SAMOUBISTVO

KONANA ODLUKA

Dr. Pol Kvinet

Dr. Kvinet je kliniki psiholog i Direktor QPR Instituta,

obrazovne institucije posveene spreavanju samoubistva.
Radio je sa suicidalnim ljudima i onima koji su preiveli
neije samoubistvo vie od 35 godina. Autor je sedam
knjiga i nagraivani novinar, a jo je i kliniki asistentprofesor na odelenju za psihijatriju i bihevioralne nauke pri
Univerzitetu Vaingtonskog Medicinskog fakulteta u
Sijetlu, Vaington.

Da bi pomogao da se spasu ivoti, Dr Pol Kvinet, doktor

nauka, je svoje najbolje prodavane knjige, Samoubistvo,

konana odluka; za sve one koji pomiljaju na

samoubistvo, i za one koji ih znaju i vole i koji im
pruaju profesionalnu pomo, stavio na raspolaganje u
besplatnom elektronskom obliku svima onima koji bi eleli
da ih proitaju ili podeli sa drugima. Elektronsko
umnoavanje, prevod i distribucija su poeljni.

Poklon od QPR Instituta

SAMOUBISTVO: KONANA ODLUKA
za one koji pomiljaju na samoubistvo i za one koji ih
znaju, vole i koji im pruaju profesionalnu pomo

DEMANTI
I autor i izdava ele da italac zna da ova knjiga ne nudi
leenje u oblasti mentalnog zdravlja, i da se ni na koji nain
ne sme smatrati zamenom za profesionalnu pomo.
Identiteti ljudi o kojima se pie u ovoj knjizi paljivo su
prerueni u skladu sa profesionalnim standardima
poverljivosti podataka i u skladu sa potovanjem njihovih
prava na povlaenu komunikaciju sa autorom.

SADRAJ

..4
UVOD
POGLAVLJE 1
Nije potrebno da bude lud/a.............10
Ideja koja ubija...................................17
POGLAVLJE 2
Zar nemam pravo da umrem?.............21
POGLAVLJE 3
POGLAVLJE 4
Da li si apsolutno siguran/na?............29
Korak nazad, molim...........................38
POGLAVLJE 5
Buba u olji.........................................43
POGLAVLJE 6
Usamljenost........................................48
POGLAVLJE 7
POGLAVLJE 8
Dobre vesti o depresiji........................62
Dovoljno besna da bi se ubila?...........74
POGLAVLJE 9
POGLAVLJE 10 Maksimum stresa................................86
POGLAVLJE 11 Suvie bespomoan da bi se nadao..104
POGLAVLJE 12 Droge, alkohol i fatalne....................124
POGLAVLJE 13 Nee te voleti ni kada te ne bude......136
POGLAVLJE 14 Za one koji su pokuali.....................151
POGLAVLJE 15 ta ako ti ne uspe?............................160
POGLAVLJE 16 Oni koje ostavlja.............................168
POGLAVLJE 17 Vreme lei........................................178
POGLAVLJE 18 Pruanje moi...................................181
POGLAVLJE 19 ivotna filozofija..............................196
EPILOG
..........................................................205

UVOD
Dragi itaoe,
Ne znam ko si i zbog ega ita ove redove. Samo znam da
si uzeo ovu knjigu i da je, na trenutak, ita. Nadam se da
e, u koliko ti je ova knjiga potrebna, nastaviti da je ita.
Kao autoru, pomoglo bi mi mnogo da znam vie o tebi. Ali
ne znam i, osim ako bi se nekada negde sreli, nikada se
neemo upoznati. Tako smo se zaglavili ba ovde na
samom poetku. Mi smo stranci i tako e stvari meu nama
i ostati. Ali, to ne bi trebalo da nas zaustavi. Bar mene nee.
Pisau ovu knjigu direktno tebi, kao da sedi sa mnom u
mojoj kancelariji. Moja je kancelarija jedna topla soba.
Tiha je i poverljiva. Imamo udobne stolice, a telefon ne
zvoni. Niko nas nee uznemiravati u mojoj kancelariji. To
je kancelarija u kojoj radim ono to psiholozi obino radesluaju ljude, priaju sa njima i pokuavaju da im pomognu
sa njihovih ivotnim problemima.
Na poetku moram da pretpostavim nekoliko stvari o tebi.
Ali, iako je opasno praviti pretpostavke o ljudima, zbog
prirode naeg odnosa, morau to da uradim. Pretpostaviu
da si, zato to ita ovu knjigu, razmiljao o oduzimanju
sopstvenog ivota, ili si ve pokuavao to da uini. Bilo
ta da je, pretpostaviu da si veoma zabrinut i da razmilja
o okonanju ivota.

Pod pretpostavkom da je ovo tano, priau ti o bolu

ivljenja i o posledicama umiranja, onoliko koliko o tome
znam. Priau ti o samoubistvu. A poto je tvoj ivot u
pitanju, neu te zamajavati. Neu te zavaravati. Govoriu
otvoreno, bez dlake na jeziku. Biu iskren i otvoren koliko
god mogu.
A poto sam poznavao mnogo ljudi koji su eleli da se
ubiju i mnogo onih koji su to i uinili, imam neku ideju o
tome kako si trenutno raspoloen. Znam da ti moda nije
do itanja knjiga. Ali moda bi mogao da proita ovu.
Nastojau da bude kratka.
Jedan od razloga zbog koga sam napisao ovu knjigu je to
je samoubistvo neprijatna tema. Ljudi ne vole o tome da
priaju. Ne vole da sluaju o tome kako je drugo ljudsko
bie toliko zabrinuto da on ili ona razmiljaju o samounitenju. Ali to utanje nije dobro za nas. Ono nije dobro
ni za zabrinutu osobu i nije dobro za one meu nama koji
moda ele da izbegnu injenicu da je neko koga znamo
toliko oajan i toliko usamljen da okonavanje sopstvenog
ivota smatra jedinim reenjem. To je vreme da priamo i,
da priamo otvoreno.
Neko moe da kae da knjigu takve vrste ne bi ni trebalo
napisati i da e, na neki nain, ako govorimo otvoreno o
samoubistvu, to samo poveati anse da ga itaoc poini.
Ja ne verujem da je to tano, i nekoliko istraivanja
podrava moje miljenje.

Pre e biti, moje je miljenje, da to vie uimo o umiranju,

vie saznajemo o ivljenju. A, kada nauimo vie i o
jednom i o drugom, moda emo biti sposobniji da u
potpunosti proivimo onaj ivot koji smo sebi odredili.
Drugi razlog zbog koga sam napisao ovu knjigu je to se
mnogi ljudi ubiju bez da znaju da je pomo bila daleko
koliko jedan telefonski poziv. Pitate se, u ovo moderno
doba, kako je to mogue. Ali to je istina. Tako e moda
ova knjiga nai put do ruku nekoga ko nije znao da pomo
postoji i gde je moe nai. Moda e ova knjiga pruiti
nekome ono malo zrnce hrabrosti neophodne kako bi
zatraili pomo, ili izdrali do sledeeg dana ili sledee
nedelje ili sve dok se njihov ivot ne promeni na bolje i
misli o samoubistvu ponu da blede.
Samo jo jedna napomena.
Ne posedujem nikakve magine odgovore ili brza reenja
ivotnih problema. Ne mislim da ih iko ima. Zato neu
nuditi neke lake naine ivljenja ili jednostavna reenja za
bol i patnju koji su, izgleda, deo naih ivota. Ali poto je
ovo knjiga o samoubistvu i poto je tvoj ivot u pitanju,
neu se izvinjavati zbog onoga to imam da ti kaem, a to
ti se moda nee svideti. Jer sve to znam je da ova knjiga
moe biti zadnja stvar koju si proitao.

Pol Kvinet

NEKOLIKO REI O SRPSKOM IZDANJU

Posebna mi je ast da napiem uvod za srpsko izdanje
knjige Pola Kvineta, Samoubistvo, konana odluka. Ovo
moe da zvui kao fraza izgovorena iz pristojnosti, ali,
kada budete proitali ovu knjigu znaete tano ta sam
mislila da kaem, jer to je knjiga koja se ita u jednom
dahu i, dok je itate, hteli-ne-hteli, uhvatiete sebe kako vas
rastuuje ili zasmejava, prosto da ovek ne poveruje o kojoj
temi autor pie!
Jer samoubistvo je, naalost, jo uvek tema prekrivena
velom utanja, otpora, i negativnih stavova i oseanja. Kao
da je lake sve one sluajeve ljudi koji su se ubili, koji su to
pokuali ili na to pomiljaju, staviti u jednu kutiju, oblepiti
je nalepnicama na kojima pie: kukavice, slabii,
psihijatrijski bolesnici, nesposobnjakovii...i vrsto
zatvorenu je drati u nekoj najudaljenijoj fijoci mozga.
ta bi se desilo kada bi tu kutiju otvorili, a svoje predrasude
i negativne procene, bar privremeno, gurnuli u fijoku?
Desilo bi se upravo ono od ega smo i pokuavali da
pobegnemo; videli bi sve te sluajeve kao svoje komije,
poznanike, prijatelje, dalje ili blie roake, kolege, pa
moda i sebe same. I svima je zajedniko to su se nali u
nekom problemu koji im deluje nesavladivo, a zbog ega se
oseaju bespomono i beznadeno (to je ono to bi
psiholozi nazvali suicidalnom krizom). esto nisu spremni
da priaju o tome kako se oseaju i da pomiljaju na
najgore (kako se esto kae kada se misli na
7

samoubistvo), jer odlino znaju kako se na to gleda. Ali,

ak i ako zbog stida i krivice nisu spremni da govore o
svojim mislima i oseanjima, na svim tim kolegama i
komijama i roacima se moe, bar neto od toga, proitati:
postaju utljivi, nekako zabrinuti, oajni, nekako odsutni,
usahli, tuni, bez sjaja u oku.

A ta mi radimo kada to primetimo? Iz straha pobegnemo!

ega se bojimo? Bojimo se da pitanjima i razgovorom
samo pogoravamo stvari. Bojimo se da nismo dovoljno
struni da reimo problem. Bojimo se da i nema svrhe
priati kada onaj ko se rei ubiti, taj to i uradi. Bojimo se i
onoga to moemo osetiti kada nam se drugo ljudsko bie
poverava. A ko jo voli da se suoava sa svim tim
strahovim i neprijatnostima, kada je lake pobei, proglasiti
ih kukavicama i bolesnim umovima koje nema svrhe ni
spreavati u onome to su odluili i... okrenuti glavu na
drugu stranu...
Ova je knjiga podjednako korisna za one kojima pada na
pamet da se ubiju, i za one koji veruju da im se to nikada ne
moe desiti, kao i za sve one strunjake koji pomau
ljudima. A ini mi se da je u ovom trenutku posebno
korisna za sve nas u Srbiji kako bi shvatili da je prevencija
samoubistva sasvim mogua i izvodljiva i da je, za
postizanje tog cilja neophodno da, bar za poetak, imamo
besplatnu telefonsku liniju i specijalizovano mesto gde bi
ljudi u (suicidalnoj) krizi mogli da dobiju podrku i utehu.

Kako sam po zanimanju i opredeljenju kliniki psiholog, a i

prevodilac ove knjige, ne znam kome je, od to dvoje, ova
knjiga donela vie zadovoljstva.
Branka Kordi
PS. Svako ko bi eleo da poalje svoj komentar ili utisak u
vezi ove knjige ili podeli svoje lino iskustvo, neka nam
samo pie koristei adresu www.krizni centar.com jer emo
to objaviti, naravno uz potovanje poverljivosti podataka,
tj. anonimnost poiljaoca. Tako bi krizni centar mogao
postati online forum za otvorenu i iskrenu diskusiju o
samoubistvu. I, mesto gde bi se mogla dobiti neka vrsta
pomoi

*Primedba prevodioca: Poznato mi je da ivimo u doba

koje, izmeu toliko drugih stvari, karakterie i borba za
rodnu ravnopravnost. I ja je podravam. Meutim, da bi
izbegla komplikovane jezike vratolomije i kontinuirano
korienje crtica koje bi odvajale rodove (pisao/la), a zbog
ega je najee teko pratiti tekst, bilo je lake drati se
uglavnom jednog roda. A kako nas statistika o
samoubistvima ui da mukom rodu to uglavnom polazi za
rukom, dok enski rod u veem broju pokuava i preivi,
onda je nekako bilo rodno opravdanije koristiti muki rod.
Nadam se da ete ovo razumeti, jer ne verujem da se bilo
koja vrsta ispravnosti moe meriti brojanjem jednog ili
drugog roda u gramatici.
Knjigu je prevela Branka Kordi
9

POGLAVLJE 1
NE MORA BITI LUD
Prva stvar koju bih eleo da ti kaem o samoubistvu je da
ne mora biti lud da bi o njemu razmiljao, ili, ak i da bi
ga pokuao. Samoubistvo jeste reenje. Bez obzira na to ta
ti bilo ko kae, samoubistvo reava probleme, ili bar tvoje
probleme. A ako ti uspe da se ubije, onda ih reava
jednom za uvek. A kako vie nema sumnji, onda kada si
mrtav, nita te vie ne moe povrediti. Kada si mrtav ti se
vie ne osea loe. Kada si mrtav ne moe te biti briga ta
se deava. Kakav god da je tvoj bol, prestae im prestane
da die. Poto nema potrebe da se uzajamno foliramo na
samom poetku, neu se prepirati sa tobom oko toga da li
samoubistvo vri posao. Vri ga. Ili bar tako izgleda.
U tvom ivotu, pre ovog trenutka, nagaam da si, kada bi
uo da ljudi govore kako se oseaju tako da bi se ubili,
mislio da su ludi. Sada, kada si ti na tom mestu, moda
moe da shvati kako su se oni oseali. Jer, iz bilo kog
razloga tako mislili, veina e ljudi rei da si lud to
razmilja o samoubistvu. Ili, ako se ubije, rei e da mora
da si bio lud to si to uradio.
Meutim, istina je da veina ljudi koja se ubije nisu
mentalno bolesni, bar ne na onaj nain na koji mislimo o
ljudima koji su sili s uma. Da, ljudi koji su psihotini
ponekada se ubiju, ali veina ljudi koja umre zbog
samoubistva su ljudi kao ti i ja; ljudi koji su, iz razloga za
koje se nadam da e ih istraivati zajedno sa mnom,
odluili da ivot jednostavno vie nije vredan ivljenja.
10

Velika veina ljudi koji su pokuali ili se ubili su bili toliko

tuni ili bespomoni ili ljuti da jednostavno vie nisu mogli
ivot da podnesu. Ili su se susreli sa tako uasnim ivotnim
udarcem da nisu mogli da vide drugi nain da okonaju
oseanje gubitka, zaustave patnju i povrate kontrolu nad
budunou. Ali, nisu ludi. A, najverovatnije, nisi ni ti.
Kasnije u ovoj knjizi priau detaljno o depresiji,
usamljenosti, ljutnji, bespomonosti, stresu i kako ova
stanja mogu da utiu na nas i pokrenu misli o samoubistvu.
Ali za sada bih te ohrabrio da pokua da ita knjigu od
poetka do kraja, da bi razumeo kako i zato i sve rizike i
posledice koje sobom nosi pokuaj da se ubije. Jedna od
stvari koja se deava kada pone da misli o samoubistvu
kao izlazu je da poinje da se osea bolje, ponekad malo
bolje, ponekad mnogo bolje. Najzad, kada si do gue
upetljan u problem za koji ti izgleda kao da nema reenje,
nalaenje bar jednog reenja donosi veliko olakanje.
Moe da pita, Kako je ovo mogue?.
Poto smo mi, ljudska bia, sposobni da zamiljamo da
radimo stvari koje nikada pre toga nismo radili, ili da smo
na mestima na kojima nikada nismo bili, svi smo mi
sposobni da zamislimo kako bi izgledalo biti mrtav, ili bar
kako bi moglo izgledati ne biti iv. Samo je ovek
sposoban da zamisli svoju sopstvenu smrt. Moemo da
odigramo smrt kao ulogu na filmu. Moemo da zatvorimo
oi i vidimo sebe kako beivotno leimo u mrtvakom
sanduku. Priznali mi to ili ne, ali skoro svako od nas je u
nekom trenutku zamiljao kako bi to bilo biti mrtav.

11

To je ta mona sposobnost da moemo da zamislimo kraj

naih problema koja ini misli o samoubistvu moguim. To
nije kao da bi svako mogao da nas sprei da mislimo o
okonanju sopstvenog ivota. To je na um, naa mata,
naa sposobnost da predvidimo kako e smrt izgledati, koje
nas ine ljudskim biima, a niko, ali niko, ne moe da nas
sprei da budemo ljudi.
S moje take gledita ima sva prava da razmilja o
samoubistvu kao nainu da rei bilo koji problem sa kojim
se trenutno suoava. Samoubistvo jeste odluka o kojoj
svako pojedino ljudsko bie moe da razmilja. A za neke
ljude, pod nekim okolnostima, moe biti da je samoubistvo
prava odluka. Za koje ljude i pod kojim okolnostima nije
moje da kaem.
Za sada, u ovom trenutku koji delimo, voleo bih da odloi
odluku o samoubistvu i zamolio bih te da ostane sa mnom
do kraja ove knjige. I kao to moe da pretpostavi, ne
piem ovu knjigu da bi ikoga pourivao. Pre e biti da
piem ovu knjigu da bi ti pomogao da sagleda
samoubistvo u nekom detalju ili na neki nain koji su
drugaiji nego to si ih do sada video.
Ja imam jedno drugo uverenja koje bih da, sada, podelim sa
tobom. To uverenja jednostavno glasi ovako: Svaki put
kada neko od nas mora da donese odluku, uvek donesemo
najbolju odluku koju moemo. Niko od nas ne zapoinje da
reava problem tako to kae,Mislim da u, ovog puta,
doneti glupavu odluku. Po mom miljenju, ovo se nikada
ne dogaa. Ono to se dogaa je da svaki put kada treba da
12

donesemo odluku, mi prikupljamo sve raspoloive

informacije, proputamo ih kroz na majuni mozak i tada,
ponekada drei paleve, odluujemo ta emo uraditi. I tu
lei problem.
ta ako nismo imali sve neophodne informacije da bi
doneli stvarno dobru odluku?
Koliko si se puta vratio na neku odluku koju si doneo u
prolosti i rekao, Ih bre, nije trebalo to da uradim. Nisam
znao da e tako ispasti. Kako je mogue da sam bio tako
glup?
Ako si kao ja, onda znai da si neto ovako pomislio bar
stotinu ili hiljadu puta. Niko nema stalnu tezgu na pijaci
gluposti, i donoenje odluka zbog kojih e kasnije zaaliti
je ono to nas ini ljudskim biima.
Izmeu ostalog, ivot zahteva da svako od nas donosi
odluke, na stotine svakog dana. Postoje male odluke kao
one o tome ta da obuemo za posao ili kolu svakog jutra,
i velike odluke, kao one o tome ta emo raditi u ivotu, za
koga emo se udati/oeniti ili da li da, onda kada stvari
pou gadno nizbrdo, nastavimo da ivimo. Svako mora da
donese istu vrstu odluka. Problem je izgleda u tome da
nikada nemamo sve neophodne informacije kako bi, svaki
put, doneli najbolju moguu odluku Kada bi ih imali,
donosili bi savrene odluke. Ali poto ih nemamo,
nastavljamo da donosimo nesavrene odluke, odluke zbog
kojih se kasnije kajemo. Iskreno, ne vidim neki izlaz iz
ovoga.
13

Ali, nada postoji. Kako ljudi postaju stariji oni generalno

postaju malo pametniji. Oni postaju malo pametniji jer, to
due ive, vie informacija imaju i bolje odluke nastoje da
prave. Pogledaj unazad u vreme kada si bio dete. Vrati se
na neku odluku koju si doneo u prolosti, a koju, obzirom
na ono to sada zna, nikada ponovo ne bi doneo.
Na primer, ako si pua, da si znao sve ono to danas zna
o puenju, da li bi probao tu prvu cigaretu? Verovatno ne
bi.
Ili si moda doao u sukob sa najboljim drugom ili sa
roditeljem i odluio da vie nikada sa njima ne progovori.
Da li bi danas uinio isto? Moda ne bi.
Poenta je u tome da svi mi moemo da se osvrnemo i
pokajemo zbog nekih svojih odluka. Svi mi moemo da se
osvrnemo i vidimo da smo bili glupi, ili je moda neznanje
bolja re. Neznanje (neposedovanje svih injenica) je ono
od ega pati veina nas vei deo vremena.
To je u redu to se mene tie.
Ne marim to neto ne znam. Ne volim da sam u neprilici
zbog toga, ali mi, zapravo, niko nikada nije obeao da u
uvek znati sve to treba da znam onda kada treba da znam.
I osim ako si dobio drugaije garancije nego ja, ne verujem
da si u nekoj boljoj situaciji.

14

Ali, mislim da moemo, svi mi, da se nadamo da emo

svakog dana postati po malo pametniji. Oduvek sam oseao
da kada bih mogao da se osvrnem na neke od glupavih
odluka koje sam doneo i da kaem sebi, Pol, to je bila
glupa odluka, na taj nain bar ne bih postajao jo gluplji.
A kakve sve ovo ima veze sa samoubistvom? Spojka sa
samoubistvom je u sledeem: kada ljudi ponu da
razmiljaju o okonanju sopstvenog ivota, oni, generalno,
ne poseduju sve injenice. Poto je veina suicidalnih ljudi
depresivna i ne razmilja sasvim jasno, mogu pomisliti da
poseduju sve injenice, iako to nije sluaj. A kako je
samoubistvo tako konana, za-navek odluka na koju se
ovek ne moe vratiti i promeniti je, trebalo bi, za svoje
sopstveno dobro, da donese odluku tek poto se opet oseti
dobro, a i tada samo onda kad razmotri sve injenice.
A kad ovo kaem, mislim ba na svaku od svih njih.
Jednu stvar koju sam nauio od ljudi koji su premiljali da
se ubiju i najzad odluili da to i urade, je da su se, onda
kada su odluku doneli, odmah osetili bolje. U stvari, neki
od njih su mi rekli da su se osetili bajno. Sada znam ta da
radim! rekli bi.
A to je upravo ono to se dogaa sa svakim od nas kada
najzad naemo reenje za problem sa kojim smo se borili.
To je kao kada bi skinuli veliki teret i, dok bi ga skidali
osetili veliko olakanje.

15

Ali, ekaj malo! Naravno da e samoubistvo okonati

povreivanje. Samoubistvo e odagnati sve probleme.
Samoubistvo e okonati nonu moru u koju se ivot
pretvorio. Ali, da li je ba sve tako jednostavno? Nije li bar
malo zastraujue? I nije li tako uasno konano?
Moda e pomisliti da je poslednje pitanje glupo.
Naravno da je samoubistvo konano. Ali, iznenadio bi se
da zna da, to je osoba mlaa, ona ili on manje znaju o
smrti i njenoj konanosti. A to stariji biva i to vie smrti
vidi shvati da pokuaj samoubistva koji zavri smru
stvarno jeste konana odluka.
Kao to je moj drugar koji radi sa suicidalnim mladim
ljudima nedavno rekao, Neki klinci misle da je
samoubistvo pomodni hir. Imaju veliki problem i kau,
Mislim da u probati da se ubijem ove nedelje. Ako ne
upali, probau neto drugo sledee nedelje.
Sledee nedelje!
Moj bi posao sada, u pisanju ove knjige bio, pre svega, da
te ubedim da ono to izgleda kao brzo i lako reenje u stvari
nije ni brzo ni lako. Samoubistvo je najee komplikovan,
prljav posao koji stvara mnogo vie problema nego to ih
reava.
Istina je da ne mora biti lud da razmilja da se ubije ili
ak moda i da to pokua, ali, izvini na ali, samoubistvo
moe biti opasno po tvoje zdravlje.
16

POGLAVLJE 2
IDEJA KOJA UBIJA
Ono o emu elim da ti priam u ovom poglavlju je, odakle
ti, pre svega, ideja da sebi oduzme ivot. Ona nije samo
uskoila u tvoju glavu jednog dana, ni od kuda. Ali, kako
ne mogu da te pitam odakle ti ta zamisao, morau da dam
sve od sebe da ti pomognem da to sam pronae.
Zastani za trenutak i zapitaj se, Kada sam prvi put poeo
da mislim o tome da se ubijem?
Sada se zapitaj, Da li sam poznavao nekoga ko je umro
izvrivi samoubistvo?
Kako ljudska bia ue mnogo jedni od drugih, svi smo mi
izloeni primerima koja postavljaju ljudi koje znamo,
stranci, ili slavni ljudi. Uimo koju viljuku da uzmemo na
formalnoj veeri tako to gledamo osobe pored sebe.
Uimo ta da obuemo za igranku tako to gledamo ta
drugi ljudi oblae kad idu na igranku. Veina nas nosi
dugaku ili kratku kosu, zavisno od toga ta veina drugih
ljudi naeg uzrasta radi sa kosom.
Oni koji ive u Americi znaju da je Merlin Monro izvrila
samoubistvo. Znamo da se knjievnik Ernest Hemingvej
ubio. itamo o tome kako se ljudi stalno (samo)ubijaju. I
ponekada pomislimo, Ako je neko kao to je Merlin

17

Monro, sa svom svojom lepotom i novcem i uspehom,

mogla da se ubije, to ne bih i ja?
Ili je moda neko u naoj porodici umro putem
samoubistva. Ako je jedan od naa dva roditelja umro
ubivi se, u tom sluaju bi se mogao zapitati, Ako tata vie
nije mogao da izdri, zato bih ja?
Ili je moda na najbolji drug umro ubivi se. Ili neko u
koli. Ako pogledamo uokolo po svom rodnom gradu i ako
itamo novine i gledamo novosti na TV, jedna stvar postaje
vrlo oigledna: ljudi izvravaju samoubistva sve vreme.
Iako to nije zabava, svuda oko nas ljudi vre atentate na
sopstvene ivote. Za vreme koje ti je potrebno da proita
ovaj mali odeljak, neko je negde u svetu umro ubivi se, a
njih desetak je to pokualo.
Prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji, samoubistvo je
vodei uzrok prerane smrti. Procenjeno je da vie od jednog
miliona ljudi umre putem samoubistva svake godine u
svetu, ili vie od 2, 000 ljudi dnevno, a otprilike 80 meu
njima su Amerikanci.
ta nam to govori? Govori nam da dobijamo ideju da
umremo putem samoubistva od nekoga. Nismo sasvim
sami smislili to reenje. Teko da je samoubistvo nova
ideja; ljudi su ga izvravali od kada postoje. I tako, ako smo
na neki nain doli do ideje o reenju problema putem
samoubistva, mora biti da smo je dobili od nekoga
prijatelja, lana porodice, slavne osobe. Neko, negde, nam
je pokazao da je samoubistvo neto to i mi moemo
18

uiniti. A kada nam je neko pokazao kako, nije li lake da

krenemo tim istim putem?
Istraivanje ove teme jasno kae: Kada se slavna osoba kao
Merlin Monro ubije, broj samoubistava poraste. To je kao
da su ljudi koji su smatrali da su njihovi problemi nereivi
videli, iz Merilinog primera, da je samo-unitenje realna
mogunost. Moda su rekli, Ako je bilo dovoljno dobro za
Merlin, dovoljno je dobro i za mene.
A kada se japanski idol tinejdera ubila skoivi u smrt, bar
est tinejdera se takoe ubilo u razmaku od nekoliko dana.
Neki su skoili, a veina je ostavila beleku ukazujui da su
se ravnali njenim primerom.
Ista se stvar odigrava blie kui. Kada se jedno ili dvoje
klinaca u koli ubije, vea je verovatnoa da e se jo vie
klinaca ubiti. A ako neko u porodici umre putem
samoubistva, vea je verovatnoa da e preostali lanovi
umreti na isti nain. Tano ili pogreno, ali svi mi uimo
putem primera.
Jedan suicidalan ovek sa kojim sam radio bio je vrlo
ozbiljan po pitanju okonanja sopstvenog ivota. Njegova
je supruga imala avanturu sa drugima ovekom, deca su
bila problematina, a ni njegov posao nije cvetao. Upitao
sam ga odakle mu ideja da oduzme sebi ivot. Pa, rekao
je, oboje mojih roditelja poinilo je samoubistvo.
Nikada do tada nisam upoznao oveka iji su se i majka i
otac ubili. Ali sam znao da ta god da sam mu rekao o tome
19

zato bi trebalo da nastavi da ivi, bilo bi suprotstavljeno

najmonijim i najuticajnijim ljudima u njegovom ivotu,
majci i ocu.
Bilo mi je samo pet godina kada su oni to uradili, rekao
je. Tako da ne verujem da me to previe optereivalo.
Ali, naravno da jeste. Tokom naih susreta priao mi je da
svaki put kada bi se u ivotu suoio sa tekim problemom,
ideja o samoubistvu bi se uvlaila u njegovu glavu, skoro
protiv njegove volje. Bilo je to kao da, uprkos obeanja da
se nikada nee ubiti kao njegovi roditelji, nije mogao da
zaustavi misli o tome. I sada, kada je njegov ivot iao
nizbrdo, vie nije mogao a da na to ne misli.
Tako, na neki nain, ovaj ovek stvarno nije imao anse da
izbegne razmiljanje o samoubistvu. Ono je bilo prisutno
od njegovih prvih seanja. To je bilo kao da su mu roditelji
dali neki uasni poklon. Pokazali su mu da, kada ivot
postane nepodnoljiv, to je ono to treba da uradi.
Zato mi je potrebno da te pitam jo jednom, odakle ti ideja
da uzme sebi ivot?
Nije li ti neko ko ti je bio blizak, pokazao put?
Nisu li ti roditelj, ili baka ili deda, ili ujak ili ujna ili
prijatelj, dali primer?

20

Ili si uporedio svoj oaj sa nekim ljudima za koje si

verovao da ih poznaje i odluio da, ako je samoubistvo
bilo dovoljno dobro za njih, dovoljno je dobro i za tebe?
Ako si odgovorio sa da, uputiu ti jedno jednostavno
pitanje: Da li su tvoj ivot, tvoj problem, tvoj bol potpuno
isti kao njihovi? Da li si ti identina osoba u identinoj
krizi?
Mislim da tvoj odgovor mora biti ne. Jer, svialo ti se to ili
ne, mi smo svi potpuno odvojena, potpuno razliita,
potpuno jedinstvena ljudska bia. Nikada pre nije postojao
niko isti kao to smo mi na ovoj naoj planeti, i nikada nee
biti niko isti kao to smo mi ni ubudue. Koliko god se mi
moda sebi ne dopadali ili koliko god se kajali zbog onoga
to smo uinili ili postali, mi smo jedinstvena-vrsta-osobani nalik onima koje e ovaj svet ikada videti.
I budui da smo tako jedinstvena stvorenja, zar ne bi
trebalo da donosimo svoje sopstvene, jedinstvene odluke?

POGLAVLJE 3
ZAR NEMAM PRAVO DA UMREM?
Mnoge suicidalne osobe sa kojima sam radio postavljale su
mi ovo pitanje i, iskreno, nemam dovoljno dobar odgovor.
Na neki nain mi je drago to ga nemam. Ali, poto mogu
da zamislim kako postavlja sebi to isto pitanje, podeliu s
tobom ono to sam govorio drugima.
21

Prvo, nije na meni, psihologu, da kaem da li ima pravo da

umre. Ne postoji nita u mojoj obuci ili kolovanju ili
linom iskustvu to mi daje specijalno znanje o toj temi. Ja
nisam svetenik ili pop ili bilo koja vrsta crkvenog
autoriteta. Ja nisam sudija. Ja sam obuen da spaavam
ivote, ne da pomaem ljudima da ih okonaju. Sa legalne
take gledita mislim da mogu da pruim delimian
odgovor: Ne, nema apsolutno pravo da se ubije.
U ovom trenutku u istoriji, u Americi i veini drugih
zemalja, jo uvek je protivzakonito pokuati samoubistvo, i
ako ga pokua, mogu da slede neprijatne legalne
posledice. Iako se to retko deava, ne tako davno su ljudi
zavravali u zatvoru zbog pokuaja da se ubiju. Ali, u
nekoliko zadnjih dekada samoubistvo se sve manje smatra
zloinom, a sve vie simptom da neto oajniki nije u redu
sa ljudima koji ga pokuavaju i da bi, u koliko bi dobili
pomo, odustali od ideje da se ubiju i nastavili da ive.
Iskreno, postoji velika zbrka oko ovog prava-na-umiranje.
Na jednom su kraju oni ljudi koji se zalau da niko nema
prava da umre ni pod kojim okolnostima, a na drugom
kraju su oni koji kau da svi mi imamo pravo da umremo u
bilo koje vreme mi sami odredimo, ukljuujui i putem
samoubistva.
Vei deo ove prava-na-umiranje debate vrti se oko teme da
li osoba koja je terminalno bolesna ili vrlo stara i bolesna, i
kod koje se ne oekuje poboljanje primenom nekad vrlo

22

bolnog leenja, ima prava da odbije medicinsko leenje i/ili

zatrai medicinsku pomo da umre.
Postoje grupe ljudi organizovane u podravanju legalizacije
koja bi dozvolila dostojanstvenu smrt uz lekarsku
asistenciju za one koji su terminalno bolesni. A postoje i
oni koji se protive bilo kom obliku samo-ili od drugihpodpomognutog samoubistva, ni pod kojim okolnostima.
Iako se neko moda nee sloiti, meni izgleda da su ciljevi
obe grupe humani i niko, koliko znam, ne zahteva pravo na
samoubistvo za one koji su mladi i zdravi. Mogue da se,
ako bi svi mogli da dobijemo pristojno leenje i negu, kao i
dobro razvijenu kontrolu bola na kraju ivota, ova debata
ne bi ni vodila.
U koliko nisi dobio vest da si terminalno bolestan i da e
umreti u skoroj budunosti, ja u pretpostaviti da razmilja
o samoubistvu iz drugaijih razloga.
Moda se pita, ta se dogaa ako pokuam da se ubijem i
ne uspem?
Svaka drava i veina zemalja ima neku vrstu zakona o
prisilnom leenju to omoguava sudiji da te, na osnovu
profesionalnih dokaza, smesti u bolnicu radi leenja, i da te
sprei od daljih pokuaja da se ubije. Vlada mora da
dokae da si mentalno bolestan i da ti je zbog toga potrebno
leenje, ali ona generalno moe ovo da uradi i bez svih tih
peripetija. Ti gubi, iako privremeno, svoja graanska
prava u koliko se ovo dogodi.

23

Kao to smo ve napomenuli, dok je veina ljudi koji umru

putem samoubistva depresivna i pati od modanog
poremeaja, ne mora biti psihotian da bi oduzeo sebi
ivot. U stvari, veina ljudi koja umre putem samoubistva
ni nisu u legalnom smislu nenormalni. Tako, izgleda da,
imamo vrlo interesantan problem.
Kako bi te spreili da se ubije doktori kao to sam ja e se
pojaviti na sudu i rei da zbog mentalne bolesti
predstavlja opasnost za druge i da ti je potrebno leenje.
Ali ovo je udan deo mogue je da, kroz nekoliko sati
do nekoliko dana, ustane jedno jutro i kae, Odluio
sam da se ipak ne ubijem. I ako nas ubedi da misli ono
to si rekao, moe da napusti bolnicu i ode kui. Pitanje:
Da li si sada potpuno izleen od svoje takozvane mentalne
bolesti?
Oigledno ne, poto su velike anse da nikada nisi ni bio
mentalno bolestan, pre svega. Ali ovo nikako ne znai da
moda nisi depresivan ili ljut ili u veoj ivotnoj krizi, i da
ti nije potrebno savetovanje i/ili psihoterapija.
Biti zadran u bolnici zbog suicidalnih misli ili posle
pokuaja oduzimanja ivota samo znai da si, po miljenju
ljudi kao to sam ja, bio do te mere konfuzan ili van
ravnotee ili neraspoloen da je bar u to vreme
postojala opasnost da donese vrlo lou odluku.
Tako ima sva prava da pita da, ako nisi lud, zato je
onda razmiljanje o samoubistvu simptom i, ako je
simptom, ega je simptom?
24

Kao to sam rekao, ne verujem da mora biti mentalno

bolestan da bi mislio da se ubije. Istraivanje je pokazalo
da veina ljudi razmatra ideju o samoubistvu u nekom
trenutku svog ivota, pri emu je to razmatranje vrlo
ozbiljnomoda kao i tvoje. A to su sve normalni ljudi, ba
kao i ti. Priao sam sa mnogo ljudi koji su ozbiljno
razmiljali da se ubiju. Neki su rekli da mora da su u to
vreme, kada su mislili o tome, bili privremeno
nenormalni. Moda je to dovoljno dobro objanjenje, bar
koliko nam je za sada i potrebno.
Hajde da za trenutak prihvatimo injenicu da, u ovom
trenutku, u Americi i veini civilizovanih zemalja, nije u
redu ubiti se i da, ako pokua, moe izgubiti svoju
slobodu bar samo na nekoliko dana.
Ljudi koji imaju autoritet da pokuaju da te zaustave od
umiranju putem samoubistva su ljudi kao ja: psiholozi,
psihijatri, socijalni radnici, sestre, lekari i sve vrste
specijalista za mentalno zdravlje i leenje od zavisnosti od
droga i alkohola. Policija ima svoje odgovornosti takodje.
Svi se ti profesionalci, u nedostatku boljeg izraza, zovu
'sistem mentalnog zdravlja'. I to je sistem, bez obzira
koliko bio dobar ili lo, sa kojim e doi u kontakt ako
pokua da se ubije (ne uspe ti) i, ako te otkriju. A ako ti
uspe da umre od sopstvene ruke mislim da ti je poznato
koji sistem e se pobrinuti o tvojim ostatcima.
Evo rei upozorenja: Iz mnogo razloga, s kojima te ne bi
gnjavio, ne moe uvek raunati da e sistem reagovati
25

savreno. Ako pokua da oduzme sopstveni ivot i ne

uspe, razmisli o ovome: ponekada policija istrauje i
preduzima mere koje smatra neophodnim. Mogu te odvesti
u bolnicu, a i ne moraju. Mogu te pustiti, u koliko im
obea da vie nee pokuati da se ubije. Mogu te ak
odvesti i u zatvor, naroito ako si doveo u opasnost jo
nekoga pri svom pokuaju.
Ako ode sam ili te u bolnicu odvede prijatelj ili porodica
ili policija, nekada e ti doktori pruiti potrebnu pomo i
pustiti te kui. Nekada e te primiti na psihijatrijsko
odelenje. Ili, ako nemaju psihijatrijsko odelenje, mogu
srediti da te poalju u dravnu mentalnu bolnicu. Zavisi od
bolnice i od toga kako sistem funkcionie u tvom gradu ili
okrugu.
Ponekada, ako doktori smatraju da ti je potrebna bolnika
nega, a ti nisi spreman da pristane dobrovoljno, oni e te
smestiti na psihijatriju ak iako ti to ne eli. Kao to sam
pomenuo, veina vlada ima zakone koji im to odobravaju.
I, kao to rekoh, moe izgubiti svoju slobodu, bar na neko
vreme.
To to sam esto koristio to ponekad je stoga to, uprkos
zakonima osmiljenim da spree samoubistvo, oni se nee
sprovoditi na tano isti nain od jednog mesta do drugog ili
ak od jednog dana do drugog. Ljudi u sistemu psiholozi,
psihijatri, ljudi iz hitne pomoi, policajci i policajke, itd, -svi imaju razliita miljenja o ljudima koji nameravaju da
se ubiju. Neki od njih, da budem iskren, ne vole ljude koji

26

pokuavaju da sebi oduzmu ivot. Neki bi da to uradi i da

se s tim ve jednom zavri.
Neki ljudi (a ovo ne bi trebalo da je novost za tebe) ne daju
pet para da li e iveti ili umreti. uo sam neke od njih
kako kau, Uradie to pre ili kasnije, pa to bi se
potresao?
Moja poenta je sledea: Pokuavati samoubistvo je
riskantan posao.
I ne mislim da je ovo to sam rekao ala. Postoji jedna stvar
u koju moe biti siguran; ako pokua atentat na sopstveni
ivot i odgovarajui autoritet to sazna, oni e preduzeti
neku akciju.
Ako veruju da si siguran to se tie umiranja putem
samoubistva, oni e preduzeti sve mogue legalne mere da
te spree. Tvoji razlozi zbog kojih eli da umre, ak iako
tebi deluju sasvim opravdano, tu nee nita promeniti.
Tano ili ne, morae da posmatra to s nae take gledita.
Ako istinski verujemo da predstavlja opasnost po sebe,
jednostavno neemo prihvatiti tvoje obeanje da nee
ponovo pokuati da se povredi. Mi te moda ne
poznajemo, ali bar znamo da si blisko ljudsko bie koje je
tako gadno izpovreivano da ne eli vie da ivi. A ako ovo
znamo, neemo sedeti skrtenih ruku i ne initi nita.
Takoe je potrebno da te upozorim da se ak ni svi
profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja ne slau oko
27

toga koje akcije treba preduzeti kako bi se spreila

suicidalna osoba u izvrenju svojih pretnji. Neki
profesionalci veruju da je svaka osoba, do god nije
oigledno nenormalna, odgovorna za ivljenje i umiranje. I
tako, ako bi naleteo na jednog od ovakvih profesionalaca,
on ili ona se moda ne bi mnogo trudili oko tvog
spaavanja ili smetanja u bolnicu. On ili ona se ne moraju
slagati sa tobom oko prava da umre kada si sam tako
izabrao, ali e, poto je to tvoj izbor, morati da uzme svu
odgovornost za svoju sopstvenu smrt.
Ali velika veina profesionalnih pomagaa smatra svaki
suicidalni pokuaj ili pretnju vrlo ozbiljnim i uradie sve
to smatraju neophodnim kako bi te spreili. Ako ima
sree, sree profesionalce kojima je stvarno stalo.
Trebalo bi jo da zna da doktori i psiholozi i bolnice i
centri za mentalno zdravlje bivaju stalno tueni zbog
greaka koji prave sa suicidalnim ljudima. Ako znaju da je
neko suicidalan, a ne preduzmu sve mere predostronosti,
ukljuujui hospitalizaciju osobe protiv njene volje, i u
koliko se ta osoba ubije, oni podleu krivinoj tubi. Tako
veina nas preduzima konstruktivne mere kada se sretnemo
sa suicidalnom osobom; stavimo je pod klju. Da li je ovo
uvek za njihovo dobro ili za nae dobro, ne mogu rei
verovatno je po malo od oba.
Zato, hajde da se, za sada, sloimo oko neega. Hajde da se
sloimo da ak iako je samoubistvo protiv graanskih
zakona jedne zemlje i protiv onoga u ta Bog veruje i protiv

28

onoga u ta prijatelji i porodica veruju, i ti i ja znamo da

ipak moe da se ubije.
Ako zaista eli da okona svoj ivot, ti to moe. Ja te ne
mogu zaustaviti, tvoji te prijatelji ne mogu zaustaviti, tvoji
roditelji te ne mogu zaustaviti i policija te ne moe
zaustaviti. ak iako te smeste u bolnicu na nekoliko dana
ili nekoliko nedelja, ti uvek moe da prestane da pria o
samoubistvu i obea doktorima da to nee uraditi i onda,
kada te otpuste iz bolnice, moe se ubiti.
I tako, i ti i ja, oboje neto znamo. Znamo da kada doemo
do same sutine, postoji samo jedna osoba koja moe da
odlui da li e iveti ili umreti. A to nisam ja. Tano?
Tano.

POGLAVLJE 4
DA LI SI APSOLUTNO SIGURAN?
Kada sam rekao prijatelju da piem ovu knjigu on mi je
rekao, Pa, predpostavljam da sve dok je itaju ipak nisu
doneli konanu odluku da umru. I tako, poto jo uvek
imam tvoju panju, pretpostaviu da nisi jo uvek doneo
konanu odluku. Ili moda ak iako jesi, voljan si da je
ponovo razmotri. Kao to je nekada neko rekao o osobi
koja je zaista i konano i jednom-za-navek reila da se
ubije, Umro je pre deset minuta.

29

Ono emu se nadam u tvom sluaju, u ovom trenutku, je da

jo uvek nisi siguran po pitanju sopstvenog ivota. I poto
sam razgovarao sa stotinama suicidalnih ljudi, mogu da
napravim prilino dobru procenu da ti, ak i u svojim
najmranijim trenucima, ostaje rastrgnut izmeu
okonanja ivota i pokuaja da nastavi da ivi. To je kao
to i treba da bude i, iako ti moda ne pomae da se oseti
bolje, skoro svi ljudi koji razmiljaju da se ubiju ostaju
nesigurni po pitanju oduzimanja sopstvenog ivota- ak i
do trenutka kada naprave pokuaj. Jo uvek pamtim
intervju sa enom koja je skoila sa mosta u brzu reku i
preivela. Bila je u kinom mantilu, jer, kako je sama rekla,
Nisam elela da se pokvasim.
Ako bih mogao da napravim jo jednu pretpostavku o tome
to se dogaa u tvojoj glavi i tvom srcu, to je slino kao da
vodi dug i teak razgovor sam sa sobom o tome da li da
ivi ili da umre. U psihologiji mi to zovemo
ambivalencijom.
Ambivalencija jednostavno znai da se osoba bori sa
odlukom, ispitujui pozitivne i negativne aspekte jednog ili
drugog ina, i pokuava da predvidi najbolji mogui ishod.
To znai imati dva suprotna oseanja u isto vreme eli da
uini neto i ne eli to da uini.
Ponekada umiranje izgleda kao najbolja stvar, ponekada
iveti izgleda kao najbolja stvar. Ova ambivalencija se, kao
to dobro zna, uasno teko podnosi. To je nestalna
ravnotea izmeu ivota i smrti, a razmiljanje o tome ti

30

pije svu energiju. Ambivalencija dolazi i odlazi, kao

zubobolja.
Ne elim da ti dajem lekcije iz psihologije ambivalencije,
ili iz onoga to ona znai, ve elim da zna da je biti
nesiguran u odluku da se ubije savreno prirodno i da je
ak, iako moda osea kako te izluuje to to govori sam
sa sobom o oduzimanju sopstvenog ivota, takav samogovor neophodan, moda najbitniji.
Ono to me najvie zabrinjava kad je u pitanju tvoja
ambivalencija je to to izgleda kao da je tvoja elja da ivi
na jednoj strani vrlo tanano izbalansirane e vage, a tvoja
elja da umre na drugoj. Obe snane elje su u ravnotei
tako da niko od nas ne zna, ta je potrebno da kantar
prevagne na jednu ili drugu stranu.
Bio bih zabrinut za tebe ako, na primer, pismo koje si
oekivao, danas ne stigne. Takvo razoarenje, iako samo po
sebi vrlo malo, moe uiniti da kantar prevagne u negativnu
stranu. S druge strane, taj telefonski poziv od nekoga koga
voli moe stii veeras, pretegnuvi vagu u drugom
pravcu, i sve preokrenuti na bolje. To je ono to je
zastraujue kod ambivalencije, taj in osetljive ravnotee
koju moda proivljava.
Meni se ini da je svako ko je u nekom trenutku pomiljao
na samoubistvo, jai zbog toga to je o tome mislio. On ili
ona su prouili opciju smrti i odluili, poto su dobro
izvagali stvari, da bez obzira kako teak ivot bio, ipak je
vredan ivljenja. Kao to mi je jedan mladi rekao,
31

 Jednom sam pomislio na o samoubistvo, ak sam napunio

pitolj. Ali sam shvatio da sam prevelika kukavica da bih
povukao obara.
Kukavica? upitao sam ga.
Pa, valda me tada bilo strah da umrem; rekao je. Iako
se sada ne plaim smrti. Najzad, gledao sam smrti u oi.
Mogue da, sve dok ne pogledamo smrti pravo u oi, ni ne
moemo da ivimo ivot kako valja. A mogue da smo,
poto to uinimo, i spremniji za njega. Mogue da samo
poto se pribliimo smrti, moemo da se pribliimo ivotu.
Meni to tako izgleda.
Mogao bi da gleda na svoju ambivalenciju ovako: poto
niko od nas nikada nije bio mrtav, lake je biti negativan po
pitanju ivota (neto to nam je poznato), nego biti
pozitivan kad je smrt u pitanju (neto o emu nita ne
znamo). I tek onda kada se suoimo sa sopstvenom smru,
smrt nam zapravo oduzima nadu da je ona bolja.
Postoji pria o oveku koji je skoio u reku da se ubije, ali
nije uspeo. Dok se borio sa vodenom strujom, policajac mu
baci ue da bi se spasao. ovek odbije da uzme ue. Tada
policajac izvadi pitolj i uperi ga u oveka, pretei da ga
upuca. ovek, suoen sa mnogo izvesnijom smru i njenom
istinskom negativnou, zgrabi ue.
Moe ti biti od pomoi da zna da na svaku osobu koja je
odluila i ne dvoumi se da oduzme svoj ivot, dolazi na
32

desetine vie onih, slinih tebi, koji ostaju nesigurni,

kolebljivi i neodluni. Da si sa mnom u mojoj kancelariji,
nadam se, da bi se tako oseao. Nadam se da bi nas dvoje
imali hrabrosti da pogledamo smrti ravno u oi i da se ne bi
plaili da o tome priamo. Jer, ako bi to mogli, moda bi
poeli da shvatamo da je umiranje neto to nas sve eka
jednog dana, i da pria o tome moe da nam pomogne da
bolje razumemo ivot, i ta moemo da uradimo sa danima
koji nam preostaju.
Kockanje sa smru najopasnija igra
Kada smo ophrvani bolovima i problemima oko donoenja
odluke o ivotu i smrti, ponekada flertujemo sa smru.
Igramo se sa smru. inimo stvari koje nas mogu ubiti, ali
ne uzimamo punu odgovornost za ono to se moe
dogoditi. Sebi kaemo, Ako umrem, ta je tu je. Ili, Ako
preivim, predpostavljam da mi nije sueno da umrem
ovog puta. To je kao bacanje fatalnog novia-glava, ja
ivim; pismo, umirem.
Seam se mladog oveka po imenu Do koji je vozio kola
najbre mogue du zavojitog planinskog puta. Bio je ljut i
povreen to ga je devojka ostavila zbog nekog drugog.
Razmiljao je da bi mu bilo bolje da je mrtav. Klizao se po
krivinama i jedva uspevao da izbegne one koji su dolazili iz
suprotnog smera i, najzad se slupao. Kola su bila smrskana,
ali je on preiveo. Kada sam posetio Doa u bolnici, rekao
je, da je mogue da je bio suicidalan.
Da li si eleo da umre? pitao sam ga.
Ne znam. Predpostavljam da jesam.
33

Da li sada eli da umre?

Naravno da ne; ree Do. Bilo je glupo. Sada e mi
poveati rate osiguranja. Zatim se nasmejao i rekao da je
bio siguran da je prikopao svoj pojas pre nego to se
uputio ka planinama, ..za svaki sluaj.
To je ambivalencija.
Iako sam rekao da ne morate biti ludi da bi mislili o tome
da se ubijete, to se mene tie, ovaj nain kockanja sa
smru jeste ludost. To je kao kad osoba napuni revolver sa
samo jednim metkom, obrne cilindar, okrene nian ka
svojoj glavi i povue obara. To je kao kada se kae, ne
znam da li stvarno elim da umrem, ali dau smrti ansu.
Ili, kao kad osoba uzima punu aku tableta za spavanje iako
ne zna da li je njihov broj dovoljan da obavi stvar. Osoba
e se moda probuditi, ali moda i nee. Ona/on e
prepustiti stvar sudbini.
Za mene su to uasna kockanja i, ak iako znam koliko
neko moe ne eleti da ivi, prepustiti svoj jedini ivot
sluajnosti moe biti najgore mogue reenje.
(govoriu vie u poglavljima koja slede o tome ta se moe
dogoditi u koliko ti ne uspe da se ubije).
Ne biti siguran u to da eli da umre sasvim je u redu i
normalno za ljude koji su u suicidalnoj krizi, i ne elim da i
jednog trenutka pomisli da e ova neodlunost mirno proi
34

za jedan do dva dana. Ali, ona ipak proe. Mnogi ljudi u

ovim oajnikim asovima ambivalencije oseaju kao da
vreme stoji ili jedva prolazi. To je kao da se ostatak sveta
kree normalnom brzinom, ali se za tebe vreme nasukalo i
stalo. I sve dok se stvari ne promene, bilo bi korisno da
zna da su ono to ti proivljava iskusili i drugi ljudi koji
su se oseali i mislili kao ti. To je jednostavno tako.
elim da bude svestan jo jedne stvari: suicidalne logike.
Kada se nae zarobljen u oseanju da nema gde da krene
i zaglibljen u ambivalenciji oko ivota i smrti, moe ti se
initi da razmilja sasvim jasno. Velika je verovatnoa da
nije tako. Velika je verovatnoa da si depresivan, a
depresivni ljudi ponekada ne misle sasvim jasno ili sasvim
dobro. (Pisao sam o tome u poglavlju koje sledi).
Pogledaj ovu misao: Ili e se moj ivot popraviti, ili u se
ubiti.
Ako ti ovakav nain miljenja zvui poznato, zapitaj se,
da li je ovo jedini nain na koji se stvari mogu odigrati, ili
A ili B? Ako odgovori sa da, to znai da si se zaglibio u
vrsti jednosmerne logike. A ta je opasna.
Samo za trenutak u se sloiti s tobom da se moda tvoj
ivot nee poboljati, da e stvari nastaviti da budu jadne i
beznadene i da e, ako si depresivan, tvoja depresija trajati
zauvek. Opcija A, tvoj ivot se poboljava, nije u igri.
Pitanje: Da li stvarno mora da se opredeli za opciju B i
ubije se?
35

Odgovor: Pa, ne nuno.

Uvek postoji opcija C. Sa opcijom C mogao bi, na primer,
da ostane i dalje depresivan i jadan. Ljudi to rade sve
vreme.
Ono to je nelogino u suicidalnom miljenju je da sebi
daje samo dva naina da se nosi sa svojim problemima
gore ili dole, ivot ili smrt. Mogue da nisi razmiljao o
opciji C, da jednostavno nastavi da bude jadan.
Upamti, jedina osoba koja kae da se, ako ivot ne krene na
bolje, mora ubiti, si ti.
Evo jo jednog pareta suicidalne logike. Mi ga zovemo
kruna/cirkularna logika. Ovaj razgovor-u-glavi ide ovako:
Ubiu se.
Zato?
Zato to su moji problemi nereivi.
Kako zna da su ti problemi nereivi?
Ne budi kreten! Kada bi se moji problemi mogli reiti, zar
misli da bi bio na ivici da se ubijem?
Ovakva vrsta logike lii na situaciju u kojoj kao da ti je
jedna cipela prikucana za pod, a tri punom brzinom: to
bre ide, omamljeniji postaje. Nikada ti ne padne na
36

pamet da sedne, odvee cipele, skine ih i krene bosonog

u nekom drugom pravcu.
Ponekada je dovoljno porazgovarati sa nekim, osim sa
samim sobom, kako bi izaao iz te krune logike; sa nekim
ko je izvan, a moe da zaviri unutra.
Znam da ti ovakvi primeri suicidalne logike nisu od velike
pomoi i da, od svih stvari koje ti mogu popraviti situaciju
ili raspoloenje, najmanje korisna stvar, rekao bih, je neto
kao, Razvedri se, ima sve to ti je u ivotu potrebno!
Zato to i neu rei.
Ali, elim da zna da, ako dozvoli nekim prosenim
osobama da znaju da razmilja o tome da se ubije, ova
razvedri se poruka je velikim delom ono to moe od
njih uti. To je njihov logiki dokaz kojim uzvraaju na
tvoj logiki dokaz. Njihov je dokaz podjednako uskogrud
kao i tvoj. Na alost, kada ti se jednog dana ne bude ivelo,
obe vrste logike nee vredeti ni prebijene pare.
Postoji stari vic o nekome ko pokuava da oraspoloi
depresivnu osobu i kae: Razvedri se, stvari bi mogle biti
jo gore!
Depresivna osoba se oraspoloi i, zasigurno, stvari krenu
nagore.
Zato te neu zavaravati da je jednostavno smisliti nain da
se izae iz suicidalne krize i brzo okona ambivalencija
koja te proganja. Najzad, moda si stigao do onog mesta
37

odakle si i krenuo da ozbiljno razmilja da se ubije posle

duge, izgubljene bitke, bitke o kojoj ja nikada neu saznati.
Razoarenja se mogu gomilati i mogue da se osea
priteranim u oak smrti. Ili si moda doiveo gubitak i
jednostavno ne moe da zamisli ivot bez tog gubitka.
Bilo ta da je, jednom kada suicidalna kriza pone, ne
pomae da ja (ili bilo ko drugi) kae, Bingo! Tvoja je
kriza prola!
S druge strane, elim da zna da ni jedna kriza ne traje
veno, i da ne biti siguran to se umiranja tie je OK i
normalno, sve dok stvari ne ponu da se menjaju. A, u
koliko se prvo ne ubije, stvari E se promeniti nekada
ak i na bolje.

POGLAVLJE 5
KORAK NAZAD, MOLIM
Zbog naina na koji sam odabrao da piem ovu knjigu,
napraviu jo jednu pretpostavku o tebi; pretpostaviu da,
poto misli o samoubistvu, razmilja i o tome kako to da
izvede.
Pre ili kasnije, kada bilo ko od nas dospe u ovakvo stanje,
poinjemo da smiljamo kako bi to mogli izvesti.
Samoubistvo nije samo konana i trajna odluka, ve i
konani kako-da projekat.
38

Ali poto ne mogu da pretpostavim koliko si daleko

odmakao u svojim razmiljanjima, morau da pribegnem
onome to sam nauio. Zamoliu te da zamisli da neto
ini ne meni, ve sebi.
Dozvoli mi, na tren, da te podrim. Nije lako ubiti ljudsko
bie. ak iako namerava to sam da obavi, mora bar
malice razmisliti kako to da obavi. Moja profesija ovu
temu naziva metodom ili sredstvom. I kada radimo sa
suicidalnom osobom, pitamo, Kako planira da oduzme
sebi ivot?
Ako osoba kae, Jo uvek ne znam, smatramo da je rizik
mnogo manji nego ako osoba kae, sa 45to-kalibarskim
automatskim pitoljem u petak popodne u tri sata.
Kratko reeno, to je jasniji plan, vei je rizik od
samoubistva. Obzirom da nikako ne mogu znati kakvu
vrstu plana ti smilja, ili kakav ti je vremenski raspored,
imam predlog koji moe zvuati malo uvrnuto. (Ako si
oduvek smatrao da su psiholozi prilino uvrnuti, eto
dokaza.)
Ono to elim da te zamolim da uradi, bar za sada, je da
napravi jedan mali korak unazad od odluke o samoubistvu.
To ne znai da kasnije nee moi da nastavi tamo gde si
stao, ali, za sada, ili bar za danas, napravi jedan mali korak
nazad, dalje od ivice.

39

Moe da saspe u klozet sve te tablete koje si skupljao i

pusti vodu, ili da da pitolj drugu, ili da izbaci ilete i
otre predmete, ili da ne ode na visok most ili graevinu
sve dok ne pokuava da o svemu dobro razmisli. Kratko
reeno, radi ta god je potrebno da smanji prisustvo
sredstava pomou kojih bi mogao da poeli da okona
svoj ivot.
Razlog to ovo traim od tebe je jednostavan: svakog od
nas moe dovesti u iskuenje savrena mogunost. Znam da
je, kada smo konfuzni ili nesreni ili ljuti, ak mnogo tee
odoleti iskuenju, pa tako, ako sklonimo ono to nas dovodi
u iskuenje van vidokruga ili van domaaja, to je kao da
smo umetnuli neko vreme izmeu sebe i svojih impulsa. A
kada jednom napravi ovaj korak unazad, ponekad moe
sagledati stvari drugaije. Ponekada ne moe, ali ponekada
e moi.
Iz razgovora sa mnogim ljudima koji su pokuavali da se
ubiju, znam da je, kada jednom suicidalna osoba stavi plan
u pogon, ponekad vrlo teko da on ili ona zaustave njegovo
napredovanje. ak sam imao prilike da ujem ljude kako
kau da im je u zadnjem minutu pre nego to su pokuali da
se ubiju, izgledalo kao da moraju da nastave i pokuaju.
Na kraju krajeva, rekao je jedan od njih, Otiao sam
predaleko da bih se mogao vratiti.
Nikada nije prekasno da se vrati.

40

Moda bi pomoglo da misli o stvarima na sledei nain.

Niko od nas nee napustiti ovaj svet iv. Sat otkucava
svakom od nas. Nikada nije stvar u tome da li e umreti,
ve je samo pitanje kako i kada.
Ova izjava moda zvui malo jezivo, ali nije da ovde ne
govorimo o ozbiljnim stvarima. Niko ne moe izbei taj
posao umiranja. To nije kao to se komiar Vudi Alen
jednom naalio, Ne plaim se umiranja...samo ne elim da
budem prisutan kada se to desi.
Ne. Umiranje je onaj sastanak koji niko ne moe da otkae.
Mnogi su ljudi, koji razmiljaju o samoubistvu, odluili da,
ako ve ne mogu kontrolisati nita u svom ivotu, mogu bar
da kontroliu kako i kada sopstvenog umiranja. To oseanje
uspostavljanja kontrole je dobro, vrlo slino kao kada ste
prvi put uili da vozite bicikl bez pomonih tokia. A to
oseanje da smo u kontroli nad sopstvenom sudbinom, vrlo
nam je vano, toliko vano da mnogi ljudi koji oduzimaju
sebi ivot ine to kako bi potvrdili da su, u stvari, u kontroli
bar neega.
Ali loa stvar s planovima za samoubistvo koji su stavljeni
u pogon je da ponekada mogu preuzeti mo, mo nad
kojom vlasnik gubi kontrolu. Samoubistvo moe biti
konana veba iz line moi, ali nikada ne bi trebalo da
postane obaveza.
Jedna mlada majka, koju sam jednom poznavao, isplanirala
je da se ubije istog dana kada je umrla njena erka. Njena
41

adolescentna erka umrla je od raka godinu dana ranije.

Majin suprug je napustio i ona se oseala bedno i nesreno
i nekoliko meseci je udela da umre. U svom razmiljanju o
smrti donela je odluku da e za nju biti najbolje da umre
istog dana kad i njena erka. A kako je taj dan odmicao i
njen ivot se okrenuo nabolje, ona je sve manje i manje
oseala potrebu da se ubije. Ali, obeala sam sebi da u to
uiniti etrnaestog, rekla je. A obeanje je obeanje. Na
svu sreu, nije ba bila toliko dobra u odravanju obeanja
da ne bi mogla da prekri bar ovo.
Ima jo neto u ovoj prii. U planu ove ene da okona svoj
ivot, ona je dala obeanje svojoj mrtvoj erki da e joj se
pridruiti etrnaestog. Kada smo o tome razgovarali,
ispostavilo se da, kada se ova gospoa stavila u poloaj
svoje erke, njena erka, u stvari, nije elela da majka
umre. Osloboena ovog tereta, ena je bila u stanju da
napravi drugaiju vrstu obeanja.
Molim te da shvati da te ja ne nagovaram da odustane od
planova da umre ili od svojih misli o tome kako da umre.
To bi bilo glupo s moje strane. Ja ne mogu da kontroliem
tvoje misli niti bilo ko drugi moe. Sve to traim od tebe
je da malo pomogne, da sebi malo prostora za disanje i
malo vremena da o stvarima dobro porazmisli.
Negde u nastavku ove knjige moda e naii na neto to
e ti pomoi da se predomisli. Ili, u sledeih nekoliko sati
ili dana ili nedelja, moe se dogoditi neto to nisi
oekivao, neto to e ti dati razlog da ivi. Zato, za svoje
dobro, molim te, napravi korak unazad.
42

POGLAVLJE 6
BUBA U OLJI
Sada kada smo proveli neto vie vremena zajedno, elim
da, u sledeih nekoliko poglavlja, sa mnom malo istrauje.
elim da zamisli, samo za trenutak, da si u poslednjih
nekoliko nedelja ili meseci bio kao buba zarobljena na dnu
olje. Kako si dospeo u olju, ne znam. Nain izlaska iz
olje bie, najverovatnije, rezultat neega to e uraditi, ili
to e ti neko pomoi da uradi. A, moda ti ja mogu
malice pomoi.
Ideja o bubi-u-olji nije moja, dobio sam je od jednog
psihologa koji je imao obiaj da u svojim predavanjima
koristi primer bube zarobljene u olji kako bi ilustrovao
problem s kojim se svi suoavamo s vremena na vreme:
naime, kada se jednom naemo zaglibljeni u jednoj
situaciji, nae odluke su ograniene onim to vidimo. Ili
bismo okolo-naokolo po dnu olje i, poto ne bi mogli da
vidimo izlaz, odluili bismo da je svaka nada izgubljena i
da smo zaglibljeni zanavek.
Penjali bismo se, ali bi skliznuli nazad. Sve to bi pokuali
bi propalo. I tada, ubeeni da nam ne preostaje nikakav
izlaz, postali bi depresivni i bespomoni i beznadeni i,
ponekada, suicidalni.

43

I, iako su ljudska bia drugaija od buba, nisam tako

siguran da, kada doe do toga da se izae iz olje u kojoj
smo se nali, ne uradimo nita bolje. Kada se jednom
naemo u odreenim problemima, nisam tako siguran da
ba svi mogu da smisle nain da iz njih izaubar ne sami
samciti.
U jutronjim novinama itam izvetaj o farmeru koji se
ubio. Ostavio je iza sebe enu i porodicu. Vei deo ivota
bio je uspean ovek, ali sada, sa opadanjem cena stoke i
ita, suoavao se sa ogromnim dugovima koje nije mogao
da plati. Nasledio je farmu od svog oca i oseao, moemo
samo da nagaamo, da izgubiti farmu znai izgubiti sve. I
tako, dobrog zdravlja, jo uvek mlad, ali bez sumnje
depresivan, on se ubio.
Dok itam ovu priu mislim na bubu u olji. Vidim ovog
oveka zarobljenog u situaciji iz koje ne vidi izlaz. I kada
ponovo proitam priu, jasno mi je da farmer nije mogao
da pria sa enom ili sa prijateljima o tome kako je
zaglibljen u olji.
Svi su bili okirani njegovim samoubistvom. Tako sam
zakljuio da su oni koji su ga poznavali i voleli mogli biti
okirani samo ako im nikada nije rekao o tome u kojoj se
meri zarobljenim i depresivnim oseao. A bar iz prie,
uinilo mi se da se ubio a da nije potraio neko drugo
mogue reenje, drugi mogui nain da izae iz olje.
Jednom reju, drao je svoje probleme u sebi i umro
netaknutog dostojanstva.

44

Moda ti, kao ja, misli da je tragedija da se ovek moe

ubiti jer ne moe da plati dug. Moda misli da bi ti, kada
bi se naao u njegovoj koi, uradio neto drugo. Prodao
farmu i zapoeo neki posao? Preselio se u Kaliforniju i
postao umetnik? Vratio se na studije i postao inenjer?
Moemo samo da nagaamo ta bi sve on mogao da uini
sa godinama koje su bile pred njim.
Ali u jedno sam siguran; dok god bilo ko od nas uzima
samo na svoja plea da reava problem, ostae ogranien u
tome koliko ga uspeno moe reiti.
Zamisli zajedno sa mnom, ako hoe, da ti i ja idemo na put
na daleku planetu. Rezervisali smo let i kreemo sledeeg
utorka. Ostalo nam je nekoliko dana da se spakujemo, a
ljudi zadueni za let rekli su nam da moramo biti spremni
za tri dana. Dok e hrana i voda biti obezbeeni, svako od
nas sme poneti samo deset stvari. Biemo odsutni sa
planete zemlje godinu dana.
ta e biti na prvi korak?
Da li e, na primer, svako otii svojoj kui, ispisati deset
stvari koje bi najvie voleo da ima na takvom jednom putu i
spakovati ih? Ili, emo odrali sastanak i zajedniki
odluiti kojih dvadeset stvari moemo zajedno poneti?
Odgovor je oigledan svakom onom ko je ikada uestvovao
u ovakvoj igrici. Jednom reju, ne bi eleo da krene na put
na daleku planetu sa dve gitare, dva televizora, i dve iste
knjige. Radije bi da radimo skupa i zajedno napravimo
45

mnogo bolju listu, listu gde nema preklapanja i listu koja

svakom od nas obezbeuje mnogo vie stvari koje bi voleli
da ponesemo na takvo jedno putovanje.
Moja poenta je u ovome: u koliko misli da sam mora da
rei sve probleme u ivotu, morao bi biti avolski
pametan!
Moje je iskustvo da ljudi (gde ubrajam i sebe) nisu ni blizu
toliko pametni koliko ponekad misle da jesu. Smatramo da
zato to su nae oi i ui i mozak u radnom stanju, da
znamo ta da radimo u svim moguim situacijama u kojima
nikada ranije nismo bili.
Ali to nije tano.
Svi smo mi kao bube u olji moemo da vidimo
unutranjost olje, ali ne moemo da vidimo preko njene
ivice. Ne vidimo ta je iza. A ono to ne vidimo, ne
moemo ni da zamislimo da radimo.
A postoji jo i pitanje informacija. Kao to sam rekao, moje
je uverenje da svi mi donosimo najbolje odluke koje
moemo obzirom na informacije koje su nam pri ruci kada
ih donosimo. Na primer, ne sumnjam da je odluka da se
umre putem samoubistva najbolja odluka na raspolaganju
ljudima koji odluuju da to i urade.
Oni su sve paljivo promislili, izvagali i, kada su pregledali
sve dostupne podatke na kompjuterima u svojim glavama,
samoubistvo je bio pravi odgovor.
46

Ali, ekaj!
Da li su im bile dostupne sve informacije kako bi doneli
odluku? Da li su, na primer, znali da je depresija kroz koju
prolaze, izleiva i najverovatnije ogranienog trajanja?
Da li su znali da se neko, tamo negde u budunosti
njihovog ivota, mogao pojaviti da ih voli i pazi?
Da li su znali da su, za samo nekoliko dana, stvari mogle da
ponu da se menjaju na bolje, a da je njihova formula
trebalo da sadri te promene?
Ili su, kao i osoba u naoj svemirski-put igrici, jednostavno
otili kui i spakovali deset stvari?
Ja ne predlaem da je samoubistvo uvek glupa odluka, ve
predlaem da moe biti neopoziva, i da bi, pre nego se
odluimo da se ubijemo, trebalo da sebi damo malo
vremena da bi saznali neto to moda nismo znali, neto
to nam moe dati drugaiji vidik mogue ak i vidik
preko ivice olje.
Tako u ti, u sledeih nekoliko poglavlja, pruiti
informacije koje moda nema. Ove informacije mogu i ne
moraju da naprave neku razliku, ali u se opkladiti da hoe.

47

POGLAVLJE 7
USAMLJENOST
U velikoj meri bi mi pomoglo da znam koliko ima godina.
Jer da znam koliko ti je godina, znao bih mnogo bolje kako
da razgovaramo o onome kroz ta prolazi. Ali poto to ne
mogu da znam, obraau ti se kako najbolje znam, kao da
si bilo kog uzrasta.
Kod ponovnog pisanja ove knjige u elektronskoj formi
napunio sam 62 godine i najverovatnije je da sam stariji od
tebe. Budui da sam iveo toliko dugo, znam nekoliko
stvari o tome kako je to biti deak, tinejder, student,
vojnik, mlad oenjen ovek, otac, deda i, upravo sada,
ovek sa manje godina ispred nego iza sebe. I, moda sam,
ne kao ti, proveo hiljade dana u samoi. To je bilo
uglavnom po mom izboru. Sada, u jesen svog ivota,
moda znam nekoliko stvari o samoi koje ti ne zna. Kako
sam blie sedamdesetoj nego dvadesetoj, moda bi mogao
pokazati bar malo potovanja perspektivi jednog starca.
Iskreno govorei, ne mogu ba tano da se setim kako je to
biti mnogo mlai nego to sam danas. Ali se seam da sam,
kada sam bio mlad, bio tupav, bez iskustva i impulzivan i
ni blizu tako pametan kao to sam smatrao da jesam. To
nije izvinjenje za ono to sam nekada bio, ve pre jedna
iskrena izjava o sopstvenom ivotu viena iza ogledala
razmiljanja. Poteno govorei, srean sam to sam stigao
tako daleko.

48

Ako si mnogo mlai od mene, moda e pomisliti, ta mi

ovaj starac moe smisleno rei o usamljenosti?
Ili, ako si stariji od mene, moe pomisliti, ta mi ovaj
balavac moe rei to i sam ve ne znam?
Kako nisam ena, a ako si ti ensko, moe upitati, Kako
mukarac moe znati ta usamljenost meni znai?
Na sva gornja pitanja imam jednostavan odgovor: ne mogu
poznavati tvoju usamljenost i neu se pretvarati.
Ali zato to sam doao na ovaj svet sam, kao i ti, i to u ga
napustiti sam, kao i ti, i zato to znam da smo svi mi
doiveli usamljenost, zato mislim da mogu da podelim sa
tobom neto od onoga to znam o usamljenosti.
Usamljenost je, kada prestane da misli o njoj, univerzalno
ljudsko iskustvo. Ona predstavlja ono neophodno stanje
koje nam je svima zajedniko, i zbog ega moda moemo
bolje da se razumemo.
Svi smo mi zarobljeni u ivotnim statistikama. Zarobljeni
smo u svom uzrastu, svojoj generaciji, svojoj rasi i svom
polu. Dopadalo nam se ili ne, svi smo mi zatvorenici
sopstvenog posebnog vremena i mesta i neoekivanih
raanja. I sve dok smo zarobljenici onoga ko smo, prisilom
smo ogranieni, i, budui da je tako, potpuno smo
usamljeni u onome to znamo o ivotu. Nae vizije su
ograniene, nae razumevanje drugih nesavreno. Na taj
smo nain svi mi slepi i moramo da se sapliemo, nikad ne
saznavi ta je zapravo ivot za onog drugog. Nema drugog
naina.

49

Ja nikada neu znati kako je to biti siromaan i crn. Ja

nikada neu znati kako je to odrastati u rezervatu ili dobijati
pogrdne nazive zbog boje koe. Ja nikada neu znati kako
je roditi se bogat i iveti u luksuzu. Ali, iako nikada neu
znati sve ove stvari, to ne znai da ne mogu pokuati da ih
razumem. Zato to nikada nisam doiveo ono to je drugo
ljudsko bie doivelo, ne znai da ne mogu da nju ili njega
potujem ili da se oseam na isti nain po pitanju ivotnih
problema.
Zato bih te upitao: postoji li neko negde ko je doiveo isto
ono to si ti doiveo? Postoji li neko negde ko moe istinski
znati tvoj bol kao to ga samo ti poznaje?
Mislim da bi tvoj odgovor morao biti ne. Jer tako je to sa
nama ljudima. Mi poznajemo sebe najbolje, one bliske
nama prilino dobro, a strance uopte ne. Ali uprkos ovih
ogranienja, veina nas ini sve to moe da razumemo
jedni druge i, koliko god je mogue, nastojimo da uinimo
sebe razumljivim.
To je razlog zbog koga treba priati o usamljenosti. Ona je,
na neki nain, zajednika veza meu nama. Svako od nas
ima misli i oseanja koja drimo u sebi itavog ivota.
Svako od nas ima svoje nade i strahove i snove koje emo,
ak i kada ljudi koji su nam najblii, upitaju o njima,
negirati. Zato hajde da priamo o usamljenosti.
Usamljenost moe biti ubica. U svom najgorem obliku, ona
je na neprijatelj broj jedan. Ti si je upoznao, ja sam je
upoznao, svako ko je ikada zastao da razmisli o znaenju
50

sopstvenog ivota je upoznao. Ona predstavlja ono uasno

oseanje da, u celoj vasioni ne postoji niko ko dovoljno
brine da bi doao do nas i okonao nau usamljenost. To je
ono to povreuje vie od ieg drugog. To je oseanje da
nas niko ne eli, da nikoga nije stvarno briga da li uopte
postojimo.
Neu te zavaravati, usamljenost je ono sigurno mesto sa
koga misli o samoubistvu mogu poeti da izviru. Zbog
usamljenosti ljudi ponu da misle da je smrt bolja od
ivota. Ne mogu biti usamljeniji ak i da sam mrtav, pa
onda to da ne umrem? To je uasna logika samoubistva,
roena u odgojena u usamljenosti.
Kada si usamljen, moe pogledati oko sebi i videti, koliko
god ti dobar ili lo vid bio, da drugi ne izgledaju usamljeni.
I to je ta razlika izmeu onoga to vidi da drugi imaju a to
ti nema, to ini usamljenost tako groznom.
Poto ne mogu znati kolika je dubina tvog samovanja,
moda neu biti u stanju da kaem neto to bi otklonilo
neugodan oseaj usamljenosti od koje pati. Ali obzirom
da znam da je usamljenost tako strano stanje, moda bi ti
pomoglo da ti ispriam o onome to ja verujem da je
usamljenost i to mislim da bi mogao da uradi sa njom.
Biti sam nasuprot biti usamljen
Ja, pre svega, verujem da postoji neka zbrka oko pojma
usamljenosti. Biti sam ne znai i biti usamljen. Moe biti
sam na vrhu planine, a ipak ne biti usamljen. Moe iveti
u naseljenom gradi i biti okruen hiljadama ljudi, a ipak
umirati od usamljenosti. Ili moe biti lan porodice i
51

provoditi sa ljudima itave dane i noi, a ipak, duboko u

srcu, biti usamljen. Znai da nije stvar u tome gde si, ve
kako si povezan sa ljudima oko sebe, kako pria sa njima,
kako te oni uju i kako znaju o tebi; sve je to ono to ini
razliku izmeu samoe i usamljenosti.
Veina ljudi sa kojima sam radio nisu mogli da podnesu da
budu sami. Oni su izjednaavali samou sa usamljenou.
Govorili bi mi da, kada su sami sa sobom, poinju da se
oseaju prazno i uplje i nekompletno, kao da im prisustvo
drugih daje znaaj koji inae nemaju. inili bi oajnike
stvari samo radi drutva drugih ljudi. Idem po barovima
svake noi, rekla mi je jedna mlada ena, zato to ne
mogu da podnesem da ostanem sama kod kue.
Upitao sam je, da li ste sami sebi toliko loe drutvo?
Netremice me gledala. Nisam mislila o tome na taj nain;
rekla je. Predpostavljam da je to tano.
to smo vie priali, shvatili smo da ona nikada nije mislila
o sebi kao interesantnoj ili duhovitoj ili pametnoj. Imala je
nisko miljenje o sebi i nije mogla da vidi zato bi neko
poeleo da bude s njom, osim zbog seksa. Kratko reeno,
nije sebe mnogo volela. I tako, kada bi bila sama, pravila bi
drutvo nekome za koga nije ba mnogo marila. A kasnije
se sa mnom smejala na to kako je nekada mislila da je bolje
biti poeljan za seks, nego ne biti poeljan uopte.
Ali, kao to vidi, to je zaarani krug. Nije volela
neobavezni seks, ali kako joj je bilo potrebno da bude sa
nekim bilo kim kao potvrdu da nije sama, ona je
rtvovala svoje samopouzdanje i samo ga dodatno jo vie

52

snizila. Jer, kako bi sama rekla, samo sam loe stvari

radila.
Tako je bar jedan razlog za samou taj to sebe ne volimo.
Ni na koji nain ti ne mogu pomoi da zavoli sebe. eleo
bih da mogu. Ali tamo gde ja ne mogu, drugi bi mogli. Ili
moda ti moe sebi pomoi. Sve to znam je da, do god ne
pone da voli sebe, nee moi da napravi nikakav
pomak i odnosu na usamljenost.
Sve dok ne otkrije i ne spozna i ne prihvati da poseduje
neke vrednosti, neku svrhu i neke dobre i pristojne kvalitete
kao ljudsko bie, doivljavae samou kao uasan nain
da se potroi vreme.
Nekim usamljenim ljudima sam, pak, preporuivao da
provedu neko vreme u osami. Znam da zvui aavo, ali
pogledaj sluaj disk-dokeja.
Ted je bio prezaposlen radio disk-dokej koji nikada nije
propustio da se oglasi veselim, vedrim glasom. Imao je
oboavaoce. Bio je dobro plaen i imao je devojku. Spolja
gledano, njegov se ivot inio boanstvenim. A obratio mi
se sa, kako je sam rekao, Mora da sam lud!
Zato ste ludi?
Zato to sam, bez obzira na to kakvim se ja Vama inio,
uasno usamljen. Ne mogu da podnesem da nema ljudi
oko mene. Oni su za mene kao vazduh koji diem. Ako
ostanem sam, ak i na samo nekoliko minuta, poinjem da
53

paniim, kao da ne mogu da diem. Moja devojka i ja bi

eleli da se uzmemo, ali oseam da nisam spreman. Kao da
mi je previe potrebna. Kao da, ako bih je oenio, nikada
vie ne bih mogao da budem bez nje. A to nije poteno
prema njoj.
to sam vie upoznavao Teda shvatao sam da je dozvolio
sebi da postane bezvredan ovek. Bez oboavaoca i
prijatelja i ljudi oko sebe da mu kau kako je pametan i
bistar i zabavan, oseao se praznim i usamljenim. Nije
nikada, kako se ispostavilo, proveo vreme sam sa sobom, ili
pokuavajui da upozna i zavoli sebe. Negde duboko u
njegovom mozgu, ini mi se da je zacrtao da su mu ljudi
previe potrebni i da bi bez njih, verovao je, mogao da
umre od usamljenosti. Koliko god mu to blesavo zvualo,
predloio sam mu da izae iz kancelarije i ode u park preko
puta ulice i odsedi jedan sat bez da pria sa bilo kim, osim
sa samim sobom.
Kada smo se sreli sledeeg puta, nasmejao se i rekao da
nije uspeo. Da li ste ikada vodili razgovor sa patkom?
Zatim je dodao, To je bio najdui sat koji sam proveo u
svom ivotu. Do bola. A patke se ne smeju vicevima koje
prosipate.
Ali, efekat je bio dobar. Postepeno, provodei sve vie i
vie vremena sam sa sobom, poeo je da shvata da moe
preiveti bez da su ljudi stalno oko njega. Mogao je da die,
razmilja o stvarima i sprijatelji se sa svojim sopstvenim
mislima i oseanjima. Poeo je da osea da moe da
usamljenosti kao to je nekada imao obiaj.
54

Pred kraj nae seanse, upitao sam Teda da li bi pokuao

neto to nikada ranije nije inio, neto to bi mu dalo
snage da ivi sam, a to bi trajalo jedan dan. I sama
pomisao na to ga je uplaila. ta predlaete? pitao je.
A ta Vi predlaete? rekao sam.
Ted se zamislio za trenutak. Oduvek sam eleo da se
otisnem kanuom niz brzu reku. Moda bih mogao to da
uradim?
Sam samcit?
Postoji li neki drugi nain?
Plaim se da ga nema, rekao sam.
I tako je Ted iznajmio kanu i veslao po brzacima tri dana,
sam samcit. Kada se vratio, likovao je. Preiveo je samou
i nije se oseao usamljeno. Okonali smo nae seanse i, u
roku od mesec dana se oenio i prihvatio novi posao u
drugom gradu.
Poruka Tedove prie je jednostavna: nije samoa
neprijatelj, ve je to strah od samoe. Ali, iako ne elim da
ovo zvui previe jednostavno, moje je oseanje da svako
mora da nae svoj nain, ne da istrpi samou, ve da uiva
u njoj i, iz nje se razvija i raste.

55

Stvaranje sopstvene usamljenosti

Od drugih ljudi sam nauio da je usamljenost esto stvar
line izrade. Negde, nekako, doemo do uverenja da je to
neto loe. Verujemo da su drugi ljudi na neki nain duni
da nam ne dozvole da patimo od usamljenosti. Verujemo da
e, samo zato to smo ljudska bia, drugi doi do nas da se
raspitaju o naim mislima i oseanjima. Iako se to ponekad
dogaa, ne verujem da je dobro s tim raunati. Ako nita
drugo, ljudi tee da nas izbegnu ako delujemo ili se
ponaamo usamljeno.
Da li ste ikada uli sebe kako kaete, Nikoga, istinski, nije
briga. Siguran sam za sebe, a prilino sam siguran i za
svakog od nas. To je izjava o usamljenosti. Rei to jednom
ili dva puta zato to se oseamo usamljeno je jedna stvar,
ali verovati da je to tano od sada do venosti je neto
sasvim drugo.
Po mom miljenju, trajno uverenje da nikog stvarno nije
briga za nas ~ i, da nikog nee biti briga za nas u
budunosti, je ravno samo-nametnutoj smrtnoj kazni. Ako
zaista verujemo da stvari tako stoje danas i da e tako biti i
u budunosti, onda je pitanje ima li nade da pobedimo
usamljenost?
Nema.
Ali, hajde da ispitamo ovo uverenje bar malice.

56

Odakle nam to? Da li zato to, kada smo bili sami, ljudi
nisu doli da nas oslobode nae usamljenosti? Nisu li nai
roditelji bili suvie zauzeti, a nai takozvani prijatelji
preokupirani sobom?
Verovatno. Ali, da li samo zbog toga samoa moe da traje
veno? Ili smo mi nalik malim naunicima sa teorijom
koju pokuavamo da dokaemo? Nismo li postavili
hipotezu koja kae: Ljudima nije stalo, a dokaz je to to
sam usamljen/a, i niko nita ne ini povodom toga.
Mislim da postoji nain da se to proveri. Hajde da
pretpostavimo, za trenutak, da ti nisi najusamljenija osoba
na svetu, da tamo negde postoji bar jedna osoba koja je
usamljenija od tebe. Znam da je teko u to poverovati, ali,
ostani sa mnom.
Hajde sada da kaemo da ti, budui da si druga
najusamljenija osoba na svetu, odlui da pokua da nae
najusamljeniju osobu na svetu. Kako bi to uradio/la?
Postoji samo jedan nain. Morae da ode i proba da
nae nju ili njega. A to e postii tako to e prii
nekome i pitati ga kako je proveo dan, ili da li je uivala u
filmu koji je odgledala, ili bilo koje pitanje koje ti moe
pasti na pamet. Obzirom da zna da si druga najusamljenija
osoba na svetu, nee se zamajavati time da im to kae,
ve e rae pokuati da sazna to vie o njima.
Raspitivae se o njihovim oseanjima i mislima i nadama i
strahovima.

57

I ta e se tada dogoditi? Prva stvar koja e se dogoditi je

da e brzo skliznuti na poziciju tri ili etiri liste
usamljenika. A ako bi razgovarao sa dovoljno ljudi,
najverovatnije da ne bi ni pravio listu.
Znam kako naivno ovo zvui. Ali, moe li da smisli neki
drugi nain? Ja ne mogu. A znam da, ako eka da svet
doe do tebe da ti okona usamljenost, bie to jedno vrlo
dugo ekanje, zaista.
Usamljeni ljudi bi mi govorili, Ali, mnogo je to tee
uraditi nego to mislite. Ne mogu tek tako da priem
strancu i ponem da priam sa njom/njim.
A ja bih rekao, A to da ne?
Zato to nemam ta da kaem.
To je dobro, rekao bih. Ne mora nita rei o sebi. U
stvari, ne bi ni trebalo. Ti ionako zna da si druga
najusamljenija osoba na svetu i da se tu nita specijalno ne
deava. Tvoj je zadatak da sazna neto o drugima, a ne da
njima kae neto o sebi.
Upotrebio sam ovaj predlog mnogo puta sa mnogo ljudi i
nikada nisam doiveo da nije uspeo. Shvatio sam da bi, ako
bi usamljeni ljudi napravili taj mali korak, nauili neto to
nisu znali. A to je da je svako donekle usamljen i da, od
svih stvari koje volimo da inimo na ovom svetu, jedna od
najboljih je da priamo o sebi. Kada nam se prui prilika

58

moemo da priamo i priamo i priamo o sebi. tos je u

tome da naemo nekoga da slua.
A onda kada nas neko uvue u takav razgovor, dve stvari se
dogaaju: (1)poinje da nam se dopada osoba koja nas
ohrabruje da priamo o sebi, i (2) elimo da znamo vie o
drugima i poinjemo da postavljamo njima pitanja.
Pre nego to moe i da zamisli, prijateljstvo je na vidiku.
A ako je usamljenost neprijatelj broj jedan, prijateljstvo je
FBI.
To nije nita novo. Mudri ljudi vekovima znaju da je
najbri nain da se sklopi prijateljstvo i da se nikada ne
bude usamljen, da se raspitujemo o drugoj osobi i da
navedemo nju ili njega da pria o sebi. Treba se suzdravati
da kaete ta bi vi voleli da radite (da priate o sebi), dok
sluate i saznajete o nekom drugom. Zaista je ba tako
jednostavno.
I tako, ako si usamljen i voljan da napravi neku drugu
vrstu eksperimenta (nasuprot dokazivanju da ljude stvarno
nije briga), onda moe uinite neto danas kako bi testirao
ovu ideju. Moe da izvue neto o bilo kome o osobi
koja sedi pored tebe u autobusu, o devojci preko puta stola
za ruavanje, vrataru koji isti ulaz, bilo kome i zapone
sa par jednostavnih propitivanja. Kako ste? Jue je bilo
prilino vrue, zar ne? Ili ta god je potrebno da bi se
razgovor odrao.

59

Zatim, neka ti je cilj da sazna samo dve stvari o toj drugoj

osobi: odakle je, ili ta radi ili ta studira. Svi razgovori
izmeu stranaca zapoinju na ovaj nain. Na osnovu samo
dva parenceta informacija (odakle si i ta radi), ljudi
mogu osetiti da li postoji neka zajednika veza meu njima.
Mogu poeti da oseaju da ima izgleda za prijateljstvo.
Problem da navedemo nekoga da nas slua i provalimo
sopstvenu usamljenost e se reiti sam od sebe jer, gle
uda, ljudi kojima smo prili e vrlo brzo eleti da saznaju
neto o nama. Oni ne mogu tome da odole, osim ako,
naravno, nisu toliko zaokupljeni sobom da ih nije briga ni
za koga drugog u kom sluaju verovatno nisu ni bili
vredni da ih upoznamo.
Kljuna stvar da bi se razgovor odravao nije u tome da
priamo o sebi sve dok nam se ne uputi pitanje, a i tada,
treba da odgovaramo kratko. Kasnije, kada uspostavimo
neki odnos, moemo priati o sebi mnogo slobodnije. Ovo
je sutina onoga to psiholozi i psihijatri i savetnici kao ja
rade sve vreme zato nas uglavnom ljudi i zavole. Svi vole
dobrog sluaoca, ili bar tako izgleda.
Naravno da te neki ljudi mogu smatrati ludakom kada
zapone takav razgovor, ali to je njihov problem. U mom
iskustvu i u iskustvu usamljenih ljudi sa kojima sam radio,
strah od odbacivanja je samo to strah. A ako ivimo
ogranieni svojim strahovima, ostaemo zarobljenici
sopstvene usamljenosti i nita se nikada nee promeniti.

60

ini mi se da treba da postavi sebi sledee pitanje: nemam

li udeo u sopstvenoj usamljenosti? Nisam li kao mali
naunik koji se upinje da dokae da ljude stvarno nije
briga? Nisam li prikupljao dokaze da, uprkos injenici da
postoje bilioni ljudi na ovoj planeti, niti jedan od njih mi
nikada ne moe postati prijatelj?
Jer ako jesi, to znai da si gradio razloge da bi izabrao smrt
a ne ivot. I sve dok ti (a stvarno mislim samo ti) ne
napravie prvi iskorak iz i to dalje od usamljenosti, stvari
se verovatno nee promeniti na bolje.
Mogao bih krenuti da nagaam o emu upravo sada misli.
Ma znam, i ako pokuam, biu ponovo povreen/a.
Napraviu korak ka nekome i neu im se dopasti. Ma, nee
to uspeti.
I mogue da si apsolutno u pravu. Moda nee uspeti. Ljudi
te mogu opet povrediti. I imae samo jo vie dokaza da
ljude stvarno nije briga i da ti nikada nee uspeti da izae
iz olje.
A ja te pitam, gde to pie u tvojoj krtenici da ima
garanciju protiv usamljenosti, ili da, kada rizikuje time to
upozna ili moda zavoli nekoga, da e uvek izai kao
pobednik?
Nigde to ne pie.
ao mi je, prijatelju, ali niko od nas nema garancije na to
da ivot nee biti bolan ili da neemo biti povreivani.
61

Zato u te pitati, kakve alternative imamo? Moe li iko od

nas samo da sedi i eka da nam neko prie i okona nau
usamljenost? Ili mi treba da napravimo taj prvi, mali korak?
Kao to svi znaju, to jeste kockanje. Ali, svialo nam se to
ili ne, sve dok ne poelimo da unovimo svoje etone i
potpuno prekinemo igru, to je kockanje koje nam ne gine.
Pokuaj da zapamti da tamo negde meu bilionima ljudi
postoji neko, moda ba kao ti, neko ko je spreman na istu
hazardnu igru. Ko zna, mogue da meu vie od pet biliona
dua, ima tri ili etiri ili moda ak i desetak onih koji, ba
u ovom trenutku, zapoinju istu hazardnu igru kao i ti. Ako
se dogodi da se sretnete, moete se kasnije svaati oko toga
ko je bio usamljeniji.

GLAVA 8
DOBRE VESTI O DEPRESIJI
ta bi pomislio kada bih ti rekao da e, bez obzira na to
koliko si depresivan danas, ba sada, da e tvoja depresija
proi i da e se, pre ili kasnije, oseati bolje?
ta ako ti kaem da e, ako si kao i veina depresivnih
ljudi, prevazii svoju depresiju i da e sve biti samo loa
uspomena?

62

Verovatno bi mi rekao da bi trebalo da odem na ispitivanje

glave kod nekog psihologa. Pa, ne bi ba bio u pravu.
Dobre vesti o depresiji su da je, osim u retkom sluaju,
depresija privremena stvar. Kao da je obina prehlada
emotivnih problema, milioni ljudi irom sveta pate od
depresije. U stvari, moda je i vodei uzrok gubitka radosti
i sree i produktivnosti u celom svetu. A kao i svaka
prehlada, kolikogod se ovek od nje bedno oseao, veina
depresija ima svoj tok i ovek se vraa nazad u normalu.
Ako bi zastao na minut da se osvrne na svoj ivot, mislim
da bi video da si i ranije bivao tuan i depresivan i da si
preko toga prelazio. Moda i vie nego jednom. Mogue da
nikada pre nisi bio toliko depresivan, ali je sigurno da ovo
nije prvi put da se osea tuno i oajno i trulo i
bespomono. Osim ako nisi vodio neki arobni ivot, i ti si
prolazio kroz ta je prolazio ostatak sveta s vremena na
vreme a to je oseanje depresije.
Bez da mnogo komplikujem, eleo bih da ti kaem
nekoliko stvari o toj stvari zvanoj depresija. Zato to znam
da je oko 60% ljudi koji pokuaju da se ubiju depresivno u
tom trenutku, znam da su velike anse da si i ti depresivan.
Poto predpostavljam da najverovatnije nisi neki ekspert po
pitanju depresije, pokuau da ubrzam stvari i tutnem
nekoliko podataka u tvoju glavu o ovoj najeoj
emocionalnoj nevolji. (Ako si siguran da nisi depresivan
ve samo besan ili usamljen ili do maksimuma pod
stresom, ili se osea beznadeno i bespomono, moe
63

preskoiti ova poglavlja i ostaviti na miru nas povremeno

depresivne ljude. S druge strane, ako se osea beznadeno
i bespomono, moda je mnogo bolje da ostane s nama.)
Kako sam radio sa stotinama depresivnih ljudi, a bio i sam
u tom sosu jednom ili dva puta, poznato mi je kolika je
gnjavaa itati neto o depresiji kada je sve to stvarno
elim da uradim da odem negde i prespavam nekoliko dana
ili upalim TV i pustim da neko proba da me oraspoloi.
Zato obeavam da u biti kratak i da u se strogo drati
teme.
Biti depresivan je ivotno-ugroavajue stanje uma. Biti
ozbiljno depresivan je ivotno-ugroavajue stanje uma i
tela. To je onaj ljudski doivljaj koji nas, u koliko potraje,
ini sve bolesnijim i bolesnijim, sve dok se ne naemo na
dnu crne rupe kada teko moemo da zamislimo da emo se
ikada osetiti bolje. To je kao da nam je unutranji
psiholoki krajolik potpuno crn, bez radosti,
ili ak i anse za radost.
Jednom sam upitao vrlo depresivnog momka da li je zbog
neega anksiozan. Ne, uzdahnuo je, i suvie sam
depresivan da bih bio anksiozan.
Znam da kada si depresivan, sva druga oseanja poinju da
gube snagu. Nita nije dobrog ukusa kada si depresivan,
nita ne zvui dobro, nita ne izgleda smeno. Stvari zbog
kojih je nekada vredelo iveti gube znaaj. Biti depresivan
znai da ne haje da li reaguje na ivot ili ne. A to je ono
to depresija znai izostanak reakcije na ivotne zahteve.
64

Kada si ozbiljno depresivan, to je kao kada ne moe ni da

zamisli da e nekada opet biti dobro. Ne samo da se osea
depresivno, ve poinje i da misli depresivno. Ovaj
smrad od miljenja te vodi sve dublje i dublje u crnu
rupu sve dok ti se, najzad, ne pone da ini da iz nje nema
izlaza. Depresija, kao psiholoki i bioloki poremeaj u
svom najgorem obliku, dovodi do neke vrste mentalne i
fizike oduzetosti.
Gubitci
Ima mnogo razloga zbog kojih ljudi postaju depresivni,
mnogo vie razloga nego to je, ak i nama, takozvanim
ekspertima, poznato. A neki su od razloga tako oigledni da
nije potrebno biti genije da bi ih otkrili. Moemo poeti sa
gubicima.
Kada god doivimo gubitak, postajemo depresivni. Neki
ne, ali veini nas se to dogodi. Ako smo ranjivi na depresiju
(imali roditelje ili baku ili deku koji su patili od depresije),
ozbiljan gubitak moe da izazove simptome depresije.
Ako izgubimo bliskog prijatelja, oseamo taj gubitak i
oseamo alost to vie nemamo takvu osobu pored sebe.
Ako izgubimo posao koji smo eleli, i onda to oseamo i
esto na isti nain. Ako nas momak ostavi zbog druge
devojke, i to je gubitak i naa je reakcija povreda, ljutnja i
mogue depresija. Ista oseanja posledica su gubitka
zdravlja, prestia ili stvari koje smo eleli ali smo otkrili da
ih ne moemo imati. Pa ak i pad na vanom ispitu
predstavlja gubitak gubitak samopouzdanja. Kada god
65

doivimo gubitak, dobre su anse da emo postati

depresivni.
Moja je poenta u ovome: Nikada neu znati kako e
interpretirati svoj gubitak, niti to moe znati bilo ko drugi.
To znai da ti stvarno ne moe razumeti moj doivljaj
gubitka.
Pre nekoliko godina znao sam jednu stariju gospou koja je
trebalo da bude primljena u bolnicu zbog nekih testova i
koja je upravo otkrila da je prilino ozbiljno bolesna i da
mora ostati u bolnici bar mesec dana. Njen mu je umro
godinu dana ranije i jedina iva stvar koju je ostavila na
ovom svetu koja joj je sve znaila bila je njena maka. Ali,
make ne putaju u bolnicu. I tako, kada je zamolila svog
sina jedinca da pazi na maku, on je uradio ono to je
smatrao pravom stvari: dao je da se uspava. Gospoa je
upala u depresiju i prestala da jede. Za tri dana je bila
mrtva.
Moda sebi kae da je stara gospoa bila blesava, jer je
glupavo umreti zbog gubitka make. Ali, nije vano ta ti
misli. Ono to je vano je ta je naa gospoa mislila o
gubitku svoje make. A tako je sa svim naim gubicima
jedino to je vano je oni nama znae.
Hajde da pogledamo neke od onih najvanijih gubitaka,
onih za koje mislimo da ih nikada neemo imati a ipak,
budui da je ivot takav kakav je, moramo sa njima da se
nosimo svialo nam se to ili ne.

66

Moemo izgubiti ljude koje volimo. Mogu nas napustiti,

mogu se odseliti, mogu ak i umreti. Nema naina da se to
izbegne, gubljenje nekoga koga volimo boli kao avo i,
osim ako ste napravljeni od mnogo jaeg materijala nego
mi ostali, aliete za tim gubitkom. alovanje i depresija su
razliite stvari, ali neki ljudi koji poinju da ale zbog
gubitka postaju kliniki depresivni, i vano je da im se
pomogne i da se lee kada se to dogodi. Niko ne moe da
vremenski ogranii trajanje alovanja i tugovanja, ali ako
traje suvie dugo a posebno ako ima misli o smrti i
samoubistvu vreme je da se potrai pomo.
Moemo izgubiti zdravlje. Sve dok se ne razbolimo, ne
shvatamo ta dobro zdravlje znai. Veina nas misli da e
iveti veno, a onda kada se razbolimo, sve se to menja.
Onda kada ti se dogodi da se razboli ili povredi i izgubi
neke vane funkcije, ne moe se vie praviti da si od nerajueg elika. Fiziki bol koji traje i traje je glavni uzrok
depresije i skoro niko ko je patio od bolova bar neko vreme
ne moe da izbegne da postane depresivan.
Moemo izgubiti novac. Moda ne misli da gubitak novca
moe dovesti do depresije, ali jo kako moe. Novac se, u
mnogim drutvima izjednauje sa linom moi, a lina mo
se izjednauje sa kontrolom nad ivotom. Kada izgubimo
mnogo novca, ili sve to imamo, mi gubimo mo da
kontroliemo ta nam se deava. A kada izgubimo kontrolu
nad onim to nam se deava, gubitak moe biti
nepodnoljiv i dovesti do depresije.
Ovo su primeri onih velikih, najvanijih gubitaka, a ima ih
jo mnogo. Ponekada ljudi doive vie od jednog vanog
67

gubitka u kratkom vremenskom periodu i, sigurno kao to

se oblaci depresije navlae, sledie duga, tamna oluja.
Moda se pita, ako ove vrste gubitaka mogu dovesti do
depresije, pa ta onda?
Pa ta ovo: ta ako si imao vrlo lou godinu? ta ako, dok
prelazi preko liste stvari koju svi mi moramo nekad
izgubiti, uhvati sebe kako kae, Da, to sam izgubio. I,
Da, i to sam izgubio: ta ako, kako godine tvog ivota
prolaze, doivi jedan neobino gadan gubitak? Moda
najgori od svih.
Molim te da razmisli o ovome. ta ako, gadna kao to je
bila prola godina, to bude najgore to e doiveti? ta ako
se takve vie nee nizati?
Moe li u tom sluaju da zamisli da bi tada, ak iako si
trenutno depresivan, opet bio toliko depresivan?
Nadajmo se da ne.
Tako, pod pretpostavkom da si depresivan, moda i
zasluuje da bude. Moda bi svako, u identinoj situaciji
kao to je tvoja, bio depresivan. Tvoja depresija bi mogla
biti sasvim normalna reakcija na gubitke koje si doiveo.
Mogue da nisi toliko drugaiji kao to ti se ini. Jer, ako
misli da ima tapiju na depresiju, nisi u pravu. Seti se da
sam rekao da ovog jutra milioni i milioni tvoje brae i
sestara irom sveta pate od istih simptoma.
68

Kako svako gubi neto nekada, depresija se iri kao virus i

svako ko nije depresivan danas svakako je to nekada bio ili
e nekada biti. Niko ne moe da silazi i da se penje na
planetu i sasvim izbegne da bude depresivan bar nekoliko
puta izuzev ako nije smislio kako da ivi a da ne oseti bol
zbog gubitka nekoga ili neeg dragog.
Tako, ako si doiveo neki uasan gubitak ili gubitke, istina
je da ne mogu da znam koje ili kako e ih tano primiti.
Ali, znam ovo: ti se ne razlikuje od drugih. Ako se
posee, curie ti krv. Ako se povredi, bolee te. Ako
izgubi neto, tugovae i, moda, postati depresivan. Ako
izgubi neto to ti je vrlo znaajno, moe postati
depresivna linost ili postati njena kopija. Tako i treba da
bude i niko, a ponajmanje ja, se nee praviti da ne treba da
osea ono to osea.
Bilo bi dobro upamtiti tri stvari: 1) nema nita loe u tome
'biti depresivan', 2) nije glupo biti depresivan,
3) nije greh biti depresivan. Pre e biti da je biti depresivan
nain na koji ljudska bia reaguju (a pri tom mislim
prirodno) na gubitke kroz koje svi moramo proi.
Jo jedna vana lekcija: neke se depresije javljaju bez
nekog vidljivog gubitka ili okidajueg dogaaja. One nas
obuzimaju kao oluja sa Istoka, uz zvidanje vetra i crne
oblake. Ova neraspoloenja (ponekad propraena
meavinom dobrog raspoloenja) su najverovatnije
bioloke prirode i esto povezana sa nedijagnostikovanim i
esto vrlo izleivim stanjem kao to je, na primer, bipolarni
poremeaj.
69

Ako je raspoloenje stalno depresivno, moe biti da se radi

o neleenom hipotireodizmu ili nekom drugom problemu
sa endokrinim sistemom. Neki lekovi mogu da izazovu
depresivne simptome. Neke droge isto tako. Ono to bih
hteo da kaem je sledee: mi svakako ne elimo da se
ubije zbog nekog neleenog zdravstvenog stanja.
Poboljanje
Hajdemo sada malo dalje. Hajde da pretpostavimo da si bio
depresivan neko vreme, moda mesec dana, moda
nekoliko meseci, kada si upitao sebe, da li u poeti da se
oseam bolje?
Ako si poeo da odgovara na ovo svoje pitanje nedavno,
znamo da je tvoj odgovor nikada! To je nain na koji
depresivni ljudi misle. Upitaj depresivne ljude da ti
ispriaju najsreniju stvar koja im se ikada dogodila i oni e
rei kako su jednom imali ienje zubnog kanala. ak iako
je veina depresija zdravstveno stanje koje se moe leiti,
kada si depresivan ti misli depresivno i mogue da ne
moe da vidi izlaz iz olje. Kao buba u njoj zarobljena,
jednostavno ne moe ni da zamisli da e ikada izai.
Meni su poznati tvoji simptomi. Nema interesovanja za
stvari koje si nekada voleo. Ima potekoe sa
koncentracijom. Nema energije. Izgleda kao da ne moe
nita da uradi na poslu ili u koli. Tvoja snaga volje ima
etiri izduvane gume, a tvoja ambicija je ostala bez goriva.
Tvoj duh ne da ne moe da lebdi, ve ne moe ni da se
pridigne sa zemlje. Ne interesuju te hrana, zabava ili seks. I
70

razmilja o samoubistvu kako bi okonao bol. I tako, to

ne bi poeo da misli da nikada nee izai iz olje?
Ali saekaj. ta ako ti kaem da velika veina depresija
prou same od sebe? ta ako ti kaem da skoro sve
depresije okonaju same od sebe za nekoliko meseci? I ta
ako ti kaem da tvoja depresija moe da se sredi za
nekoliko nedelja ili meseci uz pomo
savetovanja/psihoterapije i/ili neto lekova?
ta ako ti kaem da tvoja depresija ne mora uopte biti
tvoja krivica?
ta ako ti kaem da si moda nasledio tendenciju ka
depresiji, da postoji neto u tvojoj telesnoj hemiji to je
razlabavljeno i da, koliko god ga rafili, tvoje telo pravi
tvoj um depresivnim, dovodei do toga da razmilja o
jedinom reenju koje ti je raspoloivo (trajna odluka)?
Da li bi bio iznenaen da sazna da moda zbog toga to
tvoj organizam nema dovoljno odreene vrste soli (lithium
carbonate) da ne moe a da ne bude depresivan? Ili da,
posle ovog otkria, bukvalno bi mogao da doda odreenu
koliinu soli jednom dnevno i moda vie nikada ne bi bio
depresivan?
ta ako tvoj modani serotoninski sistem nije vie jak i
potrebno mu je podeavanje? Ne bi pucao u svoj auto ako
bi mu ponestalo ulja, pa zato bi onda u sopstveni mozak
ako bi mu ponestalo serotonina?

71

ta ako bi, posle poroaja, tvoje telo ostalo bez osnovnih

sastojaka potrebnih za odravanje pozitivnog stanja uma?
Da li zna da post-poroajna depresija moe biti do te mere
ozbiljna da dovede do misli o smrti i samoubistvu?
Veruj mi, znam mnogo o depresiji, i ono to ti ovde
saoptavam je nauno istinito. Istraivanje depresije je
prilino dobro i sve bolje iz dana u dan. Neke depresije su
bioloke prirode i lee se lekovima, ne smru. Neke druge
vrste depresija mogu se popraviti ishranom ili vebanjem.
A neke prestaju same od sebe iz razloga koje niko od nas
ne razume sasvim dobro.
Zapamti da veina ljudi prestaje da se osea depresivno za
est meseci, sa ili bez leenja. Psihoterapija/savetovanje je
moan protivotrov za mnoge depresije, i mnogi rezultati
istraivanja sugeriu da je neto to se zove kognitivnobihevioralna terapija posebno efikasna u leenju depresije.
Za one vrste depresije gde savetovanje i/ili psihoterapija
nisu od pomoi, mnogi moderni lekovi jesu. Savetovanje i
lekovi zajedno dobijaju rat protiv najozbiljnijih depresija. U
veini sluajeva, ljudi koji krenu na savetovanje i ponu sa
uzimanjem antidepresivnih lekova poinju da se oseaju
mnogo bolje za dve nedelje, ili neto malo due od toga.
Mogue da misli, On pria o neijoj depresiji, a ne mojoj.
On ne moe znati kako izgleda moja depresija.

72

Delimino jesi u pravu, a delimino i nisi. Sve dok nisi

posetilac sa druge planete ili android, tvoja depresija se ne
moe toliko razlikovati od depresije svih drugih ljudi.
Moda si izgubio apetit i ne moe da spava. Moda te
bude none more u sred belog dana. Moda lei u krevetu
u 5 ujutru i puta ono to ja zovem gadne male trake u
glavi zna od one vrste to vrte i vrte i vrte isti problem
koji ne moe da rei i ona kada traka doe skoro do kraja
a ti jo uvek nisi naao reenje, ona kree ponovo od samog
poetka. I kada ustane iz kreveta, iscrpljen si kao da si
radio itav dan.
Moda ti nije do seksa ili filmova ili tvoje omiljene hrane
ili do stvari koje si nekada voleo, ali, ao mi je drugar, isti
si kao i mi drugi kada smo depresivni.
Tako da ak iako ti je zapao veliki komad depresije i ne
zna ta bi s njom da uradi, ne znai da se nikada vie
nee osetiti bolje. I ako treba na to da se opkladim ak
iako ne znam ni tebe ni tvoju situaciju opkladio bih se da
e je preboleti, savladati, provui se. I dobio bih opkladu.
Poto znam da si doveo svoj ivot u kritino stanje i da
razmilja o samoubistvu kao nainu da izae iz depresije
i iz olje u kojoj si, elim da upamti neto to zahteva
ponavljanje. Kada najzad donesemo odluku da se ubijemo,
mi odjednom poinjemo da se oseamo bolje. Opredelenje
za samoubistvo kao najbolje mogue reenje koje imamo
na raspolaganju donosi predivno oseanje olakanja i,
moda po prvi put posle mnogih nedelja, talas energije i
73

obnovljene snage. Tada i najzad, posedujemo dovoljno

fizike i emotivne snage da uinimo ono to smo naumili.
Ali stani malo! Nije li ovo okrutna ala? Nismo li pronali
lek koji ubija pacijente? Naa odluka da umremo oslobaa
nas bola i patnje nae depresije, ali ona nas takoe oslobaa
od postojanja svih onih stvari koje se jednog dana mogu
dogoditi. to se mene tie, samoubistvo je previe jak lek
za prolaznu bolest.

GLAVA 9
DOVOLJNO LJUTI DA BI SE UBILI?
Kada si kao klinja bio vrlo ljut na svoje roditelje, da li si
ikada pretio da e zadrati dah sve dok ne umre? Ili si
pretio da e pobei i da nikada se nee vratiti znajui,
najbolje to malo dete moe da zna, da je jedan od naina
da natera ljude da ti kau da te vole da im preti kako e
ih ostaviti.
Ako se sada osvrnemo na to, zadravanje daha sve dok ne
umremo ili pretnja beanjem od onih koje volimo moe
delovati detinjasto i blesavo, ali, pitam te, nije li suicidalna
pretnja odrasla verzija te iste stvari? Nije li mogue da se,
kada smo ljuti i frustrirani ljudima oko sebe, oseamo i
mislimo na isti nain da ako odemo i ostavimo ih, jednom
i zauvek, da e im biti ao. A pri tom ne mislim samo ao;
ve mislim ao!!!

74

Mislim da je mogue. Na drugom u mestu priati o tome

kako moemo pokuati da kontroliemo druge pretnjama da
emo okonati svoj ivot, ali u ovom poglavlju elim da
priamo o ljutnji da ti pomognem da razume da ljutnja
moe da ti postane saveznik, a ne neprijatelj.
Sasvim je mogue da upravo sada ti sebe ne vidi kao
ljutog. Moe biti uznemiren, pesimistian, iritiran, ogoren
ili, kao to mi je jedan klijent rekao, Suvie sam
depresivan da bi bio ljut.
Ljutnja ima razne oblike i razne nazive. Ali bilo kako je
zvali, efekti ljutnje mogu biti tetni po nas, naroito ako
usmerimo ljutnju na sebe. Zato je vano znati o ljutnji;
njenom poreklu, ta nam ini, i kako utie na nae misli i
oseanja.
Mogue da nikada nisi mislio o sebi kao osobi koja moe
biti ljuta. Mogue da moe da kae, Nikada se ne
razbesnim. Ali predpostavljam da, u koliko to moe da
kae za sebe, da nisi u kontaktu sa onim to te titi. ak je
mogue da ni ne zna ta te ljuti. Ili, ako zna, mogue da
ignorie, minimalizuje ili omalovaava one prepreke i
zastoje ili ljude koji stoje izmeu tebi i tvojih snova. Poto
uimo kako da ispoljimo ljutnju na ranom uzrastu, mogue
da u tvojoj porodici nije bilo u redu naljutiti se.
Tokom godina sretao sam ljude koji bi rekli, Kod kue
nije nam bilo doputeno da se naljutimo. To se jednostavno
nije smelo. Ako je to bila tvoja situacija u detinjstvu,
mogue da nisi u kontaktu sa ljutnjom. Kao i mnogi drugi,
75

moda ni ti ne shvata koliko si zapravo ljut. A kako je

samoubistvo delo iz ljutnje nakupljene zbog frustracija i
gorue mrnje i zlovolje, mislim da je vano da prihvati
mogunost da si moda dovoljno besan da bi se ubio.
Zapitaj se: Da li je neki deo moje elje da umrem rezultat
frustracije zbog naina na koji se moj ivot trenutno
odvija? Ako je tvoj odgovor potvrdan, onda je sasvim
mogue da si mnogo ljui nego to misli. Zato, hajde da
priamo o ljutnji.
Od svih oseanja, ljutnja je moda najmanje komplikovana.
Ona je deo naeg biolokog sklopa i neophodni sastojak
ivljenja. Osim ako ti svakog bogovetnog dana stvari teku
kao po loju i jedino to gubi je pertla od cipele, onda mora
da si doiveo frustraciju. A ako si doiveo frustraciju, onda
mora da si doiveo ljutnju ak iako je naziva nekim
drugim imenom.
Evo ta se dogaa u svakom od nas kada smo frustrirani i
kada poinjemo da oseamo ljutnju: nae srce kuca bre,
krvni pritisak raste, eer se u krvi oslobaa, miii napinju
i nae telo postaje spremno za fiziku bitku. Bioloki se
pripremamo da se suprotstavimo bolu ili pretnji ili strahu i,
iako moemo pokuati da zaustavimo navalu ljutnje, ne
postoji ba neto to bi mogli uiniti da je izbegnemo. Ili
bar tako izgleda.
Sreo sam mnogo ljudi koji ak ni ne znaju kada su ljuti.
Kau kako su neraspoloeni. Ili kau kako su u
bedaku. Ili kau kako bi da budu ostavljeni na miru. ak
76

iako doivljavaju snanu emociju (to se moe videti po

nabreklim venama na vratu ili po licu oblivenom crvenilom
ili po stezanju pesnica ili vilica), oni e uz osmeh rei, Ne,
naravno da nisam ljut. Dobro sam.
Moda negiraju svoju ljutnju ili jednostavno ne znaju kako
da je zovu. To nije, ba sada, od posebnog znaaja za nas,
osim da bi se pokazalo kako mnogi ljudi ne znaju ta se u
njima dogaa ili kako, u koliko znaju, pokuavaju da
negiraju oseanje.
Nain na koji gleda na sopstvenu ljutnju ima vrlo mnogo
veze sa nainom na koji si odgojen. U nekim porodicama,
ispoljavanje ljutnje se, jednostavno, ne doputa. U drugima,
ne samo da se ljutnja doputa, ve i ohrabruje. U
porodicama gde se ljutnja smatra prirodnom i, s toga
prihvaenom i kanalisanom u zdravu komunikaciju, ljutnja
nije neprijatelj. Ali tamo gde su deca odgajana da se plae
svoje ljutnje kao da je to neka besna ivotinja koja, kada se
jednom oslobodi, sasvim poludi i ubija sve to joj se nae
na putu, ljutnja moe postati neprijatelj. Doiveti ljutnju u
takvoj porodici znai nauiti da tvoja oseanja ljutnje ne
postoje ili, u koliko postoje, da mora da s tobom neto nije
u redu.
Tokom godina sreo sam mnogo ljudi koji su mislili da je
oseati ljutnju isto to i biti lud. Kada bi bili jako ljuti, esto
su se oseali kao da e izgubiti kontrolu i uiniti neto
uasno i strano. Ne tako retko je ono to su mislili da
uine bilo da zapravo povrede sebe.

77

Ljutnja i kultura
Ako pogledate ta drutvo u kome ivite nalae u pogledu
znaenja ljutnje i njenog ispoljavanja, stvari bi naglo mogle
postati zamrene. U redu je da se fudbaler naljuti tokom
utakmice i pokua da ubije momka iz protivnikog tima,
ali nije u redu da navijae urade isto sa gostujuim
navijaima.
U redu je da nai heroji na TVu tuku, bubetaju, delju, bodu
i upucavaju svakog onog ko to zasluuje; nije u redu da mi
koji gledamo ou radimo to isto onim podjednako
zaslunim loim momcima koje znamo.
Naa vlada propoveda mir, ali ako se dovoljno razljutimo,
lansiramo osvetnike vazdune napada i bacamo
ogromne bombe na one koji nas frustriraju. Moda se ak
moe rei da mnogo naih politiara propagira mir a
praktikuje osvetu.
Mislim da se tu neto suludo dogaa. Ono to smatram
suludim je da su mnogi od nas ubeeni da onda kada se
naljutimo, moramo uiniti neto agresivno. Kaemo da
mrzimo nasilje, ali ga volimo u sportu, filmovima i
televizijskim emisijama. Verujemo da je, kada smo
dovoljno ljuti, opravdano uraditi neto destruktivno. Ako
nas neko dovoljno razbesni, izgleda da zauzimamo stav,
Dobro, zavri s tim. A sad se pazi!
Nae religiozne voe nastoje da nas odgovore od naih
frustracija+ljutnje+agresije navika, ali, da ostane meu

78

nama, mislim da su prezaposleni.. Teko da neko okree

drugi obraz ovih dana.
Tako da ono to sada verovatno pita je kakve to sve ima
veze sa razmiljanjem o samoubistvu?
Hajde da, za trenutak, pretpostavimo da ti, kao i drugi, ne
poznaje svoju ljutnju dovoljno dobro samo oseanje,
odakle dolazi, i ta s njim uraditi kada ga oseti. Hajde da
pretpostavimo da, kada te nalet ljutnje preplavi, postaje
sve neraspoloeniji sve dok, na njegovom najviem vrhu,
osea kao da gubi kontrolu. Besan si kao avo zbog
neega i, pre nego to se ovaj napad ljutnje zavri, neko ili
neto e morati da plati.
Ali, ko treba da plati? Osoba na koju se ljuti? Ne, ne
moe udariti nastavnika, efa, supruga ili suprugu ili brata
ili sestru. Udari li drugara, kupuje usamljenost. Pored
toga, od nas se ne oekuje da se istresamo na drugima. Kao
kada se lepo doteramo a nemamo gde da odemo, ta e biti
od nae ljutnje? Gde da ode?
Ako ljutnja uvek vodi u agresiju, kako nam onda moe biti
prijatelj?
Ja lino ne verujem da sirova, ista, nezrela ljutnja ikada
moe biti neiji prijatelj. Ljutnja koja se otela je uvek
neprijatelj. Ljutnja koja nema gde da ide moe dovesti do
samoubistva.
Pa ta onda moe da uradi? Moe uraditi ono to je
arli, moj klijent, imao obiaj da radi kada bi postao
79

nekontrolisano ljut. Stisnem pesnice i udaram u zid,,

rekao je.
Koliko esto to radi?, upitao sam.
Nekoliko puta nedeljno, rekao je. Bolje to nego udarati
ljude. Osim toga, to je zid od gipsa i veinom moja pesnica
proe skroz. A ponekad udarim u stub.
arli je slomio kosti ruke toliko puta da ni sam ne zna
broja, i smejao se kada sam rekao da je dobro da ne ivi u
kui od cigala. Ljutnja nije bila arlijev prijatelj.
Ili, moe nauiti umetnost srozavanja ljudi uz pomo
sarkazma. Moe nauiti da kae podle i rune stvari
ljudima kako bi se osetili loe. Verbalna agresija, iako
fiziki manje tetna, ipak je tetna i, u koliko je koristi,
ostae bez prijatelja i nee sebe ba mnogo voleti. Od
svih onih stvari koje ljudi ine kako bi povredili jedni
druge, sarkazam ostavlja najdublje oiljke. I, opet, ljutnja ti
nije prijatelj.
Ili moe drati u sebi svu svoju ljutnju, sve dok, jednog
dana ne razvije visok krvni pritisak ili glavobolje ili ir na
eludcu ili neku drugu bolest za koju istraivai kau da
moe biti rezultat stalne tenzije stvorene nepotroenom
ljutnjom. Dejstvujui polako tokom dugog perioda
vremena, takva ljutnja moe jednog dana doprineti da se
razboli.

80

Ali, najgori nain na koji nam je ljutnja neprijatelj je kada

je usmerimo ka sebi, onda kada smo toliko frustrirani u
elji da je na nekom iskalimo, da, poto ne nalazimo nikoga
koga bi povredili, poinjemo da traimo rtvu u ogledalu.
To je razlog, iako ne volim taj pojam, to se suicid ponekad
smatra samo-ubistvom pretpostavka na osnovu koje je
samoubistvo delo destrukcije usmerene ka sebi.
Opcije za ljutnju
Dozvoli mi da ti neto predloim. ta ako ti kaem da samo
zbog toga to si ljut nema prava da ide okolo i razbija
stvari ili vrea ljude ili ih udara ili, iz istog razloga,
povreujem sebe?
ta ako ti kaem da samo zato to si besan kao avo ne
znai da automatski, kao neki robot , mora da se razbesni
i izgubi kontrolu nad sobom?
ta ako ti kaem da, bez obzira na sve to si proitao i uo
o tome kako je dobro da izbaci ljutnju iz sebe, da je, u
stvari, putanje ljutnje najgluplja stvar koju moe uraditi?
Naroito ako e te to odvesti do toga da se ubije?
Dobro, ja govorim o svemu tome. Uprkos tome to se
nekada verovalo ta je ljutnja, istraivanja pokazuju da
kada jednom eksplodirate i izgubite kontrolu nad ljutnjom,
najverovatnije ete to uraditi ponovo. Istraivanja pokazuju
da je nain na koji ispoljavamo ljutnju nauena navika, isto
kao to uimo da itamo ili vozimo bicikl. Ako si nauio
kako da ispoljava ljutnju tako da pretvara ljutnju u svog

81

neprijatelja, u tom sluaju, kako ja to vidim, moe da

zaboravi stare naine i naui nove.
ujem te kako misli, He. He. He. On ne poznaje moju
ljutnju. Moja je ljutnja drugaija!
Da sedi u mojoj kancelariji i kae mi ovo, poela bi
rasprava. Ja bih ti rekao da obzirom da si iz iste galaksije,
iste planete i iste vrste, da se ne razlikuje u odelenju za
ljutnju od mene ili nekog drugog. Nauio si kako da
ispoljava i postupa svojom ljutnjom ba kao to smo i svi
mi nauili kako da ispoljavamo i postupamo sa ljutnjom.
Moe nauiti da s njom postupa drugaije, na koristan i
produktivan nain.
Ako si voljan da prihvati ideju da nain na koji ispoljava
svoj bes nije automatski i van kontrole, ini mi se da
postoje dobre anse da ga promeni. Moe pretvoriti
neprijatelja u prijatelja. Ne mogu ovo uraditi za tebe u
knjizi kao to je ova, ali znam da postoji profesionalna
pomo. U nekim gradovima agencije ak nude ono to
zovemo radionice za uspostavljanje kontrole. A postoji o
ovoj temi i nekoliko vrlo dobrih knjiga samo-pomoi.
Poenta je: ne mora da ostane zarobljen u frustracijaljutnja-agresija formuli.
Osnove uenja da upozna i upotrebi ljutnju na dobar
nain su sledee:
1. naui da brzo otkrije svoju ljutnju. Ako oseti
trenutni pritisak, ili ti udari crvenilo u lice ili shvati
kako stee vilice ili misli, Doavola, to me ba
82

razbesnelo!, tada kai sebi, Aha! To je prvi znak

ljutnje. Poznajem te ja!
2. Zatim, kai sebi, misli! Kada smo ljuti, na se mozak
iskljuuje i nae lezde vode program. Kad uzmemo u
obzir gde ponekad ljutnja moe da ode, to je skroznaskroz glupo. Kada imamo pomahnitali teretni voz,
ne kaemo mainovoi da bude ljubazan i napusti voz.
Ne, zamolimo ga da ostane i pokua da uini sve da
stavi konice u pogon. Miljenje je za ljutnju isto to
su konice za pomahnitali voz.
3. Sada se zapitaj zato si ljut. Pokuaj da otkrije ta te
ini tako besnim. Zapitaj se: Da li sam uplaen? Da li
sam ugroen? Da li je neko neto rekao da me
povredi? ime sam frustriran? Odgovori na ova
pitanja pomoi e ti mnogo, jer e poeti da razume
gde tvoja ljutnja poinje. A to e te odvesti do
sledeeg pitanja.
4. ta je to to elim i ta u uraditi sa svom ovom moi?
Ljutnja je mono oseanje i, kada ga osea, daje ti
snagu. ta mogu, trebalo bi da se zapita, da uradim sa
svom ovom snagom i moi? Kako mogu da ih
usmerim da koriste meni i onima oko mene?
Priznajem da je ovo teak deo spoznaje o tome kako da
koristimo ljutnju, i da zahteva veliku kreativnost.
Pretvaranje da je sve u redu, ili eksplozivno, ili
usmeravanje ljutnje ka unutra i protiv sebe ne stvara nita i
ne koristi nikome najmanje ljutoj osobi. Ono to nam je
potrebno kada se naljutimo je da postavimo cilj, neto emu
emo teiti. Potrebno je da znamo ta nas ljuti i ta,
kratkorono i dugorono, elimo da promenimo.
83

Kada otkrije da si ljut, znati o tome ko ili ta nas je

naljutilo i, dati sebi instrukciju misli je upravo ono to treba
uraditi. Korak unazad, broj do 10 i poni da misli.
Misliti dok si ljut je teko, ali ne i nemogue. I neke divne
stvari poinju da se dogaaju kada ljuti ljudi ponu da
misle umesto da krenu i ljute se. Upamti da je zbog ljutnje
zbog rasistike diskriminacije Martin Luter King Mlai
mislio da e promeniti naciju i, moda jednog dana, itav
svet. Martin Luter King Mlai nije gubio kontrolu nad
ljutnjom. Ne, on je poznavao svoju ljutnju, znao je njeno
lice, i njen izvor i znao je da agresija i nasilje ne moraju
automatski da slede ljutnju. On nije napadao druge. On nije
palio stvari. On se nije razboleo i umro od svoje ljutnje. A
nije je ni okretao prema sebi. Ne, Martin Luter King mlai
je postavio ljutnju da radi za veliko dobro. I inei tako,
njegova je ljutnja bila lepa. Tuna je ironija da je ovek
koji nije mogao da kontrolie svoju sopstvenu ljutnju ubio
jednog od najveih ljudi koji je to mogao.
Ali, da se vratimo tebi.
Kako je tvoja ljutnja prirodna kao to je i disanje, moda
e i nju upoznati. Moda e joj prii i rukovati se. Ljutnja
je veliki izvor moi i veliki uitelj o onome to volimo i to
ne volimo na ovom svetu. Iz ljutnje moemo da rastemo.
Iz ljutnje moemo da postavljamo ciljeve i inimo dobre
stvari za sebe i druge. Kada jednom upoznamo i
zagospodarimo svojom ljutnjom moemo imati snanog i

84

odanog prijatelja. Ne moramo biti robovi ljutnje. A

najvanije od svega, nikada ne moramo biti njene rtve.
Tako da, ako uspemo da upoznamo i damo ime naoj ljutnji
i nauimo ko i ta ini da oseamo ovu najmoniju
emociju, ne treba da je se plaimo niti da pustimo da nas
ona kontrolie. Bolje je stati, promisliti, postaviti cilj i
planirati korak koji e promeniti situaciju na bolje.
Molim te razmisli: Biti ljut je prirodno. Biti ljut na sebe i
druge je normalno. Ali biti do te mere ljut na drugog da
okrene ovu agresivnu silu na sebe nije ni prirodno ni
normalno. To je pre izraz formule da frustracija vodi u
ljutnju vodi u agresiju. A ako nisi oprezan i pametniji od
obinog medveda, moe postati njegova rtva.
I zato, pre nego se ubije kako bi pokazao nekome koliko
si besan na njega/nju razmisli da, u koliko ti uspe, tvoje
samoubistvo ne bi nita ostvarilo, ne bi niemu doprinelo, i
nita promenilo. Istina, time bi dao izjavu o tome koliko si
ljut bio, ali, upitaj se, Moram li to da saoptim na takav
nain?
Nadam se da ne.

85

POGLAVLJE 10
MAKSIMUM STRESA
|elim da zaponem ovo poglavlje sa jednom priom. I
elim da ga zavrim sa jednom priom. A izmeu toga
elim da podelim s tobom nekoliko stvari o stresu. Znam da
se o stresu toliko mnogo pisalo i prialo da je i sama tema
postala stresna. Ali, nadam se da e, u koliko si nedavno
proivljavao poprilino od bilo koje vrste stresa (a to
dovelo do misli o samoubistvu), pronai neto korisno u
sledeih nekoliko stranica.
Emi je imala 21 godinu i bila lepa. Udala se za svoju
kolsku ljubav pre godinu dana. Njen mu, ininjer,
prihvatio je posao u gradu gde ja radim, posao koji je
zahtevao od Emi da se preseli iz svog doma u Juti. Selidba
joj je teko pala jer je Emi je morala da ostavi mnoge vane
stvari svoj stan, svoj posao, svoju najbolju drugaricu,
svoju majku, svoj rodni grad.
Ubrzo posle preseljenja Emi je saznala da je trudna. Bila je
srena, njen mu nije. ak nije eleo decu u tom trenutku, i
bio je ljut na Emi to nije spreila trudnou. Imali su veliku
hipoteku na svoju novu kuu i on nije smatrao da mogu da
priute proirenje porodice. ak je poeo da ostaje do
kasno van kue i Emi je poela da sumnja da ima
ljubavnicu. Odbio je da ide u brano savetovalite kada je
Emi predloila da bi im to bilo potrebno.

86

Smatrajui da mora da pone da vodi brigu o sebi, Emi

kree u potragu za poslom. Smuena i rastrojena zbog
onoga to joj se deava u braku, krenula je kolima na jedan
intervju za posao i prola kroz crveno svetlo. Njen auto je
udario u ivinjak i Emi je zadobila prelom kljune kosti i
bolnu povredu vrata. Beba je bila dobro, ali je morala da
bude vrlo paljiva do poroaja. I ba tada je sestra zove da
joj saopti da se njihova majka ne osea dobro. Dijagnoza,
potvrena nedelju dana kasnije, bila je terminalni kancer.
Kada je Emi saoptila vest o majinoj bolesti i da eli da se
vrati u Jutu kako bi bila sa njom, ak joj kae, Dobro.
Moe tamo i ostati. Ionako elim razvod.
Usamljena, oajna, depresivna, u bolovima i trudna, Emi
presee vene. I tada dolazi kod mene.
Neu detaljisati o tome kako je Emi uspela da sredi stvari,
ali joj je to polo za rukom i preivela je. Emi je uvek bila
snana linost i, onda kada je oluja prola i teka odluka
donesena, mogla je da se dovede u red i vrati svoj ivot na
pravi put. I sada je dobro.
Poenta Emine prie je sledea: iako na svaki ivot mora
pasti malo kie, ponekada vas snae uragan.
Jedan od naina gledanja na stres
Kako ne znam pod kojom si vrstom stresa, mogu samo da
nagaam da je tvoja pria slina Eminoj. Ili ak i gora. Ili
moe biti da stres u tvoj ivot nije dolazio u velikim

87

dozama, ve je pre stalno-prisutan pritisakr koji te melje

polako. Pokuau da obuhvatim obe vrste stresa.
Prvo, nema nieg loeg u vezi stresa. On nije opak. Nije
otrovan. Stres samo postoji. On je sveprisutan i niko ga ne
moe izbei. Bez neto stresa ne bi mogli dostii svoj
potencijal. Bez neto stresa nikada ne bi osetili poriv da
damo sve od sebe i da nauimo od kakvog smo materijala
sazdani. Malo stresa, eksperti kau, je dobro za nas.
Ali, postoji i ono vreme kada stres kome smo izloeni
prevazilazi na kapacitet da ga kontroliemo i njime
upravljamo. A pod pretpostavkom da pomilja na
samoubistvo, ja u i dalje pretpostavljati da se bori sa
onim to sam izabrao da zovem maksimum stresa.
Maksimum stresa je, jednostavno reeno, ona koliina
stresa koju ti (i samo ti) osea da ne moe da podnese.
Kada priamo o merenju stresa, nije ni malo vano ta
drugi misli da jeste ili nije stresno. Ono to je vano je ta
TI misli da je stresno. Ako misli da je govoriti javno
stresno, onda to i jeste. Ako misli da je neki ispit stresan,
on i jeste. Ako misli da je pitati devojku da izae s tobom
stresno, to i jeste. Ti, i samo ti, moe da definie ta je
stresno, a to ini pomou itanja onoga to tvoje telo kae,
ta tvoj stomak kae, ta otkucaji tvog srca kau, ta tvoje
znojne lezde kau. Telo ne moe a da ne odgovori na ono
to tvoj um vidi kao stres. Nazvan bori se ili bei
odgovorom, tvoj automatski nervni sistem kree u akciju
kada se suoi sa onim to se tebi ini da je opasno ili
potencijalno tetno.
88

Veini nas je poznata ova vrsta telesnog odgovora na

akutni stres. Ako smo pametni, obratiemo panju na to.
Moemo da ga upotrebimo da bi se pripremili za neko
takmienje ili neke druge izazove ili, u koliko nastavi da
traje i da ometa nae funkcionisanje, nauiemo naine da
ga izbegnemo. A, ponekada, izbegavamo stres koji ne bi
trebali. U svakom sluaju, veini nas je poznata fizioloka
strana stresa i znamo kada je nae telo spremno za borbu ili
bekstvo.
Ali, nisu svi znaci stresa tako oigledni. Ili, kao to je est
sluaj, nismo svesni ta izaziva stres u naem ivotu. I to je
taj nedostatak znanja koji nam stvara stres koji je, za nas,
najopasniji. Jer onda kada ne znamo ta izaziva stres, ne
postoji ba mnogo toga to moemo uraditi da ga
pobedimo.
U smislu onoga to sam izabrao da zovem maksimum
stresa i vrste ivotnih dogaaja koje esto uzrokuju
suicidalne misli, mislim da bi bilo korisno misliti o stresu
kao promeni. (Ovo nije novi nain gledanja na ovu temu,
jer su istraivai koji su se bavili stresom radili na ovoj
ideji nekoliko desetina godina.)
Razmislite za tren o tome da promena, bilo koja promena,
zahteva od nas da se nju prilagodimo. Onda kada se neto
dogodi u naem ivotu, ne moemo da nastavimo na stari
nain. Pre e biti da emo morati da napravimo neku vrstu
prilagoavanja na ono to je novo. To oduzima energiju. A,
prema teoriji, ako se moramo prilagoditi na jako puno

89

promena u vrlo kratkom vremenskom periodu, moe se

desiti da ponemo da doivljavamo preterani stres.
Ako smatrate ivotne promene stresnim dogaajima i
prihvatite za trenutak da efekti stresa mogu da se
akumuliraju, onda je pitanje ta e ti se dogoditi ako se od
tebe trai da se prilagodi na veoma veliki broj promena u
kratkom periodu? Nee li, u nekom trenutku, dostii ili
nadmaiti svoju sposobnost da rukuje akumuliranim
stresom? Nee li, kao Emi, poeti da se osea preplavljen
stresom i potraiti neki izlaz iz onoga to se ini kao
nemogue stresna situacija?
Evo kratkog siea Eminih promena (oboje, i pozitivnih i
negativnih promena) kao faktora stresa:
(1) Brak.
(2) Iseljenje iz udobnosti sopstvenog stana.
(3) Odlazak od prijatelja i porodice kao izvora podrke.
(4) Gubitak posle kada se preselila.
(5) Uzimanje velikog duga (novi dom).
(6) Saznanje da je trudna.
(7) Negativne promene u braku.
(8) Povrede u automobilskoj nesrei (gubitak fizikog
zdravlja).
(9) Predvianje gubitka majke zbog terminalne bolesti.
(10) Razdvajanje i razvod i s tim u vezi gubitak
samopouzdanja i oseanja line vrednosti.
Bez obzira s koje strane posmatrali, Emi nije imala dobru
godinu. Deset vanih promena, deset vanih realnosti za
prilagoavanje. Nije teko videti da, kada se saberu sve
90

promene u Eminom ivotu tokom proteklih deset godina,

ak iako je uvek bila jaka linost, da to prevazilazi prag
adaptacije na stres to je razlog, prema Emi, to je isekla
vene.
Vie nisam mogla da podnesem, rekla je. Jednostavno,
bilo je previe toga.
U razgovoru sa mnom, Emi se sloila da bi bilo prilino
nemogue imati jo jednu godinu ivota tako stresnu kao
to je ona kroz koju je upravo prola, a njena depresija se
mogla razumeti u svetlu svih stresnih inioca. Dajui sebi
mogunost da sagleda svoj ivot u znatno daljoj perspektivi
od sadanjosti, mogla je da vidi da je verovatnoa za slinu
seriju dogaaja skoro nemogua. I tako je, ubrzo, poela da
osea svoju staru snagu kako se vraa, i stvari su krenule na
bolje. Njene misli o tome da se ubije smanjile su se. Kao
to je Emi rekla pred kraj nae seanse, Sada ne bih ni u
snu pomislila da se ubijem.
Emin ivot se ne razlikuje mnogo od ivota nas drugih. Mi
smo, svi mi, predodreeni da imamo loe godine, godine sa
maksimum stresa. Poenta je, kako ja vidim, u tome da
znamo da nova godina dolazi i da je pozdravimo sa nekom
vrstom nepopustljive odlunosti da emo je preiveti. U
koliko bi to mogli, moda bi, kao i Emi, bili jai jer smo
preiveli, a ak iako bi pukli, leenje bi nas ojaalo.

91

Iznenadni tereti
Na tabli od plute iznad svog pisaeg stola na poslu prikaio
sam parence mudrosti koje mi je palo na pamet jednog
dana kada sam se bavio nekim vanim promenama u svom
ivotu. Malecka mudrost kae:Jedina stvar gora od
promene je iznenadna promena.
Drim ovu malu pribeleku zabodenu na tabli za poruke
iznad svog pisaeg stola da podsetim sebe da, ak iako
znam da mogu da se nosim sa poprilinim brojem promena
u svom ivotu, moe se desiti da osvane dan kada bi se
stvari dogaale tako brzo da bi mi dobro dolo to osnovno
pravilo o stresu. A pravilo glasi: Ako je promena stresna,
iznenadna promena moe biti katastrofalna.
Ako se ti, u ovom trenutku, nalazi u sred iznenadne
katastrofalne promene u ivotu, izloen velikoj traumi, ili
doivljava velike gubitke ili preokrete ili pogoranja iz
kojih ne moe da vidi spas, mogue je da prolazi kroz
iznenadno preoptereenje stresom.A ako je to sluaj,
mogue da e ti pomoi da zna da se odreene stvari
dogaaju u tebi stvari koje ti, u koliko ih razume, mogu
pomoi da kontrolie, ako ne same dogaaje, a ono bar
reakcije na njih.
Prvo, ini mi se da postoji vreme u ivotima svih nas kada
nas odreeni dogaaji mogu baciti u vrtlog. Iznenadne
promene koje su izvan nae kontrole prelaze preko nas kao
tornado i ne postoji nita, ba nita, to moemo uraditi da
promenimo njihov tok.

92

Berza moe da se skri ime gubimo svoju uteevinu. Nai

poslodavci mogu da bankrotiraju i odjednom smo izbaeni
sa posla. Neko za koga smo mislili da nas voli odjednom
oglaava da nas naputa zbog nekog drugog. Bez
upozorenja, nai ivoti se okreu naopako, a mi smo, kao
ovek usisan u levak tornada, prevrtani, bacani tamo-amo i
na sve strane, samo ne napolje, ka spasenju.
I upravo tokom ovih optereenja stresom poinjemo da
dolazimo do reenja, do bilo kakvog reenja koje e nam
doneti neko oslobaanje od sadanje situacije. Potrebno
nam je da povratimo oseanje kontrole nad onim to nam se
dogaa. I upravo tada, ideja o samoubistvu izgleda bolja
nego sadanji nemir i oseanje beznaa. Onda kada masivni
teret stresa kao to se esto dogaa- izazove depresivnu
epizodu i mi ponemo da doivljavamo simptome beznaa
i suicida, bar znamo da putem sopstvene smrti moemo
najzad stii do onog konanog izlaza, da moemo stei
kontrolu i nad onim to e nam se sledee dogoditi.
Ali, elim da o neemu razmislim, bar na trenutak. ta ako,
uprkos tome koliko god ti nemogue stvari upravo sada
izgledale, i koliko god krivim ili ljutim ili depresivnim se
oseao, ta ako nisi u kontroli nad dogaajima.
ta ako e se, umesto toga, odreene stvari dogoditi, a ni ti
niti iko drugi moe da ih sprei? ta ako, jednostavno,
sretno prebrodi jednu stvar i dozvoli da se druge dese?

93

Ljudi iz Anonimnih Alkoholiara* imaju predivnu molitvu

koja im pomae da ostanu normalni i trezni. Zove se
molitva za mir i glasi: Bog mi je dao mir da prihvatim
stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim
stvari koje mogu, i mudrost da znam razliku.
Od svih izreka po kojima ljudi ive svoje ivote, ne mogu
da smislim ni jednu koja bi bolje od ove pokazala smisao
ivota. Jer u sebi sadri ideju da postoje stvari koje nam se
deavaju u ivotu koje, bez obzira to bi eleli da su
drugaije, nee biti drugaije. I da mi, ako elimo da
preivimo, moramo da prihvatimo te stvari onakve kakve
su, i da to uradimo sa dostojanstvom i zahvalnou.
Zato, ako kojim sluajem prolazi kroz iznenadni teret
stresa i osea se konfuzno i dezorijentisano u pogledu
svog smisla, svojih vrednosti, svojih uverenja i svoje
tradicije, mogue da je to trenutak da stane u zaklon i
prihvati ono to ne moe promeniti. Iz tog poloaja
moe nai ono koje trai oseanje mira i spokoja.
Navie ili napolje?
Zbog pravca u kome svet ide ovih dana, elim da kaem
par rei o ivotu u ovim vremenima i o stresu s kojim
moramo nauiti da se izborimo.
*Anonimni Alkoholiari predstavljaju sistem leenja od alkohola
putem javnog priznavanja da ovek ima taj problem i gde pomo u
krizi pruaju upravo one osobe koje su problem alkohola imale i
prevazile. Leenje se sprovodi bez lekova, savladavanjem
odreenih prepreka-stepenica.

94

Od nas se, od svakog od nas, trai da se stalno menjamo i

prilagoavamo. Neki od futurista kau da e svet nastaviti
da se menja; nae vrednosti, nae ideje, naa tehnologija,
gde ivimo, naa radna mesta i ljudi koje znamo. Futuristi
kau da e se ove promene dogoditi naglo, mnogo bre
nego ikada ranije u istoriji sveta. Ono to je stalno i sigurno
i na prvom mestu danas, bie nesigurno i postavljeno
naglavce sutradan. Iako nam se ne mora dopadati ta stalna
promena i to oseanje nesigurnosti koje ona sadri, izgleda
da nema mnogo toga to iko od nas moe u vezi toga
uiniti.
Ne moe zaustaviti budunost i ne moe zaustaviti
promenu.
Pa, ta moramo uraditi? Ja lino mislim da poto ne
moemo znatno smanjiti veinu izvora stresa i zahteve za
promenom koji se postavljaju pred nas, morali bi, zato,
stvoriti drugaiju i zdraviju perspektivu o tome ta to znai
iveti u ovim vremenima. Morali bi, tako to emo misliti
drugaije o svom ivotu, prihvatiti da emo, svi mi,
pretrpeti promene; male promene, velike promene, stalne
promene. I morali bi nauiti da rastemo i razvijamo se na
takav nain kako bi bili spremni za promenu, da, makar
nauili i da je prigrlimo.
Da bi ovo uinili, mislim da je potrebno da odmah sada
razmotrimo neto to smatram potpuno ludim u ovom
naem drutvu. A ta ludost ima veze sa stresom i pritiskom
koji navaljujemo na sebe kao rezultat naina miljenja po

95

kome postoji samo jedan put do sree i zadovoljstva.

Pravac te uske staze vodi navie.
Pod navie mislim da mnogi od nas smatraju kako ivot
zahteva od nas da smo uvek u pokretu u pravcu koji nas
vodi od bilo gde da smo trenutno, ka nekom novom,
uspenijem i viem mestu. Ako smo trenutno osrednji
studenti, moramo postati najbolji studenti. Ako igramo
koarku u gimnaziji, moramo gaati ka stipendiji za
fakultet. Ako igramo za tim na fakultetu, neemo ispuniti
svoju misiju sve dok ne zaigramo za Nacionalno koarkaki
tim. Imamo posao izuenog zanatlije koji volimo, ali
moramo se penjati prema poziciji supervizora. Volimo to
smo majka i domaica, ali se ne oseamo ispunjenom ako
se ne vratimo u kolu kako bi zapoeli karijeru i pomerili se
navie.

Vie. Vie. Vie. Kroz svoj posao savetovanja, sreem

ljude sa problemima, nezadovoljne sa onim to su. Vidim
ljude nezadovoljne sobom jer se ne pomeraju navie. Ili, u
koliko se pomeraju navie, ne pomeraju se dovoljno brzo.
Oni, sami, mogu biti zadovoljni svojim poslom ili kolskim
uspehom, ali njihovi brani partneri ili roditelji ili prijatelji
oseaju da bi se oni morali uspinjati jo vie. Studenti se
kinje, mue i brinu zbog ocena jer, kao da nema drugo puta
posle studija, nee se moi uspinjati esnafskom
hijerarhijom, u koliko nemaju odline ocene. Vie. Vie.
Vie. Jedini put je onaj navie.

96

Ali ni tu nije kraj. Sve vie, ovih dana, radim sa

mukarcima i enama iji su ivoti, po svim razumnim
standardima, potpuno uspeni. Imaju kola i mikrotalasne
penice i digitalne kamere i dobro zdravlje i prijatelje i
postigli su ono emu se svaki Amerikanac nada:
postignue.
Postigli su i dosegli ameriki san. Ali pogodi ta? Nisu
sreni.
Zato? Zato jer sada, kada su sasvim gore, ne preostaje im
vie nigde da idu. Imao sam vrlo uspenog advokata koji
mi je rekao, Voleo bih da mogu da ponem ponovo, da se
vratim nazad na poetak.
Zato?, upitao sam.
Jer bi tada mogao opet da ponem da se uspinjem,
objasnio je.
Ono to je bilo interesantno u vezi ovog oveka je da, na
vrhuncu karijere, na vrhuncu svoje moi kao tuioca, u
vreme kada je njegov lini i porodini ivot tekao savreno,
a zaraivao je vie nego to je ikada sanjao, on je pomiljao
da se ubije.
Zato? Zato to je, kako sam sve bolje upoznavao Dima i
njegov pogled na ivot, doveo svoj put kretanja navie do
svog loginog kraja. Stigao je tu i sada, kada se tu naao,
vie nije imao ta da radi, nita emu bi se nadao, sanjao,
planirao ili zbog ega bi vredno radio. On je, prosto reeno,
97

iveo svoj ivot sve dok nije potroio svoje snove. I sada je
ostao bez njih i eleo je napolje.
A gde je Dim eleo da ode? Samo napolje. Samoubistvo je
izgledalo kao logika destinacija.
Naravno, Dim je bio depresivan, ali je bio i vie nego
depresivan; ostao je bez snova.
esto se pitam da li naa opsednutost stalnim kretanjem
navie ne postavlja scenu za depresiju i suicidalno
miljenje, oboje prisutni na tom putu, a i onda kada
stignemo gde god da smo naumili da idemo. Igra uspinjanja
uvek navie ne dozvoljava nam da se zaustavimo i
pomiriemo rue. Nemamo vremena. Previe smo zauzeti.
Jer je potrebno da se stalno kreemo navie i osetili bi se
krivim ako bi zastali da se osetimo dobro sa onim to smo
postigli. To je kao da nikada ne moemo biti zadovoljni jer,
u tom nagonu da stignemo negde drugde, ne moemo se
radovati tamo gde smo. Previe ljudi, bar po mom
miljenju, ive da bi radili umesto da rade da bi iveli.
Izgleda da sve manje i manje ljudi zna kako da se igra. Igra
je za decu. U svom poslu viao sam desetine odraslih,
zrelih ljudi koji su, na kraju svojih karijera, odjednom kao
preputeni na milost i nemilost. Ne znaju kako da se igraju.
Ne znaju ta da rade sa sobom onda kada vie ne rade.
ivot za njih nema svrhe. Postaju depresivni. A kada
postanu depresivni zbog ivota koji nema svrhe, poinju da
misle da se ubiju. Kao to mi je jedan ovek rekao, Ako
ne mogu da radim, bolje da sam mrtav.
98

Drugi deo ovog ludila navie i napolje povezan je sa

izlaenjem napolje. Ako ne moe da se penje navie,
bolje da izae. Vojska funkcionie na ovaj nain na viem
ealonskom poretku oficirskog korpusa. U koliko se ne
uspinje u nekim esnafima, onda to znai da stagnira i ne
doprinosi. Ako ne moe da ide navie, to znai da bolje
da izae.
Vidi se to kod mladih ljudi kojima je reeno da ako ne
uspeju u koli, nee moi da se upiu na fakultet. A ako ne
uspeju na fakultetu, nee dobiti dobar posao na kome bi
mogli da se penju navie. I tako, ako ne dobiju dobre ocene,
bolje da izau. Mnogi mladi ljudi upravo to i rade a
napolje podrazumeva suicidalnu odluku.
Japan, zemlja koja gura svoje studente i uenike do take
pucanja iz generacije u generaciju, ima vei-od-oekivanog
broj samoubistava meu mladima u vreme nacionalnih
ispita ispita koji odreuju da li e ili ne dobiti priliku da
idu navie.
Po mom miljenju, ovoj navie-ili-napolje filozofiji ne
nedostaje ludost. Ona ne dozvoljava ljudima da budu sreni
jer su sasvim proseni. Ne dozvoljava ljudima da se oseaju
dobro na poslom koji rade. Ne dozvoljava nekom da ima
lou ocenu iz istorije a da ipak ima utisak kao da su, on ili
ona, nauili neto korisno. Ne dozvoljava nam da malo
zastanemo i odmorimo se i uivamo u onome to smo ve
uradili.

99

Pre e biti da nas navie-ili-napolje filozofija tera sve dalje

i dalje i sve bre i bre, sve dok ne postanemo rtve ove
naporne jurnjave da stignemo negde drugde. I, mada se
alimo na stres, izgleda da ne razumemo da je stres lino
naa tvorevina.
Ako si, kojim sluajem, kupio ovu navie-ili-napolje
filozofiju za svoj ivot, ta e ti se dogoditi ako se suoi sa
velikim i neoekivanim ivotnim stresom? ta ako, iz ista
mira, postane rtva neke neviene tragedije? Kao atleta
koji obeava, teko si povreen i ne moe da nastavi
karijeru u sportu. Kao glavni i odgovorni u navie-ilinapolje poslu, otputen si kada nova uprava stupi na vlast.
ovek tvog ivota za koga treba da se uda gine u
saobraajnoj nesrei. Farmu koju si nasledio od oca gubi
jer si bankrotirao.
Ovakve se stvari deavaju. One se deavaju savreno
dobrim ljudima i one se deavaju svima nama. A kada se
dogode, one samo jo vie poveavaju dozu maksimuma
stresa. Ali, da li su to stvari koje treba da oznae kraj
ivota? U koliko vie ne moemo da se penjemo navie,
moramo li da izaemo? Da li je naa staza kroz ivot tako
uska? Ili, se moda, naa staza rava iza sledee krivine?
Postavljam ti sva ova pitanja jer sam ubeen da i suvie
mnogo nas vidi samo jedan put kroz ovaj na svet. Vidimo
svoju budunost previe povezanu sa prolou i
sadanjou. A poinjemo da verujemo, i verujemo, da
moramo uspeti u onome to smo zacrtali, i da ne uspeti
znai propasti propasti sasvim i potpuno.
100

Ova vrsta i-ili, crno-bela, pobedi-ili-izgubi vrsta miljenja

vrlo je opasno mesto da se bude onda kada nas pogodi neka
velika ivotna promena. Jer, ako smo zarobljeni u ovakvom
rezonovanju moemo da ivimo samo jednosmerno, ili
samo sa jednom osobom, ili radei samo jednu vrstu posla,
a i tada se uvek moramo penjati navie, i na taj nain nam
nedostaje ono to svako preivelo bie na naoj planeti
poseduje sposobnost prilagoavanja. Ako nismo u stanju
da se odmaknemo od udarca, i mali nas udarac moe
oboriti.
I tako, u koliko si bio pod nekom vrstom maksimuma stresa
koji zahteva od tebe neke velike promene u ivotu, i ako,
kao rezultat toga, osea da ne moe sve to promeniti,
mogue da si u klopci te navie-ili-napolje filozofije.
Mogue da razmiljajui o onom napolje delu, mislei da
e, u koliko se ubije, moi da izae iz stresa.
Ako je tako, elim da razmisli da, bez obzira koliko
traumatian bio stres u tvom ivotu, mogue je da kako ga
vidi i kako na njega reaguje ima neke veze sa tvojom
ivotnom filozofijom. Kada nam se loe stvari dese
moramo ih interpretirati. Nain na koji ih interpretiramo
predstavlja nau ivotnu filozofiju.
U poslednjem poglavlju ove knjige bio sam slobodan da te
zamolim da razmisli o svojoj ivotnoj filozofiji. Ne traim
da deli moju filozofiju o tome kako se ljudi snalaze u
ovom svetu, ve samo da ti to moe pomoi da ispita
svoju sopstvenu filozofiju i da, u koliko to u skorije vreme
101

nisi uradio, napravi kratak pregled. Molim te da to uradi

jer, iako moda nismo sposobni da promenimo svet, postoji
jedna stvar koju moemo promeniti a to je nain na koji
mislimo o njemu i ono to radimo sa svojim ivotima dok
god ih imamo.
S toga u ponovo upitati: da li ono to ti se deava stvarno
predstavlja kraj? Ili je to kriza koja e proi, a posle nje,
nee li biti nekih novih mogunosti, neeg o emu nisi ni
sanjao da je mogue?
Najzad, nadam se da, u koliko si nesvesno kupio navie-ilinapolje filozofiju o nainu na koji se oekuje od nekoga da
vodi svoj ivot i sve ono to on podrazumeva, moda e ti,
kao i ja, shvatiti da to nije zdrav nain miljenja, naroito
ako te doveo do misli o samo-unitenju.
Na poetku sam rekao da u ovo poglavlje zavriti sa
jednom priom. Ovo je pria koju sam uo od svog
prijatelja i ne znam njeno poreklo. Zato se unapred
izvinjavam ako se autor oseti uvreen zbog moje
pozajmnice.
Pria je o jednom starom seljaku po imenu Ivan koji je,
iako siromaan u materijalnim stvarima, bogat to se tie
mudrosti. ivi na malenoj farmi sa svojom enom i sinom
jedincem. Njegovo blago, takvo kakvo je, sastoji se od
jednog ali vrednog pastuva.

102

Jednog prolenog dana, pastuv uspe da prekine ue kojim

je bio privezan i da otkaska u planine. Poto je uo ovu
vest, stie Ivanov prijatelj i sused.
O, Ivane! kuka njegov prijatelj. uo sam da je tvoj konj
pobegao. Sada nema nita. Sve tvoje bogatstvo je otilo u
nepovrat. ta e sada kada si jo siromaniji nego pre?
Kako je to strano!
Mogue, kae Ivan. Prerano je rei. I zatim, dva dana
kasnije, pastuv se vraa. A sa njim i pet kobila.
O, srenie, kae Ivanov prijatelj pun zavisti. Sada si
bogat. Sad ima est konja. Kakva srea! Kakvo
bogatstvo!
Mogue, kae Ivan. Videemo....
Kada su kobile uhvatili i ogradili, Ivanov sin je hteo da ih
osedla da bi orao. Ali, dok se penjao na prvu kobilu, ovaj
divlji konj ga je bacio na ogradu, tako da je gadno polomio
nogu.
Auh, kuka Ivanov prijatelj kada je saznao za nesreu.
Ipak si loe sree. Ovo je strano! Ovo je uasno! Tvom
jedincu je slomljena noga! Ko e ti pomoi kod saenja i
skupljanja letine? ao mi te, Ivane. Imam dva zdrava sina
da mi pomognu i sada mi se ini da sam ja srenik a ti
nesrenik. Kako loe vesti!
Mogue, kae Ivan.
103

A zatim, idue nedelje, kraljevi vojnici upadnu u selo da

pokupe sve zdrave mlade ljude da se bore u kraljevom
najnovijem ratu. Poto mu je slomljena noga, Ivanovog sina
poteuju.
Nadam se da je razlog zbog koga sam ispriao ovu priu
jasan. Nadam se da je ono emu nas ova pria moe nauiti
da, bez obzira kako strano i uasno stvari mogle izgledati
danas, neto se sasvim neoekivano moe dogoditi
sutradan. I ako bi samo saekali da loe vreme proe, stvari
bi mogle krenuti na bolje.
Na kraju mi se ini da dobar ivot nije onaj bez tragedije ,
ve onaj u kome smo ih pregurali i izdigli se iznad njih.
Jer, siguran sam u to, pogled unazad iz sopstvene
budunosti pokazae nam da ono to je danas nesrea, bie
sutra uspomena a neke od njih su tune, neke slatke,
neke ak i smene a ono to treba da radimo je da se
drimo tu gde smo...makar i noktima.

POGLAVLJE 11
ISUVIE BEZNADEAN DA BI SE NADAO
U mnogim granama medicine, upravo sada, istraivai
tragaju za onim to zovemo arobni metak arobni
metak je lek koji posebno napada i unitava uzronike
bolesti ili viruse ili proces koji ugroava pacijentov ivot.
Na alost, moderna psihijatrija i psihologija nemaju ba
104

mnogo arobnih metaka. Ali, u koliko bi mi, koji imamo

profesije pomagaa ljudima, mogli da izaberemo jedan
od svih moguih metaka koji e moda jednog dana biti
pronaeni, moete se kladiti da bi se svi molili da prvi koji
se pronae bude onaj koji bi unitio beznae.
Koja god druga oseanja imali u ovom trenutku depresiju,
ljutnju, usamljenost ili uasan oseaj gubitka ni jedno me
ne zabrinjava vie od oseanja da je tvoja situacija
beznadena. A razlog moje brige je da, bez obzira na sva
druga emotivna stanja u kojima moe biti, stanje beznaa
je najopasnije. Jer, biti bez nade znai oajavati u pogledu
svake budunosti, svakog boljitka, svakog obeanja da e se
stvari ikada promeniti na bolje. Iz takvog stanja uma,
takvog oseanja potpunog oaja, misli o samoubistvu
postaju jae i robusnije i dobijaju oblik prihvatljive, ako ne,
konane odluke.
Zato, ako se osea previe beznadenim da bi se nadao,
neu te zavaravati, brinem za tebe. I ak iako nemam
arobni metak za tvoju beznadenost, eleo bih da podelim
sa tobom ono to znam o beznau, odakle dolazi i ta
moe uraditi da ga okona.
Kako sam govorio mnogim klijentima tokom svih ovih
godina, voleo bih da mogu da im dam injekciju nade ili
aku pilula nade ili da im preporuim da proitaju knjigu
koja bi im dala neprocenjivo osloboenje od oaja. eleo
bih da mogu da uinim da to deluje odmah, a ne kroz
nekoliko dana, nedelja ili meseci. (Takve su fantazije
terapeuta.)
105

Ali, na alost, umiranje nade od oveka do oveka nije tako

lako. Potrebno je vreme da gubitci i neuspesi i ponovljeni
porazi upadnu u rupu beznaa, i, isto tako, potrebni su
vreme i pobede i uspesi da bi se iz nje izalo. Ali je
mogue. I dostino je.
Kao profesionalni psiholog etiki ne mogu preporuiti
odreenu religiju za beznadenost. Ali sam siguran da je,
za neke, to reenje. I ako je nalaenje puta do tvog Boga
ono to ti je potrebno, onda vrsto preporuujem da
zapone to putovanje. I da ga zapone odmah.
Odakle dolazi beznae?
Jednu stvar koju elim da zna o beznau je da ne mora
biti depresivan da bi se oseao bez nade. Mnogi, ako ne
veina depresivnog sveta doivljava beznadenost u nekom
obimu. Ali, beznadenost moe da snae svakog od nas. I
beznadenost je, istraivanja su pokazala, jedna od
uobiajenih zajednikih stvari koje povezuju one koji
izaberu opciju da se ubiju. Dok oajavaju zbog budunosti
ili zbog reenja svojih problema, oni koji su potpuno bez
nade esto uhvate sebe kako misle, Koja svrha? Bolje da
sam mrtav.
Kako bi ti pomogao da razume beznae, osloniu se na rad
nekoliko psihologa ije su ideje i istraivanja mnogo
pomogli u rasvetljavanju ovog munog stanja uma. Martin
Seligman, Aron Bek, i mnogi drugi su radili na
razumevanju koncepta koji su nazvali nauena
bespomonost.
106

Nauena bespomonost znai ono to i samo ime kae; da

ljudi, kada doivljavaju ponovljene neuspehe onda kada
pokuavaju da promene svoj svet, naue da su, bez obzira
ta pokuali, bespomoni da kontrolii svoj ivot. Kada
jednom osete da su bespomoni da kontroliu sopstvenu
budunost, brzo upadaju u stanje depresije i s tim povezano
stanje uma koje se zove beznae.
I evo, ukratko, kako se beznae dogaa. Ako izuzmemo
one ljude ija depresija moe biti bioloke prirode, velika
veina onih od nas koji postanu depresivni ili beznadeni
postaju takvi jer je to odgovor na gubitak voljene osobe, ili
zbog neuspeha na poslu ili u koli, ili kroz finansijskog
gubitka ili to, bilo iz kojih razloga, ponemo da verujemo
da bez obzira kako naporno pokuavali, nai pokuaji nisu
vani. ak i uspeni ljudi ponu da veruju da nije stvar
koliko zapinje, ve da je to koliko sree ima ono to je
najvanije u formuli sree.
To oseanje da, bez obzira ta radio nije vano, predstavlja
sutinu nauene bespomonosti. To je kao kada bi, poto te
je ivot uvek iznova poraavao, poeo da veruje da se loe
stvari tebi tek tako deavaju i da ne postoji nita to moe
da uradi da sprei da se dese. Kad si jednom doao na
ovaj udni svet gde tvoji napori da ga promeni ili
kontrolie nisu bitni, to je korak to oseanja beznaa.
eila, mlada depresivna ena sa kojom sam radio nekoliko
nedelja, predstavila je svoje stanje bespomonosti i beznaa
u nekoliko kratkih reenica. To je kao da sam prokleta,
107

rekla je. Pokuavam da razgovaram sa svojim momkom o

naem problemu. Ali on nee da slua. Intervjuisali su me
za desetine poslova, ali me niko ne zapoljava. Drim
dijetu i dobijam na teini. Jednog sam dana pala i slomila
kost u glenju. Tako da sada ni ne mogu da traim posao.
Izgleda kao da to vie zapinjem, tim manje uspevam.
Beznadeno je, i to je to.
eila se, iako to nije znala, savreno uklapala u model
nauene bespomonosti. On je pokuavala da dovede svoj
ivot u red, ali joj nita nije polazilo za rukom. I, posle
nekoliko meseci pokuavanja, dola je do zakljuka da bez
obzira ta radila, nee uspeti. I tako, na pokuaje da umanji
oseaj neuspenosti i smanji gubitak samopouzdanja, ona
je poela da predvia da nee uspeti, ak i pre nego to bi
pokuala. Sada, rekla je, kada idem na intervju za
posao, ja znam da me nee zaposliti. To znam i pre nego
to uem u njihovu kancelariju i mogu to odmah da vidim
po njihovim licima. I, znate, moete to da vidite i na mom
licu.
eila je bila u pravu. Poto je doivela dugi niz neuspeha,
postalo je sve lake i lake predvideti sopstveni neuspeh.
Najsigurnije predvianje, kada se uzme u obzir tvoja lina
istorija, je predvideti da opet nee uspeti. Onda kada
pone da predvia svoj sopstveni neuspeh, nee biti
razoaran jer, iako toga ne mora biti svestan, poee da
radi stvari da bi osigurao neuspeh. Kao to je eila rekla,
ak i pre nego to mi je mogao ponuditi posao, rekla sam
zadnjem poslodavcu koji me je intervjuisao da mogu da

108

razumem u koliko nema nita za mene. Predpostavljam da

sam mu pomogla da se odlui. Glupo, ha?
Ono to je eila uradila je moda bilo glupo, ali za nju je
imalo smisla. Predviajui odbacivanje, ona je omekala
prizemljenje za svoj sledei pad. Ali, to je psihologija
nauene bespomonosti i, da budem sasvim otvoren,
psihologija gubitnika.
eila nije bila gubitnik. Bila je uspean uenik u gimnaziji,
i dobijala je nagrade u debatnoj sekciji. Krila je sebi put
kroz dvogodinju kolu biznisa koja joj je dobro ila. Sama
je nauila da svira gitaru. Pomogla je svojoj majci da stane
na svoje noge posle smrti oca. Ona je, ukratko, uradila
mnoge dobre stvari koje bi se, sa objektivne take gledita,
mogle nazvati uspenim. Ali, tu je klju, ona nije nita
uradila nedavno to bi smatrala uspenim. Jedan je
neuspeh pratio drugi i, u razmaku od nekoliko meseci,
stigla je do jedinog loginog zakljuka njoj dostupnog: da
joj je sueno da ne uspe.
Roeni gubitnik?
Jedna od velikih stvari koje su ljudska bia u stanju da
naprave je da ponovo ispiu svoje line istorije. Svi mi to
inimo s vremena na vreme. Damo sebi slobodu da
poboljamo ocene kojih se seamo da smo dobili u
gimnaziji. U ispunjavanju formulara za posao, setimo se
da smo radili na istom ili drugom poslu godinu dana iako
je, u stvari, bilo samo devet meseci. Setimo se da smo
ostavili prvu devojku, a ne da je bilo obrnuto. Ova mala
izvrtanja u seanju odgovaraju naim trenutnim potrebama
109

i naoj potrebi da vidimo sebe malice boljim no to jesmo.

A do god ono ega se seamo ne moe nikom da nakodi,
nikog nije mnogo briga kako mi ponovo ispisujemo
sopstvenu prolost.
Ali razmisli na tren o tome to se dogaa kada prolazimo
kroz gubitke i pogoranja i neuspehe neuvenom brzinom?
ta ako nam se stvari deavaju tako da, ak iako
pokuavamo da nad njima uspostavimo kontrolu, nismo u
stanju? A ta se deava kad te stvari traju i traju i traju
nedeljama ili mesecima?
Zar ne poinjemo da mislimo da smo bespomoni ili da su
stvari beznadene? Mislim da je tako.
I sada, obzirom da smo svi skloni ponovnom pisanju svojih
istorija, ne moemo li, kada su stvari najgore mogue,
poeti da se pitamo nismo li roeni gubitnici? A ako smo
gubitnici danas, nismo li uvek i bili? A ako smo uvek bili
gubitnici, ne znai li da smo roeni gubitnici?
Tano ili ne, logino ili ne, kada jednom odlui da si
roeni gubitnik sve u ivotu postaje mnogo jednostavnije
jadnije i beznadenije, ali jednostavnije.
Niko ne oekuje mnogo od roenih gubitnika. Roeni
gubitnici ne oekuju mnogo sami od sebe. Roeni gubitnici
ne oekuju nita od bilo koga. Roeni gubitnici ne moraju
da pokuavaju. Roeni gubitnici ne moraju ujutru da
ustanu. Roeni gubitnici ne moraju da brinu o ljudima koji
ih vole ili o onima koji vole druge jer, kao to svi znaju,
110

roeni gubitnik gubi i na ljubavnom planu. Roeni gubitnik

se, po definiciji, ne nada jer bi to znailo da sanja o boljoj
budunosti...A svi znamo da roeni gubitnici ne zasluuju
bolju budunost jer, na kraju krajeva, oni su roeni da
gube.
Ako postoji moto za ljude koji pate od beznadenosti onda
je to, Roen da gubi*. Tokom godina svog rada kao
konsultant u zatvoru, viao sam taj moto istetoviran na
mnogim nadlakticama zatvorenika. Naravno da sam
gubitnik, ovi bi momci rekli. A ta misli zato
izdravam kaznu?
Ali postoji grozna cena da se plati za razmiljanje o sebi
kao roenom gubitniku ta je cena beznae. Ne samo da
neko poinje da ivi po samo-ispunjavajuem proroanstvu
koje kae, Jednom gubitnik, uvek gubitnik, ve mora sve
uraditi to je u njegovoj moi da odri taj identitet sve dok,
jednog dana, ne stigne do mesta odakle nema svrhe ii
dalje.
Ne znam ko raa gubitnike, ali sam ipak morao da
upoznam roditelje jednog takvog. Istina je da sreemo
roditelje koji kau svojoj deci, Ti si nitarija i nikada nee
biti nita od tebe,, ali verujem da gubitnici daju sami sebi
taj sumnjivi naziv iz oseanja nauene bespomonosti,
oseanja da bez obzira ta radili, nikada nee nita
napraviti.
Tako, u koliko poinje da se osea bez nade, ne pravi
sledei naizgled logini korak. Ne upadaj u zamku koja
111

kae, Stvari su beznadene, uvek su bile beznadene i

stoga e uvek biti beznadene. od tebe se trai da napravi
sledei korak i pone da ponovo ispisuje svoju linu
istoriju tako da ona ima smisla. Ako veruje u logiku da
onako kako stvari stoje sada, oduvek su i bile, i uvek e i
biti mora da neto s tobom nije u redu. A to neto je da ti
mora da si bez nade.
Da bi se kvalifikovao za beznadeni sluaj, potrebna ti je
neka vrsta nove etikete, neka vrsta gubitnikog imena.
Nitica, promaaj, dronjak, lemil, ima mnogo imena na
izboru. Nadam se da nisi to ve uradio. A ako jesti, moda
je vreme da se preispita. Moda je vreme da porazmisli
kako je dolo do toga da se osea beznadeno, i uini
neto da promeni to stanje svog uma.
Problemi, problemi, problemi
Ti i ja, oboje znamo da svi imamo probleme. Male, dnevne,
i one koje dolaze u dambo veliini. Svi, ali svi, imaju
probleme bogati i zdravi, siromani i bolesni, svi. Nije
mogue iveti, a nemati problem.
Ali razmisli na tren da, za onoga ko ima nade, problem
predstavlja izazov, ansu da nae pogodno reenje. A za
beznadenog, problem je samo jo jedna prilika za poraz.
To je osnovna razlika izmeu onoga ko ima nade i
beznadenog jedan vidi problem kao mogunost da
dobije, a drugi kao mogunost da izgubi. Po mom je
miljenju, znai, problem ono to od njega napravi.

112

U svom profesionalnom radu sa klijentima nauio sam da

prepoznam znake beznadenog miljenja, i nain na koji
ljudi bez nade gledaju na probleme u svom ivotu. Evo
nekih primera:
Znam da bi trebalo da se razvedem, ali bi se verovatno
opet udala za alkoholiara kao to je Fred.
Znam da me moj posao ubija, ali veina ljudi ne voli svoj
posao. Pa to bi onda ja prolazio kroz svu tu muku?
Znam da bi trebalo da oslabim, ali, ubi me, ja znam sebe.
Sve bih kile ubrzo vratio.
Ovi su ljudi zaglibljeni u beznadeni stav. Oni vide
problem, ali ve znaju ishod. Oni znaju da, nema sumnje,
nee uspeti. Zato pitaju, emu i pokuavati?
Dobro pitanje.
Ako bi ja poverovao, kao neki od mojih klijenata da nema
drugaijeg ishoda problema osim neuspeha onda bi znao
da je moj posao beskoristan i da bi mi bilo bolje da
prodajem polovna kola. Ali, ja ne verujem da je moj rad
beskoristan. I ne verujem da su moji klijenti beskorisni kao
to oni sami veruju. Poj posao u radu sa mnogim ljudima
bez nade je da ih prodrmam, osporim nain na koji
razmiljaju o svojim problemima, i pomognem da ponu da
gledaju na stvari drugaije.

113

Ne znam da li si i ti na tom mestu ili ne, ali nagaam da u

koliko si se oseao beznadeno u pogledu svoje situacije,
onda si moda razvio slian stav. Ako si razmatrao odluku
o samoubistvu, onda mogu biti skoro siguran da si, bar u
nekim oblastima svog ivota, izabrao da veruje da je samo
neuspeh onaj siguran ishod koji moe oekivati.
U daljem tekstu ovog poglavlja elim da te izazovem po
pitanju tvog naina razmiljanja, elim da te prodrmam. A
ako mi uspe, eleo bih da razmotri da, kao ljudsko bie
koje je nedavno doivelo mnoge loe stvari, mogue da si
ponovo ispisao svoju linu istoriju kako bi odgovarala
injenicama kakve ti danas izgledaju.
Da li si se ikada upitao zato se neki bogati i slavni ljudi
ubijaju? Da li se ikada pitao glasno, Zato ba ona?
Izgledalo je kao da ima sve zbog ega bi ivela.
Bolje pitanje bi bilo, ta je bilo to to joj se inilo
beznadenim? jer u postavljanju ovog pitanja
najverovatnije e nai odgovor na vano pitanje. Da, imala
je problem, problem koji joj je izgledao nereiv. Uprkos
njenom bogatstvu i zdravlju i prividnom uspehu, izabrala je
konanu odluku. Kada bi mogli znati istinu o ovoj osobi i
ta je bilo u njenoj glavi u vreme kada je umirala, verujem
da bi nali da je oseanje bespomonosti obuzelo i da je, na
dnu njene konane odluke, videla kako njen problem ima
samo jedan ishod: neuspeh.
To je, onda, taj oseaj odreenog neuspeha koji navodi
ljude da misle o samoubistvu. To je to oseanje pretee
114

propasti, neizbene katastrofe koje nas stavlja u to stanje

svesti gde se samoubistvo ini tako privlanim. Moemo,
bukvalno, ubediti sebe da je poraz obezbeen i da je jedino
ta nam preostaje, kako bi izbegli poraz, da se ubijemo.
Ali, ekaj malo! eleo bih da napravim drugaiji sluaj.
eleo bih da napravim sluaj gde problem, bilo koji
problem, moe imati vie od jednog ishoda. Zatim bih
eleo da napravim sluaj gde nije nedostatak problema u
ivotu ono to nas ini srenim, ve oseanje da imamo
snage da ih reavamo.
Problemi nisu nita posebno; obini su kao kia. I imamo ih
bez obzira na doba godine. Problem nije taj koji nas
upropauje, ve nain na koji mislimo o problemima i ta
sa njima radimo.
Sluaj line moi
Da li se sea kada si prvi put uio da vozi bicikl? Sea se
kakav je to bio problem naterati tu ludu mehaniku napravu
da ide na dva toka, kada joj je, zapravo, potrebno etiri?
Trebalo je da prkosi nita manje nego zakonu gravitacije
kako bi ostao na njemu. Ali, ako si nastavio da pokuava,
ta se najzad dogodilo?
Sigurno je da si pao. Sigurno je da si zgulio lakat ili koleno.
I, da, bio si na zemlji vie nego to si bio u vazduhu tokom
svojih prvih pokuaja. A onda, postepeno, uspostavio si
ravnoteu. Naao si da treba da okree pedale i ide
napred kako ne bi pao. I onda, kao udo, uspeo si da tu
budalastu stvar natera da ide nekoliko stopa u pravoj liniji,
115

pre nego to bi se prevrnula. A onda si je naterao da ide

stotinu stopa. A onda oko bloka ili dole niz put. I ubzro, za
nekoliko sati, oseao si se kao gospodar svemira, zujei niz
put kao da si ga ti kupio.
Ovo oseanje, ovo stanje da si gospodar svemira, je ono za
im svi tragamo u svemu to radimo. To nije nita manje od
najdivnijeg oseanja koje poznajemo. To je mo. To je
lina mo. To je kontrola. To je vrsto dranje problema u
svojim rukama. To je, po mom miljenju, najbolji i jedini
lek za oseanje bespomonosti i za stanje beznaa.
Ali, uiti voziti bicikl je lako u poreenju sa mojim
problemima, ujem te da kae. Svako moe da naui da
vozi bicikl, raspravlja se.
Moda je tako. Ali, ako bi se mogao u seanju vratiti do
onog prvog puta kada si pokuao da uspostavi ravnoteu
na dva toka, mislim da bi video da je oseanje tada, i ono
koje ima sada u vezi neke druge vrste nesavladivog
problema, da su to potpuno ista oseanja. Oseanje pretee
nesree, znanje na nivou intuicije da se to ne moe
uraditi, i negativni samo-govor koji kae, ne mogu ovo
da uradim - svi bi trebalo da su poznata oseanja. Ona
prate veinu vrlo komplikovanih stvari koje pokuavamo
po prvi put. Takva oseanja, sloio bih se, prate lanove
ljudske vrste.
Ali, da li bi takva oseanja trebalo da nas zaustave? Zbog
toga to se loe oseamo, zar ne treba da etamo, ili vozimo
bicikl, ili se zaljubimo? Zbog toga to se problem ispreio
116

tu, ispred nas, ne treba li da naemo nain da ga reimo ili

da vidimo kako da ga izbegnemo poto nas moe povrediti?
Treba li da kaemo, Ne moe se reiti, pa to onda i
pokuati?
Da si dozvolio ovim oseanjima i strahovima od neuspeha
da te unite prvi put kada si se popeo na bicikl sa dva toka,
da li bi ikada nauio da ga vozi?
Ne, naravno da ne.
Da si dozvolio svojim oseanjima da odlue da li da ode
na prvi sastanak, da li bi ikada otiao?
Najverovatnije ne bi.
Da te uiteljica nije ohrabrila ili insistirala da stane ispred
svog razreda i odri prvi govor, da li bi to ikada uradio?
Teko.
I tako to ide sa svim onim zastraujuim stvarima koje smo
morali raditi po prvi put. Morali smo, svi mi, ti i ja, da
radimo stvari kojih smo se bojali uprkos tome kako smo se
oseali. Morali smo da delamo! Morali smo ostaviti svoja
oseanja sa strane i obaviti stvar! Posledice neka idu
doavola.
I sledei put kada bi to uradili, osetili bi se malo bolje. A
sledei put, jo malo bolje. A desetog puta bi pomislili,
Hej, ovo je lako. to li sam se toliko brinuo?
117

Poslednji deo mog sluaja je, da niko od nas ne moe

dozvoliti da nam strahovi upravljaju ivotom. Ako
dozvolimo da nam nai strahovi kau kako ne moemo
reiti problem, onda nije teko rei sebi zato i
pokuavati?
A ako odgovorimo na nae zato-pokuati pitanje tako to
neemo pokuati, zar onda u stvari ne saoptavamo da je
na sluaj beznadean?
Izlazak iz beznaa
Sada nailazi tei deo: kako izai iz beznaa. Moja je majka
bila, i jo uvek je, sjajan terapeut. Ona ima teoriju o tome
kako iveti ivot, koja je, najverovatnije nastala u njenom
detinjstvu na farmi u Ajovi. Ona glasi ovako: bez obzira na
to ta treba da uradi u toku dana, uvek neto zavri pre
doruka. Na taj nain, bez obzira na to kako stvari mogle
krenuti naopako, uvek moe pogledati unazad i videti da si
uradio neto vredno i da dan nije bio totalna propast.
I od svih stvari koje sam proitao o leenju depresije i
bespomonosti, ovaj savet je tako blizu poecima leenja
kao nita drugo to su ueni profesionalci mogli da kau o
ovoj temi. Majina pre doruka formula ima dva vana
sastojka.
Jedan je da postavlja mali cilj koji postie. To moe biti
pranje kola ili zaivanje otpalog dugmeta ili pisanje pisma
prijatelju ili itanje poglavlja knjige skoro sve to treba da
uradi za sebe ili za nekog drugog. ta god da je, ne treba
118

da je teko ili monumentalno. Samo ga treba uraditi. I ti to

uradi! Zavreno! Gotovo!
Zatim, u drugom delu, na kraju dana (ili kada god oseti da
je avo doao po svoje), pogleda unazad na taj mali ali
obavljen zadatak i sebi kae, Bar sam to uradio danas! I
to na prazan stomak!
Taj mali protivotrov za beznae nije mali. Jer uraditi neto
malo, a dostino, daje nam neto neprocenjivo. A to neto
je oseanje kontrole i postignua. Ne mogu dovoljno da
naglasim koliko su vana ova oseanja za svakog od nas, a
posebno za tebe ako se osea bespomonim. Obaviti neku
stvar, pa i sasvim malu, vraa mo u na ivot.
Ponekada je vrlo teko poverovati da bilo ta to bilo ko od
nas uradi moe neto da promeni u velikoj emi stvari. Ako
ita novine i o tome ta se deava ili ta e se deavati sa
zagaenjem, globalnim otopljenjem, ratovima, suom,
finansijskim krizama, i injenica da ono to si smatrao
bezbednim za ishranu jue e ti napraviti rak sutra, vrlo je
lako upasti u oseanje bespomonosti a, ako stvari krenu
nizbrdo u tvom linom ivotu, i u oseanje beznaa.
Ali, mene ovde ne brine da li je, ili ne, itava ljudska rasa u
sukobu sama sa sobom ili da, ako uskoro ne promenimo
svoje naine, planeta nee biti pogodno mesto za ivot.
Postoje stvari za koje, ak iako pokuavam da napravim
sasvim malu promenu u ovim okolnostima svakog dana ,
znam da, na kraju, imam vrlo malo kontrole nad onim gde

119

ljudska vrsta ide i nad tim kako emo najverovatnije

zavriti.
Pre e biti da mene interesuje ono to ti i ja moemo da
kontroliemo. ta jedemo, kakav posao obavljamo, kako
brinemo o sebi i drugima, kako moemo nainiti svoje
ivote interesantnijim i izazovnijim, i kako se, kao ljudska
bia, ma na koji god nain izabrali, pribliavamo ostvarenju
naih stvarnih potencijala to su stvari koje mene zanimaju.
Jednom reju, svetu je potrebno vie dobitnika, ne
gubitnika bilo da su tako roeni ili ne.
I tako, ako bi odluio da uradi neto po pitanju svog
beznaa, ta bi to moglo biti?
Pod pretpostavkom da ne bi potraio psihoterapeuta da ti
pomogne, i da nisi toliko depresivan da bi ti ak i ideja da
neto pokua izgledala nemogua, moda moe uraditi
sledee:
(1) Postaviti jedan mali cilj za sutra. Sve je u igri. Oisti
kupatilo. Uvrsti orman ili fijoku ako je to potrebno. Napii
nekom pismo. Operi, izglancaj i usisaj svoj auto. Napravi
frizuru. Uglaaj srebrninu. Pozovi prijatelja koji bi eleo da
te uje. Jednom reju, postavi jednostavni cilj za koji si
siguran da je dostian. To moe biti neto to si uradio
stotinu puta ranije.
(2) A onda, sutradan, to i uradi! Ne okoliaj. Ne zastajkuj.
Ne odgovaraj sebe od toga da to uradi. Jednostavno to
120

uradi. I iskoristi jednu metodu (K.I.S.S*keep it simple,

stupid) koja glasi: samo neka je jednostavno, tikvane. Ne
treba da zaustavi globalno otopljenje ili da rei pitanje
gladi u svetu ili da nae novi posao ili novu ljubav,
potrebno je samo da opere kola.
(3) Kada uradi to to si planirao, nagradi se. Ne sutradan.
Ne sledee nedelje. Ve upravo sada! Moda si izaao iz
tosa to se tie nagraivanja sebe, ali to je ba ono to
treba da uradi. Lepo je kad nas drugi nagrauju zbog
dobrih ideja koje imamo, ali ako nisi to primetio, mnogi
nai prijatelji i porodica izgleda da proputaju svoj red.
Ukratko, potrebno je da ti obavi taj posli za sebe. To ne
boli. Moe izgledati malo udno u poetku, ali ne boli.
(4) A za sledei dan i onaj sledei dan i onaj sledei dan
posle tog, elim da postavi jo vie malih ciljeva. I jo
vie. A onda jo malo vie. Moda pre nego to se i
nadamo, imaemo istu kuu, sloene i izbaene novine,
izglancan auto, sve fijoke uredne, roman proitan i
telefonski razgovor sa tetka Margaretom obavljen.
(5) Na kraju svakog dana i bez obzira kako nizbrdo stvari
krenule i kako se bedno oseao, prisili sebe da se seti da si
postigao bar jednu stvar koju si odredio da postigne za taj
dan. Kai sebi da bez obzira na ono to nije ilo kako treba,
bar si to-i-to uradio. I to e biti istina. I zbog toga bi trebalo
da se oseti dobro.
Ako do tebe stiu moje ideje, ini mi se da zna na ta
ciljam. Ono to elim da ti se dogodi je nita manje nego
121

lek za bespomonost i protivotrov za beznae. Jer znam da

ako pone da koristi te male, i naizgled nevane stvari za
sticanje kontrole nad tim delom svog ivota koji moe da
kontrolie, poee da osea da, u stvari, ima neku
kontrolu nad sopstvenim ivotom.
Kada uradi te male zadatke, stvarno si ih i uspeno obavio.
Niko, ba niko ne moe da ti oduzme ta oseanja. Mnogo je
vanije to e poeti da osea kako ti se vraa oseanje
line kontrole. Lina kontrola, to oseanje da si gospodar
svoje sudbine, s moje take gledita, je najvanija stvar za
tvoje zdravlje mentalno a i ire kao hrana, voda i
vazduh i ljubav.
Jo neto e poeti da se dogaa. Kada jednom preuzme
kontrolu nad malim problemima u ivotu, vei problemi e
poeti da se smanjuju. Ne zato to se smanjuju sami od
sebe, ve zato to ti nisi ona ista bespomona, beznadena
osoba kakva si bio do pre nekoliko dana ili nedelja.
A obeavam ti da, ako reava male probleme, isto e
poeti da se deava i sa velikim. Razlog to se to dogaa
nije komplikovan. A kako se to dogaa nije nikakav novi i
nepoznat psiholoki fenomen. Ljudi su pisali i priali o
ovom istom procesu godinama. Ali pisati i priati o
graenju samopouzdanja ne znai nita u koliko osobe koje
ovo treba da urade sebe radi, ne uine neto.
I evo izazova. Pre nego to odbaci moje sugestije,
pretpostaviu da si, dok si itao ovo, govorio sledee stvari,
Ma, on napravi da to zvui tako jednostavno. A nije. Ili,
122

Da me poznaje, ne bi govorio takve gluposti. Ili, Ovo je

dobar savet za nekog, ali ne za mene.
Jer, vidi, ja tebe poznajem. Ja znam kako beznadeni ljudi
istreniraju sebe da misle. I znam da ih je to to su nedavno
doiveli dovelo do odreenih negativnih misli naina
miljenja koji je ubistven. A i znam da e od sada, pa u
roku od nekoliko minuta, pokuati da ubedi sebe da nita
od toga to sam predloio nije vredno pokuaja jer, na kraju
krajeva, nema anse da znam koliko si stvarno bez nade.
To je upravo ono to oekujem da e uraditi. I to je u redu.
Samo napred. Ali kada prestane da ubeuje sebe kako
nema anse da postavi jedan mali zadatak i da ga izvri,
molim te razmisli o jo jednoj stvari: Proitao si itavo ovo
poglavlje!
Obavio si, uprkos sebi, taj mali zadatak. Zar to nije
postignut cilj? Zar to nije obavljena stvar koju si odredio da
odradi? I sada, kada si je uradio, zar nisi poeo da uzima
kontrolu nad svojim ivotom i trenira svoju linu mo?
Tvoj odgovor mora biti da. Ne mislim da pametujem ili da
te varam ili da ti na bilo koji nain sugeriem da si, time to
proita ovo poglavlje, ti na putu da izae iz rupe beznaa.
Ali u rei da, inei toliko koliko god ti malo izgledalo
to je ipak zadatak koji je sada obavljen i to je pozitivna
stvar.
Ako bi se sloio sa mnom da je to pozitivna stav, onda se
nadam da bi se sloio sa mnom da mora da postoji neko
123

jezgro nade duboko u tebi. Inae, zbog ega bi nastavio da

ita?
Moda bi ti pomoglo da zna da su mnogi ljudi bez nade
koje sam znao uspeli redovno da dolaze na zakazane
sastanke sa mnom. I da je samo to uprkos onome to su
govorile njihove oi i njihove rei za mene bio dokaz da
se i dalje nadaju nekom boljem sutra.
Nadam se da isto vai i za tebe i za to to ita ovu knjigu.
Ako bi prestao da sumnja i ako bi uinio neto pozitivno
bilo to neto malo, bilo to nebitno, bila to stara, poznata
rutina vana je da je uradi. Jer kada je obavi, kada
pone da radi stvari u svoje ime i za svoje dobro, poee
da se osea snanije, da misli snanije, da dela snanije i
poee da se uspinje kako bi izaao iz rupe beznaa.

POGLAVLJE 12

DROGA, PIE I FATALNE GREKE

Ako trenutno ne koristi, ako nikada nisi, i ako nikada ne
namerava da koristi droge ili alkohol, moda bi eleo da
preskoi ovo poglavlje. Ali ako koristi droge ili alkohol
ili lekove koji se dobijaju na recept (naroito tablete za
spavanje, antidepresante i sredstva za smirenje), onda
ostani sa mnom.

124

Razlog zbog koga je ovo poglavlje za tebe vano je da, u

koliko koristi neke od gore spomenutih hemikalija
(naroito ako koristi droge i alkohol zajedno), a razmilja
o samoubistvu, to znai da hoda po samoj ivici provalije
sa odvezanim pertlama.
Ali, prvo bih eleo da te zamolim da neto uradi: nemoj
itati ovo poglavlje ako si trenutno naduvan ili uraen ili
stoniran. U svojoj praksi imam pravilo koje glasi ovako:
radim samo sa ljudima koji dou na zakazani sastanak sa
itavim mozgom.
Dovoljno je teko razumeti sebe i nauiti nove naine
opstanka, da bi dodatno komplikovali stvari tako to emo
se naduvati hemikalijama. Kod mene u kancelariji plaa
da bi dobio svu moju panju, i ja elim svu tvoju.
I zato, ako si u ovom trenutku pod uticajem neega, uini
sebi uslugu i, odloi ovu knjigu za sada. Uzmi je kasnije,
kada ti se glava razbistri. (U koliko koristi lekove koji se
prepisuju na recept, u redu. Govoriu o lekovima koji se
dobijaju na recept neto malo kasnije.)
Dobro. Sada imamo dva cela mozga na istom mestu.
Ve ti je poznato da su i droge i alkohol moni i divni.
Inae ih ne bi koristio. Oni mogu da uine za nae
raspoloenje ono to niko ne moe. Moemo ih jesti, puiti,
piti, umrkavati, ili ubrizgavati u vene, i efekat je nita
manji od udesnog. A efekte postiemo u roku od nekoliko
sekundi ili minuta. Sa dovoljnom koliinom onoga to
125

volimo, moemo se oseati kao bogovi. Moemo da

lebdimo, da se smejemo, da poaljemo tugu u etnju, da
budemo sa ljudima a oseamo da nas vie niko nikada ne
moe povrediti. Sa dovoljno koliine onoga to volimo
moemo se osetiti toliko dobro da se pitamo, Zato bih se
ikada oseao loe?

Mogu da pretpostavim o emu razmilja. Misli, pa, evo

ga predavanje tipa droge-su-loe, droge-su-opasne, pieubija, i slino. Misli kako u skoiti na improvizovanu
govornicu i poeti da propovedam protiv zla zavisnosti od
alkohola i droga i kako bi, samo ako bi se probudio i
sagledao realnost ovih opasnih supstanci, istog asa i
prestao da ih koristi.
Razoarau te. Neu se ak ni praviti da mogu da te
odgovorim od korienja droga i alkohola u knjizi kao to
je ova. Kada bih mislio da mogu, ja bih. Ali, neu se
zavaravati. Radio sam sa bolestima zavisnosti preko 30
godina i kada bi postojao neki brzi lek za ljude koji su nali
izlaz ili bekstvo putem konzumiranja hemijskih sredstava,
odavno bih ga otkrio i registrovao patent. Pre mnogo,
mnogo godina sam shvatio da, u poreenju sa drogama,
alkoholom i seksom, terapeut ima malo ta da ponudi.
To nikako ne znai da leenje bolesti zavisnosti ne uspeva.
Ono uspeva. Ali, u ovom trenutku tvog ivota, vie me
brine ono to bi ti se moglo dogoditi dok su ove dve opasne
stvarice u tvom telu; meanje suicidalnih misli sa
alkoholom i/ili drogama.
126

Ono o emu elim da ti priam su droge, pie i fatalne

greke. Pod pretpostavkom da razmilja o tome da se
ubije i, pod pretpostavkom da koristi alkohol ili neke
vrste droga, nagaam da ih ne uzima jedno bez drugog.
Pre e biti, pretpostavljam, da kada si pod uticajem droge
po svom izboru, samo jo i vie razmilja o okonanju
svog ivota, a ne manje. Ili, poto prestane stanje
naduvanosti, kada se spusti, moe ti se initi da je ideja
samoubistva, u poreenju sa mamurlukom ili sputanjem sa
droge, jo privlanija.
Moja nagaanja zasnivaju se na onome to su mi klijenti
govorili. Kada pijem, kae arls, u poetku se oseam
stvarno dobro. Oseam se velikim. Oseam kao da su svi
moji problemi malecki i daleki. A onda, kako no odmie i
alkohol isparava, poinjem da pucam k'o zveka. I onda
opet poinjem da mislim da se koknem.
ore sedi na bolnikom krevetu dok mu priam o tome
kako je pokuao da se ubije. Napio se, postao srean,
postao tuan i onda poludeo najvie zbog sebe zato to se
ponovo napio.
ta ti je prolazilo kroz glavu pre nego si se latio noa?
pitam ga.
Mislio sam...ekaj da se setim...mora da sam mislio da,
doavola, stvari nee nikada biti bolje. Ne mogu ak ni da
ostanem trezan.

127

Da li se sea zadnjih rei koje si sebi uputio?pitam.

ore razmilja neko vreme. ini mi se da su bile, Nek
sve ide doavola, odgovara.
Nek sve ide doavola. Koja svrha!Nita nikada nije bolje, i
zato emu pokuavati. To su sve primeri negativnih misli
koje ljudi esto imaju kada se naduvaju ili kada se
izduvaju. To su esto misli sline onima koje im prolaze
kroz glavu kad pokuavaju da se ubiju.
Da li si bio pijan kada si se latio noa?
Naravno da jesam, kae ore.
Da li bi zabio otricu u svoj runi zglob da si bio sasvim
trezan?
ore se stresao. Ma vraga bi! Previe bi bolelo!
Znajui mnogo ljudi kao to je ore, rekoh mu da koliko
god moda eleo da se ubije, sumnjam da bi to mogao
izvesti trezan. Sloio se sa mnom. Sloio se da bi se morao
uraditi ili napiti pre nego to bi pokuao da se ubije. Kao
to je sam rekao, Ne vidim kako iko moe da se ubije a da
nije pijan. I suvie boli.
Reenje za previe suicidalnih misli i za zaluivanje sa
tabletama i noevima i orujem i brzom vonjom i za
maglovite planove da se ubije, po mom miljenju je da
jednostavno bude ist i takav i ostane. Znam da moe
zvuati uskogrudo, ali tokom svih ovih godina sretao sam
128

bezbroj ljudi ije su se misli o samoubistvu dogaale samo

kada su bili pijani. Ispada da im misli o samo-unitenju ne
padaju na glavu sve dok nisu pod uticajem ove ili one
droge. (Usput budi reeno, kako su i alkohol i droge, oboje
droge, koristim rei alkohol i droge naizmenino.)
Zbog onoga to su mi ljudi poput ora priali, znam kako
ljudi mogu misliti kada su naduvani. Ako su dobrog
raspoloenja kada ponu da se drogiraju, to raspoloenja
ponekad postane bolje. Ako su loeg raspoloenja kada
ponu da piju, njihovo raspoloenja esto postaje jo gore.
Ako uzme dovoljno droge ili alkohola, esto je teko
predvideti u kakvom e raspoloenju zavriti ukljuujui
i suicidalno.
Bar dve stvari nam se dogaaju kada smo stonirani*. Prvo,
poinjemo da gubimo kontrolu nad mislima i akcijama i,
drugo, stvari nas ne plae na nain na koji su nas plaile pre
kratkog vremena.
Alkohol je tenost i jedna od stvari koju moe da otopi je
strah. Iako ova hemijska hrabrost traje samo onoliko
koliko i alkohol u naem krvotoku, dok je tamo, on to
dobro obavlja. Kao to mi je jedan stidljivi mladi, koji je
imao naviku da popije tri ili etiri piva pre nego to krene
da igra, rekao, A ta misli, zato to koristim?!
Kada bi mogli da pogledamo svojim strahovima pravo u
oi mrtvi trezni, mnogima od nas verovatno ne bi ni bili
potrebni pie ili droge. Ali strah je strah i, kako hemija vri
posao, moda si razvio opasnu naviku opijanja ili
129

drogiranja kako bi se nosio sa onim to je zastraujue ili

bolno u tvom ivotu. Kada razmiljamo o sopstvenoj smrti
(najzastraujui od svih predloga), nije da nam ubod neke
droge ili jo jedno pie nisu od pomoi.
Jer jesu.
To je jedna od sigurnih stvari kada su u pitanju droge i
alkohol - one uvek obave posao.
Ali tu rizik ulazi u igru. U koliko koristi drogu ili alkohol
da bi promenio raspoloenje i tvoje promenjeno
raspoloenje ti dozvoli da mnogo vie misli o
samoubistvu, to znai da, sve dok si pod njihovim uticajem,
vea je verovatnoa da e uraditi neto ega bi se inae
plaio a to je da pokua da se ubije.
Istraivanja po ovom pitanju su vrlo jasna. Ljudi koji piju i
koriste droge imaju povean rizik od samoubistva u odnosu
na one koji to ne upranjavaju. Da li upotreba droge i
alkohola vodi do samoubistva ili samo dozvoljava
suicidalnim ljudima da ostvare svoje planove, za mene nije
uopte bitno. Pustiu naunicima da to razjasne.
Ono to je meni vano je da ti i ja oboje razumemo da ako
se stavi pod uticaj hemije i pone da misli na
samoubistvo, uveliko poveava ansu suprotnu svom
opstanku.
Evo i drugaijeg naina da se o tome misli. Da li bi mrtav
trezan pomogao nekom ko je zavisnik od droge da uzme
130

fatalnu dozu heroina? Da li bi mogao, zdrave i iste pameti,

da doda oigledno depresivnoj i pijanoj eni ilet sa kojim
bi se ubila? Da li bi, bistre glave, dozvolio besnoj drugarici
slomljenog srca i obeznanjenoj od pia, da sedne u svoja
kola i odveze se kui?
Naravno da ne bi. Rekao bi, Hej, doi k sebi! Nemoj da
pravi budalatine! Ne ini neto zbog ega bi se kajala/o.
Pod pretpostavkom da i ti nisi obeznanjen, nagaam da bi
uinio sve to moe da zaustavi pijanog prijatelja ili
neznanca koji pria o samoubistvu da ga poini.
Zato?
Jer ti i ja oboje znamo da, kada se otrezne ili izduvaju,
moda nee eleti da se ubiju.
Ne mora biti doktor da bi znao da ljudi pod uticajem
hemije nisu u stanju da natovare pun kamionet cigala. Ne
samo da nisu u tanju da utovare sve cigle, nego ni ne znaju
gde su ostavili kamionet. A ako ne zna ak ni to gde si
ostavio kamionet, kako moe odluivati o neemu tako
vanom kao to je da li iveti ili umreti?
U koliko ne bi dozvolio nekom strancu koji je naduvan da
se ubije, zato bi se ludirao sa samoubistvom u istoj
situaciji? Zbog ega ne bi dao sebi istu ansu da ponovo
razmisli o stvarima iste glave?

131

Fatalne greke
Ono drugo o emu sam hteo da ti priam u ovom poglavlju
su fatalne greke. ak i trezni i bez droge, svi mi pravimo
greke, ukljuujui i one fatalne. Moemo biti rastreseni i
skrenuvi levo naleteti na kamion za transport mleka i da
nam to bude zadnja greka koju emo ikada vie napraviti.
Moemo skoiti u bazen na pogrenu, plitku stranu, udariti
glavom u beton i, to je to. Moemo se penjati na drvo da bi
spasili zarobljeno mae, pasti i zavriti u sledeem ivotu
verovatno mrzei make.
To su fatalne greke nad kojima, zato to smo trezni,
imamo bar neku kontrolu. Moda smo ak razmiljali da se
ubijemo dok smo radili sve te stvari, ali to nije isto to i dati
se na posao umiranja uz pomo neke glupave greke.
Ni malo nije.
A hajde da sada dodamo pie i droge i misli o samoubistvu
na opasnosti svakodnevnog ivota. Hajdemo gore uz drvo
poto se mae negde smestilo. Hajde da uspuzamo uz tu
tanku malu bombu od grane. Da li smo poveali prednost
okonanja ivota putem fatalne greke?
Ili, ta rei o tome da se pijani naemo iza tokova kola?
Ne bi trebalo da se iznenadi da, dok razmilja da se
ubije, a pije ili se drogira i ue u brza kola, stvara
situaciju koja je prosto pripremljena za fatalnu greku. (A
ne ini nikakvu uslugu nama koji smo na drumu gde i ti).
Tu su i fatalne greke koje nastaju iz meanja droga sa
alkoholom. Alkohol u kombinaciji sa drugim drogama
132

moe biti smrtonosan. Bez da zalazimo u komplikovana

objanjenja smanjene tolerancije i poveanog efekta droga,
ono to je potrebno da zna je da kada doda droge i
alkohol svom telu, nastupa nova vrsta raunice. Ova te
verzija nove raunice moe ubiti, ak iako to nije neto to
si imao nameru da uradi.
Evo kako izgleda nova raunica: kada se jedna unca*
alkohola doda jednoj dozi droge to nema dejstvo od dve
unce. Daleko od toga. Jedna droga + jedno pie mogu imati
uticaj od etiri ili ak est unci. Drugim reima, alkohol
moe uiniti drogu jo snanijom i obrnuto. To isto vai i
za lekove koji se dobijaju na recept, a posebno za tablete za
spavanje.
Jedne veeri 1974 godine, dvadesetogodinja devojka je
popila nekoliko tura dina sa tonikom i tablete za spavanje.
Nova raunica se odigrala u njenom telu i pala je u komu,
komu koja je trajala nekoliko dekada. Njeno ime bilo je
Karen En Kuinlan.
Ta je kombinacija lekova i alkohola odgovorna za hiljade
smrti koje se svake godine dogaaju irom sveta, a nije
sasvim jasno da li je osoba koja je umrla zbog nove
raunice stvarno to i elela. Meu imenima prepoznali bi
Dudi Garland, Merlin Monro, i Elvisa Prislija. I na svako
od ovih poznatih imena doe na hiljade onih koji jedino to
su dobili je mesto meu ituljama u lokalnim novinama.
Jedna od stvari koja se deava kada pomea lekove sa
alkoholom, ili kada pone da uzima sedative ili sredstva
133

za smirenja, je da onda kada lek pone da deluje, ti moe

poeti da zaboravlja broj tableta koje si uzeo. Kako
kratkotrajno pamenje strada kada si pod uticajem hemije,
moe ti se desiti da jednostavno izgubi pojam koliko si
neega progutao.
Ne znam za tebe, ali kada doktor meni prepie lek koji
treba uzimati tri puta dnevno, teko mi je da upamtim da li
sam ga i kada uzeo. Ako treba da uzmem dve ili vie vrsta
lekova, moram da napiem i izbrojim, jer mi je inae
potreban dodatni napor da bi pratio ova jednostavna
uputstva. Kada bih uzimao alkohol dok pijem ove tablete,
mogao bih postati mnogo bolesniji nego to sam bio.
Poenta je u tome da, u koliko si razmiljao o konanoj
odluci, trebalo bi bar da je donese bistre glave. Previe je
lako skliznuti u bedak, zapoeti epizodu opijanja i
drogiranja, dozvoliti umu da zaluta u naizgled jednostavno
reenja samoubistvo, i, kako nisi u stanju da procenjuje
stvari jer si odloio mozak na policu i pustio strahove da
pobegnu, moe se nai u situaciji gde se sluajno
overdozira i umire - sasvim mogue grekom.
Znam da ima problem sa drogama i alkoholom. Znam
kako su to divna sredstva protiv loih oseanja. Znam da
deluju bre nego druga reenja i da u njima moe da
utapa skoro sve ljutnju, depresiju, povredu, slomljeno
srce, skoro sve to je bolno. I znam da onda kada postane
zavistan, posao skidanja nije neto to samo skoi i uradi
jedno jutro pre doruka.

134

Ali, ja isto tako znam da moe dobiti drogu besplatno.

Potrebno je vreme, potrebna je pomo, i potrebna je snaga i
hrabrost. Ali, moe ti to.
Ipak, u meuvremenu, obzirom da si razmiljao o tome da
se ubije, elim da zna da kada mea droge ili pie sa
depresijom i bespomonou i ljutnjom i razoaranjem i
svim onim to te moe muiti, onda se uvaljuje u
najopasnije mogue kockanje. Iako ne mora biti sasvim
siguran da eli da umre, u koliko saspe tu meavinu u
svoje telo, to je kao i sa metalnim noviem, baca svoj
ivot u vazduh.
Kad padne moe biti glava, dobija, ili pismo, gubi.
Pitam te: da li je to ona vrsta kockanja kojom eli da se
bavi?
to se mene tie, i da si u mojoj kancelariji sa mnom, sada
bih ti rekao jo jedno od mojih pravila: ne radim sa
suicidalnom ljudima terapiju dok koriste droge ili alkohol.
Rizik je za tebe prevelik, a to nije ona vrsta kockanja u
kojoj elim da uestvujem ili iji bi deo eleo da budem.
Kao moj pacijent, u koliko ne bi mogao da prestane da
koristi droge ili alkohol sam, ili uz pomo Anonimnih
Alkoholiara* ili Anonimnih Narkomana* ili nekog drugog
programa leenja (a to sve mislim odmah), onda bih te
uputio u neku ustanovu gde bi ti pomogli da prestane sa
konzumiranjem.

135

Moda ovo zvui okrutno, ali ako sam ita nauio tokom
ovih 30 godina psiholoke prakse, to je da je i tebi i meni
potreban mozak u punom radnom zamahu kako bi efikasno
radili zajedno. I to je jo vanije, obzirom da te cenim kao
ljudsko bie, ne bih eleo da umre zbog neke greke ili
loeg prorauna. ivot, tvoj ili moj, je previe dragocen da
bi ga izgubili bacanjem novia u vazduh.

POGLAVLJE 13
NEE TE VOLETI I AKO TE NE BUDE
Ako trenutno ne ivi sa svojim roditeljima, moda nije ni
potrebno da ita ovo poglavlje. Oni kojima se obraam
veinom su mladi ljudi koji jo uvek ive u roditeljskom
domu. Razlog zbog koga elim njima da se obratim je da se
oni, na mnogo naina, vie oseaju kao u klopci, zakljuani
i moda se oseaju vie bez nade od nas koji smo se sami
otisnuli u svet.
Uz rizik da ima roditelja koji su moda proitali ovo
poglavlje i naljutili se na mene, rei u ono to imam da
kaem, a posledice neka idu doavola. U pisanju ove knjige
ja sam, pre svega, obavezan prema osobi koja razmilja o
tome da se ubije, i ni prema kome vie. I to je tako.
Kao to sam rekao ranije, ne mogu znati ta te mui. Ne
znam kakvu vrstu roditelja ima. Ali znam poneto o
porodicama. I znam poneto o vrstama porodica u kojima
ljudi ponu da misle o samoubistvu.

136

Da ponem sa naim porodicama za koje se pretpostavlja

da su mesto gde idemo da bi se oseali sigurno i voljeno i
potovano. Kada je svet protiv nas, ili kada nam ne ide ili
se oseamo pritisnutim ili ugroenim, porodice su te kojima
bi trebalo da se okrenemo za podrku i razumevanje.
Porodice bi trebalo da budu luka u oluji, ili mesto gde
idemo kada nemamo gde drugde da odemo. Ali neki od nas
znaju da to nije tako!
Deak koga sam znao pokuao je da se obesi. Kanap koji je
upotrebio pukao je i nije umro. Kada je uo za ovo, njegov
otac je rekao, Doavola, ak ni to ne moe da uradi kako
treba!
Majka je dovela svoju erku u hitan prijem poto je
devojica popila nekoliko desetina tableta aspirina u nameri
da se ubije. Ona to nije htela, rekla je majka doktoru.
To je bilo sluajno. Nije znala ta radi. Sigurno da nije
imala nameru da sebi naudi. Ne brinite, kada je odvedem
kui, paziu ja da ne bi pokuala neto ponovo. Sam bog
zna da je nismo uili da se tako ponaa! Za mesec dana u
je ve spustiti na zemlju!
Da li su to roditelji koji vole? Verovatno. Da li znaju ta da
rade sa svojim suicidalnim detetom? Verovatno ne.
Zabrinuti kao to su ovi roditelji bili, svaki je od njih uradio
neto to roditelji est ine kada izgube glavu oni onda
okrivljuju rtvu. To se stalno deava. Ako misli da e
pokuajem samoubistva odjednom dobiti roditelje koji
vole, mogue je da grei. Mogue da dobije njihovu
137

panju, mogue da tvoji roditelji shvate da neto nije u

redu, ali postoji velika ansa da ono to e uraditi je da
odlue da neto nije u redu sa tobom ne sa njima.

Roditelji nisu savreni

Verujem da neki odrasli ljudi jednostavno ne znaju kako da
budu dobri, puni ljubavi roditelji. Mogue da njihovi
roditelji nisu bili dobri, puni ljubavi ljudi, i da nikada nisu
imali prilike da naue kako da i sami budu pristojni
roditelji. Veina roditelja pokuava da bude dobra u svom
poslu, ali, da pogledamo istini u oi, ne dobijaju svi petice
iz predmeta kako podizati decu.
Zato, hajde da priamo o roditeljima. Prvo, iako nai
roditelji zapoinju kao najvaniji ljudi u naim ivotima,
oni to ne ostaju. Pre ili kasnije, potrebni su nam sve manje i
manje. Kako rastemo, uviamo da su nam prijatelji sve
vaniji i vaniji sve dok se, jednog dana, ne zaljubimo u
nekoga i zaponemo sami svoje porodice. Nae su porodice
poetak trke, a ne kraj. Ponekad pomae da se prisetimo da,
iako su oni nai roditelji, ne znai da moramo da ih
prihvatimo.
Nezreli roditelji
Sreo sam mnoge mame i tate koji nisu bili, osim po
godinama, mnogo stariji od svoje dece. Emocionalno su
ostali tinejderi. Ponaali su se nezrelo i egocentrino i,
uopteno govorei, stavljali sopstvene potrebe iznad
potreba svoje dece. Kada su njihovoj deci bili potrebni

138

ljubav i razumevanje, oni ih jednostavno nisu mogli dati, ili

nisu znali kako.
I zato, ima bar jedna stvar o kojoj moe razmisliti, a to je
da li su, ili ne, tvoji roditelji znali kako da ti daju ono to ti
je potrebno. Samo zato to su ti bili potrebni da te vole i
razumeju, ne znai da su to mogli ili znali.
Ponekad su nai roditelji i sami bili deca kada su nas imali.
Imali su snove i planove i nade da naprave neto od svojih
ivota i, iz raznih razloga, moda nikada nisu uspeli da
ostvare ove stvari. Zbog toga su bili frustrirani. Ti i tvoja
braa i sestre dolazili ste na svet i, pre nego to su se
opasuljili, imali su porodicu, raune, obaveze, a njihovi
snovi, koliko god eleli da se obistine, poeli su da nestaju.
I tuno, neki roditelji okrivljuju svoju decu zbog svoje
nesree. Kau, Da te nisam imao, mogao sam ..., a ti
zavri ovu reenicu. I neka ostane meu nama, ali to je
veliki teret. I vrlo nepoten. Prema mom nainu
razmiljanja, svako od nas je odgovoran, velikim delom, za
svoju linu sreu. Ako ne ostvarimo svoje snove i ne
poguramo stvari koje elimo i ne preuzmemo kontrolu nad
budunou, onda nemamo koga da krivimo osim sebe.
Nije pravedno ni poteno okrivljavati decu za nae
neuspehe. Ali to ne znai da roditelji to ne rade.
Ono to elim je da ti shvati da, iako roditelji mogu tebe
okrivljavati za sopstvenu nesreu, ti ne mora to da kupi.
Ne mora, kao to sam viao da mnoga deca ine, da

139

prihvati njihovo okrivljavanje tebe zbog toga to je njihov

ivot bedan.
Jer, ako ti prihvati ovo okrivljavanje, ta ti preostaje? Da
pobegne? Da prestane da jede hranu i nosi odeu? Da
nestane? Ako si ti taj koji ih udaljava od njihovih snova i
ini ih nesretnim, onda je moda ono to treba uiniti da ih
oslobodi tereta (sebe) i ubije se.
Mogue da si pomislio, Ako se ubijem, moja bi majka
mogla biti srena. Mogla bi se vratiti u kolu i uraditi sve
one stvari koje kae da je elela da uradi. Ja sam joj
prepreka.
Dozvoli da ti neto predloim. ta ako ti kaem da je srea
tvoje majke njen posao, a ne tvoj? ta ako ti kaem da ak
iako bi se ubio, ona verovatno ne bi bila srena i, u stvari,
bila bi samo jo vie nesrena. Jer sada, kao dodatak na sve
one neuspehe koje je imala, tvoje samoubistvo pravi od nje,
kao majke, potpuni promaaj.
ak iako roditelji mogu rei stvari zbog kojih se ti osea
kao da si im na teretu, uopte se ne podrazumeva da u
koliko bi ti napustio scenu, da bi oni, odjednom, odrasli i
preuzeli odgovornost za svoju sopstvenu nesreu. Ako bi
trebalo da se kladim na to ta bi uradili posle tvog
samoubistva, mislim da bi jednostavno nali nekog drugog
da ga okrivljuju zbog toga to ne ive onako kako su
sanjali.

140

Ubiti se kako bi se sklonio sa puta nije reenje njihove

nesree. Njihova je nesrea njihov, a ne tvoj problem.
Ljutiti roditelji
Nedostatak ljubavi i razumevanja od nezrelih roditelja je
jedna vrsta bola s kojim dete mora da ivi. Ponekada su
tvoji roditelji ljuti i besni i otvoreno se svaaju. Ponekada
izgledaju kao da su u ratu jedni sa drugim i mogu se ak i
tui. Uzajamno se nazivaju pogrdnim imenima i psuju.
Mogu se ak uti i pretnje da e jedno drugo ubiti. Ili jedan
roditelj moe pretiti samoubistvom. Dete zateeno u
porodici gde je prisutno nasilje, ili se nasiljem preti, je na
vrlo tekom mestu, i lako je razumeti kako takvo dete moe
poeti da misli o bekstvu iz ratne zone putem samoubistva
kao izlaza za spasavanje.
U porodicama kao to su ove vrlo je teko odrastati.
Ponekada takva vrsta roditelja ni ne ele da odraste.
Ponekada si im potreban da bude tamo, izmeu njih, kako
bi posluio kao tampon zona.
Tvoj otac moe da ti trai da stane na njegovu stranu
protiv majke. Ili obrnuto. To su strani izbori i niko ne bi
trebalo da bude prisiljen da ih pravi, iako to ne menja
stvari. Ako si zateen u ovakvoj porodici i pomilja na
samoubistvo, treba da zna da nisu usamljen. Sva ona deca
zateena u porodicama kao to su ove misle na
samoubistvo kao na izlaz.
Jedna od stvari koja se dogaa deci zateenoj u ljutitim
porodicama kao to su ove je da roditelji mogu da kau,
141

Da nema dece, ja bih otiao! Ili, Da nema ove proklete

dece, otiao bih odavno!
Kada uje ovo, ta misli?
Misli da ti stoji kao prepreka na njihovom putu da urade
ono to kau da ele. Kau kako ele svoju slobodu, a ti si
njihov lanac i metalna kugla. Poinje da se osea kao peti
toak ili trei palac. Poinje da se pita ta bi mogao da
uradi da rei njihove probleme.
Iz dobrih pobuda, puno dece poinje da pretpostavlja da su
izvor roditeljskih branih problema i da, ako bi nestali sa
scene, njihovi bi roditelji bili u stanju da budu sreni i
ponovo se vole. to je najgore, roditelji im dozvoljavaju da
misle na ovaj nain.
aron je bila sedamnaestogodinja devojka iji su je
roditelji uputili meni da bi videli zbog ega ima problema u
koli. Oseala se uplaeno i nije mogla da se koncentrie.
Iako uvek dobar uenik, sada je nakupila sve same loe
ocene. Imala je potekoe da zaspi. Najmlae dete od troje
dece, jedino je jo ona ivela kod roditelja.
Zbog toga to je izgledalo da su njeni problemi sve gori i
gori, poela je da misli da bi moda trebalo da se ubije.
Zbog ega misli da bi trebalo da se ubije? upitao sam.
Zato to bi to sve reilo.

142

Koje stvari?
Sve.
ta, na primer?
Mogla bih da odem,, kae aron. Mogla bih da odem
zauvek.
Da ode odakle?
Iz kole. Kue.
Znao sam da je aron bila dobar uenik. Bila je aktivna u
sporovima i bila je u debatnom timu. Uvek je volela kolu.
Priaj mi ta se deava kod kue? predloio sam.
aron poinje da plae.
I onda mi ispria priu. Njen otac je imao ljubavnicu i,
otprilike tri meseca ranije, njena je majka za to saznala.
Poele su uasne svae. Nije bilo tue, ali je njena majka
pretila da e se ubiti ako otac ne prestane da via tu drugu
enu. aron ih je ula kako su se svaali jedne noi. ula
je majku kako kae, Da nema aron, ja bih se ubila. A
otac je rekao, Ne daj da te to zaustavi! A majka je rekla,
O, ne bih to uinila sad odmah. Saekala bi dok ne ode na
studije.
U aroninom prisustvu, roditelji su se ponaali kao da je
sve u redu. Nastavljali su sa porodinim ivotom i
143

pretvarali da je sve fino. Ali, naravno, nije sve bilo fino.

aron, budui da je bila dobro dete, i elei nita vie do da
njeni roditelji budu sreni, uradila je ono to bi svako dete
uradilo: poela je da misli o tome ta bi mogla da uradi da
njena majka ostane iva.
Jedna od stvari koju je odluila da uradi bila je da ne ode na
studije. Rezonovala je da sve dok ostane kod kue, njena se
majka nee ubiti. I inei to, od sebe je napravila
zatvorenika. Sve to je trebalo da radi je da rtvuje
sopstvenu sreu, svoju budunost i svoj ivot. Ali, njen
plan nije uspevao. I zato to nije uspevao, poela je da misli
da se ubije.
Pitao sam aron ta je elela da studira. Psihologiju,,
rekla je. A onda se nasmejala. Predpostavljam da elim da
se osposobim da im pomognem.
Ti im ve pomae, rekao sam, samo to za to nisi
plaena.
Znao sam da je pogrean pacijent u mojoj kancelariji i to
sam i rekao aron. Zatim sam pozvao njene roditelje i
zamolio ih da dou. Vremenom smo uspeli da sredimo
stvari i porodica je ostala zajedno. aron je otila na studije
sledee godine i niko nije morao da umre ubivi se.
Poenta aronine prie je da, kao puno druge dece koja su se
nala izmeu roditelja, i ona je poela da veruje da je samo
ona odgovorna za odravanje roditeljske brane zajednice i,
u aroninom sluaju, odravanje majke u ivotu.
144

Umreti zbog panje

Margi je bila osamnaest kada sam je prvi put sreo. Bila je
lepa i mala i imala dugu plavu kosu. Iako je bilo leto nosila
je bluzu dugakih rukava. Nosila je duge rukave preko
itave godine. Dugi rukavu se joj pomagali da prekrije
oiljke na zglobovima ruku, a imala ih je nekoliko.
Vei deo svog mladog ivota Margi je bila nesrena. Njena
se majka razvela od Marginog oca kada joj je bilo deset
godina i, kao to mnogi samohrani roditelji ine, i njena je
majka poela da sa via sa mukarcima u nadi da e nai
nekoga s kim bi podelila svoj ivot. Ali, njena potraga nije
bila uspena i, tako je i ona bila nesrena. Margina je
majka poela da pije i da provodi vikende van kue sa
svojim partnerima. Margi bi ostajala sama, zanemarena i
odbaena, i poela je da se pita da li je majka stvarno voli.
Poela je da se pita ne bi li njena majka, u koliko bi Margi
nestala, nala mua.
Prvi put kada sam se isekla vene bila je nedelja ujutru,
rekla je. Mora da je bilo negde oko podneva. Majka je
otila jo u petak navee i nisam imala predstavu gde je.
Kada je najzad stigla kui, zatekla me je u krvi.
I ta se onda dogodilo? upitao sam.
O, ona se oneraspoloila. Plakala je i govorila da me voli i
da me vie nikada nee ostaviti samu.
Da li je tako i bilo?
145

Jeste. To je potrajalo nekoliko nedelja. Kupila mi je novu

odeu i vodila me na picu. A onda je poela ponovo da
izlazi i da me ostavlja samu preko vikenda.
ta si mislila da e se dogoditi kada si se sekla?
Ne znam, kae Margi, Pretpostavljam da sam se nadala
da e ostati kod kue i biti sa mnom. Ili voditi rauna o
meni. Ali ona je toliko obuzeta sopstvenim ivotom. Kao
da ja i ne postojim.
Da li si elela da umre?
Margi se zamislila za trenutak. Mislim da jesam. Bar
nisam elela da ivim.
Margi je zasecala svoj runi zglob nekoliko puta, svaki put
sve dublje i sve ozbiljnije. I svaki put kada bi njena majka
dola kui i zatekla je kako krvari, padali su zagrljaji i
poljupci i obeanja da e stvari biti bolje. Ali ta obeanja ne
bi potrajala.
Margi i njena majka nale su se u samoubilakoj igri, igri u
kojoj jedna osoba mora da preti da e se ubiti kako bi
postigla da druga osoba obrati malo panje i pokae da je,
zaista voli.
To je opasna igra u kojoj nikada nema dobitnika. Zapravo,
svi gube. Ne znam zato i kako roditelj moe biti toliko
obuzet sopstvenim ivotom da zapostavi dete kome je
146

potrebna panja i ljubav i vreme i razumevanje, ali takvi

roditelji postoje i, ako ti se desi da ima jednog takvog,
potrebno je da zna da nisi usamljen. Obzirom da tvoj
roditelj moda nije sposoban/na da ti prui ljubav i vreme
koje su ti potrebni, moda je potrebno da ti bude
tolerantan, da razume i da, na neki nain, bude zreliji.
Ako misli da te ne vole
Ne mogu znati da li te roditelj ili roditelji, duboko u sebi,
stvarno vole. Moda ni ti to ne moe znati. Postoji ansa
da te vole. Ali siguran sam u sledee: pretnjom da e se
ubiti ili pokuavanjem da se ubije, nee dobiti niti jedan
dokaz njihove ljubavi. Da, pokuavajui da se ubije
dobie njihovu panju. Da, pokuavajui da se ubije
otvorie im oi da neto nije u redu. Ali, pokuajima da se
ubije nee napraviti nikakvu trajnu promenu. A tu se, za
tebe, krije veliki rizik.
Sasvim je mogue da e te, u koliko pokua da se ubije,
tvoji roditelji voleti manje, a ne vie. U koliko pokua da
se ubije i ne uspe, mogu biti ljuti na tebe. Mogu te se
bojati. Mogu se plaiti da te ostave samog kako ne bi
pokuao ponovo. A sasvim sam siguran da e se ljutiti zbog
naina na koji si pokuao da od njih napravi svoje
zatvorenike.
Zatvorenike?
Da. Jer kada pokua da se ubije da bi privukao neiju
panju ili da bi ti neko rekao da te voli i da mu je stalo do
tebe, upotrebljava najmonije oruje koje se moe
147

upotrebiti a to je oruje tvoj ivot. Ako si spreman da

umre da bi dobio ono to eli, ima vrlo dobre anse da
dobije neto od toga. Dobie panju. Postii e da te
ljudi uju. Ali to e raditi ne zato to su odjednom otkrili da
te vole, ve zato to su uplaeni da e te izgubiti ili da e
ih osramotiti u koliko se ubije.
I ta si stvarno uradio? Zar nisi rekao, Ako me ne budete
voleli, ubiu se!
U koliko to uradi, ljudi kojima si to uradio e se oseati
ugroenim i uhvaenim u zamku. Oseae se kao tvoji
zatvorenici. Smatrae da u koliko ne urade tano ono to od
njih trai, ti e se ubiti i oni e biti krivi. To je
emocionalni zatvor bez reetki, ali je ipak zatvor.
Onda kada stavi roditelje (ili bilo koga) u takav zatvor,
sigurno e se dogoditi bar jedna stvar. Iako moda nisu u
stanju da to priznaju, sve manje e im se sviati. Mogu
ak poeti da te mrze zbog naina na koji ih kontrolie
pomou pretnji da e se ubiti. A niko ne voli da ga
kontroliu.
Ne tako davno sam uo za deaka ija je majka pretila da
e otii od kue i razvesti se od njegovog oca. Deak je
rekao majci da ako to uradi, on e se ubiti. Ponovio je ovo
mnogo puta. I, svaki put kada bi to rekao, njegova bi se
majka pokolebala to se tie odlaska. I onda, poto je
zapretio jo jednom da e se ubiti u koliko se majka iseli,
ona se naljutila i rekla, Zato ne prestane da pria o
tome i ne uradi to! To nee pomoi da se predomislim.
148

Deak se ubio te iste noi.

Ni zavretak ove prie nije srean. Odmah posle sahrane
majka se iselila ba kao to je i planirala.
I zato, ono o emu bih eleo da razmilja je to da, bez
obzira na to koliko ti oajniki treba ljubav i razumevanje
od roditelja, pretnjom da e se ubiti to nee dobiti.
Pretnjama samo moe stvari pogorati. Drugo, u koliko
veruje da e brak tvojih roditelja biti spaen ako umre, tu
grdno grei. Mogue da im je potrebna pomo, ali tvoja
smrt nije ona vrsta pomoi koja im je potrebna.
I poslednje to elim da ti kaem je da se, bar u nekim
porodicama, od tebe moe oekivati da se ubije. Roditelji
ti ne moraju rei doslovce, Zato se jednostavno ne
ubije?, ali mogu, svojim postupcima, sugerirati da bi za
porodicu bilo bolje da tebe nema.
Znam kako neverovatno to zvui, ali sam se s tim sretao
vie puta.
Tom je bio dvanaest godina kada se njegov ujak Don ubio.
Bila je to porodina tragedija koja je na njega ostavila
snaan utisak. Kasnije, kada je Tom bio u gimnaziji, njegov
se otac ljutio na njega zbog loih ocena. Ti si gubitnik,
kao i tvoj ujak Don, govorio bi otac, a ti zna kako je on
zavrio!

149

Povreen i neraspoloen, Tom je protumaio da to znai da

i on treba da se ubije umesto da propadne u koli. I iako, u
stvari, nije pokuao da se ubije, ni jedan dan ne bi proao
od te oeve izjave a da nije o tome mislio.
Nije mi poznato da li je Tomov otac znao kakav je uticaj
njegovo poreenje Toma sa ujakom koji se ubio imao na
Toma, ali je taj uticaj bio razoran. Neto poput izricanja
smrtne kazne. Svaki put kada bi Tomov otac bio ljut na
njega bilo zbog ega, Tom bi iz istih stopa pomiljao na
samoubistvo.
Nije mi poznato da li je Tomov otac stvarno eleo da on
umre i nestane. Sumnjam u to. Ali, s druge strane, moda i
jeste. To nije nemogue. Neki roditelji, u stvari, poele da
su im deca mrtva. Ali ono to treba zapamtiti je da roditelji
mogu govoriti i initi stvari zbog kojih, kada bi zastali i
porazmislili o moguem uticaju njihovih rei ili postupaka,
bi mogli zaaliti. ak iako im ne bi bilo ao, i ako bi mislili
ono to su rekli, jo je uvek to njihov problem, a ne tvoj!
Nazad, ako si kojim sluajem roen u porodici u kojoj te
roditelji nisu eleli ili u kojoj nisu znali kako da te vole ili u
kojoj si poeo da veruje da treba da umre kako bi
udovoljio nekome ili nekoga usreio, u tom sluaju te
molim da zapamti sledee stvari:
Ti si najvaniji. U veoj si meri proizvod samog ivota,
nego to si dete svojih roditelja.

150

Ti si svet koji e biti. Kao to sam rekao na poetku, nee

te voleti ni onda kada te ne bude.

POGLAVLJE 14
ZA ONE KOJI SU POKUALI
Poto sam razmislio o tome ko bi mogao itati ovu knjigu,
shvatio sam da su bar neki od vas ve pokuali da se ubiju.
Mogue da sedi u bolnikoj trpezariji sa tek uivenim
runim zglobom. Ili si sam kod kue. Moda niko i ne zna
da si upravo pokuao da okona sopstveni ivot. Ne mogu
znati tvoju situaciju, ali kako imam neku predstavu o tome
kroz ta prolazi, elim da ti priam o tome ta si upravo
pokuao da uini, i ta ja mislim da to znai.
Sa statistikog stanovita, mnogi strunjaci veruju da onda
kada pokua da se ubije, poveava se rizik od ponovnih
pokuaja, a i mogueg uspeha, jednog dana. Kada bi
mogao, eleo bih da mogu da ti smanjim taj rizik.
Kako ne mogu znati ta se dogodilo u tvom ivotu to te
dovelo do odluke da ga okona, ne mogu ni priati o tim
stvarima, osim u optim crtama. Tako da ono to najvie
elim da uradim je da kaem kroz ta moda prolazi u
ovim asovima ili danima posle pokuaja da se ubije, i da
ti pomognem da razume da kada jednom pokua da
umre putem samoubistva, ne znai da mora ili da e
pokuati ponovo.
151

Tvoje reakcije
Mnogi ljudi koji nisu imali uspeha kada su pokuali da
okonaju sopstvene ivote veruju da su, kao i u svemu
drugom, opet omanuli. Neki od njih se ljute na sebe.
Oseaju se zbrkano i oseaju krivicu. Oseaju se glupavo i
blesavo jer, ak iako su pokuali da urade jednu stvar kako
bi doprineli boljitku, zavrili su tako to su stvari pogorali.
Vie osoba koje su nedavno pokuale samoubistvo su mi
rekle, Stvarno sam sve upropastio, zar ne?
Da budem iskren, nekada i jesu. Priau o nekim od
moguih posledica neuspelog samoubistva u jednom
drugom poglavlju, ali za sada elim da se usredsredim na
ono kroz ta moda prolazi i ta bi mogao nauiti iz onoga
to se dogodilo.
Skoro svi sa kojim sam razgovarao su se oseali, u asovim
neposredno posle pokuaja, uplaeno od samog postupka.
U danima i satima pre nego su pokuali, mnogi od njih su
oseali neku vrstu kontrole nad neposrednom budunou,
kao da su najzad zagospodarili situacijom koja je izgledala
tako nemogue. Neki od njih su osetili odreen mir i spokoj
u finalnim asovima pre nego to su pokuali da okonaju
svoje ivote.
Ali, kako pokuaj nije uspeo, odjednom se taj oseaj
kontrole izgubio, i kao da ih je neko opet bacio nazad u
haotian svet iz koga su upravo pokuali da pobegnu.
Otkrili su da se svet nije promenio nabolje, i ponekad se
152

inio jo i gorim. Zatim, poto bi poeli da prihvataju

injenicu da nisu umrli, postajali bi uplaeni od snage
sopstvenih emocija emocija koje su ih gurnule ka
samoubistvu.
Neki su ljudi saoptavali da su osetili olakanje to su
preiveli pokuaj samoubistva. Mnogi su mi rekli da im je
bilo drago to nisu umrli, da im je bilo drago to su mislili
da su se spasili u zadnjem trenu, ili to su drugi doli da ih
spasu. A neki su se oseali upravo suprotno.
to su se uopte muili da me spasu? kae Meri. elela
sam da umrem. Zato me nisu pustili da nestanem? Zar nisu
u stanju da vide da je to ono to sam elela?
Meri je uzela smrtonosnu prekomernu dozu. Da nije bilo
herojskog napora lekara i sestara, umrla bi. Ljutila se na
bolniko osoblje. Preokrenuli su njene planove i primorali
je da ivi.
Dok nisam sreo Meri, nikada nisam poznavao nekoga ko je
bio tako uporan da se ubije. Ona je odluila, isplanirala i
sprovela plan. Samo srenim sluajem (sused je doao da
pozajmi TV vodi) naena je bez svesti i hitno prevezena u
bolnicu.
Tokom nedelja koje su sledile posle njenog pokuaja
samoubistva, Meri je i dalje bila ljuta ljuta na sebe, ljuta
na ljude koji su je spasli, ljuta na sudiju koji joj je naredio
da dolazi kod mene, ljuta na mene zbog toga to

153

pokuavam da je ubedim da joj je ivot bolji od smrti, i

ljuta na ceo svet.
Vremenom je Meri razumela svoju ljutnju; njen izvor,
njeno znaenje, i nauila da moe okrenuti ljutnju u
energiju za pozitivnu promenu. Njena ljutnja, na kraju
krajeva, spasila joj je ivot.
Iz mnogo razloga je Meri imala pravo da se ljuti na ivot,
ali je samo uz profesionalnu pomo mogla postepeno da
shvati da nije bila kriva to su stvari u njenom ivotu
krenule nizbrdo. Vremenom je poela da sagledava da je
samoubistvo bilo samo JEDAN od naina na koji je mogla
da se nosi sa svojom ljutnjom. Postojali su drugi, mnogo
produktivniji naini da iskoristi ljutnju i, poto smo radili
zajedno na tome, mogla je da nae naine da preusmeri
svoju ljutnju i da je ispolji u zdravim, svrsishodnim
pravcima.
Mnogo meseci posle suicidalnog pokuaja Meri je rekla,
Pretpostavljam da sam bila ljuta na pogrenu osobu. Ali to
ne znai da jo uvek nisam ljuta. Ipak je ovo i dalje prilino
gadan svet.
I posle svih ovih godina jo uvek dobijam Boine estitke
od Meri. Ona je jo uvek ljuta, ali bar vie ne krivi sebe za
sve ono to krene naopako.
Za neke je osobe jedan pokuaj samoubistva sasvim
dovoljan. Jedan susret sa stvarnom mogunou umiranja je
dovoljan da gurne osobu u novi nivo realnosti. Mnogi su se
154

ljudi oporavili od suicidalne krize i pokuaja i odluili da

razlog zbog koga su mislili da su eleli da umru nije
dovoljno dobar, i nastavili da ive sa neustraivom vizijom
onoga to ivot moe biti. Kao to mi je jedna mlada ena
rekla posle pokuaja da se ubije jer je momak ostavio,
Umalo da se ubijem zbog te protuve!
Za druge, pak, prvi samoubilaki pokuaj postaje
proganjajua uspomena, sistem negativnih misli koje ih
progone svaki put kada su povreeni ili depresivni ili
usamljeni. Pokuali su konanu odluku jednom i, poto su
je jednom pokuali, ponekada se oseaju prisiljenim da
pokuaju ponovo. Ovo je, po mom miljenju, prokletstvo
samonametnutog proroanstva. Samonametnuto
proroanstvo je verovanje da ovek ima odreenu sudbinu i
da, bez obzira ta radio, sueno mu je da ivi kako je
sudbinski zapisano.
Ako, na primer, veruje da e jednog dana umreti od
sopstvene ruke i ako nikada ne proveri to uverenje ili ga
ne promeni ili odbaci, onda ti to uverenje ui negde u
podsvesti i eka sve dok se ne pojavi pravi trenutak. A
onda, kada vrag odnese alu, stvari krenu nizbrdo i oajanje
pone, BUM! Tu onda upada ona stara misao: Moram se
ubiti!
Jedan je filozof jednom rekao da je misao o samoubistvu
velika uteha; uz njenu pomo ovek moe uspeno
prebroditi teku no. To je primer koji ukazuje kako misli o
samoubistvu mogu biti i olakanje i potencijalni neprijatelj.

155

Misli o samoubistvu su olakanje za sve nas da znamo da

posedujemo snagu da okonamo patnju kada god to
poelimo, ali takva misao postaje neprijatelj u koliko
verujemo da ta ideja nosi u sebi snagu samo-nametnutog
proroanstva.To je kao kada neko kae, Znam da u koliko
stvari krenu nizbrdo uvek mogu da se ubijem. To se jako
razlikuje od misli Znam da se, u koliko stvari krenu
nizbrdo, moram ubiti!
Zato ak iako si moda pokuao da se ubije jednom, to
nikako ne znai da se mora, pre ili kasnije, i ubiti. Ako je
ivot pozorini komad a ti pisac scenarija, ko kae da ne
moe promeniti trei in?
Ko kae da ne moe promeniti zavretak svog linog
komada?
Prosto reeno, ak iako se tvoj ivot odvija poput grke
tragedije, a tvoj pokuaj samoubistva je samo dokaz da je
tako, to jo uvek ne znai da se tako mora i zavriti. Moda
moe, kao to esto radim sa svojim klijentima, postaviti
sebi pitanje, Ko u stvari pie ovu dramu?
Reakcija drugih
elim ukratko da ispriam kako drugi mogu reagovati na
tvoj pokuaj samoubistva. A elim to da uradim tako da, u
koliko si nedavno pokuao, moe saznati neto o tome ta
bi drugi mogli oseati ili misliti.
Prvo, ne postoji jedna ili predvidljiva reakcija na pokuaj
samoubistva. Neki e ljudi pokazati simpatiju i
156

razumevanje. Drugi e biti ljuti na tebe, kao da si uinio

neto da bi ih povredio ili osramotio. Neki se mogu stideti,
stideti to si mogao uraditi neto tako strano sebi, a protiv
Boga.
Jedna se reakcija moe skoro uvek predvideti: uplaie
one koji te znaju i koji te vole. Naini na koji se oni nose sa
strahovima od tvog ivotno-ugroavajueg ina se
razlikuju, iako se moe opkladiti da, zbog toga to si
pokuao da okona svoj ivot, oni jesu uplaeni strah
koji delimino potie od njihove brige za tebe, a delimino
od njihove brige za sebe.
On nije stvarno nameravao da naudi sebi, kae otac svog
adolescentnog sina. Samo se glupirao.
Deak iz ove prie je nameravao da se obesi i pronaen je
upravo kada je poeo da gubi svest.
Ali nije bilo sumnje u to da je pokuao da se ubije.
Otac se, iz potrebe da negira da bilo ta nije u redu sa
sinom ili sa njim samim ili sa porodicom, nadao da e
negirati pokuaj samom sebi i svakom ko bi bio spreman da
slua o tome kako je sve u najboljem redu.
Negiranje je glavna psiholoka odbrana protiv straha i
anksioznosti i svi je koristimo s vremena na vreme.
Neprovereno i stalno negiranje tvog pokuaja samoubistva
od strane dugih nije nikada korisno, ni za tebe, ni za njih.
To je kao da neko kae, Ti zapravo nisi pokuao da se
157

ubije. Zato se ne dogovorimo i zaboravimo itav

dogaaj? Ova zavera utanja nije dobra ni za koga i, ako
nita drugo, samo poveava verovatnou da e razlozi zbog
kojih si pokuao da okona ivot, ostati tajna za sve
osim za tebe lino.
Ako se slae sa onima koji se nadaju da zaborave itavu
stvar, ostae sam sa istim onim problemom koji si imao i
pre, i istim onim mislima o tome kako ih treba popraviti. I
zato, ako postoji pravo vreme da prekine ovu zaveru
utanja, sada je pravi trenutak. Ako mora, izai iz kruga
svojih prijatelja ili porodice i nai nekoga ko moe da
razume ono to si pokuao da uradi, tako da, uz objektivnu
pomo, moe nai bolje reenje nego to je samoubistvo.
Neki iz tvog okruenja e se nositi sa strahom tako to e se
naljutiti na tebe i okrivljavati te zbog onoga to si probao
da uradi. Mogu govoriti neto kao, Pogledaj ta si mi
uradio! Ili, Kako si mogao biti tako glup?!
Mogue da je ovo reakcija koju i oekuje. Mogue da si
bio besan na njih i da je pokuaj da se ubije nain da im
pokae u kojoj si meri besan bio. Mogue da si hteo da
dokae da ko god da je besan na tebe u stvari te ne voli i
sada, kada si pokuao da se ubije, ima dokaz za svoje
uverenje.
Ne znam. Ali znam da ako je to ono to si nastojao da
dokae, sada kada si to dokazao, nadam se da je jedno
testiranje njihove ljubavi sasvim dovoljno, i da kasnije i
opet nee osetiti potrebu da ih testira ponovo.
158

Najbolji ishod
Ono to se nadam da ti se dogodilo (ili e se dogoditi) u
koliko si pokuao da se ubije, je neka promena u tvom
ivotu, neka pozitivna promena. Razloga zbog kojih ljudi
pokuavaju da se ubiju ima mnogo, ali mislim da svi koji
pokuavaju imaju bar malo nade da, u koliko umru ili prete
smru, mogu napraviti neku promenu. Nadaju se okonanju
patnje, bola, usamljenosti, ili zaustavljanju serije gubitaka.
Njihov je pokuaj imao razlog, i, bar u njihovim glavama,
valjan razlog.
I zato, ako si pokuao da okona svoj sopstveni ivot,
nadam se da e se od sada dogaati dobre stvari. Nadam se
da e sada, kada si preiveo krizu, videti da je dolo
vreme da se okrene novim poecima, novim
mogunostima, novim prilikama, i novim vezama. Napad
na sopstveni ivot ne mora, automatski ili snagom
samonametnutog proroanstva, da dovede do novog
pokuaja. Pre e biti, nadam se, da je tvoj suicidalni
pokuaj prilika za novi poetak, ponovno raanje.
Teri, moj dobar prijatelj koji je pokuao da se ubije u
mladosti, rekao mi je onda kada je saznao da piem ovu
knjigu, Pol, nisam poeo da ivim sve dok nisam pokuao
da umrem.
Neu se praviti da svako ko je pokuao da umre putem
samoubistva moe da skoi i u trku i promeni ivot dok
159

trepne. Malo njih to moe. Ali vremenom i uz pomo, i uz

shvatanje da ivot moe biti mnogo vie nego to je bio, ne
sumnjam da moe nai neto od onoga za im si tragao.
Bila to ljubav, ili uspeh, ili srea, siguran sam bar u jednu
istinu: sve te stvari dostupne su samo ivima.
POGLAVLJE 15
TA AKO TI NE USPE?
Dugo sam se lomio oko toga da li da napiem ovo
poglavlje. S jedne strane, ono to sam imao da ti kaem je
oboje, i neprijatno i, neki bi mogli rei, nepotrebno. S druge
strane, obeao sam ti iskrenu knjigu. Kako veini ljudi koji
pokuaju da se ubiju to ne uspeva, oseam da bih te lagao
ako ne bi podelio ono to znam da se moe dogoditi ako
pokua da se ubije, a ne uspe da obavi stvar. I zato u
odrati obeanje.
Prvi put kada sam shvatio da je samoubistvo neto to nije
sasvim sigurna stvar i to nije lak i jednostavan nain
reavanja problema, intervjuisao sam oveka koji je upravo
primljen na psihijatrijsko odelenje. Nazovimo ga arls.
arls je bio mesecima depresivan. ovek srednjih godina
koji je godinu dana bio bez posla, a ekovi socijalne
pomoi prestali su da stiu. Imao je porodicu koju je
trebalo hraniti i, iako je traio, nije mogao da nae reenje
za svoju krizu. S njegove take gledita preostajala mu je
samo jedna odluka: samoubistvo. Pregledao je polisu svog
ivotnog osiguranja gde nije bilo ogranienja na isplatu u
160

koliko bi umro od sopstvene ruke. Po njegovoj smrti

porodica bi primila nekoliko hiljada dolara, dolara za koja
se nadao da e im pomoi da preive kad njega ne bude.
Onog dana kada je primljen u bolnicu, arls je ustao rano i
otiao u kupatilo sa lovakim noem noem sa dugim,
otrim seivom. Skinuo je koulju. Stavio je vrh seiva
izmeu dva rebra na mesto gde je mislio da mu je srce i,
snagom obe ruke, zabio otricu kolikogod je snanije
mogao.
Ali, arls je promaio srce. Promaio ga je za deli ina.
Bolelo je uasno, rekao je. I sve je plivalo u krvi.
Unitila je tepih.
Bio sam mlad psiholog kada sam sreo arlsa i, iskreno,
njegova me pria uplaila. Bilo je zastraujue zamisliti da
ovek moe biti do te mere depresivan i oajan da bi
mogao zabiti no u sopstvene grudi zbog nekoliko hiljada
dolara. Sve do tada sam, moda kao i ti, uvek mislio o
samoubistvu kao istom i urednom delu gde se, poto osoba
umre, moe videti kako lei u mrtvakom sanduku kao i
svako drugi a svi vidljivi znaci povrede tela paljivo su
uklonjeni od prijatelja i porodice uz pomo umea
pogrebnog zavoda.
Ali, evo oveka zavijenog grudnog koa koji govori
smireno o tome kako ali to nije znao bolje gde mu je srce,
tako da ga je mogao probosti i umreti.

161

Trebalo je da se upucam, kae arls, ali mi je trebala

gotovina i zaloio sam svoj pitolj nekoliko meseci ranije.
arlsova supruga ga je nala kako lei na podu kupatila u
lokvi krvi i, uz pomo sinova, uspeli su da stignu do hitnog
prijema gde su hirurzi odstranili no, uili ga i poslali ga na
sprat gde je odelenje za psihijatriju. I trenutno je iv, ali ne
van opasnosti, i bilo je potrebno nekoliko meseci da se, uz
pomo osoblja i rehabilitacionog plana, obui za novu
profesiju i vrati u ivot.
Ljude je teko ubiti
Veina ljudi koja pomilja na samoubistvo ne shvata koliko
je teko ubiti ljudsko bie. Mi smo napravljeni od prilino
vrstog materijala i uprkos tome to na televiziji ili u
filmovima gleda kako je lako ljude ubiti, u stvarnom
ivotu nije tako. Moda zbog toga to smo izloeni ovim
fiktivnim verzijama umiranja, i zbog nae potrebe da
verujemo da je smrt jednostavna, ne elimo da shvatimo da
je umiranje i teko i bolno. arls je do toga doao na tei
nain, kao i hiljade drugih ljudi koji su pokuali da se ubiju.
Istina je da postoje neke metode samoubistva koji su
uspeniji od drugih. Ali, ak i najsmrtonosniji metod ne
mora da uspe. Samo pogledaj ta se dogodilo sa sledeim
ljudima iji su identiteti izmenjeni kako bi zatitili
stvarne osobe.
Tom, adolescentni deak, uperio je pitolj u glavu i
pritisnuo obara. Metak je uao kroz slepoonicu, rasparao
mozak, skakutao po lobanji, i skrasio se u vilici. Nije umro.
162

Teko oteenog mozga nastavio je da ivi u domu,

nesposoban da radi ili pohaa kolu.
Meri je skoila sa mosta u reku. Mnogi su ljudi umrli
skoivi sa istog mesta. Ali ne i Meri. Upala je u vodu pod
loim uglom i slomila kimu. Spaena je pre nego to se
udavila. Meri ivi u invalidskim kolicima.
ore je pucao iz pitolja velikog kalibra pravo sebi u
stomak. Unitio je bubreg. Na sreu da je imao dva.
Brajan, uhapen zbog posedovanja droge i uplaen od toga
kako e to primiti roditelji, pokuao je da se obesi u
zatvoru. Uspeo je samo u tome da se ugui i izgubi svest.
Nedostatak dotoka kiseonika do mozga doveo je do trajnog
oteenja mozga.
Denis je sekla svoj runi zglob sa obe strane pokuavajui
da presee vene. Jedan od rezova je bio dovoljno dubok da
presee tetivu. Denis je nekada svirala klavir. Jo uvek to
radi, ali ne vie tako dobro.
Mogao bih da nastavim, iako mislim da sam pokazao na ta
ciljam.
U koliko na pokuaje samoubistva gledate kao i mi
psiholozi, onda ete znati da ima ozbiljnih, prvostepenih
pokuaja, drugostepenih pokuaja, treestepenih pokuaja.
Prvostepeni suicidalni pokuaj je isplaniran, nameran,
unapred promiljen postupak koji ukljuuje smrtonosne
metode. Drugostepeni pokuaj je vie impulzivan,
163

neisplaniran i nedovoljno promiljen. Treestepeni pokuaji

su oni u kojima osoba namerno sebe stavlja u opasnu
situaciju u kojoj moe umreti, ali namera nije dovoljno
jasna. Ali svi pokuaji, pa ak i vrlo ozbiljni, oni
prvostepeni, ne garantuju rezultate.
Moda ti ove fine razlike nita ne znae. Ili moda nisi ni
razmiljao o svim moguim posledicama. Ali u koliko
razmilja o tome da se ubije, molim te budi svestan bar
jedne od potencijalnih ishoda: moda ne umre!
Opte pravilo je da to si izabrao smrtonosniji metod to
vie oteuje telo, vea je verovatnoa da e zavriti
unakaen i osakaen u koliko ti pokuaj omane. Koliko god
to hladno i muno zvualo, toliko je i istinito.
Prekomerne doze tableta mogu dovesti do respiratornog
zastoja i mogu uzrokovati komu iz koje se moda nikada ne
probudi. ak i umerene doze nekih lekova protiv bolova
koji se mogu kupiti bez recepta, mogu unititi vitalne
unutranje organe. Ako se u punoj brzini zakuca u auto,
moe se ubogaljiti za ceo ivot. Presecanje vena ne samo
da e ti ostaviti oiljke, ve i trajnu tetu na miiima i
tetivama koje ti kontroliu ruke.
Kao to su Tom i svi drugi nauili, ak i metak iz pitolja
pravo u glavu ne garantuje smrt.
Koliko god okrutno zvualo, uo sam doktore i sestre kako
kau o nekom koga su upravo uspeli da povrate iz mrtvih i
za koga znaju da e biti do kraja ivota ubogaljen ili
164

hendikepiran, Moda bi mu bilo bolje da je umro.

Molim te upamti da zbog modernih metoda spasavanja
ivota i tehnologije, doktori spaavaju sve vie i vie ljudi
koji bi, samo nekoliko godina ranije, umrli od samoproizvedenih rana.
Kao to su neki ludi koji su pokuali da se ubiju nauili,
neuspean pokuaj moe biti dvostruko prokletstvo. Ne
samo da nisu uspeli u onom to su namislili da uine, ve
sada, u nekim sluajevima, oni vie nemaju ni naina, ni
slobodu, ni fiziku sposobnost to dovre zapoeto. Mogu se
nai vezani za krevet u nekom domu, nesposobni da se
brinu o sebi, zarobljenici svog sopstvenog dela. A onda
kada osoblje sazna da si pokuao da se ubije, oni e
preduzeti sve mere predostronosti kako to ne bi pokuao
ponovo.
Nee ti biti dozvoljeno da ima bilo ta otro ni no da bi
isekao niclu, ni ilet da bi se obrijao. Nee ti dozvoliti da
ima ni kai da ti dri pantalone. Nee ti dozvoliti da ide
sam u kupatilo. Bie stavljen na ono to se zove
suicidalna prismotra i imae ili malo, ili nikakvu
privatnost. Drugim reima, niko ti nee verovati zbog
straha da e ponovo pokuati da se ubije.
ak iako posledice neuspelog pokuaja samoubistva nisu
tako strane kao trajni invaliditet, mogue su i druge
neprijatne posledice.
Ana je bila petnaestogodinja devojka kada je prvi put
presekla vene. Pomogla mi je da postanem svestan jednog
165

drugog problema, o kome, pre nego to sam je sreo, nisam

razmiljao.
Moram stalno da nosim bluze sa dugim rukavima, rekla
je, ak i leti. Kada su one velike, vrste, iroke narukvice
bile u modi, mogla sam ponekada da ih nosim. One bi
prekrile oiljke u koliko niko ne bi izbliza pogledao.
Nikada ne idem na plau jer ne moe sakriti oiljke ako si
u bikiniju.
Ana mi je priala da, kada bi ljudi primetili oiljke na
njenim runim zglobovima, oni bi ponekada nevino pitali,
ta ti je to na ruci? Onda, shvatajui kako takav oiljak
nastaje, osetili bi se zateeno i izvinjavali. To je stvarno
poniavajue, kae Ana. Osea se kao da mora da
smisli neku priu u protivnom e misliti najgore.
Znam da to to sam ovde rekao moe izgledati kao neka
zastraujua taktika i da nastojim da strahom rasteram sve
tvoje misli o samoubistvu kao reenju. Na neki nain to i
inim. Obzirom da sam sreo tako mnogo ljudi koji su
pokuali da se ubiju i nisu uspeli, mislio sam da bi trebalo
da podelim sa tobom ono to sam video i uo i nauio od
drugih.
Znam da nije dovoljno samo upozoriti ljude koji ele da se
ubiju da, ako pokuaju, moda nee uspeti, to moe da
dovede do nekih uasnih, nepredvienih posledica. Ali,
kako znam da onda kada se nae na tom uasnom i
usamljenom mestu i u sred strane krize da ivi ili 'mre,
mogue da ubedi sebe da e reenje koje si traio biti isto
166

i uredno i konano. To je deo logike samoubistva: smrt e

biti brza i laka.
Ali, citirau Marfijev zakon, Ako postoji ansa da stvar
moe da krene nizbrdo, to e se i desiti. A Marfijev zakon,
bojim se, primenljiv je na pokuaje samoubistva, kao i na
sve drugo.
Druge posledice
Pored mogueg telesnog oteenja u koliko ti ne uspe da
umre pri pokuaju, postoje i mnogo druge komplikacije.
Veina njih ima veze sa nainom na koji ljudi reaguju na
tvoj pokuaj, kako se osea i ta misli o sebi, i kako e se
tvoj ivot promeniti kao rezultat ne-umiranja. Pokuao sam
da piem o nekima od posledica na drugom mestu u ovoj
knjizi. Ali ovde, za sada, samo elim da te podsetim da je
pokuaj samoubistva nalik bacanju kamena u bazen sa
mirnom vodom kamen pravi talase i alje ih nadaleko i
nairoko talase koji utiu na tebe i svakog koga zna.
Ovaj uticaj neuspelog suicidalnog pokuaja je esto
nepoznat i nepredvidiv kako za mene, tako i za sve druge.
Najzad, nadam se da to to sam ovde rekao donosi bar malo
neizvesnosti u tvoje misli o samoubistvu. Kada bih te
mogao ubediti da i tvoj najbolje osmiljen plan moe da
krene naopako, i da bi mogao da zavri u mnogo gorem
stanju nego to moe da zamisli moda bi u tom sluaju
razmislio dva puta pre nego to bi digao ruku na sebe.
Jednu stvar znam: ako bi mogao da se dri i saeka da
proe to problematino vreme kroz koje prolazi, da bi, pre
167

ili kasnije, shvatio da si jai no to misli. Onda bi, kad

godine prou, mogao da pogleda iza sebe i vidi tu krizu
takvom kakva jeste kriza kao mnoge druge koje si
preiveo i koje e preiveti.
Nema nieg romantinog ili tajanstvenog u umiranju od
samoubistva. Ne uspeti umreti putem samoubistva ne samo
da je ne-romantino, ve je tuno i tragino-ironino. Kada
bi novine objavile sve prie o tome ta se dogaa ljudima
kao to su Tom i arls i Ana i hiljadama drugih iji su
planovi da se ubiju omanuli, i koji su okonali obogaljeni i
unakaeni i nesposobni, moda bi to nateralo sve nas da
razmislimo, ne dva puta, ve tri puta pre nego to
pokuamo da se ubijemo.
I kao to mi je Ana rekla, Kai im da ne pokuavaju.
Glupo je.
POGLAVLJE 16
LJUDI KOJE OSTAVLJA IZA SEBE
Poprilino sam siguran da ti se nee dopasti to to
nameravam da kaem u ovom poglavlju. Jer to to imam da
kaem moe uiniti da se oseti krivim zbog misli o
okonanju sopstvenog ivota. Ali to je u redu to se mene
tie. Kao to sam na poetku rekao, obeao sam ti iskrenu
knjigu i sada je prekasno da tome okrenem lea. Hajde da
sada naemo neke odgovore na ta ako pitanje...kao u,
ta ako se ubijem?

168

Neki ljudi smatraju da priati o tome ta se deava sa

ljudima koje ostavlja ako se ubije moe da probudi u tebi
mnogo vie krivice nego to moe da svari. Lino ne
verujem da je to tano.
Ono u ta ja verujem je da, u koliko ima nameru da
oduzme sebi ivot, u tom sluaju bi morao znati, to bolje,
koje su SVE mogue posledice takvog postupka, ukljuujui
i mogue posledice po druge ljude, u koliko umre.
Ko su ti drugi ljudi? To su tvoji roditelji, tvoja deca, tvoje
brae i sestre, roaci, ujne i ujaci, prijatelji i voljeni, ljudi iz
kole, ljudi sa posla bukvalno svi koje zna. Poto ih ni
jedna re ne opisuje dovoljno dobro, strunjaci iz moje
oblasti su izabrali da ove ljude zovu rtvama. Oni koji su
preiveli neije samoubistvo su rtve jer, u veoj ili manjoj
meri, pate zbog toga to si se ubio. Nekima od njih e biti
potrebna ljubav i razumevanje da bi se oporavili od
tragedije tvoje smrti. to su ti blii, vie e patiti. A niko
nee patiti vie od tvoje porodice i krvnih roaka.
Priao sam sa mnogim suicidalnim osobama koje su sebe
lagale. Lagale su sebe jer im je to bilo potrebno, poto je to
jedini nain na koji su mogli opravdati sopstveno
samoubistvo znajui, moda, kao i svi suicidalni ljudi, da
e, onda kada ree da povrede sebe, povrediti i druge. Evo
kako je jedna devojka lagala sebe.
Vidim sebe kako leim u mrtvakom sanduku. Na sebi
imam svoju plavu haljinu i ruke su mi prekrtene na

169

grudima. Mogu da vidim svoje roditelje i svoje prijatelje

kako stoje oko mene. Svi plau.
ta kau?, pitam je.
Kau kako lepo izgledam, kako smireno delujem. Moja
sestra kae 'Znam da je Rene sada srena'
Rene, ta jo kau?
Da u im nedostajati.
Da li kau da bi voleli da se nisi ubila?
Ne.
Da li je neko ljut?
Ne.
Na ovom sam mestu prekinuo ono to zovemo voenim
fantazijama i vratio Rene nazad u stvarni svet. Vratio sam
je nazad da bih joj rekao kako scena sahrane moe stvarno
izgledati. Da, njeni bi roditelji, sestre i prijatelji plakali i
rekli sve te divne stvari o tome kako smireno izgleda, i ona
bi, iako mrtva, bila tako mlada i lepa i, da, zar nije teta to
je umrla pre nego je njen ivot zapravo i poeo?
Ali ispod svih tih paljivo biranih izraza ljubavi, jo neto
e im prolaziti kroz srca i glave.

170

Bie okirani. Nee moi da veruju onome to se desilo.

Prosto e otupeti od bola. Kao da su se nali u sred none
more, ali i posle buenja nona e se mora nastavljati.
Oseae se zbrkano i pitae se da li e ikada moi da preu
preko tvoje smrti ili, da li e stvari ikada vie biti normalne.
Bie tuni. Onda kada ok i otupelost prou, oni koji su
preiveli neije samoubistvo ulaze u doba velike,
nepodnoljive tuge. Nespremni kao to su, bolovi ih
razdiru, i fiziki i emotivno i, uprkos povremeno dobrog
dana ili trenutka olakanja, tuga ih obuzima, uvek iznova.
Bie ljuti. Iako bi eleli da nisu, nee moi a da ne oseaju
ljutnju prema tebi. Oduzeo/la si im neto dragoceno to ne
moe da im se vrati.
Ljutie se na tebe jer si ih prevario/la, odbacio/la, to im
nisi dao ansu da im pomogne u zaceljivanju onoga to te
je muilo. Ako su oni neto krivi, onda im je tvojom smru
oduzeta prilika da pokuaju da stvari isprave.
Oni se sada ne mogu izviniti. Ne mogu nauiti da te
sasluaju. Time to si se ubio/la oduzeta im je prilika da te
razumeju ili da te vole. I zbog toga oseaju uasnu ljutnju
prema tebi ljutnju koja e vremenom izbledeti, ali e
uati u nekoj fijoci njihovog mozga, do kraja ivota.
Zbog te ljutnje e se oseati krivim. Znaju oni da nije u
redu da se ljute na tebe, ali ipak su ljuti. A onda se oseaju
krivim to su ljuti. To nije prolazna krivica. To je krivica
koja e ih proganjati, ne samo nedeljama ili mesecima, ve
171

do kraja ivota. Pitae se gde su to pogreili, ali e se pitati

zbog ega si izabrala/o da ih tako povredi.
Mogu poeti da mrze Boga. A i zbog toga e se oseati
krivim.
Njihovi ivoti vie nikada nee biti isti. Onda kada se
ubije, to je kao da izvadi sve svoje srene fotografije iz
porodinog albuma i ispie re samoubistvo crnim slovima
preko svog lica. Nita, i apsolutno nita, nee vie nikada
biti isto za njih.
Stvari koje se mogu dogoditi onima koje ostavlja iza sebe
su sledee:
1. I oni mogu postati suicidalni. Iz potrebe da pobegnu od
bola koji oseaju, mogu se pitati zar samoubistvo nije
dobro reenje i za njih. Neki preiveli ak pomiljaju da
se ubiju kako bi se pridruili osobi koja je umrla. Deca
su naroito ranjiva.
2. Mogu oseati kao da silaze s uma ili da gube kontrolu.
Njihov svet se odjednom i neoekivano raspao i teko je
ponovo ga sastaviti.
3. Zbog sramote koju oseaju, moda nee biti u stanju da
se obrate nekom kako bi mogli da priaju i porade na
svom bolu. Mogue da ponu da koriste droge ili
alkohol. Mogu upasti u dugu i ivotno-ugroavajuu
depresiju.
4. I najzad, oseae krivicu, ljutnju i konfuziju. Pokuae
da se sete kako je to izgledalo kada si bio/bila srena i
pokuae da sauvaju one uspomene na tvoj ivot koje
mogu. Ali, uvek e postojati taj nepodnoljivo tuni
172

zavretak: zavretak sa kojim ne mogu nita da uine

kako bi ga izbrisali.
Ako ste otac ili majka, ostaviete svojoj deci neto poput
prokletstva. Prokletstvo kae: Ubio sam se. Moda e
poeleti da uradi isto to jednog dana. Kao to moj
postupak govori, ima moj pristanak.
Ako si dete, onda kao da si ukrao neto od svojih roditelja,
neto to nikada nee moi da zamene. Ukrao si im
budunost koju su zamislili za tebe, zadovoljstvo koje su
mogli da osete dok si odrastao i uspevao tamo gde su oni
omanuli. Jedan je otac rekao o sinovljevom samoubistvu,
ukrao mi je unuie. Okonao je nae porodino
prezime.
Ako ste suprug, rekli bi o svom braku, Ona me
razoarala! Ili, ako ste supruga, vae samoubistvo moe
poruiti, Pogledajte kako se on ponaao prema meni!
Tako da sam morala da se ubijem! Bilo kako bilo, ona
osoba koju ste nekada voleli moda nikada nee moi da
vam oprosti zbog naina na koji ste javno igosali va
odnos. Moda je njihovo oajanje ono to ste eleli. Ne
znam. Ali ako jeste, va je ivot prevelika cena da se plati
kako bi se uzvratio udarac u besu.
Ako ste brat ili sestra, poruka je da bez obzira kolko ste
bliski bili, to nije bilo dovoljno. A postavili ste im i primer.
Moj prijatelj, iji je brat pokuao da se ubije, mi je rekao,
bio sam tako ljut na njega da sam mu zapretio da u ga

173

lino ubiti svojim rukama ako bi ikada pokuao neto

slino.
Postoji jo neto to e oni koji te preive doivljavati:
iznenadni gubitak, iznenadni bol i iznenadnu alost. Postoji
razlika izmeu prirodne i neprirodne smrti. Jednu koju
moemo da podnesemo i da nauimo da s njom ivimo jer,
kako postajemo svesni smrti putem prirodne smrti nekoga
koga volimo i znamo, prihvatamo svoju sopstvenu smrt i
nadamo se da emo joj prii dostojanstveno i smireno.
A sa neprirodnom smrti, sa iznenadnom smrti, sa
samoubistvom, nema vremena da se pripremimo na ovaj
gubitak. Zateeni smo. I ostavljeni sa pitanjima, pitanjima
na koje nam niko ne moe odgovoriti.
Posle izvrenog ina, pitamo se i pitamo i pitamo. ta da
je? pitamo. Da smo samo? Da smo samo imali jo
jedan sat ili jo jedan dan da te nagovorimo da odustane?,
Zar nije postojalo neto to se moglo rei ili uraditi, a to
bi sav ovaj bol i svu ovu agoniju uinili nepotrebnima?
Pitamo se. Pitamo se...
Jednom reju, niko od nas nije spreman za iznenadnu i
neprirodnu i obino nasilnu smrt putem samoubistva.
Nesreni sluajevi koji ubiju ljude su tragedije.
Samoubistva su, ako poredimo, dvostruke tragedije jer,
od svih iznenadnih smrti one su mogle biti spreene.
ak iako moda moe, na nekom nivou, razumeti o emu
ovde piem, ne postoji nain, po mom miljenju, da
174

potpuno pripremi one koje voli za svoje samoubistvo.

Moe pokuati, ali ti nee uspeti. Najsavrenija oprotajna
pisma ili objanjenja ili upozorenja nikada ne mogu ublaiti
bol onih koje ostavlja iz sebe. Vara se ako misli
drugaije.

Jelenina pria
Jedna majka s kojom sam radio odluila je da se ubije na
Boi. Bila je frustrirana i ljuta na svog mua i porodicu i,
ak i u najboljim danima, ivot joj se inio teko
podnoljivim. Bila je depresivna i usamljena i oseala je da
niko nee ili ne moe da je slua. Bez nade da e ikada
moi da je shvate, njen je plan bio da saeka da svi odu na
spavanje, da popije neke tablete, legne blizu poklona ispod
jelke gde bi je njena porodica nala sledeeg jutra.
uo sam mnogo suicidalnih planova ali ovaj me je iskreno
naljutio, to sam Jeleni i rekao.
to si neraspoloen? rekla je. Ja sam ta koja e umreti.
ta poruuje svojoj porodici? pitao sam.
Da ih volim, rekla je.
Da ih voli?
Pa, kada me ne bude i sklonim im se s puta, mnogo e
bolje funkcionisati. Nee me biti da im stalno gunam. Ne
brini, rekla je Jelena, preivee oni to.

175

Teko mi je da poverujem, rekoh. Izgleda mi kao da

kae, 'Pogledajte ta ste mi uradili! Ubila sam se' I to im
kae na nain koji nee nikada zaboraviti.
Kako to misli? pita Jelena.
Jer nee postojati vie ni jedan Boi koji nee biti
upropaen tvojim samoubistvom. Nee biti radosti tokom
praznika, ili, ako je bude, moralo bi do tada proi jako
mnogo vremena. Moda e nekoliko generacija morati da
proe da bi zaboravili kako si umrla.
Zbog svoje ljutnje Jelena je izabrala da se ubije na dan koji
je tradicionalno najsreniji u celoj godini za njenu
porodicu. Tek poto smo nadugako i otvoreno razgovarali
o tome ta bi to znailo za njenog mua i decu, uspela je da
uvidi i prihvati da je njena ljutnja prema njima i prema sebi
stvarna i mona i destruktivna. Kazao sam joj da bi takvim
primerom stavila napunjeno oruje u ruke svoje dece,
oruje koje bi jednog dana mogli usmeriti ka sebi.
To je preplailo Jelenu. Nisam mislila... rekla je. Nisam
mislila o tome na takav nain.
Ali, kako je Jelena poela da shvata u potpunosti koje bi
posledice njenog samoubistva mogle biti po one za koje
kae da ih voli i kako bi njene rtve patile, i koliko bi dugo
patile, poela je da shvata svu dubinu svoje ljutnje. Onda
je, uz pomo, poela da radi neto pozitivno po tom pitanju.
A kako je videla da stvari poinju da se menjaju, Jelena je

176

odbacila svoj suicidalni plan. Vremenom, njen se ivot

preokrenuo.
Jelena, kao i mnogi drugi, bila je u dubini srca pristojna
osoba puna ljubavi. Ali, kao i toliki drugi koji se upletu u
logiku samoubistva, propustila je da vidi sve delove, sve
mogue zavretke, sve posledice. Zaslepljena mrnjom i
bolom nije mogla da predvidi sve ono to bi se moglo desiti
u koliko sprovede svoj plan. Kada je poela da uvia
stvarnu tetu koju je mogla nainiti, poela je da shvata da
ne bi samo sebe ubila, ve i one koje je volela.
Ako nekim sluajem razmilja isto kao i Jelena, i ako e,
iz svojih razloga, da se ubije kako bi izravnao sa nekim
raune ili da bi im pokazao da su te razoarali, onda
razmisli o tome to mi je Jelena rekla. Pretpostavljam da
sam elela da ih povredim. Htela sam da znaju koliko su
me povreivali. ini mi se da sam mislila da u, ako ih
napustim, pokazati kako ih mogu povrediti vie nego oni
mene. Nikada nisam mislila da je ubiti sebe sebino. Sada
znam da jeste.
Ne mogu znati tvoje razloge zbog kojih pomilja da se
ubije. Moda oni, trenutno, imaju smisla za tebe. Mogu
ak i meni imati smisla kada bi mi ih mogao rei. Ali, bez
obzira koliko dobri, smisleni, racionalni tvoji razlozi bili,
nadam se da e shvatiti da samoubistvo nije stvar koju
ini samo sebi. Pre e biti da je nalik povlaenju igle
granate dok si okruen svima onima koji te znaju.

177

Da, neki te od tih ljudi moda ne vole, neki te mogu ak i

mrzeti; ali nekima od njih je stvarno stalo do tebe i neki od
njih te vole. Istina, moda e uspeti da se ubije ako
povue fitilj, ali sigurno kao to e granata eksplodirati,
poslae parad u sve one oko tebe i oni e biti rtve, takoe.
Nevine rtve. Za tvoje dobro, i njihovo, smatram da bi
trebalo to da zna.
POGLAVLJE 17
VREME LEI
Ako si proitao sve ili vei deo ove knjige do sada: otkrio
si, nema sumnje, da je svrha pisanja ove knjige usmerena
ka jednom vrlo jednostavnom cilju: da te zaustavim, da
porazmisli, i da sebi da vremena da ponovo ispita
konanu odluku. Uzevi u obzir ogranienja koja postoje u
naem odnosu, nadam se da sam u tome uspeo.
Jer, ako jesam, onda znam da postoji bar neka ansa da se u
meuvremenu, od kada si prvi put uzeo ovu knjigu, da se
tvoja situacija poela menjati. Nadam se na bolje.
U sledeem poglavlju priau o tome kako i gde moe
poeleti da ode po profesionalnu pomo ako tvoji
problemi potraju, ali u ovom trenutku, elim da ti priam o
vremenu.
Nazvao sam ovo poglavlje Vreme lei jer vreme stvarno
lei. Istraivanja obavljena na ljudima koja ekaju na
savetovanje ili usluge mentalnog zdravlja pokazala su
178

nanovo i nanovo da sam prolazak vremena dovodi do

poboljanja to se tie simptoma. esto se deava da ako
osoba eka samo nedelju dana do nekoliko nedelja kako bi
videla savetnika, razlozi zbog kojih su on ili ona bili tako
oajni i traili sastanak nestali bi i osoba vie ni ne eli
profesionalnu pomo. Mi zovemo ovaj fenomen spontanim
oporavkom.
Spontani oporavak nam ne pomae da objasnimo ta se
dogaa sa zabrinutim ovekom i zbog ega se ona ili on
oseaju bolje. Moda su podelili problem sa prijateljem,
nali posao, novu ljubav, moda su se sami skinuli sa
druga, ili su popriali sa svetenikom i nali olakanje.
Iskreno, zaista ne znamo zato je ljudima bolje bez
profesionalne pomoi koju su traili. Ali, hvala bogu da je
tako.
Ono to znamo je da, kako vreme prolazi, mnogi zabrinuti
ljudi poinju da se oseaju bolje i bilo koje simptome da su
imali, oni poinju da nestaju. Moda je to neto to osoba
ini za sebe ili se moda okolnosti menjaju nabolje, a to su
okolnosti koje okonavaju krizu.
Moda je vredno upamtiti dve stvari. Kriza, ukljuujui i
suicidalnu, je vremenski ograniena. Po svojoj prirodi,
kriza ne moe da traje i traje i traje. Neto mora da se
dogodi. A u koliko se ne ubije, neto e se sigurno
dogoditi.
I kako vreme tee stvari se mogu pogorati, ali tokom tog
vremenu mogu se i poboljati. Osim ako ti nije u tanine
179

poznata tvoja budunost, meni izgleda da ne moe znati sa

nekom sigurnou da e se, u stvari, stvari pogorati.
Moe verovati da e stvari uvek biti sve gore, ali, to je
samo uverenje, i moda jedno od onih ne-tako-racionalnih
koje ide ruku pod ruku sa suicidalnim razmiljanjem
Obini ljudi, obini problemi
Druga stvar o kojoj bi moda eleo da razmisli je da
razlozi koje veina ljudi navodi kao razloge to ele se
ubiju, nisu katastrofalni. Ba naprotiv. Ljudi se stalno
ubijaju zbog obinih razloga.
Ako iz bilo kojih razloga razmilja o samoubistvu, i bez
obzira kako ti nepodnoljivo problemi izgledali upravo
sada, znam da, ako bi mogao da vidi te iste probleme sa
nekog mesta u sopstvenoj budunosti (nekoliko nedelja do
nekoliko meseci od sada), ti bi a nadam se da e - video
da su mali i beznaajni. U retrospektivi, moe ti se ak
initi da su problemi koji bi bili reeni tvojim
samoubistvom, smeni.
Niko od nas ne moe predvideti budunost. Svata se moe
dogoditi u strujanju ivota. Ako smo u krizi, nekako, pre ili
kasnije, kriza proe, suicidalne misli izblede i, kao
iznenadni udar vetra po povrini jezera, vetar prestane,
talasi se smire i izlaz se ukae tamo gde nita nije postojalo
samo nekoliko minuta ranije.
vrsto verujem da bi, ako bi odloio odluku da okona
svoj ivot, u danima i nedeljama koje dolaze, nalazio sve
manje i manje razloga da izabere samoubistvo. Ono to
180

danas izgleda nemogue i nepodnoljivo, na nekom

buduem mestu i u buduem vremenu delovae kao loa
uspomena. Kako bi inae, pitam te, svi oni milioni ljudi
koji su ozbiljno razmatrali konanu odluku jo uvek bili
ivi?
POGLAVLJE 18
PROFESIONALNA POMO
Drugog sam dana uo poznatu priu. Don, psiholog i moj
prijatelj, konsultant je u univerzitetskoj bolnici. Opisao je
kako je studentkinja povrno zasekla vene i preko
univerzitetskog kampa dola do hitnog prijema. Sa krvlju
koja je tekla niz oba zgloba, rekla je deurnoj sestri,
Mislim da mi je potrebna pomo.
Bila joj je potrebna i dobila je. Ali, Don i ja smo se pitali,
zbog ega je pre toga morala da isee vene?
Ne znam da li e ti itanje knjige kao to je ova pomoi na
due staze, ali se nadam da e te to to imam da kaem u
ovom poglavlju ohrabriti da potrai pomo PRE nego to
preduzme neku ivotno-ugroavajuu akciju.
Kao direktor optinskog centra za mentalno zdravlje 30
godina, mogu te uveriti da, uprkos tome koliko dugaka
bila naa lista ekanja, svi oni koji su nas zvali i rekli da su
pomiljali na samoubistvo bili bi vieni istog dana, ili, u
najgorem sluaju, sledeeg jutra. U tvojoj optini trebalo bi
isto da vai za krizni centar, centar za mentalno zdravlje ili
181

neku drugu vrtu hitne mentalno-zdravstvene pomoi.

Prevencija samoubistva je jedna od primarnih razloga
naeg opstanka.
Tvoji otpori
Mogue da nisi ni svestan, kao mi koji se bavimo
savetovanjem, koliko je za neke od nas teko da trae
pomo. Ako to uradimo, to znai da priznajemo neto to je
gotovo ne-ameriki, da nismo u stanju sami da reimo ovaj
ili onaj problem.
Zbog naina na koji smo odgojeni i naina na koji su nas
uili da budemo nezavisni i da sami sebe leimo, traenje
pomoi zbog ivotne krize moe predstavljati teak korak.
U koliko je enama teko da trae pomo, esto je to
gotovo nemogue za mukarce. Ne samo u Americi.
Tu nedavno sam priao sa mladim ovekom koji je bio
primljen u bolnicu na leenje zbog alkoholizma. Zamoljen
sam da ga vidim jer je pomiljao na samoubistvo. Sem,
drvosea po zanimanju, dobar je primer kako se neki
mukarci mogu oseati u vezi profesionalne pomoi.
Da li ste ikada pokuali da se ubijete? upitao sam.
Ne zapravo, kae Sem.
Ne zapravo?

182

Pa, jednom sam kamionetom sleteo sa litice. Zatim se

nasmejao jednim od onih svojih malih, nervoznih
osmejaka. Nije bila neka visoka litica.
Neki drugi pokuaji?
Jednom sam plivao u reci mrtav pijan. Ali se nisam
udavio.
Da li ste nekada ranije potraili pomo?, upitao sam.
Ja? Ma, avola! Ne treba meni nikakva pomo!
I evo Sema, sedi u bolnici, zavistan od alkohola, njegov
ivot u rasulu. Semov je ivot iao strmoglavo nizbrdo
zadnjih desetak godina. Dok je bio pod dejstvom alkohola
mislio je na samoubistvo nekoliko puta i kockao se sa
ivotom vie nego jednom. Ali mu nikada nije palo na
pamet da potrai pomo. Ili, u koliko je nekada i pomislio
da mu je moda potrebna neka pomo, sigurno je da ne bi
ni od koga to traio jer to nije muki.
Moda misli da je Semov sluaj izuzetak. Nije.
Odbijanje pomoi je pravilo koje vai za mukarce. ene su
po tom pitanju mnogo pametnije od mukaraca. Moda je
to razlog to se mnoge od njih lee od depresije, i manje
njih umire putem samoubistva. Mukarci, kao to svi
znamo, nisu depresivni. Oni mogu biti pesimistini, ljuti,
povueni i suicidalni, ali ne i depresivni.

183

Poenta Semove prie je da on, moda kao i ti, nije mogao

da prizna sam sebi da je depresivan i suicidalan. Zato nije
nikada zatraio pomo ili leenje. Mogue da si ti, kao i
Sem, depresivan, a ipak ne moe da okrene telefon i
popria sa nekim o onome kroz ta prolazi.
Ili moda, poput Sema, smatra da tvoji problemi nisu
dovoljno ozbiljni.
Dozvoli ovom starom oveku da napravi jednu primedbu: u
koliko razmilja o tome da se ubije, neto nije u redu! U
koliko ti je potrebna pomo, nije li oseati se suicidalno
samo izgovor? Koji ti je drugi razlog potreban?
Odlazak po pomo*
Skoro svaka optina bilo koje veliine ima neto to se zove
hitan poziv, vrua linija, ili centar za prevenciju
samoubistva ili centar za mentalno zdravlje i, obino su
njihovi brojevi odtampani na prvim stranama lokalnog
telefonskog imenika. Dok piem ove redove dobili smo u
Americi i predivnu novu liniju 1-800-SAMOUBISTVO.
Siguran sam da e se i u drugim zemljama to uvesti kako bi
suicidalne osobe bile samo za besplatan razgovor udaljene
od nekoga ko moe da pomogne**.

*Navedene vrste pomoi odnose se na SAD

**U Srbiji jo ne postoji ovakav telefon koji je namenjen
iskljuivo ljudima u suicidalnoj krizi, gde su pozivi besplatni

184

Ovi telefonski brojevi u sluaju krize postoje sa razlogom.

Oni postoje zbog tebe.
Ljudi iza tih telefonskih brojeva dostupnih dvadesetetiri
sati dnevno su jako dobri Amerikanci. Najee obueni
volonteri koji rade pod supervizijom strunjaka, ovi dobri
graani pristali su da budu na raspolaganju ljudima kao to
si ti: ljudima u krizi, ljudima sa problemima, ljudima koji
pomiljaju na samoubistvo. Znam ove volontere, i znam ih
vrlo dobro. Veruj mi, oni ele da ih pozove. To je njihov
cilj i svrha da poklone besplatno svoje vreme drutvu i tebi.
U sluaju da ne zna, svi pozivi takvih brojeva telefona za
pomo u krizi su poverljivi. ak ne mora rei ni svoje ime.
Moe bukvalno pozvati neki od tih brojeva i podeliti ono
to te mui sa nekim ko je obuen da slua i da ti pomogne,
i ko moe, u sluaju potrebe, da te uputi nekome ili nekoj
grupi to moe biti upravo ono to ti je najpotrebnije.
To ne znai da nekada nee naleteti na nekog ko nije od
velike pomoi. Ali, ako se to desi, uvek moe ponovo
pozvati u neko drugo vreme. Poenta je da ne pravi
konanu procenu o kriznim telefonskim linijama na osnovu
bednog odgovora jednog volontera. Ukratko, zovi opet.
Profesionalna pomo
U sluaju da bi eleo vie informacija o tome kako izgleda
pomo profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, ta je
psihoterapija, i ako bi eleo neka uputstva o tome kako da
nae koja bi vrsta pomoi bila najbolja za tebe, moe nai
vrlo dobar izvor na Internetu (www) i u knjiarama. Ali,
185

da bi sada i ovde imao bar neke informacije, na brzaka u

pokriti najosnovnije podatke i osvetliti neke svoje brige.
Porodini lekari*
Uvek nas iznova podseaju da treba da odemo do
porodinog lekara u koliko imamo probleme, ukljuujui
i emotivne. Meni se uopteno govorei ovaj savet ini
loim za ljude u emotivnoj krizi. Sa nekim izuzecima i
iskljuujui psihijatre, veina lekara nema odgovaraju
obuku ili iskustvo kako bi bili od vee koristi za suicidalne
ljude.
Kao prezauzeti profesionalci, mnogi doktori esto nemaju
vremena da sluaju nekoga iji su ivotni problemi veliki i
ko, mogue, pomilja na samoubistvo. Mnogi rade po vrlo
tesnom rasporedu, primajui razne pacijente svakih
nekoliko minuta. Kao rezultat toga, veina doktora
jednostavno nema jedan sat kako bi seli i sasluali nekoga u
nevolji.
Tragina posledica toga je da su mnogi ljudi koji su umrli
putem samoubistva posetili svoje porodine lekare, nekada
i onog istog dana kada su sebi oduzeli ivot. Ako nam se
doktor ini previe zauzetim i u urbi da bi s nama
popriao, da li je za oekivati da emo njemu ili njoj rei da
smo suicidalni?

*Kod nas jo ne postoje porodini lekari i ovo bi se pre moglo

primeniti na nae lekare opte prakse.
186

Najverovatnije da neemo.
Jo vie brine injenica da su mnogi ljudi koji su pokuali
da se ubiju upotrebili lekove kojima ih je snabdeo njihov
lekar. Znam da ni jedan doktor nee namerno snabdeti
suicidalnu osobu smrtonosnom dozom lekova, ali bez da
znaju, to se moe desiti i deava se.
Tako da, ako ide kod svog porodinog doktora da bi
priao o svojim problemima, mora biti prokleto siguran da
si mu rekao da ima suicidalne misli i oseanja. Ako odbija
da pria o tome sa tobom, ili ti deluje previe zauzetim da
bi te sluao, ili te ne uputi nekome ko ima vremena da te
uje, onda, u ime svetog Petra, otii kod nekog ko je
obuen, ima vremena i razume ta je emocionalna i
suicidalna kriza.
Poznajem mnoge porodine lekare. Veina ih tano zna ta
da rade u koliko im kae da se osea suicidalno. Veina
e te uputiti psihijatru ili psihologu koje znaju i potuju i,
kao deo svoje obaveze, nastavie da se interesuju preko
doktora kome su te uputili, da provere da li si dobio pomo
koja ti je potrebna.
I zato, molim te zapamti da ni jedan lekar ne moe da ita
tue misli i da, uprkos tome koliko se depresivno i
beznadeno osea, ne moe raunati da e tvoj doktor da
pogaa ili zna ta se u tebi deava. Najverovatnije je da e
te on ili ona rutinski upitati da li pomilja na samoubistvo.

187

S toga, koliko god to bilo teko, jednostavno mora glasno

rei kako se osea.

Psihijatri
U okviru medicinske profesije, psihijatri su oni koji su
najbolje obueni da ti pomognu ako si u suicidalnoj krizi.
Budui da su pre svega doktori medicine, psihijatri su
zavrili nekoliko godina specijalizovane obuke iz oblasti
ljudskog ponaanja. Oni znaju sve o suicidalnim mislima i
provode vei deo svog profesionalnog ivota pomaui
ljudima sa depresijom ili nekim drugim poremeajima
raspoloenja. Oni znaju jako mnogo o ljutnji i usamljenosti
i svim drugim stvarima koje nas ine nesretnim i oajnim.
Kako su psihijatri jedini strunjaci iz oblasti mentalnog
zdravlja sa pravom da prepisuju lekove i ako, na primer,
misli da su ti potrebni lekovi da savlada ozbiljnu
depresiju, onda, u svakom sluaju, zakai posetu psihijatru*
ili otii u kliniku ili optinski centar za mentalno zdravlje
gde rade psihijatri. Nema svrhe gubiti vreme i novac na
druge vrste strunjaka, ukljuujui i drugu vrstu lekara, kad
ne mogu adekvatno da uspostave dijagnozu i lee te od
onoga od ega boluje.
Psiholozi
Psiholog je neko ko ima doktorat iz psihologije** i ko, u
* Da bi ovek kod nas otiao kod psihijatra, mora imati uput od
svog lekara opte prakse (osim privatno, gde to nije potrebno)
** Kod nas je potrebno imati magisterijum specijalizaciju ili obuku
iz nekog pravca psihoterapije
188

koliko prua usluge javno, mora imati dozvolu od strane

drave. Psiholozi moraju imati specijalizaciju iz
savetovanja ili drugih klinikih oblasti i sveobuhvatnu
obuku i iskustvo iz ljudskog ponaanja i problema
ivljenja, ukljuujui i suicidalne misli i oseanja. To ne
znai da psiholozi znaju mnogo o samoubistvu; neki od
njih ne znaju ni priblino dovoljno, i zato je dobra ideja da
nae nekoga ko je imao posebnu obuku iz procene i
leenja suicidalne krize.
Socijalni radnici
Kao i drugi strunjaci koje sam ovde spomenuo, socijalni
radnici* su pomeana grupa profesionalnih pomagaa i
mnogi ili veina njih su obueni u klinikom radu. Iako svi
socijalni radnici nisu obueni psihoterapeuti, mnogi od njih
imaju specijalizaciju iz ove oblasti i kompetentni su poput
drugih strunjaka za mentalno zdravlje da ti pomognu sa
problemima koje ima. Prema sopstvenim standardima
profesionalne prakse, socijalni radnici bi trebalo da imaju
magisterijum iz socijalnog rada, dravnu dozvolu i, idealno
bi bilo, da su lanovi Nacionalne Akademije za
registrovane socijalne radnike. Ova registracija ti moe biti
najbolja vodilja kako bi naao socijalnog radnika koji ima
odgovarajue vetine i kredibilitet. I opet, kako se
posedovanje posebne obuka i procene suicidalnog rizika i
leenje na moe unapred znati, proveri to sa nekoliko
pitanja.
*u Srbiji se socijalni radnici mogu baviti psihoterapijom iskljuivo
u koliko zavre obuku iz psihoterapije i za to dobiju dozvolu
189

Psihijatrijske sestre
Sestre su, od postojanja profesije, bile integralni deo tima
za mentalno zdravlje. Nedavno je omoguena
specijalizacija iz psihijatrijske nege* i sve vie sestara sa
ovom obukom spremne su da pomognu ljudima sa
problemima. Jedan broj obrazovnih ustanova sada nudi
Magisterijum (neki ak i Doktorat) iz psihijatrijske nege i,
u koliko ovakvih strunjaka ima u tvojoj zajednici, moe
se kladiti da imaju sav odgovarajui trening i iskustvo kako
bi te razumeli i pomogli ti da razrei krizu.
Kliniari sa Magisterijumom i savetnici sa
profesionalnom dozvolom**
Postoji veliki broj institucija koje nude magisterijum iz
savetovanja i pomauih profesija. One imaju razliita
imena, ali je sutina da su neki od programa dobri, a neki
nisu. U razliitim amerikim dravama postoje razliita
pravila i zahtevi u pogledu Magisterijuma i dozvole za rad
*U Americi i velikoj veini zapadnih zemalja kolovanje
medicinskih sestara, fizioterapeuta, socijalnih radnika i slinih
struka je na nivou fakultetske, a ne srednje strune spreme kao kod
nas
**U Srbiji ne postoji formalno priznata struka savetnika, kao
struka koja prua psihosocijalnu pomo, tj. bavi se savetovanjem.
To je velika teta jer je to upravo ona vrsta profesionalaca koja se
nalazi na prvoj vatrenoj liniji, u kriznim situacijama, gde treba
hitno pomoi pojedincu da izae iz krize, profukncionie, a ako je
potreban dalji rad na sebi, moe se onda uputiti klinikom
psihologu.

190

u klinikama i privatnoj praksi. Neki moraju biti

supervizirani, neki ne. I pored toga to su neki od ovih ljudi
odlini terapeuti, nije mi poznat jednostavan nain koji te
moe odvesti do nekoga ko e dobro odraditi ta treba,
osim upuivanja na nacionalna ili dravna udruenja. (neto
kasnije u predloiti kako nai dobrog terapeuta)
Svetenstvo
Kako se mnogi ljudi obraaju svetenicima za pomo,
vano je da shvati da iako sveteni ljudi poznaju i
razumeju ljudske probleme, nemaju svi posebnu obuku iz
savetovanja ili naina rada sa suicidalnim osobama. Ipak,
sve vie i vie svetenih lica dobija trening i superviziju iz
onoga to se zove Pastoralno savetovanje. Ako moe da
nae u svojoj crkvi* ili zajednici nekoga ko ovo poseduje,
onda moe biti siguran da si naao nekog sposobnog i
iskusnog da ti pomogne sa tvojim problemima.
Specijalisti za leenja od zavisnosti od droga i alkohola
Veina specijalista za pitanje droge i alkohola** imaju
dobru obuku iz oblasti ljudskog ponaanja, ukljuujui i
kako da
*Vano je znati da u koliko elite da odete po pomo u svoju
crkvu, potrebno je da ste vernik, jer se pomo zasniva na tome to
delite isti okvir orijentacije i objekt predanosti.

**kod nas postoje specijalizovane dravne ustanove za ovu vrstu

problema koji se kategoriu kao bolesti zavisnosti. Kako je
problem jako rasprostranjen, pomo pruaju privatne ustanove, kao
i crkva.

191

pomognu nekome u suicidalnoj krizi. Ipak, kao i sa svakom

relativno novom strukom, trening i iskustvo ovih savetnika
nisu ujednaeni. S toga ti ne mogu rei da e svako on njih
biti kompetentan da ti pomogne u suicidalnoj krizi. Ipak,
ako se tvoje suicidalne misli i oseanja javljaju dok pije ili
se drogira ili poto njihov uticaj proe, i ako ima razloga
da veruje da tvoji problemi najverovatnije potiu od
upotrebe i zloupotrebe hemije, onda je pun pogodak ako se
za poetak obrati specijalisti za drogu i alkohol. Neki
psiholozi, psihijatri, socijalni radnici i psihoterapeuti su se
takoe specijalizovali iz oblasti hemijske zavisnosti i, u
koliko ima probleme sa drogama i alkoholom, to su i
najbolji strunjaci kojima se moe obratiti.

Pet koraka u potrazi za dobrim terapeutom

1. ZATRAI UPUT
Onda kada se odlui da potrai profesionalnu pomo,
bie ti potrebno ime nekoga strunjaka koga bi kontaktirao.
Uput je poput preporuke i najbri nain da dobije uput je
da se obrati nekome koga zna. Pitaj prijatelja, zovi svog
doktora, priaj sa nekim u centru za mentalno zdravlje, ili
pozovi krizni telefon. Mnoge ustanove nude besplatne
informacije i usluge upuivanja. Pozovi 1-800SAMOUBISTVO gde e ti takoe ponuditi pomo i uput.
Predlaem da porazgovara sa nekoliko ljudi a napravi
listu imena. Veina ljudi e ti dati tri imena strunjaka koje
znaju i potuju. Videe i kako se neka imena ponavljaju.
To su ljudi koje treba pozvati- imaju najbolju reputaciju.

192

2. PROVERI PAPIRE
Ako si nervozan oko toga koga da izabere da ti pomogne,
evo ti nekoliko stvari koje moe uiniti. Prvo, moe
nazvati profesionalnu organizaciju kojoj strunjak pripada
da bi video da li je osoba koju uzima u obzir lan sa
dobrom reputacijom. Drugo, moe nazvati tog strunjaka i
obaviti intervju preko telefona. Ovo ti moe izgledati
moda malo neprijatno, ali u koliko ima pitanja o njenoj ili
njegovoj edukaciji, obuci i slino, onda obavezno postavi ta
pitanja. Veina e terapeuta biti srena da ti odgovori na
tvoje propitivanje. Ako nisu, nastavi da trai.
3. PITAJ ZA TERAPEUTOV PRISTUP I STIL
Ako, kao i veina ljudi, nisi sasvim siguran ta moe da
dobije od odlazaka kod terapeuta, slobodno postavi sva ta
pitanja dok si sa njim ili njom na telefonskoj vezi. Moe i
popisati sva pitanja pre nego to pozove. Da li e dolaziti
sam ili sa partnerom ili porodicom? Kojom se vrstom
terapije bavi terapeut? Koliko kota? Ne predlaem ti da
nju ili njega zadrava na telefonu pola sata, ve ti
preporuujem da prikupi odgovore koji su ti potrebni kako
bi se oseao dobro kada krene na prvi zakazani sastanak.
Kako se kognitivno-bihevioralna terapija pokazala
najuspenijom kod depresije, moda bi bio dobar potez
pitati da li je osoba obuena za tu vrstu terapije.
4. ZAMOLI DA PRVA POSETA BUDE SAMO
KONSULTACIJA
Pre nego to se opredeli za odreenu terapiju/terapeuta,
nekada je mudro zatraiti da prva poseta bude konsultacija.
Neki terapeuti ne naplauju tu prvu posetu. Konsultacija se
193

razlikuje od terapije po tome to se ni ti, a ni terapeut, ne

opredeljujete i ne obavezujete da ete nastaviti sa
terapijskim seansama. Pre e biti da je to jedan sat
razgovora tokom koga svako od vas dvoje moe da odlui
da li sa onim drugim nastaviti da radi. To je korak koji
toplo preporuujem. Nije nam ba svako simpatian pri
prvom susretu, a lo spoj u terapiji moe biti gori od ne
odlaska na terapiju.
5. AKO SUMNJA, IDI PO DRUGO MILJENJE
I kad obezbedi listu terapeuta i ispita i bude ispitan od
nekih od njih, ipak moe oseati kao da vas dvoje niste
dobar spoj. U koliko se to desi, onda svakako potrai drugo
miljenje. Ako posle prvog susreta nisi sasvim siguran da ti
taj odreeni terapeut moe pomoi (ili ti se ini da su on ili
ona hladni ili indiferentni ili previe udni ili previe bilo
ta), onda pozovi sledeu osobu sa spiska. Tvoj je ivot i
suvie vredan i vaan da ne bi bio oprezan u toj fazi
primanje pomoi koja ti je potrebna.
Koja vrsta strunjaka?
Skoro svako kome je poznat irok spektar strunjaka za
mentalno zdravlje e, onda kada odlue da zatrae pomo,
postaviti pitanje Koga bi trebalo da vidim? Voleo bih da
imam lak odgovor, ali, iskreno, svet terapeuta je vrlo
zbunjujui.
Ipak, opte, praktino pravilo je da to je problem ozbiljniji,
vie obuke bi tvoj terapeut morao imati. U koliko pati od
ozbiljne depresije, nestabilnog raspoloenja, ili emotivnih
problema koji te spreavaju u radu, u koli, mogue da bi to
194

zahtevalo lekove. U tom sluaju, kreni sa psihijatrom. Ako

ti je odlazak kod psihijatra privatno suvie skup, stupi u
kontakt sa centrom za mentalno zdravlje ili ambulantom
gde psihijatri rade.
Moje iskustvo nalae da veina terapeuta zna kada ti je
potreban psihijatar i, u koliko krene kod nekog ko nije
psihijatar, ona ili on e te uputiti po procenu i, eventualno,
lekove.
Na alost potroaa, vei deo nesporazuma i zbrke u polju
mentalnog zdravlja potie od svaa meu nama
strunjacima po pitanju ko je kvalifikovaniji da radi sa kim
i koliko dugo i za koliko novca. Moda bi pomoglo da zna
da su to relativno nove profesije i da, do sada, nismo sve
sredili. Ali ono to bih najvie eleo da zna je da, i pored
naih razlika, svi mi koji smo u voj oblasti proveli neko
vreme upoznali smo se sa suicidalnim mislima i oseanjima
i, uopteno, znamo ta da radimo kako bi ti pomogli da
proe kroz bilo koju krizu u kojoj si se naao. Ono to jo
ne znamo, ti nas, verovatno, moe nauiti. Ne znam za
druge terapeute, ali veinu stvari koje sam ja nauio o
samoubistvu, nauio sam od svojih pacijenata.
Najzad, ne verujem da je svakom ko prolazi kroz suicidalnu
krizu potrebna profesionalna pomo. Ima desetine stvari
koje bi mogao uiniti za sebe bez strunjaka. Moe
vebati, vie voditi rauna o sebi putem ishrane, potraiti
duhovne odgovore od svoje crkve, svog Boga, ili putem
meditacije. Moe se pridruiti nekoj grupi samo-pomoi
koja radi na problemima kao to su tvoji*.
195

Mogao bi i itati knjige samo-pomoi i gostovati u raznim

projektima za rad na sebi koji mogu promeniti i pravac i
kvalitet tvog ivota. Moj prijatelj, Dr. Tom Elis i Kori
Njuman, napisali su vrlo korisnu knjigu namenjenu
suicidalnim ljudima. Zove se Izaberi ivot: kako pobediti
samoubistvo putem kognitivne terapije, i moe ti pomoi.
Druga jedna odlina knjiga treba da izae iz tampe 2002,
je takoe namenjena suicidalnim osobama, a napisala je
Suzan Bluner i zove se Kako sam preivela kada je moj
mozak pokuao da me ubije. Postoje i druge korisne knjige.
Moe promeniti tetne odnose, prestati da pije i da se
drogira i, uopte poeti da brine o sebi. Moe uiniti
mnoge stvari kako bi ti bilo bolje, ali, ako te stvari omanu,
molim te, seti se nas volontera i strunjaka koji spremno
ekamo na tvoj poziv. I to mislim bukvalno, i danju i nou.
POGLAVLJE 19
IVOTNA FILOZOFIJA
Ne znam da li ima ili ne svoju ivotnu filozofiju. A
mogue da je i nema, u koliko razmilja o konanoj
odluci. Poto ti se ivot u poslednje vreme ini tako
neizdrljivim, mogue da se tvoja vera u ono to je
pozitivno i vredno u ivotu, poljuljala. Mogue da, u ovim
tmurnim satima, ima potekoa u nalaenju smisla, svrhe,
znaenja i razloga da nastavi da ivi. Ne znam kako je to

196

u tvom sluaju, i osim u koliko bi se nekada negde sreli,

nema naina da to i saznam.
Ali, radei sa mnogim ljudima kao to si ti, znam zasigurno
da je jedna od najpotrebnijih stvari koja bi nam pomogla u
tekim vremenima, vera da je ivot, uprkos bolovima i
razoaranjima, u krajnjoj analizi bolji od svega onoga to
nam smrt donosi. I ta vera je, bez obzira kako je mi zvali,
naa ivotna filozofija.
Nije mi poznato kada i kako neko stvara filozofiju ivota.
Nisam siguran kako neko doe do svog sistema vrednosti i
ideja ili ubeenja ili principa ili kako god izabrao da zove
verovanje oko koga se na ivot okree vie-manje glatko,
ali ponekada, kako niemo godine, svako od nas pone s
nekom vrstom procenjivanja svog jedinstvenog mesta u
oveanstvu, u svetu, i u kosmosu. Sa moje take gledita,
bez da znamo to mesto, nikada ne moemo biti potpuni,
nikada ne moemo biti sasvim zadovoljni, i nikada se ne
moemo oseati potpuno spokojni u ovom, ponekada
ludom i bolnom svetu.
I to je jo vanije, ako ne znamo u ta stvarno verujemo,
mi smo kao vlati trave lako nas oduva na jednu ili drugu
stranu vetar krize. Bez tog jezgra vrstih uverenja ili vere u
sebe ili u nae bogove, moemo postati rtve sumnje u
sebe, rtve sopstvenih oseanja i, da, rtve sopstvene ljutnje
i bespomonosti.
esto sam mislio da vei deo onoga to klijent dobija od
toga to via terapeuta ima manje veze sa tim ta terapeut
197

radi, a vie s tim u ta on ili ona veruju to je razlog zbog

koga sam ohrabrivao mlade terapeute da budu pozitivni to
se tie ivota, to se tie ljudskog duha, i to se tie
ovekove sposobnosti da se uzdigne iznad situacije i
okolnosti i da promeni svoj ivot nabolje.
Ako terapeut nije pun nade, kao onda moe biti klijent?
Ako terapeut ne potvruje vrednost ivota i nema snane
argumente protiv smrti i samoubistva, kako moe osoba
koja pati?
Kada sam zapoeo pisanje ove knjige proitao sam sve do
ega sam mogao doi o etici samoubistva sluaj
racionalnog samoubistva, sluaj dozvoljavanja ljudima da
se ubiju u koliko to ele, sluaj kad terapeuti imaju ili
nemaju prava da nameu uverenja drugima ili da
interveniu ili ne interveniu silom zakona kako bi spreili
nekoga da se ubije.
Poto sam proitao taj materijal zapanjilo me da je sve ono
to su strunjaci imali da kau o ovoj temi bilo manje-vie
izraz njihove line ivotne filozofije vrednosti, svetinje,
svrhe, koristi za druge ili za budunost ljudske vrste.
Tako, pretpostavljam, i treba da bude u svetu etike i
filozofije. Poto nisam ekspert, ne znam. Ali itanje mi je
pomoglo da raistim jednu stvar: u svom radu sa
suicidalnim ljudima odluio sam da onda kada neko ue u
moju kancelariju i u moj sistem, on ulazi i u moje vrednosti
i moj lini i filozofski svet. I zato kao savetnik i iscelitelj,
198

moja e odluke uvek biti da uinim sve to mogu da

spreim ono to smatram da je nepotreban in samoubistva.
Poto si proitao vei deo ove knjige, predpostavljam da
sam te na neki nain prevario. Moda si se, pre no to si
poeo da ita ono to sam napisao, nadao da e nai
potvrdu od mene da tvoj ivot, zaista, nije vredan ivljenja.
A sada vidi, bar u ovom poslednjem poglavlju, da ne
nudim takve potvrde i da sam neprijatelj konane odluke u
gotovo svim situacijama.
Nadam se da se ne osea prevarenim, a ako se osea,
nadam se da e videti moj cilj onako kako sam ga i
zamislio da nastavim sa onim u ta verujem: da te odrim
u ivotu sve dok ne pronae svoje sopstvene razloge da
ivi.
I tako, pri kraju ove knjige, zatraiu od tebe da razmisli o
svojoj ivotnoj filozofiji ili, ako osea da je nema, da
porazmisli o tome da ti je sada potrebna da je potrebno
da nae neke nove razloge da ivi. Jer, ubeen sam da
ako bi samo ispitao svoj ivot, svoje ciljeve, svoje dobre
crte i one loe, svoja postignua i svoje neuspehe, da bi bio
jai zbog tog truda, i da bi ta snaga, to znanje o sebi, onda
kada ih skupi, da bi to bila najbolja odbrana protiv
okonanja svog ivota putem samoubistva.
Ne mislim da je mogue iveti mnogo due od nekoliko
desetina godina i ne stvoriti neka uverenja o tome ta je
ivot i o emu se tu radi i ta to znai biti ljudsko bie. I
tako, bez obzira kojih si godina upravo sada, verujem da
199

postoje neke stvari koje smatra istinitim i da, iako ne

mora tako misliti, ve ima neto od ivotne filozofije.
Moda su to religiozna verovanja, duhovna verovanja,
verovanja o tome kakvi su ljudi, kako se ponaaju i kako bi
trebalo da se ponaaju jedni prema drugima. I, verujem da
ve zna mnogo toga o sebi.
Pitanje nije, onda, da li ima ivotnu filozofiju, ve pre da
bi morao da proiri onu koju ve ima; obogati je,
poneguje na neki nain, tako da tvoja filozofija ivota
postane veliki zamajac koji se vrti i vrti i vrti i nosi te kroz
teka vremena.
Moja lina ivotna filozofija nije vana. I mada sam dugo i
naporno razmiljao o onome u ta verujem, ne bih traio ni
od koga drugog da vidi stvari kao ja, ili osea stvari kao ja,
ili da doe do istih zakljuaka do kojih i ja o stanju
oveanstva i o tome ta to znai biti lan ljudske vrste.
Moja je filozofija moja, i iako se moe podeliti sa nekim,
ne moe se podeliti sa svima. Niti bih to oekivao. Ono to
je za mene vano je da imam ivotnu filozofiju i da onda,
kada se moraju doneti neke teke odluke, da mogu da ih
donesem s nekim oseanjem za unutranju doslednost, s
oseanjem da postupam u skladu sa principima koje sam
poeo da zovem svojim. Oni mogu biti tani ili mogu biti
pogreni, ali sam voljan da ih prisvojim i da o njima kaem
da su oni napravili od mene onoga ko, a ne ono to, jesam.

200

Daj sebi poklon

Ono to u ti sada zatraiti je da da sebi vrlo dragocen
poklon. A taj poklon ine: vreme, prostor i samoa, kako bi
zapoeo traganje za onim ta za tebe znai biti ljudsko bie
koje ima ivot da ga ivi. Priznajem, to je duhovno pitanje,
pa ak i egzistencijalno. A neki bi mogli da prigovore,
psiholog nema ta da petlja oko filozofskih ili religioznih ili
duhovnih stvari.
Ali, ta drugi misli o meni u ovom trenutku, stvarno nije
vano. Ono to je vano je da smatram da je istina ono u ta
ja verujem, a jedno od tih uverenja je da verujem vrsto da,
kada bi poeo da gleda unutra i zapoeo to komplikovano
traganje za sobom i onim to moe postati, samo bi jo
vie za to bio.
U ovo, moda najproblematinije vreme u tvom ivotu,
shvatam da bi takvo traganje bilo vrlo teko. Ali, izgleda da
je vrlo lako da samo prihvatimo verovanje drugih kao
sopstveno. ivimo u vreme brze hrane i zgodnih radnji i
simpatinih peckanja koje prolaze kao mudrost. U onome
to nazivamo modernim ivotom, ponekada se pitam,
nismo li svi rtve brzo-lananog mentaliteta koji zagovara
jednostavna reenja kao to je da je samoubistvo lake nego
to je boriti se sa sopstvenim mislima i strahovima i
sumnjama i uenja da se treba rtvovati za ljubav umesto
da je dobijamo sa garantovanim povraajem novca.
Verujem da si uo za danas vrlo popularan izraz, ivot je
kurva, i onda umre. Da li to tano? Da li to vai za tebe?
Kada se stvari ne bi dobro odvijale u mom svetu, i ja bih
201

ponavljao ovu malu frazu. Ali ovih est rei su snana i

negativna izjava o ivotu. Mada se mogu s njom aliti s
vremena na vreme, stvarno ne verujem da je, to se mene
tie, istinita uvek i u svim situacijama. Upravo suprotno,
mogao bih isto tako da kaem, ivot je piknik, ali
ponekad naie na mravinjak.
Prvi izraz opravdava moj povremeni pesimizam, drugi me
tera da sagledam iru sliku. Na meni je da izaberem. Ja
pravim taj izbor svesno, svakodnevno. Zatraio bih ti da i
ti uradi isto.
Moja poruka?
Na koji god nain poeli da verujemo u neto, vano je da
zastanemo, razmislimo i odluimo da li zaista verujemo u
ono to govorimo. Jer kada konana odluka poinje da se
vrti u naim glavama, nije li najlake izbei teka pitanja i
izabrati da zbriemo iz jedinog ivota koji imamo?
Nije suvie lako rei sebi da ako je ivot kurva, i onda
umre to ne bi umro sada, i s njom ve jednom
zavrio? Izgleda mi kao reenje koje je isuvie
jednostavno, suvie glatko i suvie lako. Takva ideja je
jeftina filozofija u skupocenom svetu.
Zato bih te upitao, nije li vreme da uradi neke teke stvari
za sebe, da pone da postavlja neka od tekih pitanja o
sebi? Nije li vreme da naui ko si i sazna u ta veruje?
Ako si, kao i svi mi, moda ti se nee dopasti neto od

202

onoga to vidi u ogledalu. Pa ta onda uvaju

savrenstvo za nas u sledeem ivotu.
Sada bi morali da nauimo da izaemo na kraj sa
vorugama i bubuljicama, loim navikama, slabostima,
neuspesima, runim malim aspektima karaktera bez kojih
bi rae bili. Upravo sada bi mi, svi mi, trebalo bolje da se
slaemo sami sa sobom tako da, uprkos naim
nesavrenostima, moemo da nastavimo sa onim to je
dobro i vredno, i da nauimo da prestanemo da
povreujemo sebe i one koje volimo.
Za tebe nije nikakva novost da niko nee napustiti ovaj
ivot iv i da nam je, dok smo tu, potrebno neto u ta bi
verovali. Ne znam ta bi to trebalo da bude za tebe, ili gde
to da nae, ali znam da u koliko bude traio da e ve
neto nai, neto za ta je vredno iveti, neki razlog da
pone da koraa onda kada bolji dan osvane.
Priznau i podeliti sa tobom da sam neke od najduih
terapijskih seansi proveo sa suicidalnim ljudima koji su bili
vrsto ubeeni da su njihovi ivoti u sutini zavreni i da
im je jedino preostalo da umru. Nisu mogli, uprkos svim
njihovim i mojim naporima da nau nain da se osete dobro
ako ostanu ivi.
Ali, zato to oni nisu odustali i to ja nisam odustao, uspeli
smo da prebrodimo krizu. I, vremenom, stvari bi se reile i
mi (i stvarno mislim mi) bi preiveli.

203

Rei u ti ono to sam esto govorio drugima koji su bili u

sred suicidalne krize i koji su tragali za nekim razlogom
zbog koga bi mogli nastaviti. Oni su se, moda kao i ti,
oseali izgubljeno i kao da im nita nije delovalo
obeavajue. Nisu imali veru u neku viu silu koja bi ih
odrala. A, uprkos tome koliko sam eleo da ih mogu
zaraziti sa mojom udnjom za ivotom i svojom ivotnom
filozofijom, to nije bilo lako postii.
Zbog svih tih razloga zbog kojih ovek ulazi u suicidalnu
krizu, to nije stanje uma koje je lako preokrenuti na
optimizam. I tako, kao nain da naemo zajedniki jezik i
kako bi dobili na vremenu, ispriao bih sledeu priu.
Kao, nas dvoje smo na brodu koji je izgubljen na puini i,
koliko znamo, kapetan je pao u more, i nema nikog na
krmi. Radio ne radi. Gadna je magla i ne moe se videti
gde idemo. Ne vidi se ni takicu svetla sa obale. Nema ni
traga ni glasa od spasilakog broda. Jedan od nas dvoje je
uasno uplaen. I drugi je (ja) isto uplaen ali malice
manje. Manje sam uplaen jer imam ta da radim, neim
sam zauzet, moram da obavim posao.
Moj je posao da te uteim i smirim dok nas ne pronau ili
dok se magla ne razbistri kako bi mogli opet jasno da
vidimo. To je priroda naeg odnosa. Da bi se oseao dobro
to ti pruam podrku, utehu i ohrabrenje, ti bi morao biti
voljan da ostane i ne skoi preko ograde, jer je tvoj uas
od nepoznatog mnogo vei od straha od onoga to je ovde i
sada.

204

I tako emo, zajedno, deliti strah. I dok ga delimo,

upoznaemo se bolje. Razgovaraemo, priati viceve i
prie i biti dobri jedan prema drugom. Moda neemo biti
spaeni tako brzo, a moda i nikada, ali dok smo izgubljeni,
biemo zajedno i, zajedno, nai e strahovi nestati i nai
emo svrhu svog postojanja.
Nadam se da e sada, poto si proitao celu knjigu, uiniti
za sebe ono to mora da bi nastavio da ide dalje da
krene, potrai pomo, pozove telefonom, popria sa
nekim koga zna i potuje, obrati se terapeutu, nae
ponovo put ka Bogu, ili bilo ta od onoga to je potrebno da
uini kako bi okonao izolaciju i patnju.
Kada bi ovo uradio sada, danas, i dozvolio da se magla
podigne i kriza proe, siguran sam da bi u tome uspeo, a ja
bi se oseao bajno to sam proveo to vreme sa tobom.
eleo bih da ostane sa jednom milju. Ona je iz Talmuda.
Ko god da spase jedan ivot, to je kao da je spasao itav
svet.
Birajui da ivi, ti moe biti ta osoba.
EPILOG
Od kada je Samoubistvo: konana odluka objavljeno,
mnoge su se stvari dogodile. I sam svet se promenio.
Berlinski zid je pao. Nekoliko ratova je bilo i prolo. Mir je
prestao da vlada tamo gde se to nije oekivalo. Stari
neprijatelji postali su prijatelji, a stari prijatelji su
neprijatelji. Virus koji izaziva AIDS zabio je novu vrstu
205

uasa u srca ljudi irom sveta i, odjednom, naa vera u

svetost ivota stavljena je pod svetlo preispitivanja. Iako su
nedavni uspesi medicine pravo udo, sve dok ljudi umiru
prirodno, mogunost da nam se produe dani, meseci i
godine su zapanjujui. Ali, mnogi e pitati, koja je cena? I
ta je se kvalitetom ivota?
Kako je sloboda izbora u osnovi definicije slobode, postoje
mnogi koji bi eleli da proire tu definiciju i na oduzimanje
sopstvenog ivota sa ili bez legalne pomoi lekara. Uspeh
knjige Dereka Hamfrija Zadnji izlaz pokazuje da postoje na
hiljade ljudi koji imaju potrebu za informacijama o tome
kako se ubiti. Informacije su na Internetu, i ne mogu se
zabraniti nikome ko ih eli.
Kako ne mogu znati ta je u mozgovima ljudi koji ele da
se ubiju, predpostavljam da su velika veina inteligentni
ljudi koji znaju da je moda dolo vreme da, onda kada su
suoeni sa realnou spore, bolne, skupe i nedostojne smrti,
mogu izabrati da donesu konanu odluku. Za one koji
stvarno umiru, a stoga to je to tako duboko lina stvar, ne
oseam da je moje mesto, lino ili struno, da zagovaram
logine, klinike, ili ak moralne razloge protiv tako
paljivo odabranog postupka.
Ali, kazau sledee: nae drutvo boluje od progona starih,
jer ih smatra manje vrednim od mladih. U to veruju i stari i
mladi. Ta praksa nipodatavanja starih, ta stigma o starosti,
inspirie samo-destrukciju i poruuje starima da su, u
koliko su bolesni, teret nama ostalima, i da bi moda
trebalo da se mrdnu dalje.
206

Ja se grozim takvog stava i verujem da on ima veze sa

visokim brojem samoubistava meu starim ljudima. Ionako
se oseaju krivim to su se penzionisali i/ili to ne
doprinose drutvu, tako da nai negativni stavovi prema
starima samo pripremaju teren za samoubistvo. Molim te
da obrati panju na sledee: grupa ljudi koja najbre raste
na naoj planeti su stari, veina njih su ene. Mi bi, svi mi,
trebalo da prouimo problem samoubistva, stava prema
starima, i stigme. I to bi trebalo uraditi to pre. Najzad, ne
postajem mlai, a ni ti.
Jo jedna poenta to se tie starenja i bolesti i umiranja:
onda kada umiremo od terminalne bolesti zasluujemo
bezbolnu smrt. Savremena medicina u rukama vetog
lekara moe, skoro u svakom sluaju, da vam to osigura.
To se zove palijativna nega i ona u tome uspeva. Niko ne bi
smeo da umre putem samoubistva da bi izbegao patnju.
Konana re o depresiji
Kao psiholog koji je radio sa stotinama suicidalnih ljudi,
bolno sam svestan da se depresija i drugi poremeaji
raspoloenja ire u naem drutvu i u svetu i meu ljudima
svih uzrasta. Takoe znam da veina depresivnih ljudi
(ukljuujui i decu) ne dobija odgovarajuu i kompetentnu
medicinsku pomo za tu bolest bolest koja je sasvim
izleiva. Kada bi bilo mnogo jasnije da je depresija
somatska bolest, a misli o samoubistvu njeni najoigledniji
simptomi, sigurno je da bi se mnogo vie ljudi obraalo za
leenje.

207

Razmisli o tome da kada imamo bolove u grudima, znamo

da su to simptomi mogueg oboljenja srca i traimo
dijagnozu i leenje. Kada imamo visoku temperaturu koja
traje, znamo da to moe biti simptom neke infekcije i
traiemo dijagnozu i leenje. Kada patimo od
onesposobljavajuih glavobolja znamo da su to simptomi
da neto moda nije u redu sa glavom i traimo dijagnozu i
leenje.
Zamisli, na tren, svet u kome, kada doivimo stalne i bolne
misli o smrti i samoubistvu, automatski znamo da su to
simptomi mogueg poremeaja u mozgu i- bez stigme i
predrasuda potraimo dijagnozu i leenje.
Da li je simptom mentalnog bola toliko drugaiji od
fizikog bola? Mislim da nije.
A sada, sa Don Lenonom i sa mnom, zamisli sve one
ivote koji bi mogli biti spaeni.
Konana re
Od kako je objavljena ova knjiga dobio sam od italaca
mnogo pisama koja, iako su oni koji su ih pisali morali
ostati anonimni, mogu pomoi da razume kako je vano da
sebi dozvoli neko vreme vreme da razume, da se
odmori, da naui, da ponovo razmotri, da zaceli rane, i
da nastavi do sledeeg sutra.
Kao itaoc, a obzirom da ita knjigu u elektronskom
izdanju, u koliko eli, slobodno dodaj neke svoje line
opaske.
208

Razmiljam o samoubistvu ve neko vreme i jedina stvar

koja me zadrava je misao da bi moj pokuaj mogao
omanuti. Ima li stvarno vie neuspelih pokuaja nego
izvrenih samoubistava? Mora da sam mono glup kada
nemam poverenja u sebe kada je u pitanju oduzimanje
ivota. Tako mnogo ljudi uspeva. Kada bi znao da bi bio
uspean u oduzimanju svog ivota, sigurno ti sada ne bih
pisao ovo, niti bi proitao tvoju knjigu.
Juna 15 ove godine smireno sam pravila plan sopstvenog
samoubistva, kada sam se setila tvoje knjige, koju nisam
proitala. I tako, proitah je...za jednu no. Piem ti da ti
kaem da si mi spasao ivot. Kao to si obeao u knjizi,
odmah sledeeg dana pozvala me je prijateljica iz Arizone
da mi kae kako dolazi u posetu. Stie mi bar neka pomo.
Hvala ti na nadi i hrabrosti da nastavim.
Oseam kao da te poznajem. Danas sam otila u
biblioteku da uzmem knjige o doivljajima bliskim smrti
kako bi podrale moja oseanja o okonanju ivota. Ni
jedna od takvih knjiga nije bila slobodna, i da skratim
priu, provela sam popodne itajui tvoju knjigu
Samoubistvo: konana odluka. Oseala sam se pozvanom
da proitam itavu knjigu. ini mi se da si postigao svoj
cilj i da sam odloila svoje samoubistvo za jedan dan ili
tako neto. Toliko o okonanju mojih jada, ini mi se da
nisam za to spremna.
Kupio sam tvoju knjigu Samoubistvo Januara 1988. I tada
me spreila da oduzmem sebi ivot. Dva meseca kasnije,
209

nisam se setio ni da je pogledam, overdozirao sam se. I jo

dva puta te '88, a i dalje sam ignorisao tvoje mudre savete i
provodio vreme na odelenju za intenzivnu negu. I pored
mojih prolih i buduih pokuaja da sebe povredim,
verujem da je tvoja knjiga najbolje tivo napisano o ovoj
temi...hvala ti to si podelio deo sebe sa drugima. Cenim
to.
Plaila sam se da ako nastavim da itam, da neu izdrati
a da se ne ubijem. Ali, sada, kada sam proitala celu knjigu,
ne mogu rei da sam izleena, ve da se oseam mnogo,
mnogo bolje. Dau je mom savetniku da je proita.
Upravo sam pomislio da treba da ti napiem pismo da ti
kaem koliko cenim iskrenost kojom zrai tvoja knjiga.
Pokuao sam da se ubijem u junu, i rekao sebi da u se u
januaru ubiti, i preduzeti sve da to obavim kako treba. Ali,
jue sam doneo sam odluku da ivim. Dau svoj pitolj
(oev .22) svom psihijatra 6. oktobra. Tvoja knjiga mi je
ukazala na mnogo toga. Verujem da postoji neto bolje za
mene i boriu se svom snagom da to i postignem.
Neu ti priati svoju ivotnu storiju, ali u ti rei da sam
pokuala samoubistvo, a dobro sam znala sve o
overdoziranju (ja sam medicinska sestra). Koliina koju
sam uzela trebalo je da odradi stvar, ali, jo uvek sam iva.
itau tvoju knjigu uvek iznova. Kako je sada Boi, hvala
ti za najbolji Boini poklon tvoj uvid, tvoju nadu, i
ohrabrenje.

210

Stvarno sam uivao u tvojoj knjizi. Moje oseanja po

pitanju samoubistva idu gore-dole. Kupio sam tvoju knjigu
iste noi kada i bocu Tilenola. Reio sam da prvo proitam
tvoju knjigu. A kada sam je dovrio, zna li ta sam uradio?
Prosuo sam pilule u klonju. To to sam prvo proitao tvoju
knjigu verovatno je bila najpametnija stvar koju sam uradio
posle dugo vremena. Samo sam eleo da zna da je
pomogla.
Dragi doktore Kvinet,
Primila sam Vau mejl adresu od drage prijateljice M.M.
Ona me nagovorila da Vam piem zbog velikog uticaja koji
je Vaa knjiga, Samoubistvo, konana odluka, imala na moj
ivot.
Prvi put sam se susrela sa Vaom knjigom kada mi je bilo
petnaest godina i kada sam bila vrlo suicidalna. Prolazila
sam kroz teak period i Vaa mi je knjiga pomogla da
ostanem iva. Pomogla mi je tako to ste mi otkrili razliku
izmeu A i B odluke. Mislim da mi je to pomoglo da
preivim jo jedan dan.
Kada sam proitala knjigu dala sam je dalje na itanje i
tako je pomogla da se spase ivot mog dragog prijatelja iz
June Afrike. Upoznali smo se preko grupe podrke preko
interneta, i on je bio vrlo depresivan i suicidalan. Dala sam
mu Vau knjigu i on je jo uvek iv i zahvaljuje mi zbog
onoga to radite. I ja sam veoma zahvalna to ste napisali
tako divnu knjigu.
Prolo je vie od petnaest godina od kada sam otvorila
Vau knjigu. Moja suicidalnost se tokom svih ovih godina
promenila, ali Va moto o tome kako je se ne moramo

211

grevito drati, ve pustiti, odrao me svih ovih godina u

ivotu.
Va metod o odlaganju stvari do sledeeg dana bio mi je od
velike pomoi. Bezbroj sam puta, tokom svih tih godina,
odreivala sebi datume i govorila da u tog-i-tog dana
okonati svoj ivot. Kako bi se taj dan pribliio, ili ak i na
sam taj dan, promenila bih miljenje, ili bar otila do
bolnice ili dala do znanja svom terapeutu o tome ta se
dogaa kako bi imali ee susrete tokom tog tekog
perioda.
Iako se jo uvek borim sa depresijom i mislima o
samoubistvu, nastavljam da se odupirem zahvaljujui
Vaem radu.
Hvala to ste mi spasili ivot.
AUTOROVA KONANA OPASKA: itanjem ove knjige
i ovih pisama, nadam se da i ti moe nai naina da da
sebi ivot na poklon.
Iskreno,
Pol Kvinet
TA SU LJUDI REKLI O OVOJ KNJIZI
(iz recenzija sa Amazon.com)
Opta javna dozvola o pravima i obaveza podrazumeva
i pravo na objavljivanje osvrta na knjigu, bilo ovde ili
negde drugde)
Ingram:
Ovo je iskrena, oseajna knjiga za one koji razmiljaju
o tome da se ubiju, kao nain da izau iz situacija u
212

kojima su se nali. Autor poziva na ivot tako to

pomae ljudima da prihvate nesavrenosti u svojim
ivotima, i otvara put za ljubav.
Predivno, 2 maj 2002
Recenzent: itaoc iz Sijetla
Proiveo sam dobrih (zapravo depresivnih) 18 godina
ozbiljno depresivan, sa nekoliko epizoda distimije koje
su ubaene u dobroj meri. Biti iv se esto osea kao
neto najgore...a...samoubistvo je opcija, jedna sa
kojom sam se borio ne ba svakodnevno, ali blizu toga.
Misao o samoubistvu je kao moj blizanac, ako to
moete da razumete, uvek prisutna, prilino umirujua
misao, ali misao za koju bi voleo da nestane to je
razlog to sam i uzeo ovu knjigu.Proitao sam samo
nekoliko poglavlja i...odmah me smirila. Vrlo pomae
kada znamo da neko tamo razume i pokuava da ti
baci spasonosno ue. Smatram da je ovo prsluk za
spasavanje i nadam se da e svako koga boli da je
proita.

Dragoceno, 22 februar 2001

Recenzent: itaoc iz Kalifornije
Ovo je jedna od najoseajnijih knjiga za one koji pate
od bolova zbog mentalnih poremeaja. Ja se ve neko
vreme borim sa depresijom i suicidalnim mislima.
Autorova blagost i briga dozvolili su mi da otvorim
svoje srce kako bih mogao da proitam ovu knjigu do
kraja. Ona je umirujua, a ipak realistina. Kada lutamo
po tami patnje i bola, obino smo slepi i zaboravljamo
213

osnovne injenice koje nam mogu spasiti ivot. Moram

priznati da nisam uvek bio u stanju da savladam svoje
suicidalne misli, ali Samoubistvo, konana odluka
pomae mi da se borim sa boleu. Knjiga stoji pored
mog kreveta. Doktore Kvinet, dok itam Vau knjigu
oseam se kao da sedim u Vaoj kancelariji i sluam
Vae rei. Verujem da je to zbog Vaeg razumevanja i
brige za bolesne. U skoroj budunosti radiu kao
volonter i uestvovau u istraivakom projektu o
depresiji. Jedva ekam Vau buduu knjigu, ne samo
zbog sebe, ve i zbog mnogih drugih koji se bore sa
ivotinjom. Hvala Vam.
Odlina knjiga, 1 Januar 2001
Recenzent: Denet Kiplinger (vidi vie o meni) iz
Kolorada
Radim na psihijatrijskom odelenju gde svakog dana
imamo pacijente sa suicidalnim mislima. Koristimo ovu
knjigu kao obavezno tivo za te pacijente. Povratne
informacije koje dobijamo su odline. Nije se jo desilo
da smo imali nekoga ko nije dobio neto korisno od ove
knjige. Veina pacijenata nosi knjigu kui. I osoblje ita
knjigu i svi mislimo da je to odlina knjiga koja
predstavlja samoubistvo na oseajan, a ipak injenini
nain. Verovano je spasila mnoge ivote. Hvala Pol.
Knjiga za spasavanje ivota koju bi svako trebalo da
ima, 20 mart 2002
Recenzent: Kerol Dekson iz Kanade
Upravo sam zavrila itanje ove knjige i oseam da
moram da je kupim. Ona daje nadu beznadenima i
214

ohrabrenje onima koji su na izmaku snaga i pokuavaju

da preive. Osetila sam vrlo lini kontakt sa autorom i
osetila sam njegovu iskrenu brigu za one koji
pomiljaju da se ubiju. Ova knjiga gaa pravo u metu i
razmatra stvari na jasan i razuman nain.Pomogla mi je
toliko da oseam potrebu da je imam u svojoj linoj
biblioteci.
Recenzent: Kris iz Teksasa.
Proitao sam ovu knjigu pre 8 godina i pitao se da li se
jo moe nai. Bio sam srean kada sam video da moe.
Nadam se da moe uiniti za nekoga isto ono to je
uinila za mene...pomogla mi je da se predomislim.

Knjige koje je napisao Pol Kvinet su:

Savetovanje suicidalnih ljudi: terapije nade
(a o lakim temama)
Pavlovljeva pastrmka: nepotpuna psihologija
svakodnevnog pecanja
Darvinov grge: evolutivna psihologija pecaroa
Lekcije iz pecanja

215

216

217