6 Projekat Ma Inskih Instalacija Kompletan

OPŠTA DOKUMENTACIJA
6.1. NASLOVNA STRANA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA
PROJEKAT MAŠINSKIH INSTALACIJA
Investitor: JP „SRBIJAGAS“ Novi Sad, Narodnog fronta br. 12
DISTRIBUTIVNI GASOVOD, GASNI PRIKLJUČAK I MRS

ZA "UNIOR Components" d.o.o. u Kragujevcu, I faza gasifikacije,
Objekat:
na k.p. br. 7405/14,7405/30, 7405/36, 7405/18 i 7405/38
KO Kragujevac 1
Vrsta tehničke IDP-IDEJNI PROJEKAT

dokumentacije:
Naziv i oznaka dela 6- projekat mašinskih instalacija

projekta:
Za građenje/izvođenje nova gradnja

radova:
AGENCIJA „KON.FORMA INŽENJERING”
Projektant: Ul. Crvenog krsta br.7/20, Kragujevac
Odgovorno lice Vladeta Mnojlović

projektanta: Vladeta Digitally signed by Vladeta
Manojlović Manojlović
466709133-1109949720042
Potpis: 466709133-11099 Date: 2020.04.10 12:40:38
49720042 +02'00'
Odgovorni projektant: Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.

Broj licence: 330 4305 03
Potpis:
Broj dela projekta: 865.1/18.
Mesto i datum: Kragujevac, III/2020.
ДРАГАН Digitally signed by ДРАГАН

ЛАЗАРЕВИЋ
ЛАЗАРЕВИЋ 0910950720014-09109507
0910950720014-0 20014
Date: 2020.04.09 22:37:38
910950720014 +02'00'
2
6.2. SADRŽINA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA
6.1. Naslovna strana projekta mašinskih instalacija

6.2. Sadržaj projekta mašinskih instalacija
6.3. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta mašinskih instalacija
6.4. Izjava odgovornog projektanta mašinskih instalacija
6.5. Tekstualna dokumentacija
6.6. Numerička dokumentacija
6.7. Grafička dokumentacija
3
6.3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 -
ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i
37/19 - dr. zakon) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole
tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, kao:
ODGOVORNI PROJEKTANT
za izradu projekta mašinskih instalacija koji je deo Idejnog projekta IDP za novu gradnju
DISTRIBUTIVNOG GASOVODA, GASNOG PRIKLJUČKA I MRS ZA "UNIOR Components" d.o.o.
u Kragujevcu, I faza gasifikacije, na k.p. br. 7405/14,7405/30, 7405/36, 7405/18 i 7405/38 KO
Kragujevac 1 određuje se:
Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž. Broj licence IKS: 330 4305 03
AGENCIJA „KON.FORMA INŽENJERING”

Projektant: Ul. Crvenog krsta br.7/20, Kragujevac
Odgovorno lice/zastupnik: Vladeta Mnojlović
Potpis:
Broj dela projekta: 865.1/18.

4
6.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA

Odgovorni projektant projekta mašinskih instalacija koji je deo Idejnog projekta IDP za građenje
DISTRIBUTIVNOG GASOVODA, GASNOG PRIKLJUČKA I MRS ZA "UNIOR Components" d.o.o.
u Kragujevcu, I faza gasifikacije, na k.p. br. 7405/14,7405/30, 7405/36, 7405/18 i 7405/38 KO
Kragujevac 1u Kragujevcu
Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.
I Z J A V LJ U J E M
1. da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima
2. da je projekat izrađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i
normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. da je projekat u svemu u skladu sa načinima za obezbeđenje ispunjenja osnovnih zahteva za
objekat propisanih elaboratima i studijama.
Odgovorni projektant Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.

Potpis:
865.1/18.
Broj dela projekta:
5
6.5. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA
6.5.1. TEHNIČKI OPIS
Za potrebe snabdevanja prirodnim gasom FABRIKE „Unior Components“ d.o.o. u Kragujevcu

predviđeno je priključenje ovog objekta na distributivnu gasnu mrežu u Kragujevcu kao I faza
gasifikacije.
U prvoj fazi gasifikacije predviđena je izgradnja gasovoda sa mernoregulacionom stanicom MRS na

objektu potrošača.
Gasovod čini:
- distributivni gasovod od PE cevi MOP 4bar-nedostajući deo distributivne mreže od mesta

priključenja (u kompleksu mernih linija na lokaciji MRS »ZASTAVA na parceli br. 7405/122 na
prethodno izvedenoj mernoj liniji za potrebe »UNIOR«) do parcele potrošača br. 74305/38 KO
Kragujevac 1, prečnika 110x10mm;
-distributivni gasovod od PE cevi-gasni priključak na parceli potrošača prečnika 110x10mm (do

MRS)
i
-mernoregulaciona stanica MRS kapaciteta Q=250m3/h, pul=(1-4)bar, pizl =300mbar u skladu sa
tehnologijom potrošnje.
Shodno tome, energetski objekti koji su predmet ovog projekta su gasovod koji se sastoji od dve
navedene deonice i MRS.
Na mestu priključenja predviđena je ugradnja odorizatora kapaciteta 250m3/h.
Drugom fazom gasifikacije izgradiće se unutrašnja gasna instalacija.
Investitor je distributer gasa JP SRBIJAGAS.
Podloge za projektovanje su:
-projektni zadatak investitora

-kopija plana sa trasom gasovoda i položajem MRS
-tehnički i energetski uslovi distributera gasa - JP SRBIJAGAS (REŠENJE br. 2/035 od 12. 1V 2018.)
-Uslovi za izradu projektno-tehničke dokumentacije-Prilog 1 ugovora o stvaranju tehničkih uslova za
priključenje objekta kupca prirodnog gasa na distributivni sistem prirodnog gasa jp »SRBIJAGAS«, Novi
Sad
-lokacijski uslovi i uslovi nadležnih ustanova
-Pravilnik o uslovima za nesmetanu i bezbednu distribuciju prirodnog gasa gasovodima pritiska do 16 bar
-SRBIJAGAS-pravila o radu distributivnog sistema prirodnog gasa
-i dr.
GASOVOD
Povezivanje distributivnog gasovoda od PE sa zadatim mestom priključenja na lokaciji MRS ZASTAVA

vrši se prema datom grafičkom prikazu.
Polazni nadzemni deo priključnog gasovoda je od čeličnih cevi i ima dimenziju merne linije -
60.3x2.9mm.
Nadalje se cevovod orijentiše uvis i na vartikalnom delu postavlja se koncentrična čelična redukcija
DN50/100. Na silaznom delu čeličnog cevovoda DN100 na visini ~1m postavlja se izlazna PP slavina
DN100 i prelazni komad PE/čelik DN100/DN100 nadzemno.
6
Dimenzija PE gasovoda je 110x10mm.
Ulazak PE gasovoda u tle obezbeđuje se zaštitnom čeličnom cevi DN150.
Pre ulaska PE gasovoda na parcelu potrošača (br. 74305/38) predviđena je ugradnja podzemne gasne
slavine DN100 sa produžnim vretenom. Slavina se smešta u pristupni šaht sa livenom kapom u nivou
terena, prema datom detalju.
Gasni priključak završava se uz fasadu objekta prelaznim komadom PE/Č.
Izlazak PE gasovoda iz tla obezbeđuje se zaštitnom čeličnom cevi DN150.
Čelična cev DN100 redukuje se na DN50 i povezuje sa MERNOREGULACIONOM STANICOM.
Svi zavareni spojevi na čeličnim nadzemnim delovima gasovoda moraju se radiografski ispitati 100%.
Nadzemni, čelični delovi gasovoda se posle čišćenja dva puta premazuju antikorozivnom (osnovnom)
bojom pa potom dva puta završnom uljanom žutom bojom.
Gasovod u celini mora u smislu funkcionalnih zahteva biti u skladu sa SRPS EN 12007-1.
Delovi gasovoda od PE cevi u smislu funkcionalnih zahteva moraju biti u skladu sa SRPS EN 12007-1,
12007-2, 12007-4 i 12007-5, a delovi od čeličnih cevi sa SRPS EN 12007-3.
Spajanje delova PE gasovoda predviđeno je sučeonim zavarivanjem.
Gasovod se vodi preko k.p. br. 7405/14, 7405/30, 7405/36, 7405/18 i 7405/38
KO KRAGUJEVAC 1 prema prikazu trase na situacionom planu.
Ukupna dužina gasovoda je ~218m:
~207m u layoutu –podzemno, PE 110x10 (nedostajući deo distributivnog gasovoda i gasni priključak);
~10m nadzemno, Č 114.3x3.6, kod MRS "ZASTAVA" (priključna deonica);
~1m nadzemno, Č 114.3x3.6, na fasadi objekta UNIOR (završni deo do MRS).
Sav materijal cevovoda na gasovodu, kako PE tako i čelični deo, je propisanog kvaliteta.
Gasovod se vodi preko naznačenih k.p., najvećim delom duž interne saobraćajnice, pored ivičnjaka ili
pored nje.
Podzemni deo gasovoda ukopava se na propisanu dubinu, minimalno 80cm mereno od gornje ivice
gasovoda.
Prikaz dubina ukopavanja i drugi bitni podaci vidljivi su na podužnom profilu gasovoda.
Minimalno dozvoljeno horizontalno rastojanje gasovoda od objekata duž trase iznosi 1m i taj uslov je
ispunjen.
Minimalna dozvoljena rastojanja spoljne ivice gasovoda od drugih gasovoda,

infrastrukturnih i drugih objekata su u skladu sa pravilnikom.
Na trasi postoje sledeća ukrštanja sa drugim nadzemnim i podzemnim infrastrukturnim objektima:
-1 (jedno) ukrštanje sa podzemnim gasovodom.

-3 (tri) ukrštanja sa podzemnim energetskim kablom 0.4kV
-2 (dva) ukrštanja sa podzemnim energetskim kablom 6kV
-2 (dva) ukrštanja sa magistralnim vodovodom 400mm
7
-1 (jedno) ukrštanje sa lokalnom industrijskom saobraćajnicom.
Sva navedena ukrštanja zadovoljavaju propisane zahteve u pogledu ugla ukrštanja, dubine ukopavanja,
međusobnog rastojanja, označavanja i dr.
Sva ukrštanja prikazana su na podužnom profilu gasovoda.
Dubina ukopavanja na ukrštanju sa lokalnom industrijskom saobraćajnicom iznosi 135cm od gornje

kolovozne trake. Debljina posteljice od sitnog peska na ovim deonicama iznosi 15cm.
Iskop se vrši mašinski i ručno, uz prethodno iskolčavanje i šlicovanje trase sa naročitom pažnjom u
odnosu na podzemne instalacije, u skladu sa uslovima nadležnih institucija.
Pre početka izgradnje gasovoda potrebno je odrediti radni pojas koji će u toku gradnje biti na
raspolaganju izvođaču radova. Radni pojas mora da bude prilagođen prečniku gasovoda, vrsti i količini
iskopa, kao i mogućnosti manipulisanja mašinama. Postojeći objekti koji leže u radnom pojasu ne smeju
da budu ugroženi.
Zaštitni pojas gasovoda je po 1m od ose gasovoda na obe strane.
Na odstojanju 0.3m do 0.5m od gornje ivice cevi gasovoda postavlja se traka sa odgovarajućim
upozorenjima o gasovodu pod pritiskom.
Prilikom zatrpavanja rova cevi na saobraćajnim površinama, treba se pridržavati tehničkih pravila za
izradu kolovoznih konstrukcija.
Trasa gasovoda obeležava se posebnim oznakama. Razmak između oznaka ne sme biti veći od 200m na
ravnom delu trase. Na svakom mestu promene pravca trase gasovoda postavljaju se oznake.
Po završenoj montaži gasovod se ispituje na čvrstoću i nepropusnost.
Pritisak ispitivanja na čvrstoću mora biti određen u skladu sa SRPS EN 12007-2.
Ispitni pritisak mora biti veći od maksimalnog radnog pritiska (MOP) za 50% i održava se 1h.
Ispitni medij je vazduh, azot ili dr. inertni gas.
Minimalni ispitni pritisak prilikom ispitivanja gasovoda na nepropusnost mora biti jednak MOP i mora se
održavati najmanje 24h.
Gasovod se smatra nepropusnim ako merenja temperature i pritiska pokažu da je količina ispitnog medija
nepromenjena tokom ispitivanja.
Nakon ispitivanja ispitni medij mora se odstraniti iz gasovoda tako da ne utiče na okolinu.
Svi izveštaji i zapisi o ispitivanju gasovoda i njegovih sastavnih delova moraju biti potpisani od strane
odgovornog izvođača radova i nadzornog organa.
POSEBNA NAPOMENA
1. ENERGETIKA u svojim uslovima nije navela dubine svojih energetskih kablova.

Rastojanja pri ukrštanju moraju biti 0.2m.
Prilikom izvođenja radova postupiti prema Uslovima.
2. VODOVOD u svojim uslovima nije dao preciznu dubinu ukopavanja magistralnog vodovoda
400mm.
Rastojanja pri ukrštanju moraju biti 0.2m.
Prilikom izvođenja radova postupiti prema Uslovima.
8
3. SRBIJAGAS NIJE DOSTAVIO DRUGE USLOVE OSIM ONIH KOJI SU SADRŽANI U

IDEJNOM REŠENJU ZA NOVOPROJEKTOVANI GASOVOD. Ukoliko na lokaciji postoji
podzemni PE-gasovod prikazan na priloženoj kopiji plana vodova, prilikom ukrštanja
novoprojektovanog gasovoda sa tim gasovodom potrebno je prilagoditi dubinu ukopavanja
novoprojektovanog gasovoda tako da bude zadovoljen uslov za minimalno dozvoljeno rastojanje
pri ukrštanju od 0.2m, vodeći pritom računa o minimalnoj dubini ukopavanja prema čl. 31
Pravilnika o gasovodima pritiska do 16bar.
MERNOREGULACIONA STANICA MRS
Mernoregulaciona stanica je dvolinijska (jedna radna i jedna rezervna linija), kapaciteta Q max=250 mn3/h,
Qmin=20 mn3/h, sa meračem protoka gasa sa rotacionim klipovima čiji opseg merenja obuhvata protoke od
maksimalno predviđenih (250 mn3/h) do manjih ili jednakih minimalno instalisanoj snazi bilo kog
pojedinačnog trošila (20 mn3/h).
Pritisci gasa (manometarski) su:
Ulazni pritisak : pul=(1-4) bar
Izlazni pritisak: pizl=300mbar, u skladu sa tehnologijom potrošača.
Lokaciju MRS odredio je investitor.
Lokacija MRS ispunjava sve uslove iz
Pravilnika o uslovima za nesmetanu i bezbednu distribuciju prirodnog gasa gasovodima pritiska do 16 bar
(objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 86/2015 od 14.10.2015.
godine, a stupio je na snagu 22.10.2015.)
MRS je predviđena za postavljanje uz objekat potrošača-fabrička hala UNIOR, uz nepropusan fasadni

zid bez otvora čija vatrootpornost iznosi min 0.5h, na sopstvenom metalnom postolju visine 30cm
postavljenom na temelj.
U grafičkom delu dat je prikaz cona opasnosti za ODORIZATOR, PODZEMNU GASNU PE-SLAVINU
i MRS.
Levo od MRS MORA SE PROSTIRATI navedeni zid u dužini najmanje 2.7m, a desno od MRS najmanje
5m. Ispred MRS nema objekata na udaljenosti kraćoj od 5m.
Na izlazu iz MRS na fasadi hale predviđena je na dohvat ruke kuglasta gasna slavina prirubnička- glavni
zaporni cevni zatvarač DN125PN16 iza kojeg će se projektovati i izgraditi unutrašnja gasna instalacija
(UGI) u drugoj fazi gasifikacije.
Mernoregulaciona stanica isporučuje se i ugrađuje kao kompletan proizvod GASTEH, izrađena,

kompletirana i ispitana u svemu prema propisima, zahtevima distributera (SRBIJAGAS) i sa izvedenim
svim potrebnim električnim međuvezama za uzemljenje i izjednačenje potencijala tako da preostaje samo
njeno povezivanje na uzemljenje.
Nadomak MRS predviđena je propisana mobilna oprema za početno gašenje požara – dva PP-aparata S-9.
Napomena
1. Međusobne obaveze distributera-investitora i korisnika regulišu se posebnim ugovorom, shodno

propisima.
9
POSEBNA NAPOMENA
Sastavni deo LOKAJSKIH USLOVA je i crtež KOPIJA PLANA-TRASA GASOVODA I

POLOŽAJ MRS.
Trasa gasovoda na ovom crtežu u izvesnoj meri se razlikuje od trase prikazane u grafičkoj
dokumentaciji IDEJNOG REŠENJA, dok je položaj MRS nepromenjen. Izmena trase nije u
suprotnosti sa izdatim odobrenjem lokacije od strane MUP.
Navedeni crtež figuriše kao SITUACIONI PLAN GASOVODA SA MRS u ovoj projektnoj
dokumentaciji.
Ova projektna dokumentacija izrađena je u skladu sa LOKACIJSKIM I SVIM DRUGIM

USLOVIMA, i svim relevantnim zakonskim aktima koji se na nju odnose.
________________
Glavni projektant: Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.

Potpis:

10
6.5.3. OPŠTI I TEHNIČKI USLOVI
Zaključivanjem ugovora o izvođenju izvođač usvaja sve tačke opštih i tehničkih uslova i oni se tretiraju kao deo ugovora
o izvođenju instalacije, a u svemu važe kako za izvođača, tako i za investitora.
OPŠTI USLOVI
1. Ustupanje izgradnje predmetnog investicionog objekta ima se izvršiti na osnovu važećeg Zakona o planiranju i
izgradnji sa svim pratećim aktima.
2. Ugovor za izvođenje predviđenih radova zaključuje se između investitora i izvođača, a na osnovu ovog odobrenog
projekta. Projekat je sastavni deo ugovora između investitora i izvođača.
3. Kao baza za podnošenje ponude, odnosno sklapanje ugovora služi ovaj odobreni projekat. Svi ponuđači moraju dobiti
projekat na uvid, kao i otkucani tekst predračuna bez cena, u koji če ponuđači unositi cene. Svi primerci predračuna koji se daju
ponuđačima moraju biti identični kako bi svi ponuđači ponudili iste radove, u istim količinama i istog kvaliteta.
4. U ponudi moraju biti obuhvaćene cene za: sav potreban materijal odgovarajućeg kvaliteta; uvozne, carinske i druge
troškove za uvoznu opremu; sav transport materijala, kako spoljni tako i unutrašnji na samom gradilištu; svi putni i transportni
troškovi za radnu snagu; celokupan rad za izvođenje instalacije uključujući pripremne i završne radove, odnosno ponude treba da
obuhvate sve troškove realizacije od strane komisije za tehnički prijem i pregled, tj. kolaudacije.
5. Radove će investitor ustupiti najpovoljnijem ponuđaču. Povoljnost ponude ocenjuje investitor imajući u vidu ne samo
cenu ponuđača, ve} i njegov poslovni ugled, tehničku spremnost i zakonsku pogodnost za izvršenje ovih radova.
6. Ugovor o izvođenju smatra se zaključenim kada se stranke pismeno sporazumeju o izgradnji ovog posgtrojenja i ceni
izgradnje.
7. Ugovor o izvođenju radova mora da sadrži i sledeće:
-rokove početka i završetka svih radova;
-način naplate izvršenih radova;
-kaznene odredbe;
-garantni rok sa preciziranjem onoga što se izuzima iz garancije;
-nadzor nad izvođenjem radova;
-obavezu izvođača da radove izvodi prema odobrenom projektu i u skladu sa važećim propisima, standardima,
tehničkim uputstvima i normama.
8. U ugovora sa izvođačem treba da bude naznačeno fizičko lice koje če rukovoditi gradilištem kao i lice koje će vršiti
stručni nadzor (nadzorni organ). Ova lica moraju posedovati potrebna ovlascenja (licence) u skladu sa zakonom o planiranju i
izgradnji. Nadzorni organ vrši u ime investitora stručni nadzor, usklađuje dinamiku radova na gradilištu, daje potrebna uputstva
izvođaču i dr. Nadzorni organ je za svoj rad odgovoran direktno investitoru.
9. Instalacije i postrojenje moraju se izvesti tako da u svemu odgovaraju ovom projektu i uslovima proizvođača opreme,
kao i u skladu sa važećim propisima i standardima. Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je samo uz prethodnu saglasnost
projektanta, a sve izmene se moraju unetu u građevinski dnevnik.
10. Izvođenju postrojenja ne sme se pristupiti bez građevinske dozvole dobijene od nadležnih organa. Investitor je
obavezan da izvođaču radova pre otpočinjanja istih obezbedi električnu energiju i vodu.
11. Izvođač je dužan da blagovremeno i pre početka radova drugih izvođača koji prethode njegovim radovima skrene
pažnju investitoru na potrebne pripremne radove da bi ovi zajedno utvrdili rokove u kojima se ti poslovi moraju završiti.
12. Izvođač ovog projekta dužan je da pre početka radova izađe na gradilište i na licu mesta prekontroliše projekat i
sravni ga sa stvarnim stanjem na objektu ili da, ukoliko sam objekat nije završen, sravni projekat instalacije sa građevinskim
projektom. U slučaju nekih izmena na terenu i u objektu, ili ako utvdi da postoji neslaganje između projekta instalacije i
građevinskog projekta, izvođač je dužan da sa dovoljnim obrazloženjem traži da se projekat prilagodi postojećem stanju.
13. Izvođač je dužan:
-da radove izvodi prema projektu;
-da radove izvodi prema propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta koji važe za izgradnju
ove vrste objekata;
-da blagovremeno preduzme mere za sigurnost objekta i radova, opreme, uređaja i postrojenja, za bezbednost
zaposlenih radnika, prolaznika, saobraćaja i susednih objekata;
-da preduzme mere zaštite čovekove životne i radne sredine;
-da izvrši pravilnu organizaciju poslova u sporazumu sa ostalim izvođačima, kako bi što manje ometao izvođenje
radova na objektu.
14. Garantni rok za kvalitet montažnih radova je rok predviđen zakonskim propisima, ukoliko u ugovoru nije drugačije
određeno. Za ugrađenu opremu važi garancija proizvođača. Garantni rok teče od dana tehničkog prijhema izvedenih radova, pod
uslovom da komisija za tehnički prijem da pozitivno mišljenje. Ukoliko se na zahtev izvođača tehnički prijem ne izvrši
blagovremeno, garantni rok teče od isteka roka kada je prijem trebalo izvršiti.
11
15. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku, a prouzrokovan je isporukom lošeg materijala ili
nesolidnom izradom, dužan je izvođač da na prvi poziv investitora otkloni o svom trošku, bez ikakvih naknada od strane
investitora. Ako se izvođač radova ne odazove na prvi poziv investitora, ovaj ima pravo da pozove drugog izvođača radi
otklanjanja kvara, a troškovi u tom slučaju u potpunosti padaju na teret izvođača radova.
16. Štetu prouzrokovanu višom silom (elementarne nepogode i sl.) popravlja izvođač o svom trošku, ali mu ovo daje za
pravo na produženje roka za završetak izgradnje. Dani u kojima vlada nevreme ne računaju se u radne dane, a broj ovih dana
uzima se iz građevinskog dnevnika.
17. Sav upotrebljeni materijal mora biti najnovije fabričke proizvodnje, dobrog kvaliteta i obrade. Materijal ne sme da
ima fabrč~kih grešaka i mora odgovarati propisima (normama) za fabrikaciju odgovaraju}ih materijala, odnosno jugoslovenskim
standardima. Ugrađeni materijal mora imati ateste po važećim propisima. Za ugrađivanje neispravnog, odnosno neodgovarajućeg
materijala, izvođač snosi svu odgovornost i snosiće sam troškove demontaže neispravnog materijala i ponovne montaže
ispravnog.
18. Ako nadzorni organ bude zahtevao ispitivanje nekog materijala, izvođač će ga podneti na ispitivanje ovlašćenoj
ustanovi, a troškove, ukoliko materijal odgovara, naplaćuje posebno kao višak rada, s tim što ima pravo na sporazumno
produženje roka. Ukoliko uverenje dokaže da materijal ne odgovara standardima, on se odmah uklanja sa gradilišta, a troškovi
padaju na teret izvođača. Ako nije drugačije dogovoreno, sav materijal predviđen za ugradnju mora biti nov, tj. neupotrebljavan.
19. Ukoliko investitor bude raspolagao nekim materijalom i ukoliko ga ustupi izvođaču u cilju njegove ugradnje u
postrojenje, izvođač je dužan da sav materijal pregleda i neispravan odbaci. Ukoliko izvođač smatra da investitorov materijal nije
propisanog kvaliteta, on že odbiti da ga ugradi i to će konstatovati u građevinskom dnevniku. Ako nadzorni organ bude izričito
zahtevao da se ugradi neodgovarajući materijal, izvođač će ga ugraditi, ali tada ne odgovara ni za njega, ni za posledice, a
garancija se izuzima za taj deo instalacije, što se konstatuje odgovarajućom dokumentacijom u pismenoj formi.
20. Ukoliko izvođač izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom predviđenim ovim projektom,
snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje sistema samo u pogledu izvršenih radova, kvaliteta materijala i kapaciteta
pojedinih elemenata. Samovoljno menjanje projekta od strane izvođača zabranjeno je. Za manje izmene u odnosu na usvojeni
projekat dovoljna je saglasnost nadzornog organa. Ukoliko se ukaže potreba za većim izmenama projekta, onda je potrebno da
projektant preradi projekat i tako prerađen projekat mora se uputiti ponovo na odobrenje investitoru.
21. Izvođač je obavezan, ukoliko prilikom izvođenja radova primeti da je predloženo rešenje tehnički neispravno, loše ili
neusaglašeno sa građevinskim objektima ili drugim instalacijama, da o tome odmah obavesti investitora i traži izmenu projekta.
Takođe, ako izvođač radova utvrdi da se usled greške u projektu ili usled pogrešnih uputstava investitora, tj. njegovog nadzornog
organa radovi izvode na štetu trajnosti, stabilnosti, funkcionionalnosti i kvaliteta, odgovara sam za nastalu štetu ako na ove
činjenice ne upozori investitora.
22. Ako izvođač za vreme montaže primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju, koji nisu obuhvaćeni u
pogodbenom predmeru, ili izmene koje imaju uticaj na učinak ili obim postrojenja, dužan je da investitoru odmah podnese
predračun za te nalnadne radove ili izmene postrojenja, odnosno instalacija. Izvođač će pristupiti izvođenju naknadnih radova ili
izmena postrojenja tek pošto mu investitor odobri predračun za te radove. Investitor mora dati odgovor na dopunsku ponudu u
roku od osam dana, u protivnom će se smatrati da ponuda nije usvojena.
23. U cenu montaže postrojenja, odnosno instalacije uračunati su (ukoliko to ugovor drugačije ne definiše): potpuna montaža
instalacije, njeno ispitivanje, regulacija i puštanje u probni rad; obuka radnika odmah po završetku montaže; naknada za montere,
njihove pomoćnike i druga lica neophodna pri ispitivanju, regulaciji i probnom pogonu.
24. Izvođač radova mora za pojedine stručne radove imati na gradilištu rukovodeće tehničko osoblje koje ima zakonsko
pravo za rukovanje takvim radovima. Svi radnici moraju imati odgovarajuće kvalifikacije i stvarno stručno znanje potrebno za
izvođenje radova na datoj vrsti instalacije. Nadzorni organ ima pravo i dužnost da putem građevinskog dnevnika naredi izvođaču
da sa gradilišta odstrani nestručno osoblje.
25. Svi domaći proizvođači opreme, oruđa za rad i uređaja na mehanizovan pogon dužni su da prilikom isporuke daju
korisniku atest odgovarajuće stručne ustanove u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti na radu.
26. Pri izvođenju radova izvođač mora voditi računa da se ne oštete okolni objekti, da se što manje ošteti sam objekat na
kome se izvode radovi i da se ne oštete druge, već izvedene instalacije. Svaku učinjenu štetu, namerno ili zbog nedovoljne
stručnosti, nemarnosti ili neobazrivosti, izvođač je dužan da otkloni ili nadoknadi troškove za njeno otklanjanje.
27. Sve otpatke i smeće koje izvođač sa svojim radnicima pri izvođenju ovih radova načini, dužan je da o svom trošku
odnese sa gradilišta na mesto gde mu se odredi.
28. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu dužan je da preduzme sam izvođač u svemu po važećim
propisima.
29. Finansijske obaveze između investitora i izvođača međusobno se regulišu ugovorom u kome se reguliše i način
isplate.
30. Za vreme izvođenja radova izvođač je dužan da na gradilištu vodi građevinski dnevnik. Vođenje građevinskog dnevnika vrši
se u skladu sa odredbama PRAVILNIKA O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA KNJIGE INSPEKCIJE, GRAĐEVINSKOG
12
DNEVNIKA I GRAĐEVINSKE KNJIGE ("Sl. glasnik RS", br. 22/2015). U njemu moraju biti upisane sve promene i odstupanja
od glavnog projekta. Građevinski dnevnik overava nadzorni organ i predstavnik izvođača.
31. Pored građevinskog dnevnika nadzorni organ investitora za svoj račun vodi građevinsku knjigu u koju se evidentiraju
svi izvedeni radovi. Građevinska knjiga služi kao osnov za sastavljanje situacije za naplatu kao i za trajno dokumentovanje obima
izvedenih radova. Građevinska knjiga mora biti zapečaćena i overena od strane investitora, a potpisuju je nadzorni organ i
predstavnik izvođača.
32. Završeni objekat se ne sme upotrebljavati, odnosno stavljati u pogon pre nego što se izvrši tehnički pregled radi
pregleda radova izvedenih na objektu i njegove tehničke ispravnosti. Tehnički pregled radova se vrši na osnovu zahteva koji
mogu podneti izvođač ili investitor. Tehnički pregled objekta, njegova primopredaja i konačan obračun vrši se shodno
odredbama važećeg Zakona planiranju i izgradnji i pratećeg
Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije,sadržini predloga komisije o utvrđivanju
podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za
pojedine vrste objekata ("Službeni glasnik RS", br.27/2015 od 18.3.2015. godine.)
33. Izvođač je dužan da po završetku radova izradi i preda investitoru uputstvo za rukovanje instalacijom. Ovo uputstvo
se izrađuje u tri primerka, od kojih jedan mlora biti zastakljen, uramljen i postavljen na mesto dostupno rukovaocu gradilišta.
34. Izvođač je obavezan da uradi projekat izvedenog objekta u tri primerka i preda ga investitoru. Projekat izvedenog
objekta mora biti urađen u skladu sa propisima i normativima za ovu vrstu instalacija.
35. Ako izvođač utvrdi da radovi na izradi instalacije neće biti završeni u ugovorenom roku, potrebno je da bar deset dana
pre isteka roka podnese investitoru zahtev za produženje roka sa obrazloženjem razloga koji su doveli do kašnjenja.
36. Ukoliko bi bilo izvedeno manje radova nego što je predmerom predviđeno i ugovorom ugovoreno, izvođač ima pravo
na obeštećenje. Visina i način ovoga moraju se predvideti, odrediti i ugovoriti.
37. Tokom izvođenja radova investitor mora obezbediti lice koje će vršiti stručni nadzor za njegove potrebe. Ovo lice
(nadzorni organ) mora ispunjavati uslove propisane Zakonom o izgradnji objekata i posedovati odgovarajuće stručne
kvalifikacije. Nadzorni organ vrši u ime investitora stručni nadzor nad izvođenjem radova, usklađuje dinamiku izvođenja radova
i daje potrebna uputstva izvođaču. On treba da usmeri radove na gradilištu na takav način da ne dođe do nepotrebnih rušenje,
izmena i sl. Za uredno izvođenje radova nadzorni organ je direktno odgovoran investitoru.
38. Za vreme nadzora sklapa se ugovor sa stručnim licem (projektantskom firmom), ili investitor vrši nadzor preko svog
organa. Ime nadzornog organa saopštava se izvođaču pismeno pre početka radova. Ugovor takođe precizira sumu do koje
nadzorni organ ima pravo da, bez posebne saglasnosti investitora, odobrava naknadne radove. Nadzorni organ overava
građevinsku knjigu, dnevnik, situaciju i druga službena dokumenta.
39. U ugovoru sa nadzornim organom investitor treba da predvidi način svog obeštećenja za slučaj nastalih troškova zbog
nepravilnog i nesavesnog vršenja funkcije od strane nadzora.
40. Izvođač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njime komunicira putem građevinskog dnevnika.
Nalozi nadzoprnog organa telefonom ili usmeno predstavljaju obavezu za izvođača tek kada se upišu u građevinski dnevnik.
Nadzorni organ je obavezan da u obliku rešenja odgovori na sve zahteve izvođača definisane u dnevniku, i to u roku od šest dana.
U protivnom nadzorni organ je odgovoran za produženje roka i nadoknadu štete nastale usled zastoja.
41. Nakon završetka montažnih radova celokupno postrojenje mora se ispitati. Ispitivanje vrši izvo|ađ radova uz
obavezno prisustvo nadzornog organa.
42. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici koji moraju da sadrže:
-predmet ispitivanja;
-popis lica koja su vršila i prisustvovala ispitivanju;
-datum i vreme ispitivanja;
-okolnosti pod kojima je ispitivanje vršeno (temperatura, kiša, sneg i sl.)
-rezultati ispitivanja sa tačno dobijenim vrednostima;
-zaključak u kome se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne;
-svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju.
43. Kao završetak radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o završetku
ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku, odnosno pismeno pismeno zatraži od investitora da se
obavi tehnički pregled i prijem objekta od strane nadležne komisije.
44. Pre podnošenja zahteva nadležnom organu za vršenje tehničkog prijema i dobijanja dozvole za upotrebu, korisnik-
investitor određuje stručna lica koja će izvršiti interni tehnički pregled izvedenih radova i o tome sačiniti izveštaj.
45. Petnaest dana pre završetka radova na objektu investitor sa izvođačem podnosi nadležnoj građevinskoj inspekciji
zahtev za obrazovanje komisije za tehnički pregled i prijem objekta, a prema odgovarajućem pravilniku.
46. Tehnički pregled objekta, ili dela objekta, za čiju je izgradnju izdato odobrenje, mora otpočeti najkasnije u roku od
petnaest dana po prijemu zahteva. Sam tehnički pregled se obavlja u svemu prema važećim zakonskim odredbama.
47. Za tehnički prijem izvođač odnosno investitor dužan je kompletirati i komisiji staviti na uvid sledeću dokumentaciju:
13
-građevinsku dozvolu sa saglasnostima nadležnih organa i ustanova (MUP, PTT, vodoprivreda, energetika, zaštita
na radu, protivpožarna zaštita i dr.)
-projekat izvedenog objekta (PIO)
-ocenu ovlašćene stručne ustanove za izvođenje objekata sa aspekta zaštite na radu i nadležne ustanove za
protivpožarnu
zaštitu, ukoliko objekat podleže takvom ocenivanju;
-svu atestnu dokumentaciju (za ugrađeni materijal i opremu, atesti zavarivača i dr.)
-zapisnik, izveštaj o ispitivanju i rezultate ispitivanja;
-građevinski dnevnik i građevinsku knjigu
-izveštaj o internom tehnickom pregledu izvedenih radova;
-uputstvo za puštanje u rad i održavanje sa šemama postrojenja.
48. Komisija za tehnički prijem objekta (postrojenja) dužna je pregledati svu navedenu dokumentaciju, kao i sve izvedene
radove. Po završenom pregledu komisija daje mišljenje da li su radovi izvedeni po projektu, da li se objekat (postrojenje) može
pustiti u rad i pod kojim uslovima. Sve troškove komisije i troškove koji nastaju pri tehničkom pregledu i prijemu, kao i gorivo,
mazivo, električnu energiju, vodu, sirovine i dr., snosi investitor.
49. Nakon dobijanja upotrebne dozvole objekat se može pustiti u probni rad. Upotrebnu dozvolu izdaje organ koji je
izdao odobrenja za gradnju i koji je odredio komisiju za tehnički pregled.
50. Ukoliko puštanje u rad usledi posle ugovorenog roka, obrazuje se interna komisija koja će prema zapisniku komisije
za tehnički prijem izvršiti ponovni pregled i ispitivanje svih izvedenih radova. O ovom pregledu komisija sačinjava zapisnik i
daje mišljenje o stanju objekta za puštanje u rad.
51. Investitor i izvođač radova, nakon dobijanja upotrebne dozvole dužni su u zakonskom roku izvršiti primopredaju i
konačan obračun svih izvedenih radova. Ugovorena vrednost (cena) obavezna je za izvođača radova. Samo u slučaju nagle
promene cena, tj. velikuh tržišnih poremećaja (za šta treba formirati preciznu dokumentaciju) može se isplatiti viša cena.
Konačnim obračunom se utvrđuju međusobna potraživanja između investitora i izvođaca, stepen izvršenja medjusobnih prava i
obveza iz ugovora, i dr. Konačnim obračunom obuhvataju se svi radovi izvedeni na objektu po osnovu ugovora (osnovnog i
dopunskih) uključujući i sve viskove i manjkove radova, kao i nepredviđene i naknadne radove.
52. Izvođač je dužan da obezbedi merne i kontrolne instrumente za obavljanje tehničkog pregleda i prijema kao i
potrebnu radnu snagu.
53. Izvođač je dužan da odmah o svom trošku otkloni sve nedostatke koje komisija za tehnički pregled pronađe i navede
ih u pisanoj formi, a koje su po ugovoru njegova obaveza.
54. Ako komisija bude zahtevala da se izvrše izmene u odnosu na projekat, ili da se obave neki radovi koji nisu predmet
ugovora, troškovi ovakvih radova padaju na teret investitora.
55. Radove iz prethodnog člana obavezan je da izvrši izvođač radova.
56. Investitor je dužan da trajno čuva jedan originalan ili na propisan način kompletiran primerak tehničke
dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola (projekat PGD) i projekat izvedenog objekta (projekat PIO).
___________
TEHNIČKI USLOVI – PE GASOVOD

Prema
Pravilniku o uslovima za nesmetanu i bezbednu distribuciju prirodnog gasa gasovodima pritiska do 16 bar
Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 86/2015 od 14.10.2015. godine, a stupio je na snagu 22.10.2015.
TRASA GASOVODA
1. Pri izboru trase, projektovanju i izgradnji gasovoda, mora se osigurati bezbedan i pouzdan rad distributivnog gasovoda,
kao i zaštita ljudi i imovine, tj. sprečiti mogućnost štetnih uticaja okoline na gasovod i gasovoda na okolinu.
2. Gasovod mora da obezbeđuje neprekidnu i sigurnu isporuku prirodnog gasa potrošačima sa mogućnošću isključivanja
pojedinih deonica.
3. Pri izboru trase gasovoda mora se osigurati:
-da gasovod ne ugrožava postojeće ili planirane objekte, i planiranu namenu korišćenja zemljišta u skladu sa planskim
dokumentima;
- racionalno korišćenje podzemnog prostora i građevinske površine;
-ispunjenost uslova u pogledu tehničkih zahteva drugih infrastrukturnih objekata u skladu sa posebnim propisima;
-usklađenost sa geotehničkim zahtevima.

14
4. Gasovodi se po pravilu grade na zemljištu u javnoj svojini.
Ukoliko je izgradnja gasovoda na zemljištu u privatnoj svojini tehnoekonomski opravdana, operator distributivnog sistema
prirodnog gasa mora da predvidi sve neophodne preduslove za neometanu i sigurnu distribuciju gasa i da omogući obezbeđenje
pristupa gasovodu u slučaju potrebne intervencije.
5. U naseljenim mestima gasovod se po pravilu gradi u regulacionom pojasu saobraćajnica, u infrastrukturnim koridorima.
6. Minimalna dozvoljena horizontalna rastojanja podzemnih gasovoda od stambenih objekata, objekata u kojima stalno ili
povremeno boravi veći broj ljudi (od bliže ivice cevi do temelja objekta) su:
MOP ≤ 4 bar 4 bar < MOP ≤ 10 bar 10 bar <MOP≤ 16 bar

(m) (m) (m)
Gasovod od čeličnih cevi 1 2 3
Gasovod od polietilenskih cevi 1 3 -
Ova rastojanja se mogu izuzetno smanjiti na minimalno 1 m uz primenu dodatnih mera zaštite pri čemu se ne sme ugroziti
stabilnost objekata.
Obavezna mera zaštite za smanjenje navedenog minimalnog horizontalnog rastojanja gasovoda je:
1) za čelične gasovode - primena projektnog faktora za proračun debljine zida cevi 0,25;
2) za gasovode od PE - primena fizičke zaštite gasovoda od oštećenja pri radovima u blizini gasovoda (postavljanje gasovoda u
zaštitnu cev, postavljanje zaštitnih ploča iznad gasovoda, itd.) pri čemu gasovod mora biti fizički zaštićen na delu gasovoda gde
je horizontalno rastojanje smanjeno i dodatno po 1 m na obe strane.
Pored tog mogu se primeniti i sledeće dodatne mere zaštite: povećana dubina ukopavanja gasovoda, postavljanje gasovoda u
zaštitnu cev, postavljanje zaštitnih ploča iznad gasovoda, kao i druge slične mere.
7. Minimalna dozvoljena rastojanja spoljne ivice podzemnih PE gasovoda MOP ≤ 4bar sa drugim gasovodima, infrastrukturnim i
drugim objektima su:
Minimalno dozvoljeno
rastojanje
(m)
Ukrštanje Paralelno
vođenje
Gasovodi međusobno 0,20 0,40
Od gasovoda do vodovoda i kanalizacije 0,20 0,40
Od gasovoda do vrelovoda i toplovoda 0,30 0,50
Od gasovoda do prohodnih kanala vrelovoda i toplovoda 0,50 1,00
Od gasovoda do niskonaponskih i visokonaponskih el. kablova 0,20 0,40
Od gasovoda do telekomunikacionih i optičkih kablova 0,20 0,40
Od gasovoda do vodova hemijske industrije i tehnoloških fluida 0,20 0,60
Od gasovoda do rezervoara* i drugih izvora opasnosti stanice za snabdevanje gorivom prevoznih - 5,00
sredstava u drumskom saobraćaju, manjih plovila, manjih privrednih i sportskih vazduhoplova
Od gasovoda do izvora opasnosti postrojenja i objekata za skladištenje zapaljivih i gorivih tečnosti - 3,00
ukupnog kapaciteta najviše 3 m3
ukupnog kapaciteta više od 3 m3 a najviše 100 m3
ukupnog kapaciteta preko 100 m3
Od gasovoda do izvora opasnosti postrojenja i objekata za skladištenje zapaljivih gasova ukupnog - 5,00
kapaciteta najviše 10 m3
kapaciteta većeg od 10 m3 a najviše 60 m3
kapaciteta preko 60 m3
Od gasovoda do šahtova i kanala 0,20 0,30
Od gasovoda do visokog zelenila - 1,50
* rastojanje se meri do gabarita rezervoara
15
Navedena rastojanja mogu se izuzetno smanjiti na kratkim deonicama gasovoda dužine do 2 m uz primenu fizičkog obezbeđenja
od oštećenja prilikom kasnijih intervencija na gasovodu i predmetnom vodu, ali ne manje od 0,2 m pri paralelnom vođenju, osim
rastojanja od gasovoda do postrojenja i objekata za skladištenje zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova.
8. Podzemno polaganje gasovoda nije dozvoljeno u krugu opasnog dela pogona u kojima se koriste, prerađuju i skladište
eksplozivne materije, a koji su bliže uređeni posebnim propisima kojima je uređena oblast eksplozivnih materija.
9. Minimalna horizontalna rastojanja podzemnih gasovoda od nadzemne elektro mreže i stubova dalekovoda su:
Minimalno rastojanje
pri ukrštanju pri paralelnom vođenju
Nazivni napon
(m) (m)
1 kV ≥ U 1 1
1 kV < U ≤ 20 kV 2 2
20 kV < U ≤ 35 kV 5 10
35 kV < U 10 15
Navedeno minimalno horizontalno rastojanje računa od temelja stuba dalekovoda, pri čemu ne sme se ugroziti stabilnost stuba.
10. Prilikom ukrštanja gasovod se po pravilu postavlja iznad kanalizacije. Ukoliko se mora postaviti ispod, neophodno je
primeniti dodatne mere radi sprečavanja eventualnog prodora gasa u kanalizaciju.
11. Nadzemno polaganje gasovoda od polietilenskih cevi (u daljem tekstu: PE cevi) nije dozvoljeno.
LOKACIJA MRS, MS I RS
12. Minimalna horizontalna rastojanja MRS, MS i RS od stambenih objekata i objekata u kojima stalno ili povremeno boravi veći
broj ljudi su:
MOP na ulazu
Kapacitet
MOP ≤ 4 bar 4 bar < MOP ≤ 10 bar 10 bar <MOP≤ 16 bar
m3/h
do 160 uz objekat (otvori na objektu moraju biti 3 m ili uz objekat (na zid ili prema 5 m ili uz objekat (na zid ili prema
van zona opasnosti) zidu bez otvora) zidu bez otvora)
od 161 od 3 m ili uz objekat (na zid ili prema zidu 5 m ili uz objekat (na zid ili prema 8m
1500 bez otvora) zidu bez otvora)
od 1501 do 5m 8m 10 m
6000
od 6001 do 8m 10 m 12 m
25000
preko 25000 10 m 12 m 15 m
Podzemne 1m 2m 3m
stanice
Rastojanje se meri od temelja objekta do temelja MRS MS, odnosno RS.
Zid bez otvora je zid minimalne vatrootpornosti 0,5 h koji nema otvore na minimalnoj horizontalnoj udaljenosti od MRS, MS,
odnosno RS na obe strane u skladu sa minimalnim rastojanjima iz stava 1. ovog člana.
Odušne i ventilacione cevi podzemnih stanica moraju biti udaljene najmanje 3 m od stambenih objekata i objekata u kojima
stalno ili povremeno borave ljudi.
MRS, MS, odnosno RS se mogu postaviti na zid ili prema zidu bez otvora građevinskih objekata u krugu industrijskih potrošača.
Pri tome zid mora biti nepropusan za gas i ne sme imati otvore na minimalnoj horizontalnoj udaljenosti od 5 m na obe strane
MRS.
MS sa ulaznim pritiskom do 100 mbar može se postaviti u zajedničke prostorije stambenih zgrada pod uslovom da su te
prostorije sa prirodnim provetravanjem.
Za stanice kapaciteta do 160 m3/h rastojanje MRS, MS, odnosno RS do kablovskih priključnih kutija ili elektro ormana mora biti
minimalno 1 m bez obzira na granice zona opasnosti.
16
13. Minimalna horizontalna rastojanja MRS, MS i RS od ostalih objekata su:
MOP na ulazu
MOP ≤ 4 4 bar < MOP 10 bar <MOP≤
Objekat
bar ≤ 10 bar 16 bar
Železnička ili tramvajska pruga 10 m 15 m 15 m
Kolovoz gradskih saobraćajnica 3m 5m 8m
Lokalni put 3m 5m 8m
Državni put, osim autoputa 8m 8m 8m
Autoput 15 m 15 m 15 m
Interne saobraćajnice 3m 3m 3m
Javna šetališta 3m 5m 8m
Izvor opasnosti stanice za snabdevanje gorivom prevoznih sredstava u drumskom
10 m 12 m 15 m
saobraćaju, manjih plovila, manjih privrednih i sportskih vazduhoplova
Izvor opasnosti postrojenja i objekata za skladištenje zapaljivih i gorivih tečnosti i
10 m 12 m 15 m
zapaljivih gasova
Transformatorska stanica 10 m 12 m 15 m
Nadzemni elektro vodovi 0 bar < MOP ≤ 16 bar:
1 kV ≥ U Visina stuba + 3
m*
1 kV < U ≤ 110 kV Visina stuba + 3
m**
110 kV < U ≤ 220 kV Visina stuba +
3,75 m**
400 kV < U Visina stuba + 5
m**
* ali ne manje od 10 m.
** ali ne manje od 15 m. Ovo rastojanje se može smanjiti na 8 m za vodove kod kojih je izolacija voda mehanički i električno
pojačana
Minimalno horizontalno rastojanje MRS, MS i RS od železničkih i tramvajskih pruga meri se od bliže šine, a rastojanje od javnih
puteva meri se od ivice kolovoza.
Za zidane ili montažne objekte MRS, MS i RS minimalno horizontalno rastojanje se meri od zida objekta.
Za objekte MRS, MS i RS postavljene na otvorenom prostoru, sa ili bez nadstrešnice, rastojanje se meri od najbližeg
potencijalnog mesta isticanja gasa.
ZAŠTITA GASOVODA
14. Izgradnja novih objekata ne sme ugroziti stabilnost, bezbednost i pouzdan rad gasovoda.
15. U zavisnosti od pritiska zaštitni pojas gasovoda je:
-za PE i čelične gasovode MOP ≤ 4bar - po 1 m od ose gasovoda na obe strane;
-za PE gasovode 4 bar < MOP ≤ 10 bar - po 3 m od ose gasovoda na obe strane;
16. U zaštitnom pojasu gasovoda ne smeju se izvoditi radovi i druge aktivnosti izuzev poljoprivrednih radova dubine do 0,5 m
bez pismenog odobrenja operatora distributivnog sistema.
U zaštitnom pojasu gasovoda zabranjeno je saditi drveće i drugo rastinje čiji koreni dosežu dubinu veću od 1 m, odnosno, za koje
je potrebno da se zemljište obrađuje dublje od 0,5 m.
17. Ukrštanja puteva i pruga sa gasovodom izvode se pod posebnim uslovima koje izdaje operator distributivnog sistema
prirodnog gasa.
ZONE OPASNOSTI
18. Ugroženi prostor od eksplozije je prostor u kome je prisutna, ili se može očekivati prisutnost eksplozivne smeše zapaljivih
gasova, para ili prašine sa vazduhom, u takvim količinama koje zahtevaju primenu posebnih mera radi zaštite ljudi i dobara, a
naročito primenu posebnih mera u pogledu montaže i upotrebe električnih uređaja, instalacija, alata, mašina i pribora.
17
Prema učestalosti pojavljivanja i trajanju eksplozivne atmosfere ugroženi prostori iz stava 1. ovog člana klasifikovani su u skladu
sa SRPS EN 60079-10-1 u zone opasnosti, i to:
1) zona opasnosti od eksplozije 0;
2) zona opasnosti od eksplozije 1;
3) zona opasnosti od eksplozije 2.
19. Zone opasnosti od eksplozije određuju se za objekte koji su sastavni deo gasovoda.
20. Zone opasnosti od eksplozije mogu se odrediti u skladu sa Prilogom 1 - Grafički prikazi zona opasnosti, koji je odštampan uz
ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
21. Zone opasnosti od eksplozije mogu se se odrediti i proračunom u skladu sa srpskim standardima kojima se uređuje
metodologija određivanja zona opasnosti.
22. Zone opasnosti od eksplozije za objekte koji su sastavni deo gasovoda, a nisu utvrđene odredbama ovog pravilnika, određuju
se proračunom u skladu sa srpskim standardima kojima se uređuje metodologija određivanja zona opasnosti.
23. U zonama opasnosti, ne smeju se nalaziti materije i uređaji koji mogu prouzrokovati eksploziju, požar i omogućiti njegovo
širenje.
24. U zonama opasnosti, zabranjeno je:
1) raditi sa otvorenim plamenom;
2) unositi pribor za pušenje;
3) raditi sa alatom i uređajima koji mogu, pri upotrebi, izazvati varnicu;
4) prisustvo vozila koja pri radu pogonskog uređaja mogu izazvati varnicu;
5) korišćenje električnih uređaja koji nisu u skladu sa propisom o opremi i zaštitnim sistemima namenjenim za upotrebu u
potencijalno eksplozivnim atmosferama;
6) odlaganje zapaljivih materijala;
7) držanje materijala koji su podložni samozapaljivanju.
25. Izvođenje električnih, neelektričnih instalacija i zaštitnih sistema u zonama opasnosti od eksplozije vrši se u skladu sa
propisima i standardima kojima je uređena bezbednost od požara i eksplozija u potencijalno eksplozivnim atmosferama.
KONSTRUKCIJA GASOVODA
26. Gasovod ne sme propuštati gas i mora biti dovoljno čvrst da bezbedno izdrži dejstvo svih sila kojima će prema očekivanjima
biti izložen tokom izgradnje, ispitivanja i korišćenja.
27. Gasovodi u smislu funkcionalnih zahteva moraju biti u skladu sa SRPS EN 12007-1
28. Pored navedenog, gasovodi od PE cevi u smislu funkcionalnih zahteva moraju biti u skladu i sa SRPS EN 12007-2.
29. PE cevi za gasovode moraju biti u skladu sa SRPS EN 1555-2.
30. Za PE gasovode cevni elementi moraju biti u skladu sa SRPS EN 1555-3 i SRPS EN 1555-4.
31. Rekonstrukcija gasovoda obavlja se u skladu sa SRPS EN 12007-4.
32. Izbor debljine zida cevi za PE gasovode vrši se u skladu sa SRPS EN 12007-2.
33. Gasovod se projektuje tako da tokom izgradnje, ispitivanja, održavanja i korišćenja može da pored sila izazvanih unutrašnjim
pritiskom izdrži i dejstva drugih predvidivih sila koje su izazvane:
18
1) ugradnjom ankera ili ukopavanjem gasovoda, drumskim i železničkim saobraćajem i opterećenjima koja nastaju kod
postavljanja gasovoda i njegovog ispitivanja na pritisak;
2) težinskim opterećenjem tokom hidrostatičkog ispitivanja;
3) povezivanjem odvojaka;
4) povezivanjem komponenti koje nisu pod pritiskom;
5) isplivavanjem gasovoda;
6) drugim podzemnim objektima;
7) poplavama, ledom, snegom, vetrom;
8) vertikalnim pomeranjem usled mraza;
9) sleganjem tla i sleganjem usled rudničkih aktivnosti;
10) klizištima;
11) erozijom tla;
12) visokim seizmičkim rizicima;
13) naknadnim nasipanjem terena, nasipima i sl.;
14) nadzemnim deonicama gasovoda.
34. Pri projektovanju gasovoda moraju se uzeti u obzir i posebne okolnosti pri izgradnji gasovoda, i to:
1) viša temperatura gasovoda i/ili velike temperaturne razlike kod specifičnih konfiguracija cevi;
2) okolnosti koje mogu da dovedu do prekomernih razlika u sleganju konstrukcije kao posledica korišćenih tehnika izgradnje;
3) nadzemni delovi cevovoda sa nosačima;
4) i svi drugi mogući uticaji na gasovod.
34. Pri prelazu gasovoda preko većih nagiba terena mora se izraditi poseban proračun svih sila koje deluju na cevovod i, po
potrebi, predvideti ankerisanje cevovoda, a pri prolazu kroz klizišta mora se, na osnovu geološkog ispitivanja zemljišta, izvršiti
sanacija klizišta i izraditi detaljan projekat ugradnje cevovoda.
35. Usvojena nominalna debljina zida cevi gasovoda i cevnih fazonskih komada mora da izdrži ispitni pritisak na čvrstoću i
nepropusnost nakon montaže bez deformacija i drugih oštećenja.
36. Zaštitne cevi koje se postavljaju radi preuzimanja spoljnih opterećenja moraju se proračunati na čvrstoću prema
maksimalnom mogućem opterećenju.
37. Prilikom izgradnje gasovoda ukrštanje gasovoda i javnih puteva vrši se u skladu zahtevima ovog pravilnika i uslovima
upravljača javnog puta.
38. Ako se gasovod postavlja ispod puteva prokopavanjem, on se postavlja i polaže bez zaštitne cevi, sa dvostrukom
antikorozivnom izolacijom koja se izvodi u dužini od najmanje 10 m sa obe strane zemljišnog pojasa.
39. U rovu ispod puteva i pruga, gasovod bez zaštitne cevi mora biti položen u posteljicu od sitnog peska u sloju od 15 cm oko
cevi, zbijenog vodom ili nekom drugom odgovarajućom metodom. Debljina zida cevi ispod puteva i pruga mora biti proračunata
tako da se uzmu u obzir uticaji svih spoljnjih sila na gasovod.
40. Ako se gasovod postavlja ispod puteva i pruga bušenjem, po pravilu se postavlja u zaštitnu cev odgovarajuće čvrstoće.
41. Prečnik zaštitne cevi mora biti izabran tako da omogući nesmetano provlačenje radne cevi.
19
42. Za gasovode prečnika većeg od 100 mm prečnik zaštitne cevi mora biti najmanje 100 mm veći od spoljašnjeg prečnika
gasovoda.
43. Ukoliko se radna cev postavlja bušenjem bez zaštitne cevi mora se izabrati tehnologija koja obezbeđuje da ne dođe do
oštećenja izolacije gasovoda.
44. Krajevi zaštitne cevi koja se postavlja na prelazu ispod puta moraju biti udaljeni minimalno 1 m od linija koje čine krajnje
tačke poprečnog profila javnog puta van naselja, mereno na spoljnu stranu i minimalno 3 m sa obe strane od ivice krajnje
kolovozne trake.
45. Krajevi zaštitne cevi koja se postavlja na prelazu ispod gradskih saobraćajnica moraju biti udaljeni minimalno 1 m od ivice
krajnje kolovozne trake.
46. Krajevi zaštitne cevi koja se postavlja na prelazu ispod železničke pruge moraju biti udaljeni minimalno 5 m sa obe strane od
osa krajnjih koloseka, odnosno 1 m od nožica nasipa.
47. Zaštitna cev mora biti tako odabrana da izdrži sva naprezanja tokom polaganja i eksploatacije sa projektnim faktorom 0,67.
48. Gasovod se u zaštitnu cev mora postaviti tako da se ne ošteti njegova antikorozivna izolacija i mora biti postavljen na
izolovane odstojnike. Odstojnici moraju biti izrađeni od materijala koji obezbeđuje funkcionalnost odstojnika tokom
eksploatacije gasovoda. Krajevi zaštitne cevi moraju biti zaptiveni. Radi kontrolisanja eventualnog propuštanja gasa u
međuprostor zaštitne cevi i gasovoda na jednom kraju zaštitne cevi mora da se ugradi odušna cev prečnika najmanje 50 mm.
49. Minimalno rastojanje odušne cevi mereno od linija koje čine krajnje tačke poprečnog profila javnog puta van naselja, na
spoljnu stranu mora biti najmanje 5 m, odnosno najmanje 10 m od ose krajnjeg koloseka železničke pruge.
50. Minimalno rastojanje odušne cevi mereno od ivice krajnje kolovozne trake gradskih saobraćajnica, na spoljnu stranu mora
biti najmanje 3 m. U slučaju ako je udaljenost regulacione linije od ivice krajnje kolovozne trake gradskih saobraćajnica manja
od 3 m odušna cev se postavlja na regulacionu liniju ali ne bliže od 1 m.
51. Otvor odušne cevi mora biti postavljen na visinu od 2 m iznad površine tla i zaštićen od atmosferskih uticaja.
52. Na ukrštanju gasovoda sa putevima, prugama, vodotokovima, kanalima, dalekovodima nazivnog napona preko 35 kV, ugao
ose gasovoda prema tim objektima mora da iznosi između 60° i 90°.
53. Na ukrštanju gasovoda sa gradskim saobraćajnicama, državnim putevima I i II reda i autoputevima, kao i vodotokovima sa
vodnim ogledalom širim od 5 m, ugao ose gasovoda prema tim objektima po pravilu mora da iznosi 90°.
54. Ugao ukrštanja iz stava 2. ovog člana na mestima gde je to tehnički opravdano, dozvoljeno je smanjiti na minimalno 60°.
55. Za izvođenje ukrštanja gasovoda sa infrastrukturnim objektima pod uglom manjim od 60° potrebno je pribaviti odgovarajuću
saglasnost upravljača, odnosno operatora nad tim objektima.
56. Minimalna dubina ukopavanja gasovoda je 80 cm mereno od gornje ivice gasovoda.
57. Minimalna dubina ukopavanja čeličnih i PE gasovoda, merena od gornje ivice cevi, kod ukrštanja sa drugim objektima je:
Minimalna dubina ukopavanja

Objekat
(cm)
A B*
do dna odvodnih kanala puteva i pruga 100 60
do dna regulisanih korita vodenih tokova 100 50
do gornje kote kolovozne konstrukcije puta 135 135
do gornje ivice praga železničke pruge 150 150
do gornje ivice praga industrijske i tramvajske pruge 100 100
do dna neregulisanih korita vodenih tokova 150 100
*primenjuje se samo za terene na kojima je za izradu rova potreban eksploziv
58. Od navedene minimalne dubine ukopavanja može se odstupiti uz navođenje opravdanih razloga za taj postupak pri čemu se
moraju predvideti povećane mere bezbednosti, ali tako da minimalna dubina ukopavanja ne može biti manja od 50 cm.
59. Zaporni organi na PE gasovodima ugrađeni pod zemljom moraju biti opremljeni produžnim vretenom i livenom kapom koja
se ugrađuje u nivou terena.
20
60. Priključne slavine koje služe za izvođenje priključka bez prekida distribucije prirodnog gasa ne moraju se postavljati u šaht,
ni biti opremljene produžnim vretenom.
Ove priključne slavine operator distributivnog sistema mora kontrolisati u smislu curenja gasa.
MERE ZAŠTITE OD PREKORAČENJA PRITISKA
61. Smanjenje pritiska u gasovodu vrši se u regulacionim stanicama.
62. Deo gasovoda iza sistema za regulaciju pritiska štiti se od posledica kvara sigurnosnim uređajima u skladu sa SRPS EN
14382.
Ovi sigurnosni uređaji moraju da funkcionišu nezavisno od aktivnog regulacionog uređaja.
63. Maksimalni incidentni pritisak (MIP) mora biti u skladu sa serijom standarda od SRPS EN 12007-1 do SRPS EN 12007-5.
PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA GASOVODA
64. Zavarivanje čeličnih cevi i čeličnih cevnih elemenata (MRS, MS, RS) mora se izvoditi u skladu sa SRPS EN 12732.
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja sprovodi se u skladu sa SRPS EN ISO 15614-1.
65. Zavarivačke radove pri izgradnji gasovoda mora da izvodi pravno lice koje ispunjava uslove u skladu sa SRPS EN ISO 3834-
2.
66. Stručna osposobljenost zavarivača, odnosno operatera zavarivanja mora biti u skladu sa SRPS EN 287-1, odnosno SRPS EN
ISO 14732.
67. Svi zavareni spojevi na gasovodu moraju se vizuelno pregledati nakon zavarivanja, a pre primene druge metode ispitivanja
bez razaranja.
68. Vizuelni pregled mora vršiti lice čija je stručna osposobljenost potvrđena u skladu sa SRPS EN ISO 9712, i to najmanje za
nivo II.
O vizuelnom pregledu zavarenih spojeva mora da postoji zapis.
69. Ispitivanje zavarenih spojeva metodama bez razaranja mora se izvršiti po celom obimu zavarenog spoja.
Ispitivanja bez razaranja može da obavlja samo pravno lice koje ispunjava zahteve SRPS ISO/IEC 17025 za odgovarajuću vrstu i
metodu ispitivanja.
Ispitivanja bez razaranja mora vršiti lice čija je stručna osposobljenost potvrđena u skladu sa SRPS EN ISO 9712 i to najmanje za
nivo II.
70. Najmanji procenat zavarenih spojeva koji se mora ispitati radiografskom metodom je 50%.
Procenat zavarenih spojeva određuje se u odnosu na broj zavarenih spojeva izvedenih u toku jednog dana.
U slučaju da je jedan ili više zavarenih spojeva izvedenih u toku jednog dana neispravno mora se izvršiti ponovno ispitivanje svih
zavarenih spojeva izvedenih tog dana.
71. Svi zavareni spojevi na gasovodu koji se postavljaju u zemljišni pojas ili pružni pojas, u tunele, na mostove, na nadzemne i
ukopane prelaze preko ili ispod puteva i pruga i na prelaze preko vodenih tokova, kao i u naseljenom mestu i pojasu crpilišta
vode za piće, moraju se 100% radiografski ispitati.
72. Radiografski se 100% moraju ispitati i svi zavareni spojevi na, mernim stanicama, regulacionim stanicama, merno-
regulacionim stanicama, kao i na svim drugim nadzemnim delovima gasovoda.
73. Svaki zavareni spoj za koji se utvrdi da je neispravan mora se popraviti i ponovo ispitati.
74. Ispitivanje radiografskom metodom vrši se u skladu sa SRPS EN ISO 17636-1 do 2, a nivoi prihvatljivosti greške se određuju
u skladu sa SRPS EN 12517-1.
21
75. U zavisnosti od prečnika gasovoda i pritiska, pored ispitivanja radiografskom metodom, mogu se odrediti i dodatna
ispitivanja zavarenih spojeva drugim metodama bez razaranja.
76. Ispitivanje ultrazvukom mora biti u skladu sa SRPS EN 583-1 do 6. Ručno ultrazvučno ispitivanje zavarenih spojeva debljine
veće od 8 mm vrši se u skladu sa SRPS EN ISO 17640. Nivoi prihvatljivosti greške se određuju u skladu sa SRPS EN ISO 23279
i SRPS EN ISO 11666.
77. Ispitivanje penetrantima mora biti u skladu sa SRPS EN ISO 3452-1 do 6. Nivoi prihvatljivosti greške se određuju u skladu sa
SRPS EN ISO 23277.
78. Ispitivanje magnetnim česticama vrši se u skladu sa SRPS EN ISO 17638. Nivoi prihvatljivosti greške se određuju u skladu
sa SRPS EN ISO 23278.
79. Pre početka izgradnje gasovoda potrebno je odrediti radni pojas koji će u toku gradnje biti na raspolaganju izvođaču radova.
Radni pojas mora da bude prilagođen prečniku gasovoda, vrsti i količini iskopa, kao i mogućnosti manipulisanja mašinama.
Postojeći objekti koji leže u radnom pojasu, ne smeju da budu ugroženi.
80. Visina pokrivnog sloja cevi mora biti u skladu sa 7. 56-58 ovih uslova, pri čemu pokrivni sloj cevi ne bi trebalo da prelazi 2
m, osim u sledećim slučajevima:
1) na mestima na kojima konfiguracija tla to zahteva;
2) na mestima na kojima može doći do izdizanja tla usled smrzavanja podzemnih voda;
3) ukoliko postoji rizik od erozije tla;
4) kod vodotokova.
81. Profil i osiguranje stranica rova treba odrediti prema dimenzijama cevi i prema propisima za zemljane radove.
82. Rov za polaganje gasovoda mora biti iskopan tako da se postavljanjem gasovoda u rov postigne projektovani položaj
gasovoda i spreči nedozvoljeno naprezanje u materijalu cevi.
83. Gasovod mora biti zaštićen od podlokavanja, plavljenja, nestabilnosti tla, odrona zemlje i drugih opasnosti koje mogu usloviti
pomeranje ili dodatno opteretiti cevi. Nadzemni delovi gasovoda i njegovi sastavni delovi (koji nisu ograđeni) moraju biti
zaštićeni od neposrednog oštećenja, ako to posebni uslovi zahtevaju.
84. Za polaganje pojedinačnih cevi i deonica mora se obezbediti potrebna oprema tako da se osigura ravnomerno spuštanje cevi,
bez udara i štetnog sabijanja. Nije dozvoljena pojava plastičnih deformacija cevi. Za polaganje izolovanih cevi moraju se koristiti
odgovarajuća pomoćna sredstva, kao na primer trake ili valjci.
85. Polaganje gasovoda u rov u kome se nalazi voda, dozvoljeno je samo ako se osigura pravilno oslanjanje gasovoda.
86. Zatrpavanje gasovoda se mora vršiti u, što je moguće kraćem roku, nakon polaganja cevi i geodetskog snimanja gasovoda.
87. Položeni gasovod, zatrpava se materijalom iz iskopa. Materijal iz iskopa mora biti sitan, bez krupnih komada zemlje i
kamenja, da ne bi došlo do oštećenja izolacije.
88. Ako je rov iskopan na kamenitom terenu, gasovod se mora položiti u zaštitni sloj peska.
89. Udubljenja u dnu rova i iskopani prostor za pristup zavarivača gasovodu treba zatrpati da bi se izbegli nedozvoljeni naponi.
90. Prilikom zatrpavanja rova za cevi na saobraćajnim površinama, treba se pridržavati tehničkih pravila za izradu kolovoznih
konstrukcija.
91. Na odstojanju od 0,3 m do 0,5 m iznad gornje ivice cevi gasovoda, u rov se mora postaviti traka sa odgovarajućim
92. Trasa gasovoda mora biti vidno obeležena posebnim oznakama. Razmak između oznaka za obeležavanje gasovoda ne sme
biti veći od 200 m na ravnom delu trase. Na svakom mestu promene pravca trase gasovoda moraju biti postavljene oznake.
3. Na prolazu gasovoda ispod vodenih tokova, kanala, puteva i pruga, oznake za obeležavanje trase gasovoda i znaci za
upozorenja moraju biti postavljeni sa obe strane vodenog toka, kanala ili puteva i pruga.
22
94. Oznaka na prolazu gasovoda ispod železničke pruge, ne sme se postaviti na rastojanju manjem od 10 m od ose krajnjeg
koloseka.
95. Oznaka na prolazu gasovoda ispod puta, ne sme se postaviti na rastojanju manjem od 1 m od spoljne ivice kolovoza.
96. Oznaka na prolazu gasovoda ispod kanala, ne sme da se postavi bliže od 5 m od ose nasipa kanala.
97. Na prolazu gasovoda ispod plovnih reka i kanala, sa obe strane prolaza na odstojanju od po 200 m uzvodno i nizvodno od ose
gasovoda, mora se postaviti znak zabrane sidrenja.
PE gasovodi
98. Gasovodi od PE cevi moraju da zadovolje sve zahteve u skladu sa serijom standarda SRPS EN 12007-1, SRPS EN 12007-2,
SRPS EN 12007-4 i SRPS EN 12007-5.
99. Na odstojanju od 0,3 m do 0,5 m iznad gornje ivice cevi gasovoda, u rov se mora postaviti traka sa odgovarajućim
100. T. 79-97 ovih uslova primenjuju se i na gasovode od PE cevi.
ODORIZACIJA
101. Prirodni gas koji se distributivnim gasovodnim sistemima isporučuje domaćinstvima, kao i prirodni gas koji se
distribuira PE cevima mora biti odorisan.
Odorizacija se vrši u skladu sa standardom SRPS ISO-TS 16922.
Sredstvo za odorizaciju mora biti netoksično i neškodljivo u količinama koje su u upotrebi i ne sme izazivati koroziju i mora biti
u skladu sa standardom SRPS ISO-TS 16922.
Ispitivanje sredstava za odorizaciju vrši se u skladu sa SRPS EN ISO 13734.
102. Količina sredstva za odorizaciju mora biti tolika da omogućava prepoznavanje prisustva gasa u vazduhu u količini većoj od
petine donje granice eksplozivnosti u svakoj tački distributivnog gasovodnog sistema u kome je obavezna odorizacija.
103. Potrebna koncentracija odoranta etil merkaptana u najudaljenijoj tački distributivnog gasovodnog sistemaje 9-21 mg/m3 pri
normalnim uslovima.
104. Potrebna koncentracija odoranta tetrahidrotiofena u najudaljenijoj tački distributivnog gasovodnog sistema (THT) je 12-23
mg/m3 pri normalnim uslovima.
105. Kontrola koncentracije sredstva za odorizaciju u prirodnom gasu vrši se u skladu sa standardom SRPS ISO-TS 16922.
O izvršenoj kontroli koncentracije sredstva za odorizaciju koju vrši operator distributivnog sistema sačinjava se pismeni izveštaj.
106. Operator distributivnog sistema aktom definiše uslove i način odorisanja u skladu sa propisima.
107. Odorant etil merkaptan kao sredstvo za odorizaciju može se koristiti do 31. decembra 2022. godine.
MERNE, REGULACIONE I MERNO-REGULACIONE STANICE
108. U pogledu funkcionalnih zahteva merne stanice (MS) moraju biti u skladu sa SRPS EN 1776.
109. U pogledu funkcionalnih zahteva regulacione stanice (RS) moraju biti u skladu sa SRPS EN 12186.
110. MRS se u zavisnosti od vrste i veličine mogu postaviti u:
1) posebnom objektu;
2) na otvorenom prostoru;
3) pod zemljom.
23
111. Na ulaznom gasovodu u MRS, kao i na svim izlaznim gasovodima iz MRS moraju se postaviti protivpožarne slavine.
112. Ulazna i izlazne protivpožarne slavine iz stava 1. ovog člana moraju biti udaljene od MRS najmanje 5 m, a najviše 100 m, i
mogu biti smeštene i izvan ograde MRS.
113. U slučaju kada su ulazna i/ili izlazna protivpožarna slavina izvan ograde MRS, iste se moraju zaštiti od neovlašćenog
rukovanja i manipulacije.
114. MRS moraju biti ograđene kako bi se sprečio pristup neovlašćenim licima.
115. Ograda merno-regulacione stanice mora da obuhvati zone opasnosti i mora biti minimalne visine 2 m.
116. MRS kapaciteta do 160 Nm3/h ne moraju da imaju ogradu.
117. Ukoliko je merno-regulaciona stanica na otvorenom prostoru, sa ili bez nadstrešnice, ograda mora biti udaljena minimalno
10 m od stanice.
118. Ako se MRS nalazi u ograđenom prostoru industrijskog objekta može biti i bez sopstvene ograde, ali vidno obeležena
tablama upozorenja i zaštićena od udara vozila.
119. Krovna konstrukcija objekta u koji se postavlja merno-regulaciona stanica mora biti takva da u slučaju natpritiska popusti
pre zidova objekta.
120. Zidovi, podovi i krovna konstrukcija objekta u koji se postavlja merno regulaciona stanica moraju biti izgrađeni od
negorivog materijala i materijala bez šupljina u kojima bi mogao da se zadrži gas.
121. Vrata na spoljnim zidovima objekta u koji se postavlja merno regulaciona stanica moraju se otvarati prema spoljnoj strani, a
brave sa unutrašnje strane moraju se otvarati bez ključeva.
122. Prostorija objekta u kojoj se vrši merenje i/ili regulacija pritiska ne sme imati staklene površine.
123. Prolazi cevi i električnih vodova kroz zidove nepropusne za gas između prostorija objekta u kojoj se vrši merenje i
regulacija pritiska gasa i eventualnih susednih prostorija moraju biti nepropusni za gas.
124. Prostorija MRS mora imati gornje i donje ventilacione otvore za prirodno provetravanje.
125. Ventilacioni otvori moraju biti postavljeni tako da sprečavaju skupljanje gasa u prostoriji, pri čemu donja ivica donjeg
otvora mora biti smeštena na visini od maksimalno 15 cm iznad poda, a gornji otvori na najvišoj tački prostorije.
126. Veličina ukupne površine ventilacionih otvora određuje se proračunom.
127. Površina donjih otvora mora biti minimalno 80% od površine gornjih ventilacionih otvora.
128. Površina gornjih ventilacionih otvora, bez obzira na proračun ne može biti manja od 1% od površine poda prostorije stanice.
129. Ventilacioni otvori moraju biti opremljeni sa zaštitnom mrežicom sa okcima do 1 cm2. Površina otvora je korisna površina
bez fiksnih zaštitnih žaluzina.
130. Odredbe t. 109-128 primenjuju se i na merne stanice i na regulacione stanice.
ISPITIVANJE GASOVODA
131. Pre puštanja u rad gasovod se ispituje na čvrstoću i nepropusnost.
132. Procedura i metod ispitivanje mora biti u skladu sa standardom SRPS EN 12327.
133. Pritisak ispitivanja na čvrstoću za PE gasovode mora biti određen u skladu sa SRPS EN 12007-2
134. Ako se kao ispitni medijum koristi voda ona mora biti čista, sa dodatim inhibitorima korozije kada je to neophodno.
135. Ispitivanje se obavlja pri zatrpanom rovu kako bi se izbegao uticaj temperaturnih promena. Ukoliko je temperatura zemlje u
neposrednoj blizina gasovoda manja od 2 °C mora se dodati antifriz.
24
136. Minimalni ispitni pritisak prilikom ispitivanja PE GASOVODA, merne, regulacione, i merno-regulacione stanice na
čvrstoću ispitni pritisak mora biti veći od maksimalnog radnog pritiska (MOP) za 50%.
137. Maksimalni ispitni pritisak za ispitivanje čvrstoće gasovoda i njegovih sastavnih delova ne sme izazvati obodna naprezanja
veća od minimalne granice tečenja materijala cevi.
138. Pri ispitivanju gasovoda na čvrstoću ispitni pritisak mora da se održava najmanje 1 h.
139. Minimalni ispitni pritisak prilikom ispitivanja gasovoda i njegovih sastavnih delova na nepropusnost mora biti
jednak maksimalnom radnom pritisku (MOP).
140. Pri ispitivanju gasovoda na nepropusnost ispitni pritisak mora da se održava najmanje 24 h.
141. Gasovod se smatra nepropusnim ako merenja temperature i pritiska pokažu da je količina ispitnog medijuma nepromenjena
tokom ispitivanja.
142. Sklopovi sastavljeni od cevi i fitinga mogu se ispitati pre ugradnje u gasovod u sledećim slučajevima:
1) kada ne mogu biti ispitani nakon ugradnje u postojeću instalaciju;
2) kada treba da se postave u blizini fabričkih postrojenja koja ne mogu biti zaštićena od posledica neuspešnog ispitivanja;
3) kada se proceni da posledice neuspešnog ispitivanja opravdavaju prethodno ispitivanje.
Navedeni sklopovi ne moraju se nakon ugradnje ponovo ispitivati na čvrstoću i nepropusnost, ali svi zavareni spojevi kojima se
sklop ugrađuje u gasovod moraju biti 100% radiografski ispitani.
143. Ispitni medijum koji se koristi za ispitivanje mora se odstraniti iz gasovoda tako da ne utiče štetno na okolinu.
144. Svi izveštaji i zapisi o ispitivanju gasovoda i njegovih sastavnih delova moraju biti potpisani od strane odgovornog izvođača
radova i lica koje vrši stručni nadzor.
145. Nakon ispitivanja, a pre puštanja u rad gasovoda i njegovih sastavnih delova sastavlja se elaborat o punjenju prirodnim
gasom, koji sadrži:
1) tehnički opis gasovoda;
2) tehnološki postupak operacija prilikom punjenja;
3) planirano vreme početka i završetka operacija prilikom punjenja;
4) pritisak do koga će se gasovod puniti i količina prirodnog gasa potrebna za punjenje;
5) procenu količine prirodnog gasa koja će se ispustiti u atmosferu u postupku zapunjavanja gasovoda.
XIII ELEKTRIČNE INSTALACIJE I UREĐAJI NA GASOVODU
146. Električne instalacije i uređaji se postavljaju po pravilu van zona opasnosti od eksplozije.
Ako je ugradnja ovih instalacija i uređaja u zonama opasnosti uslovljena tehnološkim zahtevima, ugradnja i izvođenje instalacija
i uređaja moraju se sprovesti na način i po postupku koji su utvrđeni posebnim propisima.
147. Električne instalacije i uređaji koji se ugrađuju na gasovode i na njihove sastavne delove moraju biti u granicama nazivnih
vrednosti (nazivne snage, napona, struje, frekvencije, vrste pogona, grupe paljenja i sl.) i zaštićeni od dejstva vode, električnog,
hemijskog, termičkog i mehaničkog dejstva.
148. Električne instalacije i uređaji koji se postavljaju na gasovode i na njegove sastavne delove mogu biti ugrađeni u kanalima
koji se ne provetravaju, samo ako je takva gradnja uslovljena tehnološkim zahtevima.
149. Na mestima koja nisu ugrožena eksplozivnom smešom, a kanalima su povezana sa mestima ugroženim tom smešom, mora
se na odgovarajući način sprečiti prodor gasa.
25
150. Strujna kola za dovod električne energije u objekat ili u odeljenje objekta koje je ugroženo eksplozivnom smešom moraju
imati prekidač postavljen na pristupačno mesto koje nije ugroženo tom smešom ili prekidač za isključenje u glavnom strujnom
kolu.
151. Uređaji i objekti na gasovodu moraju biti zaštićeni od negativnog uticaja usled atmosferskog pražnjenja.
152. Uređaji i oprema na gasovodu moraju biti ugrađeni tako da se onemogući pojava statičkog elektriciteta koji bi mogao da
prouzrokuje paljenje eksplozivne smeše.
153. Uređaji i oprema koji su sastavni delovi električnih instalacija moraju ispunjavati uslove propisane posebnim propisima u
pogledu konstruktivnih osobina, kvaliteta i vrste materijala, kao i načina i uslova ugradnje.
154. Uređaji za merenje i regulaciju koji se ugrađuju na gasovod i njegove sastavne delove, moraju ispunjavati uslove u skladu sa
standardom SRPS EN 1776.
KORIŠĆENJE I ODRŽAVANJE GASOVODA
155. Gasovod i njegovi sastavni delovi moraju se koristiti, kontrolisati i održavati na način da se obezbedi njihov siguran,
pouzdan i bezbedan rad.
156. Operator distributivnog sistema prirodnog gasa mora obezbediti odgovarajući pritisak u sistemu, zahtevani nivo odorizacije
u sistemu i sigurnost isporuke sa sistema odgovarajućim načinom održavanja.
157. Korišćenje, kontrolisanje i održavanje gasovoda i njegovih sastavnih delova vrši se u skladu sa standardom SRPS EN
12007-1.
158. Korišćenje, kontrolisanje i održavanje mernoregulacionih, mernih, i regulacionih stanica vrši se u skladu sa standardima
SRPS EN 12186 i SRPS EN 1776.
159. Operator distributivnog sistema donosi akt kojim definiše način i uslove korišćenja, kontrole i održavanja gasovoda u skladu
sa ovim pravilnikom i drugim važećim propisima.
160. Puštanje gasovoda u rad, kao i isključivanje gasovoda iz rada vrši se prema SRPS EN 12327.
161. Revitalizacija gasovoda ili dela gasovoda se obavlja prema standardu SRPS EN 12007-4.
162. Dalja uputstva su data u standardu SRPS EN 12007-1, odnosno SRPS EN 12007-2, ili SRPS EN 12007-3 u zavisnosti od
materijala od koga se gasovod izrađuje
163. Naknadno povećanje pritiska (MOP) u postojećim gasovodima mora biti u skladu sa SRPS EN 12007-4.
164. Za prekvalifikaciju gasovoda u smislu naknadnog povećanje maksimalnog radnog pritiska (MOP) mora se izraditi projekat
prekvalifikacije koji mora sadržati sledeće:
1) dokaz o upotrebljenim materijalima pri izgradnji gasovoda;
2) dokaz da izgrađeni gasovod može izdržati naprezanja koja proizilaze iz novoplaniranog MOP odnosno DP;
3) dokumentaciju za obnovu dela postojećeg gasovoda ukoliko je to neophodno da bi isti mogao izdražati naprezanja pri novom
MOP;
4) ispitivanje gasovoda za novi MOP u skladu sa ovim pravilnikom.
DALJINSKI NADZOR I UPRAVLJANJE I SISTEM VEZA
165. U cilju ostvarivanja bezbednog i nesmetanog prenosa informacija koje se odnose na korišćenje i održavanje distributivnih
gasovoda neophodno je obezbediti sistem za daljinski nadzor i upravljanje i sistem veza za merno-regulacione stanice.
166. Merno-regulacione stanice nominalnog kapaciteta preko 25.000 m3/h moraju imati sistem za daljinski nadzor i upravljanje
koji može da obezbedi daljinski prenos sledećih podataka:
1) časovni i dnevni protok prirodnog gasa;
2) pritisak na mestu merenja protoka prirodnog gasa;

26
3) temperaturu na mestu merenja protoka prirodnog gasa;
4) status položaja (otvoreno/zatvoreno) ulazne protivpožarne slavine ispred merno-regulacione stanice;
5) ulazni i izlazni pritisak;
6) diferencijalni pritisak na svakom filteru, ako se u merno-regulacionoj stanici vrši filtriranje;
7) ulaznu i izlaznu temperaturu;
8) status položaja (otvoreno/zatvoreno) svakog sigurnosnog prekidnog ventila;
9) pritisak iza svakog stepena regulacije kod višestepenih regulacija;
10) položaj kontrolnog ventila za ograničenje protoka ili pritiska gasa, kada takav ventil postoji na merno-regulacionoj stanici;
11) hemijski sastav prirodnog gasa tamo gde postoje gasni hromatografi i ako postoje tehničke mogućnosti.
167. Merno-regulacione stanice nominalnog kapaciteta preko 10.000 m3/h moraju imati obezbeđen daljinski prenos podataka iz
t. 164 (1-5).
168. T. 164 i 165 odnose se i na merne stanice i regulacione stanice u skladu sa funkcijom koju imaju u sistemu za distribuciju
prirodnog gasa.
169. U cilju ostvarivanja bezbednog i nesmetanog prenosa informacija koje se odnose na korišćenje i održavanje gasovoda
neophodno je obezbediti telekomunikacione usluge za prenos podataka i govora sa operatorom distributivnog sistema.
27
PRILOG 1
uz Ugovor o stvaranju tehničkih uslova za priključenje objekta na distributivni sistem

prirodnog gasa JP »Srbijagas«, Novi Sad-Uslovi za izradu projektno-tehničke
dokumentacije
28
29
30
31
32
33
34
Prilog 1
GRAFIČKI PRIKAZI ZONA OPASNOSTI

35
36
37
38

Potpis:

39
6.5.4. POSEBAN PRILOG O PRIMENJENIM PROPISANIM MERAMA ZAŠTITE NA RADU, PROTIVPOŽARNE

ZAŠTITE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
SADRŽAJ:
1. OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU OBJEKATA I INSTALACIJA
2. PRIMENJENE MERE ZAŠTITE NA OBJEKTIMA, INSTALACIJAMA I POSTROJENJIMA
3. DUŽNOSTI I OBAVEZE RADNIKA KOJI IZVODE RADOVE PREMA OVOM PROJEKTU
4. OPŠTE NAPOMENE I OBAVEZE
5. UTICAJ PRIRODNOG GASA NA ŽIVOTNU SREDINU
6. POSTUPCI KOJE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU ISTICANJA GASA, POŽARA, I POMOĆ UGROŽENIM
LICIMA
7. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU PRI RUKOVANJU GASNIM INSTALACIJAMA
8. ZAKLJUČAK
6.5.4.1. OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIŠĆENJU OBJEKATA, INSTALACIJA I
POSTROJENJA
Opasnosti i štetnosti kod mašinske opreme i instalacija pod pritiskom

- Nepravilno izvršeno dimenzionisanje gasovoda i opreme i nepridržavanje važećih propisa i standarda;
- Nepravilan izbor opreme;
- Nepravilno postavljen gasovod, nepraavilno postavljen raspored opreme i armature i mehaničko oštećenje;
- Nekvalitetno izvedene cevi,armatura i spojevi;
- Pojava korozije;
- Pojava požara;
- Pojave eksplozivnih smeša;
- Pojava statičkog elektriciteta;
- Nestručno i nepravilno rukovanje i održavanje;
- Pojava buke;
- Nemogućnost pražnjenja pojedinih delova instalacije.
6.5.4.2. PRIMENJENE MERE ZAŠTITE NA OBJEKTIMA, INSTALACIJAMA I POSTROJENJIMA
Primenjene mere zaštite kod mašinske opreme i instalacija pod pritiskom

- Izvršeno je pravilno dimenzionisanje instalacije uz primenu važećih tehničkih normativa I standarda.
- Cevna instalacija je stabilno postavljena, čime je osigurana od dilatacionih deformacija. Instalacija je tako postavljena
da je onemogućeno njeno mehaničko oštećenje.
- Spajanje instalacije se vrši odgovarajućim nastavcima, priključcima i zavarivanjem, koje vrši atestirani varilac.
Spajanje cevi i prirubnica izvešće se elektrolučnim zavarivanjem. Svi zavareni spojevi moraju biti izvedeni u pogledu
klasa kvaliteta po standardu JUS C.T3.010. Nakon zavarivanja izvešće se radiografsko snamanje varova prema JUS
C.T3. standardu.
- Izbor cevi i armature je pravilno izvršen za ovu vrstu instalacije. Projektom je predviđeno I izvršeno propisno
ispitivanje instalacije na čvrstoću i nepropusnost.
- Po završenoj montaži je predviđeno i izvršeno bojenje nadzemne instalacije u cilju zaštite od korozije i odgovarajuća
izolacija podzemnog dela instalacije.
Projektom je takođe predviđeno:

- Da se po završenoj montaži investitoru predaju atesti ugrađenog materijala i opreme,
- premošćenje prirubničkih spojeva u cilju sprečavanja pojave statičkog elektriciteta,
- postavljanje potrebnih natpisa upozorenja.
Napomena: instalacijom mogu rukovati samo obučena i za to ovlašćena lica.

40
6.5.4.3 DUŽNOSTI I OBAVEZE RADNIKA KOJI IZVODE RADOVE PREMA OVOM PROJEKTU
1. Radnik je dužan da radi sa punom pažnjom radi bezbednosti svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih
radnika na koje njegov rad može da ima štetno dejstvo, da se pridržava utvrđenih mera zaštite na radu, da pravilno
rukuje oruđima za rad i opasnim materijalima, da postupa po uputstvu proizvođača, po uputstvu za bezbedan rad koje
utvrdi preduzeće, i da se stara o sprovođenju i unapređivanju zaštite na radu.
2. Radnik ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se
osposobljava za njihovo sprovođenje. (čl. 32 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, Sl. glasnik RS br. 101/05)
3. Radnik je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan u zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne
materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu i da sa njima pažljivo rukuje. (čl. 35 Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS br. 101/05)
4. Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i radnoj okolini u kkojima su sprovedene mere
bezbednosti i zdravlja na radu. (čl. 9 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS br. 101/05)
5. Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa,
odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod
promene procesa rada koja može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. (čl. 27 Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu, Sl. glasnik RS br. 101/05)
6. Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima,
opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje njega lično ili drugih
zaposlenih. (čl. 36 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS br. 101/05)
Pored ovoga, bitno je naglasiti da pri normalnim uslovima rada nema ispuštanja gasa na zemljište ili u vodu, vibracija, jonizujućih i
nejonizujućih zračenja.
6.5.4.4. OPŠTE NAPOMENE I OBAVEZE

1. Izvođač radova je obavezan da uradi elaborat o uređenju gradilišta. Gradilište se priprema, koristi, održava, a objekat
rekonstruiše uz primenu mera zaštite na radu prema elaboratu za uređenje gradilišta. (čl.1 Pravilnika o sadržaju elaborata o
uređenju gradilišta, Sl. glasnik RS br. 31/1992)
2. Preduzeće koje proizvodi oruđe za rad na mehanizovan pogon dužno je da uz svako proizvedeno oruđe priloži na srpskom
jeziku:
1. uputstvo za upotrebu i bezbedan rad;
2. uputstvo za održavanje sa propisanim rokovima pregleda;
3. propisanu javnu raspravu;
4. izveštaj o rezultatima ispitivanja oruđa za rad kojim se dokazuje da su primenjene mere zaštite na radu i da je
oruđe bezbedno za rad. (čl. 12, Deo drugi, Obezbeđivanje zaštite na radu, Zakon o zaštiti na radu, Sl. glasnik RS
br. 42/1991)
3. Preduzeće je dužno da izvesti nadležnu inspekciju rada o početku svoga rada, rada svoje jedinice, kao i o promenama
tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama bitno menjaju uslovi rada, najkasnije osam dana pre početka rada. (čl.49,
Deo treći, Prava, obaveze i odgovornosti u obezbeđivanju i sprovođenju zaštite na radu, Zakon o zaštiti na radu, Sl. glasnik
br. 42/1991)
4. Prilikom nabavke oruđa za rad i uređaja, uz dokumentaciju koja se prilaže uz oruđe za rad i uređaje, moraju se pribaviti
podaci o njihovim akustičkim osobinama iz kojih će se videti da buka na radnom mestu i u radnim prostorijama neće
prelaziti dopuštene vrednosti. (čl.2, Deo prvi, Osnovne odredbe, Zakon o zaštiti na radu, Sl. glasnik RS br. 42/1991)
5. Ako je za ispunjenje uslova o dopuštenim vrednostima buke potrebno preduzimanje posebnih mera (prigušivači buke,
elastična polaganja i sl.) u pomenutoj dokumentaciji moraju biti naznačene i te mere. (čl. 62, Zaštita od buke, Zakon o zaštiti
životne sredine, Sl. glasnik RS 66/1991 sa dopunama br. 83/1992, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 53/1995)
6. Preduzeće je obavezno da utvrdi radna mesta sa posebnim uslovima rada, ukoliko takva postoje, i da u skladu sa njihovim
specifičnostima preduzme odgovarajuće posebne mere zaštite na radu. (čl. 30, Deo prvi, Osnovne odredbe, Zakon o zaštiti
na radu, Sl. glasnik RS 42/1991)
41
6.5.4.5. UTICAJI PRIRODNOG GASA NA ŽIVOTNU SREDINU

Samozapaljivost prirodnog gasa
Temperatura paljenja nekog gasa je ona temperatura pri kojoj se gas, mešan sa vazduhom u određenoj razmeri, sam zapali. Razlog
nastanka samozapaljivosti je povećana temperatura u zasićenoj smeši koja stupa u reakciju. Pri običnoj temperaturi oksidacija se
obavlja polagano i neprimetno. Pošto smeša gasa sa vazduhom brzo sagoreva i ima veliku brzinu prostiranja plamena, to se ovaj vid
sagorevanja naziva eksplozija. Ako se temperatura smeše gasa i vazduha povećava, onda će i gornja granica samozapaljivosti biti viša,
a donja niža.
Ukoliko gas nekontrolisano izlazi iz cevovoda u nekoj prostoriji i meša se sa vazduhom, dobija se smeša gas-vazduh. Brzina širenja
plamena u zavisnosti od gustine smeše je 2000 - 3000 m/s. Do samozapaljenja i eksplozije najčešće dolazi zbog nepravilnog
rukovanja, kvara na ventilu ili plameniku, slabog zaptivanja armature i uređaja i sl.
Ukoliko bi došlo do neispravnosti na električnim instalacijama i do pojave varničenja, postojala bi velika opasnost da dođe do paljenja
gasa, pa čak i eksplozije, ukoliko on curi iz instalacije.
Prednosti korišćenja prirodnog gasa u odnosu na druga goriva
Prirodni gas zbog svojih povoljnih karakteristika ima poseban značaj u zaštiti životne sredine. Kako je zagađivanje životne sredine
neophodno sprečiti na samom mestu nastanka zagađenja, to se upravo na primeni prirodnog gasa baziraju programi zaštite i
unapređenja životne sredine, jer prirodni gas prilikom sagorevanja ne oslobađa štetne gasove, nema dima ni čađi. (čl.5, Zakon o
osnovama zaštite životne sredine, Sl. list SRJ br. 24/1998)
Radi zaštite vazduha od zagađivanja i sprečavanja posledica koje nastaju zagađivanjem vazduha, predviđene su mere kontrole i
zaštite, kao i sve neophodne tehnološke i tehničke mere koje obezbeđuju da emisija u vazduhu bude ispod propisanih vrednosti. (čl. 18,
Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. list SRJ br. 53/1995)
Primenom prirodnog gasa kod gasnih aparata iz ovog projekta eliminiše se čađ, SO2 i drugi štetni gasovi koji su inače produkti
sagorevanja ugljeva i naftnih derivata. Godišnje je ispuštano u atmosferu oko 6000 sumpornih jedinjenja, hiljade tona čađi i pepela.
Primenom gasa oslobađaju se uglavnom obradive površine zemljišta za odlaganje pepela i šljake, uz eliminaciju troškova njihovog
transporta do deponija.
Najveći deo zagađivanja vazduha potiče iz raznih procesa pri proizvodnji i potrošnji energije, uglavnom pri procesu sagorevanja.
Glavni zagađivači su:
- elektroprivreda (termoelektrane i toplane);
- saobraćaj;
- industrijska ložišta (kotlovi i industrijske peći);
- ložišta u širokoj potrošnji (individualna ložišta).
Zavisno od vrste goriva, ovi zagađivači emituju, uglavnom, sledeće štetne materije:
- ugljenmonoksid (CO);
- sumpordioksid (SO2);
- azotne okside (NOx);
- ugljovodonike (CmHn) i
- čvrste čestice (čađ i leteći pepeo).
Za ilustraciju smanjenja emitovanih količina štetnih materija u atmosferu može poslužiti komparacija uticaja upotrebe gasa,
ekstralakog lož ulja i mrkog uglja, pri čemu su donje toplotne vrednosti navedenih goriva:
- gas: 0.034 GJ/m3;
- ulje: 0.041 GJ/l;
- mrki ugalj: 0.01675 GJ/kg.
Za usvojenu časovnu potrošnju gasa od 10000m3/h i ekvivalentne količine lož ulja i uglja, za jednaku proizvodnju energije, dobijaju se
sledeće vrednosti:
vrsta goriva jed. mere časovna potrošnja CO SO2 NOx CmHn čestice
3
prirodni gas m 10000 0.03 0.0002 0.017 0.001 nema
mrki ugalj t 20.3 0.85 0.136 0.002 0.136 0.136
lož ulje kg 8000 0.034 0.071 0.017 0.004 0.01
Iz tabele se vidi da su satne emisije CO za mrki ugalj veće 28 puta od satnih emisija koje se dobijaju pri sagorevanju mrkog uglja na
istim uslovima, SO2 oko 680 puta, a čvrstih čestica kod sagorevanja gasa praktično nema. Nešto je povoljnija situacija u pogledu
upotrebe lož ulja, ali su i tu znatno veće emisije štetnih materija, posebno SO2. Iz navedenog se vidi da se upotrebom prirodnog gasa
drastično smanjuje zagađenje životne sredine.
Gasne instalacije su tako izvedene da u normalnim okolnostima ne može doći do havarije, a ako se to ipak desi u atmosferu će isteći
samo ograničena količina gasa. U gasnim stanicama (GMRS, MRS, RS i dr.) su predviđene višestruke mere zaštite od požara i buke.
Ako dođe do povećanja pritiska, ventil sigurnosti će preko odušnih cevi ispustiti manju količinu gasa u atmosferu i trenutno rasteretiti
42
instalaciju od previsokog pritiska. Ako pritisak gasa i dalje raste, u dejstvo stupa blokadni ventil sigurnosti koji sprečava dalje isticanje
gasa.
Pošto je prirodni gas lakši od vazduha, ukoliko dođe do njegovog nekontrolisanog isticanja iz instalacija, on će otići u atmosferu bez
ikakvih štetnih posledica po okolinu, ali samo ukoliko ne dođe do njegovog paljenja. Ukoliko dođe do paljenja prirodnog gasa, tj. do
požara ili eksplozije, posledice bi bile velikih ali ograničenih razmera. Prvo, došlo bi do materijalne štete i eventualnog povređivanja ili
smrti zatečenog ljudstva na objektu ili u neposrednoj blizini objekta. Produkti sagorevanja prirodnog gasa nisu opasni po okolinu,
međutim, ukoliko dođe do požara ili eksplozije, došlo bi do disperzije čvrstih čestica i čađi, zatim, do uništenja biljnog i životinjskog
sveta na ograničenom prostoru, kao i do znatnog toplotnog zračenja koje bi moglo da dovede do poremećaja mikroklimatskih uslova
za neko ograničeno vreme.
Preventivna zaštita životne sredine sprovodi se redovnim investicionim održavanjem i pregledima, u skladu sa internim pravilima
distributera gasa.
6.5.4.6. POSTUPCI KOJE TREBA PREDUZETI U SLUČAJU ISTICANJA GASA I POŽARA I POMOĆ
UGROŽENIM LICIMA
Postupak u slučaju isticanja gasa i požara

Pri radu sa gasovima treba biti obazriv jer se manipulacija prirodnim gasom ubraja u delatnosti sa povećanom opasnosti, imajući u
vidu njegove fizičke i hemijske osobine, kao što su zapaljivost i eksplozivnost. Požari, eksplozije i druge nesreće uglavnom nastaju
usled nestručnog rukovanja instalacijom i nedovoljnog poznavanja osobina prirodnog gasa. Apsolutno pravilo za područje primene i
rada sa gasom je: “ZABRANA PUŠENJA”.
Pri pojavi požara treba brzo i efikasno postupiti na sledeći način:
- zatvoriti dovod i odvod gasa, zatvaranjem ventila ispred i iza mesta požara,
- prekinuti napajanje električnom energijom,
- ukloniti svako lice koje nije aktivno angažovano u borbi sa vatrom,
- upotrebiti aparate za gašenje požara,
- vatrom zahvaćenu elektro opremu ne gasiti vodom, već samo ugljendioksidom ili suvim prahom,
- obavestiti vatrogasnu brigadu telefonom, ako je potrebno.
Kod gašenja, treba kontrolisati požar i čekati dok gas izgori. Treba imati u vidu da se požar u izvesnim granicama može kontrolisati,
dok se to ne može reći za eksploziju, čija se veličina ne može pretpostaviti, kao ni posledice te eksplozije.
Postupak u slučaju ugroženih lica
Pri pojavi opekotina treba se pridržavati sledećeg:
- ne kvasiti i ne ispirati opečenu površinu nikakvim tečnostima ni rastvorima,
- ne dodirivati opekotine rukama i ne skidati plikove,
- što pre postaviti prvi zavoj preko cele opečene površine,
- u nedostatku zavoja, opečene površine uviti u čist čaršav ili platno, košulju ili drugi tekstilni materijal koji se nalazi pri ruci,
- bolje je opekotinu ostaviti otvorenu nego je zavijati u prljavo rublje ili zavoj,
- više puta u toku transporta do bolnice dati opečenom tečnosti da pije (vodu sa malo soli, limunadu, mleko, čaj i sl.)
- pri skidanju odela sa opečenog treba biti oprezan, ako je deo odeće prilepljen uz kožu, odseći ga makazama i ostaviti na
koži, jer ako se nasilno skida, može se otrgnuti i opečena koža, što jako boli i otvara put infekciji,
Kad se na nekoj osobi zapali odeća, opasnost za njen život je neposredna, a može biti otklonjena samo odlučnom akcijom spasavanja.
Osobu kojoj gori odeća treba zaustaviti i odmah položiti na pod, jer se kretanjem vatra još više razbuktava, a plamen brzo obuhvata
glavu i najosetljivije delove tela, što najčešće dovodi do teških opekotina.
Opekotine nastale dejstvom visoke temperature nastale usled požara, prema dubini oštećenja tkiva dele se na četiri stepena:
- I stepen: koža je crvena, otečena i bolna, plikova nema, zahvaćen je samo površinski sloj kože, natkožica,
- II stepen se, u zavisnosti od zahvaćenosti kože po dubini, deli na dva stepena:
o IIa: koža je izrazito crvena, otečena, vlažna i jako bolna, prisutni su plikovi tankog zida ispunjeni bistrom
žućkastom tečnošću, zahvaćen je površni deo kože po dubini,
o IIb: boja kože je mešavina crvene i blede, plikovi su debelog zida, ispunjeni bistrom ili sukrvičavom tečnošću i
često prsli, to je duboka opekotina koja još uvek ne zahvata celu debljinu kože,
- III stepen: koža je bledo žuta ili braonkasta, suva, otečena i bezbolna zbog uništenja nervnih završetaka i kapilarne mreže,
zahvaćena je puna debljina kože,
- IV stepen: koža je žućkaso-braonkasta ili ugljenisana, suva, neosetljiva, sa mnogobrojnim plikovima koji su prsli i sasušeni,
osim kože zahvaćena su i dublja tkiva.
-
43
6.5.4.7. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU PRI RUKOVANJU GASNIM INSTALACIJAMA
U toku eksploatacije gasne instalacije mora se pridržavati sledećag:

1. Instalacijom mogu rukovati samo obučena i za to ovlašćena lica.
2. Instalacija se jedino može koristiti u svrhu za koju je namenjena, odnosno za prirodni gas, i na nju se mogu priključiti
jedino uređaji koji su namenjeni za prirodni gas.
3. Rukovalac gasnog postrojenja mora da vodi knjigu rada u koju treba da unosi sledeće podatke: potrošnju gasa, radni
pritisak i temperaturu, koncentraciju gasa merenu gasnim detektorom.
4. Potrebno je obezbediti stalnu kontrolu nad funkcionisanjem instalacije i uređaja, kao i potrebne mere zaštite od svih
vrsta oštećenja.
5. U ograđenom prostoru na kome je smešten objekat GMRS treba preduzeti potrebne preventivne mere za sprečavanje i
umanjenje posledica eventualnog požara, tako što će se odstraniti sav zapaljivi materijal, kao i obezbediti pristup u
slučaju potrebe intervencije.
6. Vatrogasna oprema mora uvek biti u pripravnosti za dejstvo, i u tom cilju je treba zaštititi od eventualnih oštećenja.
7. Na svakoj strani zaštitne ograde moraju biti istaknute table sa upozorenjima na opasnost.
8. U slučaju i najmanje neispravnosti gasne instalacije, korisnik je dužan da momentalno obustavi ekploataciju te gasne
instalacije sve dok se uzrok neispravnosti ne otkloni.
6.5.4.8. ZAKLJUČAK
Za smanjenje ili sprečavanje štetnih uticaja sprovedene su sledeće mere:

- Izgradnja objekta je predviđena aktom o uređenju prostora.
- Projektna dokumentacija je urađena u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, prilozima i predviđenim merama za
otklanjanje požarne opasnosti.
- Lokacija objekta je odobrena od strane nadležnih inspekcija.
Projektom su predviđene sve potrebne mere za siguran i bezbedan rad gasnih instalacija.

Potpis:

44
6.6. NUMERIČKA DOKUMENTACIJA

45
6.6.1. PRORAČUNI
1. Sastav i svojstva prirodnog gasa:

metan CH4: 87.82%
etan C2H6: 7.96%
propan C3H8: 0.58%
CmHn: 0.03%
azot: N2: 2.36%
CO2: 1.25%
100%
Donja toplotna moć na normalnim uslovima (0oC i 1013 mbar): Hd =33340 kJ/Nm3
Gustina na normalnim uslovima: n =0.802 kg/Nm3
Relativna gustina (za vazduh je =1) dv = 0.62
Granice zapaljivosti u vazduhu (zapreminski): 4-16%
Max brzina paljenja: 0.35 m/s
Temperatura paljenja u vazduhu: 943K (670oC)
Temperatura sagorevanja (=1): 2273K
Koeficijent viška vazduha za potpuno sagorevanje: =1.2
2. Pritisak gasa
Prema podacima distributera, pritisak gasa (manometarski) u razvodnom postrojenju MRS "ZASTAVA"
na mestu priključka je 1-4bar (man.).
3. Količina gasa
Količina gasa merodavna za dimenzionisanje gasovoda je 250 Sm3/h.
4. Dimenzionisanje priključnog gasovoda
Prečnik cevi računa se po formuli:
354 *Vn *  n
d= [mm],
 w
gde su:
Vn, Nm3/h – protok gasa
n, kg/m3 – gustina gasa na normalnim uslovima
, kg/m3 – gustina gasa na radnim (pogonskim) uslovima
w, m/s – preporučena brzina gasa u gasovodu.
Gustina gasa na pogonskim uslovima je:

p T0
=n [kg/m3]
p0 T
n =0.802 kg/Nm3
po=1.01325 bar
p =(1-4)bar; uzima se p= 1.01325+1=2.01325 bar
To=273 K
T=273+10=283 K
Rezultati proračuna daju se tabelarno.
Proračun se daje za priključni pritisak p1= 1bar.

46
Tabelarni rezultati proračuna prečnika gasovoda
PRIKLJUČNA NADZEMNA ČELIČNA DEONICA I ZAVRŠNA

NADZEMNA ČELIČNA DEONICA
Oznaka i jedinica mere Iznos
Ulazni podaci
3
V, m /h 250
p, bar (manometarski) 1.0
T, K 283
Razultati
, kg/m3 1.54
du, mm 107.1
Usvojena cev
ds x s, mm 114.3x3.6
Materijal Čelik
Standard SRPS EN ISO 3183
w, m/s 4
PE gasovod
Ulazni podaci
V, m3/h 250
p, bar (manometarski) 1
T, K 283
Razultati
, kg/m3 1.54
du, mm 90
Usvojena cev
ds x s, mm 110x10
Materijal POLIETILEN SDR11 (S-5)
PN10
Standard SRPS EN 1555-3, 1555-4
w, m/s 5.7
47
IZLAZNI CEVOVOD MRS

Ulazni podaci
V, m3/h 250
p, bar (manometarski) 0,3
T, K 283
Razultati
, kg/m3 1.00
du, mm 125
Usvojena cev
ds x s, mm 133x4
Materijal Čelik
Standard SRPS EN ISO 3183
w, m/s 4.5
5. Hidraulički proračun (proračun pada pritiska)
Proračun pada pritiska vrši se prema formuli Revnoarda:
p12-p22=46742*dv*L*Vn1.82*Du-4.82 , gde je:

p1(bar)– aps.pritisak na pičetku deonice
p2(bar) – aps. pritisak na kraju deonice
dv(-)=0.802/1.293=0.62 – relativna gustina gasa u odnosu na vazduh
L(km)=1.2*Ls - proračunska dužina deonice,
gde je Ls(km) stvarna dužina deonice
Vn(Nm3/h) - protok gasa na normalnim uslovima
Du(mm) - unutrašnji prečnik deonice
Proračun se daje za priključni pritisak p1= 1bar.
P1=1bar (man)
DEONICA 1: PRIKLJUČNA NADZEMNA ČELIČNA DEONICA
p1(bar)=1bar+1.01325=2.01325bar – aps.pritisak na pičetku deonice

p2(bar) – aps. pritisak na kraju deonice
L(km)=1.2*Ls =1.2*0.01=0.012km – proračunska dužina deonice,
Vn(Nm3/h) = 250Nm3/h - protok gasa na normalnim uslovima
Du(mm)=107.1mm – unutrašnji prečnik deonice
p2=2,0129bar
DEONICA 2: PE GASOVOD
P2(bar)=2.0129bar – aps.pritisak na pičetku deonice

48
P3(bar) – aps. pritisak na kraju deonice

L(km)=1.2*Ls =1.2*0.211=0.2532km – proračunska dužina deonice,
Du(mm)=90mm – unutrašnji prečnik deonice
P3=1.996bar
DEONICA 3: PE GASOVOD
P3bar)=1.996bar – aps.pritisak na pičetku deonice

P4bar) – aps. pritisak na kraju deonice
L(km)=1.2*Ls =1.2*0.009=0,0108km – proračunska dužina deonice,
Du(mm)=107.1mm – unutrašnji prečnik deonice
P4=1.995bar
p=0.01825bar = 0.87%<10%
6. Odorizacija
Shodno Pravilniku o gasovodima pritiska do 16bar na mestu priključka gasovoda predviđena je

odorizacija gasa.
Predviđen je apsorpcioni odorizator, i to:
Model OAP- 01 – OD-JU – Inđija (ili dr.)
Teh. podaci
radni pritisak do 4 bara,
zapremina rezervoara odorizatora V=0,006 m³,
radna zapremina rezervoara Vr=0,0045 m³,
kapacitet odorizacije za količinu gasa do 250 m³/h,
regulaciona klapna sa skalom i mehanizmom za fino podešavanje DN50 PN 16,
svi elementi odorizatora izrađeni su od nerđajućeg kiselo-otpornog čelika X5CrNi18-10,
rezervoar odorizatora izolovan,
nivokaz sa tačnošću očitavanja od 0,5 kg,
na izlaznom vodu odorizatora ugrađen je ventil za fino podešavnje parcijalne struje gasa DN15 PN16
ispod odorizatora nalazi se sigurnosna posuda u slučaju izlivanja odoranta,
odorizator podesan za upotrebu odoranta etil merkaptana ili tetrahidrotiofena,
punjenje odorizatora tetrahidrotiofenom (4 kg)
Odorizator se smešta u metalnu kućicu.

49
Ugrađuje se na samoj lokaciji priključka gasovoda u kompleksu mernih linija na lokaciji MRS
»ZASTAVA« na parceli br. 7405/122.
U grafičkom delu dat je prikaz cona opasnosti za odorizator.
7. MERNOREGULACIONA STANICA
Za date podatke:
Vn=250 Nm3/h
Pul=(1-4)bar7.01325bar (man.)
Pizl=0.3bar (300mbar – man.))
odabira se tipska mernoregulaciona stanica G-160 (qmax= 250m3/h) – proizvod GASTEH-Inđija.
Specifikacija opreme MRS data je od strane proizvođača-GASTEH u donjoj tabeli.

50
34. Metalno postolje 1

33. Metalna ku}ica 2300x2100x900 1 ^el. reb. lim
32. Nosač MRS UNP 1
31. Elektromski korektor 0,7 – 2 bar 1 Tip: EK-220 "ELSTERS"
30 Rotaciono merilo protoka 1:160 DN80 PN16 1 Tip: Rabo G-160 "ELSTERS"
29. Sigurnosno odušni ventil R1/2"/3/4" 2 Tip:211 "GASTEH"
28. Regulator pritiska gasa DN40 PN16 2 Tip:121-BV "GASTEH"
27. Filter za gas DN50/40 PN16 2 Tip:414/1 "GASTEH"
26. Kuglasta slavina prirubnička DN80 PN16 5 Tip: "POLIX"
25. Kuglasta slavina prirubnička DN50 PN16 2 Tip: "POLIX"
24. Kuglasta slavina navojna R1/2" PN16 4 „ENOLGAS“
23. Rasteretni ventil R1/2" 3 Tip:372/40 "GASTEH"
22. Manometar R1/2" 2 0  600 mbar "Wika"
21. Manometar R1/2" 1 0  10 bar "Wika"
20. Bimetalni termometar R1/2" R1/2" 2 -20+40C „WIKA“
19. Holender spoj R3/4" 2 "GASTEH"
18. Holender spoj R1/2" 4 "GASTEH"
SRPS ISO
17. Koncentrična redukcija 88,9/48,3 x3,2 2 P235TR1
3419
SRPS ISO
16. "T" komad 88,9 x 3,2 3 P235TR1
3419
SRPS ISO
15. "T" komad 60,3 x 2,9 1 P235TR1
3419
SRPS
14. Luk 90 R1,5D 88,9x3,2 3 P235TR1
M.B6.821
SRPS
13. Luk 90 R1,5D 60,3x2,9 1 P235TR1
M.B6.821
SRPS
12. Luk 90 R1,5D 26,9x2,6 8 P235TR1
M.B6.821
SRPS
11. Luk 90 R1,5D 21,3x2,6 14 P235TR1
M.B6.821
10. Prirubnički spoj sa premošćenjem DN80 PN16 13 S235 JRG2 -
09. Prirubnički spoj sa premošćenjem DN50 PN16 5 S235 JRG2 -
08. Prirubni~ki spoj sa premošćenjem DN40 PN16 4 S235 JRG2 -
SRPS EN
07. Grlata prirubnica DN80 PN16 16 S235 JRG2
1092-1
SRPS EN
1092-1
SRPS EN
1092-1
SRPS EN
04. Bešavna cev 88,9x3,2 P235TR1
10220
SRPS EN
10220
SRPS EN
10220
SRPS EN
10220
Poz. Naziv Pozicije Dimenzija Kom. Materijal, tip Napomena
GASTEH
PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU GASNE I ENERGRTSKE OPREME, IN@ENJERING I TRGOVINU
IN\IJA, SRBIJA
51
IME I PREZIME POTPIS NARU^ILAC :

Momir Antonić,
ODG.PROJEK:
dipl.maš.ing.
PROJEKTANT OBJEKAT : MRS
SARADNIK :
PROJEKAT :
RAZMERA : NAZIV CRTEŽA : MRS – Q= 250 m3/h DATUM : BROJ CRTE@A :

X/2019 GT-MRS.70/19
p1=1-4 bar, p2= 300 mbar dvolinijska
MRS je predviđena za postavljanje uz objekat potrošača-fabrička hala UNIOR, uz nepropusan fasadni

zid bez otvora čija vatrootpornost iznosi min 0.5h, na sopstvenom metalnom postolju visine 30cm
postavljenom na temelj.
U grafičkom delu dat je prikaz cona opasnosti za MRS.
Ispred MRS predviđena je zaporna kuglasta slavina DN100PN16.
Na izlazu iz MRS na fasadi hale predviđena je na dohvat ruke kuglasta gasna slavina prirubnička- glavni
zaporni cevni zatvarač DN125PN16 iza kojeg će se projektovati i izgraditi unutrašnja gasna instalacija
(UGI) u drugoj fazi gasifikacije.
Mernoregulaciona stanica isporučuje se i ugrađuje kao kompletan proizvod GASTEH, izrađena,

kompletirana i ispitana u svemu prema propisima, zahtevima distributera (SRBIJAGAS) i sa izvedenim
svim potrebnim električnim međuvezama za uzemljenje i izjednačenje potencijala tako da preostaje samo
Nadomak MRS predviđena je propisana mobilna oprema za početno gašenje požara – dva PP-
aparata S-9.

Potpis:

52
6.6.1. PROCENJENA VREDNOST PROJEKTOVANIH RADOVA
PREDMER I PREDRAČUN
53
PREDMER I PREDRAČUN
(isporuka i montaža)
UNIOR COMPONENTS D.O.O.

GASOVOD I MRS
(MAŠINSKI DEO)
Poz Opis pozicije j.m. kol. x j. cena = iznos
1 Cevi za gasovode od polietilena

kvaliteta SDR11, PN10
 110x10mm m 207 x 1.800,00 = 372600,00
2 Spojnice za elektrofuziono spajanje

SPG-110 SDR11 kom 3 x 1.200,00 = 3600,00
3 Koleno 90o za elektrofuziono spajanje

KOS90-110 SDR11 kom 5 x 1.650,00 = 8250,00
4 Koleno 45o za elektrofuziono spajanje

KOS45-110 SDR11 kom 3 x 1.350,00 = 4050,00
5 Zaštitna cev na prolazu gasovoda ispod

industrijske pruge, kompletno sa odušnom cevi,
u svemu prema grafičkoj
dokumentaciji.
Obe cevi su čelične bešavne, Č 1212,
SRPS EN 10216-2:2014
Dužina zaštitne cevi L=6m.
Dimenzija zaštitne cevi je x

odušne cevi60.3x2.9
Pozicija obuhvata kompletnu izradu zaštitne cevi

sa odušnom cevi, sa čišćenjem, antikorozivnom
zaštitom vidnog dela odušne cevi i
izolacijom
zaštitne cevi i podzemnog dela odušne
cevi
dvostrukim hidroizolacionim premazom kao za
čelične podzemne gasovode.
Nadzemni deo odušne cevi posle antikorozivne
zaštite obojiti dvostrukim premazom
žutom
žutom uljanom bojom. kompl. 2 x 95.000,00 = 190000,00
6 Čelični cevovod za početnu i završnu

deonicu
54
gasovoda koje se postavljaju nadzemno, čelična

bešavna cev Č1212, SRPS EN 10216-
2:2014
x m 4 x 4.300,00 = 17200,00

114.3x3.6 m 18 x 4.300,00 = 77400,00
7 Kovani fiting za prethodnu poziciju:

Luk hamburški, R=1.5D,
SRPS M.B6.821:
60.3x2.9, 90o kom 1 x 2.450,00 = 2450,00

114.3x3.6, 90o kom 6 x 7.300,00 = 43800,00
Koncentrične redukcije,
prema prema SRPS ISO 3419
d1/d2
/ kom 1 x 6.000,00 = 6000,00

/ kom 1 x 8.000,00 = 8000,00
8 Za sav pomoćni materijal za izvođenje poz.6-7

(tehnički gasovi, elektrode za zavarivanje i dr.)
daje se 30% kom 1 x 52.250,00 = 52250,00
9 Gasna kuglasta slavina na čeličnom

nadzemnom gasovodu, prirubnička, i
to:
DN50PN16 (ispred i iza odorizatora) kom 2 x 19.000,00 38000,00

DN100PN16 (izlazna PP slavina) kom 1 x 36.000,00 36000,00
DN100PN16 (ispred MRS) kom 1 x 36.000,00 36000,00
DN125PN16 (na izlazu iz MRS-PPV) kom 1 x 43.000,00 43000,00
10 ODORIZATOR APSORPCIONI
proizvod OD-JU-INĐIJA (ili dr.), i to:
Pozicija obuhvata odorizator, kućicu

odorizatora i početno punjenje
10.1 Odorizator model OAP-1-
Teh. podaci:
- radni pritisak do 4 bara,
-zapremina rezervoara odorizatora
V=0,006 m³,
-radna zapremina rezervoara Vr=0,0045
m³,
-kapacitet odorizacije za količinu gasa do
250m3/h
55
-regulaciona klapna sa skalom i

mehanizmom za
fino podešavanje DN50PN16
-svi elementi odorizatora izrađeni su od
nerđajućeg
kiselo-otpornog čelika X5CrNi18-10
-rezervoar odorizatora izolovan
-nivokaz sa tačnošću očitavanja od 0.5kg
-na izlaznom vodu odorizatora ugrađen je
ventil
za fino podešavanje parcijalne struje gasa
DN15PN16
-ispod odorizatora nalazi se sigurnosna
posuda
u slučaju iulivanja odoranta
-odorizator podesan za upotrebu odoranta
etil merkaptana ili tetrahidrotiofena
10.2 Kućica odorizatora metalna
10.3 Usluga punjenja apsorpcionog

odorizatora
tip OAP-01 odorantom
tetrahidrotiofen
(THT), količina odoranta 4 kg
kompl. 1 x 777.000,00 777000,00
11 Podzemna gasna slavina za PE

gasovod
sa produžnim vretenom u isporuci
POLIETILENSKI SISTEMI NOVI
SAD
(ili dr.)
Pozicija obuhvata:
Ventil za gas, PE100, SDR11 d110

kom 1
Ugradbena garnitura 90-110 kom 1
Ugradbena garnitura 125-225 kom 1
Spojnica, PE100, SDR11, ELGEF PLUS d110 kom 2
(Pristupni šaht sa metalnim poklopcem

je
obuhvaćan građevinskim porojektom) kompl. 1 x 69.000,00 69000,00
12 Čišćenje nadzemnog dela gasovoda od čeličnih

cevi, antikorozivna zaštita dvostrukim
premazom
osnovnom bojom i dvostruki premaz
žutom
uljanom bojom. m2 8 x 1.200,00 = 9600,00
13 Prelazni komad PE/Č 110/114.3mm

za nadzemnu ugradnju kom 2 x 24.900,00 49800,00
56
14 Radiografsko snimanje zavarenih

spojeva na
nadzemnom čeličnom delu gasovoda u obimu 50000,00
paušalno
100%
15 Ispiranje gasovoda i opreme hladnom

vodom
do pojave potpuno čiste vode na izlazu
iz
instalacije. paušalno 50000,00
16 Sušenje instalacije produvavanjem

kompr.
vazduhom, zatim produvavanje azotom ili 30000,00
drugim
inertnim gasom. paušalno
17 Ostali sitan potrošni i pomoćni 50000,00

materijal
18 Geodetsko snimanje otvorenog gasovoda na trasi paušalno 100000,00
19 TIPSKA MERNOREGULACIONA STANICA

za prirodni gas G-160 - proizvod GASTEH
na sopstvenom metalnom postolju.
Osnovni teh. Podaci

Vn=250 Nm3/h
Pul=(1-4)bar (man.)
Pizl=0,3 bar (man.)
Mernoregulacionu stanicu, prema
grafičkom
prikazu i specifikaciji isporučioca
(GASTEH),
čini sledeća oprema:
57
58
Mernoregulaciona stanica isporučuje

se i
ugrađuje kao kompletan proizvod
GASTEH,
izrađena, kompletirana i ispitana u
svemu
prema propisima, zahtevima
distributera
(SRBIJAGAS) i sa izvedenim svim potrebnim
električnim međuvezama za uzemljenje
i izje-
dnačenje potencijala tako da preostaje
samo
kompl. 1 x 2.700.000,00 2700000,00
20 PP aparat S-9 kom 2 x 15.000,00 = 30000,00
22 PRIPREMNO-ZAVRŠNI RADOVI
Pripremni radovi:
Obezbeđenje gradilišta, priprema

magacina,
smeštaj ljudstva, alata i materijala, upoznavanje
sa objektom i tehničkom
dokumentacijom,
uzimanje mera, trasiranje instalacija,
usaglašavanje sa drugim fazama i dr.;
Završni radovi:
Ispitivanje na čvrstoću i nepropusnost, puštanje

u rad, probni rad, postavljasnje tabli upozorenja,
i dr., konačan obračun i primopredaja.
Za pripremno završne radove

daje se 6% od ukupnog iznosa kom 1 x 291.672,00 = 291672,00
UKUPNO: 5152872,00
59
Potpis:

60
6.7. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA
(prema navedenom sadržaju)
1. Kopija plana-trasa gasovoda i položaj MRS

2. Podužni profil gasovoda
3. Preseci rova gasovoda
4. Aksonometrijske šeme priključne i završne deonice gasovoda
5. Tehnološka šema gasovoda
6. Detalj ugradnje podzemne gasne slavine
7. Cone opasnosti od eksplozija

Potpis:

6 Projekat Ma Inskih Instalacija Kompletan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

6 Projekat Ma Inskih Instalacija Kompletan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

6 Projekat Ma Inskih Instalacija Kompletan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OPŠTA DOKUMENTACIJA

6.1. NASLOVNA STRANA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA

PROJEKAT MAŠINSKIH INSTALACIJA

Investitor: JP „SRBIJAGAS“ Novi Sad, Narodnog fronta br. 12

DISTRIBUTIVNI GASOVOD, GASNI PRIKLJUČAK I MRS

Vrsta tehničke IDP-IDEJNI PROJEKAT

Naziv i oznaka dela 6- projekat mašinskih instalacija

Za građenje/izvođenje nova gradnja

Odgovorno lice Vladeta Mnojlović

Odgovorni projektant: Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.

Broj dela projekta: 865.1/18.

Mesto i datum: Kragujevac, III/2020.

ДРАГАН Digitally signed by ДРАГАН

6.2. SADRŽINA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA

6.1. Naslovna strana projekta mašinskih instalacija

6.3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA

AGENCIJA „KON.FORMA INŽENJERING”

Odgovorno lice/zastupnik: Vladeta Mnojlović

Broj dela projekta: 865.1/18.

6.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA

Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.

Odgovorni projektant Mr Dragan Lazarević Dipl. maš. inž.

6.5. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

6.5.1. TEHNIČKI OPIS

Za potrebe snabdevanja prirodnim gasom FABRIKE „Unior Components“ d.o.o. u Kragujevcu

U prvoj fazi gasifikacije predviđena je izgradnja gasovoda sa mernoregulacionom stanicom MRS na

- distributivni gasovod od PE cevi MOP 4bar-nedostajući deo distributivne mreže od mesta

-distributivni gasovod od PE cevi-gasni priključak na parceli potrošača prečnika 110x10mm (do

Na mestu priključenja predviđena je ugradnja odorizatora kapaciteta 250m3/h.

Drugom fazom gasifikacije izgradiće se unutrašnja gasna instalacija.

Investitor je distributer gasa JP SRBIJAGAS.

Podloge za projektovanje su:

-projektni zadatak investitora

Povezivanje distributivnog gasovoda od PE sa zadatim mestom priključenja na lokaciji MRS ZASTAVA

Dimenzija PE gasovoda je 110x10mm.

Ulazak PE gasovoda u tle obezbeđuje se zaštitnom čeličnom cevi DN150.

Gasni priključak završava se uz fasadu objekta prelaznim komadom PE/Č.

Izlazak PE gasovoda iz tla obezbeđuje se zaštitnom čeličnom cevi DN150.

Čelična cev DN100 redukuje se na DN50 i povezuje sa MERNOREGULACIONOM STANICOM.

Spajanje delova PE gasovoda predviđeno je sučeonim zavarivanjem.

Ukupna dužina gasovoda je ~218m:

Minimalna dozvoljena rastojanja spoljne ivice gasovoda od drugih gasovoda,

Na trasi postoje sledeća ukrštanja sa drugim nadzemnim i podzemnim infrastrukturnim objektima:

-1 (jedno) ukrštanje sa podzemnim gasovodom.

-1 (jedno) ukrštanje sa lokalnom industrijskom saobraćajnicom.

Sva ukrštanja prikazana su na podužnom profilu gasovoda.

Dubina ukopavanja na ukrštanju sa lokalnom industrijskom saobraćajnicom iznosi 135cm od gornje

Zaštitni pojas gasovoda je po 1m od ose gasovoda na obe strane.

Po završenoj montaži gasovod se ispituje na čvrstoću i nepropusnost.

Pritisak ispitivanja na čvrstoću mora biti određen u skladu sa SRPS EN 12007-2.

Ispitni medij je vazduh, azot ili dr. inertni gas.

1. ENERGETIKA u svojim uslovima nije navela dubine svojih energetskih kablova.

3. SRBIJAGAS NIJE DOSTAVIO DRUGE USLOVE OSIM ONIH KOJI SU SADRŽANI U

MERNOREGULACIONA STANICA MRS

Pritisci gasa (manometarski) su:

Ulazni pritisak : pul=(1-4) bar

Izlazni pritisak: pizl=300mbar, u skladu sa tehnologijom potrošača.

Lokaciju MRS odredio je investitor.