УВОД

Почеци модерног маркетинга могу се наћи у периоду индустријске револуције

која се одиграла у Великој Британији око 1750, и у Сједињеним Америчким Државама
и Немачкој око 1830. Напредак у производњи и дистрибуцији и миграција
становништва из руралних средина у градске, створили су потенцијал стварање
тржишта великих размера. Пошто су пословни људи тежили да искористе ова тржишта,
институције маркетинга, као што су пропагандни медији и канали за дистрибуцију,
почеле су да расту и да се развијају. На маркетинг се почело гледати као на научно
поље почетком двадесетог века, што је проистекло из курсева који су се бавили
питањима дистрибуције. Курсеви маркетинга у педесетим и шездесетим годинама
двадесетог века били су усредсређени на то како радити, са нагласком на техникама
маркетинга. Данас се више пажња посвећује филозофији маркетинга као начину
пословања, и природи утицаја маркетинга на стејкхолдере и на целокупно друштво.

У узбудљивом пословном свету, успеси и неуспеси су свакодневна појава. У

суштини свих промена лежи маркетинг. Компаније које постижу успех или пропадају
из многих разлога, ту је маркетинг врло често пресудан фактор за исход. То је зато што
је фокус макетинга на купцима и њиховим потребама које се мењају. Ако немате купце,
немате ни посао. Успешне компаније су оне које успевају не само да дођу до купца већ
и да их задрже, тако што су увек упознате са њиховим потребама које се мењају.

Активности компанија се истовремено одражавају и обликују у свету коме

живимо. Готово сваке године појави се неки нови производ или услуга који потпуно
окупира пажњу тржишта и направи изузетан успех. Компанија која је свесна једва
приметних промена које се свакодневно одвијају на тржишту је у предности у односу
на компанију која те промене занемарује. Способност да се предвиди следећа потреба,
и да се адекватно реагује на њу, изазов је пред којим стоји сваки маркетар.

Упркос дугој традицији не постоји гаранција да ће све компаније усвојити маркетинг

оријентацију. Компаније које се оријентишу на маркетинг пре свега фокусирају се на
потребе купаца. Промене се виде као уобичајена појава, а способност прилагођавања
сматра се неопходним за опстанак.

Циљ маркетинга је дугорочно задовољство купаца, а не краткотрајна обмана и

трикови.
 1.Средиште пажње маркетинга
Петер Друцкер, пише следеће: ,, Будући да је сврха пословања да се створе и
задрже купци, оно има само две централне функције – маркетинг и иновацију. Основна
функција маркетинга је да привуче и задржи купце уз остваривање профита.'' (Drucker,
1999). Шта нам ова тврдња говори? Да маркетинг има централну улогу у остваривању
пословног успеха, пошто говори о стварању и задржавању купаца. Неуспех многих
производа, нарочито оних у секторима као што су информационе технологије, често се
приписују чињеници да је недовољно пажње посвећено потребама купаца. Истина је да
је у свету трговине много скупље привући нове купце него задржати постојеће (Jober,
2006). Процењено је да су трошкови привлачења нових купаца до шест пута виши од
трошкова задржавања старих. Из тог разлога, компаније су усредсређене на маркетинг
препознавања важности изграђивања односа са купцима путем обезбеђивања
сатисфакције и важности привлачења нових купаца стварањем додатне вредности.

Према Котлеру маркетинг је друштвени и управљачки процес помоћу кога

појединци и групе – путем стварања, понуде и размене производа од вредности с
другима - добијају оно што им је потребно или што желе (Kotler, 2006).

Гронроос у својој дефиницији маркетинга наглашава важност изградње односа,

у којој каже да је циљ маркетинга да установи, развије и комерцијализује дугорочне
односе са купцима, тако да циљеви заинтересованих страна буду испуњени. Пошто
већину тржишта карактерише оштра конкуренција, ова тврдња указује на потребу да се
надгледа и разуме конкуренција, јер ривали су ти којима ће се купци окренути у
случају да њихове потребе не буду задовољене.

1.1. Маркетинг концепт

Маркетинг концепт може се изразити као ,, остваривање корпоративних циљева

кроз задовољавање потреба купаца боље од конкуренције''.

Из тог разлога активности компаније требало би да буду усредсређене на

обезбеђивање сатисфакције купаца, а не на, рецимо, просту производњу производа.
Остваривање сатисфакције купаца почива на интегрисаним напорима. Одговорност за
примену овог концепта не сноси само одељење за маркетинг већ би требало да свој део
одговорности сносе сви, и одељење за производњу, финансије, истраживање и развој,
инжењеринг, као и друга одељења. И на крају да би се интегрисани напори могли
остварити, менаџмент компаније мора да верује у то да се корпоративни циљеви могу
остварити преко задовољних купаца (слика 1).

Слика 1. Остваривање корпоративних циљева

1.2. Стварање вредности за купце и сатисфакције купаца

Оне компаније које су оријентисане на маркетинг теже да створе вредност за

купце да би их привукле и задржале. Њихова намера је да испоруче изузетну вредност
својим циљним купцима, и, чинећи то, оне примењују маркетинг концепт путем
испуњавања потреба купаца боље од конкуренције. Једна од великих користи која
долази од задовољних купаца је то да они причају другима о својим искуствима, чиме
се даље унапређује продаја. Без обзира на то колико је популаран ваш бренд,
непримењивање маркетинг концепта може да има врло негативне последице на
пословање.

Кључ успеха маркетинга лежи у премашивању вредности коју нуди

конкуренција. Купци доносе одлуке о куповини на основу судова о вредности коју нуде
произвођачи. После куповине неког производа, задовољсто купца зависи од односа
између уочених перформанси тог производа и очекивања купаца. Задовољство купаца
је остварено онда када уочене перформансе задовољавају или превазилазе очекивања.
Очекивања се формирају кроз искуство пре куповине, разговоре са другим људима и
маркетинг активностима произвођача. Компаније не би требало да праве грешку
претераним подизањем очекивања кроз неодмерене пропаганде кампање, пошто то
може да доведе до незадовољства уколико перформансе на задовоље очекивања.

Зарад комерцијалног успеха, потребно је превазићи очекивања на такав начина

да купци буду одушевљени исходом. Да би се разумео концепт сатисфакције купаца,
(Слика 2) помаже у разликовању карактеристика које изазивају незадовољство,
задовољство и одушевљење.

Слика 2. Стварење сатисфакције купаца

Карактеристика одређена као ,,оно чега мора бити'' су оне које су очекиване, па
се оне узимају здраво за готово. На пример, у хотелу гости очекују услугу на рецепцији
и чисту собу. Изостанак ових карактеристика проузрокује љутњу, док њихово
присуство само неутралише незадовољство. Карактеристике подведене под ,,више
значи боље'' могу да преведу задовољство из неутралне зоне у зону позитивног
задовољства. На пример, неодговарање на телефонски позив може да изазове
незадовољство, али брз одговор може да изазове позитивно задовољство или чак
одушевљење (Jober, 2006).
1.2.1. Испорука вредности за купце

Маркетари и маркетинг се непрестано мењају, и нови методи испоруке

вредности – као што је менаџмент односа са купцима се развија.

Одговорност маркетинг менаџера је да обезбеде то да организација испоручи

вредност за купце али док то чине, они се могу служити услугама истраживача,
запослених у продаји, стручњака за комуникацију, пропагандних агенција и стручњака
за малопродају.

1.2.2. Аспекти понашања купаца

Већину одлука о куповини доноси појединац, мада их може донети и група (нпр.
једно домаћинство). Насупрот томе, код ,,организацоних'' куповина, постоје три главна
типа купаца. Најпре имамо индустријско тржиште које се односи на оне компаније које
купују производе и услуге да би производили другу робу или услугу. У индустријску
робу спадају сировине, компоненте и капитална добра, као што су машине за
производњу. Тржиште продаваца обухвата организације које купују производе или
услуге да би их препродали. Компаније које продају робу путем наруџбина поштом,
малопродавци и супермаркети су примери за препродавце.

Да би се разумело понашање ових купаца, потребно је најпре одговорити на

следећа питања (слика 3).
 Слика 3. Разумевање купаца – кључна питања

До одговора на ова питања може се доћи путем личног контакта са купцима, а

све више и путем маркетинга са купцима, а све више и путем маркетинг истраживања.

У већини куповина које обављају организације учествују више од једне особе и

често је за куповину задужена јединица за одлучивање, која се понекад назива и центар
за куповине.

Није неопходно да то тело буде фиксирано оно се може мењати напретком

процеса одлучивања.

Задатак маркетинга је да идентификује и допре до кључних чланова центра

куповине да би их убедио у вредност производа. То може бити тежак задатак, будући
да је чувар улаза још једна од улога у процесу куповине који обавља организација.

Задатак продавца је да нађе особу у јединици за одлучивање која ће заговарати

идеју да се купи одређени производ од добављача. Овој особи требало би дати све
информације које су јој потребне да изађе као победник из расправа које се могу водити
у оквиру јединица за одлучивање.

Маркетинг менаџери морају бити упознати са потребама потрошача и њиховим

проблемима. И из тог разлога могу користити маркетинг истраживања да би проценили
потребе и проблеме купаца. Маркетинг менаџери требало би да буду свесни тога да се
уз помоћ стимулације могу створити потребе. Њихове активности, попут развоја
пропагандних компанија и обучавање продаваца да на прави начин представе
производи, могу довести до стварања потребе за тим производом.

1.3. Маркетинг микс

Кључна активност маркетинга је управљање маркетинг миксом компаније.

Маркетинг микс се састоји из четири главна елемента: производ, цена, промоција и
дистрибуција.Ова четири П су кључне области доношења одлука и представља
најзначајнији аспект примене маркетинг концепта.

Под маркетинг миксом подразумева се одговарајућа комбинација инструмената

који чине понуду предузећа која треба да се базира на информацијама о потребама и
захтевима циљаног тржишта. Инструменти маркетинг микса се третирају као
стратегијске променљиве којима се манипулише да би се остварила диферентна
предност на тржишту.

При комбиновању инструмената мора се водити рачуна о следећим моментима:

- сазнања до којих се долази истраживањем маркетинга важе дотле док важе

друштвени и привредни услови од којих су предузећа полазила,
- није искључено да различита решења доводе до истих резултата јер се
инструменти до извесног степена супституишу,
- треба стално тражити повољније решење и проверавати оно што се сматрало
оптималнм решењем.

Претпоставке стварања оптималне комбинације маркетинг микса су познавање

трошкова и ефеката коришћења појединих инструмената. У основи сваки поједини
инструмент или одговарајућа комбинација задовољавају уколико су трошкови
коришћења нижи од ефеката који се остварују продајом производа на тржишту.
Улагање предузећа у маркетинг микс може бити у форми снижења цена, ако се
претпостави да је коефицијент ценовне еластичности тражње значајан. Свакако
трошкови се манифестују и улагањем у побољшање производа, у давање продајних
услуга (кредита и сл.), улагањем у привредну пропаганду, бонификацијом купцима и
сл. Иако су форме улагања различите и бројне, увек се све може свести на исти
заједнички именитељ - трошкове пословања.

Предузеће може имати на основу искуства установљене стандарде за улагање у

поједине инструменте маркетинг микса. Међутим, сазнање да су трошкови при
коришћењу једног инструмента у оквиру стандарда не значи често да се он ефикасно
користи од стране предузећа. За сваку количину реализованих производа предузеће има
одређене трошкове. Предузеће настоји да нађе комбинацију маркетинг микса са
минималним трошковима. Сама комбинација је условљена с једне стране
преференцијама купаца, а са друге стране могућностима предузећа. Ретки су случајеви
да је комбинација маркетинг микса и код два предузећа из исте групације идентична.

Улагања у маркетинг микс су различита како по апсолутном износу, тако и

ефикасности сваког уложеног динара. Не потцењујући сложеност одлучивања о
апсолутном износу улагања у маркетинг микс, сложеније је извршити расподелу
улагања на поједине инструменте.
1.3.1.Производ

У маркетингу се под производом подразумева све оно што може бити предмет
размене: роба, услуга, идеја. Роба је физички ентитет који се може додирнути
(аутомобил, књига, зубна паста и сл.). Услуга је примењена активност људи или опреме
усмерена на људе или предмете да би се остварила купчева корист (услуга превоза
авионом, фризерска услуга, банкарска услуга и сл.).

Идеје укључују концепте, филозофије и сл. (школе, факултети, цркве, политичке

партије и брачна саветовалишта типични су примери организација које своје производе
нуде у форми идеја).

1.3.2. Цена

Јединична цена представља оно што компанија добија за производ или услугу
коју промовише, она је кључни елемент маркетинг микса. Сви други елементи
представљају трошкове – на пример, трошкови дизајнирања, оглашавања и запослених
у продаји, транспорт и дистрибуција. Маркетари, стога, треба врло јасно поставе
циљеве и методе формирање цена, и факторе који утичу на одређивање цене, они
такође морају да узму у обзир неопходност давања попуста и олакшица у неким
трансакцијама (Hart, 2003).

1.3.3. Промоција

Одлуке треба доносити узимајући у обзир промотивни микс: оглашавање, лична

продаја, унапређење продаје, однос с јавношћу, директни маркетинг и Интернет
маркетинг.

1.3.4. Дистрибуција

Аспекти дистрибуције тичу се оних одлика које се односе на дистрибуционе

канале који ће бити коришћени и њихов менаџмент, локација продајних објеката, метод
транспорта, и ниво залиха који треба одржавати. Циљ је да се омогући да производи и
услуге буду доступни у одговарајућој мери, у право време и на правом месту.
 2.Улога руководства маркетинга
Улога руководства маркетингом је да се искористе све повољности у средини и
превазиђу све баријере да би дошло до успешне размене. Претпоставка успеха је
изналажење такве понуде (комбинације инструмената маркетинг микса која ће изазвати
очекивано реаговање тржишта). Инструменти се морају комбиновати на начин да
заједнички дају већи ефекат него што би био прости збир појединачних.

Постоји схватање да комбиновањем инструмената руководство маркетингом

остварује два различита али уско повезана задатка: комуникациони и оперативни.
Комуникациони задатак значи пренети потрошачима релевантност производа за
њихове потребе и преференције. Оперативни задаци се односе на отклањање баријера
размени тако да потрошачи који сагледавају производ као нешто што је у стању да
задовољи њихове потребе и преференције могу да се ангажују у трансакцији са
минимумом напора. Пет типова трансакционих баријера су: место (прибављивост
производа), време (расположивост производа), власништво (коришћење), перцепција
(идентификовање или препознавање производа) и вредност (диферентна корисност -
потрошач оцењује вредност производа са становишта износа који је спреман да плати
цену производа).

Оперативни задаци се морају обавити на координиран начин. Потребно је при

томе полазити како од потенцијала предузећа тако и од стања средине, потреба и
преференција потрошача. У управљању маркетингом као пословном функцијом мора се
уважавати концепт синергије - понуда предузећа (комбинација инструмената
маркетинга) треба да се посматра као систем који комбинује делове који су у
међусобној динамичкој интеракцији. Позитивна синергија се остварује у одговарајућим
комбинацијама инструмената маркетинга у понуди води додатној ефективности или
ефикасности или обе. Негативна синергија се остварује када комбинација инструмената
у понуди даје заједнички резултат који даје мање ефективан и ефикасан маркетинг
оутпут, него што би он био простим збиром инструмената. Неутрална синергија
постоји када комбинација инструмената у понуди не доводи до заједничког ефекта који
утиче на маркетинг оутпут односно остварење циљева пословања.
 При комбиновању инструмената маркетинга у понуди руководство маркетинга
треба да користи два принципа: конзистентности и комплементарности. Принцип
комплементарности захтева да свака одлука, или инструменти о одлуци о маркетинг
миксу ојачавају друге инструменте. Принцип конзистентности захтева да сваки
инструмент рефлектује намеравану целину, односно, усклађују је, са циљевима који се
желе остваре на тржишту или делу тржишта.

Захтев конзистентности + захтев комплементарности → синергија.

Да би маркетинг као пословна функција могао успешно да обави интегратину

улогу потребно је, пре свега, да се обезбеди координација међу активностима
маркетинга. Некоординираност маркетинг активности често је један од главних узрока
дисатисфакције потрошача што се неповољно одражава на резултате пословања и
позицију предузећа у привреди и друштву. Једном када је обезбеђена координација
свих маркетинг активности лакше је применити други аспект концепта интегралног
маркетинга - координацију са осталим пословним функцијама да се обезбеди раст и
развој предузећа. Координација међу пословним функцијама је такозвана хоризонтална
координација.

Хоризонтална координација треба да обезбеди превазилажење конфликата међу

пословним функцијама који су проузроковани у основи различитим гледањем на место
и улогу предузећа у привреди, као и на приоритет појединих фактора који доприноси
пословном успеху предузећа. Интегративна улога маркетинга треба да омогући и се све
пословне функције директно ставе у ситуацију да своју активност оцењују становишта
блиском маркетингу - даје задовољење потреба грађана као потрошач привреде и
друштва уз остварење добити основни циљ пословања.

Процес диференцијације пословних функција поред позитивних страна имао је

последицу да свака пословна функција има своје идеје и гледање на начине ка да се
остваре активности функције тако и предузећа као целине. Што је процес
диференцирања пословних функција већи то је теже остварити координацију између
њих. Услов да се остваре добре стране како поделе рада (диференцијације) тако и
њихови обједињавања (интеграције) је добар систем комуницирања као проверено
добар начин да се у предузећу оствари потребна координација пословних функција.
 3.Пројекат Андрићград
Вишеград је град у источној Босни и Херцеговини, налази се на реци Дрини у
ентитету Републике Српске. У граду се налази мост Мехмед-паше Соколовића, који
припада УНЕСЦО-овој листи светске културне баштине, а постао је још више познат
када je нобеловац Иво Андрић написао роман „На Дрини ћуприја“. Поред ћуприје у
Вишеграду се налази и бања „Вилина Влас“ која својом водом која има лековита
својста привлачи велики број гостију.

У близини Вишеграда се налазе: Национални парк „Тара“, Златибор, Мећавник,

Шарганска осмица, Национални парк Сутјеска и кањон реке Таре, што га чини
примамљивим за многобројне туристе.

Андрићград је туристички, културни, административни и едукативни комплекс

сештен у Вишеграду, на полуострву између река Дрине и Рзава, на неких 300 метара од
вишеградске ћуприје. Андрићград је настао као идеја проф. Кустурице о каменом
средњовековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића, а
такође је направљен у његову част. То је уствари визија како је Вишеград могао
изгледати да га нису заобишли ренесанса и остали историјски периоди. У
архитектонском погледу сам град је мешавина различитих епоха и стилова који су је
смењивали кроз историју овог подручија: византијски стил, отомански период,
ренесанса, класицизам. Током шетње кроз главну улицу-корзо посетиоци могу да се
врате у прошлост: „она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са
отоманским периодом и Византијом“

Андрићград тренутно има 70 смештајних јединица са укупно 160 лежајева, ове

године се отвара хотел са додатних 54 смештајне јединице.

Неки од главних објеката Андрићграда су: Андрићев институт са центром за

словенске језике, Факултет лијепих уметности, градска кућа, ренесансно позориште,
мултиплеx „Доли Бел“ и многи други објекти.

Каменград је промотивни пројекат Републике Српске. Идеја за пројекат је

потекла из разговора Милорада Додика и Емира Кустурице 30. новембра 2009. у
Бањалуци, чиме је замишљено да Каменград у Вишеграду буде верзија Дрвенграда у
Мокрој Гори, те његова туристичка атракција и „синоним за кулутуру и уметност
Српске“. Дрвенград је удаљен око 20 km од Вишеграда. Идејни концепт Каменграда је
замисао Емира Кустурице.

Каменград се простире на 14.000 m², односно 1,75 хектара на локацији Ушће

које се налази на самом ушћу река Дрина и Рзав уз обалу у Вишеграду. Сам пројекат ће
кошта између 20 и 25 милиона КМ. Према пројекту, на простору Каменграда ће се
налазити више од 50 камених кућа, централна црква, позориште и пијаца, затим
продавнице, механе, и марина за пристанак пловних објеката на Дрини. Здања ће бити
грађена од модерног материјала а обложена каменом из напуштених кућа по
Херцеговини, тако да ће Каменград изгледом да подсећа на Требиње.

Пројекат Каменград је представљен 28. фебруара 2011. у Вишеграду. Почетак

радова на изградњи Каменграда је обележен на Видовдан 2011, а предвиђено је и да
Каменград буде главна локација за снимање играног филма „На Дрини ћуприја“ који ће
финансирати Република Српска, а режирати Емир Кустурица.

Церомонија почетка изградње „Андрићграда“ је одржана на Видовдан 28. јуна

2011. године.

Иако је сама изградња почела на Видовдан, камен-темељац су 19. јула 2011.

заједно положили председник Републике Српске Милорад Додик и српски режисер
Емир Кустурица. У темеље су положене флаше са маслиновим уљем и поруком: Камен
темељац за позориште, градску кућу и мултиплекс Чича Илија Станојевић, љета
господњег 2011. положише председник Републике Српске Милорад Додик и режисер
Емир Кустурица.

Андрићград је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката. У

Андрићграду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија
лијепих уметности, зграда Андрићеве гимназије, речна марина и пристаниште, хотели,
тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића. У оквиру академије лепих
уметности која ће постојати у Каменграду, радиће Факултет за режиј. Очекује се и да
Србија, а можда и неке друге земље, отворе своје конзулате и почасне конзулате у
Андрићевом граду. 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.
 Слика 4. Андрићев институт

Овде је 2016. основана међународна Академија уметности за школовање

глумаца, редитеља и сродних занимања.

Цркву посвећену Светом цару Лазару и Косовским мученицима, на Видовдан 28.

јуна 2014. године освештао је Патријарх српски Иринеј.

Слика 5. Црква у Андрићграду

Споменик Иви Андрићу

Споменик Иви Андрићу се налази на Тргу Николе Тесле у централном делу

Андрићграда. Споменик који је висок 2,4 метра откривен је на Видовдан 28. јуна 2012.
за време свечаности Обележавања годишњице од почетка изградње Андрић града.
Споменик је настао као реаговање на рушење бисте Иве Андрића у Вишеграду 1991.
Бисту Иве Андрића у Вишеграду су 1. јула 1991. мацолама срушила петорица
муслиманских екстремиста, а затим је бацили у реку Дрину.

Слика 6. Споменик Иву Андрићу

Споменик Петру II Петровић Његошу

Споменик Његошу, налази се на истоименом тргу, испред цркве светог кнеза

Лазара, чувајући леђа Иви Андрићу. Открио га је 29. новембра 2013. године Матија
Бећковић, на свој рођендан уз речи:
 „Добро дошао Господару у град саграђен и због тога да имаш где и код кога
доћи, а чим си дошао, постало је очигледно да си ту одувек и био, да одавде никуд ниси
ни одлазио.”

Споменик је идентичан споменицима у Подгорици и Београду. На постаменту

споменика исписано је: "трагичном јунаку косовске мисли“.

Слика 7. Споменик Петру Петровићу Његошу

 3.1.Туристичка понуда

Ресторан „Златна Моруна“ се налази на капији града, име је добио по

ресторану у Београду у коме су се у своје време окупљали Младобосанци. Ресторан је
националне кухиње, тако да у њему можете пробати најбоља јела из различитих
земаља. Зидове ресторана је осликала уметница Бисенија Терешченко, и они изгледају
изванредно. Ресторан се налази у главној улазној кули Андрићграда а име је добио по
некада чувеној београдској кафани „Златна моруна“, у којој су се прије Првог светског
рата окупљали чланови „Младе Босне“.

Ресторан поседује салу капацитета 44 места, три одвојена сепареа са

капацитетом по 8 места и летњу башту капацитета 40 места. У понуди ресторана су
најукуснија јела домаће, националне и интернационалне кухиње. Врхунски ниво услуге
у љубазно особље учиниће све да Ваш боравак у ресторану учине још пријатнијим.

Ресторан је такође погодан да у прелепом амбијенту организујете разна славља и

свечаности.

Слика 8. Ресторан „Златна Моруна“

 Кафе бар „Гоја„ Налази се у централном диелу Андрићграда, тачније на тргу
Николе Тесле. Располаже капацитетом од 88 седећих места и летњом баштом
капацитета 112 места. Нуди разне врсте алкохолних и безалкохолних пића и топлих
напитака.

Слика 9. Кафе бар „Гоја“

Књижара необичног назива „Или-или“, сваког ко дође први пут, дефинитивно

збуни. Како се у објекту налази широк избор књига и вина, посетиоци закључе да је
због, или књига или вина, књижара и добила назив. То наравно није тачно а у неку
руку, то двоје, је грех и раздвајати. Књижара „Или-или“ добила је име по омиљеној
књизи нашег нобеловца Иве Андрића. Књигу је написао дански теолог, песник и
филозоф Сøрен Киеркегаард. Књижара је интересантна јер поред великог избора књига
(класика, белетристика, дечије литературе..) у понуди има и херцеговачких вина из
манастира Тврдош и винарије Вукоје. Такође има и велики избор ракија.
 Слика 10. Књижара „Или-или“

Пицерија „Парма“ се налази у главној улици Андрићграда. Аутентичан,

занимљив и топао амбијент, у коме је сваки детаљ посебно осмишљен и уникатно
ручно израђен, пружа Вам посебан доживљај и ако само свратите да пијете кафу или
пробате неки од пробраних дезерата.

Слика 11. Пицерија Парма

 Кафе посластичарница „Сецесија“ се налази на Тргу Николе Тесле. Нуди
широк избор домаћих торти и колача. У понуди има и преко 15 врста сладоледа.

Слика 12. Посластичарница Сецесија

Пивница „Код Швејка„ је добила назив по познатом роману Јарослава Хашека

„Доживљаји доброг војника Швејка„. Пивница „Код Швејка“ је за врло кратак период
постала незаобилазно место за излазак и добар провод. Гости могу да уживају у веома
великом избору точеног пива по веома повољним ценама, сјајној музици и атмосфери.
Као и свака пивница, пивница „Код Швејка“ такође нуди веома разноврстан избор
хране која је наменски бирана да се слаже уз добра пива.
 Слика 13. Пивница „Код Швејка„

Ћевабџиница “Касаба” се налази у близини капије у улици Младе Босне у

Андрићграду. Као и други елементи културе, српска кухиња обликована је под
утицајем бројних нација и култура које су прошле овим просторима, тако да се
сусрећемо са укусима оријенталне кухиње, медитерана као и јелима караткеристичним
за средњу Европу.

Као и други елементи културе, српска кухиња обликована је под утицајем

бројних нација и култура које су прошле овим просторима, тако да се сусрећемо са
укусима оријенталне кухиње, медитерана као и јелима караткеристичним за средњу
Европу.

Ентеријер објекта одговара спољашњем изгледу и потпуно се уклапа у концепт

Андрићграда. Боравећи унутра, у простору који красе слике Вишеграда и Андрићграда
урађене у ретро стилу и у бронзи, имате осећај да се налазите у неком прошлом
времену.
 Слика 14. Ћевабџиница “Касаба”

Брод “Лотика“ настао је на градилишту Андрићграда за непуних 5 месеци.

Градили су га адмирал и капетан, отац и син, Ненад и Давор Радовић, људи са
дугогодишњим искуством у поморском саобраћају и бродоградњи, и може се слободно
рећи да су саградили најлепши и најбољи брод који плови Дрином. “Лотика“ је
тренутно највећи пловидбени објекат на Дрини чији је капацитет 65 путника + посада.
Брод је највећи пловни објекат на Дрини и вози низ кањон реке Дрина до Бајине Баште.
Такође од Бајине Баште можете ићи до планине Таре, и Мећавника у Мокрој Гори и
возом са станице у Мокрој Гори да дођете до Вишеграда.
 Слика 15. Лотика

У Галерији се налази око 200 дела најпознатијих сликара Републике Српске,

Федерације Босне и Херцеговине и Србије. Зидове Галерије украшавају слике Миливоја
Унковића, Ратка Лалића, Миливоја Богосављевића, Мерсада Бербера, Сафета Зеца,
Кемала Хромића, Ристе Кипераша, Златка Девића, Борка Мочевића, а ту су и печати
душе сликара Ибрахима Љубојевића и Влада Војиновића.

Мали храм уметничких дела красе и слике великих вредности најчувенијих

сликара које нису за продају.

Туристи, који дођу у Андрићград и посете Галерију, су највише заинтересовани

за мотиве ћуприје на Дрини, медаљона са ликом писца „На Дрини ћуприја“, а у
последње време њихову пажњу привлаче и слике са старим возом „ћиром“ по коме,
поред Мокре Горе, и Вишеград постаје препознатљив.

Галерија је позната и по томе што сарађује са ликовним академијама у Бања

Луци, Требињу и Сарајеву као и Педагошком академијом у Бијељини којој испоручује
опрему за сликарство са свим материјалом за сликање, насталим у њиховој уметничкој
радионици. Овде се могу наћи све врсте рамова за сликање и урамљивање а уметници у
њој могу набавити сликарска платна од памука, јуте и лана, затим све врсте боје и
кистова, терпентиново и ланено уље као и студијске, собне и стоне штафелаје.
 Слика 16. Галерија

Сувенирница Андрићград која се налази у склопу Андрићграда нуди велики

избор традиционалних уникатних сувенира, углавном ручне израде, од раличитих
материјала (дрвета, стакла, витраж керамике) и техника израде.

Заступљени су и одјевни производи, мајице, качкети, шешири, као и

традиционална ношња. Поред тога у понуди су и разне врсте белешки, фото албума,
уникатно ручно рађени накит и акварели.
 Слика 17. Сувенирница Андрићград

Мултиплекс „Доли Бел” у Андрићграду свечано је отворен 05. октобра 2012.

године.

Пратећи савремено доба и прилагођавање филмске индустрије дигиталним

уређајима данашњице, изградили смо 3 биоскопске сале које су опремљене
најсавременијим, дигиталним пројекторима слике и врхунским дигиталним стерео –
сурроунд звучним системима.

На репертоару биоскопа можете погледати филмове водећих светских

компанија, независне и домаће продукције.

По актуелности (светске премијере, премијере са глумцима, …), квалитету

(филмови за публику свих генерација) стојимо раме уз раме са најразвијенијим
светским центрима.
Слика 18. Биоскоп
 ЗАКЉУЧАК
Закључујем да је основна функција маркетинга да привуче и задржи купце уз
остваривање профита. Централна улога маркетинга је да оствари пословни успех.
Компаније које су оријентисане на маркетинг теже да створе вредност за купце да би их
привукле и задржале. Једна од великих користи која долази од задовољних купаца је то
да они причају другима о својим искуствима, чиме се даље унапређује продаја.

Кључ успеха маркетинга лежи у премашивању вредности коју нуди

конкуренција. Купци доносе одлуке о куповини на основу судова о вредности коју нуде
произвођачи. После куповине неког производа, задовољсто купца зависи од односа
између уочених перформанси тог производа и очекивања купаца. Задовољство купаца
је остварено онда када уочене перформансе задовољавају или превазилазе очекивања.
Компаније не би требало да праве грешку претераним подизањем очекивања кроз
неодмерене пропаганде кампање, пошто то може да доведе до незадовољства уколико
перформансе на задовоље очекивања.

Када купац доноси одлуку о куповини задатак маркетинга је да идентификује и

допре до кључних чланова центра куповине да би их убедио у вредност производа.
Убедити купца да донесе одлуку о куповини је тежак задатака, будући да је чувар улаза
још једна од улога у процесу куповине који обавља организација.

Из свих наведених разлога маркетинг менаџери морају бити упознати са

потребама потрошача и њиховим проблемима. И из тог разлога могу користити
маркетинг истраживања да би проценили потребе и проблеме купаца. Маркетинг
менаџери требало би да буду свесни тога да се уз помоћ стимулације могу створити
потребе. Њихове активности, попут развоја пропагандних компанија и обучавање
продаваца да на прави начин представе производи, могу довести до стварања потребе
за тим производом.

Кључна активност маркетинга је управљање маркетинг миксом компаније.

Уочила сам да се маркетинг микс састоји из четири главна елемента: производ, цена,
промоција и дистрибуција.Ова четири П су кључне области доношења одлука и
представља најзначајнији аспект примене маркетинг концепта.

До сада смо били усредсређени на примену маркетинга у комерцијалном

контексту то јест, употреба од стране компанија за продају производа и услуга. Али
лако се може приметити да маркетинг концепт, присутни су и многим другим
контекстима.

Докази о примени маркетинга могу се пронаћи у образовним институцијама које

се све више руководе тржиштем пошто су демографске промене пооштриле надметање
за студенте, на чији избор све више утиче објављвање табела заснованих на
перформансама. Универзитети реагују осмишљавањем многих логоа и ребрендирањем,
спровођењем промотивних кампања, и таргетирањем нових тржишта као што су
старији студенти и студенти из других земаља широм света.

Однос маркетинга и потреба грађана као потрошача није једноставан – потребно

је правити разлику између потреба, жеља и тражње.
ЛИТЕРАТУРА

Drucker P., The practice of Management, London, 1999.

Hart S., Marfi Dž., Robna marka, Clio, Beograd, 2003.

Jober D., Osnovi marketinga, Data Status, Beograd, 2006.

Kotler F., Marketing menagment, Data Status, Beograd, 2006.