1579 15. јануар 2023.
Прослављен Божић и Бадњи дан
Празник мира и
радости
стране 2, 11 и 17
У 2021. години највише прегледа због кардиоваскуларних обољења
Пораст болести система за
дисање код дјеце Након четири деценије
У 2021. години страха, планског закључавања
држава, градова, привредних субјеката али и веома
тешког приступа болесних љекарима, у Пљевљима је
евидентиран смањен број првих прегледа карцинома и
других болести одраслих, док је код дјеце повећан број
прегледа тумора и респираторних инфекција.
По извештају пљеваљске Епидемиолошке службе у
2021. години евидентирано је 34.353 првих прегледа
свих врста, што је за 1.344 више у односу на 2020.
годину. Највише првих прегледа 13. 938, преко
половине, не рачунајући дјечије прегледе, забиљежено
је код обољења система крвотока, хипертензија, срца и
аритмије и других исхемијских болести.
Када су у питању дјеца до 6 година у 2021. години
регистровано је 6 првих прегледа због тумора ( и
то 5 бенигних и један малигни, леукемија), док су у
2020. години евидентирана 2 прва прегледа због
леукемије и малигног секундарног тумора неозначене
локализације. Дјеца до 6 година, по евиденцији
Епидемиолошке службе, имала су 4.020 првих прегледа
(1.203 више), од тога највећи број -1.589, су болести
система за дисање (583 више у односу на 2020.), акутне
упале респираторног тракта на више локализација 884
(320 више).
Код дјеце од 6 до 18 година евидентирано је 11 првих
прегледа због тумора, (10 бенигних и један малигни
-Хочкинова болест), а у 2020. години 9 прегледа (два
малигна, Хочкинова болест и неоплазма и 7 бенигних).
За дјецу од 6 до 18 година у 2021. години забиљежена
су 3.343 прва прегледа ( 90 више у односу на 2020.
годину), од тога највећи број, 935, су болести система
за дисање (29 мање). Због акутних респираторних
инфекција локализованих у горњим респираторним
путевима биле су 454 прве посјете (10 више) у односу на
упоредни период.
Према Извештају Епидемиолошке службе у
Пљевљима у 2021. години регистрован је мањи број
првих прегледа од карцинома у односу на 2020. годину,
осим код дебелог цријева. Епидемиолошкиња Биљана
Чаркиловић
наводи да је
разлог што су се
пацијенти слабије
јављали из страха
од заразе корона
вирусом али и
немогућности
заказивања
прегледа због
Економија
Од пореза 32,7 милиона а од
царина 8 милиона евра;
Највише регистрованих
газдинстава у Општини Пљевља
стране 3 и 5
преоптерећености пацијентима обољелим
од короне.
Тако су у 2021. години евидентирана 534
прва прегледа пацијената који болују од
тумора, што је за 86 мање у односу на 2020.
годину, од чега је 357 малигних, (за 120
мање), док је 177 бенигних (за 34 више) у
односу на упоредни период.
-Као први преглед рачунамо сваког
пацијента који се јави први пут у тој години,
без обзира што је дијагноза успостављена
раније. Тако је у прошлој години највише
првих прегледа било због карцинома
дојки 79, (8 мање у односу на 2020. годину),
простате 59 (1 мање), бронхија и плућа 23 (9
мање), дебелог цријева 22 (7 више) - казала
је Чаркиловић.
Чаркиловић је навела да је када су у
питању групе обољења највише првих
прегледа у 2021. години забиљежено
код обољења система крвотока 7.585 (
за 550 мање), од чега је на првом мјесту
хипертензија 5.208 (за 410 мање), поремећај
спроводног система срца и аритмија 586 (57 више),
друге исхемијске болести срца 559 (11мање), болести
система за дисање 5.720 ( 2.539 више) од којих су 4.404
акутне упале ждријела и крајника (2.737 више), 468
инфекције горњег респираторног тракта на више
локализација (за 349 мање), 159 пнеумонија ( 43 више).
Са симптомима, знацима, патолошким и клиничким
налазима регистровано је 3.249 првих прегледа
(319 мање), болести мишића 3.124 (523 мање), друга
обољења леђа 986 (226 мање), других обољења
зглобова 621 (75 више), болести меких ткива 332 (87
мање). С.З.
У порасту акутни бронхитис код дјеце
По ријечима Чаркиловић загађеност ваздуха у нашем
граду доприноси лакшем преношењу респираторних
инфекција, па је за мање од мјесец и по евидентирано 85
дјеце са дијагнозом акутног бронхитиса и 9 случајева
акутног бронхиолитиса (упала најситнијих респираторних
путева - бронхиола) код одојчади и мале дјеце, и један
случај акутног бронхиолитиса у јануару ове године код
одојчета. У Пљевљима је за 11 дана јануара 2023. године
евидентирано 16 -оро дјеце због проблема акутног
бронхитиса (шесторо дјеце млађе од 4 година) док је у
децембру 2022. године евидентирано 69-оро дјеце са
акутним бронхитисом, од тога је 65-оро млађе од 9 година,
што је скоро три пута више у односу на децембар 2021.
године када је 23 дјеце имало је проблеме са акутним
бронхитисом (18-оро млађе од 9 година), а у истом периоду
троје одојчади имало је акутни бронхиолитис.
Од короне до краја прошле године умрла 142
Пљевљака
Пандемијска корона година 2021., у народу позната као
година у којој је корона била једина болест, запамћена је у
читавом свијету кроз свакодневно медијско објављивање
бројки обољелих, преминулих и оних који су оздравили.
Чаркиловић је казала да су до краја 2022. године
у Пљевљима битку са корона вирусом изгубила 142
суграђанина ( у 2020. години 14, 2021. години 93, а у 2022.
години 35). Како је навела у 2021. години 5.537 особа било
је позитвно на корона вирус. ПЦР тестом узорковане су
10.934 особе, од тога су 2.473 позитивне, а 8.461 негативне.
Брзим тестом тестирано је 8.490 особа (3.218 било је
позитивно, а 5.272 негативно).
Први случај оболијевања од корона вируса у Пљевљима
регистрован је 21. јуна 2020. године.
наставак на 14. страни.....
Људи и догађаји
Предузеће “Анђела
продукт”;
Породица Савић;
Марина Бошковић...
стране 10, 17 и 18
Загађеност ваздуха у Пљевљима
коначно у фокусу доносиоца одлука:
држава одлучна да
спроведе топлификацију
“Пљевља су синоћ била најзагађенији град на
свијету! Дјеца Пљеваља изложена су отровима из
ваздуха! Овакво стање је недопустиво у држави која је
уставно еколошка”. Овом изјавом Николе Ровчанина,
извршног директора Електропривреде Црне Горе, и
јавним апелом да се учини све да се заштите животи
грађана, након четири деценије еколошка слика
Пљеваља дошла је у фокус интересовања доносиоца
одлука. За само пет дана у Пљевљима су одржана
два састанка на којима су дефинисани главни правци
дјеловања у циљу смањење загађења ваздуха, прије
свега убрзање процеса топлификације града. На
састанцима је констатовано да су Пљевља одржала
Црну Гору и да је крајње вријеме да се држава одужи
Пљевљацима.
С обзиром да брза решења за овај вишедеценијски
проблем у Пљевљима нису реална, те да је
топлификација једини спас, Ровчанин је предложио
конкретне потезе да би се она убрзала, и апеловао
на струку да дефинише мјере којима би се смањило
загађење до завршетка топлификације.
“Електропривреда Црне Горе потписала је уговор
за извођење радова на првој фази топлификације
и тај пројекат треба интензивирати. Неопходно је
да одмах у јануару ургентно Управа за јавне радове
распише тендер за другу и трећу фазу, да локална
управа одмах, имајући у виду да пројекти постоје, уз
мање интервенције, измјене и допуне, без одлагања
крене у израду пројекта секундарне мреже (дио
средстава је обезбијеђено буџетом државе). Веома
је важно да се пројекти примарног и секундарног
топловода раде паралелно, како би већ 2024. године
имали пун потенцијал и окончану топлификацију
града у пуном капацитету. Локална управа да уведе
свакодневне и континуиране бесплатне аутобуске
линије на релацијама Пљевља-Вијенац, Пљевља-
Рудница. Ургентно обезбиједити пречишћиваче
ваздуха за јавне и здравствене установе и размотрити
могућност пробоја тунела према Пријепољу у циљу
провјетравања”, истакао је Ровчанин, додајући
да Пљевљаци као никада до сада морају бити
сложни како се овакве ситуације више никада не би
понављале.
наставак на 6. и 7. страни.....
 2 ДРУШТВО 15. јануар 2023.

Божић празник мира и радости

Усвајањем јеванђеља Христовог постајемо грађани Царства Небеског

Мноштво вјерника пред Храмом Светог великомученика
Георгија на Гукама
Најрадоснији православни празник Божић
прослављен је и у Општини Пљевља светим
празничним литургијама, у десетак храмова Српске
православне цркве у присуству великог броја вјерника.
Храмови су већином били препуни као прије времена
пандемије короне, а пред некима је током свете
литургије стајао велики број вјерника који је чекао на
причешће, а није могао да уђе у препуну цркву.
Тако је у Цркви Свете Петке на Божић на поноћној
светој литургији причешћивано из два путира
одједном, а у Храму Светог великомученика Георгија
из чак три путира, ради бржег причешћа великог броја
вјерника. Уочи Божића бадњаци су наложени пред 16
храмова у нашој општини, што је највише до сада, док
се божићна чесница ломила у три храма.
У Божићној посланици, прочитаној након божићне
литургије, патријарх српски Порфирије поручио је
да као што су моћници онога времена прогањали
и жељели да униште Богомладенца, тако и њихови
данашњи наследници дижу глас против породице,
утемељене у хришћанским вредностима.
- Одговор Цркве на ову јавну и трајну агресију не може
бити другачији до јеванђелски, апостолски и божићни.
То значи да Црква неодступно стоји на својим вечним
и непромењивим уверењима, чувајући границе Закона
како је благоизволео Бог, не намећући своје вредности
никоме, али, истовремено, не одступајући од њих ни
за јоту. Ниједну личност под небеским сводом ми не
изводимо на свој, људски суд, нити бацамо духовно
камење на оне који не деле нашу веру, али одлучно
одбијамо да било чији слободни, али погрешни избор
изједначимо са нашом слободом и одговорношћу која
је прати - објаснио је у посланици патријарх Порфирије.
Патријарх је указао на појаву насилног и
деструктивног понашања у нашим школама коју
прате и већ поменута недопустива настојања да
се читавом просветном и образовном систему, од
вртића до универзитета, наметну учења, идеологије,
праксе и обичаји потпуно опречни хришћанском
етичком кодексу и богоугодном животу не само нас
православних Срба него и свих са којима дијелимо
животни простор. Посавјетовао је родитеље да би дјеца,
у дубоко рањеном друштву могла да се одупру поплави
позивâ на насиље у школама, на друштвеним мрежама,
на стадионима и у спортским халама, и да треба да буду
одгајана у здравом породичном окружењу, обликована
љубављу, а не мржњом и агресивношћу.
Патријарх је позвао да се Рођење Христово, одувијек
и од свих поштовано и као породични празник, дочекује
као празник домаћег огњишта и његове топлине, а не
да се по улицама и трговима слави на полупагански
начин у полупијаној атмосфери.
Казао је да су у данима божићне радости, мира и
породичне топлине у нашим
молитвама и они међу којима
букти ратни огањ, а најпре
једноверна браћа и сестре из
Украјине и Русије.
-Са тугом гледамо на ратне
сукобе и жртве, у чему, јавно
или тајно, учествују разни
актери. Последице трагичног
братоубилачког руско-
украјинског сукоба, подстицаног
свакодневно споља, страшне
су, а ратни пожар, као никада до
сада, прети целом свету. Због тога
се са посебно усрдном молитвом
обраћамо Богомладенцу Христу,
а искреним братским позивом
свим непосредним и посредним
Божићна света литургија у Манастиру Свете
Тројице
учесницима рата, да пронађу у себи снаге,
како би престало страдање, избеглице се
вратиле у своје градове и села, обновили се
њихови домови, а мир се вратио у подручја
захваћена ратним пожаром - казао је
патријарх Порфирије.
Он је подсјетио да од половине ове
године и у нашој заветној родној земљи, на
Косову и у Метохији, вјековни комшилук
поставља ултиматуме, провоцира, спроводи
терор и непрекидно пријети преосталим,
незаштићеним Србима прогоном и зулумом,
уз злослутно ћутање или, чини се, прећутну
подршку појединих моћних држава.
- Подсећамо све надлежне чиниоце
на то да и за Србе на Косову и Метохији
треба да важе универзална људска права
и слободе какве имају Албанци и сви људи
на свету. Лична безбедност, сигурност
имовине и слобода кретања припадају
свима подједнако и као таква морају да буду
неприкосновена - казао је патријарх српски Порфирије.
„Клањајући се Рождеству Христовом, молимо се
да у нама, али и у свима са којима делимо простор
и време живота и у свим народима света завладају
љубав, разумевање и божићна добра воља и мир који
превазилази сваки ум“, додао је патријарх Порфирије у
божићној посланици.
Он је поручио свим нашим саплеменицима, браћи и
сестрама, православним Србима, где год живели, да је
Мајка Црква увек уз њих и да их позива да буду будни
за слушање и вршење Јеванђеља Христовог, а кроз
то приправни да благу вест мира и љубави неућутно
објављују сваком човеку и целом свету.
- Радујмо се на овај велики и дивни празник Рођења
Господа, Бога и Спаса нашег Исуса Христа, којим се
остварило спасење света и човека! Придружимо
се анђелима певајући: „Слава на висини Богу и на
земљи мир, међу људима добра воља!” Ликујмо и,
попут пастирâ у оној светлозарној ноћи, светлијој
од дана, пригрлимо Онога Који је савио небеса у
јасле! Празнујмо и, следујући мудрацима са Истока,
неустрашиво проповедајмо блистајућу Звезду која је
одагнала таму смрти и привела нас вечној Светлости и
вечноме Смислу,
казао је патријатх уз поруку да живећи по
заповестима Господњим, у окриљу свете Цркве, ми...
постепено усвајамо ум Христов, јеванђелски етос,
вечне вредности, постајући препорођени људи,
грађани Царства Небеског и укућани Дома Божјега.
Да би тај даровани нам мир постао делатан у наше
време и у нашем животу, ми се за то морамо својски
потрудити, морамо га не само прихватити него
и учинити суштинским садржајем нашег живота
- казао је патријарх Порфирије додајући „ако се
определимо да будемо обликовани Тајном љубави и
смирења, пројављеном у Догађају Рођења Христова,
преобразиће се и све око нас“ и зачућемо исти онај
укрепљујући глас анђела, који је у првој божићној
ноћи утешио пастире: „Не бојте се! Јер вам, ево, јављам
радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се
данас роди Спас, који је Христос Господ”.
Честитајући Божић и Нову 2023. годину доброте
Господње, патријарх српски Порфирије је пожелио
свим православним вјерницима и свим људима добре
воље свако истинско добро и неотуђиву радост од
Богодетета Христа, уз сверадосни божићни поздрав:
Мир Божји - Христос се роди! М. Т.
Причешће на Божић у Цркви Свете Петке

Ломљење божићне чеснице у Цркви Свете Петке

Најсрећнији Игор, Теодора и Маша

У Цркви Свете Петке на Божић, већ другу
годину, одржано је ломљење велике божићне
погаче - чеснице. На вечерњу службу и молитву
за освећење чеснице, бројни пљеваљски
родитељи су довели своју дјецу, тако да су Црква
Свете Петке и црквена порта били премали
да прихвате све заинтересоване пљеваљске
малишане, као и њихове родитеље.
После молитве свештеници су позвали
малишане да учествују у ломљењу велике
чеснице према божићним обичајима, а
нарочиту привлачност за малишане чинили су
традиционални дарови сакривени у чесници.
Овог пута то су били један златник и два
сребрњака са ликом Свете Петке, заштитнице
овог храма и града.
Златник и сребрењаке даровао је Српски
културни центар „Патријарх Варнава“, док је
Пекара „Клачар“ даровала овогодишњу чесницу.
Према народном предању онај ко пронађе
новчић у чесници имаће новца и среће
преко цијеле године, па због тога овај обичај,
спровођен приликом породичног божићног
ручка, од давнина изазива велико занимање,
нарочито малишана.
Највише среће овог пута имали су дјечак
Игор Матовић који је пронашао златник у
Божићној чесници, док су дјевојчице Теодора
Боровић и Маша Мрдак пронашле сребрењаке.
Иначе, учешће у ломљењу чеснице узело је пар
стотина малишана, као и других вјерника Српске
православне цркве.
- Централни догађај овога дана одиграо се у
цркви Свете Петке. Храм и црква били су тијесни
да приме сву дјецу која су дошла да у радости
Божића преломимо чесницу, казао је Дарко
Јовић, протојереј - ставрофор и старјешина
цркве Свете Петке - који је посебну захвалност
упутио дародавцима, СКЦ „Патријарх Варнава“ и
Пекари „Клачар“. М. Т.
15. јануар 2023.
Управа прихода и царина Црне Горе, Подручна јединица Пљевља у 2022.
Од пореза 32,7 милиона, а од царина 8 милиона евра
Управа прихода и царина Црне Горе, Подручна
јединица Пљевља је у 2022. години наплатила укупне
пореске приходе од 32 милиона и 711 хиљада евра (док
је претходне 2021. године наплаћено чак 43 милиона
евра), што се може објаснити примјеном новог сета
пореских прописа у претходној години.
Са друге стране Царинска испостава Пљевља у истом
периоду имала је укупне годишње приходе по питању
царине, пдв-а и акциза од око 8 милион евра, односно
два милиона више у односу на 2021. годину.
Најзначајнији приходи ПЈ Пљевља су по основу
доприноса за ПИО, ПДВ-а, пореза по основу личних
примања и концесија.
У 2022. наплаћене су концесионе и друге накнаде од
укупно око 4,38 милиона евра, што је знатно повећање
у односу на претходну годину када је наплаћено 3,19
милиона евра.
Тако је у 2022. накнада за коришћење шума наплаћена
око 2,89 милиона евра, накнада за коришћење
минералних сировина 1,18 милиона евра, накнада за
заштиту вода од загађивања око 107,6 хиљада евра,
еколошка накнада за испуштање загађујућих материја у
ваздуху близу 93 хиљаде евра, накнада за коришћење
вода око 101 хиљаду евра, а накнада за стварање и
депоновање опасног отпада око 2,5 хиљаде евра.
Највећи дужник на територији општине Пљевља
је „Вектра Јакић“ ДОО са укупним износом дуга од
око 11,65 милиона евра. Остали већи дужници су
привредна друштва код којих је покренут стечајни
поступак.
- Привредни субјекти код којих је направљен помак
у измирењу обавеза су предузећа чији је оснивач
општина Пљевља, сви су у репрограму пореских
потраживања и углавном измирују репрограмиране и
текуће обавезе - истичу из Управе пореза и прихода ЦГ.
Основни задатак Управе прихода и царина
подразумијева наплату јавних прихода и контролу
тачности обрачуна, пријављивања и плаћања пореских
обавеза, а све се заснива на пореским прописима, то ће
активности Управе прихода и царина у 2023. години
зависити од легислативног оквира којим је уређена
област опорезивања.
- У 2022. години Управа прихода и царина и сами
порески обвезници сусрели су се са комплексним
Управа прихода и царина до децембра наплатила 1,9 милијарди евра
У овој години наплата ПДВ-а већа за 33 одсто
Управа прихода и царина на нивоу Црне Горе од 1.
јануара до 30. новембра 2022. године, остварила је
бруто наплату прихода од 1.908,9 милиона евра, што
је за 170 милиона еура (или 10 одсто) више у односу на
исти период претходне године.
Оно што донекле изненађује је и осјетно боља
наплата у односу на 2019. годину када је била изврсна
туристичка сезона, а година није била кризна због
пандемије и инфлације, као што је то била 2021.
година. Наплата у 2022. години за 120 милиона евра
(или 7 одсто) виша је у односу на 2019. годину, што
говори о извјесном опоравку ЦГ економије, али
веома вјероватно и о значајном степену инфлације у
међувремену.
- Остварена наплата је изнад плана прихода у
наведеном периоду за 163 милиона еура (или 9 одсто).
Према структури наплаћених прихода доминира
наплата пореза на додату вриједност у износу од 937
милиона еура, што је у односу на прошлу годину више
Опрема за еколошку реконструкцију кренула из Кине
Извршни директор
Инсталација опреме почеће 1. марта
Еелектропривреде Црне Горе
Никола Ровчанин објавио је
10. јануара на свом Фејсбук
профилу да је опрема за
еколошку реконструкцују
Термоелектране Пљевља
кренула из Кине.
“Пројекат вриједан 70
милиона еура улази у другу
и завршну фазу. Већ 2024.
године ТЕП ће бити модерно
и еколошки прихватљиво
постројење у складу са
директивама Европске уније.
Пљевља ће коначно након 40
година имати топловод и трајно ријешити проблем
загађења ваздуха”, написао је Ровчанин.
Еколошка реконструкција Термоелектране почела је
средином априла прошле године. По ријечима Зорана
Шљукића, руководиоца Сектора за експлоатацију
ЕКОНОМИЈА 3
измјенама читавог сета пореских прописа, што се
одразило на начин рада, изворе јавних прихода Нови гранични прелаз Ранче завршен али није у
и порески третман појединачних врста прихода, функцији због избора набављача опреме за радне
а у 2023. години, према најавама Министарства
финансија, као институције надлежне за креирање просторије службеника - кажу из Управе прихода и
пореске политике, биће настављено даље царина ЦГ
усклађивање пореске легислативе, како у области
директних, тако и код индиректних пореза.
Како је већ на основу првих показатеља у примјени
Закона о порезу на доходак физичких лица и Закона
о доприносима за обавезно социјално осигурање
препозната потреба за измјенама и допунама
предметне регулативе, тако очекујемо да ће усвајање
измјена и допуна ових прописа у Скупштини Црне
Горе, а на предлог Министарства финансија пореском
органу омогућити ефикасније дјеловање у заштити
буџетских прихода и правилном третману појединих
извора прихода (као што су капитални добици од
продаје удјела у привредним друштвима, као и
друга примања лица која нијесу у радном односу код
исплатиоца примања). сточна храна, грађевински материјал, рударска и
Важно је поменути и измјене у области пореза на индустријска опрема, половна возила, ауто дијелови
додату вриједност, којима ће се наставити усклађивање и др. Што се тиче извоза највише се извозио: угаљ,
постојећег законског оквира са правном тековином ЕУ примарни концентрат цинка, резана грађа, пелет,
– објашњавају из Управе прихода и царина. шумски плодови и др.
С обзиром на растуће интересовање јавности и Најзначајнији увозници су: Рудник угља Пљевља,
пореских обвезника за подстицајне мјере за развој Термоелектрана Пљевља, Градир Монтенегро, Јелена
иновација и истраживања, а које су конципиране као промет, Плијеш, Арома, Гама Ком, Аутокомерц...
директне пореске олакшице, из Управе прихода и Најзначајнији извозници су: Рудник угља Пљевља,
царина очекују да ће и ово питање бити у средишту Градир Монтенегро, Мивекс фуд, Јасен, Зелено Борје
њихове пажње и рада. , 31. октобар, Јавор интернационал, Марадом, Живас,
Дељевина , Метал бау, РМ Комерц , МС Комерц ...
Приход Царинске испоставе Пљевља већи за 32 Из управе прихода и царина истичу да у ЦИ Пљевља
одсто није било проблема и преступа у погледу плаћања
царине током 2022. године.
Приход Царинске испоставе Пљевља за 2022. је око Новина у раду ће бити употреба измијењеног
8 милиона евра, а за 2021. годину око 6 милиона евра, царинског Закона, који ступа на снагу од фебруара
што је 32 одсто више у односу на претпрошлу годину. 2023. године, и примјена НЦТС транзитног система на
Вриједност увоза у 2022. је око 36,33 милиона евра и националном нивоу.
већа је за чак 76 одсто од увоза у 2021. који је био око - Нови гранични прелаз Ранче је завршен што се
20,58 милиона евра. Вриједност извоза у 2022. је око тиче инфраструктуре, али није у функцији због избора
37,4 милиона евра и већа је за 30 одсто од извоза у набављача опреме за радне просторије службеника –
2021. који је био око 28,69 милиона евра. објашњавају из Управе прихода и царина.
У 2022. највише се увозило пшенично брашно, М. Т.
за 231 милиона (или 33 одсто), а у односу на 2019. односу на 2019. годину мања за 20 милиона еура (или
годину више је за 173 милион еура (или 23 одсто) - 13 одсто), услед увођења неопорезивог дијела зараде.
саопштено је из Управе. - Наплата доприноса за наведени период износи
По основу пореза на добит правних лица наплаћено 398 милиона евра што је за 17 одсто мање од наплате
је 86,3 милиона евра, и више је за 14,6 милиона евра у прошлој години, док је за 16 одсто мање у односу
(или 20 одсто) у односу на прошлу годину, док је у на 2019. годину, имајући у виду укидање доприноса
односу на 2019. годину више за 19 милиона евра (или за здравствено осигурање од јануара 2022. године -
28 одсто). истичу из Управе.
- Наплата пореза на промет непокретности износи Остварена наплата по основу акциза износила је
25 милиона евра, што је у односу на прошлу годину 230,8 милиона евра, и мања је за 2,86 милиона евра
више за 7,3 милиона евра (или 41 одсто), док је за 7,7 (или 1,2 одсто) у односу на прошлу годину, док је за
милиона евра (или 44 одсто) више од наплате у 2019. 1,8 милиона евра већа у односу на исти период 2019.
години. Раст наплате забиљежен је и код концесионих године.
накнада, па је по том основу наплаћено 38 милиона - По основу царине (пореза на међународну трговину
евра, што је за 10 милиона евра (или 36 одсто) више у и трансакције) наплаћено је 36,5 милиона евра, што
односу на прошлу годину - истичу из Управе. је више за 10,6 милиона евра (или 41 одсто) у односу
Остварена наплата по основу пореза на доходак на прошлу годину, а 10,2 милиона еура (или 38 одсто)
грађана износи 135,4 милиона евра, и мања је за 24,4 више у односу на 2019. годину - што је резултат раста
милиона (или 15 одсто) него прошле године, док је у увоза - објаснили су из Управе. М. Т.
за еколошку
реконс трукцију.
Инсталација машинске
и електро опреме
почеће 1. марта 2023.
године”, појаснио је
Шљукић.
Постројења су
испројектована да
задовоље све граничне
вриједности емисија
у складу са БАТ-ом и
ЕУ директивама које
регулишу област
заштите животне
у ТЕ Пљевља и менаџера пројекта еколошке средине и дефинишу
реконструкције, до сада је завршено око 70 осто граничне вриједности емисија из великих ложишта.
грађевинских радова. Шљукић каже да очекују да ће ТЕ Пљевља у 2022. години произвела је преко 52
опрема из Кине стићи у првој половини фебруара. одсто укупне произведене електричне енергије.
“Ради се о првом од укупно три лота опреме Д. Перуничић
 4 ЕКОНОМИЈА
Кабинет предсједника: Решавање еколошких проблема један од најважнијих задатака
У 2022. години преко 2 милиона еура
за пројекте заштите животне средине
Истичући да је решавање еколошких проблема био
један од најважнијих задатака локалне управе током
последње године, из Кабинета предсједника саопштено
је да се локална управа бавила проблемима у сегменту
квалитета вода, земљишта и ваздуха, те да је у те сврхе
током 2022. године уложено преко два милиона еура.
Током прошле године за субвенционисање мјера
енергетске ефикасности у објектима индивидуалног
и колективног становања и смањење загађења
ваздуха, уложено је, како се наводи у саопштењу, преко
пола милиона еура. Субвенције су се односиле на
термоизолацију спољњих зидова, кровова и поткровља,
замјену спољње столарије/браварије као и замјену извора
топлоте - набавку и уградњу котлова и пећи на пелета, а с
обзиром на велику заинтересованост грађана, програм ће
се, како наводе из Кабинета, наставити и током ове године.
Нацртом Буджета за 2023. годину планирана су иста
средства за ове намјене, наводи се у саопштењу.
Из локалне управе подсјећају да су упоредо спровођене
и мјере енергетске ефикасности на стамбеним зградама
које се грију из Скерлићеве улице у које је током 2022.
године уложено око 150 хиљада еура, али и објекте
колективног становања који нису на систему гријања из
Скерлићеве, у чију енергетску ефикасност је уложено око
400 хиљада еура.
„Субвенционисана је набавка пелета за више од хиљаду
домаћинстава, вриједности око 400 хиљада еура, а за осам
година колико се спроводи ова мјера локална управа
је уложила преко 3 милиона еура. Кроз ове активности,
односно кроз замјену ложишта на угаљ пећима на пелет
до сада је елеминисано готово 20 МW снаге пећи на угаљ,
што замјењује снагу скоро три котларнице у Скерлићевој
улици“, наводи се у саопштењу.
Истичући да су рјешавани и проблеми водоснабдијевања,
из локалне управе истичу да је комплетно реконструисано
водоизвориште Плијеш у вриједности милион еура, те да
Донијета одлука о привременом
финансирању Општине
На основу Закона о финансирању локалне
самоуправе, Закона о буџету и фискалној
одговорности, Закона о локалној самоуправи
и Статута Општине Пљевља, предсједник
Општине Пљевља Рајко Ковачевић донио је
одлуку о привременом финансирању Општине
Пљевља у периоду од 1. јануара до 1. марта 2023.
године. У поменутом периоду, како се наводи у
одлуци, за привремено финансирање издатака
одобравају се средства мјесечно до износа једне
дванаестине стварних издатака у претходној
фискалној години, а привремене мјесечне планове
примитака и издатака Буџета Општине Пљевља
донијеће предсједник Општине Пљевља на
предлог Секретаријата за финансије. Примици
који се остваре и издаци који се изврше на основу
привремених мјесечних планова чиниће саставни
дио Одлуке о Буџету Општине Пљевља за 2023.
годину.
- Орган локалне управе надлежан за послове
финансија дужан је да на интернет страници Општине
објављује мјесечне извјештаје о буџетској потрошњи и
аналитичке картице. Ова одлука ступа на снагу даном
Превоз угља до Обреновца - 600
хиљада евра
Рудник угља тражи превозника за угаљ до Обреновца,
такође му је потребна израда студије - елабората
за органску производњу љекобиља и зачина, као и
повремени здравствени прегледи за 530 запослених.
За све ове потребе РУ намјерава да издвоји 710 хиљада
евра без ПДВ-а и то за превоз 600 хиљада, за израду
студије 80 хиљада и за прегледе 30 хиљада евра.
Руднику је потребан превоз угља на релацији Пљевља-
Обреновац „Термо-електрана Никола Тесла А“ (ТЕНТ А).
Понуђач је дужан да располаже са најмање 40 камиона
кипера прилагођених превозу расутог терета носивости
до 41 тоне бруто.
Услуга израде студије - елабората, треба да обухвати
сагледавање стања, истраживање, пројекте и обуку
запослених на организованој плантажној производњи
љековитог, ароматичног и зачинског биља у органском
је изграђена фабрика за прераду питке воде Богишевац,
вриједности 400 хиљада еура.
„Обезбиједили смо и услове за изградњу постројења
Брезница и за реконструкцију главног довода питке
воде из изворишта у Потпећу до града. Радило се и на
замјени дотрајале водоводне мреже као и на елиминацији
нелегалних прикључака све са циљем смањења
губитака на мрежи, који су смањени за око 50 процената.
Реконструисано је преко 10 км примарне и секундарне
водоводне мреже и преко 6 км канализационе“, наводи се
у саопштењу.
Из Кабинета предсједника подсјетили су и на завршене
пројекте у протеклих осам година који су допринијели
побољшању еколошке слике Пљеваља, почев од
санирања црних еколошких тачака - радови на санацији
и депоније пепела и шљаке Маљевац у вриједности од 20
милиона еура и на санацији и ремедијацији флотацијског
јаловишта рудника олова и цинка у Градцу у вриједности
од 8 милиона еура.
„Такође, у домену управљања отпадним водама пуштено
је у погон и завршено Постројење за прераду отпадних
вода, у чију је изградњу током протеклих неколико година
уложено око шест милиона еура. Обезбиједили смо и
донаторска средства за пројектовање атмосферске и
фекалне канализације у нашем граду и ушли у најужи
избор за добијање повољних кредита и грантова за
извођење радова који су деценијама одлагани, а чија је
вриједност 7 милиона еура. Ријешени су и вишегодишњи
проблеми одвођења отпадних вода из источног дијела
насеља Долови II, док су радови на канализацији у
дијелу Радосавца и Жидовића завршени. Општина
Пљевља је такође, у домену својих законских овлашћења
благовремено реализовала све обавезе по питању
пројекта топлификације града“, закључује се у саопштењу.
Д. Перуничић
објављивања у „Службеном листу Црне Горе - општински
прописи“, а примјењиваће се од 1. јануара 2023. године,
наводи се у Одлуци.
Д. Перуничић
поступку, за најмање 20 врста биља ( најмање 10 у
примјени), на одлагалиштима Рудника, на површини
од најмање 100 хектара. Тражи се и осмишљавање
погона за дестилацију плантажног љековитог биља са
лабораторијом и технологијом производње етарских уља
у органском поступку.
Такође, Руднику је потребан периодични здравствени
преглед за 500 запослених, са анализом крви, рендгеном,
ЕКГ снимком, мјерењем рада плућа, прегледом очију,
ува, грла, носа, прегледима психијатра и специјалисте
медицине рада уз стручна мишљења. Тражи се и санитарни
преглед за 30 запослених као кухињско особље.
Могуће понуде за израду студије отвараће се 27. јануара,
за превоз 30. јануара, а за прегледе 31. јануара.
М. Т.
15. јануар 2023.
За осигурање и комбиновану
машину 470 хиљада евра
Рудник угља тражи годишње осигурање
запослених и возила, као и набавку комбиноване
грађевинске машине, а процијењена вриједност
за обоје је 470 хиљада евра, без ПДВ-а. Од тога за
осигурање је процијењена укупна вриједност 350
хиљада евра, а за машину 120 хиљада евра.
Код колективног осигурања запослених (
процијењене укупне вриједност 95 хиљада евра)
осигуране суме за смрт несрећним случајем су
10.500 евра, за смрт услед болести 5.250 евра,
трајни инвалидитет 21.000 евра, уз дневну накнаду
од 2,50 евра, као и трошкове лијечења 7.000 евра и
премију по запосленом од 1.200 евра.
Предвиђено је и осигурање и регистрација
113 теретних и путничких возила (предвиђене
вриједности 55 хиљада евра), као и потпуно
каско осигурање на простору ЦГ за 77 теретних и
путничких возила (предвиђене укупне вриједности
200 хиљада евра). Отварање могућих понуда за
осигурање предвиђено је 30. децембра 2022.
године, а за комбиновану машину 11. јануара 2023.
М. Т.
Просјечан рачун за струју 39 еура
Просјечан децембарски рачун за струју за
домаћинства на нивоу Црне Горе износио 39 еура,
саопштено је из Електропривреде Црне Горе
(ЕПЦГ).
“Домаћинства су у децембру 2022. године
потрошила 132.611.758 киловатсати електричне
енергије, што је око 23,85 одсто више у односу на
потрошњу остварену у новембру, а у односу на
децембар 2021. потрошња је мања за 1,77 одсто”,
наводи се у саопштењу.
Домаћинства на Жабљаку биљеже најнижу
просјечну потрошњу од 18,41 еура, док је највећа
просјечна потрошња претходног мјесеца очитана
у Тивту гдје су домаћинства у просјеку потрошила
електричне енергије у вриједности од 50,31 еура,
додају из ЕПЦГ. Просјечан рачун домаћинстава
из Пљеваља износио је 24,66 еура, док је број
редовних платиша 8.675. Домаћинства у Пљевљима
имала су 20 одсто попуста на децембарске рачуне
за струју.
Из ЕПЦГ истичу да је чак 58,4 одсто домаћинстава
добило рачун у вриједности до 30 еура, а од 30 до
50 еура 20,5 одсто потрошача, од 50 до 100 еура
13,8 одсто купаца, док је потрошња преко 100 еура
очитана код 7,3 одсто купаца.
“Децембарске рачуне умањене за износ попуста
добиће 43,5 одсто домаћинстава у Црној Гори,
односно 166.437 купаца”, нагласили су из ЕПЦГ.
Д. Перуничић
ЦЕДИС за 41 квадрат платио 205
евра
Црногорски електродистрибутивни систем
(ЦЕДИС) је уз сагласност Владе купио земљиште у
својини државе на територији општине Пљевља,
ДУП “Велики логор”, ради изградње трафо - станице
10/0,4 кВ, снаге трансформатора 160 киловата.
Занимљиво је да је ЦЕДИС за дио катастарске
парцеле површине 41 метар квадратни (неплодно
земљиште), гдје би градио трафо - станицу, платио
укупно 205 евра. Комисија за процјену вриједности
непокретности Управе за катастар и државну
имовину, процјенила је да је “тржишна вриједност
предметне непокретности” 5 евра по метру
квадратном.
Уз то ЦЕДИС је добио право службености над
додатним земљиштем на истој парцели површине
98 квадратних метара, ради полагања заштитног
и радног уземљења за трафостаницу и преласка
дијела трасе прикључног далековода. Накнада
за установљење права службености за ових 98
квадрата је укупно 75,5 евра.
М. Т.
15. јануар 2023.
Највише регистрованих газдинстава у Општини Пљевља
Чак 86 одсто млијека задовољава ЕУ стандарде
Учешће млијека на газдинствима у ЦГ које испуњава
ЕУ стандарде у 2022. је чак 86 одсто, док је 2021. године
било 81 одсто, а 2020. је било свега 65 одсто, према
извјештају о реализацији националног програма
за унапређење квалитета сировог млијека (прва
половина 2021. и 2022. година).
Закључно са 2021. годином у Црној Гори је било
укупно 2.728 регистрованих газдинстава са прерадом
млијека и производњом сира, кајмака.
Од тог броја највише у Општини Пљевља гдје су
чак 623 регистрована газдинстава од тога 448 која
производе до 50 литара млијека дневно и 175 са
дневном производњом преко 50 литара.
Занимљиво је да двије општине после Пљеваља
са највише регистрованих производних газдинстава
немају их заједно као Пљевља. Тако Бијело Поље има
укупно 356 регистрованих газдинстава, па Никшић са
235, Рожаје 175, Плужине 156...
Пљевља имају и највећи број објеката за прераду
млијека усаглашених са захтјевима ЕУ и то 40, па
Бијело Поље 27, Колашин 26, Подгорица 24, Никшић и
Мојковац по 9...
Са друге стране Пљевља имају и далеко највећи број
неусаглашених објеката са правилима ЕУ чак 135, па
Најављена изградња регионалне канцеларије у Пљевљима
Кућа пољопривреде од 888 хиљада евра
Министарство пољопривреде шумарства
и водопривреде најавило је изградњу куће
пољопривреде, односно регионалне канцеларије
у Пљевљима, вриједне 888 хиљада евра, који би се
добили од МИДАС 2 пројекта.
Иначе, Министарство пољопривреде, у складу
са акционим планом за усклађивање са правном
тековином ЕУ, ради на успостављању шест регионалних
канцеларија: Бијело Поље, Беране, Пљевља,
Подгорица, Никшић и Бар.
Прва канцеларија је већ успостављена у Бијелом
Пољу у марту 2020. а у току је израда главног пројекта
за кућу пољопривреде у Беранама.
Влада је надавно усвојила обавјештење о
активностима у вези са успостављањем треће
регионалне канцеларије у Пљевљима, која би била у
потпуности изграђена од средстава МИДАС 2 пројекта.
Општине Пљевља је као мјесто за изградњу куће
пољопривреде/регионалне канцеларије одабрала дио
парцеле укупне површине око 53 хектра у власништву
државе, гдје право располагања има Влада Црне
Горе. Парцела је смјештена дуж заобилазнице М8 (
култивисано некадашње одлагалиште рудника угља).
На овој парцели је предвиђена изградња објеката
бруто површине око 1.700 метара квадратних (у основи
Ове године од ИПАРД 3 програма 8 милиона евра
Бесповратна подршка од 50 до 100 одсто
Европска Унија одобрила је средства за програм
ИПАРД 3 за Црну Гору од укупно 63 милиона евра за
период од 2021. до 2027. године што је за 62 одсто више
него подршка у претходном периоду (2014. до 2020.
године) за ИПАРД 2.
Ова средства из ИПАРД-а 3 намијењена за
бесповратну подршку пољопривреди ЦГ биће доступна
од 2023. године. Влада ЦГ је средином децембра 2022.
прихватила споразум којим су утврђена правила за
преговарање о спровођењу подршке Увропске Уније у
оквиру програма ИПАРД 3.
Од укупно 63 милиона подршке, за пројекте програма
ИПАРД 3 из 2021. године може да се утроши највише 5
милиона евра, за 2022. годину највише 6 милиона евра,
за 2023. је предвиђено 8 милиона, за 2024. годину 9
милиона, за 2025. пуних 10 милиона, за 2026. годину 12
милиона и за 2027. годину чак 13 милиона евра. Дакле
допринос бесповратних средстава из програма ИПАРД
Министарство пољопривреде прави атлас медоносног биља
Министарство пољопривреде,
У току попис пчелара и пчелињака
шумарства и Циљ је стварање предуслова за што оптималније
водопривреде позива све пчеларе да учествују у
попису пчелара и пчелињака у оквиру пројекта израда
Атласа медоносног биља са катастром пчелињака.
Пописивачи ће позивати и обићи регистроване
пчеларе на територији Црне Горе и прикупити податке
неопходне за израду катастра пчелињака који са
атласом медоносних биљака чини неопходан услов
за одржив економски развој пчеларства заснован
на одрживом газдовању пчеларством и планском
коришћењу природних ресурса, објашњавају из
Министарства.
ЕКОНОМИЈА
Рожаје 87, Шавник 72, Бијело Поље 72, Плав 46…
Од укупно 10.712 музних крава на регистрованим
газдинствима у Општини Пљевља их је највише
1.595, док у Бијелом Пољу има 1.579 музних крава у
готово двоструко мањем броју домаћинстава, дакле
Бјелопољци имају просјечно двоструко већи број грла
по газдинству.
Занимљиво је да на регистрованим домаћинствима
широм ЦГ осим музних крава има укупно 22.317 оваца
и коза, од тога у општини Пљевља свега 179 оваца и
коза, док их је у Плужинама највише 5.136, па слиједи
Подгорица 2.138, Бијело Поље 2.132, Никшић 2.078
оваца и коза...
Раст регистровања газдинстава је настављен, па је до
краја 2022. години по захтјеву произвођача у регистар
управе уписано још 619 нових произвођача, којих је
у ЦГ тренутно укупно 3.347 газдинстава на којима се
врши прерада сировог млијека.
Подршка Агробуџета унапређењу млијека у ЦГ је,
такође, осјетно порасла са 5,15 милиона евра у 2021. на
8,21 милиона евра у 2022. Од тога у претходној години
подршка развоју тржишне производње млијека је 3,7
милиона евра, подршка преради млијека на газдинству
3,56 милиона евра, за јачање откупне мреже млијека
650 до 700 квадрата).
Из Министарства истичу да је руководство општине
Пљевља исказало спремност да у оквиру својих
надлежности пружи помоћ, да ће обезбиједити
потребне дозволе које се издају на општинском нивоу
и објекат ослободити плаћања накнаде за комунално
опремање грађевинског земљишта, свих локалних
такси и пореза на непокретност.
Са друге стране овај пословни простор би се
искористио за смјештај државних установа и служби
које имају своје испоставе у Пљевљима а које немају
трајно ријешено питање пословних простора, као и за
локалне пољопривредне службе.
- У ове установе спадају: Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде -
регионална канцеларија Директората за плаћање,
савјетодавне службе, које су тренутно у изнајмљеним
просторијама, инспектори за пољопривреду,
шумарство, инспектори Управе за безбједност хране,
ветерину и фитосанитарне послове, ветеринарски
и фитосанитарни инспектори као и Секретаријат за
пољопривреду, туризам и предузетништво општине
Пљевља.
Изградњом овог простора трајно би се
ријешио проблем смјештаја државних и локалних
3 за пољопривреднике и Агробуџет у ЦГ ће расти из
године у годину.
У оквиру укупне бесповратне подршке до 2027.
године од 84 милиона евра, Европска Унија ће дати до
75 посто или 63 милиона евра, а Црна Гора преосталих
25 одсто или укупно 21 милион евра.
По правилима ИПАРД-а 3 бесповратна подршка за
пољопривреднике је јавни трошак, који у принципу,
не смије премашити горњу границу од 50 одсто
укупних прихватљивих трошкова инвестиције,
улагања. Ипак, као и до сада постојаће изузеци када
је подршка до 60 одсто за улагања у физички капитал
пољопривредних газдинстава и диверзификацију
фарми и развој пословања. Могућа је подршка до 65
одсто за улагања у физички капитал пољопривредних
газдинстава у планинским областима. И подршка
до 70 одсто за улагања младих пољопривредника и/
или органских пољопривредника у физички капитал
коришћење ресурса пчеларске паше и значајно
повећање пчеларске производње у ЦГ.
Попис се реализује у оквиру пројекта Израда атласа
медоносних биљака са катастаром пчелињака, који
у оквиру МИДАС 2 пројекта спроводи Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде у
сарадњи са Савезом пчеларских организација Црне
Горе. Временски рок за реализацију пројекта је од
новембра 2020. до маја 2023. године. Министарство
подсјећа пчеларе да се од маја 2022. године спроводи
попис пчелара са циљем израде катастра пчелара и
5
У нашој општини највише регистрованих
газдинстава са музним кравама ЦГ, а најмање
оваца и коза
500 хиљада евра, подршка инвестицијама у прераду
на газдинствима 250 хиљада, подршка унапређењу
квалитета сировог млијека 150 хиљада, а подршка
достизању стандарда добробити животиња у
сточарству 50 хиљада евра.
М.Т.
пољопривредних служби и избјегли трошкови закупа.
Све локалне и регионалне пољопривредне службе
биле би на једном мјесту, што би било од великог
значаја за пољопривреднике и омогућило им да лакше
и брже остваре своје захтјеве и дођу до потребних
информација - истичу из Министарства.
Потреба за простором куће пољопривреде одређена
је за око 650 метара квадратних бруто површине, док
је буџет процијењен на 888 хиљада евра, а обухвата:
израду идејног и главног пројекта и надзорне радове
на грађевинским радовима, ревизију главног пројекта,
извођење грађевинских радова, уређење терена које
подразумијева формирање паркинга, саобраћајних
прикључака и приступних путева и опремање
регионалне канцеларије Директората за плаћање
намјештајем и ИТ опремом.
Министарство пољопривреде, наглашава да у
погледу буџетирања куће пољопривреде у Пљевљима
Министарство финансија нема примједби на
њихов захтјев, пробављена је и потребна планска
документација, урбанистичко -. технички услови,
а с обзиром да је парцела у власништву Црне Горе
неопходна је сагласност Владе ЦГ.
М. Т.
пољопривредних газдинстава и у диверзификацију
фарми и развој пословања, као и за одређене
колективне инвестиције. Додатних 10 одсто може
се одобрити за улагања везане за отпадне воде
и управљање отпадом, обновљиву енергију и
инвестиције кружног модела економије. За наведене
врсте улагања, укупни обим бесповратне помоћи не
може бити већи од 75 одсто, осим у случају одређених
непродуктивних инвестиција, када обим помоћи може
бити до 85 одсто.
Обим помоћи од 100 одсто намијењен је једино за
улагања у подршку за јавну сеоску инфраструктуру,
непроизводне инвестиције за остваривање агро-
еколошких и климатских циљева, обавезе преузете
везано за агро-еколошко-климатску и еколошку
пољопривреду и успостављање и заштиту шума,
као и активности које се финансирају у оквиру мјере
техничка помоћ. М. Т.
пчелињака.
Власник свих података катастра биће Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде, користиће
их са дужном пажњом и искључиво у наведене сврхе:
економски развој пчеларства заснован на одрживом
газдовању пчеларством, планском коришћењу
природних ресурса пчеларске паше и повећању
пчеларске производње као и за примјену правилника
о ближој садржини, начину утврђивања и вођења
катастра пчелиње паше и пчеларског пашног реда.
М.Т.
 6 ДРУШТВО
Загађеност ваздуха у Пљевљима коначно у фокусу доносиоца одлука:
Након четири деценије држава
Након јавног апела Ровчанина, предсједник Одбора
директора Рудника угља Душан Јањушевић уручио
је донацију компаније - апарате за пречишћавање
ваздуха свим основним и средњим школама, свим
васпитним јединицама вртића Еко бајка, Дому за старе,
Дому здравља и Зрачку наде а премијер у техничком
мандату Дритан Абазовић посјетио је Пљевља и
најавио набавку пречишћивача, заштитних маски,
формирање тима који ће дефинисати дугорочне мјере,
те субвенционисање термоизолације објеката.
Топлификација Пљеваља биће
проглашена пројектом од јавног интереса
“Разматрали смо предлог господина Ровчанина
и Влада Црне Горе ће наредних дана прогласити
топлификацију Пљеваља пројектом од јавног
интереса, што ће омогућити брже спровођење мјера
и активности”, саопштила је министарка екологије,
урбанизма и просторног планирања, Ана Новаковић
Ђуровић, на сједници скупштинског Одбора за туризам,
пољопривреду, екологију и просторно планирање која
је одржана у пљеваљском Дому културе 10. јануара.
По њеним ријечима, већ од 1. фебруара у Пљевљима
ће радити канцеларија Агенције за заштиту животне
средине као и еколошки инспектор.
“Колеге из Агенције за заштиту природе и животне
средине, у сарадњи са Министарством, дефинисаће
мјере које ће се реализовати у наредних годину дана.
Те мјере већ постоје у документима, потребно их је
ажурирати и кренути у реализацију. Надам се да ће
Општина Пљевља бити наш партнер у овом послу. То је
предуслов без којег Влада не може реализовати мјере.
Проблем загађености не може се ријешити
краткорочним мјерама. Ни развијеније
земље за сада немају боља краткорочна
рјешења када је ријеч о загађености
ваздуха. Међутим, то су неки битни кораци
у правцу дефинисања онога што је једини
начин да ријешимо питање загађености,
а то су дугорочне системске мјере, које
је требало предузети прије деценију или
двије”, казала је Новаковић Ђуровић,
додајући да није једноставно увести
забрану гријања на угаљ с обзиром да није
обезбеђено алтернативно решење.
“Вјерујем да ће се у дугорочним мјерама
наћи забрана угља али уз обезбеђен
алтернативни вид гријања, кроз
субвенције или прелазак на загријавање
на струју”, истакла је Новаковић Ђуровић.
Осим убрзања процеса топлификације,
изградње секундарне мреже паралелно
са магистралним топловодом, те
забране ложења угља, уз обезбеђење
алтернативног вида гријања, међу мјерама
које су се нашле у нацрту закључака одбора, а о којима
ће се чланови одбора у наредном периоду изјаснити
су и: да се из државног Буџета преусмјери више
средстава за радове на топлификацији, да се наредне
грејне сезоне покуша ставити ван погона котларница
у Скерлићевој, да се попусти на електричну енергију
наставе и у наредној грејној сезони, да се локална
управа повеже са Еко фондом и да се удвоструче износи
за мјере енергетске ефикасности и субвенције за
пелет, да Влада издвоји средства за субвенционисање
набавке топлотних електричних пумпи за домаћинства
која користе угаљ као енергент, те да се формира
мултиресорски тим који ће донијети мјере у циљу
заштите здравља становништвва, односно препоруке и
процедуре које ће се примјењивати у случају енормног
загађења.
Представници Општине Пљевља нису се
појавили на сједници Одбора
Упркос важности теме и неопходности сарадње
локалне управе у решавању проблема загађености,
представници Општине Пљевља нису се одазвали
позиву да учествују у раду Одбора.
“Представници Општине Пљевља нијесу исказали
интересовање да присуствују састанку, иако смо ми
гости у њиховој кући. Ту препознајемо знак несарадње.
Мислим да су они карика која недостаје и да то иде на
штету грађана”, казала је предсједница Одбора Тамара
Вујовић.
Новац не смије бити препрека за
топлификацију
Истичући да је 15-20 милиона, колико је потребно
за топлификацију, кап у мору у односу на оно што су
Пљевља дала Црној Гори, посланица Тамара Вујовић
истакла је да је крајње вријеме да се са ријечи пређе
на дјела, те да ће Одбор пратити реализацију мјера које
буду донесене.
Подсјећајући да је у капиталном
Буџету за мјере енергетске ефикасности
предвиђено 1.350.000 еура а за секундарну
мрежу 1.650.000 еура, Веселин Секулић,
помоћник директора ФЦ Производња за
термоенергетику у ТЕ Пљевља и менаџер
пројекта топлификације, казао је да новац
не смије бити препрека и апеловао да
се ова средства увећају. Министарка
Новаковић Ђуровић казала је да је већ
разговарано о томе и да нема сумње да
ће Министарство финансија и Управа
јавних радова донијети такву одлуку, с
обзиром на намјеру и ријешеност Владе да
у Пљевљима дјелује брзо колико је могуће.
“Пљевља су дала огромна средства
Црној Гори. Управо завршени биланс за
2022. годину показује да је учешће ТЕ у
производњи струје преко 52 одсто. У јулу је
тај проценат износио 71 одсто а у октобру
чак 93,8 одсто. У Пљевљима су постигнути
извјесни помаци кроз спровођење мјера
енергетске ефикасности, те преласка преко 1.000
домаћинстава са угља на пелет, међутим, једино трајно
решење је даљинско гријање. Као што знате изводе
се радови на еколошкој реконструкцији ТЕ Пљевља, а
њеним завршетком 2024. године имаћемо параметре
у оквиру европских еколошких стандарда. Сумпорни
оксиди биће сведени испод 130, а граница је 200,
азотни оксиди биће сведени испод 50, а кроз квалитет
угља, трудићемо се да ПМ10 честице сведемо на 15
микрограма по метру кубном”, нагласио је Секулић.
Да се једино топлификацијом може трајно
унапредити квалитет ваздуха у Пљевљима, потврдила
је и Лидија Шћепановић из Агенције за заштиту
природе и животне средине.
“Агенција од 2009. године прати стање квалитета
ваздуха у Пљевљима. Раније је било много више дана
са загађеним ваздухом, рецимо 2012. године било је
преко 200 дана а данас је тај број нешто преко стотину.
Дакле, није да се ништа није радило, али је сигурно
могло више”, казала је Шћепановић, подсјећајући да је
2013. године донесена прва стратегија са дугорочним
мјерама, прије свега топлификацијом, о којој се и данас
прича.
Осврћући се на причу ко су загађивачи ваздуха у
Пљевљима, метеоролог Бранко Мицев казао је да је
процјена удјела у загађењу пола решења проблема.
“Међутим, нико никада није одредио парцијални
допринос. Имамо примјере да ТЕ не ради по мјесец
а ситуација је иста. Имамо ситуације да загађеност
ваздуха буде већа у Подгорици и Бијелом Пољу а
тамо нема термоелектрана”, казао је Мицев, додајући
да треба дјеловати на узрок, те да се мора извршити
субституција енергента, јер најмање што треба да
радимо јесте да производимо загађујуће честице у
приземном слоју атмосфере.
Болница препуна дјеце претшколског
узраста
Истичући да је Свјетска здравствена организација
граничну вриједност за ПМ10 честице смањила на 15
микрограма по метру кубном, Борко Бајић из Института
за јавно здравље казао да постоји све више доказа о
корелацији штетних честица и болести.
“У Црној Гори се највише умире од можданог удара,
исхемијске болести срца и рака плућа, а ПМ10 честице
доприносе тим болестима”, казао је Бајић.
Он је истакао да у Црној Гори није јасно дефинисано
шта треба радити када постоје акцидентне ситуације,
као што је то био случај у Пљевљима.
“Мора се направити интервентни план, да се јасно
дефинише шта ко треба да ради у оваквим ситуацијама,
да се грађани тачно, правовремено информишу о
ситуацији, да се дају препоруке за поступање”, истакао
15. јануар 2023.
је Бајић.
О утицају загађеног ваздуха на здравље Пљевљака
говорила је и посланица и чланица Одбора Кенана
Струјић Харбић, која је истакла да се у Брезовику обави
око 10.000 прегледа годишње и да су међу пацијентима
већином Пљевљаци.
“Узроке имамо а последица још нисмо свјесни. Ових
дана Болница у Пљевљима пуна је дјеце претшколског
узраста. Ми немамо кадра да их лијечи, ни потребне
апаратуре. Погледајте званичне податке о броју дјеце
са тешкоћама у развоју. Сваког мјесеца имамо по једно
дијете са сметњама из спектра аутизма. Фактор средине
итекако утиче на развој и здравље дјеце”, нагласила
је Струјић, додајући да је као родитељ свједочила
препуном дјечијем одјељењу, те да је успјела да купи
последњи антибиотиц на стању а да је питање како
су се снашли родитељи који су после њих дошли на
преглед.
Милорад Митровић, из Еколошког друштва
“Брезница” казао је да се морају дефинисати мјере
за поступање у току енормног загађења, у смислу
да дјеца прелазе на онлајн наставу, да се забране
физичке активности на отвореном, да се искључују
дизел возила, уведе прање улица калцијум хлоридом и
слично…
Општина незаинтересована за средства
која даје Еко фонд
Општина Пљевља у претходном периоду била
је пасивна и није искористила могућност за
субвенционисање пројеката од стране Еко фонда,
изјавио је директор Драшко Бољевић.
Он је казао да Еко фонд има два начина да помогне
Пљевљима, да Општина што прије кандидује пројекте
како би их Еко фонд уврстио у програм рада, или да Еко
фонд помогне становништву кроз спровођење мјера
енергетске ефикасности.
“Вода није ништа мањи проблем у Пљевљима, и то су
пројекти гдје можемо помоћи али морамо добити смјер
од локалне управе са комплетном документацијом.
Изван домаћих прилива средстава, Еко фонд се труди
да обезбиједи додатна средства кроз повезивање са
међународним организацијама. Али ти субјекти хоће
готову, комплетирану документацију, неће ништа на
пола. Знам да овдје недостаје доста документације и ту
се општина мора потрудити”, нагласио је Бољевић.
Без Термоелектране Црна Гора би била
на кољенима
На Одбору се говорило и о будућности
термоенергетског ланца у Пљевљима. Члан Одбора,
посланик Дејан Ђуровић казао је да имамо ситуацију да
је Њемачка, која нас је тјерала да затворимо ТЕ Пљевља,
сада активирала 19 угашених термоелектрана.
“Имамо два пута - да угасимо ТЕ Пљевља и умремо
економски или да живимо са тим канцером а да
заштитимо грађане Пљеваља”, нагласио је Ђуровић.
Предсједник Одбора директора Рудника угља Душан
Јањушевић казао је да Европска енергетска заједница
Западни Балкан посматра као цјелину која има 16
термоелектрана.
“Црна Гора има само једну термоелектрану, и нема
индустрију. Свако покретање индустрије захтијева
повећање производње електричне енергије. Ми то
из обновљивих извора не можемо постићи. Једино
здраво решење је затварање ТЕ крајем 2049. године.
Зато треба преговарати са тим људима у корист Црне
Горе”, поручио је Јањушевић.
Истичући да се прије забране ложења угља грађанима
мора понудити алтернативно решење, Јањушевић је
казао да немамо никакву стратегију у смислу одлаганај
и рециклаже соларних панела кад им истекне рок за 20
година, а ради се о опасном радиоактивном отпаду.
Д. Перуничић
 15. јануар 2023.
одлучна да спроведе топлификацију
Пљевља 2. јануара била најзагађенији
град на свијету
Новогодишње и Божићне празнике Пљевљаци су
провели гушећи се у смогу, испод магле препуне штетних
честица. Од 30. децембра до 9. јануара, готово да није било
сата када ваздух није био загађен. Према подацима Air
Qualiti Index - AQI, наш град је 2. јануара био најзагађенији
на свијету а два дана касније био је четврти најзагађењи
свјетски град. Тих дана измјерене су енорме концентрације
ПМ 10 и ПМ2,5 честица које утичу на срце, плућа и
централни нервни систем, и које, по ријечима стручњака,
при дужем излагању могу довести до смрти. Такво нешто
није непознато у свијету. Метеоролог Бранко Мицев
подсјетио је да је 1948. године у америчком граду Донора,
са 15.000 становника, на сваких сат умирала по једна особа
услед високих концентрација загађујућих материја, те да
је у децембру 1952. године у Лондону, услед изложености
енормно загађеном ваздуху у трајању од седам дана, било
4.000 смртних случајева током 3 недеље и чак 12.000 до
фебруара 1953. године.
Специјалиста хигијене у ИЈЗЦГ Борко Бајић, казао је да
од укупног очекиваног трајања живота, загађење ваздуха у
Пљевљима утиче на смањење тог очекиваног трајања око
2,5 године, у Никшићу око 1,5 годину, а у Подгорици око 8
мјесеци.
Вук Иковић из Покрета Преокрет казао је да је, према
подацима Европске агенције за животну средину, у
нашој земљи у току 2020. године услед загађеног ваздуха
преминуло 920 особа.
“Грађанин Пљеваља удише најмање сваки други
дан загађени ваздух, а свака пета смрт у Пљевљима се
приписује загађењу ваздуха, свака осма у Никшићу и свака
17. у Подгорици”, нагласио је Иковић.
Нереално да се одмах забрани угаљ и
пређе на загријавање на струју
Због енормне загађености ваздуха у Пљевљима,
Електропривреда Црне Горе одобрила је домаћинствима
попуст на јануарске рачуне у износу од 50 одсто. Вјерујући
да је наведена мјера снажан стимуланс, из ЕПЦГ су позвали
грађане који користе угаљ као извор топлотне енергије
да пређу на друге изворе. Ову мјеру невладин сектор
и поједине политичке партије тражиле су годинама,
међутим, нереално је да се одмах забрани угаљ и пређе на
загријавање на струју, што је потврдио и извршни директор
ЕПЦГ Никола Ровчанин.
“Да су електро инсталације објеката у Пљевљима
спремне да издрже оптерећење масовног преласка
загријавања на струју и да сви грађани имају електро
уређаје за загријевање, онда би се могло размишљати о
моменталној забрани ложења угља, а да се свим грађанима
субвенционишу рачуни за струју 100% у јануару, на начин
да поред субвенција ЕПЦГ, општина из средстава еко
накнаде издвоји дио, а дио држава из буџетске резерве. То
би свеукупно за домаћинства износило око 400 000 еура,
што је ситан новац за спас живота и здравља људи. Али сам
од стручних лица добио информацију, да већина зграда у
граду нема електро инсталације на нивоу стандарда које би
могле издржати оваква опререћења. Дакле, брза рјешења
су мало реална. Зато је пројекат топлификације једини спас
и чинимо све што је у нашој моћи, а били сте свједоци свих
претходних мјесеци, да у најкраћем року топловод дође до
Скерлићеве”, истакао је Ровчанин.
Др Станковић: Загађење погађа
респираторни и кардиоваскуларни систем
“Суспендоване честице из ваздуха ПМ 10 и ПМ 2,5
опасне су по здравље и због мале величине се понашају
као гас, продиру кроз дисајни систем у алвеоле чак и
до крвотока. У случају удисања ПМ честице скраћују
дах, срце се напреже да би компезовало смањени
унос кисеоника и при том се исцрпљује. Често могу
изазвати осећај гушења чак и напад астме. У случају веће
концентрације и дуготрајне изложености могу утицати
и на повећање крвног притиска, срчаног или можданог
удара па и преране смрти”, казала је за Пљеваљске
новине др Бранка Станковић, директорица Дома
здравља Пљевља.
Станковић истиче да за вријеме новогодишњих
празника, када је била енормна загађеност, нису имали
повећан број пацијената али додаје да се грађани
придржавају препорука, да је на улицама било видно
мање људи, те да су грађани вријеме проводили у
кућама или селима и околним излетиштима. Подсјећа да
проблем загађености ваздуха у Пљевљима траје скоро
пет деценија.
“Наука тврди да иако влада мишљње да су људи
који болују од респираторних обољења под већим
ДРУШТВО
Политичари: Од апела за ургенцијама
до позива за обуставу раду ТЕ и Рудника
Истичући да у Пљевљима влада драматична ситуација,
те да су нечињења, похлепа и непрофесионализам од
Пљеваља направили црну еколошку рупу не само Црне
Горе него и Европе, Милан Лекић, предсједник ОО НСД
позвао је премијера Дритана Абазовића, Министарство
екологије, Министарство здравља, Агенцију за заштиту
животне средине, те руководства компанија која су
доказани загађивачи животне средине да сви заједно
реагују и спасе грађане Пљеваља.
“Следећу зиму Пљевља не смију да дочекају у оваквом
стању. Ново руководство локалне самоуправе учиниће све
у том правцу. Исто очекујемо и од државе. Док се не израде
краткорочни и средњерочни планови за санацију животне
средине, морамо хитно да реагујемо и да упрегнемо све
капацитете, сво знање и сва расположива средства, како би
санирали катастрофално стање у којем се налазе Пљевља.
И то већ данас, јер сјутра може бити касно”, казао је Лекић.
Поручујући да се Пљевљаци буквално гуше у смогу и
магли, а да сваког дана жицама далековода из ТЕ “Пљевља”
отиче богатсво вриједно око два милиона еура, из Покрета
за Пљевља казали су да од 1982. године слушамо о
топлификацији те да је коначно догорело до ноката.
“Захтијевамо: 1) Да се Влада ЦГ, ове зиме, макар
недјељу дана пресели у Пљевља, да заједно удишемо
овај пљеваљски смог и маглу, и решавамо проблем. Из
Подгорице се он не види, па самим тим се не може ни
ријешити; 2) Да мандатар Миодраг Лекић следећи састанак
лидера парламентарне већине закаже у Пљевљима, и да ту
остану док се не договори састав Владе; 3) Да пословодства
Рудника угља и ТЕ Пљевља, у договору са запосленима,
запријете обуставом рада, ако у року од 15 дана не буде
озбиљних помака у решавању еколошког геноцида у
Пљевљима. Ово је тренутак кад се не смијемо водити
личним и страначким интересима, у питању је опстанак
нашег града”, поручили су из Покрета за Пљевља.
Из Странке правде и помирења позвали су на хитно
увођење ванредног стања у Пљевљима и кривично
процесуирање одговорних у државним иснтитуцијама
због несавјесног рада приликом којег су угрозили животе
Бесплатан превоз грађана на Жабљак ДПС
окарактерсиао као бесраман популизам
Ровчанин им поручио да заћуте и
гледају како се бори за свој град
На предлог новинара, извршни директор
Електропривреде Црне Горе Никола Ровчанин уступио је
аутобус и три комби возила како би грађани бар на кратко
могли да бораве на свјежем ваздуху. Око 150 грађана,
углавном млађе доби, 3. јануара кренуло је на Жабљак,
гдје им је било доступно бесплатно коришћење жичаре на
Савином куку, као и бесплатан улаз на Црно језеро. Акција
је изазвала велико интересовање, па један дио грађана
није успио наћи мјесто.
“У разговору са новинарама сазнао сам да је раније
била пракса да Рудник угља и Термоелектрана пружају
бесплатан превоз грађанима лошијег материјалног стања
до Косанице, гдје је некада био ски лифт. Рекао сам да није
никакв проблем да тако нешто организујемо, ако треба и
сваког викенда док траје грејна сезона”, казао је Ровчанин.
Ову мјеру из локалног ДПС-а окарактерисали су као
бесрамни популизам са циљем прикупљања јефтиних
политичких поена.
“Озбиљни људи би требало на озбиљне изазове
ризиком, заправо, људи који болују
од кардиоваскуларних болести су
више изложени штетном дејству
ПМ честица. Веома често грађани
се жале на проблеме са дисањем,
иритирајући осјећај у очима, грлу,
носу, нелагодност у грудима, кашаљ”,
каже др Станковић додајући да ПМ
честице - суспендоване честице
дефинишу и као невидљиве убице из
ваздуха, које су мјешавина чврстих
честица дима, чађи, прашине и
кисјелине, уз тешке метале попут
олова, кадмијума, никла и арсена.
„Загађење не таргетира
искључиво респираторни систем и
потребно је праћење пораста броја
обољелих кроз дужи период како
би се направиле адекватне анализе
пораста броја обољелих“, истакала
је др Станковић.
“Пљевља су некада била велико зелено поље, град да
7
....наставак са прве стране
Пљевљака.
“Позивамо Владу Црне Горе, Институт за јавно здравље и
све надлежне институције и агенције да се врате на посао,
формирају кризне штабове и усвоје неопходне мјере у
циљу очувања здравља и живота грађана Пљеваља што
су по Уставу и законима ове државе обавезни”, казали су
из ове партије, позивајући СДТ да формира предмет и
процесуира одговорне, нарочито након бројних признања
одговорних људи који су узели учешће у расправи Одбора
за екологију и који су недвосмислено и врло јасно истакли
да институције државе нису адекватно и благовремено
реаговали у циљу заштите здравља и живота грађана
Пљеваља.
И из Покрета Европа сад затражили су од Владе да
хитно предузме све могуће кораке како би се дугорочно
ријешило и сузбило аерозагађење, те да се до коначне
реализације пројекта топлификације грађанима Пљеваља
обезбиједи бесплатна електрична енергија од октобра до
априла.
“Апелујемо на све политичке субјекте у Пљевљима као
и носиоце листа са недавно држаних локалних избора, да
докажу свој политички капацитет и интерес свог града и
суграђана ставе испред интереса централе из Подгорице,
тако што ће стати раме уз раме са нама у борби за основна
и уставом загарантована права за сваког Пљевљака без
изузетка, те да у овом науму останемо истрајни, а као
крајњу мјеру како би уразумили Владу не искључујемо
опште протесте и блокаду рада ТЕ Пљевља.
Ајде да докажемо да су нам градјани пречи од фотеља”,
саопштено је из ове партије.
На алармантну ситуацију указали су и из Бошњачке
странке, предлажући да се забране активности на
отвореном, да се затворе вртићи и школе, односно да
се пређе на онлајн наставу, да радници преко 60 година
добију плаћено одсуство, као и запослени који имају
хронична обољења дисајних путева.
“Радници на грађевини да раде скраћено радно вријеме.
Такође, организовати одлазак ван града у природу. Осим
тога, сто више пропагирати мјере Института за јавно
здравље о смањењу посљедица загађења ваздуха”,
саопштили су БС Пљевља, позивајући да се што прије
покрене пелетара у “Вектри Јакић”, и да се омогући да
Пљевљаци до завршетка топлификације добијају пелет по
повољним цијенама.
да реагују озбиљним потезима. Јефтини трикови у
виду једнодневних аутобуских екскурзија на чист
ваздух, праћени партијском промоцијом појединаца,
представљају потцјењивање здравог разума наших
суграђана. Заиста је безобразно и дрско да се користи
невоља свих који дишемо катастрофалан ваздух ових дана
у нашем граду, како би се партијски ухљеби инсталирани на
челне позиције у енергетском сектору, самопромовисали”,
саопштено је из ДПС-а.
Реагујући на саопштење, Ровчанин је поручио ДПС-у да
заћуте и гледају како се бори за свој град.
“ДПС који је за 30 година власти 300 пута обећао
топлификацију, а није поставио ни 30 центиметара
топловода прича о популизму. ДПС који за 30 година власти
ни 1 цент није одобрио попуста грађанима Пљеваља
на рачуне за струју прича о злоупотребама актуелног
стања у политичке сврхе. ДПС који ни бицикло грађанима
Пљеваља није бесплатно омогућио, критикује један хуман
гест, који би требало да буде обавеза општине и наставак
традиције која је некада важила у Пљевљима. ДПС који је
имовину џамије користио као наплатни пункт усуђује се
да критикује јасне и конкретне кораке напријед”, истакао
је Ровчанин, подсјетивши на краткорочне мјере које
спроводе, те дугорочне у виду еколошке реконструкције
која увелико тече, топлификације за коју је потписан
уговор о извођењу радова, те санације Маљевца.
4000 ложишта и 20.000 становника а тада
су људи који су тражили топлификацију
проглашавани лудим, као што је то рекао
1979. године новинар Гојко Чоловић у
извјештају који је објавио РТЦГ из свог
архива”, каже др Станковић истичући да
само тај ТВ прилог показује да се екстремна
загађеност не дешава ни први пут, ни само
ове године, већ у континуитету дуги низ
година.
„Све је добило на значају увођењем
мјерења и објављивања података са мјерне
станице у Пљевљима. Крајње је вријеме
да сви доносиоци одлука на локалном и
државном нивоу пређу са ријечи на дјела и
заврше пројекат топлификације, примјене
еколошки прихватљиве технологије.
Јавности је познато да деценијама
Пљевљима недостаје љекара и специјалиста
и зато треба ојачати капацитете како бисмо
били у могућности да радимо детаљније епидемиолошке
извјештаје, закључује др Станковић. Д. Перуничић
 8 ПОЛИТИКА
Представници Владе ЦГ у Пљевљима поводом аларматне еколошке ситуације
Влада спремна да помогне - локална управа о сијању магле
Поводом алармантне загађености ваздуха у
Пљевљима, те доношења хитних мјера од стране
Владе Црне Горе, премијер у техничком мандату
Дритан Абазовић, министар здравља Драгослав
Шћекић, министарка екологије, просторног
планирања и урбанизма Ана Новаковић Ђуровић, као
и представници Агенције за заштиту животне средине
посјетили су Пљевља 5.јануара, гдје су разговарали са
представницима пљеваљског здравства у енергетских
компанија.
„До сљедеће грејне сезоне мора се наћи трајније
рјешење. То рјешење лежи у неколико ствари, али
мислим да би заједничка радна група требала све да
прецизира, како би Влада могла донијети одлуке које
иду у том правцу“, истакао је Абазовић и поручио да неће
затварати очи пред овим проблемом као што се радило
у претходном периоду, “па се људима говорили останите
у кућама или идите на излете негдје на околна брда”.
Представници Владе у посјети Општој болници
Абазовић је истакао да ће на следећој сједници Владе
донијети одлуку да се пројекат топлификације Пљеваља
прогласи јавним интересом, те додао да је држава
спремна да размисли да субвенционира прелазак на
електрично гријање. Истог дана Влада ЦГ је донирала
прву испоруку пречишћивача ваздуха за Општу болницу,
а по ријечима Абазовића, пречишћиваче ће набављати
и за вртиће, школе као и домаћинства, а у акцију ће се
укључити Рудник угља и Електропривреда.
Абазовић је рекао да морају да размишљају о забрани
приватних ложишта на угаљ, а имајући у виду економску
ситуацију, осим субвенцинисања електричне енергије
размишљају о субвенционисању пелета. Пљевља, како
је додао, нису једини загађен град, слична ситуација је у
Бијелом Пољу и Беранама.
Предсједник општине Пљеваља Рајко Ковачевић, из
ДПС-а, одбио је да прими Абазовића, уз образложење
да таквим гестом, иако им је, за разлику од претходне
двије посјете, најавио долазак, жели да покаже да им је
неприхватљив популизам и позертво премијера и Владе
којим би маркетиншки да попеглају „годину потпуно
игнорантског односа према нашој општини, према
нашим иницијативама и захтјевима“. У саопштењу за
јавност Ковачевић истиче да нијесу дозволили намјеру
Абазовића да у своје путујуће луткарско позориште
увуче и локалну самоуправу у Пљевљима јер “нисмо
жељели да учествујемо у надметању да се на озбиљном
проблему прави јефтина политичка промоција“.
-И до сада се свака прича са тренутним премијером
завршавала управо тиме. Дакле, његовом личном
промоцијом, а резултати и конкретне активности су
увијек изостајале. Подсјетићу да је тако било од самог
почетка. Почев од питања саобраћајне блокаде града,
Новогодишњи коктел Демократа Пљевља
Предсједнички избори тачка на владавину ДПС-а
Општински одбор Демократа Пљевља одржао је
уобичајени новогодишњи коктел у центру Таша, гдје се
окупио велики број чланова, активиста Демократа и
њихових коалиционих партнера и гостију из друштвено
- политичког живота града.
Алекса Бечић, предсједник Демократске Црне Горе
пожелио је присутнима и свим грађанима да остану
здрави и слободни. Бечић је казао да ће уједињена
скупштинска већина на предстојећим предсједничким
изборима ставити тачку на владавину ДПС-а.
Он је најавио скоро успостављање локалне власти у
свим градовима у којима постоји проблем, јер скоро три
мјесеца од локалних избора није испоштована народна
воља.
Бечић је истакао усвајање десетина важних закона
пред крај године, а међу њима и онај којим је омогућено
да свако дијете рођено у 2022. добије по 900 евра од
државе, као и закон који дозвољава да ТЕ Пљевља
преко губитка донације словеначке Владе од преко
1 милион еура за санацију водоизворишта Брезница
јер Влада Црне Горе није испоштовала своје обавезе,
па до изградње нове болнице коју данас по трећи
пут најављује. Последњи пут кад је најављена њена
градња једина активност која је уследила након тога је
било уклањање средстава из капиталног буџета за тај
пројекат. Једном ријечју, сви они пројекти и активности
који су макар и минимално зависили од ове Владе, а
односили су се на нашу општину, нијесу реализовани
- истиче Ковачевић у саопштењу и додаје да су врата
отворена за све оне који стварно желе, имају знања
и воље да заједнички раде на рјешавању еколошких
проблема града, уз молбу посјетиоцима да не сију
додатну маглу у Пљевљима.
На питање новинара да ли сматра да су Владине мјере
популистичке, Абазовић је одговорио да све што раде,
раде у корист грађана.
-Мене не занима ко шта сматра. Грађане нећемо
оставити на цједилу. Ако неко има бољу идеју нека
је предложи. Спреман сам да је чујем. Могу рећи да
је популизам до сада био да се нико није освртао на
Пљевља. Људи сједјели по Подгорици по канцеларијама
и чекали да се промијене временске прилике. То са овом
Владом није случај - нагласио је Абазовић уз опаску „да је
било среће и памети, од претходне локалне и државне
управе, ми данас не би причали о овом проблему“
. Абазовић је појаснио да ће поставити еколошког
инспектора у Пљевљима, те да ће ангажовати додатно
људство ако буде било потребно.
Директор Опште болнице у Пљевљима Саша
Грбовић, захвалио се представницима Владе јер је
“после 30 година нека Влада показала жељу да помогне
Пљевљима”.
- Очекујемо и покретање процедуре у набавци
недостајуће опреме. Добићемо нешто што у историји
није било да пљеваљска болница у току годину дана
добије опрему вриједну од 300.000 евра, опредјељену
државним Буџетом - истакао је Грбовић. На питање о
Састанак са представницима Електропривреде,
Рудника угља И еколошким активистима
броју обољелих од канцера плућа у Пљевљима, Грбовић
није имао податке, али је казао да је у зимском преиоду
повећан број респираторних инфекција, те да Дјечије
одјељење већ неколико мјесеци пуно, углавном се
ради о бебама до годину старости са респираторним
инфекцијама.
Абазовић се, у читаоници Библиотеке “Стеван
настави успјешан рад. Он је додао да ће грађани ЦГ
имати једну од најнижих цијена електричне енергије у
Европи.
Бечић је рекао да вјерује да ће у јануару Скупштина
ЦГ изабрати 44. владу, а да нема потребе за ванредним
парламентарним изборима.
Никола Ровчанин, предсједник ОО Демократа
Пљевља, казао је да очекује формирање локалне власти
у Пљевљима већ у јануару.
Ровчанин је поздравио окупљене чланове Демократа,
коалиционе партнере Покрет за Пљевља и Уједињену
Црну Гору, будуће коалиционе партнере из Демократског
фронта, Покрета Европа сад, СНП-а и УРА. Ровчанин је
подсјетио на важне економске резултате у години за
нама, а као најважнији издвојио је потписивање уговора
о топлификацији. На коктелу 30. децембра савим
присутнима су подијељени и пригодни календари.
М. Т.
15. јануар 2023.
Самарџић”, састао са представницима Електропривреде,
Рудника угља, и еколошких организација, а на састанку
није био присутан нико од представника локлане управе.
Присутни су указали на начине на које би се могла
рјешавати еколошка ситуација у Пљевљима. Поред
топлификације града која се односи на обезбјеђење
примарне и секундарне топловодне мреже, главни
предлози су се односили на субвенционирање
коришћења електричне енергије за грађане Пљеваља,
забрану продаје угља у малопродаји, обезбјеђивању
начина за куповину огревног дрвета, коришћења
водених пумпи за гријање станова и уградњу соларних
панела у дијеловима града који су у већини дана
изложени сунчевим зрацима.
Никола Ровчанин, директор ЕПЦГ, истакао је да ово
био тренутак да сви сједну за сто у циљу договора
краткорочних и дугорочних корака.
- Доста од дугорочних корака зависи од Општине
Пљевља. Њихово одсуство јесте корак уназад. Главни
циљ састанка је убрзање топлификације Пљеваља.
Подсјећам да је Електропривреда закључила уговор за
прву фазу топлификације и наш апел који смо саопштили
у медијима да се прогласи јавним интересом овај
пројекат имао је размјевање Владе ЦГ. То значи да ће
моћи по специјалној процедури да се реализује и да се
скрате рокови. Убрзаћемо процедуру експропријације,
Елаборат за заштиту животне средине и доста
административних баријера које коче тај пројекат.
Буџетом је опредјељено 1,7 милиона евра. ЕПЦГ
последњих пет година уплаћује по 1,2 милиона евра и
сва та акумулирана средства могу бити искоришћена
за секундарну мрежу. Приоритет је гашење котлова на
угаљ - рекао је Ровчанин.
Милорад Митровић, Еколошко друштво „Брезница“,
задовољан је што су еколошки проблеми коначно
у фокусу јавности и што постоји јасан договор шта
се може одмах радити односно краткорочно кроз
допремање одређене опреме, субвенционисање
рачуна за електричну енергију, као и субвенционисање
других позитивних активности, а да је добар потез да се
топлификација Пљеваља прогласи за приоритет државе
Црне Горе, како би се дугорочно ситуација правила.
Васо Кнежевић, НВО “Да заживи село” задовољан
је састанком “врха државе поводом ареозагађења у
Пљевљима”.
-И Пљевљаци и држава треба еколошке проблем да
решавају и током љета а не само кад вода дође до пода.
Речено је да ће конкретни планови за краткорочне
и дугорчне мјере бити изнесене када представници
Агенције за заштиту животне средине буду организовали
састанак у Пљевљима - казао је Кнежевић.
С.З.
Предсједнички избори што прије
На питање да ли ће Коалиција Црно на бијело
инисистирати да се обједине предсједнички и
парламенетарни избори, Абазовић је одговорио да би то
било логично у циљу рационалности трошкова.
-Рокови су неумољиви, тако да предсједничке изборе
морамо расписати прилично брзо, надам да ће то
урадити предсједница Скупштине ЦГ, а парламентарни
морају да буду плод договора око скраћења мандата.
Поздрављам напоре колеге Лекића, за разлику од неких
других политичких субјеката, да треба да правимо Владу,
а да не знамо, ни једно програмско одређење те Владе и
ни једно кадровско решење осим мандатара. Мислим да
је то неозбиљно. Не желим да се у односу на мандатара
створи неки негативни утсак јер би било неправедно. Он
је свој посао покушао да одради коректно, саслушао је све
предлоге, моделе - истакао је Абазовић.
15. јануар 2023.
Трећа награда за Тању Лакетић на финалном такмичењу најбољих интерпретатора на Цетињу
Магијске ријечи које остављају траг
На финалном такмичењу најбољих
интерпретатора своје поезије и прозе
до 18 година, које је организовала
Интернационалне културне асоцијације
(ИКА) у сарадњи са Секретеријатом за
образовање, спорт и младе, 15. децембра
на Цетињу, међу 24 учесника из читаве
Црне Горе, трећу награду је освојила
Тања Лакетић, ученица Гимназије
“Танасије Пејатовић”. Такмичење је
организовано у просторијама Бизнис
центра на Цетињу, а поред Тање
која се представила са двије пјесме,
учествовала је и ученица ОШ “Салко
Аљковић”, Тамара Вујановић са причом
“О животу”.
Тања каже да је на акмичење отишла
без икаквоих очекивања и такмиарског
духа.
-Била сам на овом такмичењу на
Цетињу, као и на такмичењу у Пљевљима,
само зато што ја то волим и што што
ме то испуњава. Али драго ми је што је
жири препознао квалитет мога рада и
таленат. Конкуренција је била прејака. У
више наврата сам пустила сузу колико је
било емотивно - казала је Тања и додала
У 2022. години рођено 175 беба
Ленка Ђондовић прва
беба у Новој години
Најљепши новогодишњи
поклон у 2023. години
за породицу Свркота
Ђондовић је кћерка
Ленка. која је прва беба
у Пљевљима рођена у
Новој години. Мајка Тања
донијела је 5. јануара на
свијет дјевојчицу тешку 4
килограма и 16 грама.
Рајко Ковачевић,
предсједник Општине,
традиционално је
наградио прву бебу
новчаном наградом од 500
евра.
-Поносној породици
честитамо рођење
кћерке са жељом за дуг
живот, добро здравље,
и срећу. Надамо се да ће
у Пљевљима током ове
године бити рођено више дјеце него
претходне, а локална управа ће наставити
са издвајањима за накнаде и друге видове
помоћи за дјецу и родитеље - казали су
из локалне управе и напоменули да је
Општина Пљевља наградила најбољег полицајца за 2022. годину
Гојко Леовац награду заслужио дугогодишњим савјесним радом
За најбољег полицајца Одјељења
безбједности Пљевља у 2022. години
проглашен је старији полицајац
прве класе Гојко Јеловац. Њега и
старјешине 27. децембра примили су
потпредсједници Општине Пљевља
Ненад Рубежић и Јасмин Челебић
и уручили му новчану награду.
Потпредсједник Рубежић истакао је да су
локална власт и припадници ОБ Пљевља
свакодневно на заједничком задатку
који се односи на обезбјеђивање угодног
и мирног живота свих грађана, наводи се
у саопштењу Кабинета предсједника.
“Вишегодишња пракса наше локалне
управе је да уважимо одлуку старјешина
у полицији и симболично наградимо
најбоље службенике који се старају о
јавном реду и миру, што је само један од
сегмената наше квалитетне сарадње”,
нагласио је Рубежић.
Начелник Одјељења безбједности
Пљевља Харис Ђурђевић казао
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
да је највише инспиришу догађају из
свога живота, али ту је, како је истакла, и
умјетничка слобода и донекле машта.
-Почела сам да пишем веома рано,
али активно последњих 5 година. Слава
Вранеш, моја професорица из основне
школе је у мени препознала таленат и
њена ми је подршка највише значила да
наставим у овом смјеру. Чак и да хоћу
да престанем да пишем то не бих могла,
јер када дођу неки тешки тренуци то
је неки мој начин да да изађем из свега
тога. Лакше ми је кад то остави трага на
папиру - нагласила је Тања која планира
да прије 18. године изда збирку пјесама.
Захвална је менторки Нади Рондовић
и професору матерњег језика Алену
Кадићу за помоћ коју јој пружају.
-Вјерујем у таленат и инспирацију јер
сама знам колико је мени лакше када
сам иниспирисана, него када дођем на
писмену провјеру и када ми задају тему
коју морам да пишем. Мислим да је 50
одсто таленат и 50 одсто рад и наравно
100 одсто жеља. Свакако мислим да
постоје људи који од ријечи стварају
магију али не морате бити ти људи да
Општина измјенама
и допунама Одлуке
о једнократним
социјалним давањима
увећала накнаде за
новорођено дијете.
Тако да је једнократна
накнада за прворођено
дијете 150, за друго 250,
треће 400, а за четврто и
свако следеће 500 евра.
Родитељи новорођених
близанаца добијају
једнократну накнаду од
1.500 евра, а за тројке
3.000 евра.
Ову мјеру родитељи
могу остварити преко
Секретеријата за
друштвене дјелатности
Општине Пљевља.
Како је саопштено
са Гинеколошко-акушерског одјељења
током претходне године у Опшој болници
рођено је 175 беба, 19 више него у 2021.
години.
С.З.
је да је Јеловац награду заслужио
дугогодишњим савјесним радом
на свим повјереним пословима,
професионалним односом према послу,
културним односом према грађанима,
поштовањем и уважавањем старјешина.
Уз захвалност старјешинама и
локалној управи, Јеловац је казао
да му награда представља обавезу
да унаприједи своје активности на
пословима очувања јавног реда и мира у
Пљевљима, али и да је почаствован што
избор долази од његових старјешина
и колега. Старјешине и полицајци
су, како се додаје у саопштењу,
информисали потпредсједнике о
резултатима рада у 2022. години, који
су оцијењени добрим, а било је ријечи
о правцима будуће сарадње Општине и
Одјељења безбједности Пљевља како
би се допринијело ефикаснијем раду
полиције.
Д. Перуничић
9
бисте добро писали. Битно
је и знање, образовање,
читање, подршка - казала је
Тања.
Тамара, чија је менторка
била Жана Милић, која
је подстакла да пише и
да учествује на многим
такмичењима, објаснила је
да највише воли да пише
не само о свом животу, већ
и о замишљеним ликовима
које ствара.
Члан Интернационлне
културне асоцијације и
координатор за Пљевља,
професорица Марина
Бошковић. захвална је
Општини Пљевља, Секретеријату књижевници великог имена. Правила
за друштвене дјелатности, који су су била да су учесници прликом доласка
им омогућили да оду на Цетиње на узимали бројеве под којима су се
такмичење. представили. На самом крају добили су
- Секретаријат за друштвене прилику да се чује њихово име, презиме,
дјелатности платио нам је трошкове школа и мјесто одакле долазе. Било је
превоза за учеснике, менторе, родитеље, лијепо. Све три награде су отишле на на
и трошкове хране за дјецу. Жири је био сјевер - казала је Бошковић. С.З.
непознат за наше учеснике, јер су то
Међународно дебатно такмичење у Бања Луци
Гимназијалка Елена Вемић
освојила прво мјесто
На Међународном дебатном
такмичењу под називом “Дебатуј за
данас”, које је одржано у Бања Луци
од 26. до 28. децембра, ученица
Гимназије “Танасије Пејатовић”,
Елена Вемић освојила је прво
мјесто у појединачној категорији и
као најбољи дебатер награђена је
златном медаљом.
“За свој сјајни успјех Елена
посебну захвалност изражава
својој професорици и менторки
Маиди Делић, која је препознала
њен таленат за дебату и усмјерила
је на прави начин. Са осјећањем
поноса честитамо Елени и њеној
менторки”, наводи се на Фејсбук
страници Гимназије “Танасије
Пејатовић”.
Иначе, Црну Гору су на такмичењу
представљала два тима, од којих
је тим под вођством ментора
професора Крста Вуковића, а чији
је члан била и Елена, освојио треће
Фото: Гимназија “Танасије
мјесто у веома јакој конкуренцији.
Д. Перуничић Пејатовић”
10
Предузеће “Анђела продукт” добитник Златног признања пословне изврсности
Двије деценије успјешног пословања
Пљеваљско предузеће за трговину на мало “Анђела
продукт” доо обиљежило је својеврсну годишњицу,
20 година успјешног постојања и рада. Уз јубилеј је
дошло и заслужено признање “Златни сертификат
пословне изврсности” од Солвент рејтинга за “изврсно
пословање у претходне три пословне године”. Ово
признање вреднује 18 различитих показатеља
пословања који сврставају предузеће које га добије у
1,9 одсто најуспјешнијих у Црној Гори.
Породично предузеће “Анђела промет” је основано
као самостална трговинска радња 2002. године, а
оснивачи и покретачи предузећа су наши суграђани
Славко и Вера Петрић, а сада је власник и извршни
директор њихов старији син Иван Петрић.
- Почели смо посао трговином мјешовите робе,
величине 18 метара квадратних на Гукама, а власник је
тада била моја супруга Вера, која је истовремено радила
и као продавач, а ја сам радио у Термоелектрани, па
нисам могао да јој у потпуности помогнем. Вера је
имала тада много посла, јер је радња радила изврсно,
али за њу је то било изузетно напорно и поднијела је
највећи терет нашег тадашњег успјеха - објашњава
Славко (62).
Предузеће је 2011. године постало доо, а као оснивач,
директор и власник цијелог предузећа је именован
Иван Петрић.
Ово породично предузеће сада има око 40
запослених, у Пљевљима седам трговина мјешовите
прехрамбене робе, пекару и дистрибутивни центар
на Бакрењачама од око 700 квадратних метара за
производњу пекарских производа, нову, прије два
мјесеца отворену продајну пекару и једну продавницу у
Кутак за одмарање Петрића у Орљи
Подгорици у Загоричу, гдје већ годинама живи власник
Иван Петрић, са породицом.
Славко објашњава да захваљујући савременим
специјализованим програмима његов син Иван и снајка
Александра, иако у Подгорици, непрестано прате сва
дешавања у предузећу, сваку набавку и промет могу
да виде у реалном времену, што знатно олакшава
управљање овим породичним послом.
Сада је пословање предузећа “Анђела” доо
задовољавајуће, без обзира на велику конкуренцију,
нарочито крупних продајних ланаца самопослуга,
инфлацију, кризу коју је донијела пандемија корона
вируса и опште слабо финансијско стање у друштву.
- Предузеће тренутно нема ни једнога цента дуга
према запосленима, општини, држави...Што се тиче
добављача имамо рокове одложеног плаћања, гдје
се договарамо са добављачима, али и ту не бисмо
били присутни у свим велепродајама, да не плаћамо
на вријеме своје обавезе према уговорима. Таква су
времена, ако си дужан, не можеш да узмеш следећу
набавку…
Имамо потребу, због обима посла, за повећањем
радне снаге, али то нисмо сада у могућности, с обзиром
да су трошкови постали веома оптерећујући, ту су
порези на дохотке, прирези, разне надокнаде и таксе за
приступ путевима и слично - каже Славко.
Предузеће “Анђела” је кренуло прије двије деценије
са првом, малом продавницом на Гукама гдје је
својевремено промет био одличан, потом је дошла
друга продавница на Гукама такође са изврсним
резултатима, а након тога, отприлике на сваке двије
године, по једна нова продавница широм града, на
мјестима за које се процијенило да би могла бити
повољна за трговину. У свом власништву имају пар
продавница, а већина простора је изнајмљена.
- Наше радње нису велике по простору, али су на
добрим позицијама у граду. Наше ширење је било
условљено и повољностима и попустима које дају
велепродаје, ако узмемо већу количину њихових
производа, тако да смо и ми имали бољу цијену и били
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ 15. јануар 2023.
конкурентнији на тржишту велики промет основних животних
уколико имамо више трговина намирница због страха у народу
и продајемо више робе. Тих да ће доћи до њихове несташице.
година, када смо кретали није Било је у одређеном тренутну
било у Пљевљима великих веома тешко да се обезбиједи
трговинских ланаца који су нека потребна количина основних
дошли са стране па је промет животних намирница, стварале
био већи, иако се ми ни сада не су се вјештачне несташице код
жалимо на наш промет - каже произвођача и посредника, иако је
Славко. робе било довољно на стању. Уз то
Он се присјећа како је било били смо десетковани вирусом, а и
тешко пословати у вријеме сам сам боловао од короне и једва
пандемије корона вируса када сам жив остао - сјећа се Славко.
је повремено дневно предузећу Иако пензионер Славко и даље
недостајало по 15 запослених ради у предузећу, дајући значајан
који су били болесни или у допринос у надзору предузећа,
изолацији. организацији послова, набавци
- Ни сам не знам како смо и расподјели робе, односу са
опстали. Повремено нам је у добављачима, у свему ономе што
вријеме короне недостајало у Вера и Славко Петрић, оснивачи затреба, пошто је он ту на лицу
трговинама по 15 продавачица. предузећа “Анђела промет” мјеста.
Међутим, остатак запослених Славко је завршио средњу школу,
није питао за радно вријеме, машинско -технички смјер, а био
него су надомјештавали је радник Електропривреде, гдје
недостатак својих колегиница. Тада је дошла до је радио 32 године у Термоелектрани, на одговорним
изражаја велика приврженост и пожртвованост пословима у командној сали ТЕ.
запослених, нарочито оних који код нас раде већ - То је у наше вријеме посао који је тражио и
15, 12 или 10 година, како према предузећу тако и образовање, познавање технологије, процеса
између себе према својим колегиницама и колегама. рада...Била је права наука за тадашње руководиоце
Тада су запослени издржали велике, изузетне напоре, и инжењере да се произведе струја. Данас је то
радећи и по двије смјене под маскама, под притиском другачије, техника је отишла напријед, све контролишу
уплашених, нервозних купаца, а уз то смо имали аутоматизовани рачунарски програми, а човјек као
чинилац је ту мање битан - каже Славко.
Он је радио у ТЕ до 2012. када је споразумно раскинуо
уговор о раду и напустио посао, јер није више могао
да усклади веома одговоран посао у командој сали
који тражи велику усредсређеност и нарастајући
породични посао који се добро развијао.
Славко је потом четири године радио у породичном
предузећу “Анђела” гдје је уплаћивао себи доприносе
и гдје је стекао први услов за пензију у коју је отишао
2016. године. Његова супруга Вера је као мајка троје
дјеце искористила могућност да добије накнаду за
мајке и сада је и она у једној врсти пензије.
М. Т.
Посао продавца веома напоран
Иако је предузеће током свог развоја добро пословало и
стално се ширило Славко каже, да када би се могао вратити
у прошлост, не би тако радио.
- Веома је напорно подухватити се толиког посла,
Пекара и диструбутивни објекат у поготово како човјек залази у године…Да би овај посао
Бакрењачама опстао, мислим на услужне дјелатности уопште, човјек
мора да му буде посвећен, више него 100 одсто. За мене
нема радног времена, потребно је одрицање од свега,
непрестани, тежак рад, да би се успјело. Потребно је да се
прати све из сата у сат, из дана у дан, то је страшан напор,
иначе нема успјеха у послу. Понекад и ја морам да вршим
притисак на сараднике, некада је то оправдано, некада
Данило примјеран радник можда и неоправдано, јер ти људи заиста дају све од себе,
али потребно је остварити резултате.
Славко је међу својим радницима, које веома цијени, Притиска нас много и конкуренција. Није ми јасно како
издвојио Данила Дајевића, који више од 10 година ради у неко може да плаћа у набавци нешто скупље него што га
“Анђела промету” на пословима магацинског поручивања продаје уз све порезе и марже!?
робе и сва расподјела робе иде преко њега. Данило је Људи који су радили код нас 15 или 12 година из
возач теретних аутомобила и један од заслужних радника здравствених разлога напуштају радно мјесто, јер тежак је
за добру снабдјевеност радњи. посао продавача, по 8 сати се стоји. Мени је такође, знатно
- По мишљењу многих купаца наше радње су теже да нађем заједнички језик са млађим генерацијама
најснабдјевеније у граду наспрам величине простора запослених који долазе, да бих им објаснио шта су обавезе
у којем се налазе. За то су заслужни радници као што и шта тај посао тражи. Старији радници се такође труде да
је Данило, који за све ово вријеме службовања није обуче млађе, тешко је наћи млађе раднике који хоће да
промијенио добро расположење, нити се наљутио, иако раде онако како им се каже, сви некако хоће да раде по
му радно вијеме траје док не заврши посао, гдје се често своме...Ипак, је волим овај посао ту се упозна много народа,
дешава да остаје до касно у току дана - истиче Славко. велики број сарадника... - објашњава Славко.
У међувремену његов син Иван (38), власник предузећа је
одселио у Подгорицу са породицом, супругом Александром
Одлазак на имање продужава живот и кћеркама Еленом и Софијом, иако је предузеће одлично
пословало, али разлози су били здравствени проблеми које
Славко је пријеклом из села Орље, на 19 километара од су имали са млађом кћерком, која је у Пљевљима стално
Пљеваља, гдје Петрићи имају породично имање. побољевала због климе и била често у болници.
Кад год може Славко иде на имање које непрестано - Доктори су савјетовали промјену средине, због
одржава, уређује, узгаја на њему воће. Ту је обновљена загађености наше средине, нарочито зими. Од када су
приземна дрвена кућа, нова савремено уређена качара са прешли у Подгорицу прије четири године, дјете је добро,
пецаром за производњу ракије, које буде и за продају. препородило се, није више имало здравствених проблема
- Стално сам на имању после подне и ту тако рећи “пуним - каже Славко.
батерије”, то ми продужава живот. Имам тракторчић, У Подгорици живи и Славков млађи син Горан са супругом
косачицу, па помало радим шта треба. Не могу сам све Иваном и дјецом Саром и Виктором. Горан је успјешан
да стигнем да урадим, али увијек нађем људе којима дам атлетичар, који је радио у Војсци ЦГ претходних петнаестак
дневницу и који раде заједно са мном, помогну ми да година, али је сада напустио тај посао и тренутно је на
одржавам имање. Никада нисам платио дневницу човјеку, привременом раду у САД.
а да се први ја нисам пресвукао и кренуо да радим - каже Такође у Подгорици је и Славкова кћерка Анђела (22) по
Славко. којој је предузеће добило име, која је завршила основне
На имању Петрића има око 200 стабала шљиве, родне
чачанке, четрдесетак стабала јабуке и десетак крушака.
студије психологије.
Сва Славкова дјеца су стамбено ситуирана. Славко и Вера
Славко одржава воћњак, обрезује, заштићује, ђубри воћке. су нарочито поносни на своје четворо унучади.
Највећи посао је када дође добар род шљива, као јесенас
- То ми је, Богу милом хвала, једино битно, за дјецу и
када је било око шест тона, па је плаћао по неколико особа, унучад, што су здраво и што имају кров над главом, остало
које би долазиле из Пљеваља да му помогну у сакупљању
је мање важно - истиче Славко.
шљива.
15. јануар 2023.
Божићни пријем митрополита Јоаникија и братски сусрет епископа
СПЦ у ЦГ
Радост Божића да нас
зближи и измири
Рођење Христово
које се догодило у
давна времена својом
божанском пуноћом
прожима сва времена
и испуњава наша
срца најузвишенијим
осјећањима и, што
је најважније, ствара
блискост међу
људима, поручио је
митрополит црногорско-
приморски г. Јоаникије
на традиционалном
божићном пријему
у Подгорици, 10.
јануара, и пожелио да
Богомладенац Христос
свима донесе радост, здравље, срећу,
међусобну братску и сестринску слогу
и љубав, а да се божићна радост која
обухвата Небо и Земљу претвори у наш
свакодневни живот, да нас зближи и
измири, и са Богом и једне са другима.
„Слава на висини Богу и на земљи мир,
међу људима добра воља! У стиховима
ове анђелске пјесме изражена је
суштина овога празника. Господ се
прославља и на Небу и на Земљи, али
ово није само анђелска пјесма него је и
пјесма нас људи на земљи и не можемо
другачије да добијемо мир овдје на
земљи ако прво не прославимо име
Божје и Цара над царевима, Господара
над господарима, који је на небесима,
чији мир силази овдје на земљу као
дар Божји. Чудесни и необјашњиви
догађај, али догађај љубави Божије је
оваплоћење Христово. Свети Атанасије
Велики рекао је: Бог је постао човјек
да би човјек постао Бог. Бог је постао
човјек да би у људској природи устројио
људима спасење и да би их усиновио
Оцу нашем Небеском. Ми када се
сабирамо у име празника Рођења
Христовога изнова доживљавамо ту
радост у пуноћи“, казао је митрополит
Јоаникије, истичући да пуноћу радости
овога празника доживљавамо у храму на
светим богослужењима, причешћујући
се Светим Тајнама Христовим али „та
радост претвара се у живот наш, та
радост улази у наше домове и породице,
захвата срца свакога од нас@.
Пријему су присуствовали
представници вјерских заједница:
римокатоличке Цркве - апостолски
нунције за БиХ и Црну Гору Надбискуп
У 2021. Влада за пројекте НВО дала 4,25 милиона евра
За 5 пљеваљских НВО 91
хиљада евра
Влада ЦГ односно њена министарства
у 2021. години расподијелила су укупно
око 4,25 милиона евра бесповратне
подршке за НВО, каже се у извјештају
који је Влада усвојила крајем децембра
2022.
За 2021. годину финансирано и
кофинансирано је 298 пројеката од
укупно 803 пријављених. Међу њима
средства је по конкурсима добило и
пет НВО из Пљеваља и то укупно око 91
хиљаду евра.
Највише новца је добила НВО “Зрачак
наде” укупно 60.700 евра за два пројекта,
и то од Министарства финансија и
социјалног старања око 30.560 евра
и од Министарства правде, људских и
мањинских права 20.560 евра.
Организација слијепих за Пљевља
и Жабљак добила је од Министарства
правде око 11.150 евра за један пројекат,
док је НВО Да заживи село добило
укупно 8.580 евра за два пројекта и то
од Министарства екологије, просторног
планирања и
урбанизма 3.360 евра и од
ДРУШТВО
Фрањо Асиси Чуликат, Надбискуп барски
монсињор Рок Ђонлешај, представници
Исламске заједнице, имам Џемал Дацић,
предсједница Јеврејске заједнице у
Црној Гори гђа Нина Офнер, главни
рабин Јеврејске заједнице у Црној
Гори и Хрватској Моше Прелевић,
предсједница Скупштине Црне Горе
Данијела Ђуровић, предсједник Владе
Црне Горе Дритан Абазовић, министри,
посланици, предсједници политичких
странака, амбасадор Руске Федерације у
Црној Гори г. Владислав Владиславович
Маслењиков, амбасадор Републике
Француске у Црној Гори г. Кристијан
Тимоније, амбасадор Републике Грчке
у Црној Гори г. Панајотис Партсос,
представници амбасада Републике
Србије, Сједињених Америчких Држава,
Њемачке, Велике Британије, као и
делегације Европске Уније у Црној
Гори…
Сјутрадан је митрополит Јоаникије
у Манастиру Острог, поводом Божића,
упрличио братски сусрет са епископима
Српске Православне Цркве који имају
јурисдикцију у Црној Гори, Њиховим
Преосвештенствима Епископима:
милешевским г. Атанасијем, захумско
- херцеговачким г. Димитријем и
будимљанско - никшићким г. Методијем.
„Одслуживши молебан Пресветој
Богородици пред моштима светог
Василија Острошког, браћа архијереји
су у празничној атмосфери, а у
сусрет свенародним светосавским
свечаностима, разговарали о
унапређењу црквеног живота и даљој
братској сарадњи на славу Божију“,
наводи се у саопштењу Митрополије.
В.М.
Министарства капиталних инвестиција
5.220 евра. Невладина организација
“Олдтајмер клуб Пљевља” је добила око
7.600 евра од Министарства капиталних
инвестиција за један пројекат, а НВО
Легалис 3.200 евра за један пројекат од
Министарства екологије.
- На основу 28 расписаних јавних
конкурса (23 за области од јавног
интереса, четири у области заштите
лица са инвалидитетом и један за
кофинансирање), у 2021. години
расподијељено је укупно око 4,25
милиона евра, односно 91,59 одсто
од опредијељених средстава од 4,64
милиона евра - каже се у извјештају.
За области од јавног интереса дато
је око 2,39 милиона евра или 86 одсто
предвиђеног, за област заштита лица
са инвалидитетом око 928 хиљада
евра или 99,95 одсто предвиђеног и
за кофинансирање такође 928 хиљада
евра или 100 одсто предвиђеног.
Министарство правде је расподијелило
највише средстава, укупно око 1,43
милиона евра. М. Т.
11
Божићна порука владике Атанасија и хуманитарни конвој за
Космет
У Божићу је шанса за
човјечанство
„Божић се даје
човјечанству као
шанса, начин и пут
спасења. Што се више
налазимо у тешкоћама,
што се више чини
да је човјечанство у
прпопасти то више
израња свјетлост
Божића и његов значај
јер је то празник
обнављања односа
човјека са Богом, из
чега проситиче све
ново и боље“, рекао је
у божићној поруци, 5.
јануара у Милешеви,
епископ милешевски
Атанасије, истичићи
да је однос између однос са човјеком, праштајући му његове
човјека и Бога поправио сам Бог и то заблуде и гријехе, учећи га истини и
тако што се у своме смирењу и љубави да прихватимо божићни - загрљајни
обукао у човјечију природу. начин живота, да загрлимо Бога, људе
„ Родио се као човјек и сродио се и природу, казао је владика Атанасије
са људима, постао један од нас, брат, и позвао све православне хришћане да,
пријатељ, учитељ и предводник. баш сада када човјечанство пролази и
У свим тешкоћама и недоумицама кроз ратна срадања, схватимо колика
имамо њега као предводника и зато је драгоцјеност посједовања Христове
можемо живјети са њим као успјешни науке и да се сјетимо оног што је
јер обнављање односа са Богом а из Достојевски говорио „Љубав ће спасити
тога проистиче и поправљање односа свијет“.
човјека са самим собом и успостављање Пријепољски приватни предузетници
другачије заједнице односа живота. и ауто-превозници организовали су, са
Господ Христос нам даје науку по којој се благословом Његовог Преосвештенства
управљамо и односимо према свима. Не Епископа милешевског г. Атанасија, на
смијемо заборавити осносвне заповјести Божић, 7. јануара, хуманитарни конвој
Бога - љуби Бога свом душом, срцем и за браћу и сестре са Косова и Метохије.
бићем својим и љуби ближњег свога као Конвој је пошао из пријепољског насеља
самог себе“, рекао је владика Атанасије, Коловрат и кретао се до манастира
истичући ако би човјечанство као Милешеве, где је учеснике дочекао
заједница било обновљена по Божијим Епископ Атанасије. Испред манастирске
принципима живљења, престали би гостопримнице постављене су кутије за
ратови, нестало би мржње међу људима. прикупљање новчаних прилога који ће
У Божићу је шанса за човјечанство, да бити прослеђени браћи и сестрама на
прихватимо да је Бог дошао да обнови распетом Косову и Метохији.
Обнова крова звоника
Манастира Свете Тројице
У Манастиру Свете Тројице започети
су радови на постављању новог
оловног покривача на манастирском
звонику. Скинуте су старе даске са
крова звоника постављене нове и
заштићене премазом против паразита,
а потом непропусном фолијом.
Тако је кров звоника заштићен и
у случају да се радови не заврше до
краја ове године, може безбиједно да
дочека прољеће.
Двојица мајстора са Косова и
Метохије, који су специјалисти за
постављање оловног покривача
крова, кренули су са постављањем и
табли оловног лима на звоник.
Ипак, није извјесно да ће ускоро
довршити тај захтјеван посао, због
висине звоника, хладног времена и
најављених падавина.
Мајстори који познају рад са оловом
су ријеткост и тешко је доћи до њих, а
ови који раде на звонику Манастира
Свете Тројице већ годинама поступно,
дио по дио, раде на крову Пећке
Патријаршије, а следећи посао им је у
Манастиру Студеници.
Постављање кровног оловног лима
од три милиметра дебљине, какав је
уобичајен на старијим православним како на крову манастирске цркве, тако
храмовима, тражи нарочиту вјештину и на манастирском звонику је нажалост
савијања лима, качења табли, које, како дотрајао, а са звоника је чак и потпуно
мајстори кажу, “раде” односно шире се и отпао прије више година.
скупљају знатно на топлоти и хладноћи, Иначе, када се постави како треба,
уз то имају велику тежину, па траже и овакав кровни покривач може да траје
нарочиту кровну конструкцију. деценијама, па и вијековима.
Оловни лим који је постављан 2003. М. Т.
 12
Успјех ученика на полугодишту у Средњој стручној школи
Прелазност 75 одсто
Средњу стручну школу на крају првог
полугодишта школске 2022/23. године
похађао је 631 ученик. Прелазност на
нивоу школе је 74,96 одсто.
Са одличним успјехом је 91 ученик или
14,42 одсто, са врло добрим успјехом 203
ученика или 32,17 одсто, са добрим 161
или 25,52 одсто, а са довољним успјехом
18 ученика или 2,85 одсто.
Са недовољним оцјенама било је
укупно 158 ученика или 25,04 одсто. Са
по једном недовољном оцјеном било
је 67 ученика, са по двије 35, са по три
недовољне 26, а са по четири и више
недовољних оцјена је 30 ученика.
Примјерно владање имало је 552
ученика, добро 50, незадовољавајуће 29
ученика. У току другог класификационог
Успјех на полугодишту у три градске ОШ
Одличних и врло добрих укупно 44 одсто
На полугодишту школске 2022/23.
године у три градске основне школе
било је укупно 1.707 ученика, а од тога
броја одличних је 393 или 23,02 одсто
а врло добрих 354 ученика, или 20,74
одсто, дакле, заједно одличних и врло
добрих је близу 44 одсто.
У ОШ “Салко Аљковић” ( матична
школа и подручна установа Гуке) на
полугодишту било је укупно 657 ученика.
Бројчано оцијењених има 452 ученика,
а описно 205 ученика, гдје један ученик
није оцијењен због болести.
Прелазност на нивоу школе на
полугодишту је 69,70 одсто, а средња
оцјена је 3,31.
Од укупно бројчано оцијењених са
одличним успјехом је 153 ученика или
33,85 одсто, са врло добрим 136 или
30,09 одсто, са добрим 65 ученика или
14,38 одсто, са довољним успјехом 3
ученика или 0,66 одсто. Са недовољним
оцјенама је укупно 95 ученика или 21,02
одсто, са по једном недовољном оцјеном
је 32 ученика, са по двије 22 ученика,
са по три 16, са по четири и више
недовољних 25 ученика. Ученици су у
првом полугодишту имали укупно 7.158
изостанака, од тога 7.107 оправданих
и 51 неоправдани изостанак. Међу
бројним успјесима ученика ОШ Салко
Аљковић у ваннаставним активностима
издваја се сребрна медаља ученице
7. разреда Неде Бељкаш, на свјетском
такмичењу Лиге младих у каратеу.
У ОШ “Ристан Павловић” на
Протест запослених у свим јединицима Хитне медицинске помоћи у Црној Гори
Малтретирање здравствених радника се мора зауставити
Запослени у свим јединицама Хитне
медицинске помоћи у Црној Гори
окупили су се 10. јануара у 12 часова
испред јединица Хитне медицинске
помоћи и симболично укључили звучну
сигнализацију да би на тај начин упутили
јасну поруку јавности да се малтретирање
и понижавање здравствених радника
мора зауставити.
-Суочени са константним притисцима
на здравствене раднике и немилим
догађајима којима су изложени љекари,
медицински техничари и здравствено
особље, а које је кулминирало физичким
нападом на љекара Хитне помоћи -
принуђени смо да упутимо апел јавности
како би се зауставило малтретирање
здравствених радника који су посвећени
спашавању живота у сваком тренутку и на
сваком мјесту - наводе у саопштењу које је
прочитао Немања Анђелић, запослени у
Хитној медицинској помоћи у Пљевљима.
Позивају на разумијевање
најодговорнијег посла и престанак линча
запослених Хитне помоћи који су 24 сата
периода ученици Средње стручне школе
направили су укупно 14.018 изостанка
или просјечно 22,22 по ученику, од тога
12.861 оправданих и 1.157 неоправданих
изостанака.
Ученици ССШ су имали запажене
резултате и у ваннставним активностима.
Женска кошаркашка екипа ССШ
остварила је изузетне резултате на
државном такмичењу средњошколаца
у кошарци у Подгорици, освојивши
прво мјесто у кошарци и друго мјесто
у баскету. На Државном такмичење
из електротехнике екипа ССШ је
освојила запажено пето мјесто у оштрој
конкуренцији.
М. Т.
полугодишту је било укупно 647
ученика, од тога 636 у матичној школи
распоређених у 28 одјељења, и 11
ученика у подручним одјељењима, од
тога ПО Вијенац 6 ученика, Црљенице
2 ученика, Отиловићи 3 ученика.
Прелазност на нивоу школе је 82,87
одсто. Средња оцјена на нивоу школе је
3,91.
- Сви разреди имају по три одјељења
изузев првог разреда, гдје су уписана
четири одјењеља, јер имамо око 80
уписаних ученика у први разред, што
није био случај у претходних пет година
- истиче Борко Клачар, помоћник
директора ОШ “Ристан Павловић”.
Од укупно 647 ученика, бројчаном
оцјеном је оцијењено њих 438 од 4.
до 9. разреда, а 209 описном оцјеном
(ученици прва три разреда). Од бројчано
оцијењених ученика два су оправдано
неоцијењени, који ће на крају школске
године полагати разредни испит.
Са одличним успјехом је 168 ученика
или 38,12 одсто, 134 ученика има
врло добар успјех или 30,59 одсто, 60
ученика добар успјех или 13,69 одсто. Са
недовољним оцјенама има 75 ученика
или 17,25 одсто од тога 29 ученика са
по једном недовољном оцјеном, 25 са
по двије, 11 са по три и 10 ученика са
по четири и више недовољних оцјена.
Ученици су до краја првог полугодишта
имали 9.682 изостанка, од чега је
оправдано 9.590 а неоправдано 92
изостанка.
дневно 365 дана у години
на услузи свим грађанима
којима је медицинска
помоћ потребна.
-Ми нијесмо хероји,
већ у свим условима
и околностима само
обављамо свој посао.
Овим путем и на овај
начин желимо да
подигнемо глас јер
минут значи спашен
живот и сваки атак значи
угрожавање како наших,
тако и угрожавање живота
наших пацијената - додају
у саопштењу.
Н а г л а ш а в а ј у
да бављење
најодговорнијом
професијом у најмању
руку заслужује макар минимум
уважавања од стране грађана, а не
малтретирања и понижења.
-У Хитној помоћи нема одлагања и
ДРУШТВО
Успјех ученика Гимназије ,,Танасије Пејатовић“ на полугодишту
У првом разреду
прелазност 96,30 одсто
На крају другог класификационог
периода школске 2022/2023. године
проценат прелазности у Гиназији
„Танасије Пејатовић“ био је 78,07
одсто. Најбољи проценат прелазности
остварили су ученици првог разреда
- 96,30 одсто, након њих слиједе
ученици четвртог разреда са процентом
прелазности 77,22. Проценат
прелазности код ученика другог разреда
износи 71,43, док је у трећем разреду
71,25 одсто.
Просјечна средња оцјена на нивоу
школе износи 3,98. У првом разреду
Било је укупно 110 часова додатне
наставе, од тога 66 часова у разредној
настави и 44 часа у предметној настави.
Такође, било је 100 часова допунске
наставе, од тога 33 у разредној настави
и 67 часова у предметној настави.
Прелазност и средња оцјена је најбоља
у шестим разредима гдје се истиче
одјељење 6 - 2 са прелазношћу 100
одсто, а најлошија је у осмим разредима.
У оквиру слободних активности
ученици ОШ Ристан Павловић су имали
запажен успјех на школским спортским
такмичењима, гдје су дјечаци били први
у Црној Гори у шаху, дјечаци кошаркаши
освојили друго мјесто у кошарци и
баскету на регионалном такмичењу, док
су дјевојчице су биле друге у баскету.
У ОШ “Бошко Буха” на полугодишту
је било 403 ученика, од тога 33 ученика
у подручном одјељењу Комини и 2
ученика на Илином Брду.
Од укупног броја 276 ученика је
оцијењено бројчаном, а 119 ученика
(од првог до трећег разреда) описном
оцјеном, док је у специјалном одјељењу
7 ученика. Проценат прелазности на
нивоу школе је 61,38 одсто, а средња
оцјена 2,85.
Од бројчано оцијењених са одличним
успјехом је 72 ученика или 26,09 одсто,
са врло добрим 84 или 30,43 одсто, са
добрим 40 или 14,49 одсто, са довољним
успјехом 4 ученика или 1,45 одсто. Са
недовољним оцјенама има укупно 70
ученика или 25,36 одсто, од тога са по
заустављања процеса рада јер вријеме
не чека. И сада смо на својим радним
мјестима и тражимо једино да нам се
омогући да радимо свој посао с пуном
15. јануар 2023.
средња оцјена је 4,36, у другом 3,82,
трећем 3,90 и у четвртом разреду 3,91.
Само два ученика имају добро
владање и изречена им је васпитна
мјера опомена, по основу неоправданих
изостанака. Сви остали ученици
заслужили су примјерно владање.
Ученици Гимназије били су успјешни
и у ваннаставним активностима.
Мушка кошаркашка екипа је побједник
државног такмичења у кошарци,
освојене су и двије медаље на
међународном такмичењу у знању
Дабар, бронза и сребро
једном недовољном 23 ученика, са по
двије 9, са по три 14 и са по четри 7, са по
пет недовољних и више 14 ученика.
Ученици су у току полугодишта имали
4161 изостанак, од тога 3.490 оправданих
и 671 неоправдани изостанак.
У школи је одржано укупно 635 часова
допунске и додатне наставе, од тога 388
допунске и 275 додатне наставе. Разне
секције су одржале укупно 86 часова, а
највише одбојкашка 12, рецитаторска
10, рукометна и еколошка по 7, руски
језик, музичка, историјска, ликовна по 6
часова. Ученичке организације су имале
13 часова током полугодишта од тога
дејчији савез 5, Ученички парламент 5 и
Црвени крст 2 часа. По прелазности 100
одсто и средњој оцјени 4,19 издваја се
одјељење 6-2.
Школе су искористиле зимски
распуст за чишћење и освежавање
просторија, хигијенско - санитарне
послове, да би биле спремен за почетак
другог полугодишта 23. јануара. У све
три градске ОШ, надарени ученици се
припремају за државно такмичење у
знању у фебруару, као и за Олимпијаду
знања у мају.
На рад школа лоше су се одразиле и
дојаве о бомбама у објектима школа,
које су више пута изазвале краткорочни
прекид наставе и прелазак на интернет
наставу.
М. Т.
свијешћу о одговорности коју имамо
према пацијентима - закључили су у
саопштењу.
С.З.
15. јануар 2023.
Реаговање Љубенка Боровића на текст “Примједбе на рад предсједника и Удружења”-
Да ли је увијек у ћутању мудрост
Реагујући на текст “Примједбе на рад предсједника и
Удружења”, који је објављен у Пљеваљским новинама
1. јануара, предсједник Удружења Пљевљака у Котору,
Љубенко Боровић каже да је у поменутом тексту
“петорка манипулатора кроз измишљотине жељела да
омаловажи рад Удружења, као и предсједника”, тврдећи
да се не ради по Програму и Статуту, а већ осам година
не учествују у раду Удружења. Боровић додаје да Зоран
Мрдак, који се представља као потпредсједник, од
2014.г. не долази на сједнице нити ради у Удружењу, да
је Милован Јакшић 2014.г. поднио писану и неопозиву
оставку, а да је изгледа то заборавио, те да су Милош и
Нада Голубовић, који су се преселили у Тиват, саопштили
да их не позивају јер не припадају которском Удружењу,
као и Милан Смоловић, који живи у Тивту, а тренутно
се налази на броду те свакако није могао знати каква је
била организација и ко је био присутан.
“Предсједника називају нелегалним, а себе
представљају као функционере Удружења, а како и сами
наводе они у Удружењу не раде од 2014.г. Дакле, осам
година су ван Удружења, е па како су сад они легитимни
и како то знају шта се све ради у Удружењу. Једино
могу да претпостављају. Од тада па на овамо раде на
разбијању и зову Пљевљаке да не долазе не скупове јер
се ради о тзв “српском скупу” а што су потврдили они
који су били присутни, а сами се увјерили да од тога нема
ништа. Ово су неки од Пљевљака и пред њима признали.
Народна изрека, а свака народна је тачна и провјерена,
“ У лажи су кратке ноге”, јер између осталог истичу “…
да Боровић ради по свом нахођењу са себи најближим
партијским истомишљеницима…и да политика не смије
имати упоришта у Удружењу” - жалосна и срамна изјава.
Од оснивања Удружења па до дана данашњег никада
ниједне ријечи није било о политици, нити јој има мјеста,
а чему су се увјерили сви који су присуствовали. На свим
скуповима су учествовали представници свих партија,
јер се и Пљевљаци налазе у свим партијама, а што је
познато и свим Которанима и Пљевљацима”, истиче
Боровић.
Он додаје да би му било драго да потписници
саопштења успију да сазову Скупштину, јер би тако
уприличили изношење аргумената.
Најављују сазивање Скупштине, што ће ми бити
драго ако успију јер би на истој уприличили изношење
аргумената.
“Ради даље истине и деманта њихових тврдњи
да се ништа није радило, навешћу све садржаје из
досадашњег рада како би јавност била о свему детаљно
информисана. Удружење је искључиво радило на
промоцији и презентацији пљеваљског стваралаштва,
традиције, културе, спорта и пљеваљских обичаја.
Промовисане су књиге и писци како слиједи: “Пљевља
у документима 1918-1941” проф др Милића Ф.
Петровића, “Пљеваљски крај (географска проучавања)”
проф др генерала Слободана Мишовића, “Књижевно
стваралаштво” Момира Зиндовића, “Одабир” - избор
поезије пљеваљских пјесника, “Типар” - фототипско
издање, пјеснички омаж Мићуну Шиљку (Р. Џуверовић, З.
Раонић, С. Вучинић, М. Цица Чоловић, Р. Манојливић, И.
Лакушић, Сафет Плакало, Д. Палдрмић, Исак Калпачина
и Миленко Јовић), “Подвала лудости” Дејана Миличића
и “Типарење Црном Гором” које је одржано у Херцег
Поново дневни боравак у Дому старих
Дневни боравак за стара лица и одрасла лица са
инвалидитетом ЈУ Дом старих “Пљевља” од децембра
наставља са радом, након одређене паузе.
Сви заинтересовани суграђани који имају жељу
да користе услугу дневног боравка, а потпадају
под категорију старих лица и одраслих лица са
инвалидитетом, могу се обратити захтјевом ЈУ Центар
Коефицијенти зарада у Дневном центру
од 4,1 до 12,5
Влада је средином децембра потврдила одлуку
Управног одбора о утврђивању коефицијената за
зарада запослених у пљеваљској Јавној установи
Дневни центар за дјецу са сметњама у развоју и лица
са инвалидитетом.
Коефицијенти се крећу од 4,1 до 4,5 за радне
инструкторе, администараторе, медицинске сестре-
техничаре, његоватељице, сервирке, хигијеничарке,
возаче, домаре, ложаче, затим6,5, за радног терапеута
и помоћног физиотерапеута коефицијенти су 7,4
за дефектолога, логопеда, психолога, социјалног
радника, стручног радника, 8 за секретара,
службеника за јавне набавке, а 12,5 за директора.
Иначе, у јавном сектору бруто зарада за пуно
радно вријеме се утврђује множењем стартног
дијела зараде са коефицијентом сложености посла
увећаним за минули рад и обрачунском вриједношћу
коефицијента. М. Т.
ДРУШТВО
Новом и у Котору са групом књижевника из Пљеваља,
“Новопазарски Санџак - Пљевља” - мађарски писци,
“Пјесничко стваралаштво - трносплет” С. Вучинића,
“Антологија - дани хумора и сатире” Вука Безаревића,
“Југ - земља љепоте” Богомира Аћимовића - Далме,
“Стари ратници” Р. Вујадиновића, “Како смо вољели и
умирали” Р. Палибрк, “Сабрани књижевни радови” Д.
Грбовића, часопис “Комуна” за локалну самоуправу
и његове баштине - Пљевља Амера Рамусовића,
“Последњи Световидов престо” Р. Палибрк, Вече
фантастике - књижевно стваралаштво др Маријане
Терић. Организоване су изложбе пљеваљских умјетника:
Изложба ликовог стваралаштва пљеваљских умјетника,
Изложба експоната Пљеваљског музеја у Перасту и
обрнуто Пераштанског музеја у Пљевљима, Изложба
радова у дуборезу Момира Томчића, Изложба умјетника
Алмедине Пијаловић Кујунџић, Н. Зорића, В. Дедејића и Ч.
Бајића, Изложба домаће радиности “Шареница”, Изложба
умјетничких слика Миомира Дамјановића - Дамија,
Изложба Раскош пљеваљских сликара, Изложба ручних
радова жена из Пљеваља које живе у Котору и Боки,
Изложба умјетничих фотографија о којима су говорили
В. Кнежевић и Н. Цица Чоловић, које су дочарале љепоту
пљеваљског краја, Изложбу органских производа
из Пљеваља, Изложба умјетничких слика Омера
Храповића, Изложба фотографија “Пљеваљски бисери”
В. Кнежевића, Изложба фотографија “Кад махале фењере
запале” Ж. Чабаркапе, Саида Босовић и Бранко Бановић
о којима је говорио Харис Крупа, Изложба скулптура
Илије Чабаркапе, Изложба слика Умјетникче галерије “В:
Србљановић” - Белис Појатић, Изложба умјетничких слија
Анеја Нухановића, приказ филма о Пљевљима Едина
Зуковића и В. Кнежевића, округли сто “Значај локалног у
ери глобалног” поводом јубилеја 55 година Пљеваљских
новина. Организована је и презентација традиционалних
производа из Пљеваља, Изложба “Боје и тонови завичаја”
- Б. Појатић, Изложба “Мотиви Пљеваља и околине”
и Изложба Умјетничке галерије “В. Србљановић” гдје
су преовладавали радови Олге Копеине. Одржани су
и округли столови “Развој Пљеваља у будућности -
привредни и туристички аспект развоја”. Ангаажовани
су боравци у Котору КУД-а ”Волођа” и КУД-а “Пљевља”
и ОКЦ као и пљеваљских тамбураша. Примили смо и ФК
“Рудар” из Пљеваља и угостили их приликом двоструке
круне, првака и освајања Купа. Организовали смо и
боравак Пјевачког друштва “Јединство” у Пљевљима”,
казао је Боровић, додајући да само ови подаци демантују
потписнике саопштења и питајући да ли ће се стидјети
када све ово прочитају.
“ Мада је ово све Вама познато, па можда Вама смета
што овако нешто нити можете, нити знате да организујете.
Помињање уважене и цијењене књижевнице је срамно,
тим прије што је она боравила са књижевницима и
умјетницима у више наврата у Котору и Херцег Новом.
Приговор да на Вечери Пљевљака ове године није било
младих, по оној народној “ да није лаж било би истина”,
обавјештавамо Вас да Вам је добро познато да на свим
и досадашњим скуповима присуствују ученицииИ
студенти из Пљеваља који се школују у Котору и то
бесплатно. Познато Вам је да ми увијек правимо и списак
присутних ученика и студената, а којих је било скоро
30 ове године и који ће Вам се кад се врате са распуста
за социјални рад за општине Пљевља и Жабљак.
Услуге дневног боравка Дом старих ће пружати
сваког радног дана од 8 до 16 часова, а намијењене
су за до 13 корисника, за колико, сходно прописаним
нормативима и стандардима, Дом има лиценцу.
Корисници ће осим хране и медицинског надзора
и његе, имати могућност коришћења услуга као што
Кредити за 3.438 студената
Министарство просвјете крајем децембра
додјелило је кредите за 3.438 студената за студијску
2022/2023. годину.
На конкурс за додјелу студентских кредита
пријавило се 6.124 студента, а право на кредит сходно
конкурсу остварило је 3.438 студената, чија имена
и подаци се могу наћи на страници Министарства.
Износ рате кредита је од 112,5 до 161 евра мјесечно
зависно од године студија и просјечне оцјене.
Студенти који су ранијих година примали
студентски кредит, а поново су остварили то право,
не требају достављати додатну документацију. Њих
1.670 су рате кредита за новембар и децембар 2022.
године примили до краја децембра.
Студенти који први пут остварују право на кредит
морају Министарству просвете доставити формуларе
уговора, мјеницу и податаке у оригиналу, лично или
слањем на адресу Мнистарства. Они који доставе
документацију до почетка фебруара примиће четити
мјесечне рате у фебруару 2023. М. Т.
13
огласити”, наглашава Боровић.
Иза хајке по ријечима Боровића изгледа стоји жал
наводног бизнисмена што га Удружење не промовише
као предсједника Црквене општине Црногорске цркве.
“Довољно је да се ти и Зоран Мрдак промовишете
присуствујући ложењу њихових бадњака и држећи
говоре као и предводећи Комитске протесте.
Што се тиче угледних гостију из Котора и Пљеваља који
су били присутни, то су углавном званични и угледни
представници општина, једино ако Ви не сматрате
да су неки Ваши истакнутији а у чему нисте у праву.
Обзиром да сте функционери црквене општине чудно
је да се бавите неистинама. Срамно је и да помињете
спортисткињу и што је не промовишемо, а добро Вам је
познато да она нема никакве везе са Пљевљима а што се
тиче промовисања она то без сумње заслужује. Истина
је да сам поздравио студенте и да сам им зажелио да у
редовном року завршавају студије и да би добили посао
на Приморју јер их студијски програм опредјељује за
Приморје”, навео је Боровић.
Он је истакао и да је тотална неистина да окупља борце,
појаснивши да су једино организације бораца НОР-а
1941-1945 Котора и Пљеваља успоставиле сарадњу, те да
је интенција Удружења да се успостави сарадња на свим
нивоима и пољима рада.
“Њих четворица су били у посјети которским борцима
и никакав проблем није што су присуствовали Скупу
Пљевљака. Кукавичлук је и срамно да помињете моје
ученике. Ја сам на њих поносан и са њима сам постигао
све што просвјетни радник може постићи. Још је
срамније поистовјећивати их са политичким партијама”,
навео је Боровић, напомињући да се Удружење бавило и
хуманитарним радом, учествујући у разним донацијама,
прикупљању помоћи, добровољном давалаштву крви.
“Све је ово Вама познато и срамно је да сте се одлучили
на овај корак обмањивања јавности јер све ово што сам
Вам навео по оној народној, “ако лаже коза не лаже рог..”.
Како Вас није срамота да наводите да никад нисте ишли
на скупове других Удружења. Сјетите се да сте сви Ви који
ово наводите били са Вашим супругама у Сарајеву а и
да сте Ви Јакшићу и Мрдак били и у Београду. Познато
Вам је да ја нисам сваки пут ишао на те скупове а да су
одлазили наши представници. Истичете да нисам водио
рачуна о политичком опредељењу. Тачно је, али се
овдје сами демантујете јер кад сте говорили о мојим
истомишљеницима говорили сте другачије. Зар нисте
свјесни да сте овим сами себе оповргли. Неприхватљива
је и Ваша тврдња “да нисам водио рачуна о националном
опредјељњу - јер су Пљевља показала и доказала висок
ниво мултиетничког склада” а свјесни сте да на свим
пљеваљским скуповима су присутне све вјероисповјести
и да су из Пљеваља редовно присуствовали припадници
исламске вјероисповјести што ме чини поносним
јер су уважавали и цијенили наш рад. Морам Вас
разочарати, и да су и ове године као и ранијих година
била присутна и два албанца”, казао је Боровић и додао
да му је задовољство што је дрскост потписника по свим
наводима демантовао и што ће их јавност још више
упознати и стећи о њима право мишљење.
Д. Перуничић
су радно - окупациона терапија, дружења, разговора,
одређене културне садржаје.
Дневни боравак наставља са радом, како истичу
из Дома старих, на основу реализације Пројекта
подршке функционисању услуге Дневни боравак
за старе у Пљевљима, Мојковцу и Колашину под
покровитељством УНДП-а.
М. Т.
Лекић посјетио Дневни центар и НВО “Зрачак
наде”
“У Руднику угља ћете имати пријатеља”
Извршни директор Рудника угља Милан Лекић,
посјетио је Дневни центар пред новогодишње
празнике, упознао се са радом установе и подијелио
поклон пакетиће корисницима.
“Рудник угља је друштвено-одговорна компанија
која води рачуна о свим грађанима општине
Пљевља, поготово о онима којима је помоћ
најпотребнија. Наше данашње дружење причињава
ми посебну част, јер знам да сам окружен
чистим душама. Активности ове установе су од
неописиво великог значаја за наш град”, рекао је
Лекић, додајући да су поклон пакетићи симбол
пријатељства.
“Оно што могу да кажем на крају јесте да ћете у
нама увијек имати сигурног партнера али, прије
свега, пријатеља”, поручио је Лекић.
Д. Перуничић
 14 ОГЛАСИ / ДРУШТВО 15. јануар 2023.

МАЛИ ОГЛАСИ
Некретнине
Продајем кућу у Улици Вардарској
изнад Милет баште. Кућа посједује
објекат за становање, помоћни
објекат, гаражу, двориште и двије
баште (воћњак 1 класе) 290 м2.
Телефон 067/324-913.(11)
Продајем кућу од 70 м2 са
помоћним објектима и великим
двориштем 380 м2 у Моћевцу -
Ул. Манастирска, на изузетној
локацији, близу стадиона и
дворане Ада, удаљена од парка
40 м. На предметној локацији има
плац са могућношћу изградње
новог објекта, који се може
посебно купити. Тел. 068-623-710.
(11)
Продајем кућу у центру града, Ул.
Николе Пашића, са баштом од 500
квадрата. Кућа је удаљена 150 м
од општине, према Дому културе,
башта до улице изнад куће
Дураковића. Телефон 067/593-115
(11)
Продајем имање у комаду 3,5
хектара у Калушићима, са једном
половином старе куће, са десне
стране пута од Термоелектране
до Отиловића бране. Хитно
и повољно. Телефон 068/556-
202, контакт адвокат Миодраг
Голубовић 069/04-15-59. (11)
Продајем 40 ари земље код
Крејиног врела као и цигла блок,
пуна цигла, цријеп “Кањижа”.
Цијена повољна. Телефон 068/844-
042. (1)
Продајем двособан стан у строгом
центру са централним грејањем.
Тел:063/211-080.
Собе, станови издавање
Издајем намјештен једнособан
стан 46 м2, Улица Борачка бр. 1.
Телефон 069/536-277. (1)
Издајем ненамјештен једнособан
стан, Улица Иве Андрића 7.
Телефон 067/594-105. (1)
Локали, радње
Издајем на дужи период
пословни простор површине
46 м2 намијењен за све врсте
дјелатности. Простор се налази
преко пута “Калије” и “Ауто-
Ловћена”. Телефон 067/215-976. (1)
Возила, мотори
Издајем регистровану ауто
приколицу димензија 251 са 133 са
40 погодну за све намјене. Телефон
068/867-856. (11)
Пољопривреда
Продајем прасад. Телефон
068/598-417.(1)
Продајем 140 бала квалиетног
сијена и 50 бала отаве, цијена
4 евра по бали, село Комини.
Телефон 067/628-752. (11)
Продајем краву, младу, за држање,
сименталку. Заинтересовани се
могу јавити на телефон 069/820-
390. (1)
Продајем 10 јагњади. Телефон
068/042-952. (1)
Продајем прасад за клање и за
држање. Продајем мушко јагње за
држање и клање. Телефон 067/237-
932. (1)
Услуге
Поштовани корисници!
Производимо разделне коморе
којима делимо воду на једнаке
делове (исто свим корисницима) и
цистернезаводусвеодвишеслојног
армираног полиестера. Довозимо
и монтирамо пумпе за воду.
Облажемо бетонске базене.
Прибој. Контакт ЦГ 069/501-964 и
+38163/358-392 (вибер), фиксни
+38133/245-2392. (11)
Водоинсталатерски кућни
сервис Мацановић
Повољно и квалитетно врши:
комплетно реновирање
купатила - вода, струја,
керамика
уградњу и поправку санитарија,
чесама, бојлера, туш кабина,
када,
преправку и изградњу
водоводне и канализационе
мреже
отпушење канализационих
одвода најсавременијим
машинама.
Телефон 067/575-239. (11)
Израђујемо кухиње, комоде,
ормаре, столове...све по мјери
и жељи купца. Широк избор
дезена универа и медијапана. Тел.
067/814- 202 Зоран. (11)
Разно
Продајем грабова цијепана дрва,
сува букова за сушење меса,
кромпир агрија жута, ракија
домаћа, крушка, јабука. Телефон
068/823-416. (1)
Продајем пелет. Телефон 069/043-
195. (1)

У 2021. години највише прегледа због кардиоваскуларних обољења

....наставак са прве стране
Пораст болести система за
дисање код дјеце
- Од јуна до краја 2020. године регистровано је 1.666
позитвних особа на корона вирус које су обрађене кроз
Епидемиолошку службу. Подаци о позитивном особама
и њиховим контактима прослеђивани су Здравствено-
санитарној инспекцији у Пљевљима која је писала
решења о самоизолацији. Период изолације у почетку
је био 14, касније је смањен на 10, док је сада седам дана.
Има одступања када су у питању особе са смањеним
имунитетом или тежом клиничком сликом којима је
изолација траје три недеље - казала је Чаркиловић и
додала да је у истом периоду од 5.820 узоркованих
особа ПЦР тестова 1.709 је било позитивних, а 4.111 су
негативне.
Чаркиловић подсјећа да су брзе тестове добили
12. новембра 2020. године и од тада до краја године
урадили су 420 тестова, од чега је 208 особа било
позитивно , а 212 негативних.
Тренд страха од короне и високог тестирања
настављен је и у 2022. години када је тестирано ПЦР
или брзим тестом 15.825 особа у Пљевљима, од чега
је четвртина, односно 4.418 особа било позитивно,
а остатак негативан. ПЦР тестом узорковано је 9.289
особа - 2.311 позитвних и 6.978 негатвних, док је од
6.536 особа које су тестиране брзим тестом 2.107
позитивних, а 4 .429 негативних.
Током прве половине јануара ове године у
пљеваљској Општој болници хоспитализовано је пет
пацијената од корона вируса, казао је пр ове установе
Славко Лазаревић, додајући да је од почетка пандемије
до краја децембра 2022.године године било 1.385
хоспитализованих.
Прву дозу вакцине против короне примило 11.489
суграђана
Током 2021. и 2022. у Пљевљима је дато укупно 26.375
доза вакцина против корона вируса, укључујући прву,
другу и трећу дозу. Од укупног броја вакцинисаних
највише је суграђана који су примили прву дозу -
11.489, другу дозу примило је 10.874 , трећу 4.012, док
је четврту дозу против короне вируса примило 17
суграђана.
У 2021. години првом дозом вакцинисано је 11.435,
другом 10.860, и трећом 3.420 суграђана. У 2022. годину
54 суграђанина примила су прву дозу вакцине против
корона вируса, другу 14, трећу 592 и четврту 17.
Чаркиловић је истакла да у јануару због празника и
доласка људи из дијаспоре у Пљевља очекују повећање
броја обољелих од корона вируса и позива суграђане
да се вакцинишу.
- Сада су се јавиле и подврсте омикрон соја који се
брзо шири. Код нас још нису детектоване, али не значи
да их нема. Симптоми су: кијавица, гребање у грлу,
кашаљ, повишена темпаратура, плућа знају да буду
поштеђена. Све ово може да буде праћено ковидом
али и другим вирусним узрочницима респираторних
болести. Без обзира, хронични болесници треба да
буду на опрезу, да носе маске у затвореном. Очекујемо
и повећан број обољелих од грипа. Савјетујем
хроничним болеснцима и оним који долазе у контакт са
већим бројем људи да се вакцинишу. Није још касно за
сезонску вакцину прозив грипа - казала је Чаркиловић.
Чаркиловић апелује на родитеље да се јаве
изабраним педијатрима ради вакцинације дјеце ММР
вакцином.
- У окружењу се биљеже први случајеви малих
богиња па можемо очекивати да се јаве и у нашој
популацији. Родитељи да се јаве педијатрима за
превентивне систематске прегледе дјеце до навршених
9 година, првенствено дјевојчица, могу и дјечаци као
и за вакцинацију против хуманог папилома вируса. За
вакцинацију могу да се јаве на број телефона: 067-267
-582. Вакцине против ХПВ су дјелотворне, а оне штите
од гениталних брадавица и 5 врста карцинома других
локализација, од чега је карцином грлића материце
најчешче проузрокован ХПВ. Црна Гора је на првом
мјесту у Европи и по броју новооткривених карцинома
грлића материце и по смртрности, истакла је
Чаркиловић додајући да тиме што вакцинишемо дјецу
штитимо их од карцинома и доводимо до смањене
акутне инциденције.
У слици и ријечи
Полу - надземни контејнер!?
Један од нових полу - подземних контејнера
постао је надземни јер га је избацио притисак воде
која је испунила рупу у којој је постављен. Након
квара на водоводу, вода је текући улицом испунила
шупљину у коју је био постављен овај контејнер у
улици Мирка Пејатовића и просто га ишчупала из
лежишта.
Полу- подземне контејнере предузеће Чистоћа
поставило је на више мјеста по граду и они су у
употреби око пола године. Ови контејнери нису
предвиђени за одлагање пепела, шута и слично.
Унутар пластичне чауре контејнера налази се
посебна врећа која може да се одвеже на дну, па се
тако и празни. Да би се ови контејнери испразнили
потребна је хидраулична дизалица којом су
снабдјевена нова возила за одвожење смећа.
М. Т.
Исправна вода са сва три
водовода
На основу последњих резултата анализа вода
градских водовода у Пљевљима, вода са сва
три градска водовода,„Брезница“, „Плијеш“ и
„Југоштица”, хигијенски је исправна и може се
користити за пиће, саопштено је из Водовода 9.
јануара. Анализе ради Институт за јавно здравље
Подгорица.
Д. Перуничић
15. јануар 2023.
Др Будимир Алексић
Љубомир Дурковић-Јакшић - најистакнутији истраживач прошлости пљеваљског краја
(Поводом 115 година од рођења и 25 година од упокојења)
У плејади великих стваралаца, научних и културних
посленика, који су својим животом и стваралаштвом
везани за пљеваљски крај, истакнуто мјесто заузима
др Љубомир Дурковић Јакшић (1907-1997). Прошле
године навршило се 115 година од рођења и 25 година
од упокојења овог научника енциклопедијских знања и
научних интересовања, па је то прилика да се осврнемо
на његов живот и његово волуминозно научно дјело.
Љубомир Дурковић-Јакшић је био истакнути
његошолог, библиолог, библиограф, полониста,
црквени историчар и истраживач прошлости
пљеваљског краја. О богатству и разноврсности
његовог научног опуса којим је трајно задужио српску
науку и српску културу свједочи његова библиографија
која садржи више од хиљаду и петсто библиографских
јединица.
Љубомир Дурковић-Јакшић је рођен 12.
децембра 1907. године у селу Врела, недалеко од
Жабљака, као осмо, најмлађе дијете оца Радосава и
мајке Паве родом Раичевић из Шаранаца. Основну
школу је завршио у Врелима, нижу гимназију у
Пљевљима, а Богословију на Цетињу 1930. године.
Школске 1930/1931. служио је војни рок у Министарству
војске и морнарице у Београду и истовремено био
студент Православног богословског факултета на коме
је положио све испите из прве године. Као одличан
студент, уз препоруку патријарха Варнаве, добија
стипендију Пољске православне цркве и као њихов
питомац наставља студије у Варшави. Богословски
факултет завршава 1934. и добија диплому магистра
Православне теологије. Након тога уписује Филозофски
факултет у Варшави - група за историју, и Правни
факултет и исте завршава: Филозофски 1937, а Правни
у октобру 1938. године, и добија звање магистра права.
На Филозофском факултету Универзитета у Варшави
22. јуна 1937. одбранио је докторску тезу ,,Петар Други
Петровић Његош 1813-1851 владика и владар“ као први
Југословен на ту тему, и остао као предавач канонског
православног права. Докторат је следеће године
објављен у Варшави. У току студија је радио као лектор
српског језика у Источном институту и био замјеник
дописника за штампу у Посланству Краљевине
Југославије. Када је 1939. Њемачка окупирала Пољску,
прикључује се покрету отпора окупатору.
У марту 1940. враћа се у Београд, гдје
је примљен у службу у кабинету патријарха
српског Гаврила. За вријеме окупације радио је у
патријаршијској библиотеци. Након 1945. године, као
први сарадник професора Богословског факултета и
управника Музеја СПЦ др Радослава Грујића ради на
враћању, смјештају, обради и каталогизацији враћеног
културно-историјског и црквеног блага које је била
опљачкала НДХ из похараних манастира Славоније,
Срема и Фрушке Горе. Године 1947. изабран је за
доцента на Богословском факултету у Београду гдје
је предавао Историју српске православне цркве.
Ради усавршавања једно вријеме је боравио на
Кападокијском универзитету у Атини. У јулу 1954.
напустио је мјесто ванредног професора Богословског
факултета и запослио се у Универзитетској библиотеци
,,Светозар Марковић“, гдје је на основу својих научних
радова 1955. изабран за научног сарадника, а 1958.
за научног савјетника у ком звању ће остати све до
пензионисања 1976. године. Одмах послије рата
АФОРИЗМИ
Све у свему пиши пропало.
Странке ће читати тако како им се буде допало.
Кажу да се на изборима у Шавнику појавио и Алибаба
са својима.
Мазни што можеш данас.
Сјутра може бити касно.
Ако жбир тапка у мјесту значи да ради.
Новогодишњи концерт Градског тамбурашког оркестра
Градски тамбурашки оркестар (ГТО) одржао је
новогодишњи гала концерт у пуној сали Центру
за културу уз публику која је радо пјевала пјесме
разноврсног музичког репертоара.
Овај концерт је био вид захвалности за Новембарску
награду коју је за 2022. годину добио ГТО као
заслужни музички колектив. Пљеваљски ГТО, основан
ДРУШТВО / КУЛТУРА
именован је за спољног сарадника Историјског
института Српске академије наука и умјетности, а 1950.
је изабран за редовног члана Историјског института
Црне Горе на Цетињу. Истовремено је предавао
Основе науке о књизи и Историју књижарства у
Библиотекарској школи у Београду.
Упокојио се у Београду 16. марта 1997. Свечано
испраћен из престонице, сахрањен је, по сопственој
жељи, у порти манастира Дивостин недалеко од
Крагујевца. Опијело су држали епископи: шумадијски
Сава, његов дугогодишњи пријатељ, и жички Стефан
са бројним монаштвом и свештенством. Испред
Српске православне цркве од овог угледног теолога
и научника опростио се тадашњи декан Богословског
факултета др Димитрије Калезић, а испред пријатеља и
сарадника академик Александар Младеновић.
Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ
1988. године одликован је орденом Светог Саве I
степена. Октобарску награду Града Београда добио је
1974.
Љубомир Дурковић-Јакшић је створио
волуминозно научно дјело. Вјерујемо да нећемо
погријешити ако устврдимо да ниједан Дурмиторац
нема тако богат и разноврстан научни опус као што
га има Љубомир Дурковић-Јакшић. По образовању
теолог, правник и историчар, по професионалној
опредијељености историчар, један од наших највећих
његошолога, велики познавалац и проучавалац старих
српских књига, библиотекарства и књижарства, –
Љубомир Дурковић-Јакшић је читав живот посветио
науци. Огледао се у многим научним областима, а
највише трага је оставио у његошологоји, историји
Српске православне цркве, библиографији и
библиологији. Више од шездесет година интензивног
стваралачког рада: научног, професорског,
публицистичког, библиотечког, – сврстава га у ред
најистакнутијих српских научних, културних и
црквених дјелатника 20. вијека.
Почеци његовог богатог и разноврсног научног
стваралаштва везани су за проучавање Његоша. Овај
истакнути његошолог био је педантни истраживач
Његошевог живота и Његошеве дјелатности као
владара и владике. Дурковићеви радови о Његошу
резултат су његових опсежних истраживања која су
трајала деценијама – у срхивима и библиотекама широм
Европе и бивше Југославије. Љубомир Дурковић-
Јакшић је био један од првих српских интелектуалаца
и јавних дјелатника који је аргументовано устао против
рушења Његошеве задужбине на Ловћену. Афирмацији
истине о Његошевој капели на Ловћену и одбрани
капеле од варварског рушења, Дурковић је посветио
три књиге и десетине расправа и чланака. На темељу
огромног броја докумената предочио је величанствену
историју капеле на Ловћену, и њену утканост у живот и
дјело Његошево, као и у духовно биће читавог српског
народа.
Као један од најзначајнијих српских
црквених историчара, Љубомир Дурковић-Јакшић
је са посебном посвећеношћу проучавао канонско-
правни статус и историјски значај и улогу Цетињске
(Црногорске) митрополије. О тој теми је написао
низ студија, чланака и текстова, као и једну књигу
– ,,Митрополија црногорска никада није била
аутокефална“, која представља синтезу његовог
Луд је за парама.
Иначе,није луд.
Нестали контејнери цигарета из неког складишта.
Како је и планирано.
Изгубљени образ нико не тражи.
Имао је добра јаја али га насадише.
2010. године, препознатљив је као једини велики
тамбурашки оркестар у Црној Гори.
Концертом је отворена овогодишња музичка
сезона у Центру за културу, настављена традиција
новогодишњих концерата, ово је била и својеврсна
музичка честитка Пљевљацима и публици поводом
новогодишњих и божићних празника.
15
бављења проблемом канонско-правног статуса
Цетињске митрополије. Посебну пажњу је посвећивао
сагледавању специфичности положаја Цетињске
митрополије у Српској православној цркви у периоду
од насилног укидања Пећке патријаршије 1766. од
стране Турака, па до њене обнове и успостављања
редовног стања у Српској цркви – 1920. Разматрајући
тај проблем, Дурковић је отклонио све недоумице у
погледу интерпретације одређених исказа о наводној
аутокефалности Црногорске митрополије. Он је
зналачки скупио, рашчланио и објаснио многобројне
чињенице које непобитно доказују да Црногорска
митрополија никада није била аутокефална.
Посебан сегмент његовог
научноистраживачког рада представља проучавање
прошлости пљеваљског краја. Пљевља су град за који
је Љубомир Дурковић био снажно емотивно везан.
У Пљевља је дошао као тринаестогодишњи дјечак,
отиснувши се ,,у свијет“ испод свог родног Дурмитора.
Ту је завршио нижу гимназију и стасао. Пљевља је
сматрао кључним мјестом у Рашкој области, што су
она објективно и била; двјеста година су била сједиште
Херцеговачког санџака, а захваљујући манастиру Свете
Тројице Пљевља су била српски културни и духовни
центар Рашке области и Старе Херцеговине. Дурковић
је током читавог свог стваралачког вијека сакупљао
архивску грађу – документа и материјале за писање
монографије о пљеваљском крају и манастиру Света
Тројица.
То монументално дјело из његове
заоставштине, насловљено ,,Пљевља и манастир Света
Тројица“, угледало је свјетлост дана петнаест година
након његовог упокојења - 2012. године. Поднаслов
дјела – ,,Борба против расрбљивања до ослобођења
од Турака 1912. године“ прецизније указује на садржај
ове књиге која представља животно дјело великог
и неуморног прегаоца у изучавању историје овога
народа. Нажалост, ово обимно дјело (од скоро хиљаду
и петсто страна) које, по ријечима његовог аутора,
говори ,,о значајној улози Пљеваља и манастира Света
Тројица у борби за одбрану и очување српског имена
и Светосавског православља у колевци Старе Рашке“,
остало је недовршено. Рукопис је, након Дурковићевог
упокојења, предат епископу шумадијском – академику
САНУ Сави Вуковићу. Након извјесног времена, дат је
на читање Милу Станићу који је приредио рукопис за
штампу, након што је одређене дилеме и нејасноће
разријешио у сарадњи са академиком Александром
Младеновићем. Рукопис је, са благословом патријарха
српског Иринеја, објавио Свети архијерејски синод
Српске православне цркве (2012).
О прошлости пљеваљског краја, пљеваљској
гимназији и манастиру Света Тројица, Љубомир
Дурковић-Јакшић је писао и у ,,Пљеваљским новинама“
и ,,Брезничким записима“.
Нека овај скромни осврт на живот и
стваралаштво Љубомира Дурковића-Јакшића буде
знак захвалности овом великану српске науке и
културе за његов немјерљиви допринос изучавању
прошлости Пљеваља, Старе Рашке и манастира Света
Тројица, јер је својим истраживањима ове важне теме
омогућио да се она правилно разумије и тумачи, и да се
сагледава у свјетлости научне истине.
Женио се десетак пута.
О јаду забавио кумове,матичаре и судије.
Више не важе неки закони физике.
Привлаче се и исти полови.
Радојица Грба
Уз велики тамбурашки оркестар 4. јануара наступио
је Женски вокални састав “Лирике” и низ пјевача: Есад
Мемић, Миленко Јелић, Николина Бајовић, Снежана
Љубојевић, Невена Марић, Мугдин Нухановић, Теодора
Чоловић, Бојана Грујић, Нејра Башић, Анастасија
Војиновић и Андреј Ненадић.
М. Т.
 16 СПОРТ 15. јануар 2023.

Награда ФСЦГ за Вука Богавца Атлетски клуб Рудар знатно појачан у наредној сезони

Међу три најбоља Награде за Боровића и

тренера у 2022. Јестровића четири титуле у свом узрасту, а Рудар
шестој позицији, са 23 је освојио екипно титулу у пионирској
бода. Нијесмо се надали конкуренцији. На проглашењу Будимир
таквом учинку, али Јестровић, тренер Атлетског клуба
увијек је боље када се Рудар, добио је специјалну награду од
премаше очекивања. Савеза за свој рад.
Знали смо да нас чека То није све када је АК Рудар у питању.
грчевита борба за Као што смо и најавили Рудар ће
опстанак, а тако ће бити ове године бити главни кандидат за
и у наставку првенства, сениорску титулу у мушкој и женској
без обзира на наизглед конкуренцији. Последњег дана 2022.
лагодну позицији на године атлетичари беранског АК
табели. Чврсто смо Лим: Марија Живковић, Лара Бубања,
на земљи, свјесни да Немања Ђуришић, Стефан Јоксимовић,
нас чека још много Филип Вујадиновић, Огњен Марсенић,
посла. Урадићемо све Невена Добрашиновић, Маша Бубања и
да Јединство остане Дарко Пешић постали су чланови
прволигаш у сезони у Рудара. За овај потез одлучили су се због
којој смо прославили бољих услова, због добре атмосфере
100 година од оснивања у клубу и због жеље да уз младе снаге
Богавац у друштву најбољих клуба - рекао је Богавац. Рудара, искусног Ћатовића и тренера
фудбалских стручњака у 2022. Он додаје да му је Будимира Јестровића остваре норму за
драго што је био међу међународна такмичења. Иначе, ради
три најуспјешнија се о репрезентативцима и рекордерима
Вуко Богавац, сада тренер Јединства тренера у ЦГ, али и да Након што је проглашен за најбољег Црне Горе у неколико дисциплина.
из Бијелог Поља, подијелио је друго награда има посебан значај када дође од младог спортисту Пљеваља Богдан Поред Јестровића са овим надареним
мјесто са Александром Недовићем у колега. Боровић добио је још једно признање. атлетичарима радиће Драгоје Рајковић,
избору Фудбалског савеза Црне Горе за - То је јасан знак да поштују мој рад. Прија Боровић је по избору Атлетског савеза који је један од тренера стваралаца
најуспјешнијег тренера у 2022. у домаћој што из разговора са њима стижу похвале Црне Горе најбољи пионир у Црној успјешне генерације атлетичара из
лиги. и што је Јединство препознато као чврста Гори. Боровић је ове године освојио Берана, сада нових чланова Рудара.
Вуку је награда припала за све што екипа. Све је то подстрек за даље – истиче М. Т.
успјешно ради са Јединством, а што посебно искусни стручњак. Прва Б кошаркашка мушка лига 9. коло
годи, стигла од колега из струке. Иначе, Јединство је почело зимске припреме од
Богавац је дуго радио тренерски посао у 12. јануара.
Пљевљима, као тренер млађих категорија, - Тражимо појачања, али није лако довести
помоћни теренер, а прије пар година био је играча у овом прелазном року. Пратимо
и шеф струке у ФК Рудару. тржиште. За сада нема промјена у играчком
Први пораз Пљеваља
КК Пљевља - СЦ Дерби 2 - 65:78 проценат шута за два поена, али и мањи
На крају године много је разлога кадру. Нико нови није дошао, а исписницу (18:16, 20:25, 16:16, 11:21) број покушаја, док је Дерби био осјетно
за задовољство у табору Јединства, је добио само Ковачевић. Прољеће ће бити бољи у тројкама, дао 12 тројки од 29
повратника у елитни ранг који је недавно теже од претходне полусезоне. Надам се да Кошаркаши КК Пљевља доживјели су покушаја, док су Пљевља дала свега
обиљежио риједак јубилеј – вијек постојања. ћемо успјети да доведемо фудбалере који ће први пораз у овогодишњем првенству 2 тројке из 12 покушаја. У скоковима
– Година је била јако успјешна, како за мене, подићи квалитет тима. Времена има, на нама тек у 9. колу и то од Дербија 2 и сада Дерби је такође био бољи, прије свега
тако и Јединство. Љетос смо ушли у лигу, је да радимо најбоље што знамо - закључио дијеле прво мјесто са КК Лим, који у категорији скокова у нападу гдје бе
а јесен завршили на изненађујуће високој је Богавац. такође има 8 побједа и пораз, док Дерби имао чак 12 скокова више.
М. Т.
има 7 побједа и 3 пораза. У КК Пљевљима се истакао Холкомб
Божићни шаховски турнир У ослабљеној екипи тренера Милинка са 24 поена, а у Дербију Мирковић са 28

Меморијал „Зоран и
Јеловца, играло је свега 8 играча, док поена.
је већина терета својеврсног дербија КК Пљевља: Ј. Јеловац 9, М. Јеловац 14,
пала на још ужи састав, од пет – шест Пладрмић 9, Драгутиновић 6, Џогазовић

Вуко“
играча. Ово се нарочито осјетило на 3, Холкомб 24.
крају утакмице, која је до тада била На жалост, други пљеваљски клуб,
изједначена, док је четвртој четвртини КК Рудар се после 9. кола налази на
Божићни шаховски турнир направљена разлика од 10 поена, када последњем мјесту на табели без побједе,
меморијал “Зоран и Вуко” привукао је су играчи Пљеваља остали без снаге. заједно са КК Седмица.
велику пажњу шахиста из Пљеваља Пљевља су имала знатно бољи . М. Т.
и региона. О томе говори учешће
62 играча, како домаћих, тако и из

Успјешна одбојкашица Душанка Петровић

девет градова окружења. На почетку
турнира, присутне је, поздравио
и турнир отворио у име породица
Брашанац и Аничић, Бранко Брашанац,
један од организатора турнира.
После одиграних 9 кола, прво мјесто
и подједнички пехар, припали су
Николи Потпари, са освојених 8 поена.
Други је био Мирослав Мршовић
са 7 поена, колико је освојио и
трећепласирани Стјепан Крстонијевић.
Од четвртог до шестог мјеста, са по 6,5
поена, пласирали су се: ФИДЕ мајстор
Сулејман Суљевић, Горан Келовић и
Алекса Аничић. Седмо мјесто освојио
је Миленко Лончар са 6 поена, колико
је имао и осмопласирани Бајро Обућа,
чиме се завршава списак редовних
награда.
Специјалне награде освојили су:
Неда Бојовић - најбоље пласирана
Побједник турнира Потпара са
организаторима, представницима
породица Аничић и Брашанац
шахисткиња, Ђорђије Бојовић - најбоље
пласирани јуниор, Видан Јакић - најбоље
пласирани ветеран и Радомир Матовић -
најбоље пласирани ненаграђени домаћи
играч.
Хотел „Пљевља“, као и претходних
година, био је беспријекоран домаћин,
а турнир су 8. јануара судили, Зоран
Перуничић ФА, главни судија и Саво
Бакрач. М. Т.
Пљевљанка и репрезентативка Црне
Горе у одбојци Душанка Петровић једна
од најбољих играчица екипе Марина
Каштел, у најјачој лиги Хрватске.
Душанка је прве одбојкашке кораке
направила је у пљеваљском АОК
Рудару, такозваној „Фабрици одбојке“.
Врло брзо у Рудару су одлучили да јој
укажу шансу у првом тиму. Као примач
сервиса изборила је мјесто у кадетској
и јуниорској селекцији и добила позив
за А селекцију. Врло млада прешла је
у Луку Бар гдје је била носилац игре
у шампионској генерацији овог тима.
Хрватска Супер лига има 12 клубова,
прошлогодишњи вицеорвак екипа
Марина Каштел на полусезони је на и ЦЕВ купа, кроз које стичемо велико
трећем мјесту са 9 побједа и 2 пораза. искуство које ће нам касније значити у
Душанка је дала значајан допринос одлучујућим утакмицама Супер лиге.

Картал и Јанкетић опет у успјеху свог садашњег клуба.
– Клубови су доста изједначени, тако
ФК Рудару
да је свака утакмица неизвјесна. Поред
Супер лиге, играмо утакмице Мевзе
Амбиције су нам да ове године играмо
финале Супер лиге и да послије толико
година преузмемо трон од екипе
Младости - каже Душанка. М. Т.

На својој интернет страници ФК Рудар Подсјећамо, обојица су носила дрес

је објавио да су у клуб стигла појачања,
Немања Картал и Велизар Јанкетић, нови
- стари играчи овог клуба.
Картал игра на позицији штопера, а
претходну сезону провео је играјући
фудбал успјешно на Малдивима гдје је
његова екипа освојила титулу у домаћем
првенству.
Велизар Јанкетић је у првом дијелу
сезоне наступао за Дечић, међутим
није био стандардан у првој постави,
са малим бројем одиграних минута.
пљеваљског клуба, а сада ће свакако
допринијети бољој игри Рудара у другом
дијелу сезоне, јер се ради о квалитетним
фудбалерима.
У Рудару кажу да за овај прелазни рок
траже још једног нападача из Србије и
врло близу су договора.
Иначе, ФК Рудар припреме за
прољећни дио сезоне почиње 16.
јануара, док ће такмичење у ЦФЛ
стартовати средином фебруара.
М.Т.
Рукометаши Грбовић и Чепић
на Свјетском првенству
На списку селектора Зорана
Рогановића од 17 рукометаша који
представљају Црну Гору на Свјетском
првенству у Шведској и Пољској, налазе
се и два Пљевљака.
Ту су пивот Немања Грбовић (Стеауа
Букурешт, Румунија) и бек Радојица
Чепић (Вецлар, Њемачка).
Они ће бити у екипи ЦГ која ће од 12.
јануара покушати да прође први круг
квалификација у групи, гдје се састају са
Шпанијом, Ираном и Чилеом.
М. Т.
15. јануар 2023.
Радош и Велинка Савић већи дио године бораве на имању у Декарама
На селу због здравља
Радош и Велинка Савић са сином Милком
Брачни пар Радош (71) и Велинка Вера (74) Савић,
иако имају стан у Пљевљима, бораве већи дио године у
засеоку Декаре, у МЗ Поблаће на породичном имању.
Радош је радио у ШИК “Велимир Јакић” а у пензију је
отишао рано 2001. године, јер је имао бенефицирани
радни стаж.
- Радио сам као возач ватрогасних кола и ватрогасац,
официр противпожарне службе. Са бенефицираним
радним стажом, имао сам пуних 41 годину радног стажа
и 50 година живота, јер сам почео да радим у Шумарству
1968. од 17 година. После пар година сам прешао у
обезбјеђење у ШИК-а и ту се пензионисао. Седамдесетих
година, када су се спојили ШИК и Шумарство у предузећу
је било заједно око 70 чувара и ватрогасаца - истиче
Радош.
Од када је у пензији Радош редовно борави у Поблаћу.
- Све смо ја и моја супруга сами радили, изградили
мали, нови објекат 2010. године, од тридесетак квадрата,
гдје имамо спаваћу собу, кухињицу, шпајз и предсобље.
Посадили смо воћке, заградили дио имања и од тада
боравимо овдје сваке године, од априла до новембра,
Бадњи дан у Општини Пљевља
Искре бадњака крај 16 храмова
Бадњи дан у Општини Пљевља прослављен је
нарочито свечано и радосно, а искре бадњака обасјале
су чак 16 храмова, највише до сада. Осим налагања
бадњака крај храмова, по обичајима, бадњаци су
налагани и у домаћинствима. Православни вјерници,
мушкарци, су веома рано изјутра, уз шенлучење,
ватромете и поздраве, ишли у бадњаке којима су
окитили куће, станове, ограде, ауте, а бадњаци су навече
ложени у њиховим домовима.
На Тргу патријарха Варнаве код Цркве Свете Петке,
окупио се највећи број вјерника, тако да су били
попуњени и Трг и Тршова улица. Бадњаке су налагали
чланови братства Мишовића, а нарочите симпатије је
побрао дјечак из братства Мишовића који је наложио
трећи бадњак, а за следећу годину се јавило братство
Перовића из Зекавица. Након налагања присутни су
послужени куваном ракијом и вином.
Крај Храма Светог великомученика Георгија на Гукама
такође се окупио веома велики број вјерника, а бадњаке
је налагао млади домаћин, пољопривредник, Стефан
Бобић, са својим братством, а за следећу годину се јавио
др Дарио Вранеш са братством Вранеша.
У Манастиру Свете Тројице бадњаке су налагали Илија
ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ
децембра, како које године. На селу увијек нађеш за себе
посла и занимације - каже Радош. Иначе, Савићи имају
стан у Пљевљима, који је Радош добио од предузећа.
Савићи имају мали врт са поврћем (15 са 10 метара),
воћњак и узгајају искључиво за своје потребе три козе.
- Козе не чувамо. Саме иду у пашу, брст и саме се
враћају. Кад нисмо ту преко зиме припази их комшија, а
ми им припремимо сијено. То је само да имамо млијека
и сира за нас и дјецу. Једна старија коза даје и до 4 литра
млијека дневно - каже Радош, додајући да их прихрањују
житом и кукурузном прекрупом.
У врту који дјелимично заливају, успјева: боранија,
купус, кромпир, паприка, празилук, цвекла, лук, пасуљ...
Врт обрађују својим мотокултиватором.
- Прије него нам је син дотјерао мотокултиватор ја сам
врт прекопавао ручно, знао сам ар и по да прекопам за
четири и по сата - наглашава Радош.
Савићи су старосједиоци у Поблаћу а старином су из
Дробњака и из Левер Таре.
Славе Светог Пантелејмона. Породично имање Савића
је на око 35 километра од Пљеваља, на надморској
висини од око 980 метара, а чини га више од три и по
хектра земљишта, али већина је, на жалост власника,
зарасла.
- Један брат ми је у Новом Саду, други се упокојио прије
10 година. Једино сам се ја привезао за имање, највише
због супруге, која је срчани болесник и боравак на селу
јој веома прија за здравље. Нас је било деветоро дјеце, па
је троје умрло рано, а мајка Дуња ми је живјела 98 година
на имању и упокојила се прије двије године - објашњава
Радош.
Имање Савића је подијељено у више парцела које иду
од ријеке до границе са БиХ, гдје уз границу имају око
хектар шуме. Савићи се грију дрвима са свог имања.
- Некада се то земљиште орало и сијало, а сад је све под
шумом - каже Радош.
На дијелу имања који се обрађује и који је ограђен,
Радош и Вера су посадили нова 73 стабла шљиве,
углавном родне чачанке и љепотице, док у старој башти
имају шездесетак старих шљива од прије три и по
деценије. Радош за своје потребе производи и домаћу
ракију од шљива, које, кад добро роде, дају и до тону и
по плода.
Радош се сјећа да када је он ишао у ОШ у Поблаћу тада
је било 520 ученика.
Радош и Велинка имају двоје дјеце Оливеру (51) и
Милка (50), шесторо унучади и двоје праунучади. Кћерка
и син са породицама живе у Новом Саду.
Милко је са супругом Марјанком, такође рођеном
Пљевљанком, власник двије продавнице мјешовите
Дамјановић, Бранислав Бајчета и Велибор Пучијашевић,
а за наредну годину се јавио Дејан Драгаш.
У Манастиру Довоља бадњаке је налагао протојереј
ставрофор Лазар Вељанчић са парохијанима.
У Манастиру Светог архангела Михаила бадњаке су
налагали Пантелија и Илија Лековић, а за наредну годину
се јавио Радован Потпара.
У Манастиру Дубочица бадњаке је налагао протојереј
ставрофор Лазар Вељанчић са парохијанима и
сестринством Манастира.
Крај Храма Светог пророка Илије на Илином Брду
бадњаке је налагао Миле Прерадовић са породицом, а
за следећу годину јавили су се чланови братства Гогића
из Зекавица.
Код Храма Светих апостола Петра и Павла у
Бољанићима бадњаке је налагао Рајко Клачар, а за
следећу годину су се јавили Горан Газдић и Предраг
Цупара.
Код Храма Светог великомученика Димитрија у Вруљи
бадњаке су налагали Бујишићи из Вруље.
Крај Храма Светог Прокопија у Љутићима бадњаке су
налагали Вукота и Бобан Пејовић и Мићо Ђурић.
Крај Храма Светог Василија Острошког у Малим
17
робе на Петроварадину, гдје има савремену кућу од 400
квадрата, на имању од 2.500 квадрата, гдје узгаја 400
чокота винове лозе и 80 воћки.
- Фрушку Гору гледам као што одавде могу да видим
Ковач - каже Милко.
Ипак, Милко нарочито воли да дође на имање у
Декарама.
- Овде сам прославио 1. мај, па сам био у јулу, па у
октобру, па ако Бог да бићу ту кад се буде пекла ракија.
За вријеме короне сам често долазио, десетак пута сам
био ту у Декарама, гдје сам брао шљиве, радио у врту,
помагао…
Волим да дођем овдје, радо бих се вратио за стално
у Поблаће. Када бих продао имовину коју имам у
Петроварадину, сјутра бих дошао у Декаре. Ја сам
старински тип. Смета ми што тамо немам с ким ни роштиљ
да запалим... Ове године смо, на примјер, нас петнаестак
Радош крај нове куће у Декарама
вршњака прославили посебно 30 година матуре на етно
имању Поповића у Хоћевини, а прошле 29 година - каже
Милко.
Савићи су довели воду за кућу из брда, односно шуме
која се надвија изнад њиховог имања. Радош каже да
аутом за педесетак минута стиже из Декара до Пљеваља
гдје се намирује. Макадама има три километра, остало је
асфалт.
- Пут до нас није лош, насут је љетос и прошле године, а
и чисти се редовно зими - истиче Радош.
Он објашњава да пут често користе и избјеглице.
- Прије пар дана сам их видио око тридесет. Има ту и
жена, мале дјеце. Дамо им воћа, воде, и упутимо их ка
граници, која је на три километра одавде - каже Радош.
М. Т.
Крћама бадњаке је налагао Жељко Леовац, а за наредну
годину су се јавили Предраг и Ненад Чоловић.
Код Храма Рођења Пресвете Богородице у Брвеници
бадњаке је налагао Бранко Тешовић са широм
породицом, а за наредну годину се јавио Томо Џогаз са
браћом Жарком и Здравком.
Крај Храма Светог Прокопија у Шулима бадњаке је
налагао Дарко Јовановић.
Крај Храма Светих врачева Козме и Дамјана у
Страховом Долу бадњаке је налагао Благоје Милетић
са породицом, а за наредну годину се јавио Живорад
Јеловац са братством Јеловаца.
Код Храма Светих апостола Петра и Павла у Какмужима
(у изградњи) бадњаке је налагао Рајко Бајчета.
Код Храма Вазнесења Господњег у Бучју ( у изградњи)
по први пут су налагани бадњаци, а налагали су их
Марко Јањушевић, предсједник Црквеног одбора, члан
Миленко Тороман и мјештани.
Овом Бадњем дану је недостајало снијега, али то није
покварило добро расположење присутних који су често
организовали мале ватромете приликом налагање
бадњака крај светиња.
М. Т.
 18 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ 15. јануар 2023.

Марина Бошковић, дванестогодишње искуство просветног радника у учионицама сеоских основних школа

Несебично дарује знање и ученике гледа као своју дјецу

Сачувала је дијете у себи, дјетињу искреност,
раздраганост и топлину којом зрачи. Ништа тако моћно и
снажно не открива човјекову нарав као осмијех, казао је
Гете. Њен осмијех заблиста сваки пут када уђе у учионицу,
а лакоћа којом прилази сваком дјетету долази искрено
и из душе. Руку подршке, и разумијевања спремна је да
пружи сваком дјетету. Дјеца то осјећају, цијене и поштују.
Таквим ставом стекла је повјерење дјеце, а њихову љубав
задобила је од првог дана. Њен главни покретач су
дјеца, а професију учитељице изабрала је још у основној
школи. Памтиће каже, првог учитеља цио живот. Ништа
јој није тешко, ни напорно, а њена неисрцрпна енергија,
и жеља за радом видљива је на сваком кораку. Научена
од малих ногу на рад, не либи се посла у кући, на имању,
пластенику… Све стиже, захваљујући великој подршци
дјеце ,супруга ,доброј организацији, способности брзог
доношења одлука, љубави према дјеци и позиву који је
одабрала. Задовољство је упознати неког ко са таквим
жаром и ентузијазмом прича о свом послу, дјеци којој
предаје, а које посматра као своју рођену. Срећа је када
дјеца данас имају овакве просветне раднике којима је
искрено стало до сваког дјетета понаособ и који се труди
да несебично подијели своје знање са њима, не штедећи
своје вријеме ни енергију.
Марина Бошковић (37), професорица разредне
наставе, 12 година пожртвовано ради посао који је
испуњава, чини срећном и задовољном. Иако нема
решење о сталном запослењу, и ради у сеоским школама
гдје комбинује часове у двије школе истовремено, позив
учитељице не би мијењала ни за шта на свијету. Осим
родитеља, школа као основ свега, мора бити добар
темељ, која ће дјецу на прави начин усмјерити. Учитељи
су ту да на стазама правих вриједности показују кроз
примјере шта значи љубав, емпатија, даривање… а то
Марина преноси дјеци на најбољи начин. Учионица
и дјеца су њена друга кућа, каже, гдје све проблеме
заборавља. Нема те лекције коју Марина не може
савладати са дјецом, нити досадног предмета, јер она
их инспирише и мотивише, труди се да уноси иновације,
стално учи и надограђује знање, дајући тако примјер и
подстицај дјеци за учење и доказивање.
- Одрасла сам у Водоплаву у радничкој породици са
старијим братом и млађом сестром. Најважнија лекција
коју сам научила од родитеља јесте да будем добар
човјек. Пошто сам у Сомбору примљена на Учитељски
факултет на самофинансирање, а брат је већ био на
студијама, знала сам да родитељи неће моћи да ме
финансирају, и како нисам хтјела ништа друго исте
године уписала сам Учитељски факултет у Косовској
Митровици. Било је тешко вријеме, нова средина, али
док сам студирала становала сам код тетке, па ми је било
много лакше - прича Марина и додаје да никада неће
заборавити родитељске сузе када су је испратили у
Косовску Митровицу на студије.
-Била је то 2004. година, ратно стање, није било
директног превоза до Пљеваља. И тада сам себи рекла
обрисаћу сузе с родитељског лица и биће поносни на
мене. Сви кажу најљепши су ти студентски дани. Част
мојим професорима, са којима сам и данас у контакту
и који се обрадују сваком мом успјеху, колегама са
којима сам дијелила и добро и зло, али није лако када
увече легнете и не знате хоћете ли ујутру устати. Сирене
за узбуну могле су почети сваког часа, честе су биле
рестрикције струје и воде. Али имала сам циљ ради кога
сам дошла, а и ја сам особа која је прилагодљива и брзо
се навикавам на све услове - истиче Марина. Иако је
имала могућност да оде у Београд, тежила је да се врати
у свој родни град и да својим радом остави траг. Ученици
који показују одличне резултате на разним такмичењима,
Маринина су највећа сатисфакција.
Након повратка у Пљевља удала се у комшилук, у
Бошчиновиће, гдје и данас живи и гдје је засновала
породицу која јој пружа сигурност и из које црпи снагу.
Супруг је Маринина највећа подршка у свему. Поносна
је на синове Данила, Јанка и
Михаила,који су васпитана,
послушна дјеца и одлични ђаци.
-Прво запослење добила сам у
својој Основној школи “Михаило
Жугић” у којој сам учила прва
слова и бројеве. Сјећам се првог
часа, имала сам трему, коју сам
вјешто прикривала осмијехом.
Сада сам била се друге стране,
катедре, са колегама, својим
наставницима. Имала сам
ученике у комбинованом
оделењу: први разред по новом
и четврти по старом систему.
Данас у овој школи има око
педесетак, док је када сам ја
била ђак ову школу похађало
180 ученика. Најбитније да од
дјеце направимо добре људе,
да их поштујемо, саслушамо,
уважавамо. Да научимо да имају
свој став и критичко мишљење.
Кажу вријеме се промијенило,
дјеца се промијенила. Одрасли
су криви за то и важно је да
вратимо дјецу у колосјек и
здравим навикама - истиче
је Марина. У овој школи Марина је провела највише
времена, била је ђак, учитељ, двије године и директор,
за вријеме пандемије корона вируса. Трудила се у то
вријеме да школу адаптира, и њени напори су уродили
плодом. Пошто су били рокови за адаптацију школе
продужени, 74 -оро дјеце од септембра до краја
новембра сваки дан су аутобусима возили у школу на
Косаницу. Марина је својим аутом ишла пред аутобусом
са дјецом, и тако све док нису радови на школи завршени.
Захвална је колегама, свим запосленима школе, као и
родитељима који су јој били подршка. У свим школама
у којима је предавала, са колегама је остварила одличну
сарадњу и разумјевање.
Пошто нема решење о сталном запослењу Марина
је радила до сада у више сеоских школа: у Боровици,
Крушеву, Градцу. Последње двије године предаје
црногорски-српски,босански,хрватски језик и одговара да је то био период када је најмлађег сина са
књижевност, математику и информатику у Градцу
и математику у Крушеву, пошто се нико не јавља на
конкурсе. Ради по уговору који мјесечно продужава,
али не жали се, каже има посао. Како год да буде и докле
год да ради срећна је. До школе у Градцу путује 33 км, а
у Крушеву 12. Три дана седмично предаје у Крушеву гдје
има 6 ученика, а у Градцу 4 ученика.
-Иако сам са ученицима најбољи друг, на оцјени нисам
попустљива. Они то знају и знају да је за њхово добро.
Повјеравају ми се, причају ми тајне, остајемо у контакту
и након завршетка школе и факултета. Ако треба савјет
или помоћ за котролни, дипломски знају да ћу помоћи
и да их нећу одбити. Имам ученицу која се удала и која
ме на свадбу звала. Радујем се њиховим успјесима. То су
све моја дјеца - наглашава Марина. По њеним ријечима
да би дјецу привољела да читају организовала је чајанке
у библиотеци школе уз музичку пратњу на гитари једне
ученице која похађа Музичку школу гдје је читала поезију.
Често имају и госте на часу, па су
се тако дружили са књижевницом
Благом Журић, фудбалером Дамиром
Чакаром…Спремна је да анимира
дјецу на разне начине како би
завољели да пишу, читају лектире…
Од прошле године Марина
је координаторка за Пљевља у
Интернационалној културној
асоцијацији која се бави
организовањем такмичарских
вечери поезије и прозе на којима су
успјешна и дјеца из Пљеваља.Велику
помоћ Марини пружају учитељи и
наставници ове дјеце.
Многобрјним додатним и
ваннаставним активностима Марина
се труди да дјеци помогне све оно
што на часу нису успјела да науче.
-Не могу сви да знају математику.
Нека дјеца лијепо цртају. Подржимо
их у томе. Свој програм рада
прилагођавам према потребама
дјеце. Слаба сам на сеоску дјецу.
Имају и она данас све, али треба
да виде још доста, а то школа може
да им омогући. Дјеци у граду је све
доступније, ничег нису жељна - каже
Марина.
Похађа семинаре, разне курсеве, а све у циљу едукације
и унапређења знања како би дјеци пружила што више
и показала да када она може да учи цио живот могу и
они, јер како каже, дјеца воле да копирају одрасле. Ове
године одбила је понуду за посао учитељице у барској
основној школи иако је вјеровала да никад у животу неће
одбити понуду за посао који воли највише на свијету.
-Не познајем директора у тој школи који ме је позвао.
Не знам коме ме препоручио,моји ученици,колеге…
Нисам могла да прихватим. Ја сам породична жена и
тешко је донијети одлуку о пресељењу - истиче Марина.
Иако до сада није ништа објављивала воли да пише за
своју душу. Каже да је њен дан кратак за све активности
које има.
На питање када јој је најтеже било до сада Марина
осам мјесеци повела у вртић јер је морала да крене од
септембра да предаје у ОШ “Михаило Жугић” у Оџаку.
Уз позитиван став и размишљање, Марина одлично
балансира породичним и професионалним обавезама,
показујући да може да буде подједнако успјешна
учитељица, добра мајка, супруга, кћерка, сестра, снаха…
С.З.

Нови видиковац над Ћехотином

Ликовни и литерарни
Меандри све популарнији конкурс поводом Савиндана
Невладина организација „Да заживи
село“ изградила је још један видиковац са Поводом Савиндана
погледом на меандре Ћехотине, на око 20 Српски културни центар
километара од Пљеваља. “Патријарх Варнава” расписао
- У циљу подизања атрактивности и је, са благословом епископа
препознатљивости локације видиковца милешевског Атанасија,
меандри Ћехотине Министарство ликовни и литерарни конкурс
економског развоја и туризма финансирало “Непролазна свјетлост Светог
је изградњу новог видиковца са неким Саве”.
новим погледом на меандре...Свакодневно Учесници на конкурсу
ово мјесто посјети велик број излетника. су подијељени у три
Мјештани села на почетку су били скептични категорије, ученици од 1.
и неповјерљиви, али временом су увидјели до 5. разреда ОШ, ученици
да живе управо поред велике туристичке од 6. до 9. разреда ОШ и
атракције и да сам долазак туриста на то средњошколци.
мјесто могу и да искористе и они сами - Радове треба доставити
казао је Васо Кнежевић из НВО Да заживи поштом или лично на адресу
село. Улица Вука Караџића бр.3
На новом видиковцу је постављен СИКЦ “Свети Сава” најкасније
још један видиковац, са кога се пружа предиван до 25. јануара 2023.
хладник са столом и клупама, као и заштитна поглед на меандре, уклесане у стијене околних
ограда за безбједнији боравак посјетилаца. Радови морају бити
брда. За кратко вријеме менадри Ћехотине потписани шифром и са
Са видиковца се пружа повољан поглед на постали су један од главних природних
меандре (кривудави ток ријеке), које је Ћехотина назначеном категоријом, док
туристичких понуда града. У међувремену, се у посебној коверти наводи
годинама урезивала кроз стјеновите предјеле. урађен је и прилазни макадамски пут, са великим
На самој литици налази се криви бор који поглед име и презиме ученика,
паркингом. Видиковац је уврштен у пројекат “Сва школа, и други лични подаци и број контакт телефона. Побједнике
чини љепшим и потпунијим. чуда Црне Горе”.
Раније је на десној обали ријеке постављен очекују вриједне награде, а све учеснике поклон књига и захвалница
М. Т. за учествовање. М. Т.
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 19

Последњи поздрав мајци Дана 31. децембра 2022. године преминула је наша драга
мајка, бака

СТЕВКА МРДАК

Вријеме које пролази не може донијети заборав. Много је лијепих успомена

да те памтимо и са поносом о теби причамо.

Твоја кћерка Зорица са породицом

10/3 СТЕВКА МРДАК
рођ. Петрић
Дана 31. децембра изненада нас је напустила наша мајка, бака (1943 - 2022)

Великим срцем, племенитом душом и часним животом

заслужила си наше вјечно сјећање и поштовање. Не
постоје ријечи којима бисмо описали тугу због твог
одласка. Живјећеш вјечно у нашим мислима вољена и
незаборављена.
Твоја племенита душа, несебична доброта и велико срце у
којима је било мјеста за све нас, заслужују да те са поносом
СТЕВКА МРДАК помињемо и вјечно те се сјећамо.

Бескрајно ти хвала за сву љубав, топлину и подршку коју си нам давала. Била Захваљујемо родбини, комшијама, кумовима и
си борац, мајка, отац, моје све. Твоја непоколебљива снага и ведар дух вјечно пријатељима који су лично или путем телеграма изјавили
ће живјети у нашим срцима. саучешће и свима који су присуствовали сахрани.
Почивај у заслуженом миру, гдје почивају све племените душе.
Ожалошћени: кћерке Славица, Верица и Зорица са
Твоја кћерка Славица са породицом
11/3
породицама
9/4

Драга Мајко Тужно сјећање на

сестру од стрица сестру од стрица

МИЛАНКУ ПОПОВИЋ ТАТЈАНУ - ЂУКУ ПОПОВИЋ

1949 - 1970. 1970 - 1988.
брата од стрица сестру од тетке
СТЕВКА МРДАК
Отишла си тихо и достојанствено као што си и живјела.

Кроз дивне успомене, с љубављу, поштовањем и тугом чуваћу те од заборава. БОЖИДАРА ПОПОВИЋА АНЂУ ДИМИТРИЈЕВИЋ
1966 - 1993. 1956 - 1998.
Твоја кћерка Верица са породицом брата од ујака брата од тетке
12/3

ДРАГОЉУБА АНЂЕЛИЋА ЗДРАВКА ЛАЦМАНА

1961 - 2014. 1964 - 2016.
брата од стрица брата од стрица

МИЛИВОЈЕ - ПИЊО ОДОВИЋ БОШКА ПОПОВИЋА БЕЛАНА ПОПОВИЋА

30. 1. 2018 - 30. 1. 2023. 1951 - 2019. 1969 - 2021.
Драги моји,
У болу и љубави, у сјећању без заборава. Путеви заборава су кратки. Зато корачам споро да вас никад
не заборавим. С љубављу и поштовањем чувам успомене на
Твоји: Љиљана, Синиша и Саша
вас. Почивајте у миру а ја ћу вас носити у срцу.
Ваш брат Драган Поповић са породицом 5/4
19/3
20 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Дана 28. јануара навршиће се девет година од смрти Дана 20. јануара навршиће се двије године од Дана 19. јануара 2023. године навршиће се четири
нашег драгог
смрти нашег драгог оца и ђеда године од смрти вољене

МИЛИНКО ДРАГИЋЕВИЋ
ПРЕДРАГ - ДРАГАН ЈОСИПОВИЋ
(1965 - 2014) Прођоше двије тужне године откако ниси са
нама вољени наш Мићко.
Вријеме пролази а бол и туга се не могу мјерити
ријечима, ни временом, већ празнином што је остала АНЂЕЛКЕ ЛЕКОВИЋ
Помен је само обиљежје, а успомене на тебе и
твојим одласком.
празнина за тобом заувијек ће остати у нашим
Твоју част, поштење, љубав и доброту чуваћемо од срцима. Поносни на Твој живот, захвални за Твоју љубав.
заборава.
Волимо те пуно! Супруг Драгослав, кћерке Јадранка и Дубравка, зет
Почивај у миру.
Петар, унучад Борис, Јулија, Ђорђије и Милица
Твоји: кћерка Зорица, унука Марија и унук
Мајка Гојана, брат Милан
Ђорђије 3/3
1/3
2/2

Дана 29. јануара 2023. Дана 29. јануара 2023.

године навршиће се двије године навршила се Дана 19. јануара 2023. Дана 5. новембра 2022.
године од када није са година и седам мјесеци Четири је године од смрти нашег драгог године навршиће се двије године навршило се десет
нама наша драга мајка, од када није са нама наш године од смрти година од смрти
свекрва и бака драги отац, свекар и деда

КАТА Ј. БУЈИШИЋ ГОЈКО Ј. БУЈИШИЋ

1935 - 2020. 1932 - 2020.

Наши вољени, можемо мијењати вријеме али не можемо

мијењати губитак јер је са вама отишла подршка. РАДОВАН ШЉУКИЋ
Оставили сте дубоке трагове који се не бришу, сјећања
ДАНИЛО - ДАЧО ВУКОТА - ВУЛЕ
која не блиједе и доброту која траје. 1976 - 2021. 1967 - 2012.
Оставили сте нам пуно лијепих успомена да вас вјечно
памтимо и да о вама са поносом причамо. Поносни смо КОЋАЛО
што смо вас такве имали и што сте нам оставили широм Не постоји вријеме које доноси заборав, нити
отворене ваше часне путеве којим ћемо са поносом
корачати. сјећање у којем тебе нема. Вријеме пролази, али не брише сјећање на моја два
Са љубављу коју смрт не брише и тугом коју вријеме не анђела.
ублажава, заувијек ћемо вас чувати од заборава. Почивајте у загрљају наших родитеља, а ја ћу вас чувати
Нека ваше племените душе почивају са вашим ближњима од заборава.
у миру и са анђелима. Захвална породица Шљукић
Заувијек ваши: Беле, Радмила, Милош и Наташа Сестра Драгица Ровчанин са породицом
6/3 13/2
14/3

Дана 29. јануара 2023. године навршиће се година од Помен

када нас је напустио наш драги

СЛОБОДАНКА - КОКА БОРОВИЋ

РАДОМИР СТРАХИЊИЋ 19. 1. 2018 - 19. 1. 2023.

ВИДОСАВА МИЛАН
(1937 - 2022.) 1933 - 2018. 1926 - 2008.

Вријеме пролази, али туга је иста као и оног дана кад

С великом љубављу и поносом мајко чувам
си отишао. ТАЊЕВИЋ
Са поносом и поштовањем чувамо успомене на твој сјећање на тебе.
лик. У нашим срцима и мислима чувамо сјећање на вас.
Твоју вјечну кућу посјетићемо 21. јануара у 11 сати.

Никола Захвалне кћерке:

Твоји: супруга Милева, син Милутин, кћерке Нада и
Мира, Рада и Милосава са породицама
Рада са породицама 18/2
15/3 17/3
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 21

Дана 19. марта Дана 30. јануара

ЏУВЕРОВИЋ
навршиће се 22 навршиће се двије Дана 11. јануара 2023. године навршило се 29 Четрдесет је дана од смрти нашег вољеног
отац
годи н е отк а ко с и године од твоје
напустио вољене преране смрти година од смрти супруга и оца

ДУШАН
1914 - 1984.
ДАНИЛА ПЕКОВИЋА мајка
ДЕСИМИР САЊА
ДРАГАШ ВУКОВИЋ Све што је часно, племенито и поштено везано
рођена Драгаш МИЛКО КЛАЧАР је за твоје име. Хвала ти на свему што си учинио
Без вас велика празнина, бол у срцу, јецаји у за нас. Нека твоја душа почива у миру а у нашим
души не престају. срцима остаћеш заувијек.
Почивај у миру, ми те чувамо од заборава. ЈОВАНКА
Пуно вас волимо.
Дана 22. јануара 2023. године у 11 сати даћемо 1914 - 1993.
Чуваћемо вас од заборава. брат
Твоја породица четрдесетодневни помен на сеоском гробљу
Вољене Ваше породице Љуће.
7/2
4/2
Овим путем позивамо комшије, кумове,
пријатеље и осталу родбину да нам се
Дана 29. јануара 2023. године навршиће се Дана 19. јануара 2023. године навршиће се придруже.
година од смрти мога оца осам година од упокојења мога драгог супруга ОБРАД
1937 - 2021.
Твоји: синови Миливоје и Милан, кћерка Миља, брат
снахе, унучад и праунучад
25/2

Дана 14. јануара 2023. године навршила се

година од смрти моје драге снајке
ЉУБО
РАДОМИРА СТРАХИЊИЋА САВА КОНТИЋА 1943 - 2022.

Успомене остају, слике не

Са поносом те помињем и чувам у најљепшим Ништа није као пре, блиједе, ја вас не дам забораву.
успоменама које ме болно подсјећају на лако је избрисати сузу, Нека ваше душе почивају у
растанак са тобом. лако је упалити свећу рају.
Мирно почивај у рајском насељу а од заборава али тугу избрисати не могу Ваша Милка
22/1
те чува твоја с љубављу те чувам од заборава.

кћерка Нада са породицом Твоја супруга Слоба

16/2 21/2 Драги мој тата, никад
ГОРДАНЕ ЦУПАРЕ заборављени
(рођ. Ковачевић)
Дана 19. јануара 2023. године навршиће се 15 Дана 29. јануара навршиће се пола године од
година од смрти наше драге смрти нашег брата Твој часни живот, племенита душа и доброта
заслужују да те вјечно памтим и са поносом
помињем. ПЕТКО ЛАКЕТИЋ
Прођоше дани, мјесеци и
године двије. Недостајање,
Почивај у миру међу анђелима. упражњено мјесто у кући
у мом срцу. У сваком мом
САВЕТЕ - ЦАКЕ ЦАКОВИЋ доласку којем сам навикла да
ВАСИЛИЈЕ ЈЕЛОВАЦ - ВАСКО Твој ђевер Љубомир - Љубо Цупара ме први сачекаш испред куће
са искреном родитељском
Драга Цако, године пролазе, а ни један дан 28/2 добродошлицом и сузом
без сјећања на тебе. С љубављу те помињемо, Ријечима се описати не може колико нам радосницом - фали.
памтимо онакву каква си била, ведра, недостајеш. Празнина је болна и тешка. По Драги мој тата у свакој мојој
несебична, пуна љубави. Ту си са нама, у нашим мисли, у свакој изговореној
добру ћемо те памтити а са поштовањем ријечи постоји нешто твоје.
срцима, гдје ћеш остати заувијек. Дана 2. фебруара 2023. године навршиће се 40 Свако сјећање, сваки твој
помињати. Почивај у миру!
дана од смрти нашег драгог оца и ђеда савјет, сваки твој хумор много
Твоји: отац Миле, мајка Станојка, сестре Иванка, недостаје и боли.
Биљана, Митра и Сузана, зетови, сестрићи и Воле те твоје сестре Милица и Бојана и браћа Доживотно фалиш.
сестричине Бајо и Десимир са породицама Тв о ј а к ћ е р к а С а њ а с а
26/2 породицом
30/2 47/1

Дана 6. јануара 2023. Дана 14. јануара 2023. Дана 3. фебруара Дана 3. фебруара
године навршило се године навршило се навршиће се година навршиће се 12
двије године од смрти тридесет пет година од смрти наше драге година и шест мјесеци Дана 11. јануара 2023. године
нашег драгог оца од смрти наше драге мајке од смрти нашег навршило се 10 година од
мајке драгог оца МИЈАТА Радојице ЈАЊУШЕВИЋ смрти наше драге мајке
1939 - 2022.

Дани пролазе а сјећања на твој драги и

племенити лик су свјежа, док је нас да те
спомињемо и чувамо од заборава. Корачао
си храбро, трновитом с тазом живота,
одолијевајући успјешно суровим временима МИРОСЛАВЕ
и ситуацијама.
МИЛИВОЈЕ РАДОСАВА БОРКА ЗУКОВИЋ ДРАГОЉУБ - У тешким околнистима, мукотрпним радом
ЈАЊУШЕВИЋ
ДАМЈАНОВИЋ ДАМЈАНОВИЋ рођене Шарац
рођ. Јовић ЖИВКО ЗУКОВИЋ несебично си чувао дом и помагао ближње. 1939 - 2013.
рођ. Рондовић У неђељу 29. јануара 2023. године у 11 сати
на мјесном гробљу Вуковог Брда обавићемо Драга мајко, недостајеш као
Вашим часним и достојанственим животом
четрдесетодневни помен, па овим путем првог дана. Молимо те да
Нека ваше племените душе почивају у миру а заслужили сте вјечно сјећање и поштовање. примиш драгог оца себи у тој
позивамо кумове, родбину, комшије и
ми ћемо вас са љубављу и поштовањем чувати Дана 28. јануара 2023. године посјетићемо вашу рајској башти.
пријатеље да нам се придруже.
од заборава. вјечну кућу у кругу породице.
Тв ој и з а х в а л н и с и н о в и :
Твоји захвални синови: Вујош, Вукоман и Вујош, Вукоман и Велибор са
Захвална ваша дјеца са породицама Захвална ваша дјеца са породицама породицама
Велибор са породицама
52/2 53/2 34/1
33/2
22 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Дана 4. јануара навршиће се шест година од смрти Дана 31. децембра 2022. године остала сам без Наши драги
нашег драгог моје сестре

ДУШАНКЕ БОРОВИЋ
НЕБОЈША МИЛЕНКО ИЛИНКА
Вољена моја Дуло, непреболна рано моја, кад КАПЕТАНОВИЋ КАПЕТАНОВИЋ КАПЕТАНОВИЋ
би могла макар на тренутак осјетити колико је 1919 - 2008. 1949 - 2014. 1923 - 2011.
туге у мом срцу због твог изненадног и прераног
МОМИРА М. ДРАГАШЕВИЋА одласка. Нисам стигла ни да ти стегнем руку на Са сјетом одбројавамо дане од када нисте међу нама.
крају, напустила си ме без иједне ријечи. Чујем С поштовањем и трајним сјећањем оживљавамо
1932 - 2017. твој глас у тишини ноћи и причам са тобом
као што смо некад причале. А јутро донесе
успомене на дане срећног породичног живота.
отрјежњење и сурову истину да ниси више
са нама. Са захвалношћу и незаборавом,
Твоји најмилији
Воли те и тугује за тобом
Ваши: Милоје, Милојка и Миланка
Твоја сестра Спасенија
20/3 23/3
49/2

Дана 11. јануара Дана 6. јануара Дана 17. јануара Дана 31. децембра 2022. године изненада нас Сјећање
навршило се 14 навршило се навршиће се је напустила наша драга тетка
година и четири пола године два мјесеца
мјесеца од када од када није са од када нас је
није са нама нама наша напустио наш
наш

ДУШАНКА

Цијели живот смо провеле уз тебе. Са тобом је ЂОРЂИЈЕ ОСТОЈИЋ ВЛАТКО ОСТОЈИЋ
СТОЈАН АНИЦА СЛОБОДАН све било љепше, свака радост већа а туга мања. 2016 - 2023. 2020 - 2022.
КОВАЧЕВИЋ КОВАЧЕВИЋ КОВАЧЕВИЋ Сад остају само успомене и понос што смо те
такву имали. Недостајаће нам твој поглед,
осмијех, доброта... сваким даном све више и С љубављу коју смрт не прекида и тугом коју вријеме не
Не постоје ријечи које могу да искажу колико сте
нам значили, колико смо вас вољели и колико нам више. лијечи, чувам вас у мом срцу, док сам жива.
недостајете. Ако је смрт јача од живота, није од љубави
и сјећања на вас.
Воле те твоје Тања и Биља са породицом Ваша: супруга и снаха Ружица
Ваши: Добрило, Маја, Ана, Милан и Сања
50/2 29/3
27/3

Последњи поздрав свом племенитом ујаку

Дана 23. јануара навршиће се двије године од када си
Са невјерицом и великим болом у души,
отишао у вјечни починак
опраштамо се од наше Дуле

РАДУ Петковом ВУЧИНИЋУ

ДУШАНКА БОРОВИЋ
Готово један вијек поред валова бистре Таре и њеног
стијења живио је Раде који је сакупио све врлине (рођ. Мршовић) ПЕТКО ЛАКЕТИЋ
својих часних предака, и као такав провео је свој вијек.
Красиле су га најљепше људске особине: племенитост,
одважност, гордост, честитост, а надасве људскост.
Иако рођен у једном тешком времену, као да га је И после две године тешко је поверовати да те нема, за
све то челичило да буде баш такав чврст и постојан Ми, њени Мршовићи, тугујемо за њом.
баш као она литица иза његове куће, а Тара као да оне који те највише воле.
му је бистрила видике да буде оштроуман, мудар и
несаломив.
Као таквог ћемо га памтити и успомене на њега трајно
чувати. Снаха Љиљана, и братанци Марко и Милош са Супруга Иванка, синови Миљан, Милорад и кћерка Сања

породицом са породицама
Твоји сестрићи и сестричине од почивше сестре
Миродије Брајковић 35/3
31/3 51/2
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 23

Најбољем ђеду
Тужно сјећање на никад непрежаљене Дана 11. јануара навршило се двије године
откако није са нама наша вољена мајка, свекрва
родитеље
и бака

ЈАГОШУ
Хвала ти за радост, осмијех,
бригу и топли загрљај којим
си нас увијек дочекивао и
МИЛОЈКА - РАДОМИР ЗАГОРКА МРДАК испраћао.
БЕЛАНЕ ЛАЛА ЧЕПИЋ ЧЕПИЋ Нека твоја добра душа почива
у вјечном миру.
1942 - 2021. 1933 - 2015. Великим срцем, племенитом душом и часним
Твоја унука Николина
животом заслужила си наше вечно сјећање и 39/1
23. јануар, други рођендан без честитки, без
поштовање.
Почивајте у царству небеском. Навршава се година од када
жеља, али не и без суза.
нас је напустио наш вољени
Почивај у миру.
Ваша дјеца: Верица, Горица и Зорица са
Рада породицама Твоји: син Зоран, снаха Даница, унучад Ружица,
54/2 Милица и Милоје
54/2 8/2

Дана 19. јануара 2023. године навршиће се 11
година од смрти нашег драгог
МИЛУНА ЈОКСОВИЋА
Вријеме које пролази није однијело сјећање
на твој лик, доброту и честитост.
Живиш у нашим срцима и мислима, успоменама
и сјећањима.
Твоји: Ненад, Ивана и Балша
67/2
Дана 23. јануара навршиће се година од твоје
смрти
ЈАГОШ
Наша драга тетка
Дана 19. јануара 2023. године навршиће се 11 СТАНИМИРОВИЋ
година од смрти нашег драгог Вријеме које пролази свједок
је бола, туге и празнине коју
си оставио твојим одласком.
С в е л и к о м љу б а в љу и
захвалношћу живиш у свакој
нашој ријечи, сузи, успомени.
Воле те твоји:
Радмила, Данило и Ивана
ЗАГОРКА ЗАГА АЏИЋ 40/1
МИЛУНА ЈОКСОВИЋА (рођ. Капетановић) Година је од смрти нашег
драгог
Преминула је дана 30. децембра 2022. године у
Године које су прошле нијесу донијеле заборав. Београду, у 88. години, сахрањена у Београду.
Драга тетка,
Вољени никад не умиру, остају да живе у срцима
Имала си душу и велико срце препуно љубави
оних који те воле. и бриге за све нас.
Хвала ти бескрајно на свему. Заслужујеш трајно
сјећање и поштовање. ЈАГОША
Твоји: Будимирка, Небојша и Саша СТАНИМИРОВИЋА
Милојка, Миланка и Милоје
68/2
24/2 Немоћни смо да промијенимо
стварност. Празнину коју си
оставио у нашим срцима
Дана 29. јануара навршиће се година од када покушавамо да надокнадимо
Драги успоменама на срећне дане.
није са нама наш тата
Вјечно ћеш живјети у нашим
срцима, вољен и поштован.
Твоји: кћерка Гоца, зет Слобо,
унуци Милош и Никола, снаха
Владана и праунук Виктор
41/1

Дана 19. јануара навршиће се

ЉУБОМИР ЈЕГДИЋ
Пуно је лијепих успомена да те вјечно памтимо
и да никад не заборавимо твоју љубав и
доброту.
Почивај у миру.
Супруга Љубица, синови Благоје, Милоје и
Данко
87/2
Дана 22. јануара 2023. године навршиће се
осам година од смрти нашег супруга, оца и деде
година од када нас је заувијек
СЛАВКО МИЛИЋ МИЋКО напустио наш драги
30. 3. 1948 - 29. 1. 2022.
Још један 23. јануар дочекујемо да ти не
Недостајеш. честитамо рођендан, већ то ради твој отац
Туга за тобом не пролази.
Волећемо те заувек, јер тако је са правим који је заједно са тобом.
љубавима и правим очевима.
Чувамо те као највеће благо, скривено у срцу Умјесто поклона само букет ружа и порука да ЈАГОШ
јер тамо заборав не залази. те много волимо.
Поносни што смо твоји, бескрајно поносни
СТАНИМИРОВИЋ
(1942 - 2022)
што си наш.
Твоји: син Ненад и кћерка Јелена Твоји: мајка Нада и сестра Мира са породицом
Дан за даном, прође тужна
82/2 48/2 година од када нас је напустио
наш вољени Јагош, али туга и
бол остају заувијек у срцима
твојих најмилијих. Вјечно
Дана 20. јануара навршиће се година од када Дана 21. јануара 2023. године навршиће се 40 ћемо те памтити и чувати од
се упокојио наш драги дана од смрти нашег заборава.
Твоји: с упруга Деса, син
Горан, снаха Светлана и унука
Николина
38/1

ДАМЈАН ЏОГАЗ ВЛАДА МАРКОВИЋА

С љубављу и поштовањем чувамо те од Бол и туга не могу се измјерити ријечима ни
РАТОМИР Р. ЈАЊУШЕВИЋ заборава. временом које пролази већ празнином која је
остала после тебе.
Почивај у миру. Почивај у миру. БОРИКА ЂУРОВИЋ
Недостајеш… Тога дана у 11 сати даћемо четрдесетодневни Дана 31. јануара 2023. године
Дана 22. јануара посјетићемо његову вјечну
помен у кругу породице на Рударском гробљу навршиће се 22 године од
кућу и обиљежити годишњи помен.
у Шулима. када сам остао без моје драге
Твоји најмилији и вољене мајке.
Породица
85/2 Синови Душко и Небојша и унук Владе Литер
84/2 55/1
57/2
24 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Дана 20. јануара 2023. године навршиће се година Дана 31. децембра 2022. године преминула Дана 23. јануара навршиће се пола године од смрти
откако нас је напустио наш драги је моја вољена сестра нашег вољеног

ДУШАНКА БОРОВИЋ

За сву твоју несебичну љубав, доброту и ЗОРАНА ЈОКСОВИЋА

подршку коју си нам пружала вјечно ти
ЈОВАН КОВАЧЕВИЋ
хвала. Док живимо бићеш у нашим срцима, Вријеме туге и бола. Сјећање на тебе заискри сузу у
оку. Чувамо заједно успомене на тебе. Увијек ћеш бити
јер вољени никад не умиру.
Вријеме које пролази не лијечи нашу бол за тобом. Са у нашим срцима и живјећеш у нашим сјећањима. Твоја
тугом у срцу што смо те изгубили, а поносни што смо добра душа нека мирно спава.
Нека те анђели чувају.
те имали чувамо успомену на тебе.
Заувијек у нашим срцима бескрајно вољен.
Сестра Која, зет Мићко, сестрићи Мијат и
Твоје Добринка, Радмила и Јованка
Мирослав Терзић са породицом Твоји: супруга Мервана, синови Златан и Звездан
36/3
58/2 37/3

Пола године је од упокојења наше

Дана 22. децембра 2022. године прреминула Дана 29. јануара 2023. године навршиће се година од
је наша драга мајка смрти нашег драгог

МАЈЕ НОВОВИЋ
16.07.2022
СТАНОЈКА ЈОКСОВИЋ
И СЈЕЋАЊЕ НА РОДИТЕЉЕ рођена Шаранчић

Великим срцем, племенитом душом и часним ЗОРАНА (Жарковог) ДЕСПОТОВИЋА

животом заслужила си наше вјечно сјећање
и поштовање. Смрт је јача од живота али није од љубави и сјећања на
Захваљујемо свима који су лично или путем тебе. Твојим одласком заувијек је нестала топлина дома
телеграма изјавили саучешће као и свима у коме си нас дочекивао.
који су присуствовали сахрани.
ВИНКУ РАДОЈИЦУ У суботу 28. јануара у 11 часова даћемо Нека те у тишини вјечног мира прати наша љубав јача
16.12.2003. 16.02.2006. четрдесетодневни помен. Позивамо родбину, од времена и заборава.
комшије, кумове и пријатеље да нам се У суботу 21. јануара породица ће посјетити његову вјечну
Маки наша срећо и туго, среле су те жељне и раширене придруже. кућу.
бабине и дедине руке да ти загрљајем лијече бол.
Нама остаје доживотна туга и да живимо са сјећањем на
Ива, Миланка, Миладинка, Веса и Мира са Твоји: супруга Марица, синови Милета, Владан и кћерка
твоју милост и љепоту, на родитељску доброту и топлину.
породицама Маја са породицама
Ожалошћена породица Нововић 59/2 62/3
63/3
Дана 12. јануара Дана 28. јануара
навршиће се година и навршиће се година Дана 30. јануара 2023. године навршиће се година од
Дана 17. јануара 2022. године навршиће се 40 дана од пет мјесеци од смрти од смрти наше смрти нашег драгог супруга и оца
смрти наше вољене сестре нашег драгог оца, деде, мајке, бабе, сестре,
брата, свекра и таста свекрве и таште

РАДОВАНА ЈЕЛЕ
ШЋЕПАНОВИЋА ШЋЕПАНОВИЋ
Болну истину не можемо да прихватимо а
ни да промијенимо да нисте више са нама.
Вријеме пролази а бол и туга остају исти, исти
ЗОРЕ ДАМЈАНОВИЋ као и оних дана када сте нас напустили.
Вјерујемо да Ваше племените душе нас бодре
(рођене Новаковић) са неба и управљају путевима које сте нам
изградили. Наставили смо гдје сте ви стали.
Сваку вашу жељу ћемо испунити, до последње
и никада вас нећемо заборавити. Нека ваше
племените душе почивају у миру, у рају.
Никад те нећмо заборавити. У суботу 21. јануара 2023. године у 11 часова
посјетићемо њихову вјечну кућу и дати
годишњи помен мајки. Позивамо родбину,
комшије, кумове и пријатеље да нам се
Брат Мирослав - Милоје, сестре Иванка и Рада са придруже.
породицама Ваши најмилији: син Мирко, кћерка Вида,
снаха Милица, зет Миломир, унучад Јанко,
61/3 Јана, Лука и Лана 98/2
МИОДРАГ - ЛАЛА ЈЕЛОВАЦ
12. 11. 1958 - 30. 1. 2022.
Пролазе дани, утјехе нема, заборав не постоји. У сваком
нашем ћутању те чујемо, у сну видимо и срцима чувамо.
Ми твоји најмилији вољећемо те вјечно и чувати као
најдражу успомену.
Много нам недостајеш.
Дана 28. јануара 2023. године посјетићемо његову вјечну
кућу на гробљу у Равнима.
Позивамо: родбину, кумове, комшије и пријатеље да
нам се придруже.
Твоји: супруга Драгојла, синови Василије и Младен
70/3
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ
Дана 19. јануара 2023. године је годишњица од смрти
моје супруге
ЗОРКЕ (ЗОРЕ) ТОШИЋ
Драга моја Зоро,
дани пролазе, а ниједан без сјећања на Тебе, Твоју
доброту, пажњу и љубав коју си нам несебично
поклањала.
Остало је много недовршених снова, угашених снова и
жеља који никад неће проћи.
Зоро моја по доброти памтићемо те, са поштовањем
помињати и од заборава чувати.
Нека ти је лака земља и хвала на свему.
Ожалошћени: супруг Бошко, дјеца Драган, Драгана и
Бојана, унучад и снаха Зорица
32/4
Дана 9. јануара 2023. године навршило се пола године
од смрти наше сестре и тетке
РАДЕ АНЂЕЛИЋ
Драга Радо, већ је пола године од када је престала твоја
вјечита брига о нама.
Тужна су осјећања, сваког јутра, када се будимо и знамо
да више нећемо чути позив и један најдражи глас.
Да неће доћи дан да сретнемо и испратимо најдражу
особу и тако из дана у дан.
Успјела си да пребациш бол и тугу на нас.
Били би барем мало срећни, кад би знали да си добро и
да те ништа не боли.
Да си своју срећу нашла у загрљају оца, мајке, брата и
осталих теби драгих особа.
Не дозволи да ти наша туга и честа посјећања твоје
вјечне куће, поремете мир и спокој.
Твоја породица
56/4
25
Дана 28. јануара 2023. године навршиће се 15 мјесеци откад
је преминуо
БОЖУР - БЕЛАН ПОПОВИЋ
Дана 23. јануара требао је бити твој 54. рођендан. Прошла
је година, а ево и други рођендан како не славимо заједно.
Тешко је живјети са раном у души, видјети те свуда, а нигдје
те не наћи.
Вријеме није излијечило бол, само нам изнова показује
колико си жив у нашим срцима.
Свака од нас чува дио тебе. Док смо ми живе и ти си са нама.
Срећан рођендан!
Волимо те и недостајеш нам.
Твоје: Светлана, Маријана и Јована
42/4
Дана 20. јануара 2023. године навршиће се година од кад
није са нама наш драги отац, деда и свекар
ДРАГОМИР Милете СТАНИЋ
Великим срцем, племенитом душом, часним животом
заслужио си наше вјечно сјећање и поштовање. Много је
лијепих успомена и сјећања на тебе.
Почивај у миру а ми ћемо те чувати од заборава.
Твоји: синови Мики и Ацо, унучад Сергеј и Мила и снаха
Весна
60/4
26 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Тридесетог јануара 2023. године навршиће се година

од кад нас је напустила наша драга мајка и супруга
Дани пролазе а бол и сјећања остају на наше вољене

ПРЕДРАГ ВРАНЕШ ПРЕДРАГ зета брата и шуру

ВРАНЕШ
Још једно парче срца се
откинуло и узлетјело пут Драги наш Гага, још не
неба са твојом добром вјерујемо да се твоја
душом Драшко наш. душа упокојила јер то
Празнину коју осјећам не личи на тебе, да си
на том мјесту исликаваћу миран, да не збијаш
најљепшим успоменама шале на свој рачун...
са тобом и нећу никада као да је све ово неки
МИЛОЈКА ПОПОВИЋ дозволити да онај твој ружан сан из кога ћеш
осмјех изблиједи из нас пробудити поруком,
рођ. Вемић сјећања. Хвала на свему, позивом... Памтићемо
а сада одмарај у друштву те и помињати са
С љубављу, поносом и поштовањем што смо те наших милих који су љубављу... Нека ти је
имали… тамо... вјечна слава и хвала...
Чуваћемо успомене на тебе, твој лик, доброту и Воле те твоја сестра од Твоја с трина Јела и
љубав коју си нам даривала. стрица Сања и Ерин брат од стрица Милија ВЈЕКО МРДАК БОРЕ БОРОВИЋ
64/1 Вранеш
Знала си колико те волимо, али никад нећеш знати
Помен 65/1
колико нам недостајеш. Вашим прераним одласком у вјечни мир оставили сте
Волимо те Мико! огромну празнину у нашим срцима. Кроз најљепше
У суботу 28. јануара у 11 сати посјетићемо њену Последњи поздрав
вјечну кућу у кругу породице. успомене чувамо Вас од заборава.

Твоји: син Данко, кћерка Данка и супруг Сава

Ваши: Зора и Рајко Ђуровић
71/3 МИОДРАГ -
103/3
ДРАГАН ЛАЛОВИЋ
28. 10. 2018. ПРЕДРАГУ
Дана 14. јануара је година од када није са нама наш драги ВРАНЕШУ Дана 18. јануара 2023. године четрдесет је дана туге
Вијест о смрти великог и бола откако нас је напустио наш вољени и никад
братственика, нашег прежаљени супруг и отац
Драшка нас је дубоко
потресла. Био си примјер
СТАНИЦА човјека који је волио
своје, помагао старе и
ЛАЦМАН немоћне, водио о њима
рођ. Поповић бригу, указивао посјете.
18. 1. 2022. Красиле су те веселост
и доброта. За све што си
учинио за нас, хвала ти
наш Мили Драшко.
Твој стриц Миња, тетка
ВЕЛИМИР - ВЕЉО ЈАКШИЋ Миља, брат Спасоје и
снаха Сенка
91/1 ВЈЕКОСЛАВ МРДАК
Година је од када не чујемо твој глас, не видимо твој МИЛОРАД - ЛАЛЕ (1965 - 2022)
ЛАЛОВИЋ
ведри лик и насмијано лице. 14. 11. 2022. Дана 18. јануара
Драги брате, тешко је ријечима описати празнину која навршиће се четрдесет Најдражи баш!
С љубављу и дана откако нас напусти
је настала твојим раним одласком. Оставио си траг који поштовањем чувамо наш драги
се не брише и сјећања која не блиједе. успомене и сјећања на Са тобом је наш дом био пун радости и среће, а сада
вас.
тишину ремете наши болни вапаји за Тобом. Ништа више
Ваши: Мица, Ненад,
По доброти ћемо те памтити, с љубављу и поносом Владан, Силвана и није исто. Недостајеш… Волимо Те бескрајно.
Срђан Лаловић
помињати и вјечно чувати од заборава. 120/1 Твоја неутјешна породица:
Дана 29. јануара ВЈЕКОСЛАВ супруга Весна, син Павле, кћерке Тијана и Ана
Твој брат Милован са породицом навршиће се година од МРДАК
смрти нашег стрица и 104/3
88/3 ђевера Н е к а т в ој а д о б р ота
и племенита душа
почивају у миру уз наше
Дана 26. децембра 2022. године умрла је моја мајка велико поштовање и Вољени наши
доживотно сјећање.
Тв о ј п а ш о М и љ а н супруг и отац ујак и деда
Чоловић са породицом
СЛАВКА МИЛИЋА 72/1

С а п о н о с о м ,
поштовањем, никад Дана 18. јануара
те нећемо заборавити, навршиће се четрдесет
вјечно ћемо те чувати дана од када нас напусти
од заборава. мој зет
Тв о ј и : Д р а ж е н ,
Александар и Нада
83/1
КОВИЉКА ДУЈОВИЋ
Дана 29. јануара
навршиће се година од
Драга моја мајко, немам ријечи да искажем оно што смрти нашег
ВЈЕКОСЛАВ ВЈЕКО МРДАК БОРЕ БОРОВИЋ
осјећам. После тате и Радмила и тебе изгубих. МРДАК
Вјеко знамо д а Бог
Била си мој најбољи пријатељ, моје срце и моја снага, узима прво најбоље. Прерано сте напустили овоземаљски пролазни живот.
мој родитељу најбољи на свијету. Био си примјер доброте,
безгрешна душа. Док Са поносом Вас помињемо, са љубављу чувамо сјећање
СЛАВКО МИЛИЋ живимо живјећеш у на Вас.
Нека се твоја добра душа одмори од твог тешког живота. нашим срцима, мислима
Година прође, бол, тугу и успоменама. Почивај у Царсто Вам небеско и Бог да Вам подари рајска насеља.
и сјећање на тебе и миру са анђелима.
твоју доброту носићемо
Твоја Сека, Милан, Мила и Душко вјечно у нашим срцима. Бобан Ђуровић са
породицом Ваши: Весна, Тијана, Павле и Ана
100/3 Снаха Миленка са 73/1
породицом 105/3
118/1
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 27

Последњи поздрав нашој вољеној мами и супрузи

ДУШАНКИ БОРОВИЋ
1959 - 2022.

Најдража наша, хвaла ти на несебичној љубави и подршци. Хвала ти за сваки загрљај, за сваку утјеху, за сваку
непроспавану ноћ, за сваки савјет и за твоју непрестану бригу о нама. Хвала што си нашу кућу претворила у дом из
којег ни један гост није изашао а да га ниси нахранила и послужила.
Хвала што си уљепшала наше животе и што смо имали част да имамо такву мајку и супругу.
Ти си наш највећи понос и наша снага. Док ми живимо, живјећеш и ти.
Почивај у миру и нека те анђели чувају, а ми ћемо те заувијек чувати од заборава.
Волимо те.

Твоји: Радивоје - Бећа, Ивана и Невена

43/5

Последњи поздрав нашој вољеној

Дана 31. децембра 2022. године изненада нас је
напустила наша драга мајка, ташта и бака

ДУШКИ БОРОВИЋ
Драга наша Дуло, није требало да ти пишемо последње поздраве, требало
је још дуго да се срећно састајемо, а да се растајемо радујући се сваком
наредном сусрету, твом загрљају, топлом осмијеху и доброти која те је
красила. Овај растанак оставља за собом бескрајну тугу и празнину. Почивај
у миру и нека те анђели чувају.

Твоје: Весна, Неда и Нина

45/3

ДУШАНКА БОРОВИЋ
Последњи поздрав драгој
1959 - 2022.

Не постоје ријечи које могу описати невјерицу, бол и

тугу. Стварност је сурова, празнина огромна.
Претешко је без тебе живјети, тражити те, а тебе нема.
Била си наша подршка и ослонац у животу.
Увијек ћемо се сјећати свих тренутака проведених са
тобом, твог осмијеха и топлог загрљаја. Недостајаће
нам да нас дочекаш раширених руку на вратима.
Хвала ти за сву љубав коју си нам несебично дијелила. ДУЛИ
Поносни смо што смо те имали.
Живјећеш вјечно у нашим мислима и срцима. Почивај у миру и нека те анђели чувају а ми ћемо тебе чувати од заборава.
Ти си то заслужила.
Твоји: Ивана, Ненад и Балша
Милица
44/4
46/3
28 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Дана 17. јануара 2023. године навршиће се двије године

Дана 23. децембра 2022. године преминуо је наш драги
од смрти нашег драгог

НОВАК СПАЈИЋ
1933 - 2022.
МИЛИНКО М. ЛОНЦОВИЋ
Хвала ти на доброти, поштењу, храбрости и прегалаштву
којим си нас учио. Ми ћемо се уздигнуте главе и срцем
испуњеним поносом увијек сјећати твог племенитог Твој часни и племенити животни пут, заслужује наше
лика. вјечно поштовање и чување од заборава.
Обавјештавамо комшије, кумове, пријатеље и родбину
да ћемо 29. јануара 2023. године у 11 часова обиљежити Почивај у рајском миру.
четрдесетодневни помен на мјесном гробљу у Поблаћу.

Ожалошћени: Супруга Бранојка, синови Милован, Миле и Милојица са

супруга Винка, синови Мирко, Марко и Десимир, кћерка
породицама
Данијела, брат Момчило, снахе, унучад и остала родбина
66/4 90/4

СЕКУЛОВИЋ
Двадесет првог јануара навршиће се година од упокојења
нашег вољеног оца

МИЛОША (Тадијиног) НОВОВИЋА

Драги наш тата, већ годину дана смо ускраћене за најтоплији
загрљај и за најљепше дочеке у твом и нашем породичном
гнијезду. НИКОЛА МИЉА
Саткан од праведности, честитости, одмјерен, тих ал опет 2022 - 2023. 1996 - 2023.
чврст у ставу, у ријечима, у одлукама био си наш штит од
свих студени живота.
Рекао би нам: “Навикне се жив човјек на све”… Ал како? Да
живи са пола душе, да ствара свијет у коме смјешта своје За сву Вашу несебичну љубав, доброту и подршку коју
успомене и жеље. Навикне се да хода на врховима прстију
како тугу не би пробудио. сте нам пружали вјечно вам хвала.
Најгори су вечерњи сати, они сетни који воде у дивне дане
проведене с тобом. Тада нешто стегне душу, успори корак,
замагли поглед и све стане, само мисли путују. Ова дуга и Драги наши родитељи почивајте у миру а ми ћемо вас
тешка година нас је поразила и унијела немир и тугу у наша
срца. На видјело избацила оно што тражи излечење и љубав. чувати од заборава.
Подсјетила нас да сваки нови почетак тражи неке нове нас.
Најдивнији родитељу, Хвала ти на безусловној љубави које
смо имале у изобиљу! Воле те твоје: Ваша дјеца
Симка, Љиља, Нада и Гордана
116/4 117/4
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 29
Дана 15. јануара навршиће
се четири године откако
Дана 18. јануара навршиће се двије године од Дана 17. јануара 2023. године навршиће се Последњи поздрав вољеном супругу и оцу нас је напустила наша
смрти моје другарице година од смрти нашег драгог

НАДА НИНКОВИЋ
В р иј е м е п р о л а з и а л и
празнина остаје, сјећања
СТАНКЕ ГОГИЋ ПРЕДРАГ ЗЕКО ШЋЕПАНОВИЋ МИРУ СВРКОТИ не блиједе.
Тужни што ниси са нама
Поносни што смо те имали а тужни што смо а вољећемо те и памтити
Не постоји вријеме које доноси заборав. Празно мјесто у нашем дому подсјећа на све заувијек.
те изгубили. Остаће вјечна успомена на твоју
Оставила си траг који се не брише, сјећање доброту и велико срце у коме је имало мјеста што смо са тобом изгубили. Тешко се миримо Твоји: супруг Здравко, син
које не блиједи, љубав и доброту коју ћемо за све нас. Никола и кћерка Наташа
са болном истином да смо остали без тебе. са дјецом
вјечно памтити. 81/1
Почивај у миру.
Недостајеш… Дана 15. јануара навршиће
Твоја Мирјана са породицом се четири године од смрти
Твоја кћерка Снежана са породицом
86/2 69/2 наше драге
Остаје нам нешто што никад неће умријети, а
то је сјећање на тебе.
Дана 17. јануара навршиће се година од када Прошла је година од смрти нашег вољеног оца,
није са нама наш драги и вољени отац, свекар, Почивај у миру.
деде и пунца
деда и прадеда

Добринка и Сара ДРАГАНЕ ПУПОВИЋ

96/2 С љубављу коју смрт не
прекида, чувамо те од
заборава у најљепшим
сјећањима…
Последњи поздрав нашој баки
ПРЕДРАГ - ЗЕКО ШЋЕПАНОВИЋ Твоји најмилији
ПРЕДРАГ - ЗЕКО ШЋЕПАНОВИЋ 89/1

Постоји љубав коју смрт не прекида и туга коју
вријеме не лијечи. Живот нестаје у једном
тренутку, али сјећање на твоју доброту и љубав
остају заувијек.
Почивај у миру мој добри Анђеле.
Твоји: син Радојица, снахе Љиља и Данијела,
унук Ацо, унука Сашка и праунуци Милош и
Данило
93/2
Дана 17. јануара навршиће се година од када
није са нама наш драги отац, брат, свекар, деда
и прадеда
ПРЕДРАГ - ЗЕКО ШЋЕПАНОВИЋ
Година прође, а ниједан дан без сјећања на
тебе, твоју племениту душу, љубав и пажњу
коју си нам за живота поклањао. Празнина
је велика а ријечи мало да искажемо колико
нам недостајеш. Са поносом и поштовањем
чув аћемо те од з аборав а. Много нам
недостајеш.
Дана 15. јануара у 11 часова породица ће
посјетити његову вјечну кућу.
Твоји: синови Радојица и Вукојица, кћерке Коса
и Снежа, брат Милојица, сестра Мара, снахе
Љиља, Рајка и Милијана, унуци и праунуци
92/2
Дана 17. јануара навршиће се година од када
није са нама наш вољени отац, свекар, деда и
прадеда
Прошла је година откако си отишао, а Последњи поздрав драгој
недостајање за твојим брижним осмијехом сестри
пуним љубави постаје све веће. Хвала ти на
свим тренуцима испуњеним радошћу, топлином
и љубављу, који ће вјечно остати урезани у
нашим срцима.
Твоји: Коса, Матија и Драган МИЛАДИНКА ЂОНДОВИЋ МИЛАДИНКА
95/2 ЂОНДОВИЋ
Ми који те волимо знамо
колико је тешко живјети без
Бако, имала си значајну улогу у нашем тебе. Постоји љубав коју смрт
Последњи поздрав драгој мајки
не прекида и туга коју вријеме
одрастању и животу. не лијечи. Поносни смо што
смо те имали, а тужни што смо
те изгубили. Сјећање на тебе је
увијек присутно, а туга вјечна.
Почивај у миру, а ми ћемо те причама о нашим Тв о ј а с е с т р а М и л а с а
породицом
најљепшим успоменама чувати од заборава. 76/1
Дана 28. децембра 2022.
године преминула је наша
МИЛАДИНКА ЂОНДОВИЋ драга
Твоји: Срђан и Сара са породицама
Шта да ти кажем, мајко мила, била си борац, 74/2
мајка, све. Ти си понос мој, нећу се никад
помирити да си отишла без поздрава. Ти си Дана 28. децембра 2022. године преминула је
моја десна рука била и остала. наша драга
МИЛАДИНКА
ЂОНДОВИЋ
Твоја кћерка Љубинка са породицом
Породица искрено захваљује
77/1 родбини, комшијама,
кумовима и пријатељима
који присуствоваше сахрани
или изјавише саучешће лично,
Последњи поздрав мајки путем телефона и телеграма.
Захвална породица Ђондовић
МИЛАДИНКА ЂОНДОВИЋ 79/1
рођ. Тошић

Последњи поздрав вољеној супрузи, мајки,

ПРЕДРАГ - ЗЕКО ШЋЕПАНОВИЋ
Бол, туга, понос, сјећање… Корачао си часно
и храбро са ведрим духом и љубављу коју си
нам несебично пружао.
Твоје ријечи и дјела су свуда око нас, а твоју
љубав и пажњу ћемо његовати кроз најљепше
успомене.
Хвала ти на свему што си учинио за нас.
Твоји: син Вукојица, снаха Рајка, унук Миливоје,
унука Тијана и праунук Виктор
94/2
МИЛАДИНКА ЂОНДОВИЋ
Драга Мајко, шта рећи. Постоји љубав коју
смрт не прекида и туга коју вријеме не лијечи.
Вјечност није довољна да заборавимо твоју
доброту и племенито срце.
Твоја кћерка Миленка са породицом
78/1
свекрви и баби. Све што је било часно и
племенито у једној људској души било је у
твојој. Нема суза које те могу оплакати, ријечи
које те могу ожалити, нити времена у ком те
можемо заборавити.
Живјела си поштено, храбро и достојанствено,
тако си и отишла. Оставила си неизбрисив траг
у нашим срцима. Хвала ти на свему.
Твоји: супруг Љубомир, син Љубиша, снаха
Светлана, унучад Благоје, Балша, Бојана
75/2
МИЛАДИНКА
ЂОНДОВИЋ
Мајко, вријеме без тебе тако
боли, твоју топлину и љубав
осјећам као да си ту, али
знам да си сада на мирнијем
мјесту гдје нема боли и патње.
Нека нам те анђели чувају, а
ми ћемо те чувати вјечно од
заборава.
Тв о ј с и н Д р а г и ш а с а
породицом
80/1
30 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Дана 2. јануара 2023. године навршила се година од када

Дана 13. јануара 2023. године навршиће се више није са нама наш драги
Осамнаестог јануара 2023. године навршиће се
година дана од упокојења нашег јединог брата и
девет година од смрти нашег драгог
ујака

ЈОВАН ЈОЛЕ БАЈЧЕТА

СПАСОЈА БАТА ПРИЈОВИЋА МИЛА МАТОВИЋА Вријеме пролази а болна истина да више ниси са нама
сина свештеномученика Душана Пријовића остаје. Сваким даном недостајеш нам све више. Уз тебе
смо се осјећали сигурно и вољено. Твоје су руке биле
Молићемо се да твоја душа почива са праведницима спремне да дају, помогну, дочекају - како си само ти знао,
Почивај у миру, а ми ћемо те чувати од
и Господ да је чува. утјеше и најискреније загрле. Хвала ти на неизмјерној
Волимо те. љубави, подршци и брижности.
заборава.
Шеснаестог јануара 2023. године одслужиће
се парастос у манастиру Свете Тројице, у кругу С тугом, љубављу и поносом заувијек ћемо те носити у
породице.
мислима, у срцу и души.
Твоји најмилији
Твоје сестре Стака и Милена, сестрићи Душан и
Будимир, сестричине Олгица, Ружица и Невена Воле те твоји: супруга Брена, син Дејан, кћерка Данијела
102/2 и снаха Горица
107/3
108/3

Дана 22. јануара 2023. године навршиће се година од Дуга и претешка година од кад остадосмо Дана 2. јануара 2023. године навршила се година од
смрти мог вољеног оца
смрти мога брата без тебе

ЂОРЂИЈЕ ПРЕРАДОВИЋ

Тата мој, све што бих написали мало је. Истина

ЂОРЂИЈА ПРЕРАДОВИЋА
Дани пролазе, прође и година, али ни један дан без
сјећања на тебе. Оставио си нам пуно лијепих успомена,
да те вјечно памтимо, да о теби говоримо, да те никад
не заборавимо.
Почивај у тишини вјечног мира.
Твој брат Ранко са породицом
123/3
је тешка, бол велика, али остаје утјеха што
поносно можемо причати и поносити се са
тобом.
Нека твоја добра душа почива у небеском рају.
Твоји: кћерка Бојана, зет Миљан, твоје душице
Јована, Ивана, Маријана и Михаило
114/2
ЈОВАНА ЈОЛА БАЈЧЕТЕ
Драги мој тале,
Прође ова дуга и тешка година без тебе. Бол је иста као
и оног дана када си отишао. Стално си у мојим мислима.
Твој последњи поглед ме свуда прати. Снови су моје
уточиште. У њима те грлим. Говорим ти како те волим и
колико си посебан, све оно што ти нисам рекла, а требало
је.
Воли те твоја кћерка Данијела
109/3

Сјећање на драге родитеље, брата и тетку Последњи поздрав нашој драгој

Сјећање на наше намјилије

ЛАКЕТИЋ

МИЛЕНКО ГАЛИНА
1973 - 2022 1972 - 2021.
МИЛЕТА ЖАРКО Дана 29. јануара 2023. Дана 29. јануара 2023.
РУМИЦИ НЕНАДИЋ
(2009) (2012) године навршиће године навршиће се рођеној Чамџић
се година од смрти година и по од смрти
нашег Миленка, наше Галине. Ако на овом свијету постоје часне, честите, праведне и
тада ћемо посјетити добре особе то си била ти. Остаће у нашим сјећањима
твоја доброта и емотивност, пажња коју си несебично
његову вјечну кућу и
посвећивала својим најближима, осмијех и оптимизам
открити споменик. са којим си преживљавала све проблеме и животне
тешкоће.
СТАНИЦА ДОСТА Твоји: отац Слободан, Твоји: отац Слободан, Живот и судбина додали су претешко бреме губитка
(1997) (1999) мајка Одеса, мајка Одеса и кћерка твојих најближих, којима си прерано отишла. Нека твоја
душа нађе спокој поред твог доброг супруга Обрада и
кћерка Анђела, син Јована
никада прежаљеног брата Вука.
Сјећање на вас је дио наших живота. Чувамо вас од Митар, унук Павле, Живјећеш у нашим срцима заувијек.
заборава док ми постојимо. брат С лавенко с а Почивај у миру.
Славе, Зоран, Добрила и Биљана породицом
125/2 Породица Сокић
128/3 134/3
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 31
Дана 29. јануара 2023. године
навршиће се 27 година од
Дана 21. јануара навршиће се 11 година од
ЛАЗАРЕВИЋ Обавјештавамо родбину, комшије, кумове и смрти мога оца
смрти нашег драгог пријатеље да је дана 6. јануара 2023. године
преминуо у 76. години наш драги

ДАНОЈЛА МИОДРАГ
14. 1. 2007
14. 1. 2023.
Вољени никад не умиру.
Миленко са породицом
Дана 18. јануара 2023. године навршиће се
година од кад није више са нама
МИЛОИЦА КНЕЖЕВИЋ
Дана 19. јануара 2023. године
навршиће се два мјесеца од
смрти моје мајке
16. 1. 2003 ИЛИЈЕ ПУРИЋА РАДОШ Радованов ЧАБАРКАПА
(1947 - 2023)
16. 1. 2023.
Кроз најљепше успомене на тебе чувамо те Сахрана драгог покојника обављена је 7.
јануара 2023. године у селу Градина.
од заборава. Својим часним животом, добротом и пажњом
заслужио си наше вјечно сјећање и поштовање.
Почивај у миру.
Ожалошћени: супруга Миленка, синови ДАНИЦА - ДАНА
Милојко, Ранко и Бранислав, кћерка Милојка, КНЕЖЕВИЋ
Твоја породица брат Душан, сестре Јулка и Милка и остала
97/2 родбина Дана 22. јануара 2023. године
101/2 106/2
навршиће се 25 година од
смрти моје сестре
Дана 23. јануара Дана 18. јануара
н а в р ш ић е се д в иј е навршиће се двије
године од смрти мајке, године и четири
свекрве и баке мјесеца од смрти оца,
свекра и деде

ЈАДРАНКА БОШКОВИЋ
рођ. Кнежевић

Пролазе дани, мјесеци, тужне

СТАНИЦА ЛАЦМАН године, а сјећање и љубав
заувијек остају. Вјечно сам Вам
СТАНИЦА ЛАЦМАН (рођ. Поповић)
ИВАНКЕ МИОДРАГА захвална на сваком тренутку
(рођ. Поповић) АНЂУШИЋ АНЂУШИЋА који сам провела са вама.
Вријеме пролази, ми живимо осиромашени Много ми недостајете. Бићете
Драги наши немамо ријечи које би описале увијек вољени и ник ада
заувијек. заборављени.
Постоји нешто што никад умријети неће, а то колико нам недостају ваше чисте и племените
Година, дуга као вјечност. Ријечи немају снагу душе. Ваша Мира и зет Вебо са
је сјећање на тебе и твој драги племенити лик. да опишу колико нам недостајеш. Године пролазе, не умањујући бол за вама. дјецом
Никада те заборавити нећу. Остаје само да вас се радо сјећамо, и о вама са 99/1
радошћу причамо.
Захвални синови Жарко и Божидар и кћерка
Супруг Благоје Вера са породицама Ваши: син Миљан, снаха Бојана, унучад Јована,
121/2 122/2 Ивана, Маријана и Михаило
115/2

Дана 19. јануара 2023. Дана 23. јануара 2023.

Последњи поздрав мом вољеном брату Дана 28. јануара 2023. године навршиће се
године навршиће се године навршиће се
пет година од када није са нама наш супруг, МИОДРАГ - ДРАГАН
три године од кад није двије године од када ЛАЛОВИЋ
са нама наш отац није са нама наша отац и деда
28. 10. 2018.
мајка

СТАНИЦА ЛАЦМАН
ТАДИЈИ ПАВЛОВИЋУ рођ. Поповић
САВО МИЛОЈКА САВО ЛОНЧАРЕВИЋ 18. 1. 2022.
ЛАЗАРЕВИЋ ЛАЗАРЕВИЋ
рођ. Бајчетић Тешко је наћи ријечи које би описале бол за
Вријеме које пролази не брише сјећање на тебе.
Вријеме које пролази не умањује бол и празнину братом. С љубављу и тугом чуваћу успомене Сваког дана си са нама, у нашим мислима,
коју осјећамо због вашег одласка. Увијек ћемо на твој драги лик. у нашим сјећањима, у оним најљепшим
вас се сјећати са љубављу и поштовањем. тренуцима проведеним са тобом.
Почивајте у миру а ми ћемо вас чувати од Заувијек бићеш вољен и чуван од заборава.
Нека твоја племенита душа почива у миру. МИЛОРАД - ЛАЛЕ
заборава.
Твоји: супруга Милка, син Драган, кћерке ЛАЛОВИЋ
Ваша дјеца са породицама Сестра Невена Кубуровић са породицом Драгана и Биљана, снаха Слађана и унучад 14. 11. 2022.
131/2 132/2 126/2
Вријеме које пролази не
умањује бол и тугу за вама, а
Ускоро ће двије године Прошле су двије године ваша доброта и племенитост
Дана 30. децембра 2022. године заувијек нас Дана 30. децембра 2022. године престало је да од кад није са нама наш од смрти наше мајке, не дају да вас заборавимо.
је напустила наша драга сестра куца срце наше драге мајке брат, стриц и дјевер таште и баке Нека вас анђели чувају и ваше
душе почивају у вјечном миру
и спокоју.
Ваши: Благоје, Жарко,
Божидар и Вера са породицама
119/1
Пола је године од када си нас
оставио наш вољени
ПЕТКО ЛАКЕТИЋ КОВИЉКЕ
РУМИЦА НЕНАДИЋ РУМИЦЕ НЕНАДИЋ ЛАЛОВИЋ
рођ. Чамџић рођ. Чамџић У сваком нашем ћутању
(1968 - 2022) (1968 - 2022) Великим срцем,
се чујеш, у свакој нашој
ријечи живиш, без тебе п л е ме н итом ду ш ом
Твојим прераним одласком у нашим срцима је свака радост мања. и часним животом
Твојим одласком си продубила ране у нашим заслужила си наше
остаде ожиљак. Оставила си нам у наслеђе чист Дубоко у мом срцу урезавјечно сјећање и ЗЛАЈО
срцима. Још се нисмо навикле да живимо без
образ и најљепша сјећања на твоју приврженост братску рану, која ће поштовање.
брата Вука а сад нам и ти оде. породици и љубав коју си нам пружала. бољети до краја живота.Недостајеш мајко... Туга и бол не престају, а срце
Увијек вољена, никад заборављена остаћеш за тобом болује.
Почивај у миру а ми ћемо те чувати од заборава. заувијек у нашим срцима. Твоји: брат Драгољуб, Твоји: кћерка Зорица, Почивај са анђелима.
снаха Зорица, братићи зет Драгољуб, унучад Твоја сестра Верица и зет Раде
Сестре Вукица и Даница са породицама Синови Владимир и Вељко са породицама Алекса, Тања и Анђела Алекса, Тања и Анђела са дјецом
135/2 136/2 144/1 145/1 129/1
32 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Дана 22. јануара 2023. године навршиће се година од кад се упокојио у

Господу наш

ЂОРЂИЈЕ - ЂОКО ПРЕРАДОВИЋ

(1955 - 2022)

Боли и данас као и оног дана када си нас напустио заувијек. Прошла је тужна
година од нашег растанка. Има нека моћ у добрим људима, они су јаки и
послије смрти. Они и даље живе по својим дјелима. Без обзира што твоје
срце не куца више, ми који смо остали, вјечно ћемо те вољети и чувати као
једну од најдражих успомена живота.
Знао си да нас окупиш и развеселиш, посавјетујеш и похвалиш. Пуно нам
недостајеш. Чуваћемо те у срцима кроз молитву за твоју племениту душу.

Овим путем обавјештавамо да ћемо дана 22. јануара 2023. године у 11

сати посјетити вјечну кућу драгог нам Ђока, па позивамо родбину, кумове,
пријатеље и комшије који желе да нам се придруже.

Твоји: супруга Милица, син Миле, кћерке Јелена и Бојана, зетови Горчило
и Миљан, снаха Маријана и унучад Наташа, Николина, Јована, Ивана,
Маријана, Јово, Ана, Василије и Михаило
110/6
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 33

Дана 22. јануара навршиће се година од кад си нас напустио вољени наш

ЂОРЂИЈЕ - ЂОКО ПРЕРАДОВИЋ

(1955 - 2022)

Тужни су ови дани који прођоше без тебе. Дани на које нисмо навикли и научили. Година дана неизмјерне празнине,
бола и туге. Твоје постојање било је наша снага, ослонац и велика сигурност. Поносни смо на тебе и на сваки тренутак
проведен са тобом. Са нама си увијек, у сваком дану, причи, мислима, осјећају. Много нам недостајеш. Почивај у миру
вољени наш, ми те чувамо од заборава кроз најљепше успомене и приче о теби.

Твоји: супруга Милица, син Миле, снаха Маријана и унуци Јово и Василије
111/5

Дана 22. јануара 2023. године је година од када није са нама вољени тата, пунац и деда

ЂОРЂИЈЕ - ЂОКО ПРЕРАДОВИЋ

Тата, био си моја снага, ослонац, понос и крв која јури мојим венама. Настављам твојим стопама, храбро, поносито са
љубављу у срцу. Хвала ти што си ме научио да будем борац и да никада не одустајем од својих снова.
Моје срце је твоје. И ево га, ту је. Куца. Не дам га никоме, никада.
Велики губитак за тобом преживљавају и твоје унуке, и твој „Зећо“ како си га звао.
Волимо те душо. Није последњи пут и никад неће бити, јер нас твоја Душа сада грије, чува и милује...

Твоја кћерка Јелена, зет Горчило и унуке Наташа, Николина и Ана

112/5
34 ЧИТУЉЕ 15. јануар 2023.

Прошла је година од када није са нама наш драги и

вољени деда Последњи поздрав нашој драгој ујни

ЂОРЂИЈЕ (ЂОКО) ПРЕРАДОВИЋ

(1955 - 2022) КОВИЉЦИ ДУЈОВИЋ
Драги наш деда,
туга се не мјери ријечима, сузама нити временом што
пролази, већ празнином која је остала твојим одласком. За нас си била јединствена, права, најбоља. У нашим
Недостају нам твоји загрљаји, осмијеси, ведар дух и
неизмјерна љубав коју си нам пружао. Необично је без срцима си заузимала увијек узвишено мјесто проткано
тебе добри наш деда.
Био си нам велики ослонац и подршка па нам за утјеху поштовањем и љубављу. Нека твоја племенита душа
остаје да са поносом чувамо успомену а тебе, на твоју
чисту душу и велико срце у којем је било мјеста за све нађе заслужени мир и спокој поред ујака Драгише у
нас. вашој Брвеници.
Поносни смо што смо баш ми твоја унучад.
Почивај нам у царству рајских анђела, а ми ћемо тебе
вјечно чувати у нашим срцима.
Вела и Слава са породицама
Твоја унучад: Наташа, Николина и Ана
113/4 130/4

Дана 8. јануара је Дана 23. јануара је Дана 23. јануара рођендан је нашем драгом и вољеном
рођендан рођендан
стрицу

БОЖИДАРУ БЕЛАНУ
1966 - 1993. 1969 - 2021. БЕЛАНУ

ПОПОВИЋУ Још један рођендан без тебе. Умјесто честитке и поклона

Тешко је кад нас напуштају вољени. Кад срце и душа на твој гроб донијећемо цвијеће.
заболе, вријеме није лијек, већ тиха патња која не Нека те у тишини вјечног мира прати наша љубав, јача
пролази. Жалимо за вашим прераним одласком. И ове
године умјесто честитки и загрљаја за рођендан ми од времена и заборава.
ћемо посјетити ваш гроб и запалити свијеће.
Твоји: Марко и Јанко
Ваши: Мишо, Биљана, Марко и Јанко
137/4 138/4
15. јануар 2023. ЧИТУЉЕ 35

Последњи поздрав нашој драгој

Дана 13. јануара навршило се четрдесет дана од када је преминула наша драга
мајка и бака

ДУШАНКИ БОРОВИЋ ДУШАНКА ИВАНОВИЋ

1943 - 2022.
Остаје трајно сјећање на дане проведене заједно. Са поносом чуваћемо сјећање
на тебе, твоју доброту, љубав и пажњу. Вријеме пролази, али ти ћеш живјети у најљепшим успоменама које ћемо
чувати са поносом и љубављу у нашим срцима.
Твоји: Миомир, Нада, Александар и Стефан Твоји: кћерке Љиљана и Мила, син Милисав, снаха Катарина, унучад Светлана,
124/3 Милош и Вукан
127/3

ПОПОВИЋ БОЖИДАРЕ, ПОПОВИЋ БЕЛАНЕ,

8. јануар је 23. јануар је РАДА Душкова РАДОЈИЧИЋ
рођендан твој рођендан твој рођена Вранеш
сине мој сине мој
Двадесет другог јануара навршиће се пола године од твог одласка са
Нити вас могу позвати, ни поруку послати, нити вам рођендан честитати. овоземаљског свијета.
Мајка ће доћи, студен камен загрлити, слике пољубити, црну земљу сузама
залити, доживотне ране и тугу на срцу носити. Нека те чувају наша два анђела у твом вјечном спокоју.

Ваша мајка Љубица Твој Дуле

133/3 140/3

Дана 19. децембра 2022. године заувијек нас је напустила

наша вољена Дана 31. децембра 2022. године заувијек нас је напустио
мој вољени отац

МИРЈАНА СТАРЧЕВИЋ
рођ. Јеловац

Последње године њеног живота обиљежили су велики

болови и стална молитва Богу да је ослободи тог
неиздрживог терета. Нама је оставила велику празнину, БОЖО РОСИЋ
бол и тугу за изгубљеним родитељем.

Захваљујемо свима који су присуствовали последњем Био си наш ослонац, подршка и топло уточиште.
испраћају наше вољене мајке, свима који су нам
изразили саучешће, а посебну захвалност дугујемо
нашој драгој Нери која је до краја брижно пазила нашу
мајку. Био си оличење доброте, поштења и части, свега
онога што краси људе који остају вјечно у сјећањима
Четрдесетодневни помен дајемо 28. јануара 2023.
године у 11 часова на породичном гробљу на Јабучну, па најмилијих.
овим путем позивамо све који желе да нам се придруже.

С љубављу,
Жарко, Илија и Сања са породицама Кћерка Биљана Анђелић са породицом
141/4 139/4
 36 15. јануар 2023.

Новогодишњи пакетић
љубави за малишане Дневног
центра и Зрачка наде 2,60 1,10
1,90
1,00
Čokolada sa rižom
Minas kafa 200g
1,15

Pileća
0,69 Pipi viršla
specijal
Vlažne 0,59
Noblice 250g maramice

Živela sardina
u biljnom ulju
2,50 1,30 0,99
1,65 4,65

Традиционално и ове године, Овим симболичним гестом пажње Vranac Lav pivo 2l Smederevka Vitamina
у сарадњи са Ученичким жељели смо да им покажемо колико vino borovnica Nice tečni
парламентом, волонтери Гимназије нам значи њихов осмијех, загрљај, sapun
“Танасије Пејатовић” организовали топла ријеч, подршка и љубав које 15,99
су хуманитарну акцију „Гимназијски нам свакодневно несебично пружају 2,85
пакетић љубави” за малишане ЈУ - казали су из Волонтерског клуба и
Дневни центар и НВУ “Зрачак наде”. Ученичког парламента Гимназије, 2,99
-Новогодишња чаролија упућујући велику захвалност
испуњава наша срца, а оно чиме се ученицима, професорима и Управи 1,20 0,95
водимо јесте безусловна љубав и школе који су максимално подржали 2,90 Goveđi
пријатељство. То је вријеме када се ову акцију и на тај начин показали на gulaš 400g
радујемо, славимо и дарујемо једни дјелу своју хуманост и солидарност. Prim tečnost za Vomix gel za Ariel Feri za Fresh za
друге. С.З. suđe 4l veš 2l 8,5kg suđe podove

Новогодишње приредбе основаца и корисника “Зрачка наде” и Дневног центра

Игра и пјесма у сусрет празницима

Аљковић”, “Ристан Павловић”, Дневном припремили су 30. децембра

центру и “Зрачку наде”. новогодишњу приредбу након двије
У ОШ “Салко Аљковић” приредба године прекида због корона вируса..
у организацији Тима за културно- Разноврсним програмом у којем су
умјетнички и забавни живот школе пјесмом и игром подијелили радост пред
одржана је 31. децембра. Око 130 новогодишње празнике. Осим приредбе
ученика првог и другог разреда са у Хотелу “Франца” организовано је
учитељима и васпитачицама као и дружење за дјецу, запослене и волонтере
члановима Музичке секције уз пјесму, поводом новогодшњих празника.
игру и рецитације пожељели су срећну Новогодишње пакетиће дјеци “Зрачка
Нову годину у холу школе родитељима, наде” и Дневног центра донирали су:
наставницима и другарима. Електропривреда, Ротари клуб Пљевља
И у ОШ “Бошко Буха” приредба је у сарадњи са Рорати клубом Улцињ,
протекла у веселој атмосфери у којој Рудник угља, Центар за екотоксилошка
је учествовало 35-оро дјеце, углавном испитивања из Подгорице, Ученички и
првих разреда, са учитељима и Волонтерски клуб Гимназије “Танасије
васпитачицама. Пејатовић”, млади “Европа сад” Пљевља и
Дјеца, запослени и волонтери из “Михољски збор”.
“Зрачка наде” и Дневног центра С.З.