Ја сам Михаило Идворски Пупин

Говедар из Баната. Ја не верујем да има бога. Ја знам да има

бога ! Узет сам од својих говеда и одведен у свет да народу
јављам чуда господња у природи. Од своје неписмене мајке
Олимпијаде сам добио аманет да пођем у потрагу за знањем.
Њој дугујем сва моја научна постигнућа и моје утемељење у
Српство и православну веру. И ако је била неписмена, знала је
целу библију напамет и имала визију да после смрти мога оца,
мене, једину мушку главу у кући, пошаље у бели свет по знање.
Захваљујући њеној мудрости и утемељењу у православљу, у
белом свету сам досегао висине о којима обичан свет може само
да сања. И ако сам био оснивач Колумбија универзитета и НАСЕ,
председник Њујоршке академије наука и признати научник са 38
научних патената, на свом имању у Нордфлоку сам се бавио
земљорадњом, и ту сам запошљавао само Србе. Када је почео
први светски рат, користио сам свој научни и људски углед да
помогнем свом напаћеном Српском народу, измученом у два
балканска рата. Заједно са американком Мејбл Грујић и Светим
Савом двадесетог века, владиком Николајем Велимировићем,
обишао сам Сједињене Америчке Државе уздуж и попреко и
прикупио, и о свом трошку опремио 20 хиљада српских
добровољаца и упутио их на Солунски фронт. Код америчких
банкара сам заложио целокупну своју имовину како би Србија
добила ратни кредит, неопходан за војну опрему. На примедбу
банкара да би Србија могла пропасти у том рату, одговорио сам
да ако Србија пропадне , нека пропаднем и ја. Искористио сам
своје научне проналаске бежичне комуникације у авијацији и
сонара, који је нашао примену на подморницама, као и моје
лично пријатељство са Америчким председником Вилсоном, да
се САД укључи у први сведски рат. На париској конференцији у
Версају био сам члан српске делегације и убедио председника
Вилсона да је већи део Баната српска земља, што је на крају тако
и било. Ја сам на овакав начин бранио Српство и Србију.