You are on page 1of 51

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору, Војске Југославије12, 19210 Бор http://www.tfbor.bg.ac.rs

ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
MINE PLANNING AND DESIGN
Проф. др Ненад ВУШОВИЋ
nvusovic@tfbor.bg.ac.rs
Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ
Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору, Војске Југославије12, 19210 Бор http://www.tfbor.bg.ac.rs

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
MINE PLANNING AND DESIGN

ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА И ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА

Поглавље 8

Проф. др Ненад Вушовић


Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved
ПРОФ. ДР НЕНАД ВУШОВИЋ

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА И ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА
CILJ I METODEОБРАДА
ГРАФИЧКА OPAŽANJA ГРАНИЦЕ КОПА
ОПТИМИЗАЦИЈА ТАКТИЧКИХ ПАРАМЕТАРА
- ДИНАМИКА ОТКОПАВАЊА
- ГРАНИЧНИ САДРЖАЈ
- СКЛАДИШТА РУДЕ
- КОНТРОЛА САДРЖАЈА
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА
ОБРАЧУН ПРОИЗВОДЊЕ

MINE PLANNING AND DESIGN

Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved


ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Детаљне контуре финалног копа су основа за даљи развој пројекта откопавања.


Први корак у дефинисању тактике откопавања је креирање површинског копа, који
служе за обрачуне захваћених маса у контурама копа и планирање у GMS софтверима.
Други корак је извоз детаљних контура копова у софтвере за оптимизацију копа
(Whittle или NPV Scheduler DATAMINE), за наредни степен анализе и обраде детаљног
плана откопавања.

Оптимизација копа и анализа осетљивости нето садашње вредности - NPV.


Трећи корак представља извоз оптималног копа из софтвера за оптимизацију,
директним извозом формираних површи у одређене формате, и њиховим поновним
увозом у GMS софтвер.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Детаљно пројектовање копа у GMS софтверу полази се од контурних


линија етажа добијених из површи генерисаних у GIOVA Whittle софтверу.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Изабране границе финалног копа и


појединих фаза, у физичком смислу
представљају површи које оконтурују
масе за откопавање.
Те површи се из GIOVA Whittle софтвера
за оптимизацију увозе у GMS системе за
графичку обраду, односно за прецизнији
дизајн уобичајен у рударским пројектима
за практичну примену.
Ове површи представљају кључне
елементе за пројектовање контуре
копа. Циљ је да детаљно пројектована
контура копа што мање одступа од ове
површи, јер у новој контури копа треба
задржавати количине ископина и њихов
однос што ближе полазним количинама.
При детаљном пројектовању копа
полази се од контурних линија етажа,
које се добијају из ових површи. 3D површ копа са контурним линијама на плану.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

GMS софтвер формира коп, укључујући или искључујући целе блокове у коп,
површи и њихове контурне линије, које имају оштре преломе и неравномеран
размак, што код детаљне обраде косине треба исправити. GMS софтвери имају разне
опције за исцртавање паралелних, затворених и отворених линија којима се једноставно
може исцртати цела контура копа, пратећи геометрије генералне косине копа.
Препорука је да се генеришу контурне линије на половини висине етаже (средње линије
етажних косина), јер се тако лакше прате хоризонтални положаји етажа.

Графичка обрада границе копа у GMS софтверу.


Блок модел копа експортован из Whittle софтвера.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Генерална косина копа има равномеран угао нагиба по обиму, ако је рудно тело
стрмије од нагиба генералне косине. У случају да рудно тело има у неким деловима
угао блажи од угла генералне косине копа, тада коп може имати у неким деловима и
мање углове косина од генералне, што пажљиво треба испратити уз помоћ контурних
линија, које су на тим просторима на већем растојању.
Коп се може приказати независно од топографије, како би се добила независна
површ копа.

Површ терена и површинског копа у SURPAC софтверу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Пресечна линија између површи терена и копа дефинише границу копа, од које се
креира “clipping“ полигон, који служи за исцртавање и уклапање линија терена и копа,
контролу обрачуна маса, мерење површине копа, и сл.
Површ терена са површи копа служи за обрачун
захваћених маса копом, израду пресека, итд.
Коп без путева, може да послужи као идејно решење за:
- обрачун резерви руде у разним геолошким
елаборатима;
- као подлога за лоцирање транспортних путева и
објеката рудника у окружењу копа. Површ копа без путева.

Транспортни путеви за извоз откопаних маса на копу,


могу да буду спољашњи и унутрашњи, зависно од
конфигурације терена.
Трасе унутрашњих путева могу бити: спиралне,
серпeрнтинске или њихове комбинације.

Tранспортни путеви на копу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Спиралне трасе унутрашњих путева на копу.

Шематски приказ геометрије пута са радијусом


Симетричне и асиметричне трасе кривине у случају када се камион креће.
унутрашњих путева на копу.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Симетричне и асиметричне трасе унутрашњих путева на копу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Трасе унутрашњих путева на површинском копу злата Muruntau - Uzbekistan.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Код пројектовања унутрашњих путева не треба сметнути са ума следеће:


- Ако се користе спиралне трасе за трасирање путева у дубину, препоручиво је
користити спирале у смеру казаљке на сату, јер се у том случају пуни камиони крећу
уздуж ножице етаже, док се празни камиони крећу уздуж ивице етаже.
- Путеви обично имају сигурносне берме. Ако се у неком делу копа нађе велики број
етажа без путева, и ако је угао нагиба радне косине копа близу геомеханичког лимита,
треба размислити о убацивању сигурносне берме у такву косину.
- Дизел-електрични камиони имају лимите у оптерећењу
вучних електро-мотора у точковима. Због тога, нагиб и
дужина деоница траса под успоном треба да буду
усаглашени са препорукама за примењени модел камиона. Сигурносне берме.

Сигурносне берме на површинском копу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Оштећења на камиону због лоше одређене ширине и нагиба пута која


узрокује оптерећење на управљачком систему и осовинама камиона.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Ефикасан начин да се постигне усаглашеност нагиба и дужине пута је да се на контуру


копа уцрта траса пута као линија са константним нагибом.
Траса пута показује локацију пута у косини, жељено
место излаза пута изван копа, место где се завршава, и
колико пута траса прелази кроз одређени профил копа.
Одређивање линија са
константним нагибом.

Исцртавање трасе пута као линије


Локацију пута у косини копа.
са константним нагибом.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Пројектовани путеви могу да буду са и без приступа етажним равнима које


пресецају, што захтева различиту ширину простора за смештај путева.

Пројектовани путеви са и без


приступа етажним равнима.

Пример промене вертикалне кривине.

Путеви са прилазима етажним равнима више одговарају појединим фазама у


развоју копа као привременим границама, које треба изнова проширивати, а без
приступа граничним коповима, чије проширење није у плану.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Да би се обезбедио простор за смештај унутрашњих путева (рампи) у контури копа


и задржали углови генералне косине копа, потребно је поново дефинисати углове
косина и извршити њихову поновну анализу стабилности.

Пројектовање рампи на копу.

Углови косина на копу.


Анализа стабилности косина између путева на копу.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Резултати анализе стабилности треба да верификују угао нагиба косина копа, који
задовољава минимални фактор сигурности (Fs) који је законски прописан и за
завршну косину износи Fs ≥ 1.3, док за косину етаже износи најмање Fs=1.1.
При пројектовању површинског копа треба тежити максималним угловима нагиба
косина, за чије величине су фактори сигурности у законски прописаним
границама. То је пре свега битно због чињенице да се са смањењем угла нагиба
косина, повећава и фактор сигурности, али се и драстично повећава и количина
откривке и јаловине коју је потребно експлоатисати.
Ово је најбоље видљиво на дијаграму који показује
зависност количина откривке и јаловине која је захваћена
завршном контуром од промене угла завршне косине.
Са дијаграма је видљиво да је за дубину копа од H=170 m и угао
нагиба завршне косине од 50, потребно експлоатисати 10 милиона
тона откривке и јаловине. Ако би се за исту дубину површинског
копа усвојио угао завршне косине од 40, количина откривке и
јаловине коју би завршна контура обухватила би износила 20
милиона тона. Са графика је даље видљиво да се за посматрану
дубину од H = 170 m, са сваким смањењем угла нагиба завршне
косине за 10, количина откривке и јаловине захваћена контуром
повећава за дупло. Слична функционална зависност количина
откривке од угла завршне косине јавља се и за друге дубине копа.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

При прорачуну фактора сигурности (Fs) један од основних фактора представља


висина косине. За мање висине косина могуће je конструисати веће углове нагиба
косине и обратно. За косине чије се висине разликују по ободу површинског копа,
углови нагиба се могу одредити према дијаграму датом на слици.

Различити углови нагиба завршне косине дуж обода површинског копа.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Исцртавање копа са путевима, у GMS софтверским алатима, врши се помоћу угла


косине између путева (енг. inter ramp angle), ширине и нагиба путева.
Да би се нова контура копа са путевима уклопила у оптимизирану контуру копа,
тј. генерални угао косине, треба утврдити угао косине између путева, са којим се
конструише нова контура копа, која може бити различита у различитим
пресецима. На одговарајућем пресеку, на основу трасе пута, прво треба утврди
колико пута линија пресека пресеца трасу пута.
Угао косине између путева (енг. inter ramp angle), рачуна се:

Генерални угао косине (OSA)


и угао косина између путева (IRA).
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Добијени угао косине између путева не сме да премаши вредност угла дефинисане
геомеханичким анализама стабилности за дату висину косине.

Inter Ramp Angle

Геомеханичка анализа стабилности за угао косине између путева.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Геомеханичка верификација стабилности пројектантских косина на копу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Појаве нестабилности косина - клизишта на коповима


може довести до трајне обуставе рударских радова.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Конфигурација путева на копу треба да омогући приступ са било које тачке, као
што су: места одвоза руде (дробилица за руду), привременим складиштима билансне и
ванбилансне руде ван копа, месту одлагања јаловине, радионици за одржавање опреме,
паркинг простору за покретну опрему, станици за пуњење горивом, итд.
Траса пута се може извести на више начина, при чему се може десити да буду
блокиране веће или мање количине руде, или захваћене веће или мање количине
јаловине. У тим случајевима може да се изврши упоређивање трасе израчунавањем
нето вредности (NV) за коп, и омогући избор најповољније трасе пута, тј. трасе која
даје највећу NV.
Детаљна контура копа са путевима и
углoвима косине између путева (енг. inter ramp)
обично смањује нето вредност копа - NV у
односу на оптималну контуру, али та разлика
не сме да буде већа од неколико процената.
У супротном, треба извршити нову
оптимизацију граница копа са новим
генералним угловима који омогућују смештај
путева у косини копа без велике промене нето
вредности - NV. Исцртавање копа са путевима
софтверским алатима.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Детаљна контура финалног копа са путевима.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАФИЧКА ОБРАДА ГРАНИЦЕ КОПА

Конфигурација путева на копу треба да омогући приступ са било које тачке, као што су: места
одвоза руде ка привременим складиштима билансне и ванбилансне руде ван копа, месту одлагања
јаловине, радионици за одржавање опреме, паркинг простору за покретну опрему, итд.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ОПТИМИЗАЦИЈА ТАКТИЧКИХ ПАРАМЕТАРА

Количина јаловине за откопавање у неком периоду утиче на повећање текућих


трошкова, па је теденција да се те количине смање, и да се откопавање што већих
количина јаловине одложи за што каснији период откопавања.
Kоличине јаловине и корисне сировине по годинама за откопавање чине основне
тактичке параметре у експлоатацији неког лежишта.
Тактички параметри се оптимизирају, и њиховом оптимизацијом може се постићи
значајно повећање нето садашња вредност (NPV) пројекта копа.

Оптимизирају се:
- Динамика откопавања (енг. Schedule).
- Гранични садржај (енг. Cut-off).
- Складишта руде (енг. Stockpile).
- Контрола “пеглање“ средњег
садржаја (енг. Blend).

Оптимизација тактичких параметара у Whittle-у.


Према расположивим подацима, Whittle софтвер има опцију за симултану оптимизацију
свих наведених параметара одједном, која даје већу вредност NPV.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ДИНАМИКА ОТКОПАВАЊА

Дугорочни план откопавања лежишта, који чине откопавање руде и фазни развој
копа, је стратегија развоја копа која остаје константа за дуги временски период. Мења
се само у случају крупних промена у односу на полазне елементе и промене у
познавању лежишта, као што је додатно истраживање и проширење ресурса у
лежишту, значајно одступање цене метала од процењене у дугом временском периоду.
Краткорочни планови откопавања лежишта, одређују: гранични садржај, средњи
садржај корисне компоненте и календарски план откопавања јаловине. То су
тактичке компоненте плана који се чешће мењају, чиме се планови прилагођавају
утицају спољних и унутрашњих фактора, у циљу остварења најбољих економских
резултата.
У спољне факторе се у првом реду моги уврстити варирање цене производа (цена
метала), док се у унутрашње факторе могу убројити: одступање стварног садржаја
метала од процењеног, заостајања у откопавању раскривке, итд.
Динамика добијања корисне минералне сировине (метала) из лежишта и
динамика откопавања јаловине битно утичу на економичност експлоатације неког
лежишта.
Виши садржај метала у неком периоду доносе веће приходе у том периоду, па је
теденција да се у почетном периоду експлоатације лежишта откопава руда са
вишим садржајима корисних компоненти.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАНИЧНИ САДРЖАЈ

Гранични садржај (енг. Cut-off), је производни параметар који се по правилу


користи за разграничење руде од јаловине. То је плански параметар који се одређује
на бази техно-економских параметара производње у функцији постављеног економског
циља. Гранични садржај је важан параметар јер се преко њега дефинишу рудне
резерве у лежишту, а количина резерви утиче на све важне елементе плана откопавања.
Гранични садржај, у зависности од карактера минерализације, дефинише се:
- Код моно-минерализоване рудне масе (минерализација са једним економски
значајним елементом); гранични садржај се одређује садржајем тог елемента.
- Код поли-минерализоване рудне масе, где је један елеменат главни носилац
прихода, а приходи од осталих елемената по тони руде су споредни; гранични
садржај одређује главни елеменат.
- Код руда, које садрже два елемента, са приближно истим садржајем и ценама,
односно чије је учешће у приходу приближно једнако (нпр. оловно-цинковне
минерализације), гранични садржај може бити дефинисан као збирни садржај оба
елемента. Whittle софтвер има могућност да прати гранични садржај и за два
одвојена елемента.
- Код руда са садржајем два или више елемената, где један елемент доноси највећи
приход, али приходи од осталих елемената нису занемарљиви, онда се гранични
садржај дефинише на бази еквивалентног садржаја.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАНИЧНИ САДРЖАЈ

Код планирања површинске експлоатације лежишта метала, различити су поступци


одређивања граничног садржаја у циљу ограничења руде у стенском масиву, и за
стенску масу унутар граница копа, где је целокупна маса предвиђена за откопавање, па
су трошкови откопавања незаобилазни за све групе материјала који излазе из
копа, као што су: руда за прераду, руда за привремено складирање, јаловина и сл.
Чести су случајеви у рударској пракси да се руда са одређеним класама садржаја
привремено складира (енг. stockpile), па се затим користе процедуре за одређивање
граничних садржаја за разграничење руде: на руду која иде директно у прераду, на руду
различитог садржаја (која се привремено складира), и “чисту“ јаловину.
Процедуре за одређивање граничног садржаја се изводе на бази економских
циљева експлоатације, који се грубо могу свести на:
- Гранични садржај за разграничење руде у масиву (енг. Break even Cut-оff) служи
као показатељ за издвајање руде од околних стена у масиву, и одређује се уз
услов нето вредност NV=0.
- Гранични садржај за максимално искоришћење ресурса, добија се уз услов да
вредност руде буде једнака или већа од трошкова прераде руде (Vr=Tp).
Примена маргиналног граничног садржаја (енг. Marginal Cut-Off) је у одређеним
случајевима лимитирана условом да производни средњи садржај у руди треба
да обезбеди нето вредност NV>0, урачунавајући и трошкове откопавања руде.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ГРАНИЧНИ САДРЖАЈ

- Гранични садржај за максималну недисконтовану вредност (енг. Optimal Cut-Off)


целог копа, назива се и оптимални гранични садржај (NV=max). Оптимални
гранични садржај се добија тако што се почев од маргиналног граничног
садржаја, са постепеним повећањем граничног садржаја израчунава NV.
Често се у пракси руда са садржајем између
оптималног садржаја и минималног средњег
садржаја, складира на одвојена складишта,
као руда са ниским садржајем. Та руда се
користи за допуну капацитета флотације, када
наступе проблеми у откопавању, као и за прераду
на крају века копа по завршетку откопавања руде,
чиме се поправља NРV пројекта.
Одређивање оптималног граничног садржаја.
- Гранични садржај за максималну нето садашњу вредност - NРV (енг. Variable Cut-
Off), зависи од остварених годишњих нето вредности-NV током века експлоатације, и
остварује се ако се у свакој години оствари максимално могућа NV. Циљ производње
је остварење максимално могуће годишње NV у свакој години, коришћењем
доступних ресурса за откопавање у датој години. На NV утичу расположив квалитет
руде и количина ископина по годинама. Анализа граничног садржаја за максималну
NРV вредност врши се применом софтвера за оптимизацију површинског откопавања.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
СКЛАДИШТА РУДЕ

Спољна складишта могу бити активна и пасивна.


Активна складишта (енг. buffer stockpiles) су складишта са којих се одложене масе
користе за прераду и у току века откопавања, када то доприноси повећању нето
вредности - NV у одређеним годинама рада копа.

Активна складишта на руднику.

Пасивна складишта служе за одлагање руде ниског садржаја, чија се прерада


планира тек на крају века откопавања, продужавањем оперативног века
постројења прераде, када је њихова амортизација исплаћена, па су реални
трошкови прераде нижи.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
КОНТРОЛА САДРЖАЈА

Процес раздвајања руде од јаловине - контрола садржаја, је најважнија геолошка


одлука на руднику.
Одлука о томе шта је руда, а шта јаловина, је коначна и неповратна.
На површинским коповима таква одлука се генерално односи на дневном нивоу, и
обично је заснована на бази резултата узорковања минских бушотина.
Било каква могућа грешка код донете одлуке, није само неповратна, већ се не може
компензовати другим корекцијама, какав је случај понекад код процене ресурса.
Контрола садржаја је кључна за профитабилност рудника, зато што су ресурси
коначни, и моменат селекције руде од јаловине је последња могућност, коју
рударске компаније имају да максимизирају искоришћење ресурса, или што је
чешћи циљ код приватних инвестиција да оптимизирају повећај капацитета.
Имајући у виду савремену рударску праксу, контрола садржаја не своди се само на
раздвајање руде од јаловине, већ подразумева и издвајање различитих партија руде по
врстама и квалитету, у циљу адекватног дозирања у процесу прераде.
Постоје четири важна питања када је контрола садржаја у фокусу:
• класификација,
• гранични садржај,
• губици руде (као функција контроле садржаја) и
• разблажење (као последица директног контакта руде и јаловине).
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
КОНТРОЛА САДРЖАЈА

Класификација је процес одлучивања куда послати откопани материјал.


Блокови се селектују као руда, ако је садржај у блоку већи од граничног садржаја,
односно ако приход од третирања блока као руде превазилази трошкове њиховог
откопавања као јаловине.
Гранични садржај се примењује на откопни материјал, што може довести до
промене садржаја, а једина могућа одлука је где послати такав материјал: на
јаловиште, активно складиште или у процес прераде.
Контрола садржаја настоји да минимизира грешке у класификацији и дистрибуцији
маса, тј. да избегне што је могуће више слање материјала на погрешну дестинацију. При
томе, се селекција материјала доноси на бази процењеног садржаја, а не на бази
стварног садржаја у материјалу, који је непознат и може условити грешку.
Губици и разблажење јављају се у фази раздвајање руде од јаловине, на директном
контакту, где се не могу утоварати одвојено. Ту су изражени практични проблеми,
колико маркера поставити на контакту, колики су незаобилазни губици и разблажење, а
колико су последице грешке у процесу раздвајања руде од јаловине.
Грешке узорковања, грешке процене садржаја, неповољне информације и
операциона ограничења, увек резултирају губицима руде и разблажење јаловином,
које воде до економских губитака. Ти губици могу понекад бити такви да доводе до
непрофитабилне експлоатације. Забележени су случајеви обуставе производње у
рударској пракси, због превеликих губитака и разблажења.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
КОНТРОЛА САДРЖАЈА

Контрола садржаја треба да настоји да минимизира могуће грешке свих врста, а не


само грешке процене садржаја.
Контрола садржаја је задатак који се мора посматрати као комплексан проблем, у
коме најмање три аспекта морају бити разматрана: прикупљање података и њихов
квалитет, модел контроле садржаја, којим се одређују границе руде и јаловине, и
операционе процедуре и ограничења, укључујући начин откопавања, оперативну
праксу и производну културу.
Контрола садржаја мора да води рачуна о начину узорковања и количини расположивих
података, геотехничким условима, начину минирања, и другим оперативним
ограничењима који могу да утичу на ефикасност контроле садржаја.
Контрола садржаја је комплексан процес који подразумева класирање материјала
за откопавање на више врста, односно на јаловине и више категорија руде, за које
су одређена више места отпреме.
Разграничење може да се врши на бази геолошких карактеристика, тј. литолошких
граница, и на бази интервала садржаја одређених елемената.
У моделу за контролу садржаја треба интерпретирати литолошке границе, просторну
дистрибуцију садржаја и развој откопавања, довољно прецизно да се ефикасно оствари
функција контроле садржаја. Савремени софистицирани поступци контроле садржаја
могу да обезбеде висок ниво детаља у интерпретацији података, као подлогу за
ефикасну контролу.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Развоја површинског копа даје све неопходне елементе за дефинисање планова


експлоатације лежишта, при чему су важни следећи елементи:
- Граница копа, тј. финална контура копа са интерним путевима и екстерним
транспортним везама.
- Фазе у просторном развоју копа.
- Капацитет откопавања руде.
- Динамика откопавања - календарски план откопавања количина руде и јаловине по
годинама.
- Гранични и средњи садржај потребних елемената у руди по годинама.
- Тактика коришћења спољних складишта руде.
Стратешки план дефинише визију просторног развоја копа до његове финалне
границе и капацитет откопавања до краја века рудника.
Основа стратешког плана садржи следеће графике и табеле:
- Генерални план распореда рударских објеката око копа.
- План стања финалног копа (границу откопавања).
- Планови граница фазних копова.
- Табеларне обрачуне маса у финалном копу и по фазама откопавања.
- Предвиђени капацитет и квалитет руде у откопавању са табеларним приказом.
- Планови стања копа на крају појединих петогодишњих периода у току века копа.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Дугорочни и средњорочни планови, су развојни планови, који обично обухватају


временске периоде од 5 до 10 година рада рудника, и њима се прилагођава развој копа
генералном решењу.
Дугорочни модели конструисани су тако да омогуће глобалну процену са
прихватљивом тачношћу. Глобална процена подразумева запремине, које одговарају
вишегодишњој експлоатацији лежишта.
Дугорочни рударски планови (енг. Long term) се базирају на моделу резерви, као
делу ресурс блок модела, и користе се за дугорочна рударска планирања (енг. Life of
Mine), граница површинског копа, процене количина и квалитета рудних резерви
по годинама до краја века рудника, итд. Дугорочним плановима се дефинишу и
додатна капитална улагања, потреба за опремом, радном снагом и сл.
Корисне податке за детаљну конструкцију копа по годинама даје и извештај о динамици
откопавања по фазама и етажама (енг. bench schedule). Детаљним пројектовањем и
обрачуном маса у GMS верификују се или коригује дугорочни план откопавања, чиме се
практично креира основа за средњорочни план откопавања.
Основа за средњорочни план мора да буде верификована детаљнијом графичком
обрадом стања копа по годинама. У ту сврху се површи стања копа из претходне
анализе из софтвера за оптимизацију (Whittle или NPV Scheduler), извозе у генерални
рударски софтвер (GMS) и на основу њих конструишу детаљна стања по годинама.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Животни циклус дугорочног рударског планирања откопавања руде на коповима.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Развојно планирање - планирање стратегије откопавања (граница копа, фазни


развој), са дугорочним плановима откопавања обично раде пројектантске организације.
Том приликом се разрађује и тактика откопавања са циљем да се обезбеде што реалнији
параметри за економску оцену пројекта и дефинисање стратегије откопавања.
Прецизност ресурс блок модела није довољна за оперативна планирања, па се
креирају прецизнији модели као подлоге за краткорочна планирања и вођење процеса
откопавања, отписа резерви и сл.
Оперативно планирање је перманентан процес на рудницима, и оно преставља
практичну примену планирања тактике откопавања, узимајући у обзир и нове
податке из процеса производње.
Оперативно планирање обично има два основна задатка:
- Да ажурира ресурс модел и тиме формира модел лежишта за краткорочна планирања,
да коригује годишње планове и да на основу њих креира производне планове за периоде
краће од године дана (тромесечне, месечне, итд.);
- Да на основу информација из производње креира ткз. „Ore Control - Grade Control“
блок модел лешишта и да на основу њега управља и врши контролу процеса
откопавања.
За извршење ова два задатка обично се на рудницима формирају две стручне службе:
планска служба за краткорочно планирање и служба контроле садржаја, од чије
координације у многоме зависи успешност оперативног планирања.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Краткорочно планирање обухвата разраду планова откопавања за временске


оквире од месец дана до једне године, са сагледавањем потребних ресурса за њихово
извршење.
База краткорочног планирања је:
• Дугорочни план откопавања по годинама, са дефинисаним количинама свих врста
(руде, јаловине, материјала за складиштење) и средњим и граничним садржајима;
• Блок модел за краткорочна планирања;
• Стање радова на копу.
Годишњи планови, дефинисани дугорочним планирањем, представљају
производни задатак краткорочном планирању, па се краткорочно планирање
назива циљно планирање.

Годишњи производни задатак се затим расподељује на краће временске периоде за дату


годину, како би се дефинисао производни задатак за краће временске периоде.

Краткорочно планирање обухвата месечне планове, тромесечне, до годишњих


планова при чему се врши корекција дугорочних годишњих планова на основу
нових информација о количинама и квалитету расположиве руде.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Краткорочно планирање процеса откопавање обухвата:


• Дефинисање локација на копу на којима ће се вршити откопавање у одређеном
периоду, обично по етажама;
• Дефинисање дестинација за одређене врсте материјала;
• Дефинисање транспортних рута за одвоз откопаног материјала;
• Обрачун количина по локацијама за све врсте материјала које се добијају
откопавањем у копу (руда, јаловина, и сл.) за дати временски период;
• Дефинисање потребних ресурса за остварење тих планова (опрема, нормативни
материјал, и сл.).
Један од најтежих аспеката у креирању краткорочних модела представља
ажурирање геолошког блок модела и процена домена, коришћењем производних
података.
За ажурирање геолошког модела у пракси се за картирање користе узорци
преузети са етажних равни и чела етажа, као и опис дробине из минских
бушотина, који се најчешће користе за ажурирање литологије. Модел садржаја
може се ажурирати и коришћењем података из језгара допунског истражног бушења.
Коришћење података из проба минских бушотина може бити дискутабилно,
првенствено због квалитета узорковања и разлике у дистрибуцији података у односу на
дистрибуцију садржаја и код допунског истражног бушења.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Упркос разликама у квалитету података (допунске истражне бушотине наспрам


минских бушотина), већи број минских бушотина компензује недостатак прецизности
индувидуалних података.
Посебно питање код ажурирања геолошког модела представља стратегија процене
домена. Краткорочни модели се креирају на одређеним релевантним деловима лежишта,
као што је нпр. део лежишта за предстојећу тромесечну производњу.
Ажурирање дугорочних модела је неопходна на свим коповима због повећање
тачности рударских планова. Под рударским плановима се подразумевају планови за
периоде до годину дана, обично тромесечни и месечни планови.
Њихова тачност се повећава допунским бушењем по мрежама одговарајуће густине, или
коришћењем производних података са копа, тако да се минерални ресурси, тј. дугорочни
блок модел ажурира за одговарајући плански период - “краткорочни модели“.
Ажурирање дугорочних ресурс модела на бази допунског бушења, углавном
подразумева понављање корака за креирање ресурс модела.
То се углавном односи на кораке везане за процену садржаја, дистрибуције,
поновно креирање економског блок модела и оптимизацију граница површинског
копа.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Једноставан приступ краткорочном планирању је да се доступни простори за


откопавање на етажама деле полигонима на мање просторе, којима се одређују
локације за откопавање у краћим временским периодима (тромесечним/месечним).
За ове просторе се обрачунавају врста материјала, количине и садржаји, све док се
сумирањем количина не испуне постављени захтеви за одређен временски период.
Различити планови за исти период откопавања дају различите економске ефекте,
односно различиту нето вредност (NV). Могућности оптимизације NV је у
следећим корацима:
- Боља контрола квалитета руде у копу (детаљније раздвајање делова материјала за
откопавање по квалитету), које омогућује бољу ефикасност следећа два корака;
• Управљање средњим садржајем (оптимизација граничног садржаја и складишта
руде);
• Боље подешавање редоследа откопавања (оптимизација секвенци откопавања тј. кад,
где и шта откопавати).
- Сви GMS пакети (енг. General Mining Sistem) имају одговарајуће алате и сопствене
процедуре за подршку краткорочном планирању. При томе је стално настојање
произвођача софтвера у усавршавању својих алата за краткорочно планирање у циљу
подизања степена аутоматизације и оптимизације при разради краткорочних планова на
основу задатих циљева по одређеним периодима. Таква решења су базирана на примену
математичких метода: линеарног програмирања, метода симулације, и сл.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

У садашње време краткорочно планирање са задатим циљем, може се спроводити на


два начина:
- Мануелно, када се локација ресурса и одређивање простора за откопавање са
редоследом откопавања дефинишу мануелно, уз настојање да се што боље испуне
производни захтеви;
- Аутоматски, када софтвер тражи најбоље решење за постављене захтеве, симултаном
оптимизацијом: откопних секвенци (редослед откопавања делова у копу), тактике
граничног садржаја и примене привременог складирања руде.
GEMS софтвер има два алата за краткорочно планирање:
• Cut Evaluation опција, којим се планирају локације, количине и квалитет ископина за
одређени период;
• Go Simulator опција, којом се прорачунава капацитет утоварно – транспортне опреме
по задатим релацијама, методом симулације.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Cut Evaluation мени у GEMS софтверу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ПЛАНОВИ ОТКОПАВАЊА НА КОПОВИМА

Дефинисање опреме за симулацију у Go Simulator опцији GEMS софтверу.


Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ОБРАЧУН ПРОИЗВОДЊЕ

Обрачун производње и упоређивање са проценом ресурса у блок моделу је само на


први поглед једноставан процес, а у пракси представља прилично компликован
проблем, јер може да се врши на више начина и да се користе подаци из више
извора, који у коначности дају различите резултате.
Обрачуни резултата се врше са различитим циљевима, као што су извештавање о
резултатима производње, оцени ефикасности откопавања или оцени ефикасности
прераде руде, што такође утиче на избор извора података за обрачун.
Производни резултати се приказују са више показатеља, као што су: откопана
запремина, откопана количина руде и јаловине, прерађена количина руде, садржаји и
количине метала у откопаним и прерађеним количинама руде, количине производа и
метала у њима (обично у концентарту).
Откопане количине на копу обухватају:
- Откопане количине на основу планова откопавања, обрачуном запремина у масиву,
где је прецизност планова непоуздана, запреминска маса променљива величина, а
губици и разблажења доводе до разлика у обрачунатим и испорученим масама.
- Откопане количине на бази броја утоварених камиона, и просечне носивости
камиона, где је носивост камиона променљива.
- Садржаји на бази блок модела, где постоје различите интерпретације: дугорочни,
краткорочни и модели контроле садржаја, који дају различите количине руде и садржаје.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ОБРАЧУН ПРОИЗВОДЊЕ

Количине руде у флотацији обухватају:


- Количине руде и садржаји на бази мерења и опробавања у току производног
процеса, где су садржаји и обрачунато искоришћење, променљиве вредности.
- Количине рада и садржаји обрнутим билансирањем, на бази количина концентрата
и садржаја у њима, где је искоришћење практично претпостављена вредност.
Резултати обрачуна производње, приказани на целој линији производног процеса
од откопавања до коначних производа, морају да буду усаглашени, ради
веродостојног извештавања о резултатима производње, али и контроле процеса
производње током целе производне линије.
Процес билансирања резултата производње (упоређивање и усаглашавање), на
одређеним тачкама протока материјала у производном ланцу, тј. производној линији, у
литератури се назива “Reconciliation“ процес.
Почетак процеса је обично израчунавање разлика и коефицијента корекције на
различитим тачкама прона проверу тачности планских и производних резултата, али и
на проблеме у производњу и искоришћењу резервиизводног процеса, који упућују.
Крајњи резултат процеса је усаглашен биланс производње по кључним показатељима, за
одређени период. Процедура билансирања треба да буде објективна, и да омогући
упоређење резултата обрачуна између дугорочних и краткорочних планских
модела, контроле садржаја, извештаја о откопавању и извештаја о преради руде.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ОБРАЧУН ПРОИЗВОДЊЕ

Reconciliation процес подразумева упоређење резултата обрачуна између следећих


података:
• Модели и откопана руда, упоређење количина и квалитета прогнозиране руде у
моделима (ресурс и краткорочним), и откопане количине руде из масива, на основу
модела контроле садржаја.
• Откопана и прерађена количина руде, откопане количине руде из масива и
прерађене количине руде у процесу прераде.
• Прерађена количина руде са производном количином производа (метала).
Упоређење интерпретације у геолошким блок моделима са резултатом откопавања
је најпроблематичнији део процеса билансирања.
Овај процес је усмерен на упоређење резултата обрачуна на истом простору (запремина
у простору), процењених у ресурс/руда моделу и резултата откопавања.
Основа за обрачун производних резултата је модел контроле садржаја, добијен на
бази великог броја регуларно распоређених података експлоатационог
опробавања. Упоређење треба вршити са истим стварним границама копа за одређени
временски период, добијених детаљним геодетским (мерачким) снимањем.
Густина која повезује запремину са тонажом, је такође процењена вредност, тако да
хомогени модели могу да покажу промену стварне густине и за неколико процената.
Постоји широк спектар могућих грешака повезаних са геолошким границама и
геостатистичким проценама.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
ОБРАЧУН ПРОИЗВОДЊЕ

Упоређењем процењених ресурса и стварног стања


откопаних количина руде, може се сагледати
успешност процене ресурса.
Упоређење се врши тако што се стварни и
процењени садржај сваког блока уноси на график
расејања, према шеми приказаној на слици.
Са графика се на основу граничних садржаја могу уочити
зоне процењене и стварне, руде и јаловине, и одступања у
процени. На основу регресивних линија могу се уочити зоне
блокова где су садржаји потцењени и где су процењени.
На основу броја блокова у појединим зонама могу се
израчунати одређени статистички показатељи уочених Упоређење процењених и
разлика. стварних садржаја у блоковима.

Увек постоји неслагање између података обрачуна производње на копу и у


флотацији. Рудник полази од геолошког опробавања и неког степена интерполације
између проба, што опредељује границу руда – јаловина у оперативи. Али сви модели,
чак и модели условне симулације који се сматрају најпрецизнијим, су као и ресурс
модели само процена која као и свака процена подлеже грешкама. По правилу,
извештаји флотације се доживљавају као прецизнији, и у већини случајева узимају
се као основа за усаглашавање, са изузетком операције лужења.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ
Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору, Војске Југославије12, 19210 Бор http://www.tfbor.bg.ac.rs

ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
MINE PLANNING AND DESIGN

THANK YOU FOR YOUR ATTENTION!


Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved

You might also like