https://www.bbc.

com/serbian/lat/srbija-
48854910

Srbin poslao čoveka na Mesec, a za

njega verovatno nikad niste čuli
• Nataša Anđelković
• BBC novinarka

9 jul 2019

AUTOR FOTOGRAFIJE,AMERIČKA AMBASADA

Potpis ispod fotografije,
Srpski Apolo tim 1969. - (sleva na desno): Slavoljub Sem Vujić, Pavle Duić, Danilo Bojić,
Milojko Majk Vučelić, Miloš Šurbatović, Piter Galović i David Vujić
„Hjustone, imamo problem" - bilo je upućeno Srbinu u Hjustonu.
Problem „Apola 13" 1970. godine rešio je Milojko Majk Vučelić, projektni menadžer
NASA vasionske misije, isti onaj koji je učestvovao i u misiji „Apolo 11" - kada je 20. jula
1969. čovek prvi put stupio na Mesec.
Za spašavanje astronauta „Apola 13" američki predsednik Ričard Nikson iste godine
odlikovaće ga najvišim američkim civilnim odlikovanjem - Predsedničkom medaljom
slobode.
„Apolo misija je bila perjanica za čovečanstvo, a Majk Vučelić bio je na pravom mestu u
pravo vreme", kaže za BBC na srpskom Ivan Kostić, profesor Mašinskog fakulteta na
katedri za vazduhoplovstvo.
Na ovog u Srbiji relativno nepoznatog, a širom sveta priznatog američkog inženjera
srpskog porekla, podsetila je Američka ambasada u okviru kampanje o srpskim
velikanima - „Vi ste svet".
„Fantastična sedmorka Srba"
Povodom 50 godina od sletanja na Mesec objavili su video uz poruku - „Zbog vas koji
verujete u nemoguće i svakoga dana nemoguće pretvarate u stvarnost".
Preskočite sadržaj sa Twitter, 1
Kraj sadržaja sa Twitter, 1
Kostić ističe da je Vučelić bio vrlo priznat stručnjak u NASA, ali da se u Srbiji malo o
tome zna.
„Imao je sreću da učestvuje u Apolo misijama i zaista je dao veliki doprinos za struku",
objašnjava profesor.
Američki stručnjak posetio je Srbiju septembra 2009.
Na poziv Ministarstva dijaspore Vlade Republike Srbije zajedno s kolegom Slavoljubom
Vujićem, posle 30 godina došao je u Beograd i održao predavanje na Mašinskom
fakultetu.
„Obično nas pitaju da li je stvarno bilo sletanja na Mesec. Naravno da je bilo, a sad
možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali", rekli su Vučelić i
Vujić.
Oni su tada, uz osmeh poručili da je na projektima Apola radila „fantastična sedmorka
Srba", mada je verovatno bilo i više.
„Sad ćete vi novinari da napišete da je američki svemirski program zavisio od Srba. Ne,
mi smo bili samo deo tima od više od 400.000 ljudi", citira „Politika".
Tadašnji državni sekretar Ministarstva dijaspore Miodrag Jakšić upoznao je lično
inženjera Vučelića.
„Vučelić je bio veliki čovek i svi za njega kažu da je bio važna karika - snalažljiv, mudar i
vedrog duha", opisuje Jakšić za BBC na srpskom,
Kao spretan i inženjer velikog iskustva - rešavao je stvari u hodu.
Kaže da je i za njih bilo iznenađenje što je toliko Srba učestvovalo u vasionskim
misijama NASA.
„Znam za bar devet imena i mnogu od njih bili su u samom vrhu. Problem je što se malo
znalo o tim velikanima, koji su dosegli značajne visine, a nikad se nisu odrekli korena",
dodaje Jakšić.
I profesor Kostić navodi da je malo poznato da upravo u ovoj oblasti Srbija već
decenijama ima brojne eksperte.
„Ne zna se ni da imamo redovnu univerzitetsku nastavu iz vazduhoplovstva, još od
1937. Naši stručnjaci odlaze u NASA, ali i Boing i Erbas", kaže Kostić.
Potpis ispod fotografije,
Posle misije „Apolo 11" 1969. stručnjaci NASA ispituju čestice donete sa Meseca

Ko je Majk Vučelić?
• Rođen je 1930. godine u Garešnici u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, sadašnjoj
Hrvatskoj.
• Diplomirao je 1954. godine na Mašinskom fakultetu u Zagrebu - zbog ovih
biografskih podataka, neki ga smatraju Hrvatom, iako je za sebe govorio da je
Srbin.
• Neko vreme je radio za „Mercedes-Benc" u Nemačkoj, da bi se 1956. odselio kod
strica u Ameriku - Atlantik je prešao teretnim brodom.
• Tamo se zaposlio u fabrici aviona "Cesna".
• Nekoliko godina kasnije, 1962. dobija posao u kompaniji „Nort ameriken aviejšn",
koja je sarađivala s NASA - tamo je radio kao projektant uređaja za spasavanje
pilota iz aviona presretača F-104 Starfajter i strateškog bombardera B-58
Hastler.
• Tokom Hladnog rata bio je deo i američko-sovjetskog svemirskog programa
Apolo-Sojuz - radio je na prilagođavanju svemirskih brodova za spajanje sa
ruskim Sojuzom.
• Učestvovao je i u programu prve američke orbitalne svemirske stanice -
Skajlabu, lansiranoj 1973. godine.
• Godine 1975. premešten je u London, u funkciji potpredsednika „Ist Ves Trejda"
za kompaniju Rokvel Internešnal zaduženog za razvoj trgovinskih odnosa sa
zemljama istočne Evrope.
• I kad je napustio posao u NASA, sve vreme je bio njihov reporter dodeljen BBC-
u.
 • Posle toga osniva sopstvenu kompaniju - Ideal Electric. Kupio ju je kao gotovo
propalu kompaniju u Ohaju i za kratko vreme je učinio profitabilnom.
• Preminuo je 10. septembra 2012. godine - mesec dana posle smrti Nila
Armstronga, čoveka koji je prvi zakoračio na Mesec.

Menadžer za probleme
Već u tridesetim Vučelić je, piše RTS, postao deo tima od oko 300 inženjera u
programu „Apolo", a lično je rukovodio misijama „Apolo 8" i „Apolo 13".
Od 1966. do 1978. direktor je u NASA centru u Hjustonu, gde je zadužen za otklanjanje
svih grešaka do kojih bi moglo doći tokom leta - pa dobija nadimak „menadžer za
probleme".
Protivio se postavljanju avionskih vrata na kapsuli „Apolo" i smatrao je da bi bolje bilo
staviti vrata koja se otvaraju eksplozijom.
Da je realizovao tu ideju možda ne bi došlo do tragedije 1967. kada su svi članovi
posade „Apola 1" poginuli tokom probnog leta - jer nisu mogli da otvore vrata.
Astronauti sa Titom
Misija „Apolo 8" izvedena na Božić 1968. bila je prvi pokušaj ljudi da krenu na put do
Meseca.
Posle tog leta trojica astronauta su tokom svetske turneje posetili i Jugoslaviju i
tadašnjeg predsednika Josipa Briza Tita.
„Po povratku, astronaut Frank Borman ispričao mi je da ga je Tito pitao da li se bojao,
na šta mu je on odgovorio da nije, jer je jedan jugoslovenski inženjer, Majk Vučelić, bio
odgovoran za njegov let", svedočio je za Blic.
Nakon toga Vučelić je dobio poziv od Tita i više puta se sastao s njim u Beogradu i u
Americi.
Kako je izgledala akcija spasavanja?
Vučelić je za Politiku opisao dramatično veče kada je tokom leta „Apola 13" 1970.
godine, izgovorena čuvena rečenica koja je postala deo istorije, a posada morala da
odustane od sletanja na Mesec.
Preuzeo je dužnost u kontroli leta uveče u osam i 45, a eksplozija se dogodila u devet
sati.
„To su obično dosadni letovi, tokom kojih se ništa ne događa", rekao je.
Očekujući da posada ode na desetočasovno spavanje, odlučili su da igraju bridž.
„Nikome nije ni padalo na pamet da je moglo da dođe do eksplozije, čak nikada nije ni
urađena simulacija za eksploziju, `jer se to nikada neće dogoditi`.
„Prvo su svi ekrani pocrneli i mi smo pomislili da su zakazali instrumenti. Tek desetak
minuta kasnije smo shvatili da je došlo do eksplozije", svedočio je Vučelić.
Njegov prioritetni zadatak bio je da se obezbedi kiseonik i električna energija da bi
astronauti mogli bezbedno da se vrate.
„Borili smo se za njihov spas četiri dana i četiri noći i uspeli", prisetio se Vučelić.