ‫با چند نفر در حال حاضر در مرکز زندگی می‬
(Da li u grupi sa kojom putujete ima dece) ‫بله نه‬ :‫ايا فرزندان در گروهی که با انها سفر می کنيد وجود دارد؟‬

(Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje DA, koliko godina imaju deca)________ ‫اگر جواب سوال قبلی‬٬‫بله‬٬ ٫‫بچه ها جند ساله هستند؟‬

(Da li planirate da nastavite putovanje dalje ili da ostanete u Srbiji)_ _______ ‫ايا قصد داريد سفر خود را ادامه دهيد يا در صربستان‬
‫بمونيد؟‬

(Molimo Vas da zapkružite ime organizacije čije usluge koristite u centru u kom se nalazite) ‫لطفآ نام سازمانی را که از خدمات شان در مرکز‬
‫استفاده می کنيد عالمت گذار کنيد‬
a. Komeserijat za izbeglice I migracije
b. IOM
c. SOS Dečija sela Srbija
d. Save the Children
e. Crveni krst
f. Caritas
g. Oxfam
h. Dom zdravlja
(dopisati) __________________

‫چند بار فرصت داريد با مديران مرکز صحبت کنيد‬٫‫( که می توانيد پيشنهاد برای بهبود شرايط زندگی ارائه دهيد؟‬Koliko često imate
mogućnost razgovora sa rukovodiocima centra na kojima možete da date
predlog za poboljšanje uslova života?)
80
 a. ‫( هر روز‬Svakog dana)
b. ‫( چندين بار هفته‬Nekoliko puta nedeljno)
c. ‫( يک بار هفته‬Jednom nedeljno)
d. ‫( چندين بار در ماه‬Nekoliko puta mesečno)
e. ‫( يک بار در ماه‬Jednom mesečno)
f. ‫( کمتر از يک بار در ماه‬Ređe od jednom mesečno)

‫( چگونه نکرش کارمندان مرکز نسبت به شما را ارزيابی می کنيد‬Kako ocenjujete odnos zaposlenih u centru prema vama?)
a. ‫( عالی‬Odličan)
b. ‫( خيلی خوب‬Vrlo dobar)
c. ‫( خوب‬Dobar)
d. ‫( مناسب‬Dovoljan)
e. ‫( نارسا‬Nedovoljan)

‫تظر شما در مورد خدمات موجود در مرکز‬ ‫بسيار‬ ‫ناراضی‬ ‫نا راضی و نه‬ ‫راضی‬ ‫بسيار راضی‬
‫ناراضی‬ Nezadovoljan ‫ناراضی‬ (Zadovoljan) (Veoma
Veoma (Ni zadovoljan ni zadovoljan)
nezadovoljan nezadovoljan)

‫اندازه اتاق‬ 1 2 3 4 5

Veličina sobe

‫تعداد افراد در اتاق شما‬ 1 2 3 4 5

Broj ljudi u sobi

‫دسترسی به آب گرم‬ 1 2 3 4 5

Pristup toploj vodi

‫مقدار وسايل برای حفظ بهداشت شخصی‬ 1 2 3 4 5

(Količina sredstava za ličnu higijenu)

‫تنوع غذايی‬ 1 2 3 4 5
(Raznovrstnost hrane)

‫مقدار مواد غذايی‬ 1 2 3 4 5

(Veličina porcija)

‫دسترسی به آب آشاميدنی‬ 1 2 3 4 5

(Pristup pijaćoj vodi)

‫دسترسی به توالت‬ 1 2 3 4 5

(Pristup sanitarnom čvoru)

81
‫بهداشت در متاظق مشترک و حياط مرکز‬ 1 2 3 4 5

Higijena u zajedničkim prostorijama I prostoru u

krugu centra

‫( چيری ديگه‬Drugo)

‫رايج ترين مشکالت شما در برقراری ارتباط با مديران مرکز‬ ‫هرگز‬ ‫به ندرت‬ ‫گاهی‬ ‫غالبا‬ ‫تقريبا هميشه‬
(Nikada) (Retko) (Povremeno) (Često) (Skoro uvek)
‫جيست؟‬

‫فرهنگی‬-‫موانع اجتماعی‬ 1 2 3 4 5
(Sociokulturne barijere)

‫تبعيض‬ 1 2 3 4 5

(Diskriminatorno ponašanje)

‫مانع زبان‬ 1 2 3 4 5
(Jezička barijera)

‫رفتار پرخاشگرانه‬ 1 2 3 4 5
(Agresivno ponašanje)

‫عدم عالثقه کارمندان به مشکالت شما‬ 1 2 3 4 5

(Nezainteresovanost zaposlenih za probleme koje imate)

‫ديگر‬

‫لطفا ً شرايط يا مواردی را که به نظر تان برای وضعيت‬ ‫الزم نيست‬ ‫الزم است نه الزم است و تا حدی الزم‬ ‫بسيار الزم‬
‫بهتر مهم هستند‬٫‫مشخص کنيد‬ (Nije potrebno) ‫است‬ ‫نه الزم نيست‬ ‫است‬
(Potrebno)
(Delimično (Ni potrebno ni (Veoma
potrebno) nepotrebno) potrebno)

‫تغذيه بهتر‬ 1 2 3 4 5

(Bolja ishrana)

‫لباس و کفش مناسب‬ 1 2 3 4 5

(Više adekvatne odeće, obuće i ostalih NFI-a)

‫فعاليت های متنوع تر در مرکز‬ 1 2 3 4 5

(Raznovrsnije slobodne i okupacione aktivnosti
u kampu)

‫اتصال به اينترنت بهتر‬ 1 2 3 4 5

(Bolja internet konekcija)

82
 ‫دخالت بيشتر در تصميم گيری در مورد عملکرد مرکز‬ 1 2 3 4 5

(Više učešća u odlučivanju o funkcionisanju

kampa)

‫رابطه بهتر با کارمندان‬ 1 2 3 4 5

(Bolji odnos sa zaposlenima)

‫افزايش امنيت در مرکز‬ 1 2 3 4 5

(Poboljšanje bezbednosti u centru)

‫( ديگر‬Drugo)

‫به نظر شما آنجه در زندگی در مرکزی که زندگی می کنيد مثبت است‬ (Prema Vašem mišljenju šta biste naveli kao pozitivne strane života u
centru u kom boravite)
_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

‫( برای بهبود شرايط زندگی در مرکز که آن زندگی می کنيد چه کاری بايد انجام شود‬Prema Vašem mišljenju šta bi trebalo uraditi
kako bi se poboljšali uslovi života u centru u kom boravite)

_________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

‫( نظر اضافی‬Prostor za dodatni komentar)

______________________________________________________________________________

‫تشکر‬

Prilog II

PROTOKOL ZA INTERVJU

1. Predstavljanje anketara i projekta

Dobar dan, ja sam Đorđe Perišić, master student Studija migracija na Univerzitetu u Beograd i
sprovodim istraživanje na temu Efekti primene politike urgentnog smeštaja na kvalitet života migranata

83
– studija slučaja PC Šid. Cilj istraživanja je doprinos unapređenju uslova života u centrima za smeštaj
izbeglica i migranata, kao i dobijanje informacija od zaposlenih u Prihvatnom centru Šid o uslovima
života, kvalitetu hrane, higijenskih uslova i smeštajnim kapacitetima. Precizne informacije od
zaposlenih koji rade direktno sa korisnicima značajne su radi detaljnijeg shvatanja konteksta i uslova u
kojima migranti žive, kao i sagledavanja efekata primene politike urgentnog smeštaja na kvalitet života
migranata. Napominjemo da će sve informacije koje budete izneli biti iskorišćene samo za potrebe
istraživanja, kao i da je poverljivost iznetih podataka zagarantovana.

2. Dobijanje saglasnosti za intervju

Ovaj razgovor će trajati do 30 minuta. Molimo Vas da budete iskreni u odgovaranju na pitanja. Ne
postoje tačni ili netačni odgovori, tako da Vas molimo da odgovori budu što detaljniji. Ukoliko budete
imali određene nejasnoće, budite slobodni da nam se obratite za pomoć. Snimanje ovog intervjua će
omogućiti kvalitetnije prikupljanje podataka, stoga Vas molimo da odobrite snimanje razgovora.

3. Realizacija intervjua

Intervju se radi u adekvatnom prostoru gde neće dolaziti do uznemiravanja. Pratiće se pitanja iz ovog
vodiča, redosledom koji je naveden, bez davanja prostora osobi koja odgovara da pravi velike digresije.
Potrebno je aktivno slušati sagovornika. Akcenat je na dobijanju što detaljnijih odgovora.

A. Identifikacione informacije

Molim Vas da predstavite sebe i ustanovu u kojoj radite.

 Naziv ustanove ili organizacije u kojoj radite?

 Na kom radnom mestu radite i koja su vaša zaduženja?
 Koliko dugo ste zaposleni na ovoj poziciji?

B. Opis posla

 Na koje načine migrantima u okviru aktuelne izbegličke krize?

84
  Da li vaše angažovanje u Prihvatnom centru Šid može na bilo koji način uticati na poboljšanje
uslova života migranata?
 Da li imate ovlašćenja da sa migrantima razgovarate o uslovima smeštaja u Prihvatnom centru
Šid?

C. Izazovi u radu sa migrantima

 Da li smatrate da su smeštajni kapaciteti u okviru Prihvatnog centra dovoljni za broj ljudi koji
je u njemu trenutno smešten?
 Da li smatrate da je migrantima obezbeđeno dovoljno raznovrsne hrane i NFI – a?
 Da li smatrate da migranti imaju adekvatan pristup održavanju lične higijene i higijene
prostora?
 Da li je prostor prihvatnog centra u kojem ste angažovani bezbedan za život – obezbeđen
ogradom, video nadzorom, gelenderima, sa adekvatnom električnom i vodovodnom
instalacijom i sl.?

D. Prevazilaženje izazova

 Šta je po Vašem mišljenju potrebno unaprediti u okviru smeštajnih kapaciteta u prihvatnom

centru u kojem ste angažovani?
 Da li su migranti dovoljno angažovani u održavanje životnog prostora?
 Koje usluge, po vašem mišljenju treba dodati, a koje ukloniti, u okviru prihvatnog centra u
kojem ste angažovani?

85