Dejan ĐorĐević

Kraj i beskraj
Pesme
Dejan Đorđević

KRAJ
I BESKRAJ

Pesme
ZAPISI POD KRSTOM
 Kraj i beskraj

ZAPISI POD KRSTOM

Razdvajaju me na pola Osmišlјavaju

u bele kvadrate
U isprekidane linije Gube
me u beskonačnost Hod
hodim u prazno

***

Pođem da se odmerim
Stanem, obeležim korak Pa
opet u prazno.

***

Ispred, nigdina Iznad,

kameni krst Ispružim ruke,
zaplačem Savijem glavu,
uhvatim led.

***

Klečim pred sopstvenom senkom I

nemo se preobražavam u zid.

7
Dejan Đorđević

***

Izgovorim, ne čuju me
Pristanem, ne poveruju mi
Raspnu me, iskrvarim Zamka
sam u zamci.

***

Da mogu iz kože, pa gore

Pticama, nebu, tebi
I opet u ogledalo.

***

Evo vam pregršt stihova

Jedite, to je moja muka To
je moj sram
I kad vam ne bude dosta
Jedite moje kajanje.

8
 Kraj i beskraj

TRI SKICE ZA TRI PRIČE

Prva
Majka i sin.
Otac i ćerka.
Brat i sestra.
Na krstu raspeti Frojd.
„Majmunska posla“,
reče čovek
i razbi ogledalo

Druga
Žena ženu lјubi, prijatelјski, čulo
bi se. Žena i muškarac se lјube,
normalno, složili bi se. Muškarac
lјubi muškarca, bratski, reklo bi
se.

Treća
Nebo i Zemlјa.
Čovek i stena.
Vatra u ruci.
Orao na grudima.
9
Dejan Đorđević

BRAT PO ZAPISU

Pesniku Novici Tadiću

Uvredio si život,
I sreća ti nije bela
Snevaju umesto tebe.
U gradu za koji Đavo ne zna
Neznana želјa čeka.

Nosiš kožu
preusku.
Izlaziš iz sebe
Ogrnut božanskim ruhom
I vraćaš se u cipele
Da isteraš Demone
I sve žuriš
Da ne zakasniš za pesmu.

Šta je starije,pesniče:
Kokoška ili Oganj?

10
 Kraj i beskraj

KRSNO DRVO

Na plećima
Da me razapnu
Novi zapisi.

Nesporazum.

Još jedna uznemirenost Na

platnu.

11
Dejan Đorđević

TI KOJI SLIKAŠ

Ti koji slikaš
Potraži puževu kućicu
Ili kornjačin oklop .
Sakrij se.
Ne izlazi
Dok ne izdahneš sliku.
Na linijama sudbine, ustukni
Uspravi se ako možeš
I okači naslikano U
prazno.

12
 Kraj i beskraj

KAD SLIKAŠ

Gađaš
U želudac u glavu
Upleten, nemiran
Zalud što vidimo
Slikaš da ne slikaš.

Na zidovima
Stubovima
Slike neslike.

Uzlećeš, padaš Ideš,

posustaješ Po svetu
lutaš Slikar da
budeš.

Preplićeš, zaplićeš Da te
okače o zid čekaš. Drugo
ne umeš. Unuk Baba
Milevin.

13
Dejan Đorđević

AUTOPORTRET

Ne znam
Kada ću biti izgublјen.
Znam
Kada ću se pronaći.

To znači
Nema me.
Dakle, iskupio sam se.

14
 Kraj i beskraj

PRIJATELjI

Prijatelјi,
čujete li me?

Pokušavam da vam se obratim:

ne mogu kroz zid,
а vas je sve manje.

Kako verovati?

I budni sanjaju
I tu vas vidim, prijatelji , pospane.

15
Dejan Đorđević

TAMO DALEKO

Spavate.
Događa vam se.
Prevareni ste.

Pogled u dalјinu,
Da svako izabere
Svoju boju.

Probudite se,
Oprošteno vam je.

16
 Kraj i beskraj

DOGOREVA

Noćas je negde pala zvezda

и kap kiše pogodila je pticu u letu da me
nebo hoće kao stradalnika.

Sanjam telo usamlјeno nebu i

zemlјi grč da vratim.

Ponovo dogoreva.

17
Dejan Đorđević

GAVRANOVI

Probudio sam se u noć I

nisam znao gde sam.

Kroz visoku i mračnu gostinsku sobu

graktali su gavranovi u letu i odlazili na
Jug.

18
 Kraj i beskraj

GORI NOĆ

Javili mi
da se noć zapalila na jednom kraju,
raznoćila.

U požaru je izgoreo san.

Na drugom kraju
nema štete.

Ja sam sada vi
kad vam se oduzmu strast i strah.

Nešto se pretvorilo u vatru.

Ništa me ponovo uspavlјuje.

19
Dejan Đorđević

DA IZVRIŠTIMO PESMU

Da izvrištimo pesmu Da
je pošalјemo
Dejan Đorđević
У goru za vodu.
Celom svetu
У oči da je kažemo. Pa
da se uspavamo
Neiskusni i obični. Jer
jednoga dana Svakako,
Tamo gde je bila pesma,
Stajaće pesnica.

20
 Kraj i beskraj

MOKRA PESMA

Zašto si se nakišio, Kišni

čoveče, U kišnu noć.
Pa kišno pišeš.
Kišne ti misli padaju.
I u vodu sve pretvaraš. (čuje

se glas TV spikera)

Poplavlјena druga strofa pesme.

Otežano kretanje stihova.
Preduzimaju se sve mere Da se
reči evakuišu.

21
Dejan Đorđević

SUSRETI

Sreo sam pesnike

Slučajnike, Noćnike i
Danike, Uspavane i
probuđene. Slobodne i
zatočene. Sreli su i oni
mene.

22
 Kraj i beskraj

JEDNOM SAVREMENOM
PESNIKU

Možda čovečanstvo danas

Pada horizontalno,
rezignirano.

Ako mi se pričinjava,
dobro mi se čini.

Možeš li da kažeš, a da
ne psuješ?

23
Dejan Đorđević

SENIMA
NIKOLAJA TIMČENKA

Kao i koraci,
Reči ti bejahu odmerene. Sada,
bekstvo je u trajanju-Pazi da te
vreme ne zavede.

Putuj, filozofe,
Razgrni nebo
И dođi do svoje zvezde,
Desnom stranom.

Leve si se još za života odrekao.

24
 Kraj i beskraj

SLIKANESLIKA

List pšenice
I zrno paprike. Na

slici kokoška.

Dva stiha,
Linija ne posustaje.

U gradu plava smrt I

bela romantika.

Vrabac u ruci.

25
Dejan Đorđević

ZA JUČE, ZA
DANAS, ZA SUTRA

Zaboravio si pesmu
I sada se vraćaš vatri. Gori,
dok drugi pevaju.

Iz zagrlјaja ti beži jutro.

Zamerio si mu se.
Kuda?

Groblјe je nezaobilazno mesto Za

juče, za danas, za sutra. Idi, isplači
svoj život.

26
 Kraj i beskraj

MI SMO PRONAĐENI

U izgublјenom svetu
Mi smo pronađeni.

Ako nas nema u ovom vremenu

Ima nas u drugom.

Tišina u nama
Na pesmu je osuđena
Reč po reč.

I evo nas na vrhu ćutanja.

27
Dejan Đorđević

SAD ZNAŠ

Volim te pre i posle jela.

I zato se svakog popodneva
Uselјavam u tvoj stomak.
I živim kao podstanar. Svake
noći bliži sebi. Svakog dana
dalјi.

28
 Kraj i beskraj

SEDAM
OBRAĆANјA MARIJI

Prvo
Draga Marija, i danas je kišno kao i juče.
Kišni čovek piše kišnu pesmu, okišio u ovo
lјubavno doba. Znam da su sve emocije mokre.
Prokišnjava glupost.

Drugo
Odigralo se kako je bilo zapisano.
Ostatak tebe i mene samo na nas liči.

Treće
Na nebu crna tačka od lјubavnog krika,
usamlјeni oblak i tvoje bledo lice. Sve počinje i
završava se neverstvom. Bila je pesma i ti si bila
u njoj. Kad sve izgu-bim, opet sam na početku.

Četvrto
Korak na sivom kraju večnosti: zalјu-biti
se u sebe, prespavati noć i obećano jutro
dočekati u zagrlјaj dubine sopstve-nog
uma.

29
 Dejan Đorđević

Peto
Prostor je slojevit, a verige vremena
sputavaju. Treba lјubav oboriti, izbo-riti,
razoriti.

Šesto
Ja više ne umem da volim, a ne umem ni
da ćutim o lјubavi.

Sedmo
Draga Marija, ovde je vlažno i nepod-
nošlјivo. Neko je sve vreme plakao. Udaj se za
Majakovskog. Kad ja gubim, gubi moje srce.
Kad on gubi, gubi istorija.

30
NE/KAZAN
O
 Kraj i beskraj

NE/KAZANO

Korak u prazno.
Kao kletva pred sudom. Potraži
nebesku udicu u vetru. Iscedi iz
umornog cveta sok trenutka.

Pticama
Naredi da odlete do sunca.
Probudi mesec u podne
Da mu se dan ne nalјuti.
Kaži,
I beži.

33
Dejan Đorđević

PREVARENI

U večitoj podeli na nas i njih

Treba nešto promeniti.

Reći da su
najbolјi i najlepši.

Prevareni.
Od koga?

34
 Kraj i beskraj

SVAKOME TREBA RAT

U očima
U nozdrvama.
Na jeziku.
U pesmama i romanima.
Rat.
I vi koji ga nemate
Izmislite ga. Ratujte
duboko u sebi I tešite
se.
Smrt nećete promašiti.

35
Dejan Đorđević

MINULO

Bile su to godine Koje su

pojeli gladni.

Uživao sam u nesrećama. Radovao

se pomračenju sunca
I iščekivao propast sveta Kao i
svi razočarani.

Pisao sam zamućenu I

neodređenu poeziju.
Za romantiku je bilo kasno.
A bio sam blizu zida.

Kad taman,
А čovek je umočio jezik u čašu jogurta I
plјunuo na ispisani grafit „Dole snevači,
gore jahači“.

36
 Kraj i beskraj

PROJEKTI

Odredili su nam misiju i viziju. Cilјeve i

zadatke smo sami sebi
postavili.
Od ispitanih potreba sve nam je prioritet.
Svoj nervni sistem stavlјamo na analizu.
Postoje unutrašnje i spolјašnje pretnje.
Pokazatelјi su jasni i konkretni.
Sve je naše i sve je tuđe.
Pratiće nas dvadeset i četiri časa.
А onda će sve to oceniti
I staviti na listu čekanja. Od
života ni Ž.

37
Dejan Đorđević

A BOLI NOĆ

Grešan si.
Izvrćeš kožu.
Stavlјaš je na šilјak.
Nema ti oproštaja.
A boli noć
Kad znaš da je crna.

38
 Kraj i beskraj

NA TRGU

Već danima sam

Na trgu.

Umoran
Kao što je umoran i onaj
Čije ime nosi.

39
Dejan Đorđević

UČINILO MI SE

Sa terase gledam u obližnje brdo.

Kažu,
da tamo gde je zakopano blago
hoće vatra da se ukaže
onome kome je namenjeno.

Kasno je.
Gasim cigaretu.
Ulazim u kuću.
Vreme je za odmor.

40
 Kraj i beskraj

NIJE GREH

Čovek nije drvo, ni kamen, ni zemlјa.

Ni on nije lud-samo trenira Skok
naglavačke
U zamrznutu reku.

Mastilo nije sporno.

Nije bio heroj.

Ni svetac.
Nije uspeo.
Nije izdržao.
Odlučio je da se rodi.

Nije greh,
Već sklonište
S one strane.

41
Dejan Đorđević

UREZ U RIS

Belo boji crno.

Crno boji belo.
Belo i crno se boje.

Sve je obojeno.
Ostaju Urez u Ris.

42
 Kraj i beskraj

TEBI ZA ROĐENDAN

Znam da si se umorio od opraštanja,

zato spavaj,
и ne misli na lokalni autobus;
ionako kasni.

Otputovaćeš
u bolјi i razumniji svet Ovde
si jednačina sa tri nepoznate;
za bolјe i više nije bilo mesta.

Danas ti je rođendan.
Idealan,
da otputuješ.

43
Dejan Đorđević

TI ZNAŠ

Ti znaš
Greške ovoga vremena
I mane ovoga sveta Ne
izlaziš iz sebe.

U jednom uglu - vatra.

U drugom - ptica. Po
neka reč za utehu.

Sa svojim suncem
U svojoj senci Od
zlih sila svoj pepeo
braniš.

44
 Kraj i beskraj

TESKOBA

Misao isparava.
Plјuskovi u glavi.
Želјa što me noćas prati
može da strada, od mene,
od sebe.

45
Dejan Đorđević

ŠALjI DALjE

U ulici SRAMA,
sreo sam majmuna zaraženog poštenjem,
sišao je niz stepenice u podrum.
Okretao je veliki točak,
mleo ideje onih koji su dizali bune,
od njih pravio predivne krvavice
i služio ih na prijemima. Jeli ih
samo poznati, dobijali na
kilaži, slikali se za medije
I davali masna obećanja. U
ulici SRAMA sve je tako
normalno. Sačinio sam
izveštaj; spakovao u kovertu
i poslao jednom književnom časopisu, za
svaki slučaj.

46
 Kraj i beskraj

IZLAZ

Živimo slabi
i slobodni. U
kavezu.

Lica.
Reči.
Imena.

Drugi nas određuju,

razvrstavaju i
pridobijaju.

Razbiti.
Prekoračiti.
Otići.

Znamo,
a ostajemo.

47
Dejan Đorđević

OPROSTITE SE

Ispunili ste zapovest

I vaše umiranje
Nema nikakve veze sa vama.

Konačno,
Svet je postao lakši Za
jednu realnost.

Pokupite svoje stvari.

Oprostite se,
I ne gledajte iza sebe
Dok odlazite.
Možda se predomislite.

Predstava je završena.

48
MOLITVA UMORNOG
SNEVAČA
 Kraj i beskraj

MOLITVA UMORNOG
SNEVAČA

Ti nebu daješ boju, i mirise daješ zemlјi.

Noću mesecu oblik menjaš i zvezdama tuliš
sjaj.
Povrati meni misli bezvremene Što
često lutaju, zanesene.

51
Dejan Đorđević

PREĆUTANO

Između mene i pesme

Stajala je ptica.

Ćutanje.
Ćutanje.
Ćutanje.

52
 Kraj i beskraj

DOBOŠARI

Drugi lјudi, druga vremena

Ovde će doći.

Dobošari,
Umrlima sluh da vrate.

Moramo biti glasniji.

53
Dejan Đorđević

REČ DVE
O MOJOJ PORODICI

Moj deda nije bio heroj ni

učitelј ni političar.
Moj otac je bio građevinski radnik
sagradio je kuću
u kojoj živimo ja i moj brat.

Moja majka ima sedamdeset godina

svake nedelјe ide u crkvu prede i
plete vunene čarape i stalno govori:
Devojčice samo prave gluposti, nose
halјine i jedu sir.

54
 Kraj i beskraj

NAUČIĆU TE DEVOJČICE

Naučiću te, devojčice

kako se plјuje Mesec
u belo,
u gledac,
kako se smanjuju rastojanja
koja su drugi postavili
kako se oslobađa dubina od sreće.

Ispričaću im,
kako se može mrzeti ovaj svet a
zavisiti od jednog dodira.

Bože, pomozi mi
da ne zaboravim imena
mojih devojčica.

55
Dejan Đorđević

DRVO, NA NјEMU KUĆICA

Kad silazim sa drveta Na

kome je moja kućica Uvek
kažu:Božija kazna!

Silazim skoro svakog vikenda

Oni gledaju u moje cipele Ja u
njihove glave.

56
 Kraj i beskraj

CRNO- BELI SVET

Iza zazidanih prozora

U belom kvadratu
Vrišti plavi krug.

Uznemirava me činjenica da sam čovek.

Dolazi noć
Da oboji lјudsku sramotu.

57
Dejan Đorđević

SANјAM

Svake noći isti san:

Jedna koza, mačka i golub.
Koza obrsti granu na kojoj stoji golub.
Mačka pojede goluba.
Kažem, lanac ishrane. Ne
znam, odakle koza,
I ko nju šalјe,
I koga ona treba da pojede?
Krenem da tražim rešenje,
Dođem do ulaznih vrata,
Zazvonim, Pitam,
I dobijem odgovor:
„Bilo pa prošlo“.
I tako godinama.

58
 Kraj i beskraj

SLUČAJNO ZAPISANO

Dođem kući, izujem se.

Kad malo i neugledno stvorenje izađe

iz desne cipele.

Skinem kaput, a ono iz levog

rukava.

Legnem da spavam, ono ispod

ćebeta.

Uzmem knjigu, počnem da

čitam, i, kakva slučajnost:

Jedan književni lik

isti kao ono neugledno

stvorenje.

59
Dejan Đorđević

JA, PESNIK I LOVAC

Zapalilo se sutra.
У papučama gasimo požar: Ja,
pesnik i lovac,
U službi ljudi i životinja

Vatra je sastavni deo života, Čulo

se posle nesreće.

Mi smo morali dalјe:

U šume,
U oblake,
U san.

60
 Kraj i beskraj

PEVAJ

Prostor je ispunjen belezima.

Ja sam sakuplјač boja,
Da li svojom glavom ispod zemlјe,
Ili svojom pesmom na svome nebu?

Moja poetička pravila su jasna: Pevaj

da te ne bi opevali! Najteže će biti
nesrećnima, Tako će patiti zbog sebe.

61
Dejan Đorđević

KAD DOĐE DAN

Ja znam svoju smrt

Napamet
Recitujem je.

Ja je igram
Pevam je
I čekam.

Tako ću lepo vrisnuti Da

će procvetati šuma Kad
dođe dan.

62
 Kraj i beskraj

ZOVU ME

Dolaze mi,
tačno u ponoć.
Zovu da pođem.

Na trgu,
ja, crni kofer
i moja senka.

63
MI SÂM
 Kraj i beskraj

JESAM A NISAM

Ja sada nisam ono što jesam.

(Niti sam ono što hoću).
Ja sada jesam ono što nisam.
Ja sada jesam ono što moram.
Ja sada nisam JA.
Ja sam sada MI.

67
 POETSKE MINIJATURE
DEJANA ĐORĐEVIĆA

Nevelik je broj srpskih pesnika koji svoje

pesme oblikuju na način kako to čini Dejan
Đorđević. Rafinisanog jezika, do ogolјelosti,
gotovo oslobođe-nog metafore, on refleksije o
svetu u kome živi svojom poetskom presom sabija
u minijature, kratke po formi ali jezg-
rovite po značenju.
Pesme ovog pesnika neodolјivo podse-ćaju
na dela apstraktnih slikara, bez izražene
figurativnosti i prepoznat-lјivosti, već kao nešto
misaono, ne-stvarno, što samo kao pojam
zaokuplјa misli. Zato i ne čudi što su za pred-
loške nekih njegovih pesama uzeti mo-tivi iz
umetničke sfere, pre svega literature i slikarstva.
Kao i većina savremenih pesnika Đorđević je
sklon disonanci, ironiji, satiričnosti, paradoksu,
disparatnosti slika, a sve to sa cilјem
demistifika-cije stvaralačkog čina i dela,
odnosno
 Dejan Đorđević

njegovog odjeka u (d)uhu čitaoca. U tom

smislu indikativni su stihovi iz „Mokre
pesme“:
Poplavlјena druga strofa pesme.
Otežano kretanje stihova.
Preduzimaju se sve mere Da se
reči evakuišu.

Ironični iskorak kroz ove stihove koji

pretenduju začudnosti i izvornosti, raznorodnosti
asocijacija, nisu samo u fonetskoj, leksičkoj i
misaonoj kon-strukciji odlična ilustracija onoga
što ćemo pronaći i u većini Đorđeviće-vih
pesama. Oni ilustruju ne samo for-malnu
poetsku izražajnost, već i pesnikov odnos prema
stvarima, doga-đajima iz pesnikovog životnog
okru-ženja, pa do širenja na širi društveno
– politički plan. Naime, Đorđević nije
metafizički pesnik; apstraktno u njego-vim
pesmama je tek pomerena percepcija, ili bolјe
reći izabrani rakurs posmat-ranja, promišlјanja i
beleženja onoga što mu se čini zanimlјivim i
vrednim

70
 Kraj i beskraj

„opevavanja“. Nјemu predvidlјivo jedno-stavno

nije interesantno, odnosno njega interesuje
pronalaženje nepoznatog u po-znatom,
pojedinačnog u opštem, neobič-nog u
svakidašnjem. On uspešno izdvaja neočekivano
iz očekivanog, inovacijski presvlači
tradicionalno u novo ruho, uspešno izbegavajući
otrcane fraze uopštenosti. Ovakav postupak je
gotovo neizvodiv bez ironičnih osenčenja, gde
slike poprimaju efekat iskrivlјenog og-ledala,
kao na primer u prvoj strofi pesme „Sedam
obraćanja Mariji“:
Draga Marija,i danas je kišno kao i juče.
Kišni čovek piše kišnu pesmu, okišio u ovo
lјubavno doba. Znam da su
sve emocije mokre. Prokišnjava glupost. Ova
sintagma prokišnjava glupost
može se smatrati klјučnom u ciklusu „Ne/kazano“.
Kroz pesme ovog ciklusa provejava uglavnom ona
prašina koju su nam u oči bacali kojekakvi
„projektanti“ poslenjih dvadesetak godina. Većina
ovih pesama su satirički obojene, sa du-bokim žigom
surove realnosti koju smo

71
 Dejan Đorđević

proživlјavali i koju još uvek proživ-lјavamo. I

sam naslov jedne od pesama „Projekti“ nosi u
sebi podsmešlјivo i posprdno značenje. Od silnih
projekata spali smo na to da bukvalno preživlјa-
vamo jedući korenje, kako je to u jednom
trenutku jasno i saopštio jedan od klјuč-nih
„projektanata“. A u pesnikovoj in-terpretaciji to
izgleda ovako:
Odredili su nam misiju i viziju. Cilјeve i
zadatke smo sami sebi po-
stavili.
Od ispitanih potreba sve nam je
prioritet.
Svoj nervni sistem stavlјamo na ana-
lizu.
Pokazatelјi su jasni i konkretni.
Sve je naše i sve je tuđe.
Pratiće nas dvadeset i četiri časa.
А onda će sve to oceniti
I staviti na listu čekanja. Od
života ni Ž.
(Pesma „Projekti“) Po
svojoj konkretnosti, suštastveno-
sti, intrigantnosti i pre svega jedno-

72
 Kraj i beskraj

stavnosti, ova pesma me je neodolјivo

podsetila na čuvenu pesmu Nikite Sta-neskua
„Puška“. Oni koji su je čitali znaće o kakvoj
podudarnosti je reč.
Nezadovolјstvo postojećim, kao kon-
stantu, nosi većina pesnika. Pitanje je samo na
koji način će ga realizovati kroz svoje
stvaralaštvo. Dejan Đorđević je, u tom smislu,
buntovnik sa merom. On je uspeo da
sopstvenu stvaralačku svest uravnoteži sa
neminovnošću isto-rijskih dešavanja i da ih
svede u okvir objektivnosti.
Nebojša Devetak

73
 PJESMA BEZ GRANICA

(Nad rukopisnom zbirkom pjesama Kraj

i beskraj Dejana Đorđevića)

Nikada niko nije, vjerovatno zato što je to

nemoguće, izmjerio koliko je pro-stora, koliko
riječi, koliko stihova po-trebno da bi se pjesmom
saopštila neka istina, i to ne obična, ogolјena,
već is-tina iskazana prvenstveno pjesničkom
slikom u kojoj (i na kojoj) međusobno usk-
lađene refleksija i emocija imaju svoju
autonomiju i nikada jedna drugoj ne za-smetaju.
Mjera je, zato, u pjesnikovom srcu, u njegovom
poimanju svijeta, u nje-govoj potrebi da na
nenametlјiv način makar ukaže na to šta bi
trebalo mijenjati u tom svijetu da bi bio po mjeri
čovjeka i svega onog što je oko njega stvoreno,
da međusobno služe jedno dru-gom.
Upravo izrečena misao nije plod neke opštosti
već je proistekla iz iščita-vanja rukopisne zbirke
pjesama Kraj i
 Dejan Đorđević

beskraj Dejana Đorđevića, pjesnika koji

у svom stvaralaštvu ostaje vjeran onome što
nazivamo minijaturom. Nije ovdje slučajno
upotrijeblјen izraz nazivamo, jer pjesnici poput
Đorđevića, jezgrovi-tošću iskaza i smislenošću
izrečenog, proširuju granice kratke pjesme, koja
je
– oslonimo se ovdje samo na zapažanja
proistekla iz raščitavanja Kraja i bes-kraja –
minijatura samo po broju stihova, pa i po
njihovoj kratkoći, a svojom aso-cijativniošću
osvaja neuporedivo veće prostore.
Pogledajmo Đorđevićevu pjesmu
Dogo-reva:

Noćas je negde pala zvezda

и kap kiše pogodila je pticu u letu da
me nebo hoće kao stradalnika.

Sanjam telo usamlјeno nebu i

zemlјi grč da vratim.

Ponovo dogoreva.

76
 Kraj i beskraj

Dok se u našu (pod)svijest i, još više, u

osjećanja naprosto usijeca slika zvijezde
padalice i bisrne kaplјice koja pogađa pticu u
letu, naprosto osjećamo kako je zapalјen cijeli
kosmom u potrazi za smislom bivstvovanja (i
bitisanja) pojedinca u toj (sve)opštosti.
Dodavanje novih stihova, gomilanje novih misli
i pjesničkih slika, samo bi opteretilo ovu pjesmu
i suzilo okvire asocijativno-sti, potrlo njenu
višeslojnost, udalјilo je od čitaočeve percepcije
oduzimajući joj šam prvotnosti. Možda bi se baš
zato (i na ovom primjeru) moglo reći da
Đorđević svojim pjesmama brani smisao
minijature, potvrđujući da joj zapravo i nije
potrebna nikakva odbrana.
Čitalac će vjerovatno zapaziti ko-
liku simboliku u Đorđevićevoj poeziji imaju
ogledalo i ptica, mada ove riječi
nisu baš učestale u njegovim stihovima.
Ogledalo je podjednako odraz naše duše
и naše slutnje, a ptica izraz težnje ka letu u
spoznaju, neće se pogriješiti ako se kaže - više u
odgonetanje sopstva nego

77
 Dejan Đorđević

spolјnog svijeta. Jer, čovjek je, često, sam sebi

najveća tajna, naročito kada se na volšeban,
pjesnički način, prometne u
mitskog Prometeja, kao u pjesmi Tri skice
za tri priče:

Nebo i Zemlјa.
Čovek i stena.
Vatra u ruci.
Orao na grudima.

Pjesnik vodi zanimlјiv razgovor i sa

sopstvenim pjesmama. U tom gorlјivom
dijalogu, kad gori noć, može da se dogodi
и ovo: U požaru je izgoreo san. Istovre-meno,
dok koračamo kroz neprohod i po-
plave, baulјaju i naši stihovi, kao što se
događa u Mokroj pesmi:

Poplavlјena druga strofa pesme.

Otežano kretanje stihova.

Dok takva osjećanja pretače u stihove,

pjesnik stvara i najupečatlјivije slike (Mi
smo pronađeni):

78
 Kraj i beskraj

Tišina u nama
Na pesmu je osuđena
Reč po reč.

U tom stalnom prožimanju stvarnog i

opjesmotvorenog svijeta čovjek lako može i
da se izgubi, a tada mu ništa drugo ne
preostaje, nego da bude pjesnik,
pa će, kao D. Đorđević u šestom pjevanju
pjesme Sedam obraćanja Mariji, jedno-stavno
reći: Ja više ne umem da volim, a ne umem ni
da ćutim o lјubavi.
Ne razgovara, naravno, pjesnik sam sa sobom,
već i sa vremenom u kome živi, a što je često plod
tog dijaloga rezigni-ranost, nije pjesnikov grijeh,
jer on samo pjeva o onome što jest oko njega (pa
samim tim i u njemu), kao što to čini Đorđević
u pjesmi Tebi za rođendan:

Ovde si
jednačina sa tri nepoznate; za
bolјe i više nije bilo mesta.

79
 Dejan Đorđević

Uz potrebu da se još jednom naglasi da su

minijature u zbirci Kraj i beskraj to
samo po formi, nikako po asocijativno-sti, ovu
knjigu Dejana Đorđevića u koju je, u četiri
ciklusa, s tim što je u čet-vrtom samo jedna
pjesma, uvrstio nešto više od pedeset pjesama,
svakako treba preporučiti čitaocu.

. Ranko Pavlović

80
 ***

Dejan Đorđević je pesnik čijoj se sva-koj

novoj pesmi raduju svi koji njegovo pesništvo
poznaju i prate iz njegovih prethodnih knjiga i
časopisa u kojima on objavlјuje. Kada piše
poeziju, Dejan nam daruje ono najlepše što poezija
može darovati – svetlost, intimu, osećaj pri-
padnosti jednom višem i savršenijem poretku
stvari u svetu. Poezija ima svoj smisao, čitamo iz
Dejanovih pesama, u tome da svetu podari jedan
novi glas, novu dimenziju dostupnu svakome ko je
spreman da zastane makar na jedan tren i oslušne
onaj duboki, često zaboravlјeni unutrašnji glas
bolјeg dela sebe koji ne pokazuje svakome.
Poezija ima smisao, ne više da svet ulepša, ili ga
prikaže ne-podnošlјivijim nego što jeste, poezija
u Dejanovom rukopisu ''Kraj i beskraj'' ima
iskupitelјsku ulogu – tamo gde je ne-kada bio krik,
sada je zrela, metafizička smirenost. Dejan
Đorđević sledi onu najbolјu liniju srpskog
pesništva koja

81
 Dejan Đorđević

ide tragom i Milјkovića i Vaska Pope, ali i Novice

Tadića. Poezija ima jasno definisanu svrhu, u
poetici Dejana Đorđevića – ''pevaj da te ne bi
opevali'', odnosno, neprestano budi aktivan, jer je
to jedini način da se izbegnu samosaža-lјenje i tuga
nepostojanja. Kada bi poezija mogla da se izbori za
veću prisutnost u medijima, pesme Dejana
Đorđevića bile bi štivo koje bi imalo svoje
izuzetno za-paženo mesto zbog toga što nam
nenamet-lјivo ali autoritativno i upečatlјivo
pokazuju put kojim treba ići u susret drugačijem i
bolјem Čoveku.

Saša Jelenković

84
SADRŽAJ

ZAPISI POD KRSTOM

Zapis pod krstom...................................................7
Tri skice za tri priče.............................................9
Brat po zapisu......................................................10
Krsno drvo.............................................................11
Ti koji slikaš.........................................................12
Kad slikaš...............................................................13
Autoportret............................................................14
Prijatelјi..................................................................15
Tamo daleko.........................................................16
Dogoreva................................................................17
Gavranovi...............................................................18
Gori noć..................................................................19
Da izvrištimo pesmu.........................................20
Mokra pesma........................................................21
Susreti......................................................................22
Jednom savremenom pesniku.......................23
Senima Nikolaja Timčenka............................24
Slikaneslika...........................................................25
Za juče, za danas, za sutra..............................26
Mi smo pronađeni...............................................27
Sad znaš..................................................................28
Sedam obraćanja Mariji..................................29

NE/KAZANO
Ne/kazano.............................................................33
Projekti....................................................................33
Prevareni................................................................34
Svakome treba rat..............................................35
Minulo.....................................................................36
Projekti....................................................................37
A boli noć..............................................................38
Na trgu....................................................................39
Učinilo mi se........................................................40
Nije greh................................................................41
Urez u ris...............................................................42
Tebi za rođendan................................................43
Ti znaš....................................................................44
Teskoba..................................................................45
Šalјi dalјe...............................................................46
Izlaz.........................................................................47
Oprostite se...........................................................48

MOLITVA UMORNOG
SNEVAČA
Molitva umornog snevača ................... 51
Prećutano ............................................. 52
Dobošari .............................................. 53
Reč dve o mojoj porodici ..................... 54
Naučiću te devojčice .......................... 55
Drvo, na njemu kućica .......................... 56
Crno-beli svet ..................................... 57
Sanjam .................................................... 58
Slučajno zapisano ............................... 59
Ja, pesnik i lovac ................................ 60
Pevaj ...................................................... 61
Kad dođe dan ......................................... 62
Zovu me .................................................. 63

MI SÂM
Jesam a nisam ........................................ 67

Nebojša Devetak
Poetske minijature ............................. 69
Ranko Pavlović
Pjesma bez granica .............................. 75
Saša Jelenković
*** ......................................................... 81
 Dejan Đorđević
KRAJ I BESKRAJ

Biblioteka Elektronske knjige

Radio Gornji Grad

Zagreb 2018.

Glavni urenik: Marijan Grakalić

Recenzenti
Nebojša Devetak
Ranko Pavlović
Saša Jelenković

Likovno rešenje:
Joškin Šilјan
Aleksandra Đurić