Gadamer – Istina i metoda

 Sama misao o odbacivanju svih pretpostavki je pretpostavka.

 Tumačenju uvek pristupamo sa nekim predrasudama, ali moramo pustiti da nam se

nešto kaže, naše „pred-sud“ nisu izdefinisane nekim sudom, i kroz prizmu naših
predrasuda, taj „okvir“, tumačimo tekst. Razumevamo ga, demistifikujemo svoje
predrasude i pretpostavke i razumemo ga više.

 Autoritet se nikome ne daje, već stiče. On počiva na priznanju i utoliko na radnji

samog uma, koji, svestan svojih granica, ima poverenje o boljem razumevanju
drugoga.

 Osnov autoriteta ličnosti nije u nekom aktu potčinajvanja i abdikacije uma, već u aktu
priznavanja i spoznaje – da je onaj drugi nadmoćan nad nama u sudu i sagledanju da
stoga njegov sud ima prvenstvo.

 „Tradicija je, zaista, uvek momenat slobode i same istorije. I najčistija, najsolidnija,
tradicija se ne ispunjava prirodno, zahvaljujući izržljivosti onoga što je jednom tu, već
joj je potrebno potvrđivanje, prihvatanje i nega. Po svojoj biti ona je očuvanje, kao
takva sudeluje u svakoj istorijskoj meri. A očuvanje je zapravo jedan čin uma, istina,
čin zacelo koji se odlikuje neupadljivošću.“

 Hermeneutičko pravilo: celina se razumeva iz pojedinačnog, a pojedinačno iz celine.

 Kretanje razumevanja stalno teče od celine ka delu, i nazad ka celini. Zadatak se

sastoji u tome da se u koncentričnim krugovima proširi jedinstvo razumljenog smisla.
Uklapanje svih pojedinosti u celinu je svaki put kriterijum za pravilnost razumevanja.

 Šlajermaher je izdiferencirao ovaj krug dela i celine kako u pogledu njegove

subjektivne, tako i objektivne strane. Kako pojedinačna reč spada u sklop rečenice,
tako pojedinačni tekst spada u sklop dela pisca, on u celinu dotičnog literarnog roda.
Tek u takvoj celini objektivne i subjektivne vrste može se sprovesti razumevanje.
Priključujući se ovoj teoriji, Diltaj govori o strukturi i o centriranju u jednom središtu,
odakle proizlazi razumevanje celine. Dakle – tekst se mora razumeti iz njega samog.

X
Igor Živković