ШАБАЧКА ГИМНАЗИЈА

МАТУРСКИ РАД
ИЗ ИСТОРИЈЕ

ЕРУПЦИЈА ВЕЗУВА 79. ГОДИНЕ

МЕНТОР: УЧЕНИК:

Душан Јовановић, проф Урош Томић, IV-3

Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

Шабац, јун, 2023.

2
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

САДРЖАЈ

Страна:
1. УВОД.............................................................................................................................3

2. ВУЛКАН ВЕЗУВ.........................................................................................................4

2.1. Положај, настанак и изглед Везува...............................................................4

3. АКТИВНОСТИ ВЕЗУВА И ЕРУПЦИЈА 79. ГОДИНЕ.......................................7

3.1. Ерупција Везува 79. године.............................................................................7

3.2. Помпеја – антички град под вулканским пепелом....................................9

3.3. Херкуланум (Herculaneum) – жртва ерупције 79. године........................11

4. ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................13

5. ПРИЛОЗИ...................................................................................................................14

5.1. Попис слика.....................................................................................................14

6. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................15

3
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

1. УВОД

Вулкан Везув се налази на Апенинском полуострву, у Италији поред Напуљског

залива. Поред забележених 50 ерупција до сада, као најпознатија издваја се ерупција
која се догодила 79. године, у доба античког Рима када су уништени градови: Помпеја,
Херкуланум и остали. Ово је једини активни вулкан на копненом подручју Европе.
Последња велика ерупција је забележена 1944. године.1

У матурском раду је представљен вулкан Везув, са посебним фокусом на његову

активност 79. године. У првом делу рада указано је на положај, настанак и изглед
вулкана. Занимљиво је истаћи да историја вулканског здања Сома-Везув почела је пре
скоро 25.000 година, растом планине Соме због претежно експлозивних ерупција
подређене ниске енергије. Друго поглавље рада се бави важнијим активностима Везува,
између осталог ерупцијом 79. године (тип ерупције – експлозија) која је довела до
бројних људских жртава и уништила оближња насеља. До открића Помпеје и осталих
насеља испод вукланског пепела, довела су археолошка истраживања 18. века, те је
данас могуће увидети оригиналне античке улице са остацима кућа, људских фосила и
осталог у подножју Везува. Научници су накнадно утврдили да је ерупција из 79.
године ослободила стотину хиљада пута јачу термалну енергију у односу на две бомбе
бачене на Хирошиму и Нагасаки.

1
Мишић, М. (2005). Енциклопедија Британика В-Ђ. Београд: Народна књига.

4
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

2. ВУЛКАН ВЕЗУВ

Везув (итал. Monte Vesuvio, лат. Mons Vesuvius) чини једини активни вуклан на
копненом делу Европе. Према последњим мерењима његова висина износи 1.281 m, а
30 m је дубина кратера.2 Име вулкана Vesuvius се често помиње код писаца касне
Римске републике и раног Римског царства. У употреби су и синоними Vesaevus,
Vesevus, Vesbius и Vesvius.

Слика 1. Поглед на Везув из Помпеје3

Овај вулкан је више пута еруптирао и једини је вулкан на подручју Европе који је у
последњих сто година имао ерупцију. Сматра се једним од најопаснијих вулкана јер у
његовој близини настањена популација од око 3 милиона људи, а Везув је
препознатљив по склоности ка експлозивним (плинским ерупцијама).4

2.1. Положај, настанак и изглед Везува

Везув је познат као „грбава планина“ која се састоји од велике купе (Gran Cono)
која је делимично окружена стрмим ободима калдере коју је створило урушавање
раније и првобитно много више структуре која се звала Монте Сома.

Планина Везув, или тачније комплекс Сома-Везув, је вулкан средње величине који
на највишој тачки достиже висину од 1.281 m надморске висине. Састоји се од старијег
2
Мишић, М. (2005). Енциклопедија Британика В-Ђ. Београд: Народна књига.
3
.Преузето са: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/15/Vesuvius_from_Pompeii.jpg,
(приступљено 19.04.2023).
4
-McGuire, B. (2003). In the shadow of the volcano. The Guardian.
https://www.theguardian.com/education/2003/oct/16/research.highereducation2, (приступљено: 20.04.2023).

5
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

вулкана, Сома, чији се врх срушио, стварајући калдеру, и млађег вулкана, Везува, који
се уздиже унутар ове калдере. Вулканска активност у области Сома-Везув сеже
најмање 400.000 година уназад, што показује старост лаве узорковане на дубини од
1.345 m.

Слика 2. Квалитативна реконструкција оригиналног профила старијег вулкана

Сома (црвеном бојом)5
Историја вулканског здања Сома-Везув почела је пре скоро 25.000 година, растом
планине Соме због претежно експлозивних ерупција подређене ниске енергије. Ова
активност је трајала до пре око 19.000 година и резултирала је формирањем вулканског
здања планине Сома (његов процењени профил приказан је на слици црвеном бојом).
Северни део је делимично очуван и чини планину Сома. 6

Прва плинијанска ерупција Pomici di Base (пре 18.300 година) означила је почетак
озбиљне промене облика вулканског здања Сома, формирањем калдере услед
урушавања њеног врха. Након овог догађаја, вулканска активност и касније фазе
колапса допринеле су формирању вулкана Везува. Активност овог вулкана, који је
израстао унутар калдере Сомма, карактерише велика варијабилност како у стиловима
ерупција тако и у хемијском саставу емитоване магме.

Висина главне купе се стално мењала ерупцијом, и сада износи 1.281 m. Монте
Сома је висока 1.149 m, а одвојена је од главне купе Гран Коно долином Атрио ди
Кавало (Atrio di Cavallo), која је дуга око 5 km.

5
.Преузето.са:.https://web.archive.org/web/20061203041501im_/http://www.ov.ingv.it/img/vesuvio/
storia/somma-vesuvio_eng.jpg, (приступљено : 20.04.2023).
6
Summary of the eruptive history of Mt. Vesuvius (2004).
https://web.archive.org/web/20061203041501/http://www.ov.ingv.it/inglese/vesuvio/storia/storia.htm,
(приступљено: 20.04.2023).

6
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

Слика 3. Положај Везува и Напуљски залив7

На падинама планине налазе се усеци од проласка лаве, који су обрасли густом
вегетацијом, са шипражјем и шумама на већим висинама и виноградима нешто ниже.
Везув се још увек сматра активним вулканом, иако је његова тренутна активност
сведена на пару из отвора на дну кратера.

Вулкан је настао као резултат судара афричке и евроазијске тектонске плоче.

Афричка се подвлачи испод евроазијске, тонући дубље у земљу. Како влажни
седименти океанске афричке плоче долазе у додир са толијим слојевима дубоко у
земљи, вода је кључала и изазивала делимично топољење горњег слоја стена. Пошто је
магма је мање густине од чврстог камена око ње, она бива потиснута навише.
Проналазећи слабу тачку на површини Земље кроз коју може проћи, она ствара вулкан.
Везув спада у групу вулкана који чине Кампанијски вулкански лук. Други укључују
Флегрејска поља, велику калдеру неколико километара ка северозападу, планину
Епомео, 20 километара на запад на острву Искија, и неколико подводних вулкана на
југу. Лук формира јужни крај већег ланца вулкана насталих претходно описаним
процесом субдукције, који се протеже на северозапад целом дужином Италије, све до
планине Амиата на југу Тоскани.

7
Преузето са: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/Vesuvius_SRTM3.png/
450px-Vesuvius_SRTM3.png, (приступљено: 22.04.2023).

7
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

3. АКТИВНОСТИ ВЕЗУВА И ЕРУПЦИЈА 79. ГОДИНЕ

Везув је еруптирао много пута. Чувеној ерупцији 79. године претходиле су бројне
друге у пре укључујући најмање три знатно веће. Међу најпознатијима је Авелино
ерупција око 1800. године п.н.е. која је захватила неколико насеља из бронзаног доба.
Од 79. нове ере, вулкан је такође имао ерупције током 172, 203, 222, можда 303, 379,
472, 512, 536, 685, 787, око 860, око 900, 968, 991, 999, 1006, 1037, 1049, око 1073, 1139,
1150, и можда је било ерупције 1270, 1347 и 1500.

Слика 4. Ерупција Везува 1760. године8

Вулкан је поново еруптирао 1963, осам пута у 19. веку (посебно током 1872) и
1906, 1929. и 1944. године. У поједним случајевима ерупције су толико велике да је
цела јужна Европа била прекривена пепелом (током 472. и 1631. пепео из Везува пао је
на Константинопољ – Истанбул, удањен преко 1200 километара).

Пар пута су клизишта у кратеру од 1944. подигла облак пепела и прашине шаљући
лажне узбуде због ерупције. Међутим, није било ерупција од 1944. године, а ниједна
после 79. године није била велика или деструктивна као Помпејска.

3.1. Ерупција Везува 79. године

Вулкан Везув више од две хиљаде година изазива у исто време и страх и дивљење
код људи. То је једини активни вулкан у централној Европи, на обали Напуљског

8
Преузето са: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/Hamilton-
Campi_Phlegraei.jpg/375px-Hamilton-Campi_Phlegraei.jpg, (приступљено: 22.04.2023).

8
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

залива, око 10 километара источно од Напуља. Највећа ерупција се догодила 79. године
у доба античког Рима, а катастрофи су претходили јаки потреси.

Јачине ерупције варирају у великој мери, али се карактеришу експлозивним

испадима плинијског типа названим по Плинију Млађем, римском писцу који је
објавио детаљан опис ерупције из 79. године. Ерупција је добро документована
захваљујући записима Плинија који је сведочио овом догађају. Он је био адмирал
римске флоте у оближњем Мисени и научник и природњак, а у свом писму историчару
Тациту описује несрећу у којој је погинуо и његов ујак Плиније Старији:

„Појавио се облак који могу описати само као облик дебелог чемпреса...
Непрекидни и дуги земљотреси потресли су кућу, као да ју је неко померио из
темеља, у једном тренутку слабу, у другом јачу. Људи пред кућом уплашили су
се камења које је пало с неба, иако је било светло и тако крто да се ломило на
додир; … Ипак сам одлучио да изађем са јастуцима на глави.”

Неколико дана касније на место катастрофе стигла је и царска сенаторска комисија

како би организовали помоћ за малобројне преживеле. Следеће године дошао је и цар
Тит који је закључио да су узалудни покушаји за обновом Помпеје и Херкуланеја.

Према претпоставкама ерупција је трајала 19 часова, а за то време Везув је избацио

четири кубна километра пепела и камења у широком подручју око кратера. Помпеја,
Херкуланеум и други градови око Везува потпуно су уништени и затрпани дебелим
слојем пепела.

Укупан број жртвава фаталне ерупције је остао непознат, али се претпоставља да је

погинуло око 10.000 људа. Градови Помпеја и Херкуланеум никада више нису
обновљени нити насељени, а били би потпуно заборављени да нису случајно откривени
у 18. веку.9

Због малог броја људских остатака вековима се сматрало да су становници успели

да побегну, међутим ископавања 80-их година XX века открила су на стотине костура.
Већина људи је била потпуно спржена високим температурама (изнад 750 Целзијусевих
степени). У Херкуланеуму су многе животиње пронађене без горњег дела лобање, јер
им је мозак услед велике врућине експлодирао

9
Ерупција Везува. https://laudato.hr/Novosti/Zanimljivosti/Erupcija-Vezuva-na-danasnji-dan-79-
godine.aspx, (приступљено: 23.04.2023).

9
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

3.2. Помпеја – антички град под вулканским пепелом

Помпеја или Помпеји (лат. Pompei, - orum, m) су били антички град који се налазио
у Кампанији, покрајини у Италији (јужно од Лација). Данас се може истаћи да се
Помпеја налази мало јужно од Напуља, испод вулкана Везува. Занимљиво је истаћи да
је вулкан Везув одговоран за пропаст овог античког града 79. године нове ере. 10
Међутим, петнестак године пре ерупције Помпеју је погодила још једна катастрофа –
потрес. Слику свакодневног живота града је сачувао вулкански пепео.11

Слика 5. Археолошко налазиште Помпеја12

О историји Помпеје постоји врло мало чињеница, па тако о појединим подацима
могуће је само нагађати. Археолошка ископавања су започета тек у 18. веку (1784.
године), а систематичније се почело истраживати у 19. веку (1861. године). Тачни
подаци о оснивању Помпеје не постоје, али ве верује да је овај град постојао у 7. веку
прије нове ере. Међутим 79. године нове ере, само 17 година након прве катастрофе
потреса, Помпеја заједно са Херкуланумом и Стабијама бива затрпана лавом услед
ерупције вулкана Везува.

10
Шкиљан, Т. (1989). Прича о Помпејима. У: Latina & Gracea, вол. 1, бр. 34, (стр. 100-102). Загреб:
Институт за класичне језике и античку цивилизацију.
11
Фиолић, М. (2010-2011). Помпеји – живот у сјени Везува. У: Pro Temore – часопис студената
повјести, вол. 7, бр. 8-9, (стр. 647-649) Загреб: Клуб студената повијести ИСХА.
12
.Преузето.са:.https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/
Ruins_of_Pompeii_with_the_Vesuvius.jpg/1024px-Ruins_of_Pompeii_with_the_Vesuvius.jpg, (приступљено:
23.04.2023).

10
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

Наводи се да је ерупција трајала чак 3 дана и жртве Везува су се вероватно угушиле

од превелике изложености вулканским плиновима који су захватили Помпеје за мање
од шест минута, а град је постао затрпан дебелим слојем вулканског пепела.13

Слика 6. Откривени остаци погинулих у ерупцији Везува14

Ерупција вулкана 79. године је покрила Помпеју и њене становнике пепелом, а
археолози и данас проучавају ово налазиште. Могуће је истаћи низ занимљивости о
овом граду, у наставку следи приказ појединих:

 У кући Вети, која је дом двојице богатих трговаца, очувани су сви детаљи,
укључујући и обрисе свећа које је украшавало двориште и фреске које су се
налазиле на зидовима.15
 Међу важнијим храмовима у Помпеји наводи се Издин храм, који је сравњен са
земљом за време земљотреса. Међутим, обновљен је након тога али лава Везува
га је потпуна прекрила и очувала до данашњих дала. У периоду када се десила
ерупција вулкана, Помпеју је насељавало око 20 000 људи. У то време нису били
познати вулкани и вулканске ерупције, за Везув се мислило да је обична
планина. Велики број становника се сакрио у подруме, мисливши да је реч о
невремену, а не вулканској ерупцији која је затрпала град. Тада су уништени и
околни градови Херкуланум и Стабија.

13
Аладић, Д. (2014). Архитектура Помпеја и Херкуланума – дипломски рад. Осијек: Филозофски
факултер.
14
Преузето са:
https://ichef.bbci.co.uk/news/800/cpsprodpb/13721/production/_115594697_hi064432404.jpg, (приступљено:
23.04.2023).
15
Помпеја, град замрзнут у прошлости, http://www.zanimljivageografija.rs/destinacije/pompeja-grad-
zamrznut-u-proslosti/798, (приступљено: 22.04.2023).

11
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

 Наводи се да је ерупција трајала од 2 до 3 дана и град је био прекривен пепелом

у висини од 6 метара.16
 У амфитеатрима у Помпеји су се одржавале гладијаторске борбе, коњске трке,
борбе животиња, као и људи са дивљим зверима, биковима, вепровима и
медведима.17
 УНЕСКО је 1997. године Помпеју прогласио светском баштином.

3.3. Херкуланум (Herculaneum) – жртва ерупције 79. године

Херкуланум (Herculaneum, итал. Ercolano) древни град од 4.000-5.000 становника у

Кампанији, Италија. Према легенди основао га је Херкул, а на његовом месту сада је
италијански град Ерколано. Налазио се 8 km југоисточно од Напуља, у западној
подножју планине Везув и уништен је заједно са Помпејом 79. године.

Слика 7. Древни град Херкуланум у близини вуклана Везув18

Погинуле су хиљаде људи и потпуно унуштена римска насеља у близини данашњег
Напуља. Римски град прекривен је лавом и пепелом, као и становници који нису успели
побећи.

16
Све тајне Помпеје: од античког Лас Вегаса до Моцартове „Чаробне фруле“,
https://www.vodickrozrim.info/kampanija/tajne-pompeje/, (приступљено: 22.04.2023).
17
Бишкуп, Л. (2012). Помпеји – живот и смрт једног града – дипломски рад. Осијек: Филозофски
факултет.
18
Преузето са: https://ichef.bbci.co.uk/news/800/cpsprodpb/43FA/production/_110620471_gettyimages-
1177728243-594x594.jpg, (приступљено: 23.04.2023).

12
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

У истраживањима објављеним у медицинском часопису (New England Journal of

Medicine) истиче се да су делови стакласте, црне материје пронађену у лобањи
мушкарца који је страдао у Херкулануму. Истраживачи верују да је ова црна материја
заправо мозак претворен у стакло. Наиме, до оваквог процеса долази када материја
сагори на веома високој температури, а потом се брзо охлади. Археолози истичу да су
ово први откривени остаци људског мозга који се услед велике топлоте претворио у
стаклу. Жртва која је истраживана је био мушкарац у средњим двадесетим годинама
пронађен како лежи у дрвеном кревету, затрпан вулканским пепелом у Херкулануму.

Анализама угљенисаног дрвета пронађеног поред тела мушкарца показано је да је

температура била до 520 степени целзијуса. Вулкански материјал успео је угљнеисати и
очувати делове града, као и људске скелете жртава. Током ерупције Везува,
Херкуланум је био у облаку дима и врелих гасова, затрпан комадићима стакла и пепела.

Овај град је познат по скелетним и материјалним остацима који су од великог

значаја археолозима и истраживачима. Град је више од 1600 година стајао прекривен
пепелом, а до његовог проналаска долази 1709. године, када започињу детаљна
ископаваља, која још увек трају. Током ископаваља 1981. пронађени су остаци само 150
људи, јер се сматра да је већина становника евакуисана на време, Приликом
ископавања уочене су разне уметности, али и библиотека (Вила папируса – једна од
лепших библиотека пронађених).

13
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

4. ЗАКЉУЧАК

Археолози вековима истражују остатке Помпеје и Херкуланума, значајних римских

насеља које је Везув разорио. Археолози су Помпеју открили тек средином 18. века.
Лава која је прекрила ове градове, слојем дебелим више метара, омогућила је
целокупно упознавање римске архитектуре, уметности, обичаја али и свакодневног
живота тога раздобља. Од давне 79. године до данашњих дана Везув је избацивао лаву
40-ак пута. Последња активност забележена је 1944. године када су уништена три села,
а од тада је вуклан миран. Према тврдњама појединих стручњака мировање би могло да
потраје, иако је увек отворена могућност за нагле ерупције, јер историја је указала на
чињеницу да „Везув никада не спава“.

14
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

5. ПРИЛОЗИ

5.1. Попис слика

Слика 1. Поглед на Везув из Помпеје............................................................................4

Слика 2. Квалитативна реконструкција оригиналног профила старијег вулкана

Сома (црвеном бојом)......................................................................................................5

Слика 3. Положај Везува и Напуљски залив................................................................6

Слика 4. Ерупција Везува 1760. године.........................................................................7

Слика 5. Археолошко налазиште Помпеја..................................................................9

Слика 6. Откривени остаци погинулих у ерупцији Везува.....................................10

Слика 7. Древни град Херкуланум у близини вуклана Везув....................................11

15
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

6. ЛИТЕРАТУРА

[1] Аладић, Д. (2014). Архитектура Помпеја и Херкуланума – дипломски рад.

Осијек: Филозофски факултер.
[2] Бишкуп, Л. (2012). Помпеји – живот и смрт једног града – дипломски рад.
Осијек: Филозофски факултет.
[3] Мишић, М. (2005). Енциклопедија Британика В-Ђ. Београд: Народна књига.
[4] Фиолић, М. (2010-2011). Помпеји – живот у сјени Везува. У: Pro Temore –
часопис студената повјести, вол. 7, бр. 8-9, (стр. 647-649) Загреб: Клуб
студената повијести ИСХА.
[5] Шкиљан, Т. (1989). Прича о Помпејима. У: Latina & Gracea, вол. 1, бр. 34, (стр.
100-102). Загреб: Институт за класичне језике и античку цивилизацију.

Интернет извори:

[6] Помпеја, град замрзнут у прошлости,

http://www.zanimljivageografija.rs/destinacije/pompeja-grad-zamrznut-u-proslosti/
798, (приступљено: 22.04.2023).
[7] Све тајне Помпеје: од античког Лас Вегаса до Моцартове „Чаробне фруле“,
https://www.vodickrozrim.info/kampanija/tajne-pompeje/, (приступљено:
22.04.2023).
[8] Ерупција Везува. https://laudato.hr/Novosti/Zanimljivosti/Erupcija-Vezuva-na-
danasnji-dan-79-godine.aspx, (приступљено: 23.04.2023).
[9] McGuire, B. (2003). In the shadow of the volcano. The Guardian.
https://www.theguardian.com/education/2003/oct/16/research.highereducation2,
(приступљено: 20.04.2023).
[10] Summary of the eruptive history of Mt. Vesuvius (2004).
https://web.archive.org/web/20061203041501/http://www.ov.ingv.it/inglese/vesuvio/
storia/storia.htm, (приступљено: 20.04.2023).

16
Ерупција Везува 79. године, матурски рад Урош Томић, IV-3

Датум предаје:

Комисија:

Председник
Испитивач
Члан

Коментар:

Датум одбране: Oцена: ( )

17