Matlab NN Vod

UNIVERZITET U BEOGRADU
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET
MASTER RAD
Izrada softvera za mehanički proračun elektroenergetskih dalekovoda visokog

napona primenom programskog paketa MatLab
Mentor: Student:
Prof. dr Milenko Đurić Aleksandar Babić 10/3162
Beograd, septembar 2012.

Master rad
SADRŢAJ
1. Uvod .................................................................................................................... 3
2. Provodnici nadzemnih vodova ......................................................................... 5
2.1. Materijali za provodnike i zaštitnu uţad nadzemnih vodova .......................... 5
2.2. Konstrukcioni oblici provodnika za dalekovode ............................................. 7
2.3. Fizički parametri provodnika .......................................................................... 8
3. Teorijski proračuni i formule ............................................................................ 9
3.1. Lančanica (jednačina linije provodnika) ......................................................... 9
3.2. Ugib lančanice ............................................................................................. 14
3.3. Sila zatezanja uţeta u bilo kojoj tački lančanice .......................................... 15
3.4. Jednačina promene stanja provodnika ........................................................ 16
3.5. Idealni raspon .............................................................................................. 20
3.6. Gravitacioni raspon ...................................................................................... 22
3.7. Sigurnosni razmak provodnika .................................................................... 23
3.8. Ugib provodnika pri opadanju leda u susednim rasponima ......................... 24
3.9. Otklon izolatorskog lanca ............................................................................ 26
3.10. Proračun duţine optičkog uţeta (OPGW) za bubanj ................................... 28
3.11. Proračun sila koje deluju na stub ................................................................. 30
3.12. Uzduţni profil terena .................................................................................... 34
4. Softver za mehanički proračun dalekovoda .................................................. 37
4.1. Cilj izrade softvera (alata) ............................................................................ 37
4.2. Funkcije softvera ......................................................................................... 37
4.3. Korisnički interfejs........................................................................................... 38
4.4. Ulazni podaci ............................................................................................... 40
4.4.1. Ulazni podaci u Excel dokumentu za glavne proračune................................ 40
4.4.2. Ulazni podaci u Excel dokumentu za proračune sigurnosnih razmaka ........... 41
4.5. Izlazni razultati ............................................................................................. 42
5. Primer proračuna ............................................................................................. 44
5.1. Glavni proračuni ............................................................................................. 44
5.2. Proračun sigurnosnih razmaka u rasponu......................................................... 54
6. Zaključak .......................................................................................................... 57
7. Literatura .......................................................................................................... 58
Aleksandar Babić 10/3162 1

Master rad
Apstrakt
Nauka i praksa projektovanja dalekovoda se bavi električnim i mehaničkim

metodama proračuna dalekovoda. Ovaj rad se bavi mehaničkim proračunom
dalekovoda. Koristeći teorijske metode proračuna (formule) u radu je prezentovan
softver nastao u procesu istraţivanja načina unapreĎenja mehaničkog proračuna
dalekovoda. Rezultat ovog procesa je softver koji daje osnovne proračune
neophodne za projektovanje dalekovoda. Realizovan je uz pomoć programskih
paketa MatLab i Excel. Izlazni razultati su dati u dva oblika, jedan je za direktno
formiranje projektne dokumentacije, dok se drugi koristi u AutoCad-u. Prikazani
primer uraĎen je, testiran i evaluiran u praksi.

Master rad
1. UVOD
Nadzemni vod je sredstvo koje omogućava da se pri vrlo visokom naponu prenese
velika snaga na veliko rastojanje.
Električni vod povezuje proizvodni centar sa potrošačkim centrom. Proizvodni centar

je elektrana koja uz pomoć goriva proizvodi električnu energiju. Gorivo moţe da
bude različite prirode. To je vetar u elektrani na vetar, vrela vodena para u geo-
termalnoj elektrani, sunce u solarnoj elektrani, gas, fluid ili ugalj u termoelektrani,
atom u termonuklearnoj elektrani, voda u hidroelektrani. Lokacije tih elektrana su
uslovljene prirodom ili su odabrane iz nekog ekonomskog, strateškog ili političkog
razloga. Ovi proizvodni centri su često udaljeni od potrošačkih centara i nadzemni
vod je neophodno, pritom najekonomičnije sredstvo da se oni poveţu i da se
prenese ta velika snaga.
Za vodove čija duţina ne prelazi 300-400 km, koristi se naizmenična trofazna struja
pri naponima koji su standardizovani. Svaka drţava koristi dva do tri naponska
nivoa. Ti naponi variraju od 63 kV do 800 kV, pa čak i 1000 kV (63, 90, 110, 132,
220, 275, 400, 765, 800, 1000 kV su naponi koji se sreću u različitim krajevima
sveta). Zbog razloga elektrotehničke prirode, za prenos velike snage i na rastojanja
od 800 do 1800 km, monofazna jednosmerna struja zamenjuje trofaznu naizmeničnu
pri naponima od 500 do 800 kV.
Budući da su proizvodni centri malobrojni, kao i da su potrošački centri ili

transformatorske stanice rasporeĎeni na teritoriji zavisno od eksploatacionih
kriterijuma, vodovi istog napona povezani su izmeĎu sebe u cilju formiranja
interkonektivne mreţe. Ona omogućava da se obezbedi dobro funkcionisanje
lokalnog (npr. srpskog) i globalnog(npr. evropskog) sistema i da se optimizira
upravljanje proizvodnim kapacitetima. U svakoj oblasti, prenosne mreţe odvode
električnu energiju od interkonektivnih transformatorskih stanica na 400 kV do
transformatorskih stanica koje napajaju distributivne vodove. Ova opšta šema je
identična u svim krajevima. Naponi mogu biti različiti, gustina mreţe varira zavisno
od površine drţave, broja stanovnika i potrošnje, ali u svim krajevima, električni
vodovi vrlo visokog napona su nezaobilazno sredstvo za prenos električne energije.
Zaštita okoline i ambijenta predstavlja danas veliku preokupaciju za sve one koji u
današnje vreme stvaraju električnu mreţu vrlo visokog napona. Iako nadzemni vod
ne zagaĎuje, ne emituje nikakav štetan produkt, za neke on predstavlja vizuelnu
smetnju.
Za vodove srednjeg i niskog napona (do 35 kV), stavljanje pod zemlju ne predstavlja
neku posebnu tehničku poteškoću. Za vodove visokog napona (110 kV), tehnika je
razraĎena, ali je trošak veći.
Za vodove vrlo visokog napona (220 i 400 kV), problem je drugačije prirode. Imajući
u vidu troškove i prepoznate probleme, ovaj način treba da bude ograničen na
urbane gusto naseljene zone u velikim naseljima. Stavljanje pod zemlju 400 kV je
tehnički teško i neprilagoĎeno eksploatacionim naprezanjima interkonektivne mreţe.
Nadzemni vod vrlo visokog napona ostaje ipak jedina ekonomična tehnika za prenos
energije na visokom naponu.

Master rad
Inţenjeri prilikom projektovanja najčešće koriste specijalizovane softvere uz dodatnu

upotrebu programa za tabelarne proračune (npr. Excel).U ovom radu je predstavljen
softverski alat koji sadrţi osnovne proračune koji, su neophodni prilikom
projektovanja dalekovoda, a pri tom je jednostavan za korišćenje. Program je
prilagoĎen propisima iz oblasti projektovanja dalekovoda koji vaţe u Republici Srbiji.
U drugom poglavlju dati su opisi materijala i konstrukcije uţadi koje se primenjuju na

dalekovodima.
U trećem poglavlju izloţena je teorija mehaničkog proračuna elemenata dalekovoda,

kao što je proračun ugiba lančanice, duţine lančanice, statičkog naprezanja stubova,
sigurnosnih razmaka u rasponu i slično.
U četvrtom poglavlju su opisani korisnički interfejs, ulaznipodaci i izlazni rezultati.

Opisan je način unosa podataka potrebnih za proračne, kao i opis izlaznih rezultata i
mogućnosti njihovog korišćenja.
U petom poglavlju dati su primeri rezultata dobijeni primenom softverskog alata

prikazanog u ovom radu.

Master rad
2. PROVODNICI NADZEMNIH VODOVA
2.1. Materijali za provodnike i zaštitnu užad nadzemnih vodova
Materijal od kojeg se izraĎuju provodnici za vodove visokog napona mora imati

zadovoljavajuće električne i mehaničke osobine. To znači da pored dobre električne
provodnosti, materijal mora biti sposoban da izdrţi i mehanička opterećenja kojima
se izlaţu provodnici nadzemnih vodova u toku eksploatacije.
Bakar je prvi ušao u upotrebu kao materijal za provodnike. On ima odličnu električnu
provodnost i relativno dobre mehaničke osobine. Medutim, svetske zalihe bakra
naglo se smanjuju tako da je njegova upotreba u prenosnoj mreţi postala
ograničena.
Po električnim osobinama, od čistih metala, aluminijum se nalazi odmah iza bakra.

Njegova električna provodnost iznosi oko 60% provodnosti bakra, a lakši je od njega
3,3 puta. Osnovni nedostatak aluminijuma je njegova mala mehanička čvrstoća.
Upravo ova činjenica uslovila je da se provodnici od čistog aluminijuma vrlo malo
upotrebljavaju u prenosnoj mreţi. Kako ćemo kasnije videti on se upotrebljava kao
legura ili u kombinaciji sa čelikom.
Čelik kao materijal za provodnike vrlo retko dolazi u obzir zbog svoje male električne
provodnosti. S druge strane, on ima dobre mehaničke karakteristike pa se
eventualno moţe upotrebiti na velikim rasponima gde je potrebno osigurati povećanu
mehaničku sigurnost provodnika i kod manjih struja. Čelik se do sada najčešće
upotrebljavao za zaštitnu uţad na dalekovodima, jer tamo ne dolazi toliko do izraţaja
njegova slaba električna provodnost.
Da bi se dobio provodnik koji ima dobre i električne i mehaničke osobine počela su

da se prave kombinovana uţad od aluminijumuma i čelika. Čelično jezgro ima
zadatak da primi na sebe veliki deo mehaničkih opterećenja kojima se izlaţe
provodnik. Oko čeličnog jezgra omotava se aluminijumski plašt, koji uglavnom sluţi
za voĎenje električne struje. Na ovaj način spojene su dobre električne osobine
aluminijuma sa dobrim mehaničkim osobinama čelika. Odnos preseka aluminijuma i
čelika u ovako kombinovanom uţetu moţe biti različit. Tamo gde se ţeli postići veća
mehanička sigurnost uzimaju se provodnici sa većim presekom čelika, i obrnuto.
Provodnici na bazi aluminijuma koji se najčešće koriste za izgradnju nadzemnih

vodova visokog napona, pojavljuju se u četiri oblika:
 homogena uţad od čistog aluminijuma,

 homogena uţad od legure aluminijuma (almelec),
 mešovita uţad aluminijum-čelik, i
 mešovita uţad almelek-čelik.
Prema pojedinačnim uslovima svakog voda, vrši se izbor jednog ili drugog tipa
provodnika, ali koje god rešenje da je usvojeno, postoji odreĎen broj opštih principa,
vaţećih za sve tipove provodnika koje ne treba nikad izgubiti iz vida, a to su sledeći:

Master rad
 Nasuprot bakarnim uţadima, goli provodnici od aluminijuma ne treba da se

koriste u obliku jedne ţice, nego u obliku uţadi koja pruţaju bolju otpornost na
talasanje i vibracije vodova.
 Površinska čvrstoća provodnika od aluminijuma je slaba, znatno manja nego
kod bakarnog uţeta, treba ih dakle upotrebljavati briţljivo i koristiti uţad
sastavljenu od ţica prečnika većeg od 2 mm.
 Provodnici od aluminijuma se prekrivaju brzo na vazduhu tankim spoljnim
slojem oksida (alumina), nerastvorljivim i nepromočivim koji efikasno štiti
metal od spoljnih uticaja. MeĎutim, neki proizvodi izazivaju hemljski atak na
aluminijum i njihov kontakt sa provodnicima treba apsolutno izbeći. MeĎu
onima koji se sreću prilikom skladištenja ili postavljanja moţe se navesti kreč,
cement, stajsko Ďubrivo i veštačko Ďubrivo. Odatle, značaj metode
razvlačenja provodnika pod mehaničkim naponom što onemogućava da uţe
dodirne tlo za vreme postavljanja. Takva oštećenja mogu zaista posluţiti kao
polazna tačka lokalnim štetnim dejstvima koja mogu postati značajna, budući
da uslovi dejstava sprečavaju formiranje sloja alumine koji štiti aluminijum od
razarajućih dejstava.
 Morski vazduh ima na čisti aluminijum samo blago dejstvo i mnogobrojni
vodovi podignuti u blizini mora odlično se ponašaju posle nekoliko godina
rada. Ali, treba pridati veliki značaj čistoći metala i njegovom stanju na
površini. Otpornost će biti utoliko bolja ukoliko je finoća veća i obrnuto, spoljni
uticaj biće utoliko izraţeniji ukoliko ţice provodnika imaju oštećenja ili brazde
na površini.
 U svim slučajevima, unutrašnji slojevi gole uţadi moraće da budu podmazani
neutralnom mašću sa visokom tačkom topljenja. Izuzetno, moţe se zahtevati
podmazivanje spoljneg sloja u slučaju izloţenosti voda korozivnoj atmosferi,
na morskoj obali ili u oblasti jake industrijske koncentracije.
 Aluminijum je elektronegativan u odnosu na većinu uobičajenih metala: bakar,
nikl, olovo, gvoţĎe. Kontakt aluminijuma sa ovim metalima, u prisustvu vlage,
izazvaće stvaranje elektrolitičke sprege koja će otpočeti koroziju aluminijuma,
brzinom i obimom koji će zavisiti od prirode dotičnog metala i od elektrolita.
 MeĎu uobičajenim metalima, jedino cink, kadmijum i kalaj, (ili dobro
galvanizovani, kadmirani ili kalajisani delovi) mogu bez opasnosti da doĎu u
kontakt sa aluminijumom. Bakar i njegove legure, naprotiv, prave sa
aluminijumom veliku spregu i priključci provodnika od aluminijuma na
provodnike ili ivice ureĎaja od bakra, bronze ili mesinga moraju biti
napravljene sa specijalnom predostroţnošću, kada su ti spojevi izloţeni vlazi.
 Aluminijum ima relativno nisku temperaturu topljenja: 660° prema 1083° za
bakar. Provodnici od aluminijuma su dakle osetljiviji na efekte električnih
lukova i potrebno je briţljivo obaviti proveru proreĎivanja grana i rastojanja
izmeĎu provodnika i prepreka.
U praksi se koriste i legure drugih materijala, ali se one ne upotrebljavaju često, pa

sestoga ovde neće posebno pominjati.

Master rad
2.2. Konstrukcioni oblici provodnika za dalekovode
Danas se na dalekovodima praktično isključivo upotrebljavaju uţad za provodnike.

Uţe je dosta gibljivo u odnosu na puni presek pa je lakše za izvoĎenje. Osim toga
kod uţadi je manje izraţen skin efekat.
Uţad treba da ima presek prilagoĎen kapacitetu zahtevanog prenosa, dovoljan
prečnik da, pod naponom, efekt korone ne izazove gubitke ili perturbacije, otpornost
na kidanje dovoljnu da se podnesu sva naprezanja koja proističu iz stalnih
opterećenja i iz akcidentnih dodatnih opterećenja. Najzad, njihova koncepcija treba
da ih učini otpornim na korozivnu i zagaĎenu atmosferu.
Ţice od aluminijuma ili almeleka, koje se isporučuju proizvoĎačima uţadi, pod-
vrgavaju se izvlačenju da bi se njen prečnik sveo na ţeljenu dimenziju u termičkom
postupku koji povećava opterećenje na prekid i smanjuje električnu otpornost.
Aluminijum i legure aluminijuma su normalno zaštićene od korozije površinskim
slojem alumine (aluminijum-trioksid), nepropustljivim na vazduhu koji se brzo
obnavlja. Ţice koje čine uţe mogu, meĎutim, da budu ugroţene morskom ili indu-
strijskom atmosferom, a u momentu transporta ili razvlačenja, veštačkim, stajskim
Ďubrivom, krečom ili cementom.
Čelična uţad su pocinkovana. Pocinkovane čelične ţice zaštićene su dugotrajno
samo ako su korektno podmazane.Iz tih razloga, unutrašnji slojevi uţadi treba da
budu prekriveni neutralnim masnim slojem u odnosu na čelik i aluminijum koji treba
da je hemijski čist.
MeĎutim, upotreba ove masti donosi jednu ozbiljnu nepogodnost. Kapljice koje se
formiraju na donjoj strani provodnika kada se mast topi ili kada je ima mnogo,
zadrţavaju prašinu i povećavaju perturbacijski nivo vodova (neka merenja pokazuju
povećanje od 10 do 15 dB po lepom vremenu). Neophodno je, dakle, da mast
sačuva svoju čvrstinu kad je izloţena zagrevanjima usled dodatnih opterećenja,
kratkih spojeva i temperature ambijenta. Iz tih razloga, spoljni sloj provodne uţadi i
zaštitne uţadi koja se koriste na visokom i vrlo visokom naponu, ne treba da bude
podmazan. Mast treba da ima tačku topljenja višu od 100°C.
Nikakvo zavarivanje nije dopušteno na čeličnim galvanizovanim ţicama nakon
poslednjeg izvlačenja ţice. Za ţice od aluminijuma ili almeleka, postupak zavarivanja
nakon izvlačenja ţice se toleriše. Ovo zavarivanje moţe da se obavi samo prilikom
slučajnih kidanja ţice, što se dešava tokom pouţavanja, a pritom dva vara moraju da
budu udaljena više od 50 m. Ni u jednom slučaju, nisu dozvoljeni varovi na
spoljašnjem sloju uţeta.
Ako je uţe od istog materijala onda su sve ţice u uţetu jednakog preseka. Ţice
mogu biti upredene u više slojeva u zavisnosti od veličine preseka. Zbog upredanja
duţina ţice povećava se oko 3% u odnosu na duţinu uţeta. Ovo treba imati u vidu
prilikom izračunavanja otpora, teţine itd.
Provodnici se mogu montirati kao jednostruki ili u snopu (u snopu se provodnici

montiraju za napone od 400 kV i više). Kada su montirani u snopu provodnici se
povezuju pomoću odstojnika.

Master rad
Slika 1. Primeri kombinovanih i homogenih provodnika i optičkog uţeta
Na slici 1. prikazane su neke od osnovnih konstrukcija provodnika. Sa leve strane se

moţe videti tipičan kombinovani provodnik, dok se u sredini vidi homogeni provodnik
od legure aluminijuma. Na desnoj strani je prikazano optičko zaštitno uţe. Ova vrsta
zaštitnog uţeta je sve češće u upotrebi, zbog toga što sadrţi optička vlakna koja su
jako pogodna za prenos signala, zbog malog slabljenja i velikog prenosnog
kapaciteta, kao i neosetljivosti na elektromagnetni uticaj.
U poslednje vreme sve je češće u upotrebi i tzv. alumoveld provodnik. Alumoveld je

specijalna konstrukcija provodnika. Na čeličnu ţicu posebnim tehnološkim
postupkom navlači se omotač od aluminijuma i ova dva metala čine jednu celinu.
Aluminijum sluţi kao provodnik u uţem smislu, a čelik daje ţici mehaničku čvrstoću.
2.3. Fizički parametri provodnika
Svako uţe opisuje se odreĎenim fizičkim parametrima koji se koriste za opisivanje

ponašanja provodnika u raznim uslovima, i to su:
 modul elastičnosti uţeta (Jungov modul), E (daN/mm2),

 koeficijent linearnog širenja, α (1/ºC),
 specifična masa provodnika, m (kg/km),
 poprečni presek provodnika, S (mm2),
 prečnik provodnika, d (mm).
Bitno je napomenuti da se poprečni presek provodnika moţe razlikovati od nazivnog

preska provodnika, ali je on merodavan za proračune.
TakoĎe, kod kombinovanih uţadi svako uţe ima posebno svoje parametre, ali se u
proračunima uzimaju jedinstveni parametri koji opisuju uţe kao celinu. Ove
parametre daje proizvoĎač uţeta.

Master rad
3. TEORIJSKI PRORAČUNI I FORMULE
Nadzemni vod je izloţen naprezanjima svih vrsta: električnim, termičkim,

mehaničkim naprezanjima, naprezanjima funkcionalnog i klimatskog porekla. Zbog
toga projekt i izgradnja jednog nadzemnog voda zahtevaju izvanredno poznavanje
fizičkih fenomena i vladanje tehnikom i savremenom tehnologijom.
Nadzemni vod karakterišu dve osnovne veličine koje mu daju oblik i strukturu, a to
su korišćeni električni napon i prečnik uţadi.
Uţe koje prenosi energiju nalazi se u vazduhu koji je vrlo dobar izolator i izolovano je
od stuba koji ga nosi posredstvom izolatorskog lanca čija duţina zavisi od
napona.Moţe da se kaţe da električni napon odreĎuje geometriju voda.
Uţad faznih provodnika imaju presek u mm 2koji zavisi od snage koja se prenosi.
Naprezanja koja deluju na tu uţad pri različitim pretpostavkama proračuna biće
utoliko veća ukoliko je veći prečnik uţeta. Uţad će dakle delovati na stubove i
temelje silama koje direktno zavise od njihovih prečnika i njihove teţine.
Kod proračuna provodnika odnosno zaštitnih uţadi polazi se od pretpostavke da je

primenjeno uţe savitljivo, njegovu krutost se zanemaruje, te nema naprezanja na
savijanje i u računu se javljaju samo vučna naprezanja, a smer im je tangencijalan
na uţe u tački u kojoj se traţi naprezanje.Spoljašnje sile na uţe su sopstvena teţina
uţeta i dodatna opterećenja (led, sneg, inje i pritisak vetra). U računu se
predpostavlja da je teret jednoliko rasporeĎen po celom uţetu.
3.1. Lančanica (jednačina linije provodnika)
Godine 1638, Galileo (1564–1642), italijanski matematičar, fizičar i astronom

objavljuje sa svojim učenikom Toričelijem “Raspravu o novim naukama”, u kojoj
ustanovljuje teoriju balistike, pokazujući da je trajektorija projektila parabola.
Godine 1691, Ţak Bernuli (1654–1705), švajcarski matematičar i fizičar, koji se

smatra ocem eksponencijalnog računa, ustanovio je da je ravnoteţna kriva jedne
homogene, savitljive i neistegljive ţice, nezanemarljive teţine, obešene svojim
krajevima na dve čvrste tačke, lančanica.
Provodna uţad i zemljovodna uţad nadzemnih vodova su elastična i istegljiva, pa

ravnoteţna kriva nije ni parabola ni lančanica, već jedna transcendentna kriva koja
se ovima pribliţava. Ipak je lančanica kriva koja je najpribliţnija stvarnoj elastičnoj
krivoj.
Računari sa matematičkim softverom omogućavaju da se rešavaju hiperboličke

funkcije i da se crtaju geometrijske krive koje nas interesuju.
Moţe se zamisliti provodnik koji je pričvršćen u tačkama A i B na istoj visini, kao na

slici 2. Posmatraju seuslovi ravnoteţe elementa lančanice duţine dL izmeĎu tačaka
1 i 2. Na ovaj element, koji je prikazan na slici 3. deluju sile zatezanja provodnika u
tačkama 1 i 2 i sila g (sila od teţine provodnika, po jedinici duţine). Ove tri sile
moraju biti u ravnoteţi i zadovoljiti jednačinu:

Master rad
𝐹1 + 𝐹2 + 𝑔𝑑𝐿 = 0 (1)
Kada se ovu jednačina razloţi na x i y komponente dobijaju se sledeće dve

jednačine:
𝑋=0 −𝐹1 𝑐𝑜𝑠𝛼1 + 𝐹2 𝑐𝑜𝑠𝛼2 = 0 (2)
𝑌=0 −𝐹1 𝑠𝑖𝑛𝛼1 + 𝐹2 𝑠𝑖𝑛𝛼2 − 𝑔𝑑𝐿 = 0 (3)
Slika 2. Provodnik okačen za dve tačke na istoj visini
Iz jednačine (2) dobija se (ravnoteţa horizontalnih sila Fh1 i Fh2):
𝑑𝑥1 𝑑𝑥2
𝐹1 = 𝐹2 = 𝐻 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 (4)
𝑑𝐿 𝑑𝐿
Ova jednačina pokazuje da je horizontalna komponenta sile zatezanja provodnika

konstantna duţ raspona i da je jednaka sili zatezanja u najniţoj tački provodnika.

Master rad
Slika 3. Elementarna duţina provodnika i sile koje deluju na nju
Iz jednačine (3) dobija se (ravnoteţa vertikalnih sila Fv1, Fv2 i gdL):
𝐹𝑣2 − 𝐹𝑣1 = 𝑑𝐹𝑣 = 𝑔𝑑𝐿 (5)
Promena vertikalne sile duţ raspona je data izrazom:
𝑑𝐹𝑣 𝑑𝐿 𝑑𝑦 2
=𝑔 =𝑔 1+ 2 (6)
𝑑𝑥 𝑑𝑥 𝑑𝑥
𝑑𝑦
𝐹𝑣 = 𝐹𝑕 𝑡𝑔𝛼0 = 𝐹𝑕 (7)
𝑑𝑥
Iz predhodne dve jednačine dobija se sledeći izraz:
𝑑2 𝑦 𝑑𝑦 2
𝐹𝑕 = 𝑔 1 + (8)
𝑑𝑥 2 𝑑𝑥 2
Ova jednačina predstavlja jednačinu lančanice u diferencijalnom obliku.
Kada se jednačina(8) podeli sa poprečnim presekom provodnika dobija se sa leve

strane naprezanje provodnika umesto horizontalne sile (𝜎), a na desnoj specifična
teţina provodnika umesto teţine po jedinici duţine (𝛾).
𝐹𝑕 𝑑𝑎𝑁
𝜎= (9)
𝑆 𝑚𝑚2

Master rad
𝑔 𝑑𝑎𝑁
γ= (10)
𝑆 𝑚 𝑚𝑚2
U slučaju kada postoji dodatno opterećenje usled leda tada u formuli (10) umesto
poduţne teţine uţeta (g) treba da stoji zbirna poduţna teţina uţeta i dodatnog
opterećenja. Poduţna dodatna teţina se dobija po formuli:
𝑔𝑑 = k do 0.18 d (11)
U jednačini (11) Kdo predstavlja koeficijent dodatnog opterećenja, i to je neimenovan

broj.Daje se prema podacima meteorološke sluţbe. Parametar d je prečnik
provodnika u mm.
Kada se prethodne jednačine zamene u jednačinu (8) i ta jednačina integrali dobiju

se sledeći izrazi:
𝜎
𝑦′′ = 1 + 𝑦′ (12)
γ
𝜎 𝑥γ
𝑦= 𝑐𝑕 − 1 (13)
γ 𝜎
Radi bolje preglednosti uvodi se da je:
𝜎
𝑝= (14)
γ
Kada se teme lančanice postavi u tačku (0,p) dobija se konačna jednačina

lančanice:
𝑥
𝑦 = p ∗ 𝑐𝑕 (15)
𝑝
U ovoj jednačini p predstavlja parametar lančanice. On predstavlja rastojanje od

koordinatnog početka do temena (trbuha) lančanice.
Duţina lančanice moţe se dobiti integraljenjem elementarne duţine (dL):
𝑑𝑦 2
𝑑𝐿 = 𝑑𝑥 2 + 𝑑𝑦 2 = 𝑑𝑥 1 + (16)
𝑑𝑥 2
Kada senapravi izvod jednačine (14) po x i uvrsti u jednačinu (16), dobija se sledeće:

Master rad
𝑑𝑦 𝑥
= 𝑠𝑕 (17)
𝑑𝑥 𝑝
𝑑𝑦 2 𝑥 𝑥
𝑑𝐿 = 𝑑𝑥 1 + 2
= 𝑑𝑥 1 + 𝑠𝑕2 = 𝑐𝑕 𝑑𝑥 (18)
𝑑𝑥 𝑝 𝑝
Duţina lančanice se dobija kada se integrali prethodni izraz izmeĎu granica x1 i x2:
𝑥2 𝑥2
𝑥 𝑥2 𝑥1
𝐿= 𝑑𝐿 = 𝑐𝑕 𝑑𝑥 = 𝑝 𝑠𝑕 − 𝑠𝑕 (19)
𝑥1 𝑥1 𝑝 𝑝 𝑝
𝑥2 − 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1
𝐿 = 2𝑝 𝑠𝑕 𝑐𝑕 (20)
2𝑝 2𝑝
Na slici 4. prikazan je kosi raspon, koji predstavlja najopštiji slučaj pa će pomoću

njega biti opisane sledeće jednačine koje su potrebne prilikom mehaničkog
proračuna dalekovoda. U jednačini (20) je poznata razlika x2 – x1, koja predstavlja
raspon a (horizontalno rastojanje tačaka vešanja provodnika), dokzbir
x2+x1predstavlja dodatni raspon. Dodatni raspon (ad) je fiktivna veličina koja
predstavlja dopunu kosog raspona do pravog raspona koji se naziva totalni raspon
(at). Dodatni raspon moţe se dobiti iz razlike ordinata tačaka vešanja koja je
poznata:
𝑥2 𝑥1 𝑥2 + 𝑥1 𝑥2 − 𝑥1
𝑕 = 𝑦2 − 𝑦1 = 𝑝 𝑐𝑕 − 𝑐𝑕 = 2𝑝 𝑠𝑕 𝑠𝑕 (21)
𝑝 𝑝 2𝑝 2𝑝
𝑥2 + 𝑥1 𝑕
𝑠𝑕 = 𝑥 −𝑥 (22)
2𝑝 2𝑝 𝑠𝑕 22𝑝 1
Slika 4. Izgled kosog raspona u sopstvenom koordinatnom sistemu

Master rad
Vrednost dodatnog raspona moţe biti i negativna i to zavisi od vrednosti visinske

razlike tačaka vešanja, koja takoĎe moţe biti negativna. Ova se javlja zbog toga što
se razlika visina u jednačinama izraţava kao y2 – y1, pa se u slučaju kada je leva
tačka vešanja viša od desne dobija negativna vrednost za h. Ako se uvedu zamene
da je a =x2 – x1 i ad =x2 + x1 i napiše izraz za razliku L i h, dobija se konačan izraz za
duţinu lančanice:
𝑎 𝑎𝑑 𝑎𝑑 𝑎
𝐿2 − 𝑕2 = 4𝑝2 𝑠𝑕2 𝑐𝑕2 − 𝑠𝑕2 = 4𝑝2 𝑠𝑕2 (23)
2𝑝 2𝑝 2𝑝 2𝑝
𝑎
𝐿= 𝑕2 + 4𝑝2 𝑠𝑕2 (24)
2𝑝
Kako su parametri p, a i h poznati mogu se odrediti koordinate x1 i x2 lančanice u

sopstvenom koordinatnom sistemu:
𝑎𝑑 − 𝑎
𝑥1 = (25)
2
𝑎𝑑 + 𝑎
𝑥2 = (26)
2
3.2. Ugib lančanice
Ugib lančanice je vertikalno rastojanje izmeĎu tačaka preseka vertikalne linije sa

linijom koja spaja tačake vešanja i sa lančanicom. Maksimalan ugib se nalazi u tački
u kojoj je tangenta na lančanicu paralelna spojnici tačaka vešanja, što je prikazano
na slici 5.
Ugib u tački A, čije su koordinate (xA, zA) je:
𝑓𝐴 = 𝑦𝐴′ − 𝑦𝐴 (27)
𝑥2 − 𝑥𝐴 𝑥𝐴 − 𝑥1
𝑦𝐴′ = 𝑦2 − 𝑕 = 𝑦1 + 𝑕 (28)
𝑎 𝑎
𝑥𝐴
𝑦𝐴 = p ∗ 𝑐𝑕 (29)
𝑝
Tačka maksimalnog ugiba (xM) se moţe naći kada se naĎe prvi izvod jednačine
lančanice i izjednači sa tangensom ugla φ (ugao izmeĎu z-ose i spojnice tačaka
vešanja):

Master rad
𝑥𝑀 𝑕
𝑦 ′ = 𝑠𝑕 = (30)
𝑝 𝑎
𝑕
𝑥𝑀 = 𝑝 𝑠𝑕−1 (31)
𝑎
Maksimalni ugib se dobija kada se koordinata xM uvrsti u jednačine (28) i (29).
Slika 5. Ugib lančanice
3.3. Sila zatezanja užeta u bilo kojoj tački lančanice
Kao što je pokazano horizontalna sila zatezanja u bilo kojoj tački lančanice je
konstantna dok se vertikalna sila menja duţ raspona, i jednaka je nuli u temenu
lančanice. Priraštaj vertikalne sile duţ provodnika daje elementarna teţina
provodnika, što je dokazano u jednačini (5).
Kod lančanice vaţe odnosi izmeĎu parametara (σ/γ), z - koordinate, horizontalne

komponente naprezanja (σ), i ukupne komponente naprezanja (σF), kao što je
prikazano na slici 6.
Vaţe sledeći odnosi:
σ
σ γ (32)
cos 𝛼 = =
σ𝐹 𝑦

Master rad
σ𝐹 = z γ (33)
Iz ovog se mogu naći ukupna naprezanja u tačkama vešanja kada se u jednačinu

(33) uvrste koordinate tačaka vešanja y1 i y2. Samim tim mogu se naći i vertikalna
naprezanja (vertikalne sile) u tačkama vešanja (i u bilo kojoj drugoj tački). Vertikalna
naprezanja u tačkama vešanja su:
za h>0 σ𝑣1 = 𝑠𝑔𝑛(−x1 ) σ2𝐹1 − σ2 σ𝑣2 = σ2𝐹2 − σ2 (34)
za h<0 σ𝑣1 = σ2𝐹1 − σ2 σ𝑣2 = 𝑠𝑔𝑛(x2 ) σ2𝐹2 − σ2 (35)
Slika 6. Odnosi izmeĎu σ/γ, z, σ, σF
3.4. Jednačina promene stanja provodnika
Različite komponente nadzemnog voda i uţadi posebno, treba da budu u stanju da

izdrţe, sa izabranim koeficijentom sigurnosti mehanička naprezanja koja deluju na
njih, pod uticajem spoljašnjih činilaca kojima su podvrgnuti i to: razlike temperatura,
vetar, vlaţan sneg, led i inje. Ova naprezanja napraviće na uţetu, dodatna
horizontalna i vertikalna opterećenja koja će se “prevesti” u matematički oblik preko
koeficijenta dodatnog opterećenja “kdo”, primenjenog na poduţnu teţinu uţeta.
S druge strane, ta naprezanja biće proračunata za različite obavezne administrativne
pretpostavke, bilo kroz administrativne propise, bilo kroz vaţeća tehnička rešenja,

Master rad
bilo kroz tehničke uslove projekta. Polazeći od bazne pretpostavke koja daje
horizontalno naprezanje u donjoj tački lančanice (u temenu), računaće se sile
provodnika, uz ostale administrativne pretpostavke, koristeći jednačinu trećeg
stepena, vrlo vaţnu za proračun nadzemnih vodova.
Uţad nadzemnih vodova podvrgnuta su uticaju:
 varijacija temperature ambijenta,

 udara vetra i
 dodatnih opterećenja usled leda ili vlaţnog snega.
Ovi klimatski faktori deluju na uţe i menjaju njegovu mehaničku silu:
 Varijacije temperature ne stvaraju dodatno opterećenje u uţetu. Kako je

zategnuto izmeĎu dva fiksna oslonca, jasno je da se uţe, pod uticajem pada
temperature, skupi, a da se smanjenje duţine manifestuje povećanjem sile i
takoĎe parametra. Nasuprot tome, pri povećanju temperature, uţe se opušta,
mehanička sila se smanjuje i ugib uţeta se povećava.
 Pod uticajem leda ili vlaţnog snega teţina uţeta raste i trpi vertikalno dodatno
opterećenje.
 Pod uticajem vetra, koji se smatra horizontalnim i normalnim na zategnuto
uţe, uţe trpi horizontalno dodatno opterećenje.
Uţe je dakle podvrgnuto pritiscima usled:
 poduţne teţine uţeta,

 poduţne teţine leda i
 pritiska vetra na uţe, eventualno sa ledom.
Treba napomenuti da poslednji slučaj (pritisak vetra na zaleĎen provodnik) nije

obuhvaćen propisima koji vaţe u Republici Srbiji pa on u ovom radu nije posebno
razmatran.
Osnovni pojmovi vezani za jednačinu promene stanja
Usvojiće se na početku oznake za odreĎene parametre provodnika:
 L – duţina provodnika (m),

 E - modul elastičnosti provodnika (daN/mm2),
  - temperaturni koeficijent linearnog širenja (1/C),
 t – temperatura (C),
 σ – naprezanje provodnika (daN/mm2).

Master rad
Početno stanje dato je horizontalnom silom (horizontalnim naprezanjem) u najniţoj

tački ravnoteţne krive pri klimatskim uslovima definisanim koeficijentom dodatnog
opterećenja kdo1, i temperaturom t1. U tim uslovima, duţina uţeta je jednaka L1.
Konačno stanje uţeta dato je novim klimatskim uslovima definisanim koeficijentom

dodatnog opterećenja kdo2 pri temperaturi t2, a to daje duţinu uţeta L2.
Formula promene stanja upravo će omogućiti da se definiše novo ravnoteţno stanje

i da se izračuna naprezanje σ2u stanju (2), polazeći od naprezanja σ1u stanju (1).
Ova jednačina objašnjava činjenicu da, prelazeći iz početnog ravnoteţnog stanja u
konačno ravnoteţno stanje, uţe trpi:
 elastično izduţenje koje potiče od varijacije sile i

 izduţenje od termičke dilatacije usled varijacije temperature.
TakoĎe, i raspon (a) moţe da trpi varijaciju (Δa) ako oslonci nisu čvrsti.
Posmatra se opšta jednačina za raspon (a).
Prelazeći iz početnog stanja (1) u konačno stanje (2), uţe koji prelazi sa naprezanja
σ1 (temperature t1) na naprezanje σ2(temperaturu t2), trpi:
 elastično izduţenje:
𝐿1
∆𝐿𝜎 = 𝜎 − 𝜎1 (36)
E 2
 termičko izduţenje:
∆𝐿𝑡 = 𝐿1 𝛼 𝑡2 − 𝑡1 (37)
Dakle, varijacija duţine uţeta ΔL, pod istovremenim uticajem varijacije temperature i
sile, izraţava se kao:
𝐿1
∆𝐿 = 𝐿2 − 𝐿1 = 𝐿1 𝛼 𝑡2 − 𝑡1 + 𝜎 − 𝜎1 (38)
E 2
Kada se prethodna jednačina podeli sa L1 i ubace izrazi za duţinu provodnika dobija

se sledeća jednačina:

Master rad
𝑎
𝑕2 + 4𝑝22 𝑠𝑕2 2𝑝 2
𝐿2 𝜎2 − 𝜎1 1
= 𝛼 𝑡2 − 𝑡1 + +1= (39)
𝐿1 E 𝑎
𝑕2 + 4𝑝12 𝑠𝑕2 2𝑝 2
1
Prethodni izraz nije sasvim tačan jer izduţenje ΔL zavisi od ukupnog naprezanja σF
a ne samo od horizontalne komponente naprezanja σ. Greška koja se javlja u
jednačini (39) smanjuje se uvoĎenjem srednje vrednosti ukupnog naprezanja, koje
izaziva isto izduţenje kao i stvarno promenljivo naprezanje.
𝑥2
1 𝐿
𝜎𝐹𝑠𝑟 = 𝜎𝐹 𝑑𝑥 = 𝜎 (40)
𝑥2 − 𝑥1 𝑥1 𝑎
U jednačini (39) izraz (σ2- σ1)/E treba zameniti izrazom (σ2L2- σ1L1)/aE.
Detaljni izrazi za jednačinu promene stanja provodnika, kao i njihovo izvoĎenje,

mogu se pronaći u navedenoj literaturi. Nešto su drugačiji pristupi u izvoĎenju u [4],
u odnosu na [1] i [2], jer se tamo koristi sila umesto naprezanja.
Treba napomenuti da se ponekad ide previše daleko sa tačnošću mehaničkih

proračuna provodnika, a pritom se zaboravlja da se radi o formulama baziranim na
otpornosti materijala, sa konstantama i parametrima koji nisu matematički. Obavljeni
proračuni, čak i sa najpreciznijim metodama, bazirani su na pojednostavljenim
pretpostavkama, prihvaćenim, manje ili više implicitno.
Svrha ovog rada je da se napravi softverski alat koji koristi praktične proračune, pa
će shodno tome na dalje biti date formule koje se koriste u praksi i koje
podrazumevaju odreĎene aproksimacije.
Pojednostavljena jednačina promene stanja koja se koristi u praksi (i u programu),
preuzeta je iz [1], i moţe se napisati u sledećem obliku:
𝜎 3 + A𝜎 2 − B = 0 (41)
U ovoj jednačini koeficijenti A i B imaju sledeće vrednosti:
a2 γ2ref cosφ2
A = Ecosφ α t − t 𝑟𝑒𝑓 + − 𝜎m (42)
24𝜎m2
a2 γ2B cosφ3
𝐵= (43)
24
gde su:
 a – duţina raspona (m)

 E - modul elastičnosti provodnika (daN/mm2)

Master rad
  - temperaturni koeficijent linearnog širenja (1/C)

 t –temperatura za koju se traţi naprezanje (C)
 tref – referentna temperatura (C)
 σm - maksimalno dozvoljeno naprezanje (daN/mm2)
 σ – naprezanje u na temperaturi t (daN/mm2)
 ref - specifična teţina provodnika pri referentnoj temperaturi (daN/m*mm2),
ako ima leda uzima se ukupna specifična teţina sa ledom
 B - specifična teţina provodnika kod koeficijenta B (daN/m*mm2), ako ima
leda uzima se ukupna specifična teţina sa ledom
 φ - ugao izmeĎu linije koja spaja tačke vešanja provodnika i linije
horizontalnog rastojanja tačaka vešanja provodnika (raspona)
Koeficijent A se menja sa promenom temperature, dok se koeficijent B menja sa

promenom dodatnog opterećenja.
U propisima koji vaţe u Republici Srbiji uzimaju se dva stanja pri kojima se mogu
javiti maksimalna naprezanja provodnika, pri temperaturi -5C sa ledom i pri
temperaturi-20C bez leda.
U ovom softveru su podešena ta dva stanja kao referentna, ali je ostavljena

mogućnost da se postavi proizvoljan broj referentnih stanja sa različitim
temperaturama i dodatnim opterećenjima.
Postupak računanja je takav da se uzima jedan od zadatih parova temperatura i

dodatno opterećenje (ili bez dodatnog opterećenja) kao referentni i onda se računaju
naprezanja pri ostalim stanjima. Ako vaţi da je pri referentnim uslovima naprezanje
provodnika najveće referentni uslovi su dobro odabrani, ako nije onda se uzima
sledeće stanje i postupak se ponavlja dok ne bude zadovoljen uslov da je
naprezanje najveće pri referentnim uslovima.
Kada se odabere referentno stanje onda se mogu pronaći naprezanja na bilo kojoj
temperaturi i dodatnom opterećenju.
3.5. Idealni raspon
Izvedena jednačina stanja provodnika polazi od pretpostavke da su tačke vešanja

provodnika fiksne. Kod dalekovoda visokog napona se koriste dve vrste stubova,
zatezni i noseći, kao što je prikazano na slici 7. Zatezni stubovi su projektovani da
podnose horizontalna i vertikalna naprezanja, kao i naprezanja usled udara vetra i
kod njih su tačke vešanja fiksne. Noseći stubovi su projektovani da podnose
vertikalna naprezanja i naprezanja usled udara vetra. Kod nosećih stubova se
koriste noseći izolatorski lanci, koji omogućavaju tački vešanja da se kreće po
odreĎenoj sfernoj površini koju opisuje vrh izolatora.

Master rad
Slika 7. Zatezno polje
Slika 8. Noseći i ugaono-zatezni stub
Na slici 8. su prikazani noseći i zatezni stubovi. Rastojanje izmeĎu zataznih stubova

se naziva zatezno polje. Teţi se da rasponi u zateznom polju budu jednaki ali to u
praksi nije moguće praktično nikada, jer je raspored stubova odreĎen uslovima na
terenu, topologijom, objektima koji se ukrštaju i slično. Na slici 9. prikazano je jedno
zatezno polje koje ima nejednake raspone. Ako su rasponi različite duţine pri
promeni temperature provodnici u različitim rasponima će se različito izduţivati i
usled tog dolazi do pomeranja tačaka vešanja na nosećim stubovima i zakošenja
izolatorskih lanaca. Tačke vešanja provodnika se pomeraju tako da naprezanje u
svim rasponima ostaje isto. Jednačinu stanja provodnika treba prilagoditi tako da se
ona moţe primeniti na celo zatezno polje. Ovo se radi tako što se jednačina stanja
primeni na takozvani idealni raspon. Detaljno izvoĎenje jednačina pomoću kojih se
dobija idealni raspon dato je u [1], dok će ovde biti prikazani samo konačni izrazi.

Master rad
Slika 9. Zatezno polje sa nejednakim kosim rasponima
n 3 2
j=1 a j cosφj
ai cosφa i = n
(44)
j=1 a j
n
j=1 a j
cosφa i = ai cosφa i = aj (45)
n
j=1 cos φ
j
ai cosφa i
ai = (46)
cosφa i
U prethodnim jednačinama oznake su sledeće:
 ai - idealan raspon za zatezno polje (m)

 aj - pojedinačni (stvarni) rasponi u zateznom polju
 φj-ugao φ (izmeĎu prave koja spaja tačke vešanja i horizontalne prave
(raspona)) za svaki pojedinačni raspon u zateznom polju
 φai-ugao φ za idealni raspon
Proračune naprezanja treba vršiti sa idealnim rasponom, dok se stvarni ugibi za

svaki raspon mogu dobiti kada se to naprezanje za idealni raspon uvrsti u jednačinu
za ugib.
3.6. Gravitacioni raspon
Gravitacioni raspon predstavlja rastojanje od tačke vešanja provodnika do temena

lančanice.On se najčešće koristi u projektantskoj praksi za proračun vertikalnih sila
koje deluju na stub. Vertikalne sile na stub obično se izraţavaju kao proizvod
gravitacionog raspona i poduţne teţine uţeta. U programu koji je ovde predstavljen
vertikalne sile na stub su računate pomoću jednačina (34) i (35), koje daju nešto
veću silu jer uvaţavaju duţinu linije provodnika. Njegova vrednost moţe biti i
negativna, kao što je prikazano na slici 10.
Svrha gravitacionog raspona zašto se ovde daje je što su većina tipskih stubova
projektovani za neki gravitacioni raspon pa on moţe biti orjentir prilikom izbora
nekog odreĎenog tipa stuba.

Master rad
Slika 10. Gravitacioni raspon
3.7. Sigurnosni razmak provodnika
Sigurnosni razmak predstavlja rastojanje provodnika (delova pod naponom) i

uzemljenih delova (zaštitno uţe) ili izmeĎu dva provodnika koje mora biti
zadovoljeno pri svim klimatskim uslovima koji se mogu javiti u toku eksploatacije
dalekovoda. Kod nadzemnog voda potrebno je odrediti rastojanje izmeĎu provodnika
tako da pri asinhronom njihanju, u sredini raspona rastojanje izmeĎu provodnika ne
postane manje od sigurnosnog razmaka.
Da bi se ispunio ovaj uslov treba da se obezbedi da rastojanje izmeĎu provodnika pri

temperaturi +40C i bez vetra bude veće ili jednakorastojanju D, koje je dato
relacijom:
D = k f40 + l + SR (47)
gde su:
 SR – sigurnosni razmak za komutacione prenapone (cm)

 f40 - ugib provodnika odnosno zaštitnog uţeta na temperaturi +40°C (cm)
 l - duţina izolatorskog lanca od tačke vešanja provodnika (cm). Za potporne
izolatoratore, zatezne izolatorske lance i zaštitnu uţad l=0
 k - koeficijent čija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika
odnosno provodnika i zaštitnog uţeta i odreĎuje se prema tabeli 1.

Master rad
Tabela 1. Koeficijenti za proračun sigurnosnih razmaka
meĎusobnipoloţaj
posmatranih
provodnika
k k = 4 + α/25 k = 2 + α/10 k = 4 + α/5
kmin 6 7 14
Dmin(cm)
60 70 140
ako je SR<Dmin
U relacijama za k iz tabele 1, α je ugao otklona provodnika u stepenima, koji se

moţe izračunati pomoću relacije:
Pv d 10−3
tgα = (48)
γo S
gde su:
 Pv - pritisak vetra daN/m2

 d - prečnik provodnika odnosno zaštitnog uţeta (mm)
 γ0 – specifična teţina provodnika bez leda daN/m*mm2
 S - presek provodnika odnosno zaštitnog uţeta mm2
3.8. Ugib provodnika pri opadanju leda u susednim rasponima
U propisima Republike Srbije traţi se da sigurnosne visine iznad objekata moraju biti
zadovoljene i kada dodatno opterećenje postoji u prelaznom rasponu (raspon u kom
dalekovod prelazi preko nekog objekta), dok u susednim rasponima nema dodatnog
opterećenja (led otpao). Ako se pretpostavi da su duţine raspona pribliţno istih
duţina onda će pri jednakom opterećenju u svim rasponima poloţaj izolatorskih
lanaca biti pribliţno vertikalan. Ako u nekom rasponu ostane dodatno opterećenje
dok ga u drugim rasponima nema ovo stanje će se promeniti i doći će do zakošenja
izolatorskih lanaca, tj. doći će do narušavanja ravnoteţe horizontalnih naprezanja.
Najveći otkolon izolatora će biti u rasponu u kojem je ostalo dodatno opterećenja,
dok će udaljavanjem od tog raspona otklon izolatora biti sve manji usled sve većeg
izjednačavanja horizontalnih naprezanja tako da će u odreĎenom rasponu izolatorski
lanci opet biti u vertikalnom poloţaju.
U ovom radu je za odreĎivanje ugiba u ovakvim uslovima primenjena metoda po

Wzcisk-u.Ugib u prelaznom rasponu moţe se izračunati pomoću formule:

Master rad
3 3
𝑎 𝑠𝑙 𝑎 𝑠𝑑
1 + 𝑛𝑙 1 + 𝑛𝑑
𝑎𝑝 𝑎𝑝
𝑓𝑝 = 0.5𝑓𝑑 𝐾𝑙 3 + 𝐾𝑑 3
(49)
𝑎 𝑠𝑙 γ 2 𝑎 𝑠𝑑 γ 2
1 + 𝑛𝑙 1 + 𝑛𝑑
𝑎𝑝 γ 𝑑𝑜 𝑎𝑝 γ 𝑑𝑜
gde su:
 𝑓𝑑 – ugib u prelaznom rasponu na temperaturi -5°C sa ledom (m)

 𝑎𝑝 – prelazni raspon (m)
 𝑛𝑙 (𝑛𝑑 ) – broj neopterećenih raspona levo, odnosno desno od prelaznog.
Kada se prelazni raspon nalazi uz zatezni stub, „‟n‟‟ se uzima do 3, a kada se
nalazi dalje od zateznog stuba, „‟n‟‟ se uzima najviše do 6, bez obzira na
stvarni broj susednih raspona.
 𝑎𝑠𝑙 (𝑎𝑠𝑑 )– prosečna duţina raspona levo, odnosno desno od prelaznog
𝑛 𝑛
1𝑎𝑙 1 𝑎𝑑
𝑎𝑠𝑙 = (50) 𝑎𝑠𝑑 = (51)
𝑛 𝑛
 γ - specifična teţina provodnika bez leda (daN/m*mm2)

 γ𝑑𝑜 - specifična teţina provodnika sa ledom (daN/m*mm2)
 𝐾𝑙 (𝐾𝑑 ) – korekcioni faktori koji zavise od toga gde se nalazi prelazni raspon
Ako je prelazni raspon uz zatezni stub, tj. prvi ili poslednji raspon u zateznom polju,
korekcioni faktori Kl (Kd) imaju vrednosti date u tabeli tabela 2.
Tabela 2. Korekcioni faktori za prvi raspon uz zatezni stub
Materijal Broj susednih raspona (n)

provodnika 1 2 3 i više
Aluminijum, aldrej 2 1.94 1.86
Alučelik, bakar 2 1.94 1.80
Ako je prelazni raspon na nekom drugom mestu, tj. nije do zateznog stuba,
korekcioni faktori Kl (Kd) imaju sledeće vrednosti date u tabeli tabela 3.
Tabela 3. Korekcioni faktori za raspon koji nije uz zatezni stub
Poloţaj prelaznog Korekcioni faktori Kl

raspona (Kd)
Prelazni raspon je drugi
0.97
od zateznog stuba
Bilo koji drugi poloţaj
0.95
prelaznog raspona

Master rad
Poseban slučaj je kada ima tri raspona, a prelazni je u sredini. U tom slučaju
korekcioni faktori Kl i Kd imaju istu vrednost:
Kl = Kd = 1.1
3.9. Otklon izolatorskog lanca
Otklon izolatorskog lanca na nosećem stubu je problem koji posebno treba

posmatrati na dalekovodima gde se javljaju jaki vetrovi, jer je to parametar koji
najviše utiče na otklon izolatorskog lanca ka uzemljenim delovima stuba. TakoĎe,
noseći stubovi se ponekad koriste, zbog manje cene, na mestima gde postoje mali
uglovi skretanja trase i u tom slučaju se moţe javiti konstantan otklon izolatora ka
konstrukciji stuba.Otklon izolatora je prikazan na slici 11.
Slika 11. Otklon izolatorskog lanca ka stubu i sile koje deluju na izolatorski lanac
U normalnim slučajevima postoje vertikalne sile nastale od teţine provodnika i

dodatnog opterećenja koje deluju na izolator, kao i pritisak vetra na izolator i
provodnik. U propisima se ne razmatra istovremeno delovanje vetra i dodatnog
opterećenja, te stoga u ovom radu taj slučaj nije razmatran. Ugao otklona izolatora
pri dejstvu vetra moţe se izračunati iz uslova ravnoteţe momenata. Na slici 11.
prikazane su sile koje deluju na izolator.
𝐹𝑖𝑧𝑣 𝐺𝑖𝑧
𝐹𝑝𝑣 + 𝐿𝑖𝑧 cos𝛼𝑖𝑧 = 𝐺𝑝 + 𝐿𝑖𝑧 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑧 (52)
2 2

Master rad
𝐹𝑖𝑧𝑣
𝐹𝑝𝑣 + 2
tg𝛼𝑖𝑧 = 𝐺𝑖𝑧 (53)
𝐺𝑝 + 2
𝐹𝑝𝑣 = 𝑑 𝑎𝑠𝑟 𝑃𝑣 𝑐𝑣 10−3 (54)
𝐺𝑝 = 𝛾 𝑎𝑔𝑟 𝑆 (55)
𝐹𝑖𝑧𝑣 = 𝑃𝑣 𝑆𝑖𝑧 (56)
𝑎1 + 𝑎2
𝑎𝑠𝑟 = (57)
2
U prethodnim jednačinama oznake imaju sledeće značenje:
 tg𝛼𝑖𝑧 – ugao otklona izolatora (°)

 𝐹𝑝𝑣 – sila vetra na provodnik (daN)
 𝐹𝑖𝑧𝑣 – sila vetra na izolator (daN)
 𝐺𝑝 – teţina provodnika (daN)
 𝐺𝑖𝑧 – teţina izolatora (m)
 𝐿𝑖𝑧 – duţina izolatora (m)
 𝑆𝑖𝑧 – površina izolatora (m)
 𝑎𝑠𝑟 – srednji raspon (poluzbir susednih raspona) (m)
 𝑎𝑔𝑟 – gravitacioni raspon (m)
 𝛾 – specifična teţina provodnika (daN/m mm2)
 𝑑– prečnik provodnika (mm)
 𝑆– poprečni presek provodnika (mm2)
 𝑃𝑣 – pritisak vetra (daN/m2)
 𝑐𝑣 – aerodinamični koeficijent (𝑐𝑣 = 0.7 za jednostruke provodnike, 𝑐𝑣 = 0.5 za
provodnike u snopu)
U slučaju kada postoji skretanje na nosećem stubu javljaju se i horizontalne sile koje
deluju na izolator, a jednačina ravnoteţe momenata proširuje se silama zatezanja
provodnika. Skretanje trase je prikazano na slici 12. Vetar moţe da deluje u smeru
simetrale unutrašnjeg ugla loma trase ili u suprotnom smeru. Kako je od interesa da
se proveri maksimalni ugao otklona izolatora u konačnoj relaciji za otklon uzet je
znak plus.
𝛽 𝛽 𝐹𝑖𝑧𝑣 𝐺𝑖𝑧
2𝜎𝑆 𝑠𝑖𝑛 ± 𝐹𝑝𝑣 𝑐𝑜𝑠 + 𝐿𝑖𝑧 cos𝛼𝑖𝑧 = 𝐺𝑝 + 𝐿𝑖𝑧 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑧 (58)
2 2 2 2
𝛽 𝛽 𝐹𝑖𝑧𝑣
2𝜎𝑆 𝑠𝑖𝑛 + 𝐹𝑝𝑣 𝑐𝑜𝑠 +
2 2 2
𝑡𝑔𝛼𝑖𝑧 = 𝐺𝑖𝑧
(59)
𝐺𝑝 + 2

Master rad
Slika 12. Skretanje trase na nosećem stubu
3.10. Proračun dužine optičkog užeta (OPGW) za bubanj
Zbog visoke cene optičkog uţeta u praksi se traţi da proračun duţine uţeta koja je
potrebna za montaţu bude što precizniji, kako se ne bi stvarali nepotrebni troškovi.
Postupak za proračun duţine uţeta najčešće daje proizvoĎač, i proračunata duţina
moţe varirati u zavisnosti od postupka, ali su te varijacije zanemarljive. Ovde se
navodi jedan od postupaka koji se koristi u praksi. Na slici 13. je prikazana skica
deonice za montaţu optičkog uţeta.
Slika 13. Deonica montaţe OPGW uţeta
Duţina uţeta u svakom rasponu se moţe izračunati prema formuli (24), dok je suma
tako izračunatih duţina raspona jednaka duţini zateznog polja. Ukupna duţina na
deonici montiranja se moţe dobiti kao zbir duţina u zateznim poljima i označava se
sa LL.
Duţina za nastavljanje optičkog uţeta u nastavnim spojnicama na zateznim

stubovima sa strane deonice montaţe na kojoj se nalazi vučna mašina se moţe
izračunati na sledeći način:

Master rad
𝐿𝑁 = 𝐻𝑣𝑟𝑕 + 5 (60)
gde Hvrh predstavlja visinu tačke vešanjaoptičkog uţeta od zemlje izraţenu u

metrima.
Duţina uţeta za mostove na prolaznim ugaono-zateznim stubovima se uzima da je

2m po stubu, pa se ukupna duţina mostova računa kao:
𝐿𝑃𝑀 = 𝑛 × 2 (61)
gde n predstavlja ukupan broj ugaono-zateznih stubova sa prolaznim vešanjem na

deonici montaţe.
Duţina uţeta na strani gde se nalaze bubanj/kočnica zavisi od udaljenosti bubnja od

stuba. Horizontalnu udaljenost bubnja/kočnice od stuba definiše proizvoĎač i ona se
kreće od 1.8 × Hvrh do 2 × Hvrh. U ovom programu je prilikom proračuna uzeto da je
ta udaljnost 2 × Hvrh. Prema ovome duţina uţeta potrebna za montaţu se moţe
izračunati kao:
𝐿𝑀 = 2 × 𝐻𝑣𝑟𝑕 2 + 𝐻𝑣𝑟𝑕 2 (62)
Prethodne vrednosti kada se saberu dobije se tačna vrednost duţine uţeta potrebne
za montaţu. MeĎutim u praksi se uvek javljaju nepredviĎene okolnosti, pa se na
ovako izračunatu duţinu dodaju odreĎene rezerve.
Rezerva uţeta za ostatak na bubnju i na početku kod vučne čarapice se uzima da je

30m (LR=30 m).
U slučaju kada je na jednom bubnjuduţina uţeta za dve (ili više) sekcije montaţe
tada se uzima rezerva od 10m (u slučaju dve sekcije) za manipulaciju i zaštitu
krajeva uţeta. Ova duţina je označena kao LS.
Zbog netačnosti proizvodnje uzima se odreĎeni procenat rezerve duţine, i on zavisi

od proizvoĎača. Taj procenat obično ne prelazi 1%, i u softveru je uzeta ova
vrednost.
Konačan izraz za duţinu uţeta potrebnog za isporuku se moţe napisati kao:
𝐿𝑀 = 1.01 × (𝐿𝐿 + 𝐿𝑁 + 𝐿𝑃𝑀 + 𝐿𝑀 + 𝐿𝑅 ) (+𝐿𝑆 ) (63)
Mora se napomenuti da u programu nije predviĎeno da se na jednom bubnju nalaze

duţine uţeta za dve ili više sekcija montaţe. Razlog za ovo je to što postoji veliki

Master rad
broj proizvoĎača koji imaju različite duţine uţeta koje isporučuju na jednom bubnju
pa tu vrstu proračuna nije moguće obuhvatiti formulom. Program računa konačnu
vrednost koja daje duţine uţeta po sekciji montaţe, a u slučaju kada su te sekcije
dovoljno kratke da moţe više njih da se stavi na jedan bubanj tada treba dodati i
duţinu LS u zavisnosti od broja sekcija na jednom bubnju.
3.11. Proračun sila koje deluju na stub
U toku eksploatacionog veka dalekovoda na stubove deluju razne sile. Postoje sile
od zatezanja provodnika, teţine provodnika, teţine dodatnog opterećenja, udara
vetra, teţine ovesne opreme. Potrebno je obezbediti da stub u toku svog veka bez
oštećenja podnese sve sile koje na njega deluju. U praksi je nemoguće obuhvatiti
sve slučajeve opterećenja stuba koji se mogu javiti, pri čemu se ovde misli najviše
na dodatna opterećenja usled snega i leda, kao i udara vetra. Ovi parametri se
najčešće pri proračunima uzimaju na osnovu najvećih vrednosti koje su se javile u
periodu od 5 ili 10 godina, ali to nikada nije garancija da se klimatski uslovi neće
pogoršati.
Stubovi su graĎevinski projekti i projektuju se sa nekim pretpostavkama o pritisku

vetra, dodatnom opterećenju, kao i veličini raspona za koji mogu da se primene.
Posao elektro inţenjera je da proračuna sile koje se javljaju na svakom stubnom
mestu i da onda odabere stub koji će zadovoljiti proračunate sile, tj. stub čije su sile
za koje je projektovan veće od onih koje se javljaju na konkretnom stubnom mestu.
Sile koje deluju na stub i razni slučajevi opterećenja se daju u katalogu stuba u
obliku tabele sila. Tabela sila u katalogu se izraĎuje na osnovu pravilnika za
projektovanje dalekovoda. U ovom programu sile se računaju prema slučajevima
opterećenja stuba iz “Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih
elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV”. Da bi bilo jasnije o
kojim slučajevima opterećenja se radi, ovde će biti dat izvod iz pravilnika koji se
odnosi na proračun sila na stub.
Izvod iz Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih

elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1kV do 400kV (Sl. list SFRJ 65/88 i
SRJ 18/92):
Član 68.
Normalna opterećenja su:
1. za sve vrste stubova (noseće i zatezne):
a) opterećenje pri čijem se proračunu uzima:
 teţina stuba, izolatora, pribora, provodnika i zaštitne uţadi;

 teţina dodatnog opterećenja na provodnicima i zaštitnoj uţadi;
 rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i zaštitne uţadi s obe
strane stuba;

Master rad
b) opterećenje pri čijem se proračunu uzima:

 pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zaštitnu uţad upravno na vod
odnosno u pravcu simetrale ugla trase;
 rezultanta od dve trećine sile zatezanja svih provodnika i zaštitne uţadi s
obe strane stuba;
c) opterećenje pri čijem se proračunu uzima:

 pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zaštitnu uţad u pravcu voda
odnosno upravno na simetralu ugla trase;
 rezultanta od dve trećine sile zatezanja svih provodnika i zaštitne uţadi s
obe strane stuba;
2. Samo za zatezne stubove:
a) Opterećenje pri čijem se proračunu uzima:

 dve trećine sile zatezanja provodnika i zaštitne uţadi sa jedne strane
stuba;
Član 69.
Vanredna opterećenja su:
1. za noseće stubove:
a) Opterećenja pri čijem se proračunu uzima:

 polovina sile zatezanja jednog provodnika u snopu-četvrtina sile zatezanja
provodnika jednog snopa;
2. za zatezne stubove i za ugaone noseće stubove sa uglom skretanja trase

manjim od 20°:
a) opterećenje pri čijem se proračunu uzima:

 puna sila zatezanja svih provodnika i zaštitne uţadi u oba pravca trase,
osim jednog provodnika odnosno jednog zaštitnog uţeta sa jedne strane
a za vodove sa provodnicima u snopu puna sila zatezanja svih snopova
provodnika i zaštitne uţadi u oba pravca trase, osim jednog snopa
odnosno jednog zaštitnog uţeta sa jedne strane stuba.

Master rad
Član 70.
Pri izračunavanju naprezanja stubova treba uzeti u obzir:
1. teţina provodnika i zaštitne uţadi i teţina dodatnog opterećenja izračunate za

gravitacioni raspon stuba definisan u članu 2 ovog Pravilnika;
2. pritisak vetra na provodnike i zaštitnu uţad u pravcu simetrale ugla trase

izračunat za poluzbir susednih raspona bez kakve redukcije s obzirom na ugao
trase;
3. pritisak vetra na provodnike i zaštitnu uzad u pravcu simetrale ugla trase

izračunat za poluzbir susednih raspona, sa redukcijom s obzirom na poloţaj za
poluzbir susednih raspona, sa redukcijom s obzirom na poloţa provodnika i
zaštitne uţadi prema pravcu vetra, ali tako da je bar jednak četvrtini pritiska u
pravcu simetrale ugla trase;
4. ako nije odreĎeno koji je provodnik, zaštitno uţe ili strana stuba u pitanju,
uzima se najnepovoljniji slučaj.
Da bi se izračunale sile u slučajevima opterećenja koji su napred opisani potrebno je

da se znaju sile koje deluju od provodnika sa svake strane posebno, kao i vertikalne
sile od dodatnog opterećenja, izolatora i opreme. Na slici 14. su prikazane sile koje
deluju na stub. Projekti stubova se daju sa silama koje su razloţene po
komponentama x, z i z. Komponenta sile x je sila u pravcu konzole, komponenta sile
z je u pravcu trase voda, dok komponenta sile z predstavlja vertikalnu silu na stub u
tački vešanja.
Slika 14. Sile koje deluju na stub

Master rad
Glavne sile koje deluju na stub su:
1. Maksimalna horizontalna sila zatezanja provodnika:
𝐹𝑕 = σ ∗ 𝑆 (64)
2. Sila od teţine faznih provodnika i izolatora sa dodatnim teretom koja deluje po

z-osi:
𝐹𝑧 = 𝑉1 + 𝑉2 + 𝐺(𝑑)𝑖1 + 𝐺(𝑑)𝑖2 (65)
3. Sila usled dejstva vetra na provodnik:
𝐹𝑣𝑝 = 𝑎𝑠𝑟 ∗ 𝑑 ∗ 𝑃𝑣 ∗ 𝑐 (66)
U prethodnim jednačinama sile V1 i V2 se dobijaju iz relacija (34) i (35) kada se

dobijene vrednosti vertikalnog naprezanja podele poprečnim presekom provodnika.
Ove sile se menjaju kontinualno sa promenom temperature i diskontinualnousled
pojave dodatnog opterećanja. Vertikalne sile G(d)i1 i G(d)i2 predstavljaju sile od teţine
izolatora i ovesne opreme. Indeks u zagradi označava da te teţine mogu biti sa i bez
leda. Ovaj parametar se najčešće uzima kao neka iskustvena vrednost, i u programu
se unosi kao jedan od ulaznih podataka. Pri tome se posebno unose vrednosti teţine
izolatora sa ledom i bez leda.
Horizontalna sila Fh predstavlja horizontalnu silu zatezanja provodnika koja se javlja

u temenu lančanice, i ona se mora razloţiiti na svoje x i y komponente, kako bi se te
komponente sile mogle uporediti sa silama za koje je projektovan stub.
Sila od vetra deluje na provodnik na duţini srednjeg raspona. Srednji raspon

predstavlja poluzbir susednih raspona. U jednačini (66) asr predstavlja srednji
raspon, d je prečnik uţeta, Pv pritisak vetra, dok je c aerodinamični koeficijent uţeta.
Koeficijent c se uzima u proračunima da ima vrednost 1. On je u suštini manji od
jedinice jer je uţe oblo, ali kada se uzme vrednost jedan, tada su proračuni na strani
sigurnosti, pa je ovo razlog zašto se usvaja da je koeficijent c jednak jedinici.
Sile koje se javljaju u karakterističnim slučajevima opterećanja po pravilniku su

prikazane u tabeli 4.
U tabeli 4 indeks 1 označava silu koja deluje sa jedne strane stuba, dok indeks 2
predstavlja sile sa druge strane.

Master rad
Tabela 4. Slučajevi delovanja sila na stub
Slučaj
Vx Vz Vz
opterećenja
𝛼 𝛼
A 𝑉𝑥 = 𝐹𝑝1 + 𝐹𝑝2 𝑠𝑖𝑛⁡ 𝑉𝑦 = 𝐹𝑝1 − 𝐹𝑝2 𝑐𝑜𝑠⁡ 𝑉𝑧 = 𝐹𝑧𝑑
2 2
Normalno 2 2
opterećenje B 𝑉𝑥 = 𝑉 + 𝐹𝑣𝑝 𝑉𝑦 = 𝑉𝑦 𝑉𝑧 = 𝐹𝑧
član 68.1 3 𝑥 3
2 2 𝛼
C 𝑉𝑥 = 𝑉𝑥 𝑉𝑦 = 𝑉𝑦 + 𝑠𝑖𝑛 𝐹 𝑉𝑧 = 𝐹𝑧
3 3 2 𝑣𝑝
2 𝛼 2 𝛼
član 68.2 D 𝑉𝑥 = 𝐹𝑝1 𝑠𝑖𝑛 𝑉𝑦 = 𝐹𝑝1 𝑐𝑜𝑠 𝑉𝑧 = 𝐹𝑧
3 2 3 2
Vanredno 𝛼 𝛼
opterećenje E 𝑉𝑥 = 𝐹𝑝2 𝑠𝑖𝑛 𝑉𝑦 = 𝐹𝑝2 𝑐𝑜𝑠 𝑉𝑧 = 𝐹𝑧𝑑
član 69.1 2 2
3.12. Uzdužni profil terena
Prilikom projektovanja dalekovoda veoma je bitno poznavati oblik terena preko kojeg
dalekovod prolazi, kako bi se pravilno odredile visine stubova i duţine raspona. Kako
je koridor dalekovoda relativno uzak, teren se predstavlja pomoću uzduţnog profila,
koji predstavlja presek vertikalne ravni koja sadrţi osu dalekovoda i površi terena.
Podaci o terenu dobijaju se iz merenja koja obavljaju geometri. Merenja se obavljaju
tako što geometri prelaze trasu pribliţno oko ose dalekovoda i mere koordinate
tačaka pomoću preciznih geometarskih ureĎaja. Time se dobija mreţa tačaka oko
ose dalekovoda iz koje se moţe odrediti poprečni profil terena. Svaka izmerena
tačka je opisana svojim koordinatama (x,z,z). Poprečni profil se dobija tako što se
odrede horizontalna rastojanja izmeĎu susednih tačaka i to rastojanje predstavlja
stacionaţu koja počinje da se izraţava od vrednosti nula, tj. od prvog stuba
dalekovoda, dok vrednost z koordinate predstavlja kotu terena u odreĎenoj tački.
Idealan slučaj merenja (snimanja) terena bi bio kada bi sve izmerene tačke bile na
osi dalekovoda kako je to prikazano na slici 15. Kada bi ovako bila snimljena trasa
onda bi se stacionaţa za poprečni profil odredilana sledeći način. Prvo bi se odredila
rastojanja izmeĎu susednih tačaka di, gde i ima vrednost od 1 do n-1 (n - broj
snimljenih tačaka).
𝑑𝑖 = 𝑥𝑖 − 𝑥𝑖−1 2 + 𝑦𝑖 − 𝑦𝑖−1 2 (67)

Master rad
Kada su poznata rastojanja izmeĎu susednih tačaka onda se mogu odrediti

stacionaţe tačaka pomoću sledeće formule (stacionaţa će se označiti sa x):
𝑥𝑗 = 𝑥𝑗 −1 + 𝑑𝑗 −1 (68)
gde j ide od 2 do n (broj snimljenih tačaka), a vrednost x1 je jednaka nuli. Kota svake
tačke se označava sa z i njoj se dodeljuje vrednost z koordinate snimljene tačke.
Kada se ovako dobijene tačke x i z (stacionaţa i kota terena) nacrtaju u pravouglom
koordinatnom sistemu i poveţu linijama izmeĎu svake susedne tačke dobija se
poduţni profil terena.
MeĎutim, u praksi nije moguće da se tačke snime tako da se nalaze tačno na osi
dalekovoda, već se nalaze u blizini ose, pa se koristi sledeći postupak za
odreĎivanje poduţnog profila terena kako je prikazano na slici 16.
Slika 15. Idealno snimljene tačke za odreĎivanje poprečnog profila terena
Prvo se odredi trasa dalekovoda koja je odreĎena poloţajem stubova, koji su na slici
16. predstavljeni brojevima od 1 do 8. Na uvećanom detalju izmeĎu stubova 4 i 5
prikazan je princip odreĎivanja tačke koja se koristi za izradu poprečnog profila. Ako
se uzme da je tačka 4 početak poprečnog profila, a tačka 5 kraj, tada se izmeĎu tih
tačaka moţe povući prava (smatra se da su koordinate stubnih mesta poznate). Ova
prava seoznačava kao p1. Kroz proizvoljnu snimljenu tačku (A) moţe se povući
prava p2 koja je normalna na pravu p1 i seče je u tački B. Rastojanje izmeĎu tačaka
A i B predstavlja minimalno rastojanje izmeĎu ose dalekovoda i snimljene tačke. Ako
je to minimalno rastojanje manje od vrednosti rastojanja d onda se kota te tačke

Master rad
(A)pridruţuje koti tačke B, dok se x i z koordinata tačke B dobijaju iz preseka pravih

p1 i p2. Ako je rastojanje izmeĎu tačaka A i B veće od rastojanja d snimljena tačka se
ne računa i prelazi se na sledeću snimljenu tačku. Dalje je postupak odreĎivanja
stacionaţe isti kao i u slučaju idealno snimljne trase. Rastojanje d moţe imati
proizvoljnu vrednost, u zavisnosti od konfiguracije terena, u ravničarskim predelima
15m neće praviti veliku grešku, dok ista ta vrednost u planinskim krajevima moţe
učiniti znatnu grešku. U programu je podešena vrednost od 5m, za koju se moţe
smatrati da je optimalna i neće praviti veliku grešku.
Slika 16. Snimljene tačke za odreĎivanje poprečnog profila terena

Master rad
4. SOFTVER ZA MEHANIČKI PRORAČUNDALEKOVODA
4.1. Cilj izrade softvera (alata)
Prilikom projektovanja dalekovoda visokog napona neophodno je uraditi veliki broj

proračuna, koji se u današnje vreme obavljaju pomoću računarskih softvera.
Inţenjeri prilikom projektovanja mogu da koriste specijalizovane, višenamenske,
softvere za projektovanje uz dodatnu upotrebu nekog od softvera za tabelarne
proračune. Kod korišćenja takvih softvera postoje odreĎena ograničenja kao što su:
velika cena, dugi vremenski period za implementaciju i obuku. Zbog toga projektanti
često izraĎuju sopstvene softvere, softverske alate, koji su orijentisani za rešavanje
konkretnih zahteva.Cilj izrade softverskog alata je lakši i brţi mehanički proračun
dalekovoda.Program kao alat, koji je ovde predstavljen,nastao je iz potrebe da se
projektantima što je moguće više olakša mehanički proračun dalekovoda. Za izradu
softvera koji je ovde opisan korišćen je softverski paket MatLab i njegov modul za
izradu korisničkog interfejsa MatLab GUI (Graphical User Interface). U softveru je
predviĎeno da se ulazni podaci učitavaju iz Excel fajla (.xls ili .xlsx), dok bi se izlazni
rezultati dobijali u vidu tekstualnih fajlova, Excel fajlova i skript fajlova za crtanje
profila dalekovoda u AutoCad-u. Detaljan opis ulaznih podataka i izlaznih rezultata je
objašnjen kasnije u radu.
4.2. Funkcije softvera
Funkcije softvera su da odredi:
 jednačinu promene stanja provodnika,

 idealni raspon,
 ugib lančanice za proizvoljnu temperaturu,
 gravitacioni raspon,
 srednji raspon,
 sigurnosni razmak provodnika,
 otklon izolatorskog lanca,
 proračun duţine optičkog uţeta (OPGW) za bubanj,
 proračun sila koje deluju na stub,
 uzduţni profil terena.
Interfejs programa organizovan u panele omogućuje:
 unos ulaznih podataka za dalekovod,

 unos ulaznih podataka o primenjenom tipu uţeta,
 podešavanje opcija proračuna i ispisa izlaznih rezultata,
 glavne proračune (ugibe, sile, crtanje profila,...)
 proračune sigurnosnih razmaka u sredini raspona prema formulama datim u
poglavlju 3.7.

Master rad
4.3. Korisnički interfejs
Prilikom konstruisanja korisničkog interfejsa teţilo se da on bude što je moguće

jednostavniji. Razlog za ovo je da se projektant prilikom projektovanja ne bi previše
zamarao i da bi mu rad sa softverom bio što je moguće prijatniji i jednostavniji. Izgled
interfejsa je prikazan na slici 17.
Kao što se vidi interfejs je predstavljen kao celina koja se sastoji iz četiri panela.
Paneli sa rednim brojevima od jedan do tri predstavljaju opcije vezane za glavne
proračune u softveru, dok je panel sa rednim brojem četiri nezavisan i koristi se za
proračune sigurnosnih razmaka u sredini raspona.
Panel broj 1-Ulazni podaci o rasponima, naprezanjima i dodatnim opterećenjima
Funkcija ovog panela je unos ulaznih podataka za dalekovod. Unos podataka

podrazumeva unos naziva fajla u kome se nalaze podaci o paramerima dalekovoda.
Omogućuje dva načina unosa podataka:
 unos podataka kao liste koordinata sa pripadajućim podacima (ovaj način

unosa predviĎen je kada se projektuje novi dalekodod tj. kada se kreće sa
podacima o terenu preko kojeg dalekovod prelazi, i kada se odrede
preliminarne lokacije stubnih mesta)
 unos podataka – pojedinačni rasponi, zatezna polja(ovaj način unosa
podataka je predviĎen kada su potrebne tabele ugiba ili crtanje lančanice
prilikom projektovanja neke adaptacije, recimo ubacivanja jednog stuba ili
zamene provodnika u jednom zateznom polju)
Panel broj 2-Podaci o fizičkim parametrima uţeta koje se primenjuje
Na panelu broj dva nalaze se polja za unos ulaznih podataka o primenjenom tipu
uţeta.
Omogućuje dva načina izbora uţeta:
 korišćenje podataka iz baze uţadi (biraju se iz padajućeg menija)

 unos podataka o fizičkim parametrima uţeta koje nije u bazi
Panel broj 3-Odabir opcija proračuna i ispisa izlaznih rezultata
Na panelu broj tri nalaze se opcije za podešavanje opcija proračuna i ispisa izlaznih
rezultata.

Master rad
Slika 17. Izgled korisničkog interfejsa

Master rad
Omogućuje izbor sledećih opcija:
 izbora temperature pri kojoj se nakuplja led

 koeficijenata izuzetnih dodatnih opterećenja (ovo je potrebno prilikom
provere izuzetnih dodatnih naprezanja koja se javljaju prilikom pojave
dodatnih opterećenja koja nisu uobičajena za odreĎeno područje preko
kojeg prelazi dalekovod)
 temperature pri kojoj se crta lančanica
 odabir graničnih uglova za proračun maksimalnih sila (potrebno prilikom
računanja sila za tipske stubove, tj. kada se podese ovi uglovi softver
uzima maksimalne sile od svih stubnih mesta koja spadaju u granice i daje
ih kao tabele sila za odreĎeni tip stuba)
 podešavaju razmere za visine i duţine na uzduţnom profilu trase
 rastojanje sigurnosne lančanice (sluţi za proveru sigurnosnih razmaka)
 broj provodnika po fazi kada su u snopu (bitno prilikom proračuna sila na
stub, nije isto ako postoji više provodnika u snopu)
 opcija odabira za pravljenje skript fajla za crtanje u AutoCad-u (sluţi za
generisanje skript fajla koji crta uzduţni profil trase u AutoCad-u)
 podešavanje visinskih razlika tačaka vešanja na nulu
 ispis tabele ugiba u tekstualni dokument
 ispis tabela sila u tekstualni dokument
 upis srednjih i gravitacionih raspona u Excel dokument (podaci koji su
ovde ispisani mogu se koristiti za proračun sila na stubove u Excel-u)
 ispis liste duţina OPGW uţeta potrebnih za isporuku (sreĎena lista sa
detaljnim pregledom duţina potrebnih za montaţu i naručivanje OPGW
uţeta)
 crtanje profila dalekovoda u MatLab-u
 ispis vektora ugiba za proračun sigurnosnih razmaka
Panel broj 4-Proračun sigurnosnih razmaka u rasponu
Panel broj četiri je deo softvera za proračun sigurnosnih razmaka u rasponu.
Ovaj deo softvera omogućuje da se proračunaju sigurnosni razmaci u sredini

raspona prema formulama datim u poglavlju 3.7.
4.4. Ulazni podaci
PredviĎeno je da se ulazni podaci o dalekovodu unose kao Excel dokument. Ovakav

način unosa je praktičan jer je Excel pogodan za sortiranje i prethodnu obradu
podataka o elementima dalekovoda.
4.4.1. Ulazni podaci u Excel dokumentu za glavne proračune
Sadrţaj ulaznog Excel dokumenta i raspored podataka po kolonama ili vrstama

zavisi od toga koji način unosa podataka se koristi.

Master rad
Unos podataka kao liste koordinata sa pripadajućim podacima
Sadrţaj ulaznog Excel dokumenta:
 koordinate stubnih mesta (daju se u formi (x,z,z)),

 visina stuba (ovde se unosi visina stuba do donje konzole, ili do vrha stuba u
zavisnosti da li se proračuni rade za provodnik ili zaštitno uţe),
 indeks zataznog stuba(ovaj indeks sluţi za oznaku stubnog mesta na kojem
se nalazi zatezni stub),
 maksimalno odabrano naprezanje (daje su u daN/mm2, i unose sa za svako
zatezno polje),
 koeficijent dodatnog opterećenja (unosi se za svako zatezno polje),
 pritisak vetra u svakom zateznom polju (daje su u daN/m 2),
 pritisak vetra na izolator (daje se za svaki izolator posebno, ovo je potrebno
pri proračunu sila na stubove),
 teţina izolatora bez leda (potrebno pri proračunu sila na stubove),
 teţina izolatora sa ledom (potrebno pri proračunu sila na stubove),
 duţina izolatorskog lanca (potrebno pri proračunu sigurnosnih razmaka),
 površina izolatorskog lanca (potrebno pri proračunu sila na stubove),
 tip stuba (potrebno pri proračunu sigurnosnih razmaka),
 ugao skretanja (potrebno pri proračunu sigurnosnih razmaka),
 broj stuba sa nastavnom spojnicom (potrebno pri proračunu duţina OPGW
uţeta),
 pozicije KB (koţnica i bubanj) i VM (vučna mašina) (potrebno pri proračunu
duţina OPGW uţeta)
Unos podataka - pojedinačni rasponi, zatezna polja
Prilikom ovog načina unosa podataka potrebno je da Excel dokument sadrţi listove
sa tačno odreĎenim nazivima.
Sadrţaj ulaznog Excel dokumenta:
 list "a" (sadrţi vrednosti raspona, svaka vrsta predstavlja jedno zatezno polje)
 list "h" (sadrţi vrednosti visinskih razlika, svaka vrsta je jedno zatezno polje,
mora se voditi računa o znaku, ako je leva tačka vešanja viša od desna tada
je visinska razlika negativna)
 list "sigmam" (predstavlja maksimalna odabrana naprezanja, vektor kolona u
kojoj je svaka vrsta naprezanje za pojedinačno zatezno polje)
 list "kdo" (vekrot kolona sa podacima o koeficijentima dodatnih opterećenja za
svako zatezno polje)
4.4.2. Ulazni podaci u Excel dokumentu za proračune sigurnosnih razmaka
Prilikom proračuna sigurnosnih razmaka u rasponu potrebno je posebno uneti

podatke. Razlog za ovo je to sto su prilikom ove vrste proračuna potrebni podaci o
dva uţeta, dok je u glavnim proračunima obuhvaćeno samo jedno uţe. Unošenje

Master rad
ovih podataka ne oduzima mnogo vremena, i softver zadrţava svoju jednostavnost

ne ugroţavajući funkcionalnost. Prilikom ovih proračuna koriste se podaci iz dva
Excel dokumenta. Jedan dokument je onaj u kojem se nalaze podaci za glavne
proračune i njegov naziv je na panelu jedan. Drugi je Excel dokument sa podacima o
projektima stubova.
Pored podataka upisanih u poglavlju 4.4.1 u Excel dokument za proračun

sigurnosnih podataka je potrebno dodati isledeće podatke:
 ugib svih uţadi u svim rasponima (daju se kao vektori kolone u kojem je
svaka vrsta ugib u jednom rasponu,daju se na listu sa nazivom "f40")
 ugo otkolna svih uţadi (daju se kao vektori kolone za svako uţe ponaosob,
daju se na listu sa nazivom "otklon uzeta")
Sadrţaj dokumenta sa podacima o projekima stubova podrazumeva podatke o

rasporedu provodnika u glavi stuba i sadrţi sledeće podatke:
 koordinate tačaka vešanja u glavi stuba (koordinatni početak je na početku

glave stuba, z-osa je osa stuba, x-osa je u ravni konzola), ove koordinate se
nalaze na posebnom listu za svaki tip stuba
 spisak stubova (predstavlja spisak svih listova na kojima se nalaze podaci o
rasporedu provodnika u glavi stuba), ovaj spisak se nalazi na posebnom listu
čije se ime unosi na interfejs
4.5. Izlazni razultati
Izlazni razultati predstavljaju osnovne proračune i proračune sigurnosnih razmaka u

rasponu. Nakon pokretanja softverskog alata izvršavaju se svi proračuni koji su
opisani u poglavlju 3.
Izlazni rezultati koji se dobijaju su sledeći:
 tabele ugiba - sluţe za montaţu provodnika, kao i za proveru maksimalnih

ugiba, dobijaju se u obliku tekstualnog dokumenta i pogodne su za dalju
obradu i ulaganje u projektnu dokumetaciju,
 tabele sila - sluţe za proveru sila koje deluju na stubnim mestima, pomoću
njih se moţe proveriti da li će odreĎeni tipski stub moći da se primeni na
konkretnom stubnom mestu, daju se u obliku tekstualnog dokumenta,
 izveštaj o srednjim i gravitacionim rasponima u Excel-u - ovo je pogodno za
proveru sila na stubove kao i za orjentaciono odreĎivanje tipa stuba koji moţe
da se primeni na odreĎenom stubnom mestu, jer su stubovi najčešće
projektuju za odreĎeni gravitacioni i srednji raspon
 otklon izolatorskog lanca - ovo je bitno pri proračunu minimalnog rastojanja
uzemljenih delova stuba od provodnika
 tabela duţina OPGW uţeta - zbog visoke cene OPGW uţeta potrebno je da
njegova duţina bude što preciznije proračunata i u Excelu se daje detaljan
izveštaj proračuna prema postupku opisanom u 3.9,

Master rad
 skript fajl za crtanje profila u AutoCad-u - ovaj fajl sadrţi komande i podatke
koji su potrebni da se nacrta uzduţni profil terena sa izgledom dalekovoda u
AutoCad-u, ovo je bitno jer je uzduţni profil dalekovoda jedan od glavnih
priloga projektne dokumentacije,
 podaci o sigurnosnim razmacima - sigurnosni razmaci nikad ne smeju biti
manji od dozvoljenih, izveštaj se daje samo za razmake koji nisu zadovoljeni
kao i razliku stvarnog i potrebnog rastojanja

Master rad
5. PRIMER PRORAČUNA
5.1. Glavni proračuni
U ovom poglavlju biće prikazani primeri izlaznih rezultata koji se dobijaju

pokretanjem softvera. Prvo će biti prikazan primer osnovnih proračuna koji se
dobijaju kada se označe sva polja na panelu 3, tj. format izlaznih rezultata, kao i
primer profila nacrtanog u AutoCad-u. Zatim će biti prikazan primer proračuna
sigurnosnih razmaka u rasponu i kako se u ovim proračunima mogu iskoristiti
rezultati iz glavnih proračuna. Kao primer za prikazivanje uzet je dalekovod Krnovo –
Brezna u Crnoj Gori. Ovaj dalekovod je karakterističan po tome što prelazi preko
brdovitog predela pa je dobar za demonstraciju rada softvera.
Na slici 18. prikazan je izgled interfejsa sa popunjenim ulaznim podacima kao i

označenim opcijama za izlazne podatke. Sa leve strane slike 25. se mogu videti
dokumenti iz kojih se učitavaju ulazni podaci. Potrebno je da ulazni dokumenti budu
u istom folderu kao i softver.
Na slici 19. prikazan je komandni prozor posle završenih proračuna. Na njemu se

moţe videti primer kako izgleda tabela ugiba. Sa leve strane u tekućem folderu su se
pojavili novi fajlovi. Pojavila su se dva tekstualna fajla sa nazivima “tabela ugiba.doc”
i “tabele sila - za svako stubno mesto i maksimalne.doc” u koja su upisane tabele
ugiba i sile na stubove. Table ugiba su nesto drugačije upisane u tekstualni fajl nego
što su prikazane u komandnom prozoru, jer je predviĎeno da se te tabele ulaţu u
dokumentaciju, dok tabele iz komandnog prozora sluţe za kontrlisanje proračuna.
Razlika je jedino ta što se u tekstualni dokument ne upisuju poslednje dve kolone sa
slike 19, koje predstavljaju ugibe i naprezanja pri izuzetnim dodatnim opterećenjima.
Što se tiče tabela sila one se upisuju u tekstualni dokument na isti način kako su
prikazani i u komandnom prozoru. Primer kako se ispisuju tabele sila u tekstualni
dokument dat je na slici 20.
Sa leve strane slike 19. mogu se videti i dva skript fajla koja sluţe za crtanje profila
dalekovoda u AutoCad-u sa nazivima “profil DV kompletan.scr” i “profil DV sreĎen”,
kao i dva nova Excel fajla koja imaju nazive “gravitacioni i srednji rasponi.xls” i
“podaci za sigurnosne razmake.xls”.

Master rad
Slika 18. Primer unosa podataka na interfejsu

Master rad
Slika 19. Komandni prozor posle izvršenih proračuna

Master rad
Pokretanje skript fajlova vrši se prostim prevlačenjem fajla na radnu površinu u

AutoCad-u. Razlika izmeĎu skript fajlova je u predstavljanju profila. Kompletan profil
predstavlja profil koji je lakši za orjentaciju i bolje sagledavanje terena jer predstavlja
poduţni profil terena kao jednu liniju čiji je početak kod prvog stuba a kraj kod
poslednjeg. Ovakav isti profil se crta u MatLab grafičkom prostoru. Na ovom profilu
su zatezni stubovi označeni tako što imaju duţe linije da bi bili uočljiviji, i u MatLab-u
su označeni plavom bojom, dok noseći stubovi imaju visinu do tacke vešanja i u
MatLab-u imaju crnu boju. Primeri ovog profila u MatLab-u i AutoCad-u dati su na
slikama 21 i 22.
SreĎen profil je predviĎen za ulaganje u projektnu dokumentaciju i na njemu postoji

niz detalja kako bi onaj ko pregleda tu dokumentaciju mogao što jasnije da sagleda
situaciju. Ovo je bitno zbog toga sto profile pregleda veliki broj ljudi, uključujući i ljude
koji nisu iz struke, kao što su recimo urbanisti, pa se mora dati što detaljniji opis
trase dalekovoda i poduţnog profila trase. Primer sreĎenog profila dat je na slici 23.
Na slici 24. se moţe na uvećanom detalju videti da sreĎeni profil sadrţi tablicu sa
informacijama o kulturi zemljišta preko kojeg prelazi dalekovod kao i o stacionaţi
merene tačke profila i njenoj koti. TakoĎe se moţe videti i da je svako zatezno polje
zasebno prikazano, i iznad svakog polja je upisan tip provodnika koji je u njemu
primenjen, njegovo maksimalno odabrano naprezanje i koeficijent dodatnog
opterećenja. Ispod tablice sa podacima o kotama i stacionaţama mogu se uočiti
plavi okviri ispod svakog zateznog polja. Ti okviri sutakozvani prozori za pogled u
prostor modela u AutoCad-u (viewports), od kojih svaki predstavlja situacioni plan
koji se postavlja ispod poduţnog profila, da bi se imao bolji uvid u situaciju trase
dalekovoda. Naime, od geometra se najčešće dobije snimljena situacija u prostoru
modela, i onda je kada se u prostoru papira nacrta profil najlakše prikazati situaciju
pomoću prozora. Svaki od ovih prozora predstavlja jedno zatezno polje.
U Excel fajlovima kojise dobijaju nalaze se podaci o gravitacionim i srednjim

rasponima kao i podaci iz glavnih proračuna koji supotrebni za proračune
sigurnosnih razmaka. Gravitacioni i srednji rasponi mogu posluţiti za proveru sila
koje deluju na stubove, jer su to podaci koje projektanti koriste kada proračunavaju
sile u sopstvenim Excel šablonima. Ovo posebno moţe biti od koristi kada se radi
neka rekonstrukcija pa neki od postojećih stubova pri novom stanju nije simetrično
postavljen, jer softver uvaţava pretpostavku da su stubovi simetrično postavljeni, pa
bi u tom slučaju dao grešku.Primer fajla sa podacima o gravitacionim rasponima je
dat na slici 25. Moţe se videti da su dati svi gravitacioni rasponi za svaki stub i svaku
temperaturu, kao i ekstremne vrednosti posebno sortirane za ugaono-zatezne
stubove i noseće stubove.

Master rad
Slika 20. Tabele sila na stubove u tekstualnom dokumentu

Master rad
Slika 21. Kompletan profil u MatLab-u

Master rad
Slika 22. Kompletan profil u AutoCad-u

Master rad
Slika 23. SreĎen profil u AutoCad-u

Master rad
Slika 24. SreĎen profil u AutoCad-u, uvećan detalj

Master rad
Slika 25. Gravitacioni i srednji rasponi

Master rad
TakoĎe, u dokumentu postoji list sa gravitacionim rasponima na temperaturi na kojoj

se crta lančanica, on je prikazan na slici 25. sa desne strane, i tu se moţe videti da
se u tom slučaju upisuju gravitacioni rasponi sa leve i desne strane za svaki stub,
kao i ukupan gravitacioni raspon.
Dokument u kojem se nalaze podaci za proračune sigurnosnih razmaka sadrţi tri

lista i svaki od njih sadrţi vektor kolonu koji treba da se prekopira u dokument u
kojem se nalaze podaci za proračune. Na listovima u ovom dokumentu se nalaze
vektori sa podacima o ugibima provodnika na temperaturi od 40°C, uglovima
skretanja trase i otklona provodnika usled vetra duţ trase. U slučaju kada ima jedan
tip zaštitnog uţeta i jedan tip provodnik (što je praktično uvek slučaj), dovoljno je ove
vektore kopirati u onoliko kolona koliko ima zaštitnih uţadi odnosno provodnika.
Kada se umesto provodnika rade proračuni za optičku uţad tada se moţe označiti i
opcija koja proračunava duţinu uţeta potrebnu za nabavku. Kao rezultat tih
proračuna dobija se Excel fajl sa nazivom “duzine za OPGW na bubnju.xls”. Izgled
tog fajla dat je na slici 26. U tom dokumentu su dati rasponi, visinske razlike tačaka
vešanja, duţine uţeta u rasponu, duţine rezervi za montaţu i sl. Ovako detaljan
pregled podataka daje se kako bi se lakše izvršila kontrola primenom nekog drugog
softvera prilikom revizije projekta.
5.2. Proračun sigurnosnih razmaka u rasponu
Prilikom proračuna sigurnosnih razmaka dobija se izveštaj u kom rasponu nisu

zadovoljeni sigurnosni razmaci, kao i kolika je razlika stvarnog i potrebnog razmaka.
Kada se zna kolika je ova razlika tadamoţe okvirno da se smanjuje naprezanje
pojedinih faza kako bi zadovoljili potreban kriterijum, ili ako je ta razilika isuviše
velika tada se moţe koristiti neki drugi metod, kao što je pomeranje stuba u cilju
smanjenja raspona (a time i ugiba) ili primena meĎufaznih izolatora. Na slici 27. je
primer izveštaja o sigurnosnim razmacima. U prvom redu se vidi broj raspona, tj.
brojevi stubova izmeĎu kojih je raspon na koji se odnosi proračun. Ispod broja
raspona, sa leve strane se mogu videti brojevi provodnika izmeĎu kojih se računa
sigurnosni razmak, dok se sa desne strane moţe videti razlika sigurnosnih razmaka.
Brojevi uţadi su označeni od 1 do 7 (u ovom primeru).

Master rad
Slika 26. Duţine OPGW uţeta za isporuku

Master rad
Slika 27. Provera sigurnosnih razmaka u rasponu

Master rad
6. ZAKLJUČAK
Izradom softvera za mehanički proračun elektroenergetskih dalekovoda visokog

napona primenom programskog paketa MatLab, ostvaren je glavni cilj master rada.
Dobijen je alat za inţenjere, projektante elektroenergetskih dalekovoda visokog

napona, jednostavan za implementaciju i korišćenje, čime je znatno ubrzan proces
projektovanja.
UnapreĎeni proces rada i uštede u radu su donele veću produktivnost inţenjera a
samim tim povećale i dobit projektne organizacije.
Pokazano je kako se upotrebom programskog paketa MatLab mogu praviti alati i za

druge proračune potrebne projektantima.
Proučena je zadata literatura i primenjene su teorijske metode i formule proračuna

za potrebne elemenate dalekovoda, kao što je proračun ugiba lančanice, duţine
lančanice, statičkog naprezanja stubova, sigurnosnih razmaka u rasponu.
Odabrane formule, opisi materijala i konstrukcija kao i propisi Republike Srbije
implementirani su u razvijeni softverski alat.
Predstavljanjem softvera za mehanički proračun elektroenergetskih dalekovoda

visokog napona kroz opise funkcija softvera, korisničkog interfejsa, ulaznih
podataka i izlaznih razultata predočen je proces izrade softvera.
Detaljno je predstavljen jedan od uraĎenih proračuna za konkretni dalekovod u

primeru koji je sastavni deo ovog rada. Dobijeni glavni proračuni i proračun
sigurnosnih razmaka u rasponu su evidenti rezultati primenljivi u praksi.

Master rad
7. LITERATURA
[1] Dr. Milenko B. Đurić – Elementi EES-a (2005)
[2] Fuad Cerić – Nadzemni elektroenergetski vodovi (1980)
[3] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih

vodova nazivnog napona od 1 kv do 400 kv("Sl. list SFRJ", br. 65/88 i "Sl. list
SRJ", br. 18/92)
[4] Michel Bougue - Lignes électriques aériennes à trés haute tension (Tom 1 -
Calculs théoriques et formules usuelles concernant les cables des lignes
electriques) (1999)
{ Michel Bougue - Nadzemni vodovi vrlo visokog napona (Tom 1 - Teorijski
proračuni i formule za uţad nadzemnih vodova) (1999) }
[5] MATLAB® - Creating Graphical User Interfaces

Matlab NN Vod

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matlab NN Vod

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

Izrada softvera za mehanički proračun elektroenergetskih dalekovoda visokog

Beograd, septembar 2012.

Aleksandar Babić 10/3162 1

Nauka i praksa projektovanja dalekovoda se bavi električnim i mehaničkim

Aleksandar Babić 10/3162 2

Električni vod povezuje proizvodni centar sa potrošačkim centrom. Proizvodni centar

Budući da su proizvodni centri malobrojni, kao i da su potrošački centri ili

Aleksandar Babić 10/3162 3

Inţenjeri prilikom projektovanja najčešće koriste specijalizovane softvere uz dodatnu

U drugom poglavlju dati su opisi materijala i konstrukcije uţadi koje se primenjuju na

U trećem poglavlju izloţena je teorija mehaničkog proračuna elemenata dalekovoda,

U četvrtom poglavlju su opisani korisnički interfejs, ulaznipodaci i izlazni rezultati.

U petom poglavlju dati su primeri rezultata dobijeni primenom softverskog alata

Aleksandar Babić 10/3162 4

2. PROVODNICI NADZEMNIH VODOVA

2.1. Materijali za provodnike i zaštitnu užad nadzemnih vodova

Materijal od kojeg se izraĎuju provodnici za vodove visokog napona mora imati

Po električnim osobinama, od čistih metala, aluminijum se nalazi odmah iza bakra.

Da bi se dobio provodnik koji ima dobre i električne i mehaničke osobine počela su

Provodnici na bazi aluminijuma koji se najčešće koriste za izgradnju nadzemnih

 homogena uţad od čistog aluminijuma,

Aleksandar Babić 10/3162 5

 Nasuprot bakarnim uţadima, goli provodnici od aluminijuma ne treba da se

U praksi se koriste i legure drugih materijala, ali se one ne upotrebljavaju često, pa

Aleksandar Babić 10/3162 6

2.2. Konstrukcioni oblici provodnika za dalekovode

Danas se na dalekovodima praktično isključivo upotrebljavaju uţad za provodnike.

Provodnici se mogu montirati kao jednostruki ili u snopu (u snopu se provodnici

Aleksandar Babić 10/3162 7

Slika 1. Primeri kombinovanih i homogenih provodnika i optičkog uţeta

Na slici 1. prikazane su neke od osnovnih konstrukcija provodnika. Sa leve strane se

U poslednje vreme sve je češće u upotrebi i tzv. alumoveld provodnik. Alumoveld je

2.3. Fizički parametri provodnika

Svako uţe opisuje se odreĎenim fizičkim parametrima koji se koriste za opisivanje

 modul elastičnosti uţeta (Jungov modul), E (daN/mm2),

Bitno je napomenuti da se poprečni presek provodnika moţe razlikovati od nazivnog

Aleksandar Babić 10/3162 8

3. TEORIJSKI PRORAČUNI I FORMULE

Nadzemni vod je izloţen naprezanjima svih vrsta: električnim, termičkim,

Kod proračuna provodnika odnosno zaštitnih uţadi polazi se od pretpostavke da je

3.1. Lančanica (jednačina linije provodnika)

Godine 1638, Galileo (1564–1642), italijanski matematičar, fizičar i astronom

Godine 1691, Ţak Bernuli (1654–1705), švajcarski matematičar i fizičar, koji se

Provodna uţad i zemljovodna uţad nadzemnih vodova su elastična i istegljiva, pa

Računari sa matematičkim softverom omogućavaju da se rešavaju hiperboličke

Moţe se zamisliti provodnik koji je pričvršćen u tačkama A i B na istoj visini, kao na

Aleksandar Babić 10/3162 9

Kada se ovu jednačina razloţi na x i y komponente dobijaju se sledeće dve

𝑋=0 −𝐹1 𝑐𝑜𝑠𝛼1 + 𝐹2 𝑐𝑜𝑠𝛼2 = 0 (2)

𝑌=0 −𝐹1 𝑠𝑖𝑛𝛼1 + 𝐹2 𝑠𝑖𝑛𝛼2 − 𝑔𝑑𝐿 = 0 (3)

Slika 2. Provodnik okačen za dve tačke na istoj visini

Iz jednačine (2) dobija se (ravnoteţa horizontalnih sila Fh1 i Fh2):

Ova jednačina pokazuje da je horizontalna komponenta sile zatezanja provodnika

Aleksandar Babić 10/3162 10

Slika 3. Elementarna duţina provodnika i sile koje deluju na nju

Iz jednačine (3) dobija se (ravnoteţa vertikalnih sila Fv1, Fv2 i gdL):

𝐹𝑣2 − 𝐹𝑣1 = 𝑑𝐹𝑣 = 𝑔𝑑𝐿 (5)

Promena vertikalne sile duţ raspona je data izrazom:

Iz predhodne dve jednačine dobija se sledeći izraz:

Ova jednačina predstavlja jednačinu lančanice u diferencijalnom obliku.

Kada se jednačina(8) podeli sa poprečnim presekom provodnika dobija se sa leve

Aleksandar Babić 10/3162 11