Professional Documents
Culture Documents
ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА
Приликом изградње било ког објекта може се применити алгоритам од идеје до
реализације, који сте научили у петом разреду. Први корак у изградњи неког објекта
је идеја, на основу које архитекта црта скицу. Када је скица готова, архитекта или
грађевински инжењер црта технички цртеж (план), на основу којег се може изградити
објекат. Пут
од идеје до реализације одвија се у три фазе: планирање, пројектовање и извођење
грађевинских радова.
ИЗВОЂЕЊЕ
ПЛАНИРАЊЕ ПРОЈЕКТОВАЊЕ
ГРАЂЕВИНСКИХ
РАДОВА
Планирање
Фирме, појединци или групе људи који финансирају изградњу објекта називају се
инвеститори. Када инвеститор одлучи да направи објекат, први корак је проналажење
локације на којој ће се тај објекат изградити. Инвеститор затим проверава
информације о грађевинској парцели*, то јест проверава да ли је на том месту
дозвољена градња и каква. То се може утврдити увидом у урбанистички план.
Урбанистички план бави се планирањем насеља и градова. У њему су уцртани
сви изграђени, али и неизграђени објекти, који су предвиђени за градњу. Овим
планом
се тачно предвиђа где се шта може градити у неком делу насеља. Мрежа водоводних,
канализационих, електричних, телефонских и других инсталација такође је унета у
урбанистички план. Данас је увид у урбанистички план појединих градова могуће обавити и
путем интернета.
становање
трговачке зоне и градски
центри
јавне службе и објекти
привредне делатности и
привредне зоне
зелене површине
спортски објекти и
комплекси
саобраћај и саобраћајне
површине
пољопривредне
површине и објекти
21
Пројектовање
Техничка документација је скуп пројеката који се израђују са графичким
прилозима и приказима свих потребних основа, пресека, детаља објекта и
текстуалним описом радова, као и пратећом правном документацијом. Техничку
документацију за изградњу објекта израђују овлашћени пројектанти и бирои. Они могу
бити архитекте и грађевински инжењери који се школују на грађевинским,
архитектонским и сродним факултетима, а грађевински радници похађају грaђeвинске
шкoле. Техничку документацију чине идејни пројекат (идејно решење), главни
пројекат и извођачки пројекат.
Први корак у добијању грађевинске дозволе јесте прибављање локацијске дозволе.
За добијање локацијске дозволе, поред доказа о власништву грађевинске парцеле,
потребно је да се приложи и идејно решење објекта.
Идејно решење
Локацијска дозвола
Главни пројекат
Добијање грађевинске
дозволе
Извођачки пројекат
сл. 2.2. Алгоритам израде пројеката
23
Ситуациони план градилишта (сл. 2.6) приказује парцелу са тачно нацртаним
објектом на жељеном месту, као и положај објекта у односу на стране света, улице,
тротоаре, стазе и прилазе. Овај цртеж се котира и црта у размери 1:200 или 1:500.
2000
24
300
C 1400 300
Гpahиya
пapyeлe
800
C KП913/1
KП909 1400
Граница парцеле
Граница парцеле
KП910
2465
810
KП913/2
KП911/1
Гpa ebиHCкa
KП911/2 KП913/3
лиHиja
140
600
KП912 419 701 280
855
Kat. пap.
PeгyлayиoHa
912
TpoTOap лиHиja
7лиya
сл. 2.5. Ситуациони план шире околине сл. 2.6. Ситуациони план градилишта
25
За оне који желе да знају више:
Захтев за добијање грађевинске дозволе инвеститор који намерава да гради, обнови
или догради објекат подноси општини у којој се објекат налази. Одговорне особе у
општини проверавају да ли се објекат може градити на одређеној локацији и да ли
је у сагласности са урбанистичким планом. У захтеву се наводи име инвеститора,
подаци о објекту, намена и врста објекта (да ли је то стамбени, пословни,
индустријски), ознака парцеле (катастарска парцела), главни пројекат и остала
документација која се прилаже уз захтев.
Просторно приказивање
Приликом просторног приказивања објекта у грађевинарству углавном се користе
ортогонална пројекција и перспектива. Код ортогоналних пројекција грађевински
објекат се посматра са свих страна под углом од 90˚, па су технички цртежи разумљиви и
једноставно се котирају. Објекат се посматра такозваним паралелним зрацима, а на раван се
пројектује слика која је нормална на зраке посматрања.
Код перспективе све хоризонталне линије се сливају у једну замишљену тачку у
недогледу или више њих. Грађевински објекти нацртани у перспективи дају најприближнији
изглед објекта.
2.8. Унутрашња перспектива сл. 2.9. Спољашња перспектива
Пресеци
У грађевинарству се највише користе водоравни (хоризонтални) и усправни
(вертикални) пресеци да би се приказала унутрашњост објекта. Хоризонтални пресек (сл.
2.10) настаје када се замишљеном хоризонталном равни грађевински објекат пресече на 1 м
висине од пода етаже која се приказује. За сваки ниво зграде црта се посебан хоризонтални
пресек (основа). Сви конструктивни пресечени делови се цртају пуним дебелим
линијама, а сви непресечени делови пуним танким линијама. Котирање врата и прозора у
90
хоризонталном пресеку може се приказати на следећи начин: , где први број изнад црте
210
показује ширину, а други број висину врата или прозора.
809
317 492
20
30 257 20 107 236 119 30
120
120
30
30
60
96 68 72
120
120
170
60
287
337
15
120
289
120
20
667
179
330
300
20
±0.3
45 83
100
120
120
208
120
120
120
120
120
30
30
30
20
30 204 63 122 219 121 30
317 492
Вертикални пресек (сл. 2.12) настаје када се замишљеном равни пресече објекат на
карактеристичним местима, као што су стубови, улази у зграду и слично. Уколико
грађевина има више карактеристичних места, црта се онолико пресека колико је
потребно за јасно читање пројекта. Као и код хоризонталног пресека, пуним дебелим
линијама се цртају пресечени конструктивни делови, а пуним танким линијама цртају се
непресечени делови. Заклоњени и невидљиви делови цртају се испрекиданим
линијама, а места скраћења линијама нацртаним слободном руком. На вертикалном
пресеку цртају се и висинске
коте објекта (сл. 2.11). Висинска кота у грађевинарству означава висину
конструктивних елемената у односу на приземље објекта.
15
142
15
378
206
+ 3,3
828
120 70
120
330
210
140
+0,2 ± 0,00
20
120
30 70
-0,10
50 689 50
Котирање објекта
Сваки технички цртеж обавезно се котира. У петом разреду сте научили да котирање
цртежа представља уношење стварних мера у цртеж. У грађевинарству основна мера за
дужину је центиметар, а површине се означавају у метрима квадратним.
Научили сте да су котне линије паралелне са основним линијама (контурама),
док се помоћне котне линије цртају под правим углом у односу на део који се
котира. Котни број се увек пише на средини и изнад котне линије, а мерна
јединица се не пише јер се подразумева да су то центиметри.
У грађевинарству и архитектури котне линије се завршавају косим цртама под углом
од 45˚, а на местима на којима се не могу ставити косе линије ставља се тачка.
Котирање може бити редно, паралелно и комбиновано.
Размера и симболи
Умањити грађевински објекат на цртежу у некој размери значи смањити све
његове димензије онолико пута колико наведена размера износи. Без обзира на то у
којој размери се црта, на цртежу се увек уписују стварне мере. Научили сте у петом
разреду да је размера однос величина на цртежу према истим величинама у
природи. Први број се увек односи на цртеж, а други на предмет. У грађевинарству се
најчешће користи умањена размера, која може бити 1:20, 1:50, 1:100, 1:200, 1:500.
Симболи (сл. 2.14) служе да се на техничком цртежу на једноставан и упрошћен
начин прикажу делови грађевинског објекта, као и унутрашња опрема и намештај.
Они су међународно договорени, то јест стандардизовани, и исти су у целом
свету.
Кревет
Једнокрилни прозор
Фотеља
Једнокрилна
Тросед
врата Умиваоник
Столица
Када
Плакар
Кухињска судопера
сл. 2.14. Неки од симбола који се користе на техничком цртежу
20 325 20
20
443
403
20
20 105 120 100 20