ИСПИТНА ПИТАЊА ВЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

1. Основни елементи комуникационог процеса су:

a) пошиљалац (енкодер), прималац (декодер), порука
b) пошиљалац (енкодер), прималац (декодер), порука, канали, фидбек
(повратна информација), перцепција
c) пошиљалац (енкодер), прималац (декодер), канали, фидбек (повратна
информација), перцепција

2. Feedbeck комуникационог процеса је:

a) одговор пошиљаоца на поруку примаоца
b) одговор примаоца на поруку пошиљаоца
c) договор између примаоца и пошиљаоца

3. Учесници комуникације су:

a) комуникатор, реципијент, порука
b) кодирање, енкодирање, декодирање
c) стране, инструменти, функције

4. Типови комуникације су:

a) комуникатор, реципијент, порука
b) интраперсонална, интерперсонална, групна, масовна
c) кодирање, енкодирање, декодирање

5. Особа или организација која шаље поруку другој особи, групи људи или масовном
аудиторијуму је:
a) комуникациони канал
b) реципијент
c) комуникатор

6. Страна која прима поруку од комуникатора је:

a) комуникатор
b) комуникациони канал
c) реципијент

7. Начин, простор, средства и медији преко којих порука тече од пошиљаоца ка примаоцу
је:
a) комуникатор
b) реципијент
c) комуникациони канал

8. Реакција реципијента, његов одговор је:

a) комуникатор
b) комуникациони канал
c) повратна информација

1
9. Процес састављања, креирања поруке (или повратне информације) путем одређених
симбола како би се она доставила другој страни у комуникацији је:
a) енкодирање
b) декодирање
c) кодирање

10. Процес упућивања (слања, отпреме) опредељене и кодиране поруке (или повратне
информације) је:
a) енкодирање
b) декодирање
c) кодирање

11. Процес примања и тумачења поруке (или повратне информације) је:

a) енкодирање
b) декодирање
c) кодирање

12. Основни принципи успешне комуникације захтевају да особа:

a) познаје језик, има интеракцијске вештине, има културно знање
b) познаје вештине вербалне и невербалне комуникације
c) има невероватан радни учинак, поштовање, да је харизматична

13. Први преглед лекара се састоји из:

a) почетак интервјуа, прикупљање информација, физикални преглед,
објашњавање и план испитивања и завршетак интервјуа
b) узимање анамнестичких података
c) успостављање односа лекар-пацијент

14. У отвореној комуникацији са пацијентом лекар:

a) дозвољава пацијенту да изнесе све своје тегобе, не прекидајући га
b) повремено, сумира податке са циљем да потврди да је пацијент разумео
излагање лекара
c) поставља пацијенту питања само од интереса за његову болест

15. У комуникацији са пацијентом лекар:

a) користи стручну терминологију, без обзира да ли га пацијент разуме
b) користи жаргонске изразе како би га пацијент боље разумео
c) користи концизан, лако разумљив језик, избегава или објашњава
жаргонске изразе

16. На крају сваког прегледа лекар:

a) даје пацијенту писмен налаз о прегледу, те не мора да му даје и усмена
објашњења
b) каже сестри да пацијенту да информације о плану даљег лечења

2
 c) сумира садржај и укратко пацијенту разјашњава план лечења

17. У комуникацији са пацијентом лекар треба да:

a) користи медицинске изразе
b) избегава медицинске изразе
c) користи жаргонске изразе

18. У комуникацији са пацијентом лекар треба да:

a) говори полако, користи медицинску терминологију
b) говори полако, избегава поштапалице
c) говори брзо, избегава поштапалице

19. У комуникацији са пацијентом,:

a) лекар треба да седи изнад пацијента
b) лекар и пацијент треба да седе у истој равни очију
c) лекар треба да гледа у компјутер

20. Главни циљ комуникације лекара са пацијентом је:

a) да пацијент смањи анксиозност током прегледа
b) изградња односа поверења између пацијента и лекара
c) да лекар добије све информације од пацијента које су му неопходне за
добијање дијагнозе

21. Предности добре комуникације лекара са пацијентом су да:

a) лекар добије све информације од пацијента које су му неопходне за
добијање дијагнозе без обзира да ли је пацијент смањио анксиозност
током прегледа
b) да се изгради однос поверења између пацијента и лекара
c) лекар добије све информације од пацијента које су му неопходне за
добијање дијагнозе и да пацијент смањи анксиозност током прегледа

22. У сетингу, комуникација лекар-пацијент укључује:

a) Одржавање напетости све време разговора
b) Одржавање разговора све време прегледа
c) Одржавање контакта очима све време разговора

23. СОЛЕР позиција значи:

a) Седи окренут лицем према пацијенту, под углом
b) Отворен став (непрекрштене руке и ноге)
c) Линија тела је нагнута према пацијенту
d) Ефикасно одржавање контакта очима
e) Релаксирано (опуштено) држање

24. У комуникацији лекар пацијент треба:

a) говорити јасно, језиком који пацијент разуме, не журити у разговору
3
 b) говорити гласно, језиком који пацијент разуме, журити у разговору
c) говорити јасно, жаргонским језиком који пацијент разуме, не журити у
разговору

25. Пацијенти се најчешће жале да:

a) лекари желе да их слушају, да показују емоционалну топлину и да
добијају потребне информације од својих лекара
b) лекари не желе да их слушају, да показују емоционалну хладноћу и да
добијају потребне информације од својих лекара
c) лекари не желе да их слушају, да показују емоционалну хладноћу и да не
добијају потребне информације од својих лекара

26. Проблеми комуникације лекар-пацијент, на страни лекара (заокружити нетачно):

a) недостатак емпатије, културолошке разлике или језичка баријера
b) лекар прича о себи и наводи личне примере или попуњава време
причањем о својим темама
c) предуго време које лекари посвећују пацијенту током прегледа
d) претерана очекивања пацијената везана за њихове упорне захтеве да им
лекар препише лекове које они сами бирају

27. Шта лекар треба да избегава у комуникацији са пацијентом (заокружити нетачно):

a) разлике у ставовима у вези лечења
b) лекар сме да упада пацијенту у реч, да му отима речи пацијенту
c) лекар не сме да претпоставља да зна шта пацијент жели да каже, не сме да
завршава мисли пацијента
d) лекар треба да избегава да пред пацијентом листа књигу да би сазнао о
нејасном стању болести свог пацијента, користи компјутер да би добио
информације о болести, консултује другог лекара за савет

28. Управљање емоцијама подразумева:

a) способност да једна особа посматра ствари из позиције свог саговорника
(емпатија), да разуме његове емоционалне потребе, бриге и жеље и да у
складу са тим сазнањима прави интелигентне потезе
b) способност да једна особа посматра ствари из позиције свог саговорника
(емпатија), да не разуме његове емоционалне потребе, бриге и жеље и да у
складу са тим сазнањима прави интелигентне потезе
c) способност да једна особа посматра ствари из позиције свог саговорника
(емпатија), да разуме његове емоционалне потребе, бриге и жеље и да у
складу са тим сазнањима прави погрешне потезе

29. Емпатија значи да:

a) лекар показује саосећање, да се може ставити у положај пацијента
b) лекар се претвара да разуме пацијента
c) лекару је жао пацијента

4
30. Симпатија показује да:
a) лекару је жао пацијента - све је то добронамерно, али му није од велике
помоћи у саветовању. Изражавајући симпатију особи може оставити
осећај да су се људи сажалили на њега, или да им их је жао, што може
створити осећај инфериорности и немоћи
b) лекар се претвара да разуме пацијента
c) лекар показује саосећање, да се може ставити у положај пацијента

31. Током разговора, лекар пацијента треба да:

a) гледа у лице (никако у екран компјутера) и све време треба да одржава
контакт очима
b) гледа у екран компјутера, никако у лице, и све време треба да одржава
контакт очима
c) гледа у лице (никако у екран компјутера) и све време не треба да одржава
контакт очима

32. Контакт очима са пацијентом је нарочито важан:

a) током разговора, за време физиокалног прегледа
b) на крају разговора, пред излазак пацијента из просторије за преглед
c) на почетку разговора, након уласка пацијента у просторију за преглед

33. Лекар пацијенту поставља питања ради бољег разјашњења основне теме разговора, при
том кроз разговор лекар треба да:
a) покаже пацијенту да не разуме његову причу
b) покаже пацијенту да разуме његову причу
c) не покаже пацијенту да разуме његову причу

34. Пацијенту треба дати повратну информацију:

a) не само да пацијент покаже да је разумео, него и да не може да чује и не
разуме значење своје приче
b) не само да пацијент покаже да није разумео, него и да може да чује и
разуме значење своје приче
c) не само да пацијент покаже да је разумео, него и да може да чује и разуме
значење своје приче

35. У вербалној комуникацији лекар треба да буде:

a) дискретан, рационалан, селективан
b) конкретан, концизан, конструктиван
c) емпатичан, симпатичан, догматичан

5
36. Вештина примања повратних информација значи:
a) Лекар треба најпре да провери како је пацијент разумео повратне
информације које су лекару упућене, и уколико осећа потребу, тек онда да
реагује на њих. Треба да конструктивно прихвати повратне информације,
да се фокусира на њихов некористан део

b) Лекар треба најпре да провери како је пацијент разумео повратне

информације које су лекару упућене, и уколико осећа потребу, тек онда да
реагује на њих. Треба да конструктивно прихвати повратне информације,
да се фокусира на њихов користан део
c) Лекар треба најпре да провери како је пацијент разумео повратне
информације које су лекару упућене, и уколико осећа потребу, тек онда да
реагује на њих. Треба да деструктивно прихвати повратне информације,
да се фокусира на њихов користан део

37. Асертивна особа:

a) безобзирно изражава своје мишљење, осећања и уверења, на начин који
социјално није адекватан и угрожава права и вредност других
b) уздржано изражава своје мишљење, осећања и уверења, на начин који је
социјално адекватан и не угрожава права и вредност других
c) несметано изражава своје мишљење, осећања и уверења, на начин који је
социјално адекватан и не угрожава права и вредност других

38. Формула за састављање ЈА поруке:

a) поступак пацијента – реакција лекара на поступак пацијента – предлог
поступка који води ка нежељеном исходу
b) предлог поступка пацијента – реакција лекара на поступак пацијента –
поступак који води ка жељеном исходу
c) поступак пацијента – реакција лекара на поступак пацијента – предлог
поступка који води ка жељеном исходу

39. Техника ''отварања'' (асертивност) значи да су саговорници две:

a) блиске и равноправне особе, које слободно, без страха од последица,
изражавају како позитивна тако и негативна осећања у односу на
доживљавање неке проблематичне ситуације
b) особе у неком дијалошком сукобу од којих једна привремено "прекида
игру", без упуштања у расправу
c) особе које уместо аутоматизованих реакција (контранапад или бекство)
које се јављају у највећем броју случајева, једна од њих упитним
реченицама принуди критичара да јасно и прецизно открије шта је заправо
прави предмет његове критике

6
40. Техника ''тајма аута'' (асертивност) значи да су саговорници две:
a) блиске и равноправне особе, које слободно, без страха од последица,
изражавају како позитивна тако и негативна осећања у односу на
доживљавање неке проблематичне ситуације
b) особе у неком дијалошком сукобу од којих једна привремено "прекида
игру", без упуштања у расправу
c) особе које уместо аутоматизованих реакција (контранапад или бекство)
које се јављају у највећем броју случајева, једна од њих упитним
реченицама принуди критичара да јасно и прецизно открије шта је заправо
прави предмет његове критике

41. Техника ''враћања лопте'' (асертивност) значи да су саговорници две:

a) блиске и равноправне особе, које слободно, без страха од последица,
изражавају како позитивна тако и негативна осећања у односу на
доживљавање неке проблематичне ситуације
b) особе у неком дијалошком сукобу од којих једна привремено "прекида
игру", без упуштања у расправу
c) особе које уместо аутоматизованих реакција (контранапад или бекство)
које се јављају у највећем броју случајева, једна од њих упитним
реченицама принуди другу особу (критичара) да јасно и прецизно открије
шта је заправо прави предмет његове критике

42. ''Техника покварене плоче'' значи да једна особа:

a) упорно, доследно, без објашњења и продубљивања проблема захтева да јој
друга особа омогући остварење свог права
b) упорно, доследно, са објашњењем и продубљивањем проблема захтева да
јој друга особа омогући остварење свог права
c) упорно, доследно, без објашњења и продубљивања проблема не захтева да
јој друга особа омогући остварење свог права

43. У невербалној комуникацији додир користити:

a) тек када се укаже потреба за додиром у току разговора
b) увек када се укаже потреба за додиром у току разговора
c) тек када не знате шта да кажете у току разговора

44. Модел ''5 П'' укључује:

a) препознати и прихватити емоције, поштовање и подршка пацијента,
поставити се у улогу пацијента
b) препознати и признати емоције, поштовање и подршка пацијента,
поставити се у улогу пацијента
c) препознати и прихватити емоције, поштовање и помоћ пацијенту,
поставити се у улогу пацијента
7
45. Социјална интелигенција је:
a) надареност, оштроумност, природна способност правилног расуђивања
као и способност сналажења у новонасталим ситуацијама на основу
претходно стеченог искуства
b) способност да се разумеју други људи, да се са њима успешно
комуницира, да се у односима са другим људима понаша зрело и мудро
c) способност препознавања осећања, њиховог јасног дефинисања,
разумевања, способности контролисања и коришћења за изражавање
мисли

46. Емоционална интелигенција је:

a) надареност, оштроумност, природна способност правилног расуђивања
као и способност сналажења у новонасталим ситуацијама на основу
претходно стеченог искуства
b) способност да се разумеју други људи, да се са њима успешно
комуницира, да се у односима са другим људима понаша зрело и мудро
c) способност препознавања осећања, њиховог јасног дефинисања,
разумевања, способности контролисања и коришћења за изражавање
мисли

47. Главни старетељ оболелом је најчешће:

a) брачни партнер
b) деца
c) пријатељ или рођак

48. Препознавање симптома болести у вези је са:

a) индивидуалним разликама у погледу осетљивости на бол и друге телесне
промене
b) социокултуралним разликама, срединским или ситуационим факторима,
првенствено пажњом коју пацијенти имају у свом окружењу у којем живе
c) срединским или ситуационим факторима у погледу осетљивости на бол и
друге телесне промене

49. Доживљавање симптома у вези је са:

a) социокултуралним разликама, срединским или ситуационим факторима,
првенствено пажњом коју пацијенти имају у свом окружењу у којем живе
b) индивидуалним разликама у погледу осетљивости на бол и друге телесне
промене
c) срединским или ситуационим факторима у погледу осетљивости на бол и
друге телесне промене

50. Тражење стручне помоћи у вези је са:

8
 a) социокултуралним разликама, срединским или ситуационим факторима,
првенствено пажњом коју пацијенти имају у свом окружењу у којем живе
b) степеном патње
c) срединским или ситуационим факторима у погледу осетљивости на бол и
друге телесне промене

51. Синдром сагоревања на раду се јавља код:

a) анксиозних особа
b) тзв. "нормалних" особа, без постојања ранијих психичких сметњи
c) депресивних особа

52. У комуникацији са пацијентом који је слабије комуникативан лекар треба да

a) покуша да разуме основне разлоге за такво његово понашање и да
прилагоди свој стил комуникације према овом пацијенту како би се
комуникација покренула и успешно одвијала
b) нема времена да покуша да разуме основне разлоге за такво његово
понашање и да прилагоди свој стил комуникације према овом пацијенту
како би се комуникација покренула и успешно одвијала
c) одложи преглед са овим пацијентом док пацијент не промени своје
понашање и прилагоди свој стил комуникације према лекару како би се
комуникација покренула и успешно одвијала

53. У комуникацији са уплашеним пацијентом лекар треба да

a) нема времена да покуша да разуме основне разлоге за такво његово
понашање и да прилагоди свој стил комуникације према овом пацијенту
како би се комуникација покренула и успешно одвијала
b) одложи преглед са овим пацијентом док пацијент не промени своје
понашање и прилагоди свој стил комуникације према лекару како би се
комуникација покренула и успешно одвијала
c) покуша да са пацијентом разговара о могућим узроцима страха и да
утврди да ли је у питању страх од болести или страх од лекара и сл. Не
сме се критиковати одлука пацијента да избегава долазак на преглед због
страха од лекара или страхa од прегледа.

54. У комуникацији са манипулативним пацијентом лекар треба да

a) нема времена да покуша да разуме основне разлоге за такво његово
понашање и да прилагоди свој стил комуникације према овом пацијенту
како би се комуникација покренула и успешно одвијала
b) одложи преглед са овим пацијентом док пацијент не промени своје
понашање и прилагоди свој стил комуникације према лекару како би се
комуникација покренула и успешно одвијала
c) мирно препозна своја контратрансферна осећања када се ради о овој врсти
пацијента и да му не дозволи да емоције надвладају над њим, јер
манипулативни пацијент једва чека да се медицинско особље упусти у
препирку са њим

9
55. У комуникацији са агресивним пацијентом користити тзв.
a) ''позитивни језик''
b) ''негативни језик''
c) ''жаргонски језик''

56. У контакту са агитираним пацијентом:

a) избегавати физички контакт
b) приближити се пацијенту
c) пружити му руку у знак поздрава

57. У контакту са агитираним пацијентом:

a) никада не пружати руку у знак поздрава
b) увеке пружити руку у знак поздрава
c) треба га ухватити за раме

58. У контакту са агитираним пацијентом за медициснко особље је важно да:

a) увек мора постојати могућност лаког напуштања просторије
b) не мора постојати могућност лаког напуштања просторије
c) никад не мора постојати могућност лаког напуштања просторије

59. При примопредаји дежурства користи се техника комуникације:

a)
СБАР
b) СОЛЕР
c) СПИКЕР

60. Информације које пацијенти треба да добију приликом ХИВ саветовања су намењени:
a) особама оба пола у вези са ефикасним коришћењем кондома
b) само хомосексуалцима (мушкарце и жене)
c) само особама у браку

61. При узимању анамнестичких података болести од пацијента:

a) на сексуалне проблеме се гледа као на нормалан део спектра проблема
разговара пацијента са доктором
b) пацијенту не треба постављати питања везана за сексуални живот
c) пацијенту треба постављати питања везана за сексуални живот само
уколико има сексуалне проблеме

62. При узимању анамнестичких података од пацијента о историји сексуалног живота лекар
треба да пацијнету поставља питања о:
a) његовим сексуалним активностима, не о начину живота
b) његовом начину живота, не о сексуалним активностима
c) пацијенту треба да суди

63. При узимању анамнестичких података о историји сексуалног живота:

10
 a) са пацијентом са ХИВ-ом треба разговарати, не судити му
b) са пацијентом са ХИВ-ом треба разговарати и осуђивати га
c) са пацијентом са ХИВ-ом не треба ни разговарати

64. Комуникацију ''4 Е'' у хирургији чини:

a) емоционалност, ефикасност, емпатија, евалуација
b) експедитивност, емпатија, едукација, евидентирање
c) експедитивност, ефикасност, емпатија едукација

65. Разговор са хируршким пацијентом завршити:

a) увек у позитивном тону, са очекивањем доброг оперативног исхода.
Завршити преглед на начин који даје пацијентима наду да је могуће
затражити помоћ и удругим медицинским дисциплинама
b) увек у позитивном тону, са очекивањем доброг оперативног исхода.
Завршити преглед на начин који даје пацијентима наду да је хирургија
моћна медицинска дисциплина
c) увек у негативном тону, са очекивањем доброг оперативног исхода.
Завршити преглед на начин који даје пацијентима наду да хирургија није
моћна медицинска дисциплина

66. Добру комуникацију са онколошким пацијентом отежава:

a) често мењање тима лекара и другог медицинског особља који лечи
болесника
b) често мењање пацијената са којима се налазе у соби
c) често мењање терапије

67. Лоша комуникација лекар-пацијент са онколошким пацијентом има негативне

последице за пацијента у вези са:
a) исходом болести, укључујући и незадовољство пажњом коју му указује
лекар, нетачним разумевањем болести и прогнозом болести што има
за последицу неповерење у лкара.
b) често мењање тима лекара и другог медицинског особља који лечи
болесника
c) често мењање терапије

68. Лекари у комуникацији са онколошким пацијентом треба да се :

a) залажу за пацијента и за јачање реалне наде у његово лечење
b) залажу за пацијента и да му дају лажну наду
c) не залажу за пацијента, јер нема наде за његово излечење

69. Лекари који признају да су недовољно обучени у комуникацији и менаџерским

вештинама, што је главни фактор који доприноси њиховом стресу, недостатку
задовољства послом и има за последицу настанак burnout-a, раде са:
a) депресивним пацијентом
b) онколошким пацијентом

11
 c) анксиозним пацијентом

70. Лекару је тешко да пацијенту саопшти лошу вест:

a) јер не зна ништа о прогнози тешке болести
b) због неспремности да се промени постојећи однос лекар-пацијент
c) јер не зна да се супродстави реакцији пацијента на лошу вест

71. Пацијенту лошу вест саопштити:

a) на крају радног времена
b) рано ујутро
c) увече пред спавање

72. Пацијенту лошу вест саопштити:

a) у лекарској соби
b) пред тимом лекара
c) на ходнику

73. При саопштавању лоше вести лекар треба да гледа:

a) у историју болести, где постоје информације о болести
b) пацијента директно у очи
c) у под или кроз прозор, како се не би суочио са реакцијом пацијента на
лошу вест

74. Пацијенту треба саопштити лошу вест:

a) не
b) да
c) рећи само фамилији, не и пацијенту

75. При саопштавању лоше вести нагласак је на:

a) негативним аспектима болести
b) позитивним аспектима болести
c) обмањивању пацијента

76. Након саопштавања лоше вести лекар:

a) каже пацијенту да оде у своју собу и да се сам у миру суочи са својим
емоцијама
b) одбија да разговара са пацијентом о прогнози болести
c) пита да ли пацијент има да му постави нејасна питања

77. Лошу вест саопштава:

a) лекар
b) породица
c) медицинска сестра
12
78. При саопштавању лоше вести лекар треба да води рачуна:
a) ко, где, када и како да саопшти пацијенту лошу вест
b) не треба да мисли о таквим формалностима
c) да стручним терминима саопшти пацијенту лошу вест

79. У комуникацији са пацијентом у на одељењу палијативне неге нагласак ставити на:

a) квалитет живота и поступно развијати код пацијента свест да мора да
прихвати да има животно ограничавајућу болест
b) квалитет живота и поступно развијати код пацијента свест да не мора да
прихвати да има животно ограничавајућу болест
c) квантитет живота и поступно развијати код пацијента свест да мора да
прихвати да има животно ограничавајућу болест

80. У комуникацији са пацијентом у терминалној фази болести саветује се:

a) затворена дискусија о смрти
b) отворена дискусија о смрти
c) отворена дискусија о животу

81. У комуникацији са пацијентом у терминалној фази болести треба:

a) дати лажну наду пацијнету
b) бити поштен, искрен, дати информације на директан начин
c) прикрити здравствено стање

82. У комуникацији са пацијентом у терминалној фази болести балансирати између:

a) емпатије и поштења
b) симптије и поштења
c) страха од смрти и уверења да увек има наде за пацијента

83. У комуникацији са психијатријским пацијентом код психијатра постоји:

a) терапијска употреба себе
b) терапијска употреба пацијента
c) терапијска злоупотреба себе

84. У комуникацији са психијатријским пацијентом најбоље и највише терапијски што

лекар треба да уради је да:
a) мање говори, а више да слуша
b) ћути
c) мање да слуша, а више да говори

85. У комуникацији са психијатријским пацијентом лекар:

a) треба да се ишчуђава када пацијент говори о стварима у које лекар тешко
може да поверује, на пример, да су гласови упућени пацијенту или да
пацијент може урадити одређене ствари

13
 b) не сме да се ишчуђава пацијенту који говори о стварима у које тешко може
да поверује, на пример, да су гласови упућени пацијенту или да пацијент
може урадити одређене ствари
c) треба да остане равнодушан на пацијентове наводе

86. Додир се може користити у контакту са психијатријским пацијентом као:

a) узнемирујуће средство и/или за разбијање баријере између медицинске
сестре/психијатра и пацијента.
b) умирујуће средство и/или за разбијање баријере између медицинске
сестре/психијатра и пацијента.
c) неутрално средство и/или за разбијање баријере између медицинске
сестре/психијатра и пацијента.

87. У комуникацији са суицидном особом важно је (заокружити нетачно):

a) причати отворено о суициду
b) коментаре везане за суицид дајете врло обазриво
c) Мислити да суицидна особа да је то хтела да уради, једноставно би то и
урадила

88. Став лекара према суицидној особи треба да садржи поруку да:

a) суицид јесте неко решење, али не и једино, посебно не најбоље

b) суицид јесте неко решење и једино, посебно најбоље
c) суицид јесте неко решење, али не и једино, посебно најбоље

89. Особу у високом суицидном ризику:

a) не остављати саму
b) оставити је саму, јер ко прича да ће се убити то неће сигурно ни урадити
c) оставити је саму са својим мислима

90. Ако Вам пацијент каже да треба да држите у тајности његове суицидне намере:
a) обавестите полицију о његовој намери
b) не треба да чувате ову тајну
c) треба да чувате ову тајну

91. У комуникацији са дементном особом особље, породица и старатељи:

a) морају бити флексибилни у својим техникама комуникације,
прилагођавајући своје стратегије да би се прилагодили свакој дементној
особи према степену когнитивног оштећења и у складу са тим и са
његовим потребама
b) не морају прилагођавати своје стратегије да би се прилагодили свакој
дементној особи
c) не морају да комуницирају, јер их особа са деменцијом не препознаје

14
92. Дементној особи је обично потребно:
a) много више времена од просечне особе да одговори на неко постављено
питање
b) много мање времена од просечне особе да одговори на неко постављено
питање
c) исто времена као и просечној особи да одговори на неко постављено
питање

93. У комуникацији са дементном особом:

a) не треба убеђивати или се расправљати са дементном особом, посебно
везано за догађаје за сећања из њихове прошлости
b) треба убеђивати дементну особу или се расправљати са њом, посебно
везано за догађаје за сећања из њихове прошлости
c) треба убеђивати дементну особу или се расправљати са њом само везано
за догађаје за сећања из њихове садашњости

94. У комуникацији са дементном особом:

a) увек треба противречети дементној особи, јер је то једини начин да она
разуме наредбу
b) никада не противречети или се не свађати са дементном особом, јер то
може довести до катастрофалне реакције, као што су викање, плач
c) најбоље је избегавати комуникацију са њом, јер је то једини начин да се
избегну катастрофалне реакције, као што су викање, плач

95. Дементној особи давати увек:

a) позитивне наредбе, а избегавати негативне наредбе
b) негативне наредбе, а избегавати позитивне наредбе
c) не треба трошити драгоцено време на комуникацију са дементном особом

96. Разговор са дементном особом захтева:

a) много више времена него са просечном особом и веће стрпљење док
одговори на постављено питање
b) много мање времена него са просечном особом
c) не треба трошити драгоцено време за комуникацију са дементном особом

97. У контакту са пацијентом предвиђеним за трансплантацију:

a) пружити му неопходне информације о трансплантационом процесу
(процедури, могућим компликацијама, неопходности комплијансе)
b) упознати пацијента са донором органа
c) не треба давати пацијенту било какве информације јер оне могу само
погоршати његово стање

98. У контакту са потенцијалним примаоцем:

15
 a) идентификују се понашања која могу утицати на пострансплатациони ток
(пушење, поремећаји исхране, недовољна физичка активност...) и
злоупотребу психоактивних супстанци
b) процењује се ниво психолошке подршке (породица, посао...)
c) процењују се сепарациони капацитети кандидата

99. У трансплантацији од живих донора код потенцијалних даваоца се процењују:

a) разлог за донацију, однос даваоца и примаоца, донорово знање о самој
процедури, мотивација, могући притисак донора, став значајних особа из
окружења, постојање психосоцијалне подршке
b) здравствено стање пацијента, док су психолошки аспекти трансплантације
органа и ткива неважни
c) само психолошки аспекти трансплантације органа и ткива

100. У комуникацији са породицом потенцијалног кадаверичног донора:

a) комуникација се одвија са члановима породице кадавера (особе којој је
установљена мождана смрт) и који се налазе у специфичном емотивном стању
(шок, туга, неверица, бес, огорчење, љутња...)
b) комуникација се одвија само са члановима породице особе предвиђене за
трансплантацију
c) нема потребе комуницирати са члановима породице кадавера

101. Вештине комуникација пацијента који се лечи од болести зависности у фази опоравка
укључују:
a) асертивност, развијање позитивног унутрашњег разговора, социјални
сигнали, емпатија, невербална комуникација
b) апстиненција, развијање негативног унутрашњег разговора, емоционални
сигнали, симпатија, вербална комуникација
c) асертивност, развијање негативног унутрашњег разговора, социјални
сигнали, симпатија, невербална комуникација

102. Препреке за позитивну комуникацију:

a) ниско самопоштовање, перфекционизам, стид, неискреност, недостатак
граница, агресија/пасивност
b) принудна хоспитализација, апстиненцијални синдром, делиријум
c) асертивност, развијање позитивног унутрашњег разговора, социјални
сигнали, емпатија, невербална комуникација
16
103. Циљ асертивне комуникације код пацијенткиња оболелим од поремећаја исхране је
да се:
a) изразе емоције и потребе на миру, без оптуживања
b) потисну емоције и потребе на миру, без оптуживања
c) изразе емоције и потребе на миру, уз оптуживање

104. Пацијенткиња са поремећајем исхране се лечи код:

a) нутриционисте, хомеопате, јога-инструктора
b) психијатра, психотерапеута и дијетолога
c) гинеколога, интернисте, ендокринолога

105. Комуникација са особама са анорексијом може ићи у два правца:

a) тенденција да се комуницира комбинованом поруком хранитељске
наклоности или се тражи од анорексичне особе да прихвати своја осећања
b) тенденција да се комуницира комбинованом поруком хранитељске
наклоности или се тражи од анорексичне особе да занемари своја осећања
c) тенденција да се комуницира комбинованом поруком хранитељске
анорексичности или се тражи наклоности од особе да занемари своја
осећања

106. Када разговарате са већим бројем људи у групи, старија особа треба да буде:
a) у средини групе, не споља, тако да не буде укључена у разговор
b) средини групе, не споља, тако да буде укључена у разговор
c) споља, не у средини групе, тако да буде укључена у разговор

107. Када разговарате са старом особом:

a) реченице треба да буду дуге и сложене, са фокусом на више тема
b) реченице треба да буду кратке и једноставне, са фокусом на више тема
c) реченице треба да буду кратке и једноставне, са фокусом на једну тему

108. У комуникацији са старом особом најважнији су:

a) хумор и ведрина
b) стрпљење и емпатија
c) мир и срећа

109. Три главна елемента писане комунакације су:

a) експедитивност, тачност и прецизност изражавања
b) Структура, стил, садржај
c) идентификација кључних тачака, чињеница и теме

110. Основна правила писаног пословног комуницирања су:

17
 a) експедитивност, тачност и прецизност изражавања,
административно-техничка обрада, неуредност и естетски преглед писане
поруке
b) експедитивност, тачност и прецизност изражавања,
административно-техничка обрада, уредност и естетски изглед писане
поруке
c) идентификација кључних тачака, чињеница и теме

111. У телефонској комуникацији:

a) одредити време планираног телефонског разговора мислећи на своје време
b) одредити време планираног телефонског разговора мислећи на туђе време
c) одредити време планираног телефонског разговора без обзира на време

112. У електронској комуникацији

a) избегавати фразе и скраћенице које се неформално користе, а које није
препоручљиво слати у пословном имејлу; на крају послати симпатичне
сличице (такозване „смајлије“).
b) користити фразе и скраћенице које се неформално користе, а које је
препоручљиво слати у пословном имејлу; не шаљите симпатичне сличице
(такозване „смајлије“).
c) избегавати фразе и скраћенице које се неформално користе, а које није
препоручљиво слати у пословном имејлу. Не шаљите симпатичне сличице
(такозване „смајлије“).

113. Brain storming је:

a) метод рада у групи када се тражи да се ''излистају'' идеје сваког члана
групе или дају сугестије о појединим проблемима у кратком временском
периоду
b) ''одигравање'' стварне животне ситуације од стране једног или више
чланова групе, док су остали чланови посматрачи и анализатори
ситуације
c) је велика група људи сакупљена да дискутује око неког проблема

114. Групне методе здравственог просвећивања су:

a) рад у великој групи, панел дискусија, животна демонстрација, играње туђе
улоге, кућна посета
b) рад у малој групи, панел дискусија, животна демонстрација, играње туђе
улоге, кућна посета
c) рад у малој групи, панел дискусија, животна демонстрација, играње своје
улоге, кућна посета

18
115. Методе здравственог просвећивања могу бити:
a) научне, ненаучне, популарне
b) индивидуалне, групне, масовне
c) актуелне, савремене, застареле

116. При изради постера:

a) користите више боја са укусом, не користите више од два фонта
b) користите боје штедљиво и са укусом, не користите више од два фонта
c) користите боје штедљиво и са укусом, користите више од два фонта

117. Током презентације, предавач треба да се:

a) фокусира на преношење поруке и да избегава самоанализу
b) фокусира на свој изглед и да избегава самоанализу
c) фокусира на преношење поруке и да користи самоанализу

118. Power point презентација треба да буде направљена тако да:

a) не одвлачи пажњу публике, што значи да сме да буде сувише шарена и
иритирајућа за око, али такође не, ни визуелно досадна
b) одвлачи пажњу публике, што значи да треба да буде сувише шарена и
иритирајућа за око, али такође не, ни визуелно досадна
c) не одвлачи пажњу публике, што значи да не сме да буде сувише шарена и
иритирајућа за око, али такође не, ни визуелно досадна

119. Уколико се користи хумор приликом презентације, користити правило да хумор:

a) не треба бити директно повезан са темом предавања, као и да никада не
правите шалу која може отуђити неког из публике
b) треба бити директно повезан са темом предавања, као и да треба правити
шалу ''ради шале'', која не мора обавезно бити смешна
c) треба бити директно повезан са темом предавања и шала мора бити заиста
смешна; никада не правити шалу која може отуђити неког из публике

120. При презентацији предавач треба да:

a) одржава контакт очима са публиком и подстаћи је да се осећају као да се
обраћате директно њима
a) гледа само у помоћна средства (табла) везана за тренинг
b) гледа упадљиво у некога из публике

121. Немојте ожалошћеној особи (заокружити нетачно):

a) Рећи: „Бог је тако хтео“
b) говорити како треба да се осећа и понаша
c) давати нежељене савете, немојте тврдити да знате како се осећа, и немојте
упоређивати вашу тугу са њеном

19
122. Реакција детета на губитак родитеља:
a) зависи од година живота смрти родитеља
b) не зависи од година живота у којој је дете доживело губитак
c) зависи од година живота у којој је дете доживело губитак

123. Најјача емоција која се примећује након смрти брата или сестре је:
a) осећај кривице, јер су они преживели, што нису спречили смрт брата или
сестре
b) љубав, јер су они преживели, што нису спречили смрт брата или сестре
c) бес, јер су они преживели, што нису спречили смрт брата или сестре

124. Најјача емоција родитеља умрлог детета је:

a) бес, последица беспомоћности, сталног размишљања о неправди
b) љутња, последица беспомоћности, сталног размишљања о неправди
c) туга, последица беспомоћности, сталног размишљања о неправди

125. Пред долазак педијатру:

a) детету треба објаснити разлог одласка лекару
b) дете треба заплашити како би на прегледу било мирно
c) детету не треба објаснити разлог одласка лекару

126. На крају сваког прегледа, лекар-педијатар треба да:

a) пита родитеља детета да ли има да постави неко питање лекару
b) пружи родитељу детета налаз без великог објашњења
c) разговара о општим темема (политика и сл.) са родитељима детета

127. Родитељи су незадовољни педијатрима који::

a) проводе са њима довољно времена, дају им потпуна и јасна објашњења,
понашају се обзирно према детету, љубазни су и брину о својим
пацијентима
b) не проводе са њима довољно времена, одбијају да дају потпуна и јасна
објашњења, понашају се безобзирно према детету, али су љубазни и
брину о својим пацијентима
c) не проводе са њима довољно времена, одбијају да дају потпуна и јасна
објашњења, понашају се безобзирно према детету, нељубазни су и не
брину о својим пацијентима

128. У комуникацији са родитељима детета, лекар:

a) треба да држи дуге говоре о болести детета
b) не сме да игнорише забринутост родитеља
c) стално треба да гледа на сат

129. Комуникацију ''4 Е'' у хирургији чини:

a) емоционалност, ефикасност, емпатија, евалуација
20
 b) експедитивност, емпатија, едукација, евидентирање
c) експедитивност, ефикасност, емпатија едукација

130. Разговор са хируршким пацијентом завршити:

a) увек у позитивном тону, са очекивањем доброг оперативног исхода.
Завршити преглед на начин који даје пацијентима наду да је могуће
затражити помоћ и удругим медицинским дисциплинама
b) увек у позитивном тону, са очекивањем доброг оперативног исхода.
Завршити преглед на начин који даје пацијентима наду да је хирургија
моћна медицинска дисциплина
c) увек у негативном тону, са очекивањем доброг оперативног исхода.
Завршити преглед на начин који даје пацијентима наду да хирургија није
моћна медицинска дисциплина

131. Најважнија ствар у комуникацији са особама са посебним потребама је

a) способност да се саслушају њихсове потребе и не прејудицирају њихови
захтеви
a) способност да се саслушају њихове молбе и не прејудицирају њихови захтеви
b) способност да се саслушају њихове потребе и не прејудицирају њихове молбе

132. Чак и када инвалидност укључује ограничену употребу руке или вештачки уд:
a) сасвим је неприхватљиво да се рукујете при сусрету са пацијентом са посебним
потребама
b) сасвим је неприкладно да се рукујете при сусрету са пацијентом са посебним
потребама
c) сасвим је прихватљиво да се рукујете при сусрету са пацијентом са посебним
потребама

133. Можете понудити да помогнете пацијенту са посебним потребама,

a) али сачекајте да вам она прва затражи помоћ
b) али не треба чекати да вам она прва затражи помоћ
c) али он вам никада неће затражи помоћ

134. Пацијенту са оштећењем слуха:

a) говорите директно у лице, а не преко преводиоца за знаковни језик који може
бити присутан
b) говорите преко преводиоца за знаковни језик који може бити присутан, никако
директно у лице
c) ма шта да говорите он вас не може чути, те треба избегавати комуникацију

135. Пацијента са оштећењем говора:

a) увек се претварајте да га разумете
21
 b) никада се немојте претварати да га разумете; уместо тога, правите се да сте
схватили и омогућите пацијенту да одговори
c) никада се немојте претварати да га разумете; уместо тога, поновите оно што сте
схватили и омогућите пацијенту да одговори

136. У случају гинеколошке операције са ''тешком'' дијагнозом:

a) рећи жени и породици шта се догодило и одговорити на свако њихово
питање и обезбедити породици да добије сву потребну документацију
b) објаснити породици шта се догодило али не одговорити на свако њихово
питање, не треба им дати документацију
c) искључити породицу

137. У случају неонаталног морталитета у току догађаја:

a) омогућити жени/пару да виде и држе новорођенче и тако им омогућити да
тугују
b) онемогућити жену/пар да виде и држе новорођенче и тако их омогућити да
тугују
c) искључити породицу

138. У случају неонаталног морталитета после догађаја:

a) организовати разговор са женом и њеним партнером да би
продискутовали о могућим превентивним мерама у будућности.
b) омогућити жени/пару да виде и држе новорођенче и тако их онемогућити
да тугују
c) искључити породицу

139. У комуникацији са адолесцентом, педијатар мора да буде спреман:

a) да пита и ''тешка питања'', везана за коришћење алкохола или ПАС, однос
према школи
b) да избегава да пита и ''тешка питања'', везана за коришћење алкохола или
ПАС, однос према школи
c) да пита и ''тешка питања'', везана за дозволу за коришћење алкохола или
ПАС, однос према бежању из школе

140. Проблем у комуникацији са адолесцентом може настати када педијатар разговара са

адолесцентом насамо или насамо са његовим родитељима, а да друга страна, било
родитељи или пацијент-адолесцент:.
a) у то није упућен
b) у то је упућен
c) у то је искључен

141. Код рођења детета са сметњама у развоју

a) састанак са родитељима се заказује најраније дан након порођаја, а
најкасније два дана по порођају (не чекајући резултате додатних
дијагностичких поступака)

22
 b) састанак са родитељима се заказује најраније недељу дана након порођаја,
а најкасније два дана по порођају (не чекајући резултате додатних
дијагностичких поступака)
c) састанак са родитељима се заказује најраније дан након порођаја, а
најкасније три дана по порођају (не чекајући резултате додатних
дијагностичких поступака)

142. Код рођења детета са сметњама у развоју:

a) када год је то могуће, потребно је обезбедити да отац остане уз дете чак и
у ситуацијама хитног транспорта у специјалистичку установу
b) када год је то могуће, потребно је обезбедити да мајка остане уз дете чак и
у ситуацијама редовног транспорта у специјалистичку установу
c) када год је то могуће, потребно је обезбедити да мајка остане уз дете чак и
у ситуацијама хитног транспорта у специјалистичку установу

143. Код рођења детета са сметњама у развоју процедура и правила

саопштавања неочекиваних (лоших) вести захтевају обавезно присуство:
a) оца детета
b) детета
c) браће и сестре детета

144. Златно правило у лечењу пацијента са хроничним болом је:

a) Избегавања лекара је најбоља терапија
b) Чини другима оно што би желео да други чине теби
c) Чини другима оно што би желео да чиниш себи

145. Када разговарате са пацијентом који има хронични бол, увек му треба рећи да сте ту
да му:
a) помогнете, да га утешите, и да ћете дати све од себе да му појачате бол
b) помогнете, да га утешите, и да ћете дати све од себе да му ублажите бол
c) омогућите да што пре оде на операцију

146. Приступ у ''3 корак'' у терапји бола укључује:

a) мерење и процана бола, планирање и процена лечења
b) мерење и процана лечења, планирање и процена бола
c) мерење и процана трпељивости бола, планирање и процена цене лечења

147. У комуникацији са пацијентом у терапји бола:

a) најпре направите договор са пацијентом да нередовно долази на прегледе,
без обзира како се осећа
b) најпре направите договор са пацијентом да редовно долази на прегледе,
без обзира како се осећа
23
 c) најпре направите договор са пацијентом да редовно долази на прегледе,
уколико се добро осећа

148. Саопштити пацијенту да је ХИВ позитиван (да има карцином и сл.)

149. Саопштити родитељима да је њихово дете рођено са сметњама у развоју

-Након рођења детета са деформитетом треба дозволити мајци да види и држи дете како би
одмах уочила проблем, у случају већег деформитета дете треба увити пре него га дати мајци
како би она видела нормлану страну новорођенчета и не сме се вршити притисак на мајку да
истражује деформитет, касније треба допустити жени и њеном партнеру слободан приступ
новорођенчету како би га брже прихватили као своје. Дете треба све време да буде поред мајке
чак и у условима хитног транспорта детета, неке жене одмах прихвате своје дете, а неке нису
припремљене за ову ситуацију па се јављају реакције као што су очај, депресија, бес,
забринутост итд..

-'Ризично новорођенче'је дете са ризиком трајног оштећења здравља, што може утицати на
одлуку родитеља да не прихвате дете и постављају захтев за смештај детета у посебне
установе- институционализација. Активност треба усмерити према превенцији
институционализације и прихватању родитељске одговорности у нези и бризи о детету са
сметњама у развоју без поремећаја у функционисању породице.

-Саопштавању лоших вести приступа се након дефинисања одговора на следећа питања: КО

даје обавештење (име и презиме стручњака који ће водити разговор), ГДЕ се дају обавештења
(одредити протор и време), КАДА (обезбедити довољно времена), ШТА/КАКО би требало
рећи (припремити минимун релевантних информација, приоритете и терминологију која ће се
користити у разговору), КОМЕ се дају обавештења (пожељно је да се разговор води са оба
родитеља).

-Разговор захтева висок ниво осетљивости, разговор са родитељима се заказује најраније 1 дан
након порођаја, а најкасније 2 дана по порођају, не чекајући резултате додатних дијагностичких
поступака. Саветодавни тим чине: педијатар (неонатолог), главна медицинска сестра,
социјални радник и психолог/психијатар.

-Модел 6П (GATHER модел) је акроним који се састоји од 6 елемената који почињу словом П:
поздравити (greet), питати (ask), пружити информацију (tell), помоћи (help), појаснити (explain),
поновна посета (return). Социјални модел бриге о деци са ризиком истиче нужност
успостављања партнерског односа са родитељима који подразумева отворену комуникацију,
договарање и поштовање родитељског става уз поштовање најбољег интереса детета.
Успостављање добре комуникације стручњак-породица је почетак процеса пружања помоћи
детету рођеном са ризиком и породици у разумевању природе болести, ублажавању стреса и
прилагођавању ситуацији.

-Код саопштавања лоших вести поштују се општи принципи СПИКЕС (Spikes) комуникације:
Сетинг/Setting (лекар мора да нађе одговарајуће време и место за разговор), Процена актуелне
ситуације- Perception, Информисање породиље и породице о здравственом стању детета-

24
Invitation, Концизан опис поремећаја детета- Knowledge, Емоционална подршка, Сумирање и
прављење стратегије за даље лечење- Sumerize.

1. Сетинг- унапред одредити време и место сусрета лекара са родитељима детета са

сметњама у развоју, просторија у којој владају мир и приватност. Први контакт са
мајком/породицом се остварају на лични позив стручњака који ће се породиљи обрадити
именом и презименом представити себе и своју улогу и предложити разговор. Треба
обратити пажњу на невербалну комуникацију због могуће преосетљивости породиље, треба
користити језик који је једноставан, разумљив јасан и прецизан и не треба користити
медицинску терминологију.

2. Процена- утврдити шта родитељи знају о природи тешкоћа њиховог детета и могуће
препреке које могу да отежају процес адаптације. Одредити интезитет, врсту и природу
релација између породице и окружења.

3. Информације- утврдити у којој мери су родитељи разумели дату информацију, дати нове
потребне савете. Често се дешава да родитељи бурно реагују са шоком, неверицом и
порицањем дате информације што онемогућује да запамте у потпуности шта им је
саопштено.

4. Концизан опис- битан предуслов за остварење ових циљева је адекватно, правовремено и

континуирано информисање родитеља о природи и дугорочној прогнози конкретног
поремећаја.

5. Емоционална подршка- показивање емпатије, разумевања за родитељко виђење и

тумачење новонастале ситуације, али и суздржавање од исхитрених савета. Циљ емоц.
подршке је усмерен на оснаживање родитеља да се што успешније прилагоде ситуацији.
Родитељи морају да прихвате дете онакво какво јесте, у чему добри односи међу осталим
члановима породице играју важну улогу. Што је однос у породици квалитетнији (у смислу
јачања емоција) дете ће лакше бити прихваћено.

6. Сумирање- усмерити родитеља на могућност укључивања детета у постојеће системе

услуга и сервиса у локалној заједници, упутити родитеље на доступну литературу,
сарађивати са колегама и стручњацима у пружању подршке и помоћи породици.

150. Саопштити ћерки пацијента да је њена мајка оболела од карцинома

0

25