Svakome se od nas dogodi da se nadje na životnoj prekretnici.

Postoje ljudi koji svoje odluke donose metodično i smišljeno

Korak po korak.

Dovoljno je reci sebi: " DOSTA".

Tada shvatimo da nema povratka, i da nešto iz korena moramo promeniti.

Upravo, taj trenutak odluke, jeste prekretnica u životu svih nas.

Početi sve iz početka.

…..shvatio

sam da je jedan deo mog života okončan, i da je taj deo vero-

vatno bio onaj najbolji.

Tako to biva u ovim našim društvima, još zapadnim i so-

cijaldemokratskim, tako to biva sa svima koji završe studije,

s tim što većina njih toga nije svesna, bar ne odmah, budući

hipnotisana jal’ željom za novcem, jal’, možda, potrošačkom

žudnjom, kako hoće to kod onih primitivnijih, onih kod ko-

jih se razvila žešća zavisnost od pojedinih proizvoda (oni su

manjina; kod većine, kod onih promišljenijih i staloženijih,

razvija se jednostavna opčinjenost novcem, tim „neumornim

Protejem“), hipnotisana, dakle, i to još više, željom da se do-

kaže, da sebi stvori položaj u društvu na kojem će joj zavideti

u jednom svetu koji oni, puni nade, zamišljaju kao svet u ko-

jem vlada takmičenje, oni, podjareni obožavaoci raznorodnih

ikona: sportista, modnih kreatora, internet portala, glumaca,

manekenki. Ali svemu je tome došao kraj; svršeno je, generalno, bilo s

mojom mladošću. Sada sam (i to ubrzo, očigledno) morao da

se suočim s procesom profesionalne afirmacije. Čemu se ama

baš ni najmanje nisam radovao.

Iz različitih psiholoških razloga, u koje niti sam stručan niti

želim dublje da zalazim, osetno se udaljavam od takve šeme.

…Dušo moja, prečista. Prihvati da ti niko ništa ne duguje, i to ce biti početak tvog novog života.

Ne dopusti sebi da živiš u iluziji, da su drugi kao ti.

Da razmišljaju kao ti...

Osećaju kao ti...

Bore se kao ti...

Odgovorni kao ti..

Verni i odani kao ti...

Brinu o svima kao ti...

Da li si shvatila?

Znaš, za ljubav je neophodna sloboda. Sloboda u smislu okruženja i prostranstva gde se ona dešava.

U životu postoje lepe stvari.

Toliko toga si odbacila!

Nemoj sebe!

Sada si slobodna!

Slobodba da biraš, slušaš...

Ptico moja malena.

Živi!!

Upamti jedno!

Ljudi se menjaju.

TI, ili JA, ili neko drugi, nikada nikoga necemo proneniti svojom ljubavlju.

Zato!

Živi!!!

Srećan ti let, ptico moja.

Čuvaj svoju dušu, dušo

Svi misle da je poznaju bolje nego ti

Pričaju ti kakva je

Šta joj treba

Svi znaju bolje o tebi, od tebe

Čuvaj svoju dušu, dušo

Onaj unutrašnji glas spokoja

Kada ti kažu da moraš a ne moraš

Kada ti nude zatvor umesto slobode

Za tvoje dobro

I svi sve rade za tvoje dobro

A tebi sve gore...

Čuvaj svoju dušu, dušo

Samo ti znaš kako ti je

Šta je sve prošla i morala da prođe

Biće šta bude

Samo se ne predaj

I ostavi onaj deo sebe, za sebe

Čuvaj svoju dušu, dušo

Ko god da ti sve stoji nad glavom

Samo ti sebe iznova stvaraš

Oni misle da znaju

I znaju

Ali samo ono što oni vide

A samo ti znaš jer osećaš...

Čuvaj svoju dušu, dušo

Mnogo šta mora da se prođe

Ali gde god da se ide

Ono svoje ne sme da se zaboravi

Zapostavi

I ostavi po strani

Šta god da te čeka

Ti znaš da će sve to da prođe

I da dolaze bolji dani

Kada će lakše da se diše, živi, voli

I koliko god da misliš da si sama

Nisi

Ima onih koji te vole

Kojima si najvažnija

I koji brinu o tebi

I kada to ne znaš

Ali molim te pre svega brini ti o sebi

I biće sve dobro

Ono pravo tek dolazi

Znam

Uvek dođe

A znam da znaš i ti

Čuvaj svoju dušu, dušo

Posebno ovih dana, posebno ovih noći

Kada je sve ugroženo

Duša ponajviše

Najteže pada čoveku laž, loša gluma koju vidi

Istina boli, ali se brzo prihvati, znaš na čemu si

I ideš dalje

Nećeš me, neću te, gotovo, i ćao

Ali lažno poštovanje, lažna briga, lažni osmesi

Nešto su najgore na svetu

I izjedaju duboko, najdublje

Živeti tako, gde te svi kao nešto...

A, zapravo, ništa

I znaš da nije to to

Čim nema iskrenosti, spokoja, dubine

Umesto čisto, sve nekako skriveno, nedorečeno

A nemaš više snage da ulaziš ko, zašto, kako

Gde je život kao objavljena fotografija lepe žene na internetu

Gde nije sigurna da li su makar dva lajka koja je dobila data od srca

Ili je svaki sa nekom skrivenom namerom

U želji da se nešto dobije za uzvrat

Duša želi čisto

Ali foliranje želi nešto drugo

Duša, gde čezneš za pogledom koji vidi Tebe, u Tebi

Ili dodirom

Nežnošću

Gde neće niko da te ujede tamo gde si najslabiji

Ili da tvoje pravo lice shvati pogrešno

Najteže je kada sve vidiš, i više nego što drugi slute

A ne možeš da kažeš

Ili nećeš da kažeš

Ili ne želiš da kažeš

Ili nemaš kome da kažeš

I ostaje ti ćutanje da se braniš

I praviš lud

Naivan

Neupućen

Nespreman da učestvuješ u lažima

Glumatanju

Gde su svi kao nešto

A najčešće ništa

I to traže i od tebe

Da budeš prazan, bezličan

Nasmešen kao u reklami

Plaćen da uveravaš da je sve super

Da su svi super

A nešto u dubini tebe se buni

I govori - beži odatle -

Ili ostani samo koliko moraš

A onda tamo gde si najsigurniji

Sa sobom, u sebi

Ili sa onima sa kojima ti je dobro

Ako takvih još uvek ima

Svejedno

Ima tebe

Znači da te još nisu uzeli pod svoje

Neke ljude ubije skromnost

Sve uslove imaju za sreću, osim jednog

Ne umeju sebi da je priušte

Sve odlažu, sve čekaju, misle da nisu oni sada važni

A ko je važan

I kada će oni biti?

Zato kasno odu na lečenje

Ili im je sve drugo bitnije, ili misle da će se rešiti samo od sebe

Zato ćute i trpe

Dok svi oko njih misle ~ lako je njemu, ništa mu ne fali, sve ima ~

Zato ih nema nigde, uskratili su sebi sve što su mogli

A svet misli da su svuda

Ništa ne potroši dobre ljude

Kao zanemarivanje sebe

Čini im se da je njihovo prošlo

Zbog raznih iracionalnosti

Svesni jednog

Da nisu više kao što su bili, a taj trag posebnosti i dalje živi u njima

I svi očekuju da vide to isto

I onda se dokazuju, i kome treba, i kome ne treba

Umesto malo i da žive

Skromnost je lepa osobina

Ali ko štedi na sebi, sebe prvo potroši

Prolaze mi mislima mnogi koji su otišli

Koji su se tako prepustili i zapustili

A neko od najbližih umesto da im priđe

Da ih pokrene

Pruži ruku

Zainteresuje se za njih

To uradi tek posle, kada je kasno

Ili kada to što je ostalo, treba da se iskoristi

Naravno da je problem u glavi

Kada neko sa sobom padne

I deluje mu kao da je sve drugo na svetu

Važnije od njega

Ali kada dođu crni minuti

Borba

Gde će biti svi oni

Kojima je toliko dao

Živeće svoje živote

I okupiće se još jedino na njegovoj sahrani

I to je to, a mnogi ni tamo

Svako ko sebe stavi na poslednjem mestu

Ne može da očekuje od bilo koga

Da mu bude na prvom

Lepo je kada se za nekoga kaže ~ svi su ga voleli ~

I to u trenucima žalosti

Ali treba nekad da se zapita

Da li je sebe voleo

Da jeste

Bolje bi prošao

I mnogo duže trajao

Čuvajući malo i svoja leđa, dušu, glavu, život

A ne da ih večito postavlja za drugoga

Devojkama iz svojih poslednjih veza sam govorio ~

Nemoj ništa da propuštaš zbog mene

Ni da putuješ

Ni da upoznaješ

Ni da živiš

Ni da se družiš

Ako misliš da ima bolji, idi

Ako misliš da ćeš biti srećnija tamo negde, idi

Ako misliš da ćeš biti srećnija sa sobom, budi sa sobom ~

Zašto to govorim

Da im nikad, pa ni kasnije

Ni za šta ne bi bio kriv

I slušao priče, od drugih, kako su nešto žrtvovale zbog mene

Nisu morale ništa

Mogu da pomognem

Ali da odmažem, nikad

Nedavno mi je najveća ljubav pisala

Kako je srećna u Francuskoj

Napisala mi ~ hvala što si me pustio

Ovde mi je sve bolje.

Da si rekao ostani, zbog nas

Ostala bi. ~

Ako bi ostala samo zbog mene

Razočarala bi se i u mene

Ovako

Tražila je svoj put

I našla

Za nju je to Francuska

Za mene su to, ipak, ovi prostori, i život ovde

Kada bi ljudi lakše puštali

Sve bi bilo bezbolnije

Ovako se sve gleda kao posed

Ili se računa na digitron

Ti meni to, ja tebi to

Ma kakvi

Živi svoj život

I pusti druge da žive

Ionako se jednom živi

Danas smo tu, sutra ko zna gde

Ko hoće, ostaće

Ko neće, ne mora

Ko ima ljubav, lako nađe ljubav

A i ako ne nađe, ima je u sebi

Ko nema, džabe nađe i najbolju osobu na svetu

Uvenuće pored njega

Tačnije uvenuće zajedno

Imala je ona i previše problema. Samo, eto, nekim čudom ih je kontrolisala i zadržavala u sebi.
Ponekad se osjećala loše, kao da su joj kosti polomljene, a ipak je hodala uspravno i ponosno.
Osjećala se napušteno, a rijetko ko je mogao i naslutiti da joj išta fali. Osjećala se kao stranac, iako su
je okruživali dobro poznati ljudi. Zaista, uvijek je znala sa tim problemima. Ubijeđena da kad-tad
mora doći bolje vrijeme, a ako slučajno i ne dođe, nema veze. Prošla je kroz život baš onako kako
treba. Borbeno, u stilu kraljice.