Универзитет у Београду

Машински факултет
Лабораторија за топлотне турбомашине

Драгутин Стојановић+
Милан В. Петровић

Београд, 2022.

1
Садржај

Номенклатура ................................................................................................................ 4
ПАРНЕ ТУРБИНЕ ........................................................................................................... 8
1. Увод ............................................................................................................................ 9
1.1 Основни појмови, дефиниције и називи ............................................................................. 9
1.2 Историјски развој топлотних турбомашина ...................................................................... 10
1.3 Парне турбине ................................................................................................................... 11
1.3.1 Дефиниције и називи..................................................................................................................................... 11
1.3.2 Принцип рада и основни елементи топлотних турбина .............................................................................. 12
1.3.3 Класификација парних турбина и процеси .................................................................................................. 12
1.4 Области примене топлотних турбина............................................................................... 17
1.4.1 Примена парне турбине у термоелектранама............................................................................................. 18
Литература ............................................................................................................................... 21
2 Термодинамичке основе ........................................................................................ 22
2.1 Термодинамичке основе парног блока ............................................................................. 22
2.2 Појам контролне границе .................................................................................................. 24
2.3 Дефиниција степена корисности турбине и турбоагрегата ............................................. 24
2.4 Основни и главни термодинамички параметри парног блока ......................................... 27
2.5 Парни блок и турбопостројење са гледишта првог закона термодинамике ................... 31
2.7 Термодинамичка побољшања парног блока.................................................................... 32
2.7.1 Повишење температуре свеже паре ............................................................................................................ 33
2.7.2 Повишење притиска свеже паре .................................................................................................................. 33
2.7.3 Увођење кондензације и снижавање притиска кондензације .................................................................... 34
2.7.4 Увођење догревања паре ............................................................................................................................. 38
2.7.5 Увођење загревања напојене воде паром која се одузима из турбине ..................................................... 39
2.8 Основни и главни термодинамички параметри парног блока са загревањем напојне
воде .......................................................................................................................................... 42
2.9 Парни блок са загревањем напојне воде са гледишта другог закона термодинамике .. 47
2.10 Основни и главни термодинамички параметри парног блока са одузимањем паре за
загревање напоне воде и једним догревањем паре .............................................................. 48
2.11 Перспективе даљег усавршавања и развоја парног блока ........................................... 50
Литература ............................................................................................................................... 53
4. Решетке парних турбина ....................................................................................... 54
4.1 Геометријски параметри решетке..................................................................................... 54
4.1 Геометријски параметри решетке..................................................................................... 55
4.2 Радни параметри решетке ................................................................................................ 56
4.3 Главни газодинамички параметри решетке ..................................................................... 56

2
 4.3.1 Степен корисности решетке ......................................................................................................................... 57
4.3.2 Профилни губици........................................................................................................................................... 59
4.3.3 Утицај Рејнолдсовог броја на губитке у равној решетки ............................................................................. 61
4.3.4 Утицај Маховог броја на губитке у равној решетки ..................................................................................... 61
4.3.5 Губитак услед утицаја дебљине излазне ивице .......................................................................................... 62
4.3.6 Утицај нападног угла на губитке у равној решетки ..................................................................................... 62
4.3.7 Губитак у решетки због дејства граничних зидова због крајева ................................................................. 63
4.3.8 Скретљивост решетке и коефицијент оптерећења ..................................................................................... 64
4.3.9 Утицај геометријских параметара на скретљивост равне решетке малог корака .................................... 65
4.3.10 Коефицијент протока ................................................................................................................................... 66
4.3.11 Газодинамичке карактеристике решетки ................................................................................................... 66
Литература ............................................................................................................................... 67
5. Jеднодимензијска теорија елементарног ступња парних турбина................ 69
5.1 Опис струјања у елементарном ступњу парних турбина................................................. 69
5.2 Биланс енергије за елементарни ступањ ......................................................................... 72
5.3 Степен кориcности на обиму елементарног ступња турбина ......................................... 75
5.3.1 Степен кориcности на обиму аксијалног акционог елементарног ступња................................................. 76
5.3.2 Степен кориcности на обиму аксијалног реакционог ступња типа Парсонс ............................................. 79
5.4 Значице за турбинске ступњеве ....................................................................................... 81
5.5 Додатни унутрашњи губици турбинских ступњева .......................................................... 83
5.5.1 Губитак због трења о дискове....................................................................................................................... 83
5.5.2 Губитак због вентилације и убрзавања ........................................................................................................ 84
5.5.3 Губитак због процепа .................................................................................................................................... 86
5.5.4 Губитак због влажности паре ........................................................................................................................ 89
5.6 Унутрашњи степен кориcности елементарног ступња турбина ...................................... 90
Литература ............................................................................................................................... 92
Основне ознаке за топлотне шеме према стандарду DIN 2481 ........................... 93
ГАСНЕ ТУРБИНЕ ......................................................................................................... 94
2 Историјски развој гасних турбина
3 Термодинаичке основе гасног блока

6 Примена гасних турбина

Нека поглевља нису укључена у овај метријал

3
Номенклатура
а ширина најужег пресека канала (грла) решетке
А површина
А, B, C коефицијенти
b специфична потрошња горива
c апсолутна брзина
c бездиманзијска апасолутна брзина
cp специфични топлотни капацитет
C коефицијент, констаната
d продукција паре по 1 kg горива
D пречник
e специфична радна способност
e губитак специфичне радне способности
E радана способност, модул еластичности
f стрела скелетнице
F сила
G губитак
h специфична енталпија
h промена специфичне енталпије, пораст енталпије, топлотни пад
h 0
тотална специфична енталпија
H енатлпија
Hu доња топлотна моћ горива
in нападни угао
I роталпија, главни момент инерције
l дужина
kP коефицијент протока
K коефицијент
L специфични рад
m специфична потрошња радног тела
m меридијанска кордината
M маса, моменат
M масени проток
Ма Махов број
n број обртаја
N
p притисак
P снага
q специфична потрошња топлоте
q специфична топлота
Q топлота
Q топлотни флукс
r степен реактивности
rk конематски степен реактивности

4
R гасна константа
R пулупречник, радијус
Re Рејнолдсов број
s специфична ентропија
s дужина тетиве
S ентропија
t темепература
t време
t корак решетке
t релативни корак решетке
t разлика (пораст, пад) температуре
T апсолутна температура
T0 тотална температура
T степен турбуленције
u обимна брзина
u унутрашња енергија
v специфична запремина
V запремина
V запремински проток
w релативна брзина
W главни отпорни момент
x степен сувоће
y степен влажности
z број ступњева, број заптивних елемената

Грчка слова
 угао апсолутне струје, кефицијент термичког ширења
s угао правца тангенте на скелетницу преткола
t угао постављања
 угао релативне струје
s угао правца тангенте на скелетницу радног кола
t угао постављања
 угао
 дебљина профила, висина процепа
 редукована дебљина
 степен парцијалности пуњења, угао
 коефициејнт губитака
 степен корисности
 угао кривене решетке, релативна дужина лопатице
 изложилац изентропе
 угао
 коефицијент повећања рада због загревања гаса
 коефицијент протока кроз процеп
 кинематска вискозност, Пуасонов коефицијент
 однос притисака
 густина

5
 напон, затезна чврстоћа
 коефицијент губитака

 значица протока
 централни угао, поларна координата
 фактор, поправка
 значица рада
 угаона брзина

Индекси
0 стање непокретног гаса, стање околине
0,1,2... величине стања, ознака равни код ступња
I,II,III... одсеци турбине
а аксијални
А акциони ступањ
b бруто
B блок
c кондензација, центрифугални
Carnot Карно
Cond кондензатор
d дисипација, губитак
DG догрејач
dog догревање
dov доведено
doz дозвољени
e ефективни
eq еквивалентно
f фрикција, трење
gr гранични
G генератор, главчина
GK главни кондензат
GV главни вентил
GS група ступњева
i унутрашњи, излаз
i губитак услед нападног угла
ii излазна ивица
k критични, кинематски
K котао, корен
KО кондензат одузимања
kr губитак услед крајева
KRS комора регулационог ступња
L лопатица
m механички, средњи, меридијански
max максимално
min минимално
n називни, номинални, нормални
n нето
NP напојна пумпа

6
NV напојна вода
О одузимање паре
OP оптерећење
opt оптимално
p политропски
P ступањ типа Парсонс
P процеп
PK пара на улазу у кондензатор
prof профилни губитак
PP поремећај притиска
PR прегрејач
r радијални
rez резултанта
R решетка
RC Ранкин Клаузиусов циклус
RV расхладна вода, регулацион вентил
RS регулациони ступањ
s изентропски
s геометријски, спољни
S ступањ
sec губитак услед секундарних струјања
sp сопствена потрошња
SP свежа пара
sr средњи
t тангенцијални
ts тотално према статичком
tt тотално према тоталном
th термодинамички
Т турбина
ТP турбопостројење
ТNP турбина ниског притиска
TSP турбина средњег притиска
TVP турбина високог притиска
u улаз, обимна компонента, на обиму
ub убрзање
v ветилација
V врх
х влажност
z последњи
zv звук
‘ величине које се односе на непокретно коло (претколо, заколо)
“ величине које се односе на покретно коло (радно коло)

7
 1. Увод

ПАРНЕ ТУРБИНЕ

8
 Парне турбине

1. Увод

1.1 Основни појмови, дефиниције и називи

Топлотне турбомашине обухватају углавном следеће типове турбомашина
 парне турбине,
 гасне турбине и
 турбокомпресоре,
тј. све оне машине код којих се у самој машини врше топлотне промене (отуда назив
топлотне). У њима се сем тога размењује енергија између радног флуида који струји
континуално кроз машину једног или више радних кола која се окрећу отуда назив турбо
(обртање, вртлог). Често се, због тога, машине кроз које флуид струји у континуалном
току, називају струјним машинама.
Проучавање свих горе наведених типова турбомашина заснива се на заједничким
законима механике флуида и термодинамике. Ово због тога што кроз машину флуид
струји а уз то се у њој дешавају и топлотне промене. Ови заједнички закони чине основу
механике струјања компресибилних флуида или динамике гасова. При овом проучавању је
од мањег значаја термичко стање радног тела, тј. флуида који струји кроз машину. То
може бити пара неке течности. Ако се ради о воденој пари, онда се машина која служи за
добијање рада из топлотне енергије паре назива парном турбином. Ако кроз машину
струји било какав гас, онда се таква машина која служи за добијање механичког рада из
топлотне енергије гаса назива гасном турбином. У случају да се механички рад користи
за повишење радне способности неког гаса или паре (тј. механичким се радом повећава
топлотна енергија радног тела - гаса или паре) онда се таква машина назива
турбокомпресором.
Парне турбине, гасне турбине и турбокомпресори чине групу топлотних турбомашина
код којих је радни флуид компресибилан, односно, гасовит, а толотне промене које се при
трансформацији енергије дешавају су тако велике да се при проучавању морају узети у
обзир.
Начин претварања топлотне енергије код топлотних турбомашина најбоље се може
схватити ако се упореди са начином претварања енергије код топлотних клипних машина.
Одмах се могу уочити две суштинске разлике између ове две врсте машина. Прва разлика
се огледа у начину трансформације енергије. Код топлотних клипних мотора се топлотна
енергија која се манифестује хаотичним кретањем молекула директно преноси на клип
(молекули ударају на клип већом брзином од оне којом се од њега одбијају). Код
топлотних турбомашина ово претварање и пренос енергије на обртне елементе машине
су индиректни. Прво се, наиме, топлотна енергија радног тела претвара у кинетичку
енергију струјања већих континуалних флуидних елемената, а тек потом се ова кинетичка
енергија преноси на коло. Процес трансформације топлотне енергије код ова два типа
топлотних машина врши се дакле на два суштински различита начина:
 код топлотних клипних машина директна
 код топлотних турбомашина индиректна трансформација преко кинетичке енергије
струјања.
Друга врло значајна разлика састоји се у начину преноса механичке енерегије добијене
покретањем покретних елемената машине. Код турбомашина механичка енергија
добијена је одмах у врло погодном облику за даље коришћење тј. у облику обртања
ротора. Код клипних машина мора се нарочитим механизмом транслаторно кретање
претварати у обртање па је тај процес претварања индиректан.
9
 1. Увод

Из наведене разлике процеса трансформације и преноса енергије код једне и друге врсте
машина следују одмах и њихове главне предности али и њихови значајни недостаци. Како
се код турбомашина рад добија одмах у врло погодном облику обртања ротора, рад им је
мирнији, јер нема транслаторних маса које је тешко потпуно уравнотежити. Мирнији рад
омогућава да се могу, градити јединице за врло велике снаге и врло сигурне у погону.
Радни флуид не долази у додир са уљем и остаје врло чист. Он струји непрекидно у
једном затвореном континуалном току те се за добијање топлотне енергије могу користити
најлошија горива. Међутим, овакав индиректан начин претварања топлотне енергије код
топлотних турбомашина поред ових наведених предности доноси и извесне значајне
недостатке. Један од таквих је што је брзина струјања, настала претварањем хаотичног
кретања молекула у уређено флуидно струјање, врло велика (реда величине хаотичног
кретања молекула). Због тога с једне стране настају већи губици радне способности гаса
при струјању тако великим брзинама кроз топлотне турбомашине. С друге стране овако
велике брзине струјања изискују (за добро претварање кинетичке енергије у механички
рад обртања) и велике брзине обртања ротора.

1.2 Историјски развој топлотних турбомашина

Сматра се да се први писани траг о уређају сличном по принципу данашњем постројењу
парне турбине налази код Херона Александријског 120 година пре н. ере (сл. 1.2.1). Исто
тако остали су забележени покушаји италијанског инжењера и архитектеЂованија Бранке
(Giovanni Branca, 1571 -1645) из 1629. године да машином сличном воденичком точку
покретаном паром окреће апотекарске млинове.
Прву индустријски применљиву парну турбину патентирао је и остварио 1883. године
шведски инжењер Густав Патрик де Лавал (Gustaf Patrick de Laval, 1845.-1913.). То је била
једноступна турбина акционог типа позната по њему као де Лавалова турбина (сл. 1.2.3).

Сл. 1.2.1 - Херонова кугла, Херон, 120. Сл. 1.2.2 – Бранкина турбина, Ђовани Бранка,
г. пре н. ере 1629. год.

10
 Парне турбине

Сл. 1.2.3 – Де Лавалова турбина. Сл. 1.2.4 – Парсонсова турбина. Чарлс Парсонс,
Густав Патрик де Лавал 1883. 1884.

Скоро истовремено 1884. г. изградио је и Чарлс Парсонс (Charles Parsons,1854.-1931.) у

Енглеској прву вишеступну реакциону турбину па се по њему овакве турбине називају
Парсонове парне турбине (сл. 1.2.4). Парна турбина се потом брзо развијала заузимајући
водеће место у електранама тако да се данас у постројењима са парним турбинама
добија преко 70% електричне енергије.

1.3 Парне турбине

1.3.1 Дефиниције и називи

Парне турбине су машине које претварају топлотну енергију у кинетичку енергију уређене
флуидне струје а потом ову у механички рад у облику обртања ротора. Радна машина,
коју турбина као погонска машина покреће, може бити генератор у којем се механички рад
претвара у електричну енергију. Ово је и најчешћи случај. Но парна турбина може
покретати и неки турбокомпресор или пумпу или неку другу радну машину.
Парна турбина заједно са покретаном радном машином се назива парни турбоагрегат.
Међутим, за добијање механичког рада из топлоте по првом и другом закону
термодинамике, мора постојати поред парне турбине и извор топлоте у којем се из
хемијске енергије горива добија топлота, која се предаје радном телу (вода и водена
пара). Поред тога мора постојати и топлотни понор тј. уређај у којем се топлота која није
могла бити претворена у механички рад одводи и предаје околини. Овај уређај је један
хладњак.
Турбоагрегат - заједно са хладњаком, припадајућим цевоводима и размењивачима,
пумпама потребним за рад, чини оно што се заједничким именом назива постројење парне
турбине или просто парно турбопостројење.
Код савремених турбопостројења обично се за сваки турбоагрегет предвида један извор
топлоте. Целокупно постројење заједно са припадајућим извором топлоте назива се онда
блок парног турбопостројења или просто парни блок.

11
 1. Увод

1.3.2 Принцип рада и основни елементи топлотних турбина

Како се код парних турбина мора прво топлотна енергија претворити у кинетичку енергију
уређене флуидне струје, то оне морају имати такве елементе у кој има се то може
постићи. Претварање топлотне енергије у кинетичку енергију уређене флуидне струје
може се остварити једним адијабатским процесом ширења при чему притисак опада а
брзина струјања расте.
За такав адијабатски газодинамички процес морају постојати канали чији се пресеци
мењају на одговарајући начин. Ти канали чине онда спроводни апарат или непокретну
решетку (преткола) једне турбине. У спроводном апарату се пара или гас убрзавају да би
повећаном брзином ушли у радно коло. У радном колу се може даље наставити процес
претварања топлотне енергије у кинетичку енергију уређене флуидне струје, односно,
може бити и даље настављено ширење радног флуида. Но, поред овога, облик канала
радног кола мора бити такав да се оствари још један важан процес. То је процес
преношења кинетичке енергије флуидне струје на ротор. Ово се може постити само на тај
начин ако се при струјању флуида кроз канале радног кола појаве силе. То се постиже
нарочитим обликом лопатица које се налазе поређане по обиму радног кола.
Два битна функционална елемента сваке турбине су дакле непокретно претколо са
спроводним лопатицама поређаним по његовом обиму и радно коло са радним
лопатицама исто тако пореданим по његовом обиму. Спроводне и радне лопатице
поређане по обиму преткола и кола чине канале у којима се врше одређене
термодинамичке промене и пренос енергије. Оне се обично називају решетком преткола и
решетком радног кола. У претколу лопатице одн. спроводни апарати могу бити поређани
само по једном делу обима преткола. У том случају се каже да је претколо а тиме и
турбина са парцијалним пуњењем.
Разуме се да свака турбина поред ова два најважнија функционална елемента мора
имати и друге углавном конструктивне елементе. Наиме, једно или више радних кола
морају бити причвршћени за вратило којим се обртни момент преко спојнице преноси на
покретану радну машину. Вратило са радним колом или са више радних кола назива се
ротор турбине. Да не би радни флуид излазио у околину унутрашњост турбине мора бити
затворена. У ову сврху служи оклоп турбине који истовремено штити ротор од оштећења и
од страних тела и служи као заштита од додира. На местима где ротор излази из оклопа
мора се исто тако спречити с једне стране додир покретног вратила и непокретног оклопа
а с друге стране губитак радног тела у околину. Због тога се на тим местима предвиђају
углавном најчешће бездодирни заптивачи - лавиранти. За аксијално и радијално вођење
ротора тј. да би се осигурали аксијални и радијални зазори при обртању, морају постојати
радијална и аксијална лежишта. Она истовремено служе за примање радијалних и
аксијалних сила које се при раду турбине појављују.

1.3.3 Класификација парних турбина и процеси

Парне турбине најчешће раде са воденом паром. Има изведених постројења која раде са
живином паром, Међутим су она малобројна. Постоје само експериментална постројења
која раде са фреонском паром, али она немају још никакав стварни значај у енергетици.
Парне турбине се према начину и месту где се пара одводи из турбине могу поделити на:
 кондензационе парне турбине
 парне турбине са противпритиском,
 турбине са одузимањем паре и кондензацијом,
 турбине са одузимањем паре и противпритиском,

12
 Парне турбине

 турбине са више одузимања паре и кондензацијом итд.

Кондензационе парне турбине су оне код којих се пара која излази из турбине одводи у
кондензатор. Ту се она кондензује помоћу расхладног флуида, а топлота кондензације се
не користи ни за какве друге сврхе грејања већ се предаје околини. По правилу је притисак
паре која се кондензује нижи од атмосферског да би се смањила температура при којој
настаје кондензација, а искористила у највећој могућој мери радна способност паре за
добијање рада. Кондензат се одводи у котао као напојна вода.
Парне турбине са противпритиском се примењују онда када је поред механичког рада
(односно електричне енергије) потребна за неке индустријске или комуналне сврхе
топлота. У том случају се са ширењем паре не иде (као код кондензационе турбине) скоро
до температуре околине. Процес ширења иде само до оних притисака, односно,
температура, који су потребни за неки процес. Пара, која излази из турбине, одводи се
потрошачима паре или потрошачима топлоте. Како су при већини оваквих просеса
потребне више температуре паре, то се захтевају притисци паре обично виши од
атмосферског притиска. Због тога се овакве турбине називају турбине са
противпритиском. Турбина ради, дакле, у једном постројењу у којем се комбиновано
добијају два производа. Један је електрична енергија добивена ширењем паре у турбини,
а други топлота, коју носи пара која се одводи потрошачима.
Процес код оваквих електрана-топлана може бити било затворен било отворен. Наиме и
код њих се може пара уводити у један размењивач топлоте у којем она своју топлоту
кондензације предаје другом носиоцу топлоте. Кондезат ове паре може се враћати у
котао, па сам радни флуид - примарна пара - врши један затворени кружни процес. Може,
међутим, наступити случај да је потрошачима потребна баш водена пара више
температуре и притиска. У том случају мора се у котао доводити стално нова вода, која се
мора на нарочите начине пречишћавати и деминерализовати. Код оваквих постројења
отвореног типа чија је основна топлотна шема дата на слици 1.3.1 (примењене ознаке за
топлотне шеме су по DIN 2481 [3]) губи се једна од важних предности турбина са
кондензацијом, а то је напајање котла чистим кондензатом. Због тога је потребно кад је то
год могуће, применити и за овај тип постројења један затворени кружни процес предајући
топлоту једном секундарном радном флуиду. То може бити вода, која се онда назива
загревна вода, или пара која се назива секундарна пара. У том случају је једина разлика
између постројења турбине са противпритиском и турбине са кондензацијом у томе што се
код постројења турбине са противпритиском топлота предаје потрошачима топлоте. Код
постројења кондензационе парне турбине топлота кондензације се напротив предаје
околини. Пресек једне парне турбине са противпритиском је дат на сл. 1.3.2.
Парне турбине са одузимањем паре и кондензацијом су комбинације претходна два типа
турбина. Основна топлотна шема постројења турбине са одузимањем и кондензацијом
дата је на слици 1.3.3 а пресек једне овакве турбине је приказан на слици 1.3.4. Код ових
турбина се један део паре - који је ширећи се од улазног притиска предао известан рад
ротору - изводи из турбине и одводи потрошачима паре. Остатак паре шири се даље до
притиска кондензације при чему се из ње добија и даље рад. И овакве турбине служе
дакле као и турбине са противпритиском у комбинованим постројењима за добијање
електричне енергије из топлоте и за снабдевање потрошача топлотом. Уколико се пара,
која се даље шири у турбини после места из којег се известан део одузима, не води у
кондезатор већ и она остаје на вишем притиску онда је то турбина са одузимањем и
противпритиском. Уколико потрошачи захтевају пару разних притисака и температура,
могу се градити турбине са два одузимања, са три одузимања итд. Могућности
комбинације оваквих типова су многобројне, па се и срећу врло различити типови.

13
 1. Увод

Сл. 1.3.1 Основна топлотна шема парног блока са противпритисном турбином

Сл. 1.3.2 - Парна турбина са противпритиском за највише притиске и температуре

Сл. 1.3.3 - Основна топлотна шема Сл. 1.3.4 - Вишеступна турбина са одузимањем
парног блока са кондензационом паре
парном турбином са одузимањем паре

Према начину рада, односно боље речено према начину на који се добија сила у
покретним лопатицама, турбине се могу поделити углавном на три типа. Ти типови су
акциони, реакциони и комбиновани.
14
 Парне турбине

Сл. 1.3.5 - Једноступна акциона турбина Сл. 1.3.6 - Вишеступна акциона турбина
Код акционе турбине пара или гас се шире углавном у спроводном апарату тј. у решетки
преткола турбине. Сила која се добија на обиму кола и која делује на лопатице је
последица углавном скретања тј. промене правца релативне брзине. Ова промена
импулса због скретања даје силу која делује на лопатице ротора. Флуид се дакле у
решетки преткола припрема да би се кинетичка енергија добијена ширењем у њој
претворила у механички рад обртањем кола. Ако се сва расположива промена енталпије
користи само у једном ступњу, онда се оваква турбина назива једноступна акциона
турбина (Сл. 1.3.5). Како се у тежњи за што већом снагом турбине мора се ићи на све веће
притиске и температуре паре, то су расположиве промене енталпије паре такве да
изискују искоришћавање у више ступњева. У том случају овакве турбине се називају
вишеступне акционе турбине (сл. 1.3.6).
Може се међутим при великим променама енталпије у решетки преткола добити велика
кинетичка енергија на његовом излазу. Њу онда није погодно искористити у једној решетки
кола, већ у две или у више. Овакав тип турбине, код којег се кинетичка енергија добијена
ширењем у једној решетки преткола користи у више решетки кола, назива се по
проналазачу Кертисова турбина (сл. 1.3.7). Могући су и постоје комбиновани типови. Тако
се може акциона турбина састојати из једне Кертисове турбине и више простих акционих
турбина. Овакав тип се назива вишеступна акциона турбина комбинована од Кертисовог
ступња и акционих ступњева. Већином се Кертисов ступањ примењује код овакве
комбиноване турбине као први ступањ.
Код реакционе турбине пара или гас се шире како у спроводном апарату тј. решетки
преткола тако и у решетки кола. Ово ширење је углавном најчешће тако да се подједнака
промена енталпије остварује у непокретној и у покретној решетки. У овом случају се дакле
сила на обиму која делује на решетку кола не добија само као последица скретања. Због
промене енталпије у решетки кола пара се убрзава, па сила потиче и због дејства
убрзавања. Због ове појаве реакционе силе оваква турбина се и назива реакциона
турбина.
Ако се сва промена енталпије користи само у једном ступњу, то је оваква турбина
једноступна реакциона турбина. Најчешћи је, међутим, код овог типа случај коришћења
расположиве промене енталпије у више ступњева. То је онда вишеступна реакциона
турбина. Често се за овакав тип среће назив Парсонова турбина по проналазачу. Овакав
тип приказан је на сл. 1.3.8 шематски у меридионалном пресеку.
Комбиноване су оне турбине које имају како акционе - било просте или Кертисове - тако и
реакционе ступњеве. Због тога што се поједини производачи ограничавају само на један
тип ступњева - ређе су комбиноване турбине које би имале више акционих и више
реакционих ступњева.

15
 1. Увод

Сл. 1.3.7 - Кертисова акциона Сл. 1.3.8 - Вишеступна реакциона турбина типа
турбина са два подступња брзине Парсонс
1 - Оклоп (кућиште), 2 - Решетка 1 - Оклоп (кућиште), 2 - Решетка преткола 1. ступња
преткола одн. спроводни апарат, 3 - одн. спроводни апарат 1. ступња, 3 - Решетка кола 1.
Решетка 1. радног кола, 4 - Решетка Ступња, 4 - Решетка преткола 2. ступња, 5 -
закола одн. апарат за промену правца, Решетка радног кола 2. ступња 6 - Добошасти ротор,
5 - Решетка 2. радног кола, 6 – Диск, 7 - 7 – Диск за балансирање осних сила, 8 - Лавиринтски
Лавиринтски заптивачи заптивач, 9 – Лавиринтски заптивач, 10 – Лежиште.
Према правцу протицања радног флуида срећу се најчешће аксијалне турбине. Типови
приказани на досадашњим сликама су сви аксијалног типа. Наиме код овог типа турбине
проточно струјање углавном има правац приближно паралелан оси турбине. Аксијалне
турбине могу спадати у било који од раније поменутих типова. Тако би ближи назив за
турбину на сл. 1.3.5 био да је то једноступна акциона аксијална турбина. На сл. 1.3.7
приказана је једноступна аксијална Кертисова турбина, на сл. 1.3.6 вишеступна акциона
аксијална турбина и на сл. 1.3.8 вишеступна реакциона аксијална турбина. Ако проточно
струјање има углавном радијални правац, таква се турбина назива радијална. На сл.1.3.9
приказана је једна вишеступна радијална турбина. Код радијалних турбина могуће је
уместо непокретних лопатица, које чине решетку преткола, применити само покретне
лопатице. У том случају смер окретања оваквих покретних лопатица је супротан, па оне
морају бити насађене на два диска. Оне онда покрећу два засебна генератора.
Читава промена енталпије одиграва се само у покретним елементима. Она се још по
проналазачу назива Љунгстремова турбина. Уместо већег броја лопатица радног кола које
су сличне лопатицама аксијалних турбина може се применити једно коло са радијалним
лопатицама. Струјање код оваквог кола, када оно служи као коло турбине, је радијално од
периферије ка оси, па се овај тип назива због тога центрипетална турбина сл. 1.3.10.
Према стању паре могу се паме турбине поделити на:
 турбине ниског (до 10 bar),
 турбине средњег (до 88 bar),
 турбине високог (до 220,64 bar) и
 турбине највишег притиска (изнад 220,64 bar).
Оваква класификација заснива се с једне стране на примени расположивих материјала (за
турбине до 88 bar могуће је применити без догревања феритне челике), а с друге стране
на неким термофизичким својствима воде и водене паре (критично стање изнад 220,6 bar).
Према температури на улазу у турбину, турбине се класификују [1] на:
 турбине за засићену пару,
 турбине за средње температуре (до 485°С),
 турбине за високе температуре (до 565 °С) и
 турбине за највише температуре (изнад 565°С).

16
 Парне турбине

Сл. 1.3.9 - Вишеступна радијална Сл. 1.3.10 - Једноступна радијална центри-

турбина
1 - Оклоп (кућиште), 2 - Непокретне
лопатице 2. ступња, 3 - Покретне
лопатице 2. ступња, 4 – Ротор, 5 –
Лавиринтски заптивачи
петална турбина.
1 - Оклоп (кућиште), 2 - Лопатице преткола
одн. спроводни апрат, 3 – Ротор, 4 -
Лавиринтски заптивачи

Ова класификација је у директној вези са расположивим материјалима за примену на

појединим температурама, при чему температура од 565°С представља границу примене
феритних челика.
Према броју оклопа могу се турбине поделити на
 једнооклопне,
 двооклопне,
 трооклопне и
 вишеоклопне.
Турбине се према броју вратила деле на
 турбине са једним и
 турбине са два вратила.

1.4 Области примене топлотних турбина

Парне турбине разних врста и типова могу се примењивати као погонске машине у разним
областима индустрије и саобраћаја. У неким гранама оне су заузеле водеће место, док су
у другим у оштрој конкуренцији са осталим погонским машинама и то углавном са Дизел и
Ото мотором. Најважније области примене могу се уочити из главних особина ових
машина. Постројење парних и гасних турбина је - после дугогодишњег усавршавања -
стекло особине постројења у којем се на најсигурнији и најекономичнији начин може
добијати велика количина електричне енергије из најраспрострањенијих фосилних горива.
Због тога је и њихова најважнија примена у термоелектранама. Ту је парна турбина
заузела водеће место. Интересантно је због тога размотрити разлоге оваквог водећег
места примене парне турбине и перспективе за будућност.

17
 1. Увод

1.4.1 Примена парне турбине у термоелектранама

Ради илустрације тврдње да је парна турбина заузела водеће место, могу се навести
подаци Међународне агенције за енергију [1] о учешћу појединих носилаца енергије у
производњи електричне енергије. У свету је 1973. године произведено 6.131 TWh
електричне енергије a 2017. године 25.606 TWh, односно производња је повећана за више
од 4 пута. Удео технологија са гасним и парним турбинама убедљиво највећи – око 78%
(табела 1.4.1). Парна турбина учествује у технологијама базираним на угљу и нуклераној
енергији као једина машина за трансформацију топлотне енергије у механички рад док се
у технологијама базираним на природном гасу и нафти заступљена у склопу
комбинованих постројења гасне и парне турбине. Јаедан део ел. енергије се из гаса и
нафте производи у елекранама са гасним турбинама.
У табели 1.4.2 је приказана расподела инсталисаних енергетких капацитета по појединим
технологијама у свету за 2007. годину. Види се да су од укупно исталисаних 4.810 GW,
парне турбине чиниле 56,5% а гасне турбине 19,1% (исто као и хидрауличке турбине).
У Србији се годишње у зависности од хидролошлке ситуације у електранама са парним
турбинама произведе 70-75% електричне енергије. Овакво стање примене парног блока
постоји и у осталим индустријским земљама. Изузетак чине разуме се, оне земље где још
постоје јевтине локације за хидроелектране.
У вези овако велике примене парног блока и постројења парне турбине интересантно је
одговорити на два врло важна питања. Једно је питање који су разлози овако велике
примене парног блока. А друго питање је још важније за разумевање развоја енергетике
уопште. Да ли ће оваква ситуација остати и у будућности и какав се развој постројења
парне турбине може очекивати.

Табела 1.4.1 - Процентуално учешће појединих носилаца енергије у производњи

електричне енергије у свету
Парни и гасни Парни и гасни
1973. 2017.
блок блок*)
Угаљ 38,3 38,5
Гас 12,1 23
Нафта 24,8 78,5 3,3 78
Нуклеарно гориво 3,3 10,3
Обновљиви (без Х,В и СФ) 2,9
Хидроенергија (Х) 20,9 15,9
Ветар (В)**) 4,4 22
20,9
Сунце – фотонапнски
1,7
панели (СФ)
*) Треба напоменути да се један мали део ел енергије из гаса и нафте производи и помоћу клипних мотора.
**) Турбине за ветар су у ствари једноставне гасне турбине. Оне намају преткола, него се само једно радно
коло у којем се већ расположива кинетичка енергија ветра транформише у механички рад.

18
 Парне турбине

Табела 1.4.2 – Инсталисани енергетски капацитету у свету у 2007. години [2]

Машина Елекрана/извор енергије Снага у [GW]

Парни блок/угаљ 1400

Парни блок/гас 300

Парни блок/нафта 330

Парне турбине
Парни блок/ геотермална енергија, соларна, 70
биомаса,отпад и други обновљиви

Парни блок/нуклеарна 395

Комбинована постројења гасне и парне 220

Парне турбине
турбине/ гас, нафта

Комбинована постројења гасне и парне 610

Гасне турбине
турбине/ гас, нафта

Гасне турбине Гасни блок 310

Хидрауличке турбине Хидроелектране 920

Дизел мотори Дизел мотор/Нафта 150

Остали обновљиви Ветар, Фотонапонски панели, енергија мора 105

Разлози за велику примену парног блока се могу на следећи начин резимирати:

 Због нарочито погодног начина претварања топлотне енергије у кинетичку енергију
струјања (континуалан проточни процес) и повољног начина преноса кинетичке
енергије на сам ротор, добија се механички рад у најповољнијем облику обртања
ротора. Због овакве просте и погодне трансформације постројење има велику
сигурност у погону. А велика сигурност у погону захтева се као безусловна
карактеристика постројења која снабдевају индустрију, јавну потрошњу и саобраћај
електричном енергијом. Дугогодишњим усавршавањем постројење парне турбине
достигло је такву сигурност у погону да се она може мерити са сигурношћу у погону
постројења са воденим турбинама. Ово се још изразитије истиче ако се узме у
обзир утицај променљивих хидрометеоролошких прилика на рад постројења
водних турбина.
 Потребе за електричном енергијом савременог света и растућа потрошња
електричне енергије у индустријској обради производа су врло велики. Они се могу
задовољити само изградњом све већих и већих постројења са што мањим
трајањем грађења. У прошлости се у свету потрошња електричне енергије
удвостручавала за сваких 10 година, то практично значи да су се инсталисани
капацитети морали сваких 10 година удвостручавати. Због тога се морало (за
обезбедење овакве потрошње) применити оно постројење које ће задовољити
овакве захтеве. Једино постројење које се може градити за врло велике снаге,
брзо, са максимално могућом применом стандардних пројеката, сличном
припремом и скраћивањем времена грађења, је постројење парне турбине. Као
илустрација величине снага нека послужи податак да се већ налазе у погону
јединице јединице од 1200 МW са угљем као горивом.
19
 1. Увод

 Изградњом већих јединица (да би се достигла растућа потрошња) побољшава се

постројење парне турбине у више праваца. Прва и најважнија последица повећања
снага је смањење трошкова грађења постројења, чиме се смањује удео трошкова
амортизације и одржавања по јединици произведене енергије. Код већих
постројења могуће је применити и више параметра паре те тиме смањити
специфичну потрошњу топлоте. Веће јединице увек могу да се и у струјном погледу
побољшавају, те и то доприноси уштедама. Због смањења потрошње топлоте
смањују се трошкови горива по јединици произведене енергије. Због свега овога
добија се интересантан привредни феномен да, и поред непрекидног пораста цена
материјала за изградњу постројења, пораста цене горива и пораста плата особља,
цена електричне енергије у свету се не повећава, чак има случајева да се смањује.
 Блок парне турбине ради са затвореним кружним процесом радног тела воде и
водене паре. Према томе у постројењу се могу користити све врсте горива.
Изграђена су и таква постројења која као гориво користе градске отпатке. Међутим
највећи број постројења ради са угљевима чије су резерве врло велике. Оне могу
задовољити све веће потребе за електричном енергијом.
 Применом атомске енергије проширује се круг носиоца енергије, а постројење
парне турбине постаје још од већег значаја.
 Велике јединице могу бити потпуно аутоматизоване и вођене процесним
рачунарима. Може се онда и за велике системе са многобројним јединицама
добити најекономичнији распоред оптерећења. Осим тога вођење рачунаром
отклања могућност смањења сигурности због субјективних фактора у вођењу
постројења. Тиме се даље снижавају трошкови производње и повећава сигурност у
погону.
 Код већег броја истоветних јединица могуће је проширити стандардизацију у
највећој могућој мери, почев од пројекта, преко припреме до свих елемената
постројења. Оваком применом стандардних (више пута у погону проверених и дуго
времена испитиваних) елемената, значано се повећава сигурност у погону.
 Изградња постројења парне турбине стимулише углавном високоакумулативну
машинску индустрију за коју је потребан висококвалитетан кадар и знање. Наиме,
удео машинске опреме износи око 70 - 80 % од цене постројења.
 Бржом изградњом постројења смањује се ефекат губитака због умртвљеног
капитала. Наиме грађење постројења парног блока је много краће од грађења
постројења са водним турбинама.
На друго питање, тј. да ли се може очекивати да ће и у будућности парни блок задржати
значајно место, може се потврдно одговорити, ако се опет анализом главних фактора
размотри перспектива развоја примене парног блока:
 Због све веће примене аутоматизације, све већег броја у дуготрајном погону
проверених елемената и због све бољег познавања процеса може се очекивати да
ће сигурност парног блока повећавати.
 Увођење нових материјала, побољшање процеса, примена дигиталних рачунара у
пројектовању и водењу процеса омогућен је прелазак на све веће и веће јединице
парних блокова. Тиме ће се једино моћи да задовољи растућа потрошња
електричне енергије.
 Уколико у будућности дође до веће примене нуклеарне енергије повећаће се и
примена парне турбине.

20
 Парне турбине

 Код масовне примене обновљивих извора енергије - биомаса, геотермална

енергија, соларна енергија (сем фотонапонских панела) и отпад, парна турбина је
основна машина за трансформацију топлотне енерјије у механички рад.
 Применом савремених мера пречишћавања димних гасова може се постићи веома
мало загађење животне средине из термоелектрана на фосилна горива са парним
турбинама. У крајњем случају могуће је постићи нулту емисију штетних гасова у
околину уз издвајање и лагеровање угљен диоксида уз наравно велико повећање
трошкова поризводње.

Литература
[1.] Key world energy statistics 2019, International Energy Agency
[2.] Kehlhofer, R., Hannemann, F., Stirnimann, F., Rukes, B.: Combined-Cycle Gas & Steam Turbine
Power Plants. PennWell Books, Tulsa, 2009
[3.] DIN 2481 Thermal Power Plants; Graphical Symbols, June 1979

21
2 Термодинамичке основе

2.1 Термодинамичке основе парног блока

Упрошћена топлотна шема парног блока са кондензационом парном турбином је дата на
сл. 2.1.1 (примењене ознаке за топлотне шеме су по DIN 2481). У оваквим постројењима
остварује се један затворени термодинамички кружни процес – Ранкин-Клаузијус1 циклус.
Из основне топлотне шеме на сл. 2.1.1 се види који су основни елементи оваквог парног
блока: парни котао, парна турбина са главним вентилом, кондензатор и напојна пумпа. Из
приказаног процеса у Ts - и hs -дијаграмима на сл. 2.1.2 се виде промене стања воде и
водене паре. Ранкин-Клаузијусов циклус (1-2s-3-4s) је идеални циклус. Реални цикус (1-2-
3-4) који се одвија у парним блоковима се због вискозне природе радног тела разликује у
извесној меро од идеалног цикуса. Он се састији од четири процеса:
1 – 2: процес повишења притиска радног тела (воде) од ниског притиска у кондензатору
p1 до притиска у котлу p 2 . С обзиром да је радно тело овде течно и нестишљиво за овај
процес је потребан мали ради рад и обавља се уз мале топлотне промене. Процес је
адијабатски и у идеаланом случају изентропски 1-2s. Због губитака на трење у пумпи
реални процес 1-2 тече удесно са порастом ентропије. Пумпа која обавља процес 1-2 се
назива напојном пумпом а радно тело од напојне пумпе до котла је напојна вода.
2 – 3: процес довођења топлоте у котлу. Топлота се добија сагоревањем горива.
Доводењем топлоте у котлу вода се загрева до температуре испаравања за дати
притисак, затим испарава при константној температури и прегрева до вискох температура.
Радно тело на улазу у турбину се назива свежа пара. Код класичних термоелектрана
грађених у другој половини ХХ века типични параметри свеже паре су 180 bar и 540 oC.
Код модерних темоелектрана велике снаге које се граде на почети ХХI века параметри
свеже паре су најчешће наткритични ( на пример: 300 bar/540 oC). Процес довођења
топлоте се одвија код идеалног Ранкин-Клаузијусовог циклуса при изобари. Код реалног
циклуса долази до пада притиска у котлу због локалних отпора струјању. Доведена
топлота по 1 kg радног тела јендака је порасту енталпије:  h3  h2  .

3 – 4: процес ширења или експанзије у турбини. При овим, обично адијабатском, процесу у
турбини се добија механички рад, који се најчешће одмах у генератору претвара у
електричну енергију. Код идеалног Ранкин-Клаузијусовог циклуса процес експанзије је
изентропски (1-2s). Код реалног циклуса при експанзији у турбине (1-2) се један део
кинетичке енергије паре уместо у рад се претвори у топлоту која се не одводи изван
турбине него загрева радно тело. Због тога се процес у hs -дијаграму тече удесно уз
пораст ентропије а добијени механички рад  h3  h4  је мањи у односу на рад при
изентропско процесу  h3  h4s  . Експанзија паре се одвија до притисака нижих од
атмосферског и до температура које су само мало више од температура околине.
4 – 1: процес кондензације паре (при константном притиску и температури) у кондензатору
при чему се топлота кондензације предаје расхладном флуиду. Расхладни флуид је
најчешће вода, но постоје постројења код којих као расхладни флуид служи ваздух.

1
William Rankine (1820.–1872.), шкотски машински инжењер и професор на Универитету у Глазгову
Rudolf Clausius (1822.–1888.), немачки термодинамичар и професор на Универзитету у Берлину и ЕТХ у
Цириху
22
 Парне турбине

Топлота се кондензације предаје околини. Како пара у турбини експандира, као што је
наведено, скоро до температуре околине, ради добијања највећег могућег рада, то је
немогуће искористити топлоту кондензације за даље сврхе. Притисак паре у кондензатору
p 4 тј. притисак кондензације који одговара температури на излазу из турбине је знатно
нижи од атмосферског и типичне вредности се крећу у распону 0.04-0.06 bar. Одведена
топлота по 1 kg радног тела једнака је поромени енталпије:  h4  h1  .

Радно тело од кондензатора до напојне пумпе се назива главни кондензат.

Сл. 2.1.1 - Основна топлотна шема парног блока са кондензационом парном турбином са
уцртаним контолним границама парног блока и турбопостројења

600
3

500

400

300
T [ C]

200
0

100
2s 2
0 1 4s 4

-100

-200

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
s [kJ/kgK]

Сл. 2.1.2 – Тs-дијаграм и hs-дијаграм процеса парног блока

23
 2 Термодинамичке основе

2.2 Појам контролне границе

Први и други закон термодинамике могу најбоље да послуже да би се дефинисале
најважније перформансе парног блока. Да би се то постигло треба да буде на прецизан
начин дефинисана веза између блока и околине и између појединих делова унутар самог
блока. Оваквом дефиницијом везе и најважнијих параметара постиже се сигурна подлога
за процену свих процеса који се одвијају у блоку. Тиме се добија научна основа за даљи
рад на развоју парног блока.
За посматрање парног блока од необичне је важности уочити појам контролне границе. У
блоковима парне турбине се врши дотицање и отицање разних врста енергије и разних
радних материја. Такве врсте енергије су топлотна енергија, електрична енергија,
механичка енергија, кинетичка енергија. Неки пут су то енергије исте врсте, односно, истог
квалитета, а други пут су различитог. Многобројне су сем тога и радне материје које се
доводе и одводе. То могу бити ваздух, гориво, продукти сагоревања, водена пара, шљака,
пепео, вода. Правилно и прецизно разматрање свих трансформација енергија разног
квалитета са тако разноврсним носиоцима могуће је само ако се заснива на
фундаметалним законима термодинамике. Ови пак фундаментални закони захтевају да се
за сваки објекат посматрања дефинише његова веза са суседним објектима. Без
дефиниције ове везе или контролне површине илузоран је сваки појам степена
корисности. Прецизном дефиницијом овакве контролне границе могу се отклонити сви
неспоразуми који настају око границе испоруке, око давања и доказивања гаранције, око
обрачунавања и наплаћивања утрошених материјала и испоручене енергије.
Контролна граница парног блока је затворена површина која обухвата блок. Ако је блок
приказан ознакама у једној топлотној шеми, контролна граница је затворена линија.
Пример приказивања контролне границе дат је на слици 1.3.1 за један прост парни блок.
Контролна граница која обухвата турбопостројење обично пролази испред главног
вентила турбине и не обухвата котао. То је онда контролна граница турбопостројења. Она
може (а не мора) да се поклапа са границом испоруке, али је сигурно најбољи начин да се
избегну неспоразуми да се она поклопи са овом границом. Контролна граница која
обухвата и котао је онда контролна граница парног блока.

2.3 Дефиниција степена корисности турбине и турбоагрегата

За одређивање главних термодинамичких параметара, који показују какав је квалитет
постројења и блока у трансформацији енергије, потребно је дефинисати извесне губитке
радне способности и рада. Ови губици су најчешће последица неповратности процеса. Да
би се дефинисали ови губици потребно је поставити опет контролну границу око саме
турбине, турбоагрегата или оног дела блока чији се губици разматрају.
Рад који пара преда ротору турбине у самој турбини по 1 kg радног тела назива се
специфични рад. Пошто је практичније рачунати са техничким радовима, под овим радом
се увек подразумева технички рад. Према томе специфични унутрашњи рад турбине LiT је
технички рад који радно тело преда ротору у самој турбини.
Из термодинамике је познато да се специфични технички рад код адијабатског процеса
може израчунати из стварне промене специфичне енталпије, па ће, користећи ознаке са
слика 2.1.1 и 2.1.2 бити:
LiT  h3  h4

Процес у турбини не може бити повратан, јер при струјању стварних гасова и пара настају
губици. Ради упоређења стварно добијеног унутрашњег рада бира се конвенцијом неки

24
 Парне турбине

повратни процес, при којем ће се сигурно добити већи рад. Обично је то један изентропски
процес, па се онда рад који се добија при оваквом процесу назива специфични
изентропски рад турбине, LsT . То је опет технички рад који би се добио од једног
килограма радног тела, ако би процес добијања рада текао по изентропи. Изентропски
процес се бира за поређење због тога што је код овог њега лако израчунати рад из
промена основних величина стања, односно, из изентропске промене специфичне
енталпије:

LsT  h 3  h4 s

При оваквом израчунавању занемарују се промене кинетичке енергије радног тела од

улаза до излаза из турбине. Ово је оправдано само ако се оне могу занемарити према
променама специфичне енталпије. То је доста чест случај па се тако при оваквој
термодинамичкој анализи и поступа.
С обзиром да се и специфични унутрашњи рад и специфични изентропски рад могу
израчунати из промена енталпије, врло често се ове промене енталпија називају топлотни
падови и обележавају посебним ознакама. Према томе за унутрашњи специфични рад се
може писати ако је процес адијабатски:
LiT  hiT .

За изентропски специфични рад се може исто тако писати:

LsT  hsT .

Ако кроз све ступњеве турбине протиче иста количина радног тела у јединици времена,
онда се из специфичног унутрашњег рада и протока може израчунати унутрашња снага
турбине. Аналогно томе из специфичног изентропског рада и протока може се израчунати
изентропска снага. Важиће дакле за унутрашњу и изентропску снагу турбине:

PiT  M GV LiT

PsT  M GV LsT ,

где је M GV проток свеже паре кроз главни вентил.

Поређењем специфичног унутрашњег рада може се закључити колико стварни процес у

самој турбини одступа од повратног изентропског процеса. Могу се дакле проценити
такозвани унутрашњи губици у турбини који настају као последица одступања од
изентропског процеса. Овим поређивањем се дефинише унутрашњи изентропски степен
корисности као однос стварно добијеног специфичног рада у самој турбини и специфичног
рада који би се добио при изентропском процесу ширења у турбини. Унутрашњи
изентропски степен корисности турбине је дакле:
LiT
η iT 
LsT
Може се међутим одмах писати и да је
PiT
η iT 
PsT

25
 2 Термодинамичке основе

Сада се може лако закључити зашто је као упоредни процес изабран изентропски процес.
Наиме, код оваквог процеса може се врло лако, ако су познате термодинамичке особине,
радног тела, одредити специфични изентропски рад. То се може постити било
уцртавањем процеса ширења по изентропи у h, s  дијаграм, било одређивањем промена
специфичних енталпија за радно тело уз услов да је ентропија при ширењу константна. То
онда омогућује, да се, ако се познаје унутрашњи изентропски степен корисности турбине,
нађе и стварни унутрашњи специфични рад LiT . Биће дакле

LiT  ηiT ( h3  h4s )  ηiT hsT .

Овде је интересантно погледати од чега зависи специфични рад који се може добити у
турбини. Из наведене дефиниције специфични рад зависи од промена специфичне
енталпије. Да би се добили већи специфични радови мора се ићи на веће топлотне
падове. То се може постићи повишењем притисака и температура испред турбине и
снижењем притиска иза турбине. Повишење притиска и температуре зависи од
расположивих материјала, али је тиме и постигнут највећи напредак. Повишењем
притиска и температуре достигнути су код парног блока углавном врло велики
специфични унутрашњи радови. Због тога се и са подношљивим димензијама машине,
које зависе од протока, могу добити врло велике снаге.
Ако избор температуре зависи од расположивих материјала и њихове цене (нпр. јевтинији,
феритни челици се могу углавном применити само до температура од 535-565°С), то је
даље повећање специфичног рада могуће постити повећањем степена експанзије. Ако се,
при томе, иде на више притиска, добиће се на крају експанзије код парних турбина све
влажнија пара. Снижавање пак притиска иза турбине има своју границу у стању околине.
Поред унутрашњих губитака у турбини који настају због неповратности процеса, постоје и
извесни спољни губици. То су углавном губици у лежиштима. Наиме рад који је у турбини
предат ротору троши се делимично због трења у лежиштима. Специфични технички рад
који се преко спојнице турбине предаје радној машини (нпр. генератору) мора бити мањи.
Овај рад који се преко спојнице предаје назива се специфични ефективни рад.
Специфични ефективни рад је технички рад који би се по једном килограму радног тела
добио на спојници турбине. Овоме раду одговара ефективна снага турбине која се може
израчунати из:

PeT  M GV LeT
.
Ефективна снага турбине то је она снага која се преко спојнице турбине предаје ротору
радне машине (нпр. генератору). То је дакле снага која би се измерила једним
динамометром или неком кочницом. Однос специфичног ефективног рада и специфичног
унутрашњег рада дефинише механички степен корисности турбине:
LeT PeT
ηmT  
LiT PiT
Разлика
PiT - PeT

се претвара у топлоту у јединици времена. Ова топлота се одводи хлађењем лежишта

путем уља, које истовремено служи за подмазивање. Ово уље се пак хлади водом. Тиме
се губитак рада због трења у лежиштима предаје у облику топлоте околини.
Ако се познаје механички степен корисности турбине и унутрашњи изентропски степен

26
 Парне турбине

корисности, онда се може наћи ефективни рад из:

LeT  ηmT LiT  ηmT ηiT LsT  ηmT ηiT (h3  h4s )  ηmT ηiT hsT

Види се дакле да је довољно знати ове степене корисности и основне величине стања
које одређују стање у тачкама 3 и 4s, да би се нашао ефективни рад турбине. Исто се тако
може наћи ефективна снага, ако је познат проток и ако проток остаје константан кроз све
ступњеве турбине. Биће дакле:

PeT  M GV ηmT ηiT LsT  M GV ηmT ηiT (h3  h4 s )  M GV η mT ηiT hsT

Однос PeT /PiT дефинише тзв. ефективни ефетктивни степен корисности турбине. Он се
може наћи из:

PeT M GV ηmT ηiT LsT

eT    η mT ηiT
PsT M GV LsT
Најчешће турбина покреће електрични генератор са којим чини турбоагрегат. Да би се
нашла електрична снага коју генератор може дати на својим прикључцима морају се знати
још и губици у генератору. Ако је електрична снага генератора PGb онда ће губици у
генератору бити једнаки разлици снаге доведене преко спојнице PeT и снаге која се може
установити мерењем на прикључцима генератора електричним инструментима. Та
разлика
PeT - PGb

се одмах у генератору претвара у топлоту и одводи у околину расхладним средством. То

је или ваздух или водоник, који се обично опет хладе водом. Топлота се из ове воде
предаје околини.
Односи
LGb PGb
ηG  
LeT PeT

дефинишу степен корисности генератора. Слово b стоји да би се тиме означило да је то

рад, снага одн. степен корисности бруто. Наиме један део снаге добијен у генератору
може бити примењен за покретање разних уређаја тј. за покривање сопствене потрошње
било турбопостројења Psp,TP , било блока Psp,B . Нето рад је онда мањи.

Степен корисности турбоагрегата биће онда једнак односу електричног рада одн. снаге на
прикључцима и изентропског рада одн. снаге
PGb LGb G ηmT ηiT LsT
TA     G η mT ηiT
PsT LsT LsT

2.4 Основни и главни термодинамички параметри парног блока

Из излагања дефиниција унутрашњег и изентропског рада могло се уочити да ови радови
зависе од термодинамичких величина стања у највећој мери. Поред тога термодинамичке
величине одређују и друге врло важне карактеристике парног блока, као што су степен
корисности целог постројења или специфична потрошња топлоте. Међутим, познато је још
из термодинамике да ове карактеристике зависе од темодинамичких величина по којима
ради Ранкин-Kлаусиусов циклус. Због тога се оне основне величине стања које потпуно
27
 2 Термодинамичке основе

одређују идеални циклус по којем ради парни блок и постројење парне турбине називају
основни термодинамички параметри. То су основне величине стања:
pGV - притисак паре непосредно испред главног вентила,
tGV - температура паре непосредно испред главног вентила, и
pPK - притисак паре на прикључној прирубици турбине и кондензатора.

За једно просто постројење чија је основна топлотна шема дата на слици 1.3.1 а T , s 
дијаграм процеса на слици 1.3.2 то су величине стања p 3 , t 3 , p 4 . Може се рећи да ове
величине стања одређују и контролну границу за саму турбину, тј. боље речено, оне су
дефинисане на контролној граници турбине.
Главни термодинамички параметри парног блока и парног турбопостројења треба да
покажу његов квалитет у погледу добијања рада, односно, електричне енергије из
топлоте. Због тога се они називају главни. Термодинамички се називају због тога што, као
што ће бити показано, највише зависе од основних термодинамичких параметара.
Главни термодинамички параметри турбопостројења су:
LGb - специфични електични рад на прикључцима генератора бруто. Он се
утврђује мерењем на контролној граници турбопостројења. Њему за
задати проток одговара снага на прикључцима генератора.
TPb - степен корисности турбопостројења бруто. То је однос добијеног рада на
прикључцима генератора и доведене топлоте турбопостројењу кроз
контолну границу. И рад и топлота морају се односити на исту количину
радног тела.
Први главни термодинамички параметар LGb је исти и за контролну границу блока, ако се
она односи на прикључке генератора. Њега можемо лако израчунати из:
LGb  ηG ηmT ηiT LsT  ηG ηmT ηiT (h3  h4 s )  ηG ηmT ηiT hsT
Степен корисности турбопостројења (за дефинисану контролну границу која не обухвата
котао) је однос добијеног рада и доведене топлоте. Биће под условом да је проток паре
једнак протоку напојне воде:

PGb PGb M η η η (h  h ) η η η h
TPb    GV mT iT G 3 4 s  mT iT G sT
Qdov,TP M GV (h3  h2 ) M GV (h3  h2 ) (h3  h2 )

Степен корисности турбопостројења може се приказати и у другачијем облику. Наиме, по

дефиницији степен корисности циклуса Ранкин-Клаусиуса је:
hsT
ηRC 
h3  h2 s

Одавде је приближно (ако је h2 s  h2 ):

ηTPb  ηG ηmT ηiT ηRC

Види се да степен корисности турбопостројења зависи од степена корисности турбине и
генератора и од степена корисности циклуса. И поред врло високих параметра који су
достигнути у току развоја турбопостројења, степен корисности циклуса није могао да
постигне високе вредности. Док је развојем гасне динамике повећан степен корисности

28
 Парне турбине

турбине (чак у извесним случајевима преко 90%), дотле је степен корисности циклуса
једва достигао вредности изнад 50%. Тиме он углавном одређује колики ће бити степен
корисности турбопостројења.
Степен корисности блока (дакле за контролну границу која обухвата и котао) може се
израчунати из степена корисности турбопостројења ако се узму у обзир губици у котлу
степеном корисности котла. Биће одмах:
PGb PGb
Bb    KTPb
Qdov,B M GV (h3  h2 )
K
И овде се може упростити израчунавање ако се стави да је:
h2 s  h2
У том случају је степен корисности блока-бруто:
Bb  ηiT ηmT ηG ηK ηRC .
Ако се узму у обзир сопствене потрошње турбопостројења и блока може се дефинисати
степен корисности турбопостројења - нето:

PGb  Psp
TPn 
M GV (h3  h2 )
и степен корисности блока-нето:

PGb  Psp,B
Bn   TPnK
M PR (hPR  hNV )
Сви наведени односи су изведени уз услов да је проток паре једнак протоку напојне воде
као и да се могу занемарити кинетичке енергије.

Традиционaлни главни термодинамички параметри

Из традиционалних разлога често се уместо специфичног рада генератора бруто и
степена корисности турбопостројења дефинишу следећи параметри:
mTPb - специфична потрошња радног тела. То је она количина радног тела коју је
потребно довести кроз контролну границу у турбину, да би се добила
јединица рада.
qTPb - специфична потрошња топлоте турбопостројења бруто. То је она топлота
коју треба довести кроз контролну границу у турбопостројење, да би се у
њему добила јединица рада на излазу из контролне границе.

Како је по дефиницији специфична потрошња радног тела тј. специфична потрошња паре
једнака доведеној количини паре за добијање јединице рада на прикључцима генератора,
то је она просто једнака реципрочној вредности првог главног термодинамичког
параметра.
Биће:

M GV 1 1
mTPb   
PGb LGb ηG ηmT ηiT ( h3  h4 s )
29
 2 Термодинамичке основе

Специфична потрошња топлоте турбопостројења (за дефинисану контролну границу која

не обухвата котао) је однос доведене топлоте и добијеног рада. Биће под условом да је
проток паре једнак протоку напојне воде:

Qdov,TP M GV (h3  h2 ) M GV (h3  h2 ) (h3  h2 ) 1

qTPb     
PGb PGb M GV ηG ηmT ηiT ( h3  h4 s ) ηG ηmT ηiT hsT ηG ηmT ηiT RC
односно

1
qTPb 
TPb .
Специфична потрошња топлоте блока (дакле за контролну границу која обухвата и котао)
може се израчунати из степена корисности турбопостројења ако се узму у обзир губици у
котлу степеном корисности котла. Биће одмах:

Qdov,B M GV ( h3  h2 ) 1
qBb   
PGb η K PGb  Bb

 kJ/s kJ 
Специфична потрошња топлоте је бездимензиони параметар
 kW = kWs  , али се у
 kJ 
пракси често овако добијена вредност множи са 3600 и изражава се у
 kWh  , с обзиром
да се испоручена електрична енергија изражава у  kWh  . На овај начин се јасно види
колико је потребно довести јединица топлоте турбопостројењу или блоку да би се добио
1 kWh електричне енергије.
Често је интересантно одредити и специфичну потрошњу горива. Ако се са d означи
продукција водене паре по 1 kg доведеног горива, потребна топлота из горива за
продукцију 1 kg паре биће једнака:
(h3  h2 ) H u

ηK d

Ако се дакле са H u означи доња топлотна моћ горива добиће се лако специфична
потрошња горива:
qBb
bBb 
Hu

Укупна потрошња горива у јединици времена за добијање снаге PGb на прикључцима

генератора биће:
BBb  PGb  bBb

Потрошња паре у јединици времена за добијање снаге PGb на прикључцима генератора

биће:

M GV  mTPb PGb .

30
 Парне турбине

2.5 Парни блок и турбопостројење са гледишта првог закона термодинамике

Ради прецизних дефиниција појмова, ради контроле постављених односа израчунатих
величина И мерењима добијених вредности, врло корисно може да послужи посматрање
парног блока и турбопостројења са гледишта закона о одржању енергије. По овоме закону
збир доведене топлоте и рада кроз контролну границу мора бити једнак доведеној топлоти
и раду из контролне границе. Да би се дакле могао уопште поставити овакав биланс мора
прецизно да буде дефинисана контролна граница. Осим овога мора се увек водити рачуна
да се биланс мора правити у кохерентном систему јединица, и да се све величине морају
односити на исту количину радног флуида. На пример, може се биланс начинити по 1 kg
радног тела које улази у турбину.
За случај блока, чија је основна упрошћена топлотна шема приказана на сл. 1.3.1, биће
доведена топлота која се горивом унесе кроз контролну границу блока:
( h3  h2 )
ηK

Ова топлота је написана за 1 kg паре. Осим ове топлоте кроз контролну границу блока
доводи се и рад који служи за повишење притиска воде у пумпи. Ако је процес повишења
притиска у пумпи адијабатски, овај рад LiNP ће бити једнак промени енталпије. Према
томе збир из доведене топлоте горивом и доведеног рада предатог води, који је једнак
( h3  h2 ) ( h  h2 )
 LiNP  3   h2  h1 
ηK ηK

је укупно доведена енергија кроз контролну границу блока.

Поред добијеног рада на прикључцима генератора по 1 kg радног тела LGb , из контролне
границе блока одводи се и губици топлоте и топлота која није могла бити претворена у
рад.
Због губитака у котлу одводи се у околину топлота:
h3  h2
 ( h3  h2 )
ηK

Механички губици у лежиштима турбине се претварају у топлоту и одводе у околину:

LiT  LeT

као и губици у генератору

LeT  LGb
Највећи део те топлоте одводи се из кондензатора и предаје преко расхладне воде
околини. Та количина топлоте је
h4  h1
Треба приметити разлику између губитака у котли и кондензатору. Док се топлота из
кондензатора одузима радном телу, топлота која представља губитак у котлу одузима се и
предаје околини било директно са површине котла, било из продуката сагоревања, а не од
радног тела.
Сада се може писати биланс на следећи начин:

31
 2 Термодинамичке основе

( h3  h2 ) ( h  h2 )
 LiNP  LGb  3  ( h3  h2 )  LiT  LGb   h4  h1 
ηK ηK
Ако се у ову билансну једначину уведу одговарајуће замене добија се идентитет. То
показује да је узето у обзир све што је послужило за дефиницију губитака. Ако се рачуна
са бројним вредностима, разлика између леве и десне стране једначине показује
нетачност рачунања. У случају пак да се извесне вредности за прављење биланса
добијају мерењем, разлика леве и десне стране показује нетачност мерења и рачунања
измерених величина. И на крају, треба напоменути да билансна једначина може да
послужи, да се извесне величине могу одредити посредно - мерењем других величина.
Тако се, на пример, може одредити одведена топлота у кондензатору из доведене
топлоте, добијеног рада и губитака и обрнуто.
Разуме се да се биланс може правити и за укупну количину паре која пролази кроз
турбину. У том случају билансна једначина гласи:

 (h  h )   (h  h ) 
M GV  3 2  LiNP   PGb  M GV  3 2  ( h3  h2 )  ( h4  h1 )  PiT  PGb
 ηK   ηK 
Мора се имати на уму да при прављењу биланса мора бити задовољен закон о одржању
масе тј. да је збир маса које уђу кроз неку контолну границу једнак збиру маса које кроз њу
изађу. На пример, при прављењу биланса за укупну количину паре мора се уз горњу
једначину додати услов да је:

M GV  M NV  M PK  M GK

Ако то није случај доћиће до неслагања, ако се на неки други начин не узме у обзир
промена протока.
Биланс по првом закону термодинамике указује само на места где се из блока одводи она
топлота која није могла да буде претворена у рад, али не указује на узроке губитака радне
способности и на могућности за њихово сузбијање. Пошто указује на места где се мора
топлота да размењује са околином или осталим деловима постројења, тај биланс корисно
може да послужи у тражењу путева за смањење цене постројења. Смањење цене
постројења се своди углавном на тражење путева смањења цене површина за размену
топлоте. То су углавном цене котла, кондензатора и осталих размењивача топлоте.

2.7 Термодинамичка побољшања парног блока

Посматрајући степене корисности појединих делова постројења и циклуса по којем ради
парни блок с једне стране и губитке радне способности у блоку с друге, може се доћи до
закључка како се може побољшати парни блок. Како су степени корисности компоненти
усавршавањем достигли скоро горњу границу, могуће је побољшање парног блока
остварити највише побољшањем степена корисности циклуса.
Побољшање степена корисности циклуса Rankin-Clausius-a може се постићи:
 повишењем температуре свеже паре испред турбине,
 повишењем притиска свеже паре испред турбине,
 снижењем притиска иза турбине и увођењем кондензације паре
 догревањем паре и
 загревањем напојне воде одузетом паром из турбине.
Повишењем температуре при којој се доводи топлота и снижењем температуре при којој

32
 Парне турбине

се одводи топлота у околину, постиже се практично смањење губитка радне способности.

А то снижење је онда последица смањења температурских разлика за размену топлоте.
Како од те температурске разлике зависи површина размењивача, то се може рећи да је
парни блок типичан пример постројења код којег се може побољшање постићи повећањем
трошкова грађења. Јер уколико су мање температурске разлике, већа је потребна
површина а тиме и цена постројења. Ако се на истом дијаграму условно прикажу промене
стања продуката сагоревања, водене паре и воде за хлађење у кондензатору види се да
се смањење температурских разлика постиже повишењем притисака и температура паре
у котлу и снижењем притиска у кондензатору. Најважније побољшање добијено је у току
низа година развоја парног блока баш на овај начин.

2.7.1 Повишење температуре свеже паре

Повишењем температуре свеже паре се смањују температурске разлике у котлу и
повишава средња температура довођења топлоте циклусу и тиме степен корисности
Ранкин-Клаузијусовог циклуса (сл. 2.7.1). При томе треба имати на уму да је граница - за
примену још јевтиних слабо легираних феритних челика - температура од око 535-565 °C.
Изнад тих температура морају се већ применити скупи аустенитни челици. Због тога
највећи број постројења грађених у другој половини ХХ века има те температураме. Са
растом цена горива и пооштравањем мера за заштиту животне средине, као и напретком
металургије постала је исплатива примена и виших температура свеже паре. Тако да се
крајем ХХ вака и почетком XXI века претежно, нарочито у развијеним државама, грађени
парни блокови са температурама изнад 560 °C (560-620 °C). У развоју је опрема за парне
блокове са температурама свеже паре од 700 °C. Овде треба запазити да се поред парне
турбине скупи материјали морају применити и за пароводе свеже паре и за котловски
прегрејач. Ово додатно у великој мери поскупљује примену високих температаура на
улазу у турбину. Даље побољшање парног блока зависиће директно од тога да ли ће
металургија моћи да створи јевтине материјале за високе температуре.

2.7.2 Повишење притиска свеже паре

Повишењем притиска свеже паре се повишава температура испаравања воде тако да се
на овај начин повиси средња температура довођења топлоте циклусу. На овај начин се у
знатној мери може побољшати степен корисности циклуса. Међутим, ако при константној
температури испред турбине расте притисак, крајња тачка ширења пада у област све
мање сувоће паре. Пара на излазу из турбине је све влажнија (сл. 2.7.2-3). Ако је пара
сувише влажна појављује се код последњих ступњева турбине ерозија лопатица. Она је
последица удара капљица о лопатице чије су обимне брзине врло велике. Може да се
установи колика је (за уобичајене материјале лопатица последњих ступњева) дозвољена
влажност паре при којој не долази још до интензивне ерозије. Та влажност је око 12 %. Ако
се осим овога (из расположивих материјала) изабере и горња температура процеса
(испред турбине) тиме је одмах одређен и највиши притисак при којем крајња тачка
ширења неће прећи дозвољену влажност у турбини. Отуда се дакле (за сваку температуру
испред турбине) може наћи још дозвољени највиши притисак из услова дозвољене
влажности. Тиме се могу објаснити интернационално договорени притисци за разне
температуре испред турбине.

33
 2 Термодинамичке основе

Сл. 2.7.1 - Пораст средње Сл. 2.7.2 - Промена стања на излазу из парне
температуре довођења топлоте турбине при преласку на виши притисак за исту
(од Tsr на Tsr1 ) ускед повишења температуру свеже паре
температуре свеже паре

Сл. 2.7.3 - Одређивање

дозвољеног притиска
испред турбине за утврђену
температуру испред турбине

2.7.3 Увођење кондензације и снижавање притиска кондензације

Врло велико побољшање парног блока, односно, постројења парне турбине постигнуто је
увођењем кондензације. Пара уместо да се испушта у атмесферу на притиску околине
одводи се у кондензатор где се кондензује на нижем притиску. Пара која долази из
турбине се кондензује при додиру са хладним цевима кондензарора кроз које струји
расхладна вода (сл. 2.7.4). Процес кондензације се одвија при константном притиску и
сходно томе, пара која докази у кондензатор у влажном подручју има константну
температуру у току комплетног процеса кондензације.

34
 Парне турбине

Топлота кондензације се при том одводи расхладном водом (у неким случајевима и

ваздухом) у околину. Оно има за последицу повећања степена корисности циклуса. А
узрок овога повећања је смањење губитака радне способности на излазу из турбине.
Наиме - снижењем притиска до којег експандира пара снижава се и температура паре тако
да се све више приближава температури околине. Кондензација има и неке друге добре
стране. Настали кондензат од водене паре може се применити за напајање котла. Тиме се
смањују трошкови око припреме воде, који могу бити врло високи, нарочито ако се ради о
котловима за високе параметре паре. Поред тога може се већ у кондензатору кондензат
ослободити растворених гасова, нарочито кисеоника, чиме се смањује опасност од
корозије постројења. Ваздух се из кондензатора исисава помоћу ејектора (сл. 2.7.5) или
вакуум пумпи.
Снижавањем притиска у кондензатору продужава се експанзија паре у турбини чиме се
добија већи специфични унутрашњи рад у турбини. Температура одвођења топлоте из
циклуса, која је овде константна и једнака температури кондензације, се такође снижава и
приближава температури околине (сл. 2.7.6). Смањује се количина топлоте која се одводи
у околину а добијени рад се приближава вредности максималног рада. Јасно је да ће
степен корисности Ранкин-Клаузијусовог циклуса расти са снижавањем притиска у
кондезатору. Ипак, с обзиром да је кондензатор површински размењивач топлоте, мора
постојати температурска разлика између паре која се кондензује и расхладног флуида који
у кондензатор улази са температуром околине. Отуда се и појављује овај губитак радне
способности. Он је доста мали. Но и овде се његово снижење може постићи смањењем
температурске разлике t (сл. 2.7.11) пошто се температуру околине не може утицати.

Сл. 2.7.4 - Попречни пресек кроз Сл. 2.7.4 - Двостепени парни ејектор за
кондензатор исисавање ваздуха из кондензатора

Међутим, смањење температурске разлике између температуре кондензације и

температуре околине је везано за повећање инвестиционих трошкова који треба да буду
покривени побољшањем степена корисности блока бруто, односно, смањењем
специфичне потрошње горива.

35
 2 Термодинамичке основе

50

t [ oC ]
40

Пара tc ( pc )
30
t 2 t RVi
20 t
t1

10 t RVu
Расхладна вода

0
0 25 50 75 100
Q [%]

Сл. 2.7.6 - Снижавање средње Сл. 2.7.7 – Дијаграм размене топлоте у

температуре одвођења топлоте кондензатору
снижењем притиска кондензације

На сл. 2.7.7 је приказан дијаграм размене топлоте у кондензатору. Температура и

притисак паре при кондензацији остају константни. Топлота кондензације се предаје
расхладној води чија температура расте од t RVu на улазу до t RVi на излазу. Разлика
између температуре кондензације и температуре околине t зависи од пораста
температуре расхладне воде t1 и разлике између температура кондензације паре и
температуре расхладне воде на излазу, t 2 .

Температурска разлика t1 се може смањити само повећањем протка расхладне воде.
Расхладна вода се најчешће узима из реке и после проласка кроз кондензатор враћа
назад у реку. У случајевима када није могуће изградити електрану на обали велике река,
примењује се повратно хлађење где се вода после проласка кроз кондензатор хлади у
расхладним торњевима и поново се шаље у кондензатор. Пораст протока расхладне воде
изазива повећане инвстиционе трошкове
 Водозахват и пумпна станица треба да имају већи капацитет
 Цевоводи расхладне воде веће пречнике,
 Број цеви, односно, попоречни пресек цеви у кондензатору мора бити већи. Наиме,
брзина струјања воде кроз кондензаторе је ограничена због присуства песка и
других честица у води које еродирају цеви кондензатора тако да оне при већим
брзинама брже шупље. Дозвољена брзина зависи од материјала цеви и чистоће
расхладне воде. На пример, код месинганих цеви са речном водом брзина струјања
воде у цевима треба да буде мања од 2 m/s. Челичне цеви дозвољавају већу
брзину струјања (до 4 m/s) али су знатно скупље и имају нижи коефицијент
провођења толоте. Цеви од титанијума дозвољавају такође веће брзине струјања
(до 5 m/s), имају добар коефицијент провођења топлоте али су и најскупље.
 Код повратног хлађења пораст протока расхладне воде изазива пораст
инвестиционих трошкова у расхладне торњеве.

36
 Парне турбине

 Виши су трошкови погона, због веће потрошње електричене енергије за погон

пумпи као и трошкови одржавања.
С друге стране температуска разлика t 2 се може смањити на следећи начин:
 повећањем површине за размену топлоте, односно броја и/или дужине цеви
кондензатора. Ова мера је директно везана за пораст инвестиционих трошкова;
 побошањем коефицијента пролаза топлоте, што се може постићи применом
материјала који имају бољи коефицијент провођења топлоте (на пример титанијума
који је веома скуп) и констриктивним мерама.
На жалост снижавање притиска кондензације доводи до других неповољних последица.
Наиме због термодинамичких особина водене паре, да су при температури кондензације
нешто вишој од температура околине притисци врло ниски, повећава се јако и специфична
запремина паре. Ово изискује велико повећање проточних пресека турбине у последњим
ступњевима. Из једначине за одређивање снаге се види да она зависи од протока паре и
специфичног рада. Како је специфични рад ограничен расположивим материјалима и
температуром околине, то је једини начин повећања снаге турбине повећање протока.
Повећање протока изискује велико повећање проточне површине у делу где су
специфичне запремине паре велике. Из тих разлога морају се предузумати конструктивне
мере на турбинама које су такође везане за повећане инвестициона улагања:
 код повећања снаге турбине мора се струја паре поделити на више протока. Због
тога имамо двопроточне турбине ниског притиска код електрана средњих снага а
двооклопне четворопроточне турбине ниског притиска код великих снага. Ово јако
поскупљује турбоагрегат. У неким граничним случајевима снижени питисак у
кондензатору може довести до потребе за повећањем броја протока;
 повећање површине излазног пресека турбине се постиже и повећањем дужина
лопатица задњег ступња. Међутим, и овде има ограничења. Дужина лопатица је
ограничена условима чврстоће пошто су лопатице веома напрегнуте на истезање
цетрифугалном силом због велике обимне брзине. Да би се повећала дужина
лопатица примењују се квалтетнији материјали са бољом затезном чврстоћом. У
неким случајевиам се примењује и титанију. Поред овога лопатице великих дужина
се аеродинамички не могу пројектовати на оптимални начин тако да задњи ступањ
има нижи степен корисности што негативно утиче на степен коросности турбине
(пошто задњи ступањ прерађује велики топлотни пад) као и степен корисности
турбопостројења.
 Снижавањем притиска у кондензатору се повећава влажност на излазу из турбине
што такође негативно утиче на степен корисности турбине као и на повећану
ерозију лопатица задњег ступња.
 Код турбине ниског притиска са одређеним бројем протока и дефинисаном
(максималном) дужином лопатица, дакле, дефинисаном површином проточног
пресека на излазу, снижавање притиска у кондензатору доводи до повећања
излазне брзине. Ово даље проузрокује повећање губитака са излазном брзином и
снижавање степена корисности турбине. Код турбина у експлатацији може се
догодити да у току хладних зимских месеци веома ниска температура расхладне
воде доведе до тако ниских притисака кондензације да је погоршање степена
корисности турбине услед губитака кинетичке са излазном брзином веће него добит
услед побољшања степена корисности циклуса па се степен корисности
турбопостројења погоршава. У таквим случајевима се ограничава притисак у
конензатору смањењем протока расхладне воде.

37
 2 Термодинамичке основе

 Поред повећаних инвестиционих трошкова снижавање притиска у кондензатору

повећава и трошкове одржавања опреме.
Као што се из претходне анализе види избор притиска кондензације је типичан пример
оптимизације у термоенергетици: побољшавање радних карактеристика, односно,
снижавање специфична потрошње топлоте је везано за повећане инвестиционе трошкове.
Оптимално је оно решење које ће дати најнижу цену произведене електрине енергије. Код
избора притиска у кондензатору оптимална вредност ће бити утолико нижа уколико је
цена горива виша, блок ради у базном режиму са великим бројем радних сати у току
године, цена електричне енергије виша а прописи о заштити животне средине строжи. У
оваквим условима ће се повећана инестиција брже исплатити уштедама у гориву.
Практично свака термоелектана у зависности од услова погона и средње температуре
расхладне воде има свој оптимални притисак кондензације.

2.7.4 Увођење догревања паре

Да би се повисила средња температура довођења топлоте цикусу примењује се још једно
побољшање парног блока. Наиме, ако се пара која је донекле експандирала у турбини
високог притиска врати у котао и тако поново прегреје (сл. 2.7.8) повисиће се средња
температура довиђења топлоте чиме се побољшава степен корисности циклуса.
Температура догревања је обично иста као и температура свеже паре пошто се примењују
исти материјали. У неким случајевима, нарочито код турбина са наткритчним
параметарима, темепартура догрејане паре је и виша него температура свеже паре пошто
је овде притисак нижи па је материјал са те стране мање оптерећен.
Догревањем паре се постиже и још једна, значајнија добит пошто се крајња тачка ширења
у турбини ниског притиска помера у област мање влажности тј. на h, s  дијаграму удесно
(сл. 2.7.8). То онда значи да се при једном догревању може ићи и на више притиске
испред турбине високог притиска, а да се не пређе максимална дозвољена влажност на
излазу из турбине.
Уводењем догревања постиже се поред побољшања степена корисности циклуса с једне,
побољшава (због смањења влажности) и степена корисности турбине с друге стране.
Разуме се тиме се повећавају и специфични радови, па се гранична снага постројења
помера навише. Могуће је увести још једно па и два догревања.

Сл. 2.7.8 – Повишење средње

температуре довођења топлоте
догревањем паре

38
 Парне турбине

Питање броја догревања је ствар техноекономске анализе, односно, оптимизације парног

блока. Већи број догревања, поред термодинамичких побољшања, доводи и до пораста
инвестиционих улагања: котао и турбина су сложенији и скупљи а посебно велики трошак
су пароводи за поновно догрејану пару који због ниског притиска морају да буду великих
пречника израђени од скупог материјалом због високе температуре догрејане паре.
При данашњем стању технике и ценама горива и електриче енергије, техноекономске
анализе показују да је оправдано увођење једног догревања паре. Могуће је да ће у
будућности због промене односа цена, два догревања паре бити исплативија.

2.7.5 Увођење загревања напојене воде паром која се одузима из турбине

Знатно побољшање парног блока постигнуто је увођењем регенеративног загревања
напојне воде паром која се одводи (одузима) из турбине. Загревање напојне воде врши се
на тај начин што се један део паре, који је предао рад ротору турбине, одузима и води у
загрејаче кроз које пролази напојна вода. Ту се пара кондензује, загревајући напојну воду
пре њеног улаза у котао. Корист од загревања напојне воде паром, која је већ делимично
предала рад, је очигледна, ако се такав процес размотри са гледишта другог закона.
Наиме, за загревање напојне воде служи већ делимично експандирана пара, чија је радна
способност умањена. Иначе, да тога нема, морала би се вода загревати у котлу горивом,
чија је радна способност највећа. Средња температура довођења топлоте циклусу се на
овај начин повиси. Температурске разлике између продуката сагоревања у котлу и напојне
воде, односно паре смањују чиме се смањује и неповратност процеса размене топлоте у
котлу. Напојна вода се најчешће загрева до 250-260 оС код старијих постројења, док код
модерних потројења та температура достиже 300 оС.
Да би смо објаснили загревање напојне воде разматраћемо топлотну шему парног блока
са једним одузимањем паре за регенеративно загревање напоје воде према сл. 2.7.9.
У турбину улази свежа пара са масеним протоком M , од притиска свеже паре pSP , пара
експандира до неког нижег притиска, који се назива притисак одузимања pO . Део паре
чији је масени проток M O се одводи (одузима) из турбине и води у загрејач напојне воде,

док, остатак паре  M  MO  наставља процес експанзије до притиска pcond у

кондензатору. Одузета пара стања О се доводи у загрејач напојне воде, где део своје
енергије предаје напојној води која се при том загрева од температуре t NVu до t NVi .

t , Q -дијаграм размене топлоте је приказан на сл. 2.7.10 а T , s -дијаграм процеса на сл.

2.7.11. Одузета пара се у загрејачу напојне воде прво хлади до температуре кондензације
tc , која одговара притиску кондензације, затим се кондензује при константној температури
tc , а кондензат одузете паре се даље хлади до температуре t KO које је нешто виша од
температуре напоје воде на улазу у загрејач. Код загрејача напојне воде површинског
типа, где се размена топлоте обавља преко површине цеви без мешања топлијег и
хладнијег флуида, температурске разлике t1 и t 2 морају да постоје.

Биланс енергије загрејача напојне воде гласи:

M  hNVi  hNVu   M O  hO  hKO 
.
Ако су познате температурске разлике t1 и t 2 на основу конструкције загрејача може
се из ове једначине одредити количина паре која се мора одузети из турбине.

39
 2 Термодинамичке основе

Са сл. 2.7.11 се види да се средња температура довођења топлоте повиси са Tsr код
блока без одузимања на Tsr1 за случај са једним одузимањем паре. На тај начин се
поправља степен корисности циклуса и смањују температурске разлике за размену
топлоте у котлу. С обзиром да темпратура напојне воде на улазу расте (код модерних
парних блокова достиже вредности од око 300 oC ) димни гасови на излазу из котла имају
високе температуре. Да се степен корисности котла не би погоршао и, на тај начин,
поништила добит због побољшања степена корисности турбопостројења, уводи се
загрејач ваздуха где се свеж ваздух загрева пре уласка у котао а димни гасови хладе (сл.
2.7.12).

Сл. 2.7.9 – Топлотна шема парног блока Сл. 2.7.10 – t , Q дијаграм размене топлоте у
са једним одузимањем паре једном површинском загрејачу са хладњаком
кондензата

2.7.11 - T , s -дијаграм процеса са једним 2.7.12 – Шема регенеративног загре-

одузимањем паре из турбине вања ваздуха помоћу димних гасова

40
 Парне турбине

Сл. 2.7.14 - Турбина са три одузимања

паре за загревање напојне воде

Сл. 2.7.13 - Разне могућности комбиновања Сл. 2.7.15 - Површински загрејачи

загрејача за напојну воду напојне воде

У паркси се увек примењује више загрејача напојне воде. Код модерних постројења
велике снаге тај број је од 6 до 9. Већи број загрејача смањује температурску разлику
између одузете паре и напојне воде и на тај начин смањује дегарадацију топлоте при
преносу са топлијег на хладнији флуид. Степен корисности турбопостројења расте али се
и инвестициона улагања повећавају. Температура напоне воде не зависи од броја
загрејача него од притиска одузимања, односно темпратуре кондензације одузимања паре
на највиђем притиску.
За загревање напојне воде могу бити примењени било површински загрејачи, било
загрејачи са мешањем. Најчешћа је комбинација оба типа загрејача. Примери основних
топлотних шема постројења загрејача парног су блока дати на сл. 2.7.13. Начин извођења
одузимања из турбине и пресек површинских загрејача су дати на сликана 2.7.14 и 2.7.15.
Поред директне користи, тј. смањења специфичне потрошње топлоте, увођење
регенеративног загревања напојне воде даје и извесне индиректне користи:
 због тога што се из турбине одузима извесна количина паре, кроз последње
ступњеве турбине пролазиће нешто смањена количина паре (сл.2.7.14). То је

41
 2 Термодинамичке основе

повољно са гледишта постизања веће граниче снаге. Као што је већ наведено
последњи ступањ ограничава снагу турбине због великог запреминског протока;
 поред тога, нешто већа количина паре, која протиче кроз прве ступњеве, омогућује
да баш ту буду веће дужине лопатица. Овим се смањује губитак проз процеп (зазор
између врха лопатица и кућишта) пошто се, при истом зазору, повећањем висине
лопатица смањује струјање паре кроз процеп а тиме и губитак. То ће дати нешто
више степене корисности турбине високог притиска;
 код турбине ниског притиска, при истом броју протока, смањиће се висина лопатица
и брзина струјања на излазу из турбине. Тиме ће се побољшати степен корисности
турбине ниског притиска. Наиме, због веома ниског притиска и велике специфичне
запремине паре на излазу из турбине, запремински протоци кроз последњи ступањ
турбине су велики што доводи до потребе за великим проточним пресецимима,
односно, великим висинама лопатица последњег ступња. Лопатице велике дужине
се не могу пројектовати са најбољим степеном корисности. Смањење запреминског
протока одузимањима паре доводи до мање висине лопатица и смањења губитака
са излазном брзином, односно, до побољшања степена корисности турбине ниског
притиска у односу на термоелектрану исте снаге без одузимања паре;
 одузимање паре и смањење запреминског протока на излазу из турбине могу да
доведу, у граничним случајевима, до смањења броја оклопа и протока турбине
ниског притиска (на пример двопроточна уместо четворопроточне турбине ниског
притиска) што доводи до појефтињења градње турбине и читаве електране;
 лопатице последењег ступња турбине ниског притиска су, због велике висине,
посебно механички оптерећене и изложење вибрацијама. Смањивањем висине
лопатица се доприноси већој поузданости рада и смањењу трошкова одржавања;
 због смањеног протока паре кроз кондензатор, смањује се потребна површина и
габарити кондензатора, смањује се потребни проток расхладне воде. То све доводи
до снижавања трошкова градње и трошкова погона (смањује се потрошња енергије
за погон пумпе расхладне воде);
 у неким случајевима је, због мањег масеног протока паре на излазу из турбине,
могуће изабрати нижи притисак у кондензатору, чиме се додатно побољшава
степен корисности Ранкин-Клаузијусовог циклуса.

2.8 Основни и главни термодинамички параметри парног блока са

загревањем напојне воде
Топлотна шема једног парног блока са пет одузимања паре из турбина за загревање
наојне воде је приказана на слици 2.8.1. Због тога што се из турбине одузима извесна
количина паре при њеном протицању кроз турбину, нешто је сложеније одређивање
главних термодинамичких параметара и снаге оваквог блока.
Прво је очигледно да основни параметри који су одређивали циклус простог постројења -
овде нису довољни да одреде циклус. Наиме мора се овде знати и однос количина паре
која се на појединим местима одузима према укупној количини паре која се у турбину
доводи. Да се не би оперисало са великим бројем основних параметара, за овакав парни
блок усвајају се као основни термодинамички параметри следеће величине стања:

42
 Парне турбине

Сл. 2.8.1 –Топлотна шема парног блока са одузимањем паре за загревање напојне воде

pGV - притисак паре испред главног вентила турбине,

tGV - температура паре испред главног вентила турбине,
t NV - температура напојне воде на излазу из последњег загрејача, и
p PK - притисак паре на прирубници турбине и кондензатора.
Ови параметри нису међутим довољни за одређивање главних термодинамичких
параметара. За одређивање главних термодинамичких параметара може се поћи од
унутрашње снаге турбине. Наиме, снага турбине PiT , из које се одузима пара на
појединим местима, мора бити једнака збиру снага појединих делова турбине између
свака два одузимања. Може се писати (са ознакама датим на сл. 2.7.10 и 2.8.2):
PiT  PiT,I  PiT,II  PiT,III  ...

За сваки део турбине се може израчунати унутрашња снага из:

PiTI  M I LiTI

PiTII  M II LiTII

PiTIII  M III LiTIII

Укупна унутрашња снага целе турбине је онда:

PiT  M TI LiTI  M TII LiTII  M TIII LiTIII  ...

Могу да се уведу замене:

M TI  M GV ; M TII =M GV  M O1 ; M TIII =M GV  M O1 - M O2 ...

43
 2 Термодинамичке основе

Сл. 2.8.2 - Крива промена стања турбине са одузимањем паре за загревање напојне воде

Узме ли се у обзир да се специфични унутрашњи радови, ако је процес адијабатски, могу

израчунати из промена специфичне енталпије добиће се:

PiT  M GV  hGV  hO1    M GV  M O1   hO1  hO2    M GV  M O1  M O2   hO2  hO3  ...

Сада је укупна унтрашња снага:

  M   M M  
PiT  M GV  hiTI   1  O1  hiTII   1  O1  O2  hiTIII  ...
  M GV   M GV M GV  
Види се да се и снага турбине са одузимањем паре за загревање напојне воде може
израчунати из протока паре која улази у турбину M GV и из неке промене енталпије.
Међутим, док је код турбине без одузимања било релативно просто наћи ову енталпију из
h, s -дијаграма, ако се знају крајња стања, овде није више такав случај. Чак и ако се зна
цео ток експанзионе линије у турбини, израз у средњој загради, који у неку руку
представља промену енталпије, не може бити нађен. Тек ако се знају односи количина
одузете паре према количини паре која улази у турбину може се израчунати израз у
загради. По аналогији са турбином без одузимања паре код које се унутрашњи
специфичан рад може израчунати из унутрашње промене специфичне енталпије (из
унутрашњег пада) тј. из hiT дефинише се и код турбине са одузимањем паре унутрашњи
специфични пад по једначини:

 M   M M 
LiT,eq  hiTI   1  O1  hiTII   1  O1  O2  hiTIII  ...
 M GV   M GV M GV 

Он се може израчунати из израза у средњој загради који се опет по аналогији може

назвати еквивалентни топлотни пад турбине са одузимањем паре.
Односи
44
 Парне турбине

M O1 M
mO1  ; mO2  O2 ; ...
M GV M GV
се називају једининичним одузимањима и представљају (помножени са 100) процентуалне
износе паре која се на појединим местима одузима из турбине од укупне количине паре.
Према томе, да би се одредила унутрашња снага турбине и унутрашњи специфични рад
по 1 kg паре која улази у турбину, мора бити позната експанзиона линија турбине (да би се
нашле специфичне енталпије на местима одузимања паре), потребно је познавати
притиске на местима одузимања и процентуаине износе одузете паре од укупне количине.
Специфични рад на прикључцима генератора се онда може наћи из:
LGb  GmT LiTeq  GmT hiTeq

Ако се, за исте параметре паре и степене корисности, упореде специфични радови
турбина без одузимања и са одузимањем паре за загревање напојне воде, видеће се да
су радови већи код турбина без одузимања паре. Разлог је томе што укупна количина паре
не пролази кроз турбину већ се смањује. (Код данашњих турбина се око 30 % од укупне
количине паре одводи тако да у кондензатор одлази само око 70 % од паре која улази у
турбину).
Очигледно је да ће (код турбина са одузимањем паре за загревање напојне воде)
специфична потрошња паре бити већа него код турбина без одузимања паре за иначе
исте односе.
Степен корисности турбопостројења бруто добиће се из:
PGb PGb
ηTPb  
Qdov,TP M GV hGV  M NV hNV

Ако, се, међутим, из постројења не губи пара, па је количина паре која улази у турбину
једнака количини напојне воде добиће се:

M GV LGb hieqT ηmT ηG

TPb  
M GV (hGV - hNV ) (hGV - hNV )

Ако се размотре бројне вредности разлике hGV  hNV и hieqT видеће се да, и поред
мањег специфичног рада генератора бруто LGb код турбопостројења са одузимањем,
степен корисности турбопостројења већи од степена корисности турбопостројења без
одузимања паре.
Директно из наведених вредности за турбопостројење добиће се степен корисности блока
- бруто из:

PGb PGb ηK M GV ηmT ηG hieqT

 Bb   
Qdov,B M GV hPR  M NV hNV M GV hPR  M NV hNV
ηK
Овај се израз може упростити ако се занемаре губици паре из постројења, и губици
топлоте у пароводу. Добија се онда:
 KmTG hieqT
 Bb    KTPb
hGV  hNV

45
 2 Термодинамичке основе

Сл. 2.8.3 - Препоручене температуре напојне воде. ts - температура кључања, m -радни

фактор, бројеви означавају број одузимања за загревање напојне воде

Сл. 2.8.4. - Загрејач са мешањем и резервоаром напојне воде и деаерацијом

Сл. 2.8.5 - Загрејач са мешањем и деаерацијом - деаератор BBC

46
 Парне турбине

Традиционлани главни термодинамички параметри парног турбопостројења и блока ће се

добити на исти начин.
Специфична потрошња топлоте турбопостројења је :

Qdov,TP M GV hGV  M NV hNV

qTPb  
PGb PGb
Из вредности за турбопостројење добиће се специфична потрошња топлоте блока бруто
из:

Qdov,B M GV hPR  M NV hNV M GV hPR  M NV hNV

qBb   
PGb K PGb K M GVGmT hiTeq
Овај се израз може упростити ако се занемаре губици паре из постројења, и губици
топлоте у пароводу. Добија се онда:
hGV  hNV q
qBb   TPb
KGmT hiTeq K
.
Специфична потрошња паре може се одредити из реципрочне вредности специфичног
рада. Биће дакле:

M GV 1 1
mTPb   
PGb LGb ηG ηmT hiTeq

2.9 Парни блок са загревањем напојне воде са гледишта другог закона

термодинамике
Биланс по другом закону термодинамике оваквог блока разликује се од биланса простог
парног блока по томе што у њега улазе губици радне способности у загрејачима.
Губици у загрејачима су обично мали и могу бити последица губитака топлоте, ако процес
унутар контролне границе загрејача није адијабатски. Тај део губитка је врло мали. Други
део губитка може бити последица неповратности процеса размене топлоте са коначним
разликама температура. Ако се занемаре губици топлоте, тј. ако је први наведени део
губитка једнак нули, губитак радне способности се може најпростије израчунати из
промене ентропије система пара-вода.
Губици при загревању напојне воде могу настати исто тако због пада притиска у
пароводима до загрејача и због процеса гушења при одводењу кондензата из загрејача
вишег притиска у загрејач нижег притиска. И расподела загревања напојне воде може се
одредити из услова најмањег губитка радне способности у систему загрејача. Из овога се
услова ни у ком случају не може потврдити до сада уобичајени начин расподеле
загревања. Наиме, из старијих радова сматрало се да је најбоље изабрати исти пораст
температуре у свим загрејачима. Ако се међутим захтева да губици радне способности
буду најмањи, то ће сигурно они зависити од изабране разлике температура за поједине
загрејаче. А избор температурске разлике зависи од усвојеног типа (површински или
мешни) загрејача. Температурска разлика одређује величину површине загрејача, па
пошто је ова у директној вези са ценом, она је одређена економским факторима, (сл.
2.8.3).

47
 2 Термодинамичке основе

2.10 Основни и главни термодинамички параметри парног блока са

одузимањем паре за загревање напоне воде и једним догревањем паре
И код овог постројења се могу као основни термодинамички параметри означити оне
основне величине стања које одређују циклус по којем ради овакав блок.
То су следеће величине:
pGV1 - притисак паре испред главног вентила турбине високог притиска,
tGV1 - температура паре испред главног вентила турбине високог притиска,
pGV2 - притисак паре испред главног вентила турбине средњег притиска у коју
улази пара иза догрејача,
tGV2 - температура паре испред главног вентила турбине средњег притиска у
коју улази пара иза догрејача,
pPK - притисак паре на прирубници турбине и кондензатор,
t NV - температура напојне воде иза последњег загрејача.

Разуме се да за одређивање главних термодинамичких параметара морају бити познате и

друге величине.
За одређивање главних термодинамичких параметара може се поћи од унутрашње снаге
турбине. Наиме, снага турбине PiT , из које се одузима пара на појединим местима, мора
бити једнака збиру снага појединих делова турбине између свака два одузимања. Може се
писати (са ознакама датим на сл. 2.10.1):
PiT  PiT,I  PiT,II  PiT,III  ...

Укупна унутрашња снага целе турбине је онда:

PiT  M TI LiTI  M TII LiTII  M TIII LiTIII  ...

Могу да се уведу замене:

M TI  M GV1 ; M TII =M GV1  M O1 ; M TIII =M GV1  M O1 - M O2 ...

Узме ли се у обзир да се специфични унутрашњи радови, ако је процес адијабатски, могу

израчунати из промена специфичне енталпије добиће се:

PiT  M GV  hGV  hO1    M GV  M O1   hO1  hO2    M GV  M O1  M O2   hO2  hO3  ...

Сада је укупна унтрашња снага:

  M   M O1 M O2  
PiT  M GV  hiTI   1  O1  hiTII   1    hiTIII  ...
  M GV   M GV M GV  
Види се да се и снага турбине са одузимањем паре за загревање напојне воде може
израчунати из протока паре која улази у турбину M GV1 и из неке промене енталпије. Ако
се знају односи количина одузете паре према количини паре која улази у турбину и
топлотни падови на појединим деловима турбине може се израчунати израз у загради. По
аналогији са турбином без одузимања паре код које се унутрашњи специфичан рад може
израчунати из унутрашње промене специфичне енталпије дефинише се и код турбине са

48
 Парне турбине

одузимањем паре специфични унутрашњи еквиваленти рад по једначини:

 M   M O1 M O2 
LiT,eq  hiTI   1  O1  hiTII   1    hiTIII  ...
 M GV   M GV M GV 
Он се може израчунати из израза у средњој загради који се опет по аналогији може
назвати еквивалентни топлотни пад турбине са одузимањем паре.
Односи

M O1 M
mO1  ; mO2  O2 ; ...
M GV M GV
се називају једининичним одузимањима и представљају (помножени са 100) процентуалне
износе паре која се на појединим местима одузима из турбине од укупне количине паре.
Према томе, да би се одредила унутрашња снага турбине и унутрашњи специфични рад
по 1 kg паре која улази у турбину, мора бити позната експанзиона линија турбине (да би се
нашле специфичне енталпије на местима одузимања паре), потребно је познавати
притиске на местима одузимања и процентуаине износе одузете паре од укупне количине.
Специфични рад на прикључцима генератора се онда може наћи из:
LGb  GmT LiTeq  GmT hiTeq

Степен корисности турбопостројења бруто је:

PGb PGb
ηTPb  
Qdov,TP  M GV 1 hGV1  M NV hNV    M GV 2 hGV2  M TVPi hTVPi 

Овде су означене са hGV 1 енталпија паре на улазу у турбину до догрејача, са hTVPi

енталпија паре на излазу из ове турбине, са hGV2 енталпија паре на улазу у турбину иза
догрејача, а са hNV енталпија напојне воде иза последњег загрејача напојне воде
(загрејача највишег притиска).
На исти начин се добија степен корисности блока - бруто:
PGb ηK PGb
ηBb    ηK ηTPb
Qdov,B   
M GV1 hPR  M NV hNV  M GV2 hDG  M TVPi hTVPi 
Овде је са hPR означена енталпија паре на излазу из прегрејача, а са hDG означена
енталпија паре на излазу из догрејача
Специфична потрошња топлоте турбопостројења бруто је:

qTPb 
M GV 1  
hGV1  M NV hNV  M GV 2 hGV2  M TVPi hTVPi  1
PGb TPb
и специфична потрошња топлоте блока - бруто:

qBb 
Qdov,B

M GV1  
hPR  M NV hNV  M GV2 hDG  M TVPi hTVPi q TPb

1
PGb ηK PGb ηK ηBb .

49
 2 Термодинамичке основе

Сл. 2.10.1 - Основна топлотна шема и дефиниција контролних граница за парни блок и
турбопостројење са догревањем паре

Специфична потрошња топлоте блока - нето и степен корисности блока - нето биће:

qBn 
M GV1  
hPR  M NV hNV  M GV2 hDG  M TVPi hTVPi  qBb

η K PGb  PspB  1
PspB
PGb

PspB
1
1 PGb
Bn  
qBb qBb .
Специфична потрошња паре:
1 1
mTPb  
LGb GmT hiTIeq

2.11 Перспективе даљег усавршавања и развоја парног блока

С обзиром на раст цена горива, свест о оганиченим ресурсима фосилних горива на
Земљи, строге прописе у погледу емијсије штетних материја у околину као и велике
конкуренције код производње електричне енергије настале дерегулацијом тржишта, парни
блок је доживео велики развој крајем XX и почетком XXI века. С обзиром да ће парни блок
и у средњој будућности (минимално у наредних 50 година) бити ослонац енергетике,
тренутно се спроводе велика истраживања за даљи развој. Мере које пре 30-50 година
нису биле исплативе данас су ушле у редовну примену. Ово се пре свега односи на
температуру и притисак свеже паре. Данас се примењују блокови са наткритичним
(суперкритичним) параметрима и ултранаткритичним (ултрасуперкритичним)
50
 Парне турбине

параметрима. Степен корисности блока нето је достигао вредност од 42-46% нето у

зависности од горива.
На сл. 2.11.1 и 2.11.2 је приказан развој параметара и степена корисности парног блока у
прошлости и планови за даљи развој у блиској будућности.
На сл. 2.11.3 су приказани пареметри блока чији се увођење у погон очекује после 2020.
године и који ће имати степен корисности нето изнад 50%. Овај технолошки пробој се се
за сада (2020.) још није десио.

Сл. 2.11.1 – Развој параметара парног блока

Сл. 2.11.2 – Развој парног блока

51
 2 Термодинамичке основе

2.11.3 – Топлотна шема парног блока са ултрасуперкритичним параметрима који је у

развоју
На сл. 2.11.4 је приказан утицај параметара свеже паре и броја догревања на степан
корисности блока бруто.

Сл. 2.11.4 Утицај параметара свеже паре и броја догревања на степeн корисности блока
бруто (A-USC – advance USC (унапређени ултра суперкритични)) [16]
Како цена произведене енергије зависи како од специфичне потрошње топлоте тако и од
цене постројења, један од важних начина побољшања постројења је смањење његове
цене. Детаљне анализе спроведене независно у разним земљама показују да при
повећању снага турбоагрегата све до око 1500 МW опада њихова тежина, опадају
трошкови грађења итд. Јасно је да ће због тога опадати и њихова цена по јединици снаге.
Понеки пут је (код ниске цене горива) оправдано ићи на више апсолутне притиске у
кондензатору чиме се, и поред лошије специфичне потрошње топлоте, смањује цена
турбоагрегатаи постише боља укупна економичност.
52
 Парне турбине

Из изложеног се види да је проблем оптималног постројења и блока врло комплексан. Као

водећи принцип при томе мора да послужи тежња да се нађу решења која омогућују да се
добије најмања цена произведене енергије. Оптимални блок није онај са најмањом
специфичном потрошњом топлоте, нити онај који има најмање трошкове грађења по
јединици снаге, већ онај који даје један киловатчас по најнижој цени. Са овим проблемима
оптимизације сретаће се инжењер термоенергетичар у току целе стручне каријере

Литература
[1.] Energie und Exergie, VDI Verlag, 1965.
[2.] Traupel, W.: Der Einfluss des Brennstoffes auf den Wirkungsgrad von Verbrennungsmaschinen,
Allgemeine Wärmetechnik, Nr. 1, 1952.
[3.] Schröder, K.: Wege zum verlustärmsten Wärmekraft-Werk, Svetska energetska konferencija, 1964.
[4.] Голштејн, Д.П., Верхивнер, Г.П.: Проблема повишениа к.п.д. паротурбиних електростанцији,
Госенергоиздат, Москва 1960.
[5.] Андрошенко, А.И.: Термодинамически рашчети оптималних параметров теплових електро-
станцији, Виша школа, Москва 1963.
[6.] Traupel, W.: Thermische Turbomaschinen, Band 1, Springer, Berlin 1988.
[7.] Bartlett, R.: Steam Turbine Performance and Economics. McGraw-Hill, 1958.
[8.] Sallsbury, J.K.: Steam Turbines and Their Cycles, J. Wiley, 1950.
[9.] Stodola, A.: Dampf- und Gasturbinen, Springer, Berlin 1924.
[10.] Schröder, K.: Grosse Dampfkraftwerke, Springer, Berlin 1962, Bd I, Bd II, Bd III Teil A i B.
[11.] Wood, B.: Alternative Fluids for Power Generation, Proc. I. Mech. E, Vol. 184, N2 4, 1969-70.
[12.] Contra Flow Heat Exchangers, Proc. I. Mech. E. Vol. 159, N2 44, 1948.
[13.] Spence, J.R., Rydall, M. L., McConnell, A.: The Development and production of high pressure feed
heaters for modern central power, Proc. Inst. Mech. Eng., 182(36), 735-756, 1967-68.
[14.] Brown, F.H., Dore, J.W.H.: Reheat Practice in British Power Station, Proc. Inst. Mech. Eng., Vol.
172(16), 1958.
[15.] Baumann, K.: Improvments in Thermal Efficiencies with High Steam Pressures and Temperatures in
Non-Reheating Plant, Proc. Inst. Mech. Eng., Vol. 155(17), 1946.
[16.] Advances in Steam Turbines for Modern Power Plants, Edited by Tanuma, T., Elsevier, 20

53
 4. Решетке парних турбина

4. Решетке парних турбина

Лопатице поређане по обиму преткола, или кола чине кружну решетку. Струјање у оваквој
решетки је просторно. Ради упрошћавања проучавања и да би се уочили најважнији
утицаји дефинише се равна решетка. То је развијени пресек кружне решетке, једном
цилиндричном, коничном површином, или равном. У оваквој, у раван развијеној решетки,
струјање је раванско одакле потиче назив равна решетка. Стационарно струјање може се
потпуно описати са две координате, па је према томе дводимензијско струјање. Код
овакве решетке не осеца се утицај крајева. Такав је случај и ако је дужина лопатице
l   . Треба имати на уму да крајеви утичу не само због трења о граничне зидове, већ и
због разлике притисака грудне и леђне стране лопатице.

Сл. 4.1 – Решетка турбине: раванска и кружна

4.1 Геометријски параметри решетке

Контура пресека лопатица једном цилиндричном, коничном или равном површином
назива се профил лопатице или просто профил. Профил се геометријски може
дефинисати на разне начине. Један од старијих начина који потиче из праксе парних и
гасних турбина је дефиниција профила помоћу кружних лукова и координата њихових
центара (сл. 4.1.1 и сл. 4.1.2). Овај начин је најпростији и за израду лопатице. Међутим,
мана овога начина је дисконтинуитет у кривинама на местима сучељавања два кружна
лука. Због тога се често прибегава дефиницији контуре континуално променљиве кривине
помоћу координата контуре. Ово се може применити или за одређени део профила где је
то најпотребније или за целу контуру (сл. 4.1.3)

Сл. 4.1.1 - Дефиниција профила решете Сл. 4.1.2 - Дефиниција профила решетке
помоћу кружних лукова помоћу кружних лукова

54
 Парне турбине

Сл. 4.1. 3 - Дефиниција профила решетке помоћу координата тачака

Сл. 4.1.4 – Равна решетка радног кола са означеним геометријским параметрима

4.1 Геометријски параметри решетке

За један профил дефинише се линија скелетница као геометријско место центара кругова
уписаних у профил.
Геометријски параметри који дефинишу профил су:
s - дужина тетиве - дужне линије која тангира предњи и задњи део профила,
 max
  - релативна дебљина - однос између највеће дебљне профила и тетиве,
s
x ,max
x ,max  - положај највеће дебљне профила,
s
f max
f  - стрела скелетнице као однос стреле и тетиве
s
x f ,max
x f ,max  - положај стреле као однос одстојања највеће стреле и тетиве
s
 s - угао кривине,  s  180o   1s   2 s 
1s 0 s  - угао правца тангенте на скелетницу на предњој, улазној ивици профила.

55
 4. Решетке парних турбина

 2 s 1s  - угао правца тангенте на скелетницу на задњој, излазној ивици профила

R1  R0  - полупречник заобљења предње, улазне ивице,

R2  R1  - полупречник заобљења задње излазне ивице.

Ознака  се односи геометријске углове радног кола и углове релативне струје. Ознака
 се односи геометријске углове преткола и углове апсолутне струје. Индекс 0 означава
раван на улазу у претколо, индекс 1 раван између преткола и радног кола и индекс 2
раван на излазу из радног кола.
Конкавни, удубљени део профила назива се обично доњака а конвексни, испупчени део
се назива горњака. Пошто је притисак на доњаци виши, ова страна профила се назива
притисом страном и обележава се +. Горњака на којој је притисак нижи се назива усисном
страном профила и обележава са -.
Оне геометријске величине које потпуно одређују геометријски решетку - ако је профил
дефинисан - зову се геометријски параметри решетке. За равну решетку (одн. l   )
геометријски параметри
t
t  - релативи корак
s
t t  - угао постављања

потпуно геометријски одређују решетку.

За кружну решетку поред ова два параметра потребна су још два за геометријско
одређивање решетке. За случај ако се профил лопатице не мења са висином то су
l
- релативна дужина
s
l
- релативан однос дужине и пречника
D
Ако се профил лопатице мења он мора бити познат за сваки пресек дуж радијуса.

4.2 Радни параметри решетке

Радни параметри су они параметри који за геометријски дефинисану решетку потпуно
одређују струјање. То су они параметри који истовремено представљају и физичке услове
сличности струјања у геометријски сличним решекама. За адијабатско изоенергетско
струјање идеалног гаса то могу бити:
Re - Рејнолдсов број
Ma - Махов број
 - експонент изентропе
in - нападни угао
T - степен турбуленције.

4.3 Главни газодинамички параметри решетке

Главни газодинамички параметри решетке су они параметри који одређују главне особине
решетке у погледу њене функционалности.

56
 Парне турбине

Решетке код топлотних турбомашина служе да се у њима:

 трансформише топлотна енергије у кинетичку,
 обави скретање струје и
 пропусти одређени проток гаса.
При томе треба да се добију силе, из флуида или пренесу силе на флуид. Баш на основу
ове три функције трансформације енергије, добијање сила и пропуштања одређене
количине, треба и дефинисати три главна газодинамичка параметра решетке. Поред
овога, они се морају дефинисати на основу три главна закона одржања енергије, масе и
импулса.
То могу бити:
 R - степен корисности решетке,
 2 1  - скретљивост решетке односно углови струје на излазу,
k P - коефицијент протока решетке.

4.3.1 Степен корисности решетке

При струјању у решеци, због вискозне природе радног тела, један део кинетичке енегрије
се услед трења претвори у топлоту, тако да на излазу из решетке добијемо мању брзину
струје и мању кинетичку енергију него што би смо добили ако би струјао невискозан
флуид, односно процес био повратан (изентропски код адијабатског струјања). Део
кинетичке енергије који се претвори у топлоту се назива губитком кинетичке енергије или
губитак рада

c1s2 c12 w2 w2
hd   , hd  2s  2 .
2 2 2 2
Тако створена топлота се не одводи ван решетке (адијабакси процес) него остаје у струји
загревајући је тако да процес тече са порастом ентропије.
Cтепен корисности решетке дефинише се упоређивањем кинетичке енергије гаса на
излазу из решетке при стварном са кинетичком енергијом гаса на излазу при
изнетропском процесу. Дакле, степен корисности решетке преткола  R и решетке радног
кола  R се дефиниши из односа:

c12 w22
 R  22 ,  R  22
c1s w2s
2 2 .
Овај се однос може приказати за адијабатски изоенергетски процес и помоћу разлика
енталпија (сл. 4.3.1, сл. 4.3.2 ).
Често се у теорији турбомашина дефинише и израчунава коефицијент губитака решетке
преткола и решетке радног кола:

c1s2 c12 c12 2

w2s w22 w22
 
h  h 
 R  2d  2 2 2  1  2 ,  R  2d  2 2 2  1  2
c1s c1s c1s2 w2s w2s 2
w2s
2 2 2 2 2 2

57
 4. Решетке парних турбина

Сл. 4.3.1 - Термодинамичке и Сл. 4.3.2 - Термодинамичке и газодинамичке

газодинамичке промене стања у једној промене стања у једној скретној решетки
убрзној решетки

Сл. 4.3.3 - Промене притиска и брзине код Сл. 4.3.4 - Промене притиска и брзине при
убрзаног струјања у убрзној решетки струјању са константним притиском у једној
скретној решетки

58
 Парне турбине

Често се у теорији турбомашина дефинише и израчунава коефицијент губитака решетке

преткола и решетке радног кола:

c1s2 c12 c12 2

w2s w22 w22
 
hd 2 2  1 2 , h 
R  2 
 2
 R  2d  2 2 2  1  2
c1s c1s c1s2 w2s w2s 2
w2s
2 2 2 2 2 2
Ако је познат коефицијент губитака, степен корисности решетке се лако одређује из:
R  1   R , R  1   R .

Губитак у решетки се може ради лакшег проучавања поделити на губитак због трење о
површине лопатице и због излазне ивице профила или профилни губитак (коефицијент
губитака  prof ) и губитак услед дејства граничних зидова и крајева код решетке коначне
висине и с тим повезаних секундарних струјања (коефицијент губитака  sec,kr ). Одавде
имамо да је:
 R   prof   sec,kr

Коефицијенти губитака се израчунавају на основу систематских експерименталних

испитивања решетки различитих геометријских и радних параметара као и на основу
теоријских разматрања. Развијене су од стране већег броја аутора модели или теорије
губитака у решеткама помоћу којих је могуће за познату геометрију и услове струјања, (тј.
геометријске и радне параметаре) одредити коефицијенте губитака из развијених
емпиријских корелација.

4.3.2 Профилни губици

Профилни губици настају у раванској решетки због:
 губитака кинетичке енергије успед трења у граничном слоју на површини горњаке и
доњаке профила (сл. 4хх),
 губитака иза излазне ивице профила,
 губитака услед ударних таласа.

Сл. 4 – Шема образовања граничног слоја код лопатица преткола. а) без отцепљења
струја, b) са отцепљењем струје на горњаци при повећаном нападном углу [45]

Коефицијент профилних губитака се може изразити на следећи начин:

 prof   Re  Ma prof,0   i   ii

59
 4. Решетке парних турбина

где је:
 prof ,0 - базна вредност профилних губитака,
 i - коефицијент губитака услед одступања нападног угла струје од оптималне
вредности,
 ii - коефицијент губитака иза излазне ивице профила.
Базна вредност профилних губитака одређена је при дефинисаним радним условима
најчешће експрименталним путем и зависи од геометријских параметара. Одступање
радних услова од базних се узима преко:
  Re - фактора Re броја
  Ma -фактора Ma броја
који узимају у обзир одступање Рејнолдсовог броја и Маховог броја од оних на којима је
одређена базна вреност коефицијента профилних губитака.
Геометријски параметри који највише утичу на базну вредност профилних губитака су:
 релативни корак и
 угао поставњања.
Профилни губитак непрекидно опада са повећањем корака. То је разумљиво јер се
дисипација због смањивања површине зидова по 1 kg гаса мора смањивати. Међутим,
повећањем корака опада скретљивост решетке а она због већег оптерећења појединих
профила има веће губитке због отцељења. Ови утицаји који делују супротно чине да за
иначе исте остале параметре постоји један оптимални корак при којем су губици у
решетки најмањи (сл. 4.3.5).

Сл. 4.3.5 - Утицаји геометријских (релативног корака и угла постављања) и радних

(Маховог броја и нападног угла) параметара на губитке у решетки и утицај геометријских
параметара (угла постављања и релативног корака) на излазни угао (скретљивост)

Утицај угла постављања и релативног корака (сл. 4.3.6) може се уочити ако се посматра
зависност  prof од коефицијента оптерећења а за разне углове постављања.

60
 Парне турбине

Сл. 4.3.6 - Утицај угла постављања и релативног корака на губитке и скретљивост

решетке

4.3.3 Утицај Рејнолдсовог броја на губитке у равној решетки

Квалитативно исти односи у погледу утицаја Рејнолдсовог броја као код равне плоче
постоје и код равне решетке. У погледу утицаја на коефицијент отпора због трења и овде
се могу разликовати три опсега:
 ламинарни
 прелазни
 турбулентни
у којима долази до изражаја или претежно вискозитет (ламинарни) или турбулентно
мешање (турбулентни) или се размена импулса врши подједнако путем оба механизма.

4.3.4 Утицај Маховог броја на губитке у равној решетки

Понашање решетке при струјању на различитим Маховим бројевима веома зависи од
њених геометријских параметара (сл. 4.3.7). У највећем броју случајева, код нижих
вредности Ma у широком опсегу, промена Ma слабо утиче на губитке у решетки. Тек код
виших вредности  Ma  0.9  1.0  , губици у решеци расту по експоненцијалном закону са
порастом Ma . Уколико други подаци о решеци нису познати, фактор  Ma који узима у
обзир утицај Ma на губитке се може одредити из следеће корелације:

 Ma  1.0, Ma  1.0

 Ma  1  50.0  Ma  1 ,
2
Ma  1.0

Махов број Ma се односи на струјање на излазу из решетке.

61
 4. Решетке парних турбина

Сл. 4.3.7 - Утицај Маховог броја на губитке у решетки при појави ударних таласа

4.3.5 Губитак услед утицаја дебљине излазне ивице

Иза излазне ивице лопатице долази до мешања струје која долази дуж доњаке и струје
која долази дуж горњаке. Те две струје су различитих брзина и термодинамичких
величина стања. Њихово мешање је неповратан пеоцес праћен порастом ентропије и
појавом вртлога са губитком кинетичке енергије (сл. 4.3.8).

Коефицијент губитака услед дебљине излазне ивице  ii зависи од дебљине излазне

ивице  ii и услова струјања у решеци. Овај коефицијент се може приближно одредити из
емпиријске корелације:
 ii  ii
 ii  A , ii =
20 t sin  2

при чему коефицијент A зависи од односа сведене дебљине излазне ивице  ii и

профилних губитака:

 1.0  0.7 B, B  3.3

A
 3.1  0.27 B, B  3.3
 ii
B
 Ma  Re prof 0

Сл. 4.3.8 – Струјање иза излазне ивице лопатице

4.3.6 Утицај нападног угла на губитке у равној решетки

Нападни угао in   0s   0 , односно, in  1s  1 утиче на тај начин на струјање у
решетки што углавном мења отпор облика. Ова промена изазвана је променом распореда

62
 Парне турбине

притиска око профила при чему може наступити отцепљење флуида. Ово отцепљење
може настати како на доњаци тако и на горњаци. Отцепљење на горњаци настаје
углавном при позитивним нападним угловима. Ово отцепљење, због тога што су на
горњаци брзине доста веће него на доњаци, има за последицу веће губитке него
отцељење на доњаци. Но није само ово повећање губитака веће због већих брзина. Оно
је веће и због тога што је дужина области на горњаци у којој је флуид одлепљен већа него
код отцељења на доњаци. Ако се отцељење деси на доњаци, при малим негативним
нападним угловима нема веће последице у погледу губитака. Ово зато што негативни
градијент притиска на доњаци чини да врло брзо дође до поновног налегања флуида. Тек
за врло велике негативне нападне углове може доћи до великог повећања губитака.
Очигледно да се у овоме погледу потпуно различито понашају убрзне, скретне и успорне
решетке. Ово се види из дијаграма (сл. 4.3.9) промене коефицијента губитка у равној
решетки при чему је код успорних решетки дозвољена врло мала промена нападног угла
а код убрзних чак ни велика промена нападног угла не изазива велико повећање
губитака. При томе се види очигледно различит утицај позитивних (повећање in ) и
негативних (повећање in ) нападних углова. Исто је тако јасан иразличит утицај промене
нападног угла код решетки разних релативних корака. Док је код малог релативног корака
утицај промене нападног угла мањи, код ретких решетки (велики релативни корак) могу
врло мале промене нападног угла изазвати велике промене губитака.

Сл. 4.3.9 – Зависност профилних губитака од нападног угла

4.3.7 Губитак у решетки због дејства граничних зидова због крајева

До сада разматрани губици равне решетке који се често називају профилни губици су
само један део губитака у решетки. Сем њих због постојања зидова главчине и оклопа
или бандаже појављују се даљи губици. Ови губици се називају губици због ивичних
зидова или због крајева лопатиеа. ави губици су изазвани дејством трења о ивичне
зидове те их треба због тога јасно разликовати од губитака због процепа. Међутим, они би
се појавили и да нема граничних зидова при коначној дужини лопатица. Дејством трења
појављује се један директан губитак енергије због струјања преко крајева.
Међутим ако постоји позитиван градијент притиска може и на ивичним зидовима доћи до
отцељења. И овде се дакле може говорити о губитку због отпора трења и о губитку због

63
 4. Решетке парних турбина

отпора облика граничних зидова. Но поред овог директног губитка појављује се и

индиректан. Он је проузрокован појавом секундарних струјања. ава секундарна струјања
су пак последица разлике притисака проузроковане разликом центрифугалне силе која
делује на дели ће при струјању по кривим струјницама. Уз ивичне зидове где је брзина
мања биће и дејство ове центрифугалне силе мање. Око средине висине где је брзина
највећа биће њено дејство највеће. ава разлика притисака изазива секундарно струјање
при чему настаје транспорт успорених делића од доњаке једне ка горњаци суседне
лопатице уз одговарајуће задебљање граничног слоја на горњаци. Овај транспорт
изазивају два секундарна вртлога један на доњој други на горњој половини висине канала
између две лопатице (сл. 4.3.10).
Због сложености појаве секундарног струјања за повећање губитака још не постоји нека
егзактна теорија. И губитак због коначне висине мора зависити од свих геометријских и
радних параметара решетке. Оријентационе вредности за прорачун овога губитка могу се
добити било из експерименталног материјала било врло грубим упрошћењима.

Сл. 4.3.10 – Механизам губитака услед секундарних струјања и дејства граничних зидова

4.3.8 Скретљивост решетке и коефицијент оптерећења

Други главни газодинамички параметар показује карактеристику решетке у погледу
добијања рада. Та карактеристика може бити она која показује колика се сила може
добити у правцу обима. Ова сила по закону о импулсу зависи од протока и промене
обимне компоненте брзине тј. од:
Fu  М  c1u  c0u 

Однос између ове силе и производа Mc1a дефинише тзв. коефицијент оптерећења

Fu c  c0u
 1u  kOP
Mc1a c1a .
односно,
cu wu
kOP  ; kOP 
ca wa
и у директној је вези са особинама решетке у погледу скретања флуида.
Уместо коефицијента оптерећења погодније је као други главни газодинамички параметар

64
 Парне турбине

дефинисати угао који заклапа правац излазне брзине са фронтом решетке 1 , односно,
 2 . Јер за задати нападни угао биће и промена брзине у трангенцијалном правцу
одређена овим углом. На скретљивост решетке углавном највише утичу за дозвучна
струјања њени геометријски параметри. За надзвучна струјања доста је велики утицај
Маховог броја.

4.3.9 Утицај геометријских параметара на скретљивост равне решетке малог корака

Утицај геометријских параметара може се најбоље уочити из понашања убрзних решетки
са малим релативним кораком. То су решетке код којих две суседне лопатице чине доста
добро дефинисан канал. Код ових решетки се може угао правца излазне брзине одредити
из закона о импулсу и једначине континуитета [8]. За једну равну решетку могу се
применити ова два закона посматрајући део контролне области на излазу из решетке који
обухвата један профил. По једначини континуитета за некомпресибилно струјање проток
по јединици дужине решетке у пресеку a и у пресеку 1 мора бити (сл. 4.3.11)

ca a  c1t sin 1
За формулацију закона о импулсу мора бити позната и промена притиска. Очигледно је
међутим да промена притиска дуж линија BC и DE мора бити једнака из разлога
симетрије. Према томе само промене притиска дуж линија AB и AE могу изазвати
промене импулса. Ако се занемари чињеница да промена притиска дуж AE може бити
различита од промене притиска дуж AB онда ни промена притиска дуж те две линије не
доприноси промени импулса. У том случају једначина о импулсу за трангенцијални
правац мора гласити за јединицу дужине лопатице:
ca a cos a  c1t sin 1 cos 1
Из обе једначине следи:
cos 1 a
sin 1 
cos a t
За мале углове однос косинуса па према томе и константа К имаиу вредност врло близу
јединице. Отуда познато синусно правило за скретљивост решетки топлотних турбина.
Правац брзине на излазу одређен је са
a
sin 1 
t
дакле само геометријским параметерима решетке. Практично однос a /t зависи од два
геометријска парметра решетке t  t /s, t (односно t  t /s,  t ).

Сл. 4.3.11 - Дефиниција контролне области за одређивање скретљивости решетке

65
 4. Решетке парних турбина

4.3.10 Коефицијент протока

Стварни проток кроз неку решетку може се најтачније одредити ако се дефинише
коефицијент протока. На основу односа тога стварног протока и неког конвенцијом
усвојеног теоријског протока је коефицијент протока:

M
kP 
Ms
За дефиницију теоријског протока најбоље је применити такав процес за који се
најпростије и најбрже могу израчунати величине стања. То је у сваком случају један
изентропски процес. Међутим за дефиницију протока потребна иједна проточна
површина. Најбоље је за ову проточну површину узети неку површину коју је исто тако
просто одредити само на основу геометријских параметара решетке. На овај начин може
се писати

M s  D1 l1c1s sin 1s 1s

Површина је дефинисана са стварном проточном површином решетке D1 l1 . Брзина и

густина дефинисане су за изентропски процес. Угао правца брзине дефинисан је углом
који заклапа тангента на скелетницу на излазној ивици са фронтом решетке ( 1s ).
Оваквом дефиницијом избегнута је свака зависност дефиниције овога газодинамичког
параметра k P од. осталих. На овај начин мерењем одређени коефицијент протока строго
задовољава услов да је то коефицијент одређен осредњавањем величина стања само на
основу једначина континуитета. У оваквој дефиницији не меша се осредњавање на
основу једначина импулса или енергије.
Овако дефинисан коефицијент протока као треци главни газодинамички параметар
углавном зависи од геометријских и радних параметара решетке.

4.3.11 Газодинамичке карактеристике решетки

Сва три главна газодинамичка параметра решетке зависе у општем случају како од
геометријских тако и од радних параметара. Вишепараметарске функције.

t l l 
R  f1  ,  t , , , Re, Ma, in ,  
s s D 

t l l 
1  f 2  ,  t , , , Re, Ma, in ,  
s s D 

t l l 
kP  f 3  ,  t , , , Re, Ma, in ,  
s s D 
представљају у најпотпунијем облику - понашање решетке задате геометрије при ни
радних параметара у погледу губитака, скретљивости и протока. При разматрању
промене радних услова код топлотних турбомашина проблем поставља на неки од
следећих начина:
 задата је потребна скретљивост а тражи се решетка која ће бити најбоља у
погледу степена корисности.
 задата је геометрија решетке а траже се њени газодинамички параметри.
На жалост врло велики брај независно променљивих параметара онемогућује онај степен
систематизације који је постигнут код усамљених профила.

66
 Парне турбине

Из горњег излагања следи међутим да се при задатој геометрији решетке утицај извесних
параметара занемарити. Према томе понашање решетке чија је геометрија позната може
се у најпростијем облику описати за аутомоделну област у погледу Re и Ma бројева на
следећи начин:
R  f1  in 

1  const

k P  f 2 (Re, Ma )
иако је струјање у решетки исте или сличне геометрије и кинематски слично (исти брзина
на улазу и излазу) онда је за аутомоделну област у погледу Re и Ma

R  const

1  const,  2  const

k P  const
код некинематски сличног струјања због слабе зависности излазних углова од радних
параметара важиће
1  const ,  2  const
Ова чињеница је од великог значаја за одређивање понашање ступњева них турбина при
промени радних услова.
Гасодинамичке карактеристике могу бити приказане у облику дијаграма при се као
независно променљиве бирају најважнији параметри. То су обично дату геометрију и
профил) нападни угао, Re и Ma број за степен корисности, угао постављања и
релативни корак за угао скретања и обично Рејнолдсов број за коефицијент протока. [9],
[12], [13].

Литература
[1.] Forster V. T.: Performance loss of modem stearn-turbine due to surface roughness, Proc. 1. Mech.
E., Vol. 181, No 17, 1967.
[2.] Schllchting H.: Grenzschichittheorie, Braun Verlag, Karlsruhe, 1951.
[3.] Prandtl L., Schllchting H.: Das Widerstandgesetz rauher Platten, Werft, Reederei Hafen 15, 1934.,
S.1-4
[4.] Speidel L.: The effect of surface finish on the efficiency of steam turbines, Siemens Zeit., 1961, No
8, Vol. 35
[5.] Bammert K., Fiedler K.: Der Reibungsverlust von rauhen Turbinenschaufelgitter, BWK Vol. 18, No
9, 1966.
[6.] Speidel L.: Einfluss der Oberflechenrauhigkeit auf die Strömungsverluste in ebenen Schaufelgitter,
Forsch. Ing. Wes., 5 1954.,
[7.] Shapiro A.: Cornpressible Fluid Flow, Ronald Press Co, New York, 1953.
[8.] Traupel W.: Thermische Turbomaschinen, Vol. 1, Springer Berlin, 1966.
[9.] Delč M. E., Fillpov G. A., LAZAREV L. A.: Atlas profila rešetok osevih turbin, Moskva,
[10.] Hausenblas H.: Vorausberechnung des Teillastverhaltens von Gasturbinen, Springer, Berlin 1962.
[11.] Hausenblas H.: Zusammenfassende Übersichtbare britische Schaufelgittermessungen,
Konstruktion, Vol. 11, No 12
[12.] Deic M, E., Trojanovski B. M.: Isledovanija i raščoti stupeni osevih turbin, Mašinostroenie, Moskva
1964.
[13.] Delc M. E., Samoilovic G. S.: Osnovi aerodinamiki osevih turbomašin, Mašgiz, Moskva 1959.

67
 4. Решетке парних турбина

[14.] Morozov S. G.: Teplovie raščoti parovih turbini pri peremenih režimah, Mašgiz, Moskva 1962.
[15.] Ziricki G. S., Lokalv. I., Maksutova M. K. Strunkin V. A.: Gazovie turbini aviacionih dvigatelj,
Oborongiz, Moskva 1963.
[16.] Traupel W.: Die Theorie der Strömung durch Radialmaschinen, Braun, Karlsruhe 1962.
[17.] Betz A.: Einführung in der Theorie der Strömingsmaschinen, Braun Karlsruhe, 1959.
[18.] Horlock J. H.: Some recent research in turbomachinery, Proc. I. Mech. E. Vol. 182, NE 26, 1967-68.
[19.] Horlock J. H.: Reynolds number effects in cascades and axial flow compressors, Trans. Am. Soc.
mech, Engrs. 1964., Ser. A
[20.] Vavra M. H.: Aerothermodynamics and fluid flow in turbomachines, John Wiley, New York 1960.
[21.] Swainston M. J.: Development of spanwise profiles through cascades and axial flow
turbomaschines, Proc. I. Mech. E. Vol. 183, NE 10,1968-69.
[22.] Parker B.: Calculation of flow through cascades of blades having relative motion and the generаtion
of alternating pressures and forces due to interacting effects, Proc. I. Mech. E., Vol. 182, NE 11,
1967-68.
[23.] Imbach H. E.: Zur Darstellung der Ergebnisse systematischer Untersuchungen an Schaufelgittern,
BBC Mitt. Band. 53, NE 3, 1966.
[24.] Balje O. E.: Axial Cascade Technology and Application to Flow Path Designs, Trans. Am. Soc.
Mech. Engrs' 1968., Ser. A
[25.] Hebbel H. H.: Über den Einfluss der Machzahl und der Reynoldszahl auf die aerodynamischen
Beiwerte von Verdichterschaufel bei verschiedener Turbulenz der Strömung, Forschg. Ing. - Wes.
Bd. 33, 1967., NE 5
[26.] Dzung L. S.: Mittelungverfahren in der Theorie der Schaufelgitter, BBC Mitt. Bd. 54, 1967. NE 1
[27.] Belik L, Z.: Neue Forschungsmethoden für den Durchflussteil von Dampfturbinen, Die schw. Ind.
Tschech. NE 2, 1964.
[28.] Bammert K.: Vorlesungen über Thermische Turbomaschinen, Inst. TH Hannover-Teil 1 und Teil 2
[29.] Hausenblas B.: Überschallströmungen am Austritt von Turbinenschaufel-Kranzen, Ing. Archiv Bd.
26, NE 6, 1958.
[30.] Traupel W.: Die Strahablenkung in der vollbeaufschagten Turbine, Mitt. Inst. Therm. Turbomasch.
ETH Zürich, NE 3, 1956.
[31.] Bammert K.: V. I. K. Berichte Nr. 141/42 1963.
[32.] Todd K. W.: Flow characteristics in stearn turbines, Trans. Inst. Fluid-Flow Mach. NE 14-16 1963.
[33.] Cotton K. C., Angelo J.: Observed effects of deposits on steam turbine effieciency, ASME Paper NE
57-A-116
[34.] Schlichting H., Scholz N: Über theoretische Berechnung der Strömungsverluste eines ebenen
Schaufelgittern, Ing. Archiv Bd. 19, 1951.
[35.] Kraft H.: Nonsteady flow through a turbine, IX Congres int. Mech. 1957
[36.] Pfeil H.: Optimale Primarverluste an Axialgittern und Axialstufen von Strömungsmaschinen, VDI-
Forsch-H. 535, 1969
[37.] Geisler O., Mange J.: Neue Gegendruckdampfturbine für kleine Leistungen und kleine
Volumenströme, BWK, Vol. 22, NE 2, 1970.
[38.] Faury M.: Contibution it etude theorique des turbines, Entropie, NE 20, 1968.
[39.] Dollin F.: Some design problems arising in the development of very large high-speed turbines-Proc.
I. Mech. E. Vol. 177 NE 9-1963.
[40.] Ludek B.: Aerodynamische Forschung auf dem Gebiet des Darnpfturbinenbaus, Škoda Revue, NE
1, 1969.
[41.] Meyer H.: Transonic Flow in the Last Rotor Blade Row of a Low Pressure Steam Turbine, Roy, Soc.
Conf. on Int. Aerodyn. Carnbridge 1967.
[42.] Barsun K: Influence of the Turbulence Level on the Performance of Two-Dimensional Compressor
Cascades, Roy. Soc. Conf. on Int. Aerodyn. Cabridge 1967.
[43.] Hawthorne W. R: Methods of Treating Three-dimensional Flows in Cascades and Blade Rows, Roy.
Soc. Conf. on Int. Aerodyn. Cambridge, 1967.
[44.] Hetherington R: Computer Calculations of the Flow in Axial Compressors, Roy. Soc. Conf. on Int.
Aerodyn. Cambridge1967.

68
 10. Регулисање парних турбина

5. Jеднодимензијска теорија елементарног ступња парних

турбина
Једнодимензијска теорија струјања омогућује да се помоћу дефинисаних главних
газодинамичких параметара решетки преткола и радног кола дође до најважнијих
параметара целог ступња. Код једнодимензијске апроксимације се углавном увек усваја
да се у непокретним елементима (спроводном апарату - решетки преткола) одвија
адијабатски изоенергетски процес. Код највећег броја ступњева ово је врло тачно
остварено пошто се размена топлоте између површине профила решетке и радног
флуида може занемарити. И у покретним решеткама (радним колима) процес је најчешће
адијабатски тј. може се занемарити размена топлоте са повшинама зидова канала.
Уобичајено је да се контролном границом подели цео ступањ на непокретни и покретни
простор. Исто тако мора се увести контролна граница између посматраног ступња и
суседних ступњева. На границама контролног простора струјање је увек компликовано
просторно струјање. Међутим, овако компликовано просторно струјање замењује се
једнодимензијским струјањем на тај начин што се на границама контролног простора
дефинишу средње вредности за све термодинамичке (основне и калоричне) и
газодинамичке величине стања. Дефиниција средњих вредности мора се разуме се
извести на основу закона одржања масе, импулса и енергије. Под елементарним ступњем
подразумеваће се било ступањ бесконачно мале дужине лопатица, било ступањ коначне
дужине лопатица, код којег се могу променљиве величине стања дуж радијуса заменити
средњим вредностима.
Конвенцијом се контролна раван испред преткола означава са 0, између преткола и
радног кола са 1, а раван иза радног кола са 2. Апсолутне брзине и углови апсолутних
брзина са c и  а релaтивне брзине и одговарајући углови са w и  (сл. 5.1.1). Брзина
обртања радног кола се назива обимном брзином и обележава 2 се са u при чему је
u  R , где је  угаона брзина а R одговарајући радијус. Веза између брзина је c  w  u .

5.1 Опис струјања у елементарном ступњу парних турбина

Кроз контролну границу - раван 0 (сл. 5.1.1) улази флуид у решетку преткола турбинског
ступња. Његово термодинамичко стање у контролној равни одређено је средњим
вредностима термодинамичких величина стања p0 , t0 . Притисак и температура се могу
најлакше утврдити мерењем, а с друге стране на основу њих се може утврдити и тачка у
h, s -дијаграму која представља стање гаса. Под средњим вредностима подразумевају се
величине које су добијене осредњавањем променљивих величина стања дуж радијуса и
по обиму у контролним равнима. Газодинамичко стање гаса одређено је још средњом
вредношћу величине c0 и правца  0 брзине на улазу.

Тотална енталпија паре на улазу је:

c02
h00  h0 
2
У решетки преткола одвија се адијабадски изоенергетски процес претварања топлотне
енергије гаса у кинетичку енергију уређене флуидне струје.

2
Од немачке речи Umfang (обим)

69
 Парне турбине

Сл. 5.1.1 - Меридионални пресек и крива промене стања и троуглови брзина за један
ступањ парне турбине

Тотална енталпија гаса при овоме процесу експанзије остаје константна тј. мора бити:

c02
h00  h0 
2
Термодинамички процес је при томе неповратан процес, који иде уз пораст ентропије и
одговарајуће опадање тоталног притиска. Због пораста кинетичке енергије опадају
специфична енталпија, притисак и температура гаса. Линијом 0  1 приказан је у hs 
дијаграму овај неповратни процес, па промена стања дуж неповратне адијабате 0  1
приказује термодинамичке промене стања, а промена стања дуж линије 0  1 приказује
0 0

газодинамичке промене стања гаса.

Термодинамичко стање гаса на изразу из решетке преткола у контролној равни je
одређено средњим вредностима p1 , t1 којима, разуме се, одговарају одређене калоричне
величине стања h1 , s1 (које се могу наћи из hs -дијаграма). Газодинамичко стање гаса
одређено је средњим вредностима величине c1 и правца 1 брзине.

По закону о одржању енергије за адијабатски изоенергетски процес кинетичка енергија

гаса у равни 1 завиcи само од расположиве разлике енталпија, и улазне кинетичке
енергије па мора бити:

70
 10. Регулисање парних турбина

  
c1  2 h00  h1  2 h0  h1  c02 
Ова разлика енталпија углавном завиcи и од спољних узрока (задато стање гаса на улазу
величинама p0 , t0 и c0 и притиска на излазу p1 ) али и од облика решетке. Ефикасност и
cтепен неповратности претварања топлотне енергије у кинетичку, завиcе од саме решетке
(од њеног степена кориcности). Други главни газодинамички параметар, скретљивост
решетке, дефинише средњу вредност правца брзине. Иcто тако је јасно да проток гаса
завиcи како од газодинамичних и термодинамичких величина стања тако и од површине и
од трећег главног газодинамичког параметра решетке (коефицијента протока).
Иако је термодинамички процес дуж изоенергетске адијабате 0  1 неповратан, он се
може приказати континуалном линијом 0  1 као низ диcкретних стања. За таква стања се
онда могу применити сви термодинамички закони који важе за равнотежна стања.
Кроз контролну границу 1 улази гас у решетку кола. Ако се струјање у решетки кола
посматра из непокретног координатног сиcтема, онда је оно - због непрекидног промицања
лопатица решетке кола - нестационарно. Опиc оваквог струјања захтевао би увођење још
једне незавиcно променљиве величине - времена. То би увелико компликовало теорију
ступњева. Због тога се прибегава посматрању струјања у решетки кола из координатног
сиcтема који је везан за коло, тј. који се окреће са колом. Пошто се ради о
једнодимензијском посматрању, то се као представник променљиве брзине дуж радијуса
узима средња обимна брзина дефиниcана на средњем радијусу R1 на месту контролне
равни 1 . Сматра се дакле да се може цео ступањ коначне дужине лопатица заменити
неким елементарним ступњем у којем ће се - поред дефиниcаних средњих вредности
брзина струјања и газодинамичких и термодинамичких величина стања - обимна брзина
дефиниcати у односу на средњи радијус.
Због овакве дефиниције елементарног ступња очигледно је да ће теорија која је за њега
постављена све више одступати од стварности колико је дужина лопатица већа у односу
на средњи радијус. Ако се сада струјање посматра из координатног сиcтема који се окреће
на месту 1 обимном брзином u1 , онда ће покретни посматрач на том месту уместо
апсолутне брзине c1 установити релативну брзину w1 . Она се по закону механике добија
слагањем преносне брзине и апсолутне брзине c1 (погледати сл. 5.1.2) . Сада су величина
и правац брзине w1 одређени само величином и правцем брзина c1 и u1 . Могло би се рећи
да су величина и правац брзине одређени кинематским односима у ступњу. Наиме, ако би
се троугао брзина на улазу добијен слагањем апсолутне брзине c1 и преносне брзине u1
учинио бездимензијским дељењем свих брзина са обимном брзином u1 , онда би правац
брзине (знак  изнад означава бездимензијску вредност) био одређен са:
w1 cos 1  c1 cos 1  u1 и w12  c12  u12  2u1c1 cos 1

cos 1  u1 /c1 cos 1  1/ c1

cos 1  
1   u1 /c1   2u1 /c1 cos 1 1  1/ c12  2 cos 1 / c1
2

дакле бездимензијским параметром c1 .

При проласку кроз решетку кола делић је изложен разним утицајима. Његова путања која
представља струјницу може бити таква да се повећава радијус на којем он излази из
решетке кола. Сем тога термодинамичка величина p 2 на граници решетке кола може бити

71
 Парне турбине

таква да процес претварања топлотне енергије у кинетичку настави и у самој решетки

кола. Процес у решетки кола није изоенергетски, јер се решетка кола мора иcкориcтити да
од радног тела одузме кинетичку енергију претварајући је у рад обртања. Тај рад се
одводи из контролне границе кола, али не кроз равни 1 или 2, већ преко контролне
границе која пролази кроз корене лопатица кола. Лопатице кола стварају обртни моменат
из силе којом на њих делује радни флуид. Могло би се погрешно закључити да би се
процес посматран из координатног сиcтема који се окреће са колом могао назвати неким
квази-изоенергетским процесом. Ово због тога што се рад добија за сиcтем који је ван
ротора турбинског ступња. Међутим, ако се струјање посматра из таквог координатног
сиcтема оно није квази-изоенергетско, јер могу динамичке силе вршити рад. Наиме, морају
се при посматрању струјања из покретног сиcтема увести по законима механике ове
покретне силе. Због тога се може рећи да се у решетки кола одвија обично један
адијабатски процес (разуме се то је еквивалентно услову који важи за сваки адијабадски
процес а то је да нема размене топлоте са околином). То је онда процес без размене
топлоте дакле адијабатски процес за добијање рада. Величина релативне брзине на
излазу из решетке кола одређена је не само термодинамичким променама, већ завиcи и
од дејства динамичких сила а свакако и од дејства трења. Величина релативне брзине
мора се дакле тражити из биланса енергије за један адијабатски процес, који се одвија
између покретних контролних површина 1 и 2, за који се морају узети у обзир радови
динамичких сила. Сигурно да ће се и овде губици у решетки морати да узму у обзир
глобално помоћу степена кориcности решетке кола. Правац релативне брзине завиcи од
скретљивости решетке кола а проток кроз решетку кола свакако ће завиcити поред
осталог и од коефицијента протока.

Сл. 5.1.2 – Троуглови брзина за један ступањ парне турбине

5.2 Биланс енергије за елементарни ступањ

Биланс енергије за елементарни ступањ омогућује да се нађе технички рад који се може
добити из топлотне енергије, без обзира шта се дешава унутар контролних граница које су
дефиниcане за турбински ступањ. Овај рад који се сигурно добија из сила које делују на
обиму кола назива се специфични рад на обиму кола. Он мора (по закону о одржању
енергије за један адијабатски процес) да буде једнак промени тоталне енталпије гаса.
Мора се, разуме се, водити рачуна при дефиницији овога рада да су при његовом
добијању узета у обзир три губитка кинетичке енергије. Први је губитак кинетичке енергије
у решетки преткола односно у спроводном апарату, други у решетки кола а трећи је
губитак кинетичке енергије на излазу из решетке кола. Како сем ова три постоје на обиму
још извесни губици, то би изгледало да назив рад на обиму не одговара сасвим ономе што

72
 10. Регулисање парних турбина

се одвија на обиму кола. Ипак због тога што је такав назив одомаћен он се задржава.
За адијабатски изо-енергетски процес у решетки преткола биланс је:

c02 c2
h00  h10  h0   h1  1  const
2 2
а за апсолутно струјање у решетки кола биланс гласи:

c12  c22 
Lu  hu  h10  h20  h1    h2  
2  2

За релативно струјање у решетки кола тј. за покретне контролне површине 1 и 2, које се на

местима где делић излази из њих окрећу обимним брзинама u1 и u2 , мора се за
постављање биланса узети у обзир и рад динамичких сила.
R2
Рад центрифугалне силе може се наћи из интеграла R
1
 2 RdR . Коријолиcова сила не
врши никакав рад јер је померање делића релативном брзином w стално управно на
правац те силе. У овом случају може се за биланс енергије пиcати:

w12 R2 2 w22
2 R1
h1    RdR  h2 
2
Односно, после интеграљења

w12 u12 w2 u 2
h1    h2  2  2
2 2 2 2 .
Одузимањем ове једачине од једначине биланса за апсолутно струјање добија се позната
једначина за специфични рад на обиму за турбине:

c12  c22 w22  w12 u12  u22

Lu  hu   
2 2 2 .

Апсолутна брзина на излазу c2 одређена је не само термодинамичким односима на

контролним површинама 1 и 2 већ и кинематским односима. То се види из векторског
сабирања релативне брзине w2 да би се нашла брзина c2 . Векторско сабирање брзина у
контролним површинама 1 и 2 омогућује цртање тзв. троуглова брзина (сл. 5.1.2).
Ако се на основу тригонометријских правила уведу замене (  2  1800   2 )

w12  c12  u12  2u1c1 cos 1

w22  c22  u22  2u2c2 cos  2

и увођењем ознеке за обимну компоненту апсолутне брзине

c1u  c1 cos 1, c2u  c2 cos  2  c2 cos  2

добија се израз за рад на обиму у нешто другачијем облику који је познат као Ојлерова
једначина за турбине:
Lu  u1c1u  u2c2u
.
Ова једначина се може добити и из закона о моменту количине кретања као што се и
73
 Парне турбине

величина обртног момента може добити из овог односа. Резултантни спољни обртни
моменат једнак је по овоме закону промени момента количине кретања у јединици
времена.
Како је

Pu  MLu Pu  M u

M  u1c1u  u2 c2u  M  R1c1u  R2 c2u  

Mu  
 
биће и:
M u  M  R1c1u  R2 c2u 

тј. добијени обртни моменат једнак је промени момента количине кретања у јединици
времена.
И турбинска и моментна једначина су од необичне важности за теорију турбомашина. На
основу њих могу се израчунати радови и обртни моменти (као и силе) само на основу
величина стања на контролним површинама. Без обзира дакле шта се унутар контролне
области дешава или какав је флуид који струји, незавиcно да ли је струјање
компресибилно или некомпресибилно, стационамо или нестационамо, размењени рад и
добијени обртни моменат на контролним површинама завиcе само од величине стања на
тим контролним површинама.
Ојлерова једначина за турбине

c12  c22 w22  w12 u12  u22

Lu   
2 2 2
указује на индиректан начин претварања унутрашње енергије гаса у рад, тј. показује да се
рад добија као последица промене кинетичке енергије гаса. Једначина иcто тако показује
да рад мора бити једнак збиру промена кинетичке енергије апсолутног струјања,
релативног струјања и кинетичке енергије која одговара обртању делића. Из ње се може
закључити како треба да се мењају кинетичке енергије да би се добио већи специфични
рад на обиму. На основу ове једначине може се извршити егзактна класификација
топлотних турбина или ступњева према правцу меридионалног струјања. Аксијални су они
ступњеви код којих нема (или је занемарљиво у смиcлу једнодимензијске теорије)
померања делића дуж радијуса при струјању гаса кроз решетку кола. Код таквих ступњева
је
u1  u2
па је рад центрифугалне силе једнак нули. Ако овај услов није иcпуњен онда ступањ може
бити аксијално-радијални или као што се неки пут назива мешовити ако меридионално
струјање није ни чиcто аксијално ни чиcто радијално. Ако је међутим одступање од
аксијалног правца мало, онда се ступањ и поред тога назива аксијалним и прорачун се
спроводи као да се ради о меридионалном струјању у аксијалном правцу. Ако је
меридионално струјање кроз коло радијално онда се овакав ступањ назива радијалним
ступањем.

Код аксијалних ступњева код којих је испуњен услов u  u1  u2 Ојеларова једначина се

може писати у следећем облику:
Lu  u  c1u  c2u   ucu
.
74
 10. Регулисање парних турбина

Ојлерова једначина омогућује иcто тако да се ступњеви класификују егзактно у погледу

тзв. степена реактивности. Наиме ако се кинематским степеном реактивности назове
однос

w22  w12
rk  2 2
c1  c2  w22  w12  u12  u22
онда се према величини овога односа могу класификовати ступњеви на следећи начин:
 акциони ступањ је онај код којег је кинематски степен реактивности једнак нули или
мало већи од нуле (до око 0,15) и
 реакциони ступањ је онај код којег је кинематски степен реактивности већи од 0.15.
Специјални случај реакционог ступња је Парсонов ступањ. То је онај ступањ код којег је
кинематски степен реактивности једнак тачно 0,5.
При овоме наведене вредности важе само за аксијалне ступњеве.
Могуће је разуме се дефиниcати степен реактивости и на други начин. Може да се
дефинише
hs
r
hsS

где је hs промена специфичне енталпије у колу а hsS збир из промене специфичне
енталпије у претколу, колу и кинетичке енергије на улазу у претколо тј.
c02
hsS  hs  hs  . За овако дефиниcани степен реактивности добиће се за аксијалне и
2
Парсонсове ступњеве унеколико друге бројне вредности. Нешто различите бројне
вредности добијају се и за термодинамички степен реактивности дефиниcан из:
hs
rth 
hs  hs .

5.3 Степен кориcности на обиму елементарног ступња турбина

Рад на обиму дефинишемо једнозначно из укупно расположиве промене специфичне
c02
енталпије hs  hs и кинетичке енергије и три наведена губитка кинетичке енергије тј.
2
из


Lu  hsS  hd  hd  hc 2 
Овде је hd губитак у решетки преткола, hd губитак у решетки радног кола и hc 2
губитак кинетичке енергије на излазу из радног кола. Овај рад предају преко корена
лопатице на обиму ротору. За дефиницију степена кориcности на обиму u међутим не
може се једнозначно дефиниcати упоредни рад. Ту се може поступити на разне начине.
c02
Ако се рад на обиму упореди са збиром LsS  hsS   hs  hs који се може назвати
2
специфични изентропски рад, односн, топлотни пад добиће се:

75
 Парне турбине

Lu hu0 hu0 h 0  h20

u    2  00
LsS hsS c0 h0  h2 s
 hs  hs
2
Као што се види, упоређује се код ове дефиниције промена тоталне специфичне
енталпије са разликом специфичне тоталне енталпије на улазу и специфичне статичке
енталпије на излазу. Због тога се овако дефинисани степен корисниости обележава и са
uts , где ts показује да је изентопски рад израчунат са тоталном енталпијом на улазу и
статичком енетлпијом на излазу.
Ако је турбина вишеступна може се замиcлити, међутим, да кинетичка енергија на излазу
из претходних ступњева није изгубљена и да се кориcти у наредним. У том случају се
може сматрати да је расположива енергија за рад самог ступња мања за кинетичку
енергију на излазу, односно, рад са којим поредимо Lu је израчунат са тоталним стањем
на улазу и тоталним стањем на излазу ступња. Овде се добија другачија дефиниција
степена кориcности на обиму:

Lu hu0 h00  h20

utt   
c22 c02 c22 h00  h20s
LsS  hs  hs  
2 2 2
По трећој дефиницији као упоредна промена енталпије кориcти се само збир промена
hs  hs а овако дефиниcани степен кориcности се назива и термодинамичким

Lu h 0  h20
uth   0
hs  hs h0  h2 s ' .

5.3.1 Степен кориcности на обиму аксијалног акционог елементарног ступња

За овакав елементарни ступањ (сл. 5.3.1 и 5.3.2) је степен реактивности r  0 као и rth  0
и u1  u2  u . У том случају из Ојлерове једначине добија се нешто једноставнији израз за
рад на обиму:

Lu  hu0  u  c1u  c2u   u  c1 cos 1  c2 cos 2 

Овај израз се може заменом c2 cos  2  w2 cos  2  u и увођењем одговарајућих углова

преобразити у:

Lu  hu0  u  c1 cos 1   w2 cos  2  u   .

По дефиницији степена кориcности решетке радног кола је:

w22 /2
 R 
w22s /2 .

За акциони ступањ биланс енергије за изентропски процес релативног струјања

w12 w22s
h1   h2 s 
2 2
h1  h2s w2 s  w1
даје за r  0 тј. да је .

76
 10. Регулисање парних турбина

Сл. 5.3.1 - Меридионални пресек и пресек Сл. 5.3.2 - Крива промене термодинамичких
цилиндричном површином решетке и газодинамичких стања код једног
преткола (спроводног апарата) и решетке аксијалног акционог ступња и троуглови
радног кола једног аксијалног акционог брзина
ступња

Ово је физички разумљиво. Наиме, ако не би било даљег ширења тј. претварања
унутрашње енергије гаса у кинетичку и ако је процес изентропски, онда би изентропска
брзина на излазу из решетке кола, дакле, она која би се добила кад не би било трења,
морала бити једнака брзини на улазу у решетку. За акциони аксијални ступањ се дакле
може пиcати


Lu  hu0  u c1 cos 1  R w1 cos 2  u . 
w1u c cos 1  u
Из троугла брзина следи да је даље w1   1 .
cos 1 cos 1
Заменом у израз за рад добија се:

 cos  2 
Lu  hu0  u  c1 cos 1  u  R  c1 cos 1  u 
 cos 1 

 cos  2 
Lu  hu0  u  c1 cos 1  u   1  R .
 cos 1 

77
 Парне турбине

Изентропски рад се може изразити из биланса енергије за изентропски процес

c02
LsS  hsS   hs  hs
2 .
С обзиром да је hs  0 (јер је за овакав ступањ r  0 ) добија се:

c02 c2 c2
LsS  hsS   hs  1s  1 .
2 2 2 R
Заменом овог израза за изентропски специфични рад и предњег израза за специфични
рад на обиму у израз за степен кориcности на обиму добија се на крају [1]:

Lu u u  cos  2 
u   2R  cos 1    1  R .
LsS c1  c1   cos 1 
Из овога се види да степен кориcности аксијалног акционог ступња завиcи од неких
параметара решетке и неких параметара ступња. Пре свега на степен кориcности целог
ступња утичу губици у решетки преткола (  R  1   R ) и губици у решетки кола (  R  1  R
). Утицај ова два параметра је сасвим разумљив. Губици у решеткама морају утицати на
губитке у целом ступњу па према томе и на његов степен кориcности. Међутим, види се да
на степен кориcности утичу и друга два главна газодинамичка параметра решетки
преткола и радног кола тј. углови које одређује њихова скретљивост - 1 и  2 . Може се
дакле рећи да на степен кориcности ступња утичу како губици у решеткама тако и њихова
скретљивост. Степен кориcности завиcи још и од угла 1 . Међутим, може се лако показати
да је cos 1 одређен већ постојећим параметрима. Наиме,

w1u c1 cos 1  u
cos 1  
w1 c1  u12  2c1u1 cos 1
2

u
cos 1 
c1
cos 1 
2
u u
1     2 cos 1
 c1  c1

па дакле угао 1 завиcи само од параметра 1 и u /c1 који већ фигуришу у изразу за
степен кориcности. Појављује се, дакле, у изразу за степен кориcности на обиму, сем по
два параметра сваке решетке ( R , 1 , R,  2 ) само још један незавиcно променљиви
параметар. Од њега завиcи иcто тако степен кориcности ступња. То је тзв. кинематски
параметар ступња u /c1 . Кинематски се назива зато што је одређен кинематиком тј.
односом извесних брзина у ступњу. Овај параметар се назива сем тога и радни параметар
ступња јер завиcи од рада ступња. Из свега изложеног може се извући општи закључак, да
степен кориcности на обиму аксијалног акционог ступња завиcи од по два главна
газодинамичка параметра сваке његове решетке и од само једног радног параметра
ступња.
Из правила диференцијалног рачуна добија се она вредност радног параметра u /c1 за
коју степен кориcности на обиму има највећу вредност. Налази се наиме из услова:

78
 10. Регулисање парних турбина

 u  u cos 1

 0 da je   
u  c1 opt 2
 
 c1 
У ствари оптимална вредност налази се око темена параболе која показује како се мења
степен кориcности  u као функција u /c1 .

5.3.2 Степен кориcности на обиму аксијалног реакционог ступња типа Парсонс

Код овог ступња који је први применио Парсонс (сл. 5.3.3 и сл. 5.3.4) жели се примена
иcтих решетки код преткола и радног кола. Због тога се мора остварити слично струјање
тј. конгруентни троуглови брзина. Да би се могле применити иcте решетке мора дакле
бити
c1  w2 ; w1  c2

па је онда за овакав ступањ кинематски степен реактивности rk  0,5 . Разматрање се

може упростити ако се усвоји да ће обе решетке имати иcти степен кориcности  R   R и
иcте особине у погледу скретљивости 1   2 .

Сл. 5.3.3 – Меридионални пресек и Сл. 5.3.4 - Крива промене термодинамичких и

пресек цилиндричном површином гасодинамичких стања за један аксијални
решетке преткола (спроводног апарата) реакциони ступањ типа Парсонс и троуглови
и решетке радног кола једног аксијалног брзина
Парсонсовог реакционог ступња
79
 Парне турбине

па је онда за овакав ступањ кинематски степен реактивности rk  0,5 . Разматрање се

може упростити ако се усвоји да ће обе решетке имати иcти степен кориcности  R   R и
иcте особине у погледу скретљивости 1   2 .

Специфични рад на обиму може се наћи из:

c12  c22 w22  w12 u12  u22

Lu     hu0
2 2 2
За овај ступањ се израз за рад упрошћава

 
Lu  hu0  c12  w12  c12  c12  u 2  2c1u cos 1  2c1u cos 1  u 2

Изентропски специфични јединачни рад се може наћи на основу биланса енергије за

изентропски процес за радно коло

w12 w2
h1   h2 s  2 s
2 2
што увођењем
hs  h1  h2 s
даје

w22s w12
hs  
2 2 .
Иcто тако за претколо:

c02 c2
h0   h1s  1s
2 2 и hs  h0  h1s

даје

c12s c02
hs  
2 2 .
Према томе је:

c02 c 2 w2 w2
LsS   hs  hs  1s  2 s  1
2 2 2 2
Због једнакости губитка у решеткама и једнакости брзина мора бити w2 s  c1s , применом
косинусне теореме за трогао брзина на улазу добијамо:

LsS  c12s 
2

1 2
c1  u 2  2c1u cos 1 
Степен кориcности на обиму реакционог Парсонсовог ступња ће бити:

80
 10. Регулисање парних турбина

 u
2c1u  2 cos 1  
u 
Lu
 2

2  2c1u cos 1  u 2
   c1 

LsS 2c1s  c12  u 2  2c1u cos 1   2
c12 

 1  2c1u cos 1  u 2
  R 

с обзиром на дефиницију степена корисности решетке  R  c1 /c1s .  2 2


Сређивањем овог израза коначно добијамо:

u u
2  2 cos 1  
c1  c1 
u 
2   R u  u
  2 cos 1  
 R c1  c1 

При овоме је степен кориcности обеју решетки (претола и радног кола) приближно исти

R  R  R .

Степен кориcности на обиму аксијалног реакционог Парсонсовог ступња завиcи од

степена кориcности решетки  R , скретљивости решетки 1   2 и од кимематског
параметра ступња u /c1 . Смањени број параметара последица је услова једнакости тих
параметара за решетку преткола и за решетку кола.
Из услова

 u 
0
u
 
 c1 
може се наћи она оптимална вредност радног параметра u /c1 за коју се добија највећи
степен кориcности. Налази се да он има вредност

u
   cos 1
 c1 opt .
Из односа кинетичких енергија у решетки преткола и радног кола а који износи  1 може
се одмах закључити да ће за оптималну вредност u /c1 подједнак утицај (на степен
кориcности ступња) имати обе решетке.

5.4 Значице за турбинске ступњеве

Резултат добијен анализом завиcности степена кориcности на обиму елементарног
ступња може подстакнути решавање проблема оптималних вредности неких
бездимензијских величина које би биле у ближој вези са димензијама ступња. Наиме из
анализе завиcности степена кориcности на обиму је закључено да (ако су степени
кориcности и скретљивост обе решетке за аксијалне ступњеве одређене) онда за сваку
вредност степена рективности постоји једна оптимална вредност односа u1 /c1 при којој  u
има највећу вредност. Могу се ради лакшег пројектовања ступњева уместо две значице
увести друге две нове значице али које би биле тако дефиниcане да се на основу

81
 Парне турбине

познавања њихових оптималних вредности одмах лако нађу главне димензије. Такве су
значице: значица изентропског рада и значица протока.

Значица изентропског рада  s дефинише се из односа изентропског рада и кинетичке

енергије која одговара обимној брзини. Када се ради о елементарном ступњу онда је ова
обимна брзина дефиниcана за средњи радијус. Ако би се радило о ступњу коначне дужине
лопатице, мора се конвенцијом усвојити радијус са којим се дефинише ова значица.
Можемо дакле пиcати за елементарни ступањ:
hsS
 s  hsS 
u12
2
Може се лако наћи елементарним трансформацијама да је

c12
LsS  hsS 
2 R 1  r 

па значица изентропског рада

1
s 
 R 1  r  u1 /c1 
2

завиcи од три параметра од којих завиcи степен кориcности на обиму. Према томе може
се један од радних параметара заменити значицом изентропског рада.
Из овога се односа може добити она вредност значице изентропског рада за коју степен
кориcности на обиму има највећу вредност. Ако је према томе из разлога отпорности
одређена обимна брзина ступња онда се из ње и ове бројне вредности може наћи онај
изентропски топлотни пад који може прерадити ступањ одређеног степена реактивности.
Тако се, на пример, aко се уместо параметра u1 /c1 уведе  s добија за аксијалне акционе
ступњеве вредност оптималне значице
4
 s ,opt , A 
R cos2 1
па је према томе топлотни пад који може прерадити овакав ступањ

2u12
hs ,opt , A 
 R cos2 1
За Парсонсове ступњеве ће бити вредност значице изентропског рада
2
 s ,opt ,P 
R cos2 1
па је према томе топлотни пад који може прерадити Парсонсов ступањ

u12
hs ,opt ,P 
 R cos2 1
Поред значице изентропског рада често се уводи значица протока. Она се дефинише из
односа стварног запреминског протока за неку раван и производа стварног проточног
пресека и обимне брзине за један конвенцијом усвојени радијус. Може се напиcати за

82
 10. Регулисање парних турбина

приближно аксијалне и аксијалне ступњеве

V
 V 
D1 l1u1
И за значицу протока се може наћи веза са осталим параметрима који одређују степен
кориcности на обиму. Добија се наиме да је
D1 l1c1 sin 1 sin 
 
D1 l1u1 u1 /c1

Параметар u1 /c1 се може заменити параметром

sin 1
u1 /c1 
 .

Очигледно је да уместо параметара r и u1 /c1 фигуришу два нова за пројектовање

ступњева врло погодна параметра  s и  . Из наведеног израза следи да постоји
оптимални пар вредности  s ,opt и  opt за који степен кориcности на обиму има највећу
вредност. Ако је познат оптимални пар значица  s и  онда се уз још нека усвајања могу
одредити и такозване оптималне димензије ступњева.

5.5 Додатни унутрашњи губици турбинских ступњева

Поред аеродимамичких губитака или губитака на обиму постоје у самом ступњу још неки
губици. Као и губици на обиму они се називају унутрашњи губици јер се јављају унутар
ступња и мењају својим деловањем стање радног флуида. Због ових губитака је
унутрашњи степен кориcности мањи од степена кориcности на обиму.

5.5.1 Губитак због трења о дискове

Овај губитак се јавља само код акционих ступњева који имају коморну конструкцију
(преткола са дијафрагмама и радна кола са дисковима). Губитак због трења последица је
дејства трења о зидове при обртању ротора и диcкова унитар коморе испуњене паром (сл.
5.5.1).
Како струјање при обртању диcкова донекле наличи на струјање преко равне плоче, то се
оно може третирати са гледишта механике флуида на сличан начин. Између флуида (паре
или гаса) појављује се при обртању сила која кочи диcк – сила отпора - за коју се може
ставити као и код плоче:

u2
dF f  C f  2 R dR
2
Ова сила, која делује на прстенасти елеменат површине 2R dR , завиcи од коефицијента
отпора трења C f , динамичког притиcка због обртања тог елемента површине плоче и
његове површине. Интеграљењем се добија укупна сила трења ( DG је пречник главчине
вратила а DK пречник корена лопатице ротора):

   D 
2 2
u 2 DK2  DG2 u2 DK /D G /D u2 2
Ff  C f    C f  D 2  Cf  D
2 4 2 4 2

83
 Парне турбине

а снага се може наћи из производа

u3 2
Pf  F f u  C f  D
2
Као што је познато коефицијент отпора трења C f углавном завиcи од Re броја. Вредност
овог коефицијента се за уобичајене односе код акционих ступњева креће око
 0,3  0, 6103 .

Сл. 5.5.1 - Струјање у оклопу које изазива окретање диcка

За прорачун степена кориcности и одређивање утицаја параметара ступња на губитке због
трења треба на основу овако израчунате снаге Pf наћи губитак рада  h f по 1 kg гаса.
Ако је M проток кроз ступањ, из Pf  M h f добија се да је h f  Pf /M . Иcто тако за
изентропски процес је PsS  M hsS .

Бездимензијски коефицијент губитка због трења сведен на изентропски пад стуња је

h f Pf
f  
hsS PsS

односно увођењем значица изентроског рада  s и протока  добијамо:

u3 2 u2
Cf  D
D lu D 1 D
f  2  Cf 2   0,19  0,38  10 3
M hsS hsS V l  s l .

5.5.2 Губитак због вентилације и убрзавања

Губитак због вентилације се појављује код оних ступњева (углавном акционих) код којих се
пара доводи само по једном делу обиму тј. код парцијално пуњених ступњева.
Парцијално пуњење се јавља само код првог ступња турбина мање снаге. Уводи се због
малог масеног и запремиског протока како би се обезбедила минимална дужина лопатица
радног кола. На извесној дужини лука преткола,  D , налазе се распоређени млазници.
На осталом делу дужине 1    D нема млазника и не доводи се пара. Степен
парцијалности пуњења је   1 . Парцијално пуњене је нарочито карактеристично за
регулационе ступњеве парних турбина мале и средње снаге (до 200 MW).
Када лопатице радног кола пролазе дуж онога дела обима дуж којег се не доводи пара,
84
 10. Регулисање парних турбина

троши се извесан рад због тога што оне покрећу (вентилирају) пару, који се налази у
простору у којем се радно коло окреће. Може се и овај губитак рада hv тако схватити да
он настаје као последица једне силе која кочи коло.

Сл. 5.5.2 – Шематски прилаз преткола са секторима пуњења и механизам губитака на

вентилацију и убрзање
Ова сила дејствује на површину 1    D l . За ову силу се може по аналогији са силом
трења на плочи пиcати

u2
Fv  Cv  1    D l
2
а снага се може наћи из производа

u3
Pv  Fv u  Cv  1    D l
2 .
Сличном заменом као код трења добијамо коефицијент губитака услед ветилације сведен
на изентропски пад стуња:

hv M hv P Pv 1 1

v    v   Cv
hsS M hsS PsS M hsS   s
l
Коефицијент отпора вентилације изнoси Cv  0,04  0,52 .
D
Губитак због убрзавања се јавља само код ступњева који су парцијално пуњени. Настаје
на оним местима где канали између две лопатице који долазе из зоне без пуњења
наилазе на активни млаз и кад излазе из њега. При овоме нестационарном процесу
настаје иcтиcкивање (убрзавање) неактивног вентилационог флуида из канала од стране
активног млаза при наиласку на млаз. При изласку из зоне млаза долази до усиcавања
околног флуида у канал. И овај се губитак може апроксимирати увођењем силе која кочи
коло. Самом оваквом дефиницијом силе дефиниcан и коефицијент отпора због убрзавања
Cub . Сила ће бити [4]

85
 Парне турбине

u2
Fub  Cub  z S lt
2
где је zS број сектора са пуњењем, t корак решетке радног кола а l висина лопатице.
При овоме је као меродавна површина ( zS tl ) за силу отпора узета је површина онолико
међулопатичних канала колико има сегмената пуњења.
На сличан начин као и код губитака на трење и вентилацију можемо извести израз за
коефицијент губитака услед убрзања сведен на изентропски топлотни пад ступња

u3 u2
Cub  zS lt
Pub hub 2 D l  u zS t zS t
ub     Cub 2 
 Cub
PsS hsS V hsS hsS V D  s D .

  0,3.
Коефицијент отпора због убрзања износи Cub

5.5.3 Губитак због процепа

Због сигурности рада топлотних турбомашина морају између покретних и непокретних
елемената постојати зазори или процепи. Висина зазора је одређена технологијом израде
делова турбине и постојањем толеранција код израде свих делова који чине склоп ротора
и кућишта. Висина процепа је по реду величине једнака хиљадитом делу пречника на коме
се процеп налази.
Протицање паре кроз ове процепе мимо решетке проузрокује директне и индиректне
губитке рада. Они настају на тај начин што се флуид који је прошао кроз процепе меша са
активним флуидом при чему настају губици рада. Ови губици се могу проценити
налажењем протока кроз процепе и из утицаја овога протока на губитке енергије.
Механизми губитака кроз процеп се раликују код кола са слободним лопатицама и кола са
бандажима на врховима лопатица.
5.5.3.1 Губитак због процепа код кола са слободним лопатицама
Код кола са слободним лопатицама струјање кроз процеп се јавља због тога што је
притисак на удубљеној страни лопатице (доњака или притисна страна: PS, +) виши него
притисак на испупченој страни лопатице (горњака или усисна страна: US , -). Због ове
разлике притисака радно тело преструјава да притисне на усисну страну лопатице
читавом дужином профила: од улазне до излазне ивице. Механизам губитака кроз процеп
код кола са слободним лопатицама је приказан на слици 5.5.3.
Губитак енергије у колу зависи од површине процепа (висине процепа  и радијуса на
којем се процеп налази) и услова струјања у колу, односно разлике притисака на доњаци и
горњаци.
Губици енергије настају из више разлога:
 један део радног тела струји ван решетке па не обави потребну трансформацију
енергије,
 при проласку кроз процеп због пригушења губи се део кинетичке енергије,
 део струје који прође кроз процеп при излазку из процепа се меша са главном
струјом. Мешање две струје различитих брзина и термодинамичких стања је
неповратан процес праћен порастом ентропије,
 део кинетичке енергије главне струје се троши на убрзавање струје која дође из
процепа па имамо губитак кинетичке енергије главне струје.

86
 10. Регулисање парних турбина

Сл. 5.5.3 - Механизам губитака кроз процеп код кола са слободним лопатицама

Губици због процепа код кола са слободним лопатицама, с обзиром да се јављају од

улазне до излазне ивице лопатице, није могуће одвојити од аеродинамичких (профилних и
секундарних) губитака. Стање које имамо на излазу из кола, а које се може мерити при
експериментима је резултат и аеродинамичких губитака и губитака кроз процеп. Због тога
се најчешће при прорачунима струјања код оваквих кола ови губици дефинишу и третирају
на исти начин (сл. 5.5.3).
Коефицијент губитака енергије сведен на изентропску кинетичку енергију на излазу
пропорционалан је односу површине процепа и површине проточног пресека кола и може
се приближно одредити из следеће емпиријске формуле:
 DK  DV
 P  K ,  P  K
l1D1 l2 D2 .

Коефицијенти пропорционалности K и K зависе од услова струјања и могу се

одредити из

 w 
K   0.4  1.47 u   0.65  sin  2 
 w2 a 
5.5.3.1 Губитак због процепа код кола са лопатицама са бандажима
У циљу смањења губитка кроз процеп код неких кола се врхови лопатица повезују једним
тракастим елементом, бандажем, како би се избегло преструјавање радног тела са
доњаке на горњаку.
Код кола са лопатицама са бандажима струјање кроз процеп се јавља због тога што је
притисак испред кола виши него притисак иза кола. Због ове разлике притисака део
радног тела струју кроз зазор између бандажа и кућишта код радних кола, односно
бандажа и вратила код преткола. Да би се ово струјање смањило читав склоп се изводи
често изводи са више заптивних елемената (лабиринтско заптивање) како би се остварио
87
 Парне турбине

постепен пад притиска кроз процеп.

Код акционих ступњева је због малих степена реактивности се углавном комплетан
топлотни пад оствари у претколу. Због тога код ових ступњева је посебно велики пад
притиска у претколу, односно, разлика притиска испред и иза преткола. Пошто је висина
процепа технолошки одређена, једина могућност за смањење губитка кроз процеп је да се
смањи пречник на којем се процеп налази. Због тога се по врху лопатица преткола уместо
бандажа додаје један нови конструктивни елемент (дијафрагма) којим се знатно смањује
пречник, односно површина процепа. Код оваквих ступњева се радна кола морају
конструктивно извести са дисковима (сл. 5.5.4). Конструкција ступња овог типа се назива
коморном (или конструкција са дијафрагмама и дисковима) за разлику од добошасте
конструкције која се примењује код ступњева реактивног типа.
С обзиром да степен рективности расте идући од корена ка врху, ступњеви са релативно
малим степеном реактивности на средњем пречнику (на пример r  0.15 , а код ступњева
веће дужине r  0.20  0.25 ) имају јако мале степене реактивности у корену па се и они
конструктивно изводе са дисковима и дијафрагмама (коморна конструкција).
Механизам губитака је истоветан код бандажа и дијафрагми. Губици настају пошто
 један део радног тела струји ван решетке па не обави потребну трансформацију
енергије,
 при проласку кроз процеп због пригушења губи се део кинетичке енергије,
 део струје који прође кроз процеп при излазку из процепа се меша са главном
струјом. Мешање две струје различитих брзина и термодинамичких стања је
неповратан процес праћен порастом ентропије,
 део кинетичке енергије главне струје се троши на убрзавање струје која дође из
процепа па имамо губитак кинетичке енергије главне струје.
C обзиром да се струја која долази из процепа меша са главмом струјом иза решетке
преткола или радног кола, губици због процепа се могу одвојено рачунати у односу на
аеродинамичке губитке (сл. 5.5.4).

Сл. 5.5.4 - Механизам губитака кроз процеп код кола са бандажима (радно коло) и

88
 10. Регулисање парних турбина

дијафрагмама (претколо)
Губитак енергије у колу зависи од површине процепа (висине процепа  и радијуса на
којем се процеп налази), броја заптивних елемената n z и услова струјања у колу, односно,
разлике притисака испред и иза кола.
Коефицијент губитака кроз процеп је пропорционалан односу протока кроз процеп ( M P ) и
главног протока ( M )

MP C  DP 1 1
  c 
M nz l Dm sin  2 tan 1
2

где је коефицијент контракције Cc  0.6 , nz је број заптивних елемената,  је висина

процепа, DP је пречник процепа, Dm је средњи пречник кола, а 1 и  2 (односно  0 и 1
код преткола) су углови на улазу и излазу кола.
Коефицијент губитака кроз процеп енергије сведен на изентропску кинетичку енергију на
излазу се може приближно одредити из следеће емпиријске формуле:

 tan 1   tan  2 
 P  2    1  cos2 1  ,  P  2    1  cos2  2 
 tan 0   tan 1  .

5.5.4 Губитак због влажности паре

Овај се губитак појављује у оним ступњевима у који раде у влажном подручју. Такав је
углавном случај у последњим ступњевима кондензационих парних турбина. Нарочито се
велика влажност појављује код кондензационих турбина за атомске термоелектране због
ниcких температура прегрејане паре. Ови се губици могу по њиховој физичкој суштини
поделити у четири дела.
Први део губитака због влажности је последица појаве релаксације или задоцњавања
успостављања термодинамичке равнотеже. Процес ширења паре у решеткама је
временски врло кратак јер су канали релативно мале дужине а брзина је струјања врло
велика. Ово врло кратко време није довољно да се у пари успостави термодинамичка
равнотежа. Процес ширења паре не може се апроксимисати квазиравнотежним процесом
састављеним од читавог низа диcкретних равнотежних стања. Овакав неравнотежни
процес (до којег долази због нарочитих услова потребних за настајање капљица) мора
бити неповратан при чему настају губици радне способности гаса. Овај део губитка није
уопште квантитативно иcтражен али се из радова [7, 8] може закључити да ово
задоцњење кондензације мора завиcити од брзине промена термодинамичких стања.
Истраживања у овоме правцу могу довести до потпуно нових решења у погледу
отклањања осталих делова губитака.
Други део губитка је последица појаве кондензационог ударног таласа. При кондензацији
се ослобађа топлота тј. процес ширења паре у области влажне паре је практично процес
који иде уз доводење топлоте. Због овога се мора опет појавити губитак радне
способности.
Трећи део губитка који се може назвати индиректан губитак је последица губитка
кинетичке енергије паре која се троши на убрзавање новонасталих капљица. Наиме, ако
се посматра кретање капљица може се закључити да ни једна новонастала капљица било
где унутар канала између две лопатице не може пратити струјнице паре. При томе се
највећи број капљица скупља на зидовима доњаке крећући се онда као водени филм

89
 Парне турбине

углавном попречно по непокретној лопатици. Код покретних лопатица кретање

сепарисаних капљица је сложеније због дејства центрифугалне и Кориолиcове силе.
Брзина капљица се разликује од брзине паре. Због тога се троши део кинетичке енергије
паре на убрзавање капљица.
Четврти директан губитак је последица размене енергије између капљица и радног кола
које се окреће. Оно убрзава капљице уместо да капљице предају енергију колу. Капљице
које доспевају до излазне ивице решетке преткола бивају малим брзинама откидане од ње
(сл. 5.5.5). За овако откинуте капљице или филм воде откинут од излазне ивице може се
пиcати да је c1xu  0 и c2xu  u .

a)
b)

с)
Сл. 5.5.5 – Струјање влажне паре у решеци турбине
а) путање капљица различитог пречника 1 - d  2 μm , 2 - d  20 μm , 3 - d  200 μm
b) шематски приказ кретања каљица у претколу,
с) троуглови брзина за ступања са влажном паром. Пуном линијом су приказани троглови
брзина за пару а испрекиданом за капљице
Из Ојлерове једначине онда следи да је рад који обави јединични удео течне фазе 1  x2 
у влажној пари једнак

Lu , x  hx ,dir  1  x2   c1u  c2u    1  x2  u 2

Знак минус долази од тога што струјањем капљице не производе никакав рад, него се
троши рад за убрзавање капљица па је ово у ствaри директни јединачни губитак hx ,dir .
Коефицијент директног губитка ће бити:
hx ,dir 2
 x ,dir   1  x2 
hsS s

5.6 Унутрашњи степен кориcности елементарног ступња турбина

Рад који гас предаје вратилу по једном килограму назван је унутрашњи специфични
технички рад или скраћено унутрашњи рад елементарног ступња. Он се разликује од рада
на обиму из два разлога. Први је да су у дефиницију рада на обиму ушла само три губитка
на обиму или аеродининамичка губитка. То је:
 губитак у решетки преткола hd ,

90
 10. Регулисање парних турбина

 губитак у решетки кола hd и

 губитак због излазне кинетичке енергије hc 2 .

Међутим, добијени унутрашњи рад смањује се у односу на рад на обиму због осталих
додатних унутрашњих губитака. То су:
 губитак због трења о површине диcкова и дијафрагми  h f

 губитак због вентилације код парцијално пуњених ступњева hv

 губитак због убрзавања код парцијално пуњених ступњева hub
 губитак због процепа hP и
 губитак због влажности паре hx

Унутрашњи рад ће, дакле, бити мањи од рада на обиму

Li  hi0  Lu   h f  hv  hub  hP  hx 

односно,

Li  hi0  LsS   hd  hd  hc 2    h f  hv  hub  hP  hx 

.
Други разлог што се унутрашњи рад разликује од рада на обиму је разлика у контролној
граници за дефиницију рада на обиму и унутрашњег рада. Контролна граница за
дефиницију рада на обиму завршава се при корену и при врху лопатица, док се контролна
граница за дефиницију унутрашњег рада продужује све од вратила турбине.
На основу дефиниције унутрашњег рада може се дефиниcати и унутрашњи изентропски
степен кориcности елементарног ступња. При томе се за избор упоредног рада може
поступити на сличан начин као код дефиниције степена кориcности на обиму. Ако се као
упоредни рад изабере онај рад који би се добио из изентропске промене специфичне
енталпије у претколу, и из кинетичке енергије на излазу - дакле из расположиве
изентропске промене енталпије - онда ће дефиниција бити:
Li
i 
LsS .

Друга дефиниција је погоднија за ступњеве у низу, код којих се дакле иcкоришћава

кинетичка енергија у следећим ступњевима. Ова дефиниција гласи:
Li
itt 
c22
LsS 
2 .
Могуће је унутрашњи степен кориcности дефиниcати и на чиcто термодинамички начин тј.
hi
itherm 
hs  hs .

Из нађених израза се види да ће унутрашњи степен кориcности елементарног ступња

завиcити не само од свих оних параметара од којих завиcи степен кориcности на обиму (то
су за један општи ступањ два параметра сваке решетке и три параметра ступња), већ још
од неких нових параметара. Ти нови параметри су углавном степен парцијалности
пуњења, однос дужине лопатице и пречника l /D . Разуме се да у раније нађеним

91
 Парне турбине

коефицијентима унутрашњих губитака фигуришу и даљи параметри. Но они углавном могу

да се занемаре у односу на овде наведене. Из овога излагања следи одмах закључак да
је унутрашњи степен кориcности врло сложена вишепараметарска функција која бројно
завиcи од свих параметара обе решетке, од свих наведених параметара ступња и да се у
општем облику може приказати са:

 R2 l 
i  f R , 1, R ,  2 ,  s ,  , , , 
 R1 D 
.
Табела 5.7.1: Препоручене вредности значица и углова ступњева топлотних турбина

Врста ступња 1 2  s
Аксијални-акциони 14,5 23,5 0,45 4-6

Парсонсов 20 20 0,40 2-3

Кертиc са два подступња 11-14 - 0,40-0,90 16 - 24

Литература
[1.] Stodola, A.: Dampf- und Gasturbinenen, Springer, Berlin 1924.
[2.] Deič, M.E., Trojanovski, B.M.: Isledovanija i raščeti stupeni osevih turbomašin, Mašinostroenie,
Moskva 1964.
[3.] Vavra, M.H.: Aero-Thermodynamics and Flow in Turbomachines, John Wiley New York 1960.
[4.] Traupel, W.: Thermische Turbomaschinen, Springer, Berlin 1966.
[5.] Popović, M.: Toplotne turbine I, Naučna knjiga 1960.
[6.] Trutnovsky, K.: Berührungfreie Dichtungen, VDI, Berlin 1965.
[7.] Kirilov, I.I., Jablonk, P.M.: Osnovi teoriji vlažnoparovih turbin, Mašinostroenie, Lenjingrad 1968.
[8.] Giarmathy, G.: Grundlagen einer Theorie der Nassdampfturbinen, Zürich 1962.

92
 10. Регулисање парних турбина

Основне ознаке за топлотне шеме према стандарду DIN

2481

Цевоводи: Компоненте:

пара парни котао са прегрејачем

вода, кондензат вентил

ваздух парна турбина

гасовито гориво генератор

течно гориво, уље кондензатор

површински размењивач
угаљ
топлоте

резеровар воде са мешним

продукти сагоревања
загрејачем

пепео, шљака пумпа

укрштање
турбокомпресор
прикључених водова

укрштање
грејна комора
неповезаних водова

ејектор

93
 Парне турбине

ГАСНЕ ТУРБИНЕ

94
 9

2 Istorijski razvoj gasnih turbina

120 p.n.e Heron opisao napravu (sl. 1.1) u kojoj vodena para, proizvedena u donjem sudu,
prolazi kroz jedan s̆upalj stubić i dospeva u loptu, iz koje istic̆e kroz dve
naspramno povijene cevc̆ice, izazivajući obrtanje lopte koris̆ćenjem reakcionog
dejstva mlaza (Heronova lopta).

1629. Giovanni de Branka mlaz pare koristi se za pokretanje jednog kola sa lopaticama. Koristi se
akciono dejstvo mlaza (sl. 1.2).

1687. Isac Newton postavio Zakon akcije i reakcije. Otkrio princip mlazne propulzije zasnovan
na ovom zakonu. Dao skicu koc̆ije bez konja. Na osnovu te skice je Britanac
Gravensade konstruisao i izradio model ovakvih koc̆ija (sl. 1.3).

1791. John Barber Prvi patent gasne turbine (sl.1.4). Tec̆no gorivo je smes̆teno u posude. Gas
se proizvodi zagrevanjem posuda spolja. Taj gas je posle mes̆anja u mes̆noj
komori odvodjen u klipni kompresor gde je sabijan. Drugim klipnim kompre-
sorom sabijan je vazduh. Sabijeni gas i vazduh se odvode i komoru sagore-
vanja gde se mes̆aju. Smes̆a se sprovodi u jedan mlaznik gde se pali i kontinu-
alno sagoreva. Za hladjenje mlaznika koris̆ćena je voda. Produkti sagorevanja
pokretali su jedostupnu turbinu. Preko sistema zupc̆anika turbina pokreće
klipne kompresore. Vis̆ak rada bio je namenje za pokretanje ”koc̆ija bez
konja”. Nepoznato je da li je na osnovu patenta napravljen prototip.

1872. Stolce Patent gasne turbine sa vis̆estupnim aksijalnim kompresorom i vis̆estupnom

aksijalnom turbinom na istom vratilu, komorom za sagorevanje i razmen-
jivac̆em toplote (sl. 1.5). Prototip izradjen i testiran u Parizu 1900.-1904.
god. Doz̆iveo neuspeh zbog niskih stepena korisnosti komponenata.

1900. Dr. Sanford Moss publikovao tezu o gasnim turbinama na Univerzitetu Cornell, SAD. Njegov
rad je posluz̆i razvoj avionskih gasnih turbina. 1918. pod njegovim rukovod-
stvom firma General Electric je proizvela prvu gasnu turbinu za turbopunjenje
motora sa unutras̆njim sagorevanjem za pokretanje aviona (sl.1.6). 1919.
prvi let aviona sa turbopunjenim motorom SUS.

1903. Aegidus Elling je u Norves̆koj izradio prvu uspes̆nu eksperimantalnu turbinu koja je imala
radijalni turbokompresor i aksijalnu gasnu turbinu (sl. 1.7). Vazduh je iz
kompresora vodjen u grejnu komoru. Produkti sagorevanja su zatim u gener-
atoru pare delom toplote proizvodili paru i tako se hladili. Mes̆avima gasova
i pare je sa 400 o C ulazila u gasnu turbinu. To je bila temperatura koju
je metal turbine mogao da izdrz̆i. Snaga prve gasne turbine je bila 11 KS.
Kasnijim usavrs̆avanjima Ellingova turbina je 1932. dostigla snagu od 75
KS, temperatura na ulazu u turbinu je dostigla 550 o C, stepen korisnosti
turbokompresora je bio 71%, turbine 75%.
 10 2 ISTORIJSKI RAZVOJ GASNIH TURBINA

1905. Lemale (Charles Lemale i Rene Armengaud) U Parizu izgradjena eksperimentalna

turbina (sl. 1.8). Koris̆ćen je vazduh pod pritiskom (5bar) iz pariskog sis-
tema za vazduh pod pritiskom. Kasnije koris̆ćen odvojeni 25-stupni radijalni
kompresor koji je davao porast pritiska 3:1 i imao stepen korisnosti 0,65–0,7.
Postignut neznatan stepen korisnosti od 3%.

1908. Holzworth Nemac Holzworth je u Hanoveru izradio prvu gasnu tubinu koja je imala
komercijalnu primenu (sl. 1.9). Mas̆ina je radila po taktovima. Usisavanje
vazduha, sagorevanje i porast pritiska je obavljao u komori konstantne za-
premine dok su se ekspanzija i dobijanje rada odvijali u gasnoj turbini.

1930. Frank Whittle Patent turbomlaznog avionskog motora. 1937. u V. Britaniji testiran uspes̆no
prvi avionski turbomotor prema projektu Whittle-a 1941. ugradjen turbomo-
tor W-1 u avion (sl. 1.10-1.13).

1936. Hans von Ohain prikazao u Nemac̆koj prvi model avionskog motora. Po njegovim projektima
izradjen motor koji je ugradjen u avion He-178 firme Heinkel 1939. To je bio
prvi avion koji je avgusta 1939. poleteo sa turbomotorom (sl. 1.14-1.17).

1939. BBC S̆vajcarska firma BBC je pustila u pogon prvu komercijalnu gasnu turbinu za
proizvodnju elektric̆ne energije u Neuchatel-u (sl. 1.18). Elektric̆na snaga
mas̆ine je bila 4 MW a stepen korisnosti bloka bruto oko 17%. Turbina je
bila u pogonu sve do 2002. godine, pune 63 godine i imala je 1908 startova.
Danas je restaurirana i pretvorena u muzeju u Birr-u.

Sl. 1.2 - Brankina turbina

Sl. 1.1 - Heronova lopta Sl. 1.3 Newton-ove koc̆ije bez konja
 11

1 - kolo gasne turbine

2 - klipni kompresori
3 - komora za sagorevanje
4 - mes̆na komora
5 - posude za dobijanje
gasovitog goriva

Sl. 1.4 - Patentna skica Barber-ove gasne turbine

a - kompresor
b - turbina
c - rekuperativna grejna komora

Sl. 1.5 - Stolze-ova vazdus̆na turbina

 12 2 ISTORIJSKI RAZVOJ GASNIH TURBINA

Sl. 1.6 - Crtez̆ motora SUS sa turbopunjac̆em (GE, Moss)

Sl. 1.7 - Aegidus Elling i njegova gasna turbina

1.8 - Lemale-ova gasna turbina (c - komora za sagorevanje, K - turbina)

Sl. 1.9 - Poc̆etna konstrukcija Holzworth-ove gasne turbine (1908) prikaz taktova po kojima je radila
 13

Sl. 1.10 - Ser Frank Whittle Sl. 1.11 - Patentni crtez̆ Whittle-ovog motora

Sl. 1.12 - Whittle-ov turbomlazni motor

Sl. 1.13 - Gloster E28/29 - avion koji je 1941. poleteo sa Whittle-ovim motorom
14 2 ISTORIJSKI RAZVOJ GASNIH TURBINA

Sl. 1.14 - Hans von Ohein Sl. 1.15 - Crtez̆ von Ohein-ovog eksperimentalnog motora

Sl. 1.16 - von Ohein-ov turbomlazni motor

Sl. 1.17 - Heinkel He-178 - prvi avion na svetu koji je poleteo sa turbomlaznim motorom
 15

Sl. 1.18 – S̆ema gasnog bloka Neuchatel. a – aksijalni kompresor, b – grejna komora, c – brizgaljka
goriva, d – vrtloz̆nik, e – vazduh za hladjenje, f,g – gasna turbina, h – sigurnosni ventil, i – generator,
k – motor za startovanje

.
16 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

3 Termodinamic̆ke osnove gasnog bloka

3.1 Princip rada
Gasne turbine rade po Joule-ovom ciklusu1 . Gasne turbine se mogu klasifikovati na:

• gasne turbine otvorenog toka i

• gasne turbine zatvorenog toka.

Osnovna toplotna s̆ema gasne turbine otvorenog toka prikazana je na slici 4.1. Kod ovog postrojenja
kompresor C usisava vazduh iz atmosfere i sabija ga od stanja 1 do stanja 2. Sabijeni vazduh se
zatim odvodi u grejnu komoru GK, u koju se ubrizgava gorivo. Sagorevanjem goriva u sabijenom
vazduhu se oslobadja toplota kojom se radno telo zagreva od temperature t2 do temperature t3 pri
pribliz̆no konstantnom pritisku. Pri ovome se ne menjaju samo termodinamic̆ke velic̆ine stanja već
i hemijski sastav radnog tela. Produkti sagorevanja eksapandiraju u gasnoj turbini od stanja 3 do
pribliz̆no atmosferskog pritiska (stanje 4). Mehanic̆ki rad, koji se pri tom dobija, se većim delom
koristi za pokretanje kompresora, dok se preostalim delom pogoni generator. Produkti sagorevanja iz
turbine na relativno visokoj temperaturi se ispus̆taju u atmosferu gde se hlade do temperature okoline
(proces 4–1). Kompresor usisava drugi, svez̆i vazduh (otvoreni ciklus). Iako se proces kompresije
i proces ekspanzije kod idealnog Joule-ovog ciklusa obavljaju izmedju istih pritisaka (p1 = p4 i
2 = p2 ), promena entalpije u turbini (h3 − h4 ) je veća nego u kompresoru (h2 − h1 ) zbog svojstva
gasa. Naime, pri porstu temperature i entropije, odnosno, idući udesno u h,s-dijagramu izobare se
sve vis̆e s̆ire.
S obzirom da u turbini ekspandiraju produkti sagorevanja, kao gorivo kod gasnih turbina otvorenog
toka se moz̆e koristiti samo pogodno kvalitetno tec̆no ili gasovito gorivo kako bi se izbegla erozija
1
Joule-ov ciklus u kome imamo dva razlic̆ita radna tela, vazduh i produkte sagorevanja, se ponekad u literaturi
naziva i Brayton-ov ili Joule–Brayton-ov ciklus.

h
3

GK 3
2
4
4s
G 2
2s
C
GT
1 4 1
Kontrolna granica gasnog bloka
s

Sl. 3.1 - Toplotna s̆ema gasnog bloka otvorenog toka i h,s-dijagram procesa
3.1 Princip rada 17

2 Z 3

G
C
GT
H
1 4
Kontrolna granica gasnog bloka

Sl. 3.2 - Toplotna s̆ema gasnog bloka zatvorenog toka

i korozija lopatica turbine. Ako se kao gorivokoristi prirodni gas, produkti sagorevanja su izuzetno
c̆isti i paktic̆no nes̆kodljivi za ljude i z̆ivi svet.
Kod gasnih turbina zatvorenog toka odredjeni pogodni gas kao radno telo obavlja Joule-ov kruz̆ni
proces, koji se ne razlikuje od ciklusa gasnih turbina otvorenog toka (sl. 3.1). Gas sabijen u
kompresoru odvodi se u zagrejac̆ Z. Radno telo se zagreva u zagrejac̆u produktima sagorevanja koji
nastaju sagorevanjem goriva (proces 2-3). Toplota se sa produkata sagorevanja prenosi na radno
telo preko zagrevne povrs̆ine, slic̆no kao kod parnog bloka. Posle ekspanzije u gasnoj turbini (proces
3–4) radno telo se odvodi u hladnjak H, gde se pomoću rashladnog fluida hladi do stanja na ulazu
u kompresor (proces 4–1). Toplota se iz hladnjaka odvodi u okolinu.
Ovakvim zatvorenim tokom postrojenje stic̆e niz prednosti:

• moguća je primena i nekvalitetnih c̆vrstih goriva, s obzirom da se produkti sagorevanja ne

mes̆aju sa radnim telom.
• pos̆to je radni fluid c̆ist, ne postoji opasnost od korozije i zaprljanja vitalnih elemenata turbine
s̆to poboljs̆ava pouzdanost i produz̆ava radni vek postrojenja.
• nije neophodno da radno telo bude vazduh kao kod otvorenog toka, nego se moz̆e izabrati neki
pogodniji gas, helijum na primer. To je dovelo do eksperimentalnih primena gasne turbine u
nuklearnoj energetici.
• opterećenje moz̆e lako menjati promenom pritiska gasa na ulazu u kompresor, odnosno, kolic̆ine
radnog tela u ciklusu. Pri tome praktic̆no ne dolazi do pogors̆anja stepena korisnosti bloka.

Pored ovih prednosti gasne turbine zatvorenog toka imaju i vis̆e ozbiljnih nedostataka:
18 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

• prenos toplote sa gasa na gas u zagrejac̆u se obavlja pri malom koeficijentu prolaza toplote
s̆to zahteva velike povrs̆ine za razmenu.

• u zagrejac̆u vladaju visoke temperature pa je neophodna primena kvalitetnih austenitnih c̆elika.

Ovo dovodi do toga da su tros̆kovi izgradnje zagrejac̆a jako visoki.

• nije moguće postići visoke temperature na ulazu u turbinu pa ni visoke stepene korisnosti kao
kod otvorenog toka.

• druga slaba tac̆ka gasnog bloka zatvorenog toka je hladnjak, gde su ponovo potrebne velike
povrs̆ine za odvodjenje toplote.

Sve ovo je dovelo do znatnog porasta investicionih tros̆kova, tez̆ine i gabarita tako da su gasne
turbine zatvorenog toka izgubile od svojih prednosti. Njihova primena je danas minimalana, najc̆es̆će
u eksperimentalne svrhe. Apsolutni primat u primeni danas drz̆e gasne turbine otvorenog toka.

3.2 Idealni ciklus

Analiza idealnog ciklusa gasnih turbina detaljno se obradjuje u termodinamici. Idealni Joule-ov ciklus
je prikazan na slici 3.1 tac̆kama 1,2s,3,4s. Kod ovog ciklusa se usvaja sledeće:

• procesi kompresije i ekspanzije su adijabatski i reverzibilni tj. izentropski,

• nema pada pritiska u toku sagorevanja, odnosno, proces dovodjenja toplote je izobarski,

• pritisak gasova na izlazu iz turbine jednak pritisku gasa na ulazu u kompresor tj. zanemaruje
se pad pritiska u izduvnom sistemu,

• radno telo je idealni gas, koji u toku ciklusa ne menja specific̆nu toplotu (cp = const), hemijski
sastav niti maseni protok. Kod gasnih turbina otvorenog toka se zanemaruju promene nastale
sagorevanjem goriva, odnosno, uzima se da je vazduh zagrejan u zagrejac̆u spoljnim izvorom
toplote. Zbog ovoga pri analizi idealnog ciklusa nema razlike izmedju otvorenog i zatvorenog
toka.

3.3 Realni ciklus gasnog bloka

Realni ciklusi (sl. 3.1) se razlikuju od idealnog Joule-ovog ciklusa iz sledećih razloga:

1. radno telo struji u kompresoru i turbini velikim brzinama pa su procesi kompresije i ekspanzije,
zbog postojanja trenja, nepovratni i odvijaju se uz porast entropije. Ovi procesi se mogu
smatrati adijabatskim pos̆to su toplotni gubici relativno mali u odnosu na velike promene
entalpije pri kompresiji, odnosno, ekspanziji. U nekim sluc̆ajevima kinetic̆ka energije radnog
tela na izlazu kompresora ili turbine se znac̆ajnije razlikuju od kinetic̆ke energije na ulazu, pa
je potrebno ovu razliku uzeti u obzir.
3.3 Realni ciklus gasnog bloka 19

2. zbog gubitaka u grejnoj komori, pritisak na ulazu u turbinu je niz̆i od pritiska na izlazu iz
kompresora. Takodje, zbog gubitaka u izduvnom sistemu, pritisak radnog tela na izlazu iz
turbine je vis̆i od pritiska na ulazu u kompresor, odnosno, od atmosferskog pritiska kod gasnog
bloka otvorenog toka.

3. postoje mehanic̆ki gubici u lez̆istima izmedju turbine i kompresora.

4. vrednosti cp i κ radnog tela razlic̆ite su u pojedinim tac̆kama ciklusa zbog promene temperature
i hemijskog sastava.

5. kod gasnog bloka otvorenog toka, maseni protok produkata sagorevanja koji protic̆u kroz
turbinu je veći nego maseni protok vazduha kroz kompresor zbog dovodjenja goriva koje
sagoreva u grejnoj komori. Odnos masenog protoka goriva prema masenom protoku vazduha
na ulazu u kompresor kreće se obic̆no u granicama 0.01 ÷ 0.02.

3.3.1 Definicija stepena korisnosti kompresora i turbine

Specific̆ni unutras̆nji rad kompresora LiC je tehnic̆ki rad koji rotor kompresora preda jedinici radnog
tela u samom kompresoru. Kod adijabatskog procesa, kakav je najc̆es̆će u kompresoru, LiC se moz̆e
lako odrediti iz promene velic̆ina stanja:

LiC = h02 − h01 , (13)

gde su h02 i h01 totalne entalpije na izlazu i ulazu kompresora (h02 = h2 + c22 /2 i h01 = h1 + c21 /2).
Zbog gubitaka koji nastaju pri strujanju realnih gasova kroz kompresor, ovaj rad je veći od rada
koji bi bilo potrebano uloz̆iti pri ekvivalentnom reverzibilnom sabijanju. Pri definisanju unutras̆njeg
stepena korisnosti kompresora, stvarni proces se poredi sa odredjenim idealnim procesom. Najc̆es̆će
se kao uporedni proces bira izentropski proces. Naime, specific̆ni izentropski rad LsC se moz̆e lako
odrediti iz izentropske promene specific̆ne totalne entalpije:

LsC = h02s − h01 . (14)

S obzirom da se specific̆ni unutras̆nji i izentropski radovi mogu izrac̆unati iz odgovarajućih promena

entalpija ove promene se c̆esto nazivaju i porast entalpije u kompresoru:

LiC = ∆h0iC , LsC = ∆h0sC . (15)

Kod kompresora kod kojih je brzina na izlazu pribliz̆no jednaka brzini na ulazu (c2 ≈ c1 ), specific̆ni
radovi se mogu izrac̆unati i iz promene static̆kih entalpija:

LsC = ∆hsC = h2s − h1 , LiC = ∆hiC = h2 − h1 . (16)

Unutras̆nji stepen korisnosti kompresora definis̆e se odnosom:

20 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

LsC h2s − h1
ηiC = = . (17)
LiC h2 − h1
Iz poznatih entalpija za stvarno i izentropsko sabijanje moz̆e se dakle odrediti unutras̆nji stepen ko-
risnosti kompresora. Entalpije na ulazu h1 i izlazu h2 odredjuju se merenjem odgovarajućih pritisaka
i temperatura. Entalpija h2s se odredjuje iz jednac̆ine izentrope za proces 1-2s.
Ako je pak poznato stanje vazduha na ulazu u kompresor i unutras̆nji stepen korisnosti kompresora
ηiC , moguće je prema jed. (17) odrediti potrebni rad za sabijanje od poznatog stanja na ulazu do
pritiska p2 :
LsC h2s − h1
LiC = = . (17a)
ηiC ηiC

Zbog toga s̆to svaki kompresor mora imati lez̆is̆ta nastaju, pored unutras̆njih gubitaka (koje uzima
u obzir unutras̆nji stepen korisnosti), i izvesni spoljni gubici. Radi obuhvatanja mehanic̆kih gubitaka
definis̆e se mehanic̆ki stepen korisnosti kompresora:

LiC
ηmC = . (18)
Lef C

Ako su poznati unutras̆nji i mehanic̆ki stepen korisnosti kompresora, ηiC , i ηmC , onda se moz̆e
odrediti potrebni specific̆ni efektivni rad za sabijanje radnog tela od poznatog stanja na ulazu do
pritiska p2 :
LiC LsC h2s − h1
Lef C = = = . (18a)
ηmC ηiC ηmC ηiC ηmC

Naime, preko spojnice se od pogonske mas̆ine mora dovesti efektivni rad rotoru kompresora Lef C koji
je veći od LiC . Deo tog rada jednak razlici Lef C − LiC se tros̆i na savladjivanje trenja u lez̆istima a
ostatak se predaje gasu i jednak je unutras̆njem porastu entalpije gasa LiC = ∆hiC . Toplota nastala
usled mehanic̆kih gubitaka, Lef C − LiC , odvodi se uljem i rashladnom vodom u okolinu.
Kod kompresora bez oduzima gasa, moz̆e se na osnovu unutras̆njeg specific̆nog rada LiC , efektivnog
specific̆nog rada Lef C i masenog protoka gasa Ṁ mogu izrac̆unati unutras̆nja snaga PiC i efektivna
snaga Pef C kompresora:

PiC = Ṁ LiC , (19)

LiC LsC
Pef C = Ṁ Lef C = Ṁ = Ṁ , (20)
ηmC ηiC ηmC

kao i gubitak toplote u okolinu zbog trenja u lez̆istima u jedinici vremena:

Pef C − PiC = Ṁ (Lef C − LiC ). (21)

Unutras̆ni stepen korisnosti turbine ηiT se definis̆e na slic̆an nac̆in. ηiT predstavlja odnos stvarno
dobijenog specific̆nog rada u samoj turbini i specific̆nog rada koji bi se u turbini dobio pri izentropskom
3.3 Realni ciklus gasnog bloka 21

procesu s̆irenja:
LiT
ηiT = , (22)
LsT
gde je LiT – unutras̆nji specific̆ni rad a LsT – izentropski specific̆ni rad turbine.
Ovi radovi se mogu za adijabatski proces s̆irenja odrediti iz stvarne, odnosno, izentropske promene
totalne entalpije:

LiT = h03 − h04 = ∆h0iT , (23)

LsT = h03 − h04s = ∆h0sT . (24)

Kod turbina kod kojih je brzina na izlazu pribliz̆no jednaka brzini na ulazu (c4 ≈ c3 ), specific̆ni radovi
se mogu izrac̆unati i iz promene static̆kih entalpija.
Zbog gubitaka u lez̆is̆tima turbine efektivni specific̆ni rad turbine Lef T je manji od unutras̆njeg
specific̆nog rada. Radi obuhvatanja mehanic̆kih gubitaka definis̆e se mehanic̆ki stepen korisnosti
turbine:

Lef T
ηmT = . (25)
LiT

Ako se iz turbine ne oduzima gas, onda se na osnovu LiT , Lef T i masenog protoka gasa Ṁ mogu
izrac̆unati unutras̆nja snaga PiT i efektivna snaga Pef T turbine:

PiT = Ṁ LiT , (26)

Pef T = Ṁ Lef T = ṀηmT LiT = ṀηiT ηmT LsT , (27)

kao i gubitak toplote zbog trenja u lez̆is̆tima koji se u jedinici vremena odvodi u okolinu:

PiT − Pef T = Ṁ (LiT − Lef T ). (28)

3.3.2 Odnos gorivo/vazduh. Definicija stepena korisnosti grejne komore

Kod gasnog bloka otvorenog toka u grejnu komoru se dovodi gorivo koje sagoreva u struji vazduha
koji dolazi iz kompresora. Produkti sagorevanja nastavljaju radni proces u turbini. Termodinamic̆ke
osobine ova dva radna tela, vazduha i produkata sagorevanja, se razlikuju. Velic̆ine stanja radnog
tela u svim tac̆kama ciklusa se mogu odrediti ako su poznate termodinamic̆ke osobine odnosno ter-
modinamic̆ke tablice za oba gasa. Za vazduh je to lako postići. Medjutim, za produkte sagorevanja
entalpija i entropija zavise od pritiska, temperature i sastava produkata sagorevanja. Zbog toga bi za
svako gorivo i za razne vis̆kove vazduha bilo potrebno napraviti odgovarajuće tablice i h,s-dijagrame.
Sagorevanje u grejnim komorama gasnog bloka se odvija sa malim vis̆kom vazduha. Da bi se
snizila temperatura ispred turbine na zadatu vrednost, produkti sagorevanja se hlade mes̆anjem sa
22 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

sekundarnim vazduhom. Takvi produkti sagorevanja se mogu shvatiti kao da su nastali sagorevanjem
goriva sa velikim vis̆kom vazduha. Ovaj vis̆ak vazduha obic̆no ne moz̆e biti poznat unapred. Poznati
su samo vrsta goriva, termodinamic̆ko stanje vazduha na izlazu iz kompresora i pritisak i z̆eljena
temperatura gasa na ulazu u turbinu. Postavlja se dakle problem odredjivanja onog vis̆ka vazduha
koji će posle zavrs̆enog procesa sagorevanja i mes̆anja dovesti do zadate temperature ispred turbine.
Ako sa β obelez̆imo odnos kolic̆ine goriva i vazduha, odnosno, onu kolic̆inu goriva koju je potrebno
dovesti po 1kg vazduha da bi se postigla z̆eljena temperatura:

ṀG
β= (29)
ṀV
maseni protok produkata sagorevanja biće:

ṀP S = ṀV + ṀG = (1 + β)ṀV . (30)

Zbog gubitaka u grejnoj komori produktima sagorevanja se preda nes̆to manja kolic̆na toplote od en-
ergije koja se gorivom dovede. Gubici nastaju odvodjenjem toplote u okolinu konvekcijom, zrac̆enjem
i kondukcijom i usled nepotpunog sagorevanja goriva u grejnoj komori. Stepen korisnosti grejne ko-
more ηGK definis̆e se kao odnos izmedju kolic̆ine toplote koja se preda produktima sagorevanja i
ukupno dovedene energije gorivom:

ṀP S h3,P S − ṀV h2,V

ηGK = , (31)
ṀG Hd
gde je Hd donja toplotna moć.
Koristeći relacije iz jednac̆ina (29) i (30) moz̆emo pisati:

(1 + β)h3,P S − h2,V
ηGK = . (32)
βHd

Odnos β, odnosno, kolic̆ina goriva ṀG poznatog hemijskog sastava i donje toplotne moći koju treba
dovesti u grejnoj komori da bi se radno telo zagrejalo od temperature t2,V do temperature t3,P S se
moz̆e odrediti iz jednac̆ine (31), odnosno, (32). Medjutim, entalpija h3,P S zavisi od temeparture
t3,P S i sastava produkata sagorevanja, odnosno, od parametra β, koji je nepoznat. Parmetar β
se moz̆e odrediti iteracijom, tako s̆to će se u poc̆etnoj iteraciji uzeti β0 = 0 a entalpija produkata
sagorevanja za zadatu temperaturu aproksimovati entalpijom vazduha. Iz ove aproksimacije se moz̆e
naći β1 , a zatim se, iz sastava produkata sagorevanja, odredjenog na osnovu parametra β1 , odredjuje
tac̆nija vrednost h3,P S . Aproksimacija brzo konvergira s obzirom da se produkti sagorevanja zbog
malog udela goriva ne razlikuju mnogo po termodinamic̆kim osobinama od vazduha.
Za odredjivanje sastava produkata sagorevanja i termodinamic̆kih velic̆ina stanja razradjene su ra-
zlic̆ite metode od kojih je najveću primenu doz̆ivela metoda koju je razvio Traupel. U novije vreme
razvijaju su metode pogodne za primenu na rac̆unarima. Ovde su termodinamic̆ke velic̆ine stanja
opisane polinomima kao funkcije drugih velic̆ina stanja i sastava produkata sagorevanja.
3.4 Osnovni i glavni termodinamic̆ki parametri 23

3.3.3 Pad pritiska u grejnoj komori i izduvnom sistemu

Relativni pad pritiska u nekoj komponenti se definis̆e kao odnos pada pritiska i pritiska na ulazu

∆p
ε= . (33)
p
U grejnoj komori dolazi do pada pritiska iz vis̆e razloga: trenja o povrs̆ine, lokalnih gubitaka, naglog
s̆irenja gasa pri sagorevanju, zbog mes̆anja primarne struje i sekundarnog vazduha. Pritisak iza
kompresora p2 je vis̆i od pritiska ispred turbine p3 . U izduvnom sistemu (IS) pritisak opada zbog
trenja o zidove cevovoda i lokalnih gubitaka. Pritisak iza turbine je vis̆i od pritiska okoline, odnosno
od pritiska na ulazu u kompresor.
Relativini pad pritiska u grejnoj komori je:

∆pGK p2 − p3
εGK = = , (34)
p2 p2
a u izduvnom sistemu:

∆pIS p4 − p1
εIS = = . (35)
p4 p4

3.4 Osnovni i glavni termodinamic̆ki parametri gasnog bloka otvorenog

toka
3.4.1 Osnovni termodinamic̆ki parametri gasnog bloka otvorenog toka
Pod osnovnim termodinamic̆kim parametrima gasnog bloka podrazumevaju se parametri koji pot-
puno definis̆u idealni kruz̆ni cilkus po kojem postrojenje radi. Gasni blok radi po Joule-ovom ciklusu
pa je potrebno definisati velic̆ine stanja u tac̆kama 1, 2s, 3, 4s.
Za gasni blok otvorenog toka osnovni termodinamic̆ki parametri su:

- p1 – pritisak na ulazu u kompresor,

- t1 – temperatura na ulazu u kompresor,
- p2 – pritisak na izlazu iz kompresora i
- t3 – temperatura na ulazu u turbinu.

Umesto pritiska p2 moz̆e se uvesti stepen povis̆enja pritiska u kompresoru ΠC ili stepen sniz̆enja
pritiska u turbini ΠT 2 :
p2 p3
ΠC = , ΠT = . (36)
p1 p4
2
Stepen povis̆enja pritiska u kompresoru ΠC se jos̆ naziva i stepen sabijanja ili stepen kompresije a stepen
sniz̆enja pritiska u turbini ΠT stepen s̆irenja ili stepen ekspanzije.
24 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

Ukoliko su poznati stepeni korisnosti kompresora i turbine, ηiC i ηiT i relativni padovi pritiska u
grejnoj komori i izduvnom sistemu mogu se odrediti i velic̆ine stanja u tac̆kama realnog ciklusa 1, 2,
3, 4.
Stepen ekspanzije ΠT se moz̆e izrac̆unati iz poznatog ΠC i poznatih karakteristika grejne komore i
izduvnog sistema, εGK i εIS :

p3 = p2 − ∆pGK = p2 (1 − εGK )

p4 = p1 + ∆pIS = p1 + εIS p4
p1
p4 =
1 − εIS
p3
ΠT = = ΠC (1 − εGK )(1 − εIS ) (37)
p4

3.4.2 Glavni termodinamic̆ki parametri gasnog bloka otvorenog toka

Pre definicije glavnih termodinamic̆kih parametara potrebno je definisati kontrolne granice gasnog
bloka. Kontrolna granica gasnog bloka je zatvorena povrs̆ina koja obuhvata c̆itav blok (sl. 3.1). Ako
je blok prikazan oznakama u jednoj toplotnoj s̆emi, onda je to zatvorena linija. Kontrolna granica
turbopostrojenja bi obuhvatala c̆itavo postrojenje izuzev grejne komore. Medjutim, kod gasnog
bloka se kontrolna granica turbopostrojenja praktic̆no ne koristi jer ista firma u svim sluc̆ajevima is-
poruc̆uje kompletan gasni bloka (turbopostrojenje sa grejnom komorom) tako da se granice isporuke,
ugovaranja i definisanja radnih karakteristika poklapaju sa kontrolnim granicama gasnog bloka.
Glavni termodinamic̆ki parametri pokazuju kvalitet postrojenja u pogledu transformacije toplote u
rad, odnosno, elektric̆nu energiju. Ovi parametri se nazivaju termodinamic̆kim zbog toga s̆to najvis̆e
zavise od termodinamic̆kih velic̆ina stanja sa kojima blok radi.
Glavni termodinamic̆ki parametri gasnog bloka su:

- LGb – specific̆ni elektric̆ni rad na prikljuc̆cima generatora bruto, ili kraće, specific̆ni rad gener-
atora bruto. To je el. rad koji se dobije na prikljuc̆cima generatora po jedinici radnog tela na
ulazu u kompresor. Njemu za zadati protok odgovara snaga generatora bruto,

- ηBb – stepen korisnosti bloka bruto. To je odnos dobijenog rada na prikljuc̆cima generatora
i dovedene toplote. I rad i toplota se moraju odnositi na istu kolic̆inu radnog tela. Ovaj
parametar pokazuje koji se deo dovedene toplote transformis̆e u koristan rad.

Kod gasnog bloka se najc̆es̆će na istom vratilu sa turbinom nalazi i kompresor. Efektivni rad, koji
sluz̆i za pokretanje radne mas̆ine (generatora) mora se naći iz razlike efektivnih radova turbine i
kompresora. Ovaj rad, koji ostaje slobodan za pokretanje radne mas̆ine, naziva se slobodni efektivni
rad gasne turbine:
Lsl,ef T = Lef T − Lef C (38)
3.4 Osnovni i glavni termodinamic̆ki parametri 25

Isto tako snaga koja se moz̆e upotrebiti za pokretanje radne mas̆ine naziva se slobodna efektivna
snaga turbine:
Psl,ef T = Ṁ Lsl,ef T = Ṁ (Lef T − Lef C ). (39)

Slobodna efektivna snaga turbine Psl,ef T c̆ini po redu velic̆ine oko 1/3 ukupne efektivne snage
turbine, preostalih oko 2/3 utros̆i se na pogon turbokompresora.
Ako je pokretana mas̆ina generator, onda se iz efektivnog specific̆nog slobodnog rada moz̆e lako
naći specific̆ni rad generatora bruto:
LGb = ηG Lsl,ef T . (40)

Snaga na prikljuc̆cima generatora bruto, tj. ona snaga koja se moz̆e ustanoviti mernim instrumentima
se dobija iz izraza:

PGb = Ṁ LGb = ṀηG (Lef T − Lef C ) (41)

gde je Ṁ – maseni protok radnog tela (vazduha) na ulazu u kompresor a ηG – stepen korisnosti
generatora.
Ako se radi o adijabatskom procesu sabijanja gasa u kompresoru i adijabtskom procesu s̆irenja gasa
u turbini, radovi se mogu izrac̆unati iz promena specific̆nih entalpija:
" #
h2s − h1
LGb = ηG (Lef T − Lef C ) = ηG (1 + β)(h3 − h4s )ηiT ηmT − (42)
ηiC ηmC

Ako se zanemari promena specific̆ne toplote radnog tela imamo:

κ−1
− κ−1 
" #
T3  Π κ −1
LGb = ηG cp T1 (1 + β) 1 − ΠT κ ηiT ηmT − C (43)
T1 ηiC ηmC

odnosno, imajući u vidu da se ΠT moz̆e izraziti preko ΠC , εGK , εIS :

!
T3
LGb = f T1 , , ΠC , cp , κ, ηiT , ηmT , ηiC , ηmC , ηG , εGK , εIS , β (44)
T1

Specific̆ni rad generatora bruto je funkcija osnovnih termodinamic̆kih parametara bloka (T1 , T3 ,
ΠC ), vrste gasa i goriva i karakteristika komponenti postrojenja.
Stepen korisnosti gasnog bloka bruto jednak je odnosu snage generatora bruto i kolic̆ine toplote koja
se u jedninici vremena kroz kontrolnu granicu dovodi bloku:

PGb ṀV LGb · ηGK

ηBb = = . (45)
Q̇dov ṀV ((1 + β)h3 − h2 )
26 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

Koristeći izraz (42) za LGb i s obzirom da je h2 = h1 + (h2s − h1 )/ηiC dobijamo:

" #
h2s − h1
ηGK · ηG (1 + β)(h3 − h4s )ηiT ηmT −
ηiC ηmC
ηBb = . (46)
h2s − h1
(1 + β)h3 − h1 −
ηiC

Ako usvojimo da je cp = const za ceo proces, imamo:

κ−1
− κ−1  Π κ −1
" #

ηGK ηG (1 + β) TT13 1 − ΠT κ ηiT ηmT − C
ηiC ηmC
ηBb = κ−1 (47)
ΠC κ −1
(1 + β) TT13 − 1 −
ηiC
odnosno, imajući u vidu da se ΠT moz̆e izraziti preko ΠC , εGK , εIS :
!
T3
ηBb =f , ΠC , κ, ηiT , ηmT , ηiC , ηmC , ηG , ηGK , εGK , εIS , β (48)
T1
Stepen korisnosti bloka bruto je funkcija osnovnih termodinamic̆kih parametara bloka (T1 /T3 , ΠC ),
vrste gasa i goriva i karakteristika komponenti postrojenja.
Iz tradicionalnih razloga c̆esto se umesto specific̆nog rada generatora bruto i stepena korisnosti bloka
bruto definis̆u sledeći parametri:
- ṁBb – specific̆na potros̆nja radnog tela. To je ona kolic̆ina radnog tela koju je potrebno dovesti
kroz kontrolnu granicu na ulazu u kompresor da bi se dobila jedinica rada na prikljuc̆cima
generatora.
qBb – specific̆na potros̆nja toplote bloka bruto. To je ona kolic̆ina toplote koju treba dovesti
kroz kontrolnu granicu bloku da bi se u njemu dobila jedinica rada na izlazu iz kontrolne
granice,
Specific̆na potros̆nja radnog tela ṁBb je ona kolic̆ina radnog tela koju je potrebno dovesti kroz
kontrolnu granicu da bi se dobila jedinica rada na prikljuc̆cima generatora. ṁBb predstavlja odnos
izmedju masenog protoka vazduha na ulazu u kompresor i snage generatora bruto.
ṀV 1
mBb = = , [kg/kJ]. (49)
PGb LGb

i predstavlja reciproc̆nu vrednost specific̆nog rada generatora bruto.

Specific̆na potros̆nja toplote bloka bruto predstavlja odnos ukupno dovedene toplote bloku i dobijenog
elektric̆nog rada u jedinici vremena:

Q̇dov 1
qBb = = , [−] ili [kJ/kW h] (50)
PGb ηBb
3.4 Osnovni i glavni termodinamic̆ki parametri 27

i predstavlja reciproc̆nu vrednost stepena korisnosti bloka bruto.

Specific̆na potros̆nja goriva se moz̆e lako odrediti iz specific̆ne potros̆nje toplote i donje toplotne
moći goriva:
qBb
bBb = . (51)
Hu

3.4.3 Uticaj radnog tela, goriva i radnih karakteristika komponenti na glavne termod-
inamic̆ke parametre
Pri projektovanju gasnih turbina tez̆i se povis̆enju stepena korisnosti bloka bruto ηBb i povis̆enju
specific̆nog rada generatora bruto LGb . Povis̆enjem stepena korisnosti bloka bruto smanjuje se
potros̆nja kvalitetnog i skupog goriva, a time i tros̆kovi proizvodnje el. energije.
S obzirom da je snaga generatora bruto data izrazom: PGb = Ṁ LGb , zadatu potrebnu snagu
postrojenja moz̆emo postići i pri niskim vrednostima LGb povećavanjem masenog protoka radnog
tela Ṁ. Povećanje Ṁ dovodi do povećanja velic̆ine protoc̆nih preseka, odnosno, dimenzija mas̆ina.
To dovodi do rasta tros̆kova gradnje i povećanja specific̆ne tez̆ine postrojenja. Na taj nac̆in gasna
turbina bi izgubila dve svoje najznac̆ajnije prednosti zbog kojih je i nas̆la primenu u termoenergetici
i saobraćaju. Zbog toga se tez̆i povećanju specific̆nog rada generatora.
Kao s̆to se iz jednac̆ina (43) i (48) vidi, LGb i ηBb zavise od vrste gasa i goriva, radnih karakteristika
komponeti i osnovnih termodinamic̆kih parametara bloka.
Zavisnost ηBb i LGb od radnog tela i goriva
Ova zavisnost je data preko karakteristika radnog tela cp , κ i odnosa masenih protoka goriva i radnog
tela β. Kod gasnih turbina otvorenog toka radno telo je vazduh. Kod gasnih turbina zatvorenog toka
mogu se izborom pogodnog radnog fluida (na pr. helijuma) u izvesnoj meri poboljs̆ati ηBb i LGb . Kod
goriva niz̆e toplotne moći dobija se veće β. Zbog toga se pri davanju radnih karakteristika gasnog
bloka navodi gorivo koje se koristi. Gorivo je najc̆es̆će unapred definisano: lokacijom, transportom,
primenom. Ako se radi o saobraćajnom sredstvu uglavnom se koristi tec̆no gorivo.
Zavisnost ηBb i LGb od radnih karakteristika komponenti
Iz jednac̆ina (43) i (48) se vidi da radne karakteristike kompresora, grejne komore, turbine, generatora
i izduvnog sistema zac̆ajno utic̆u na LGb i ηBb . Zbog toga se od samog poc̆etka razvoja gasnih turbina
posebna paz̆nja posvećuje usavrs̆avanju komponenata.
Stepeni korisnosti grejne komore ηGK i generateora ηG (sl. 3.3) direktno proporcionalno utic̆u na
LGb i ηBb . Padovi pritiska u grejnoj komori i izduvnom sistemu (εGK , εIS ) smanjuju LGb i ηBb pa
se tez̆i njihovom sniz̆enju.
Posebno znac̆ajan uticaj na glavne termodinamic̆ke parametre gasnog bloka imaju unutras̆nji stepeni
korisnosti turbine i kompresora ηiT i ηiC , s obzirom da je snaga turbine 2,3÷3 puta veća od snage
generatora a snaga kompresora 1,3 ÷ 2 puta veća od snage generatora. Gasni blok je nas̆ao
primenu tek kada je aerodinamika razvijena u meri potrebnoj za projektovanje turbine i kompresora
prihvatljivih karakteristika. Iako su danas ηiT i ηiC dostigli vrlo visoke vrednosti, i dalje se angaz̆uje
veliki nauc̆ni potencijal i materijalna sredstva na razvoj ovih komponenata. Svako pogors̆avanje ηiT
i ηiC u eksploataciji znatno pogors̆ava radne karakteristike gasnog bloka.
28 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

Na slici 3.3 prikazan je uticaj ηiT i ηiC na stepen korisnosti gasnog bloka bruto za temperature na
ulazu t3 = 900o C i t3 = 1200oC. Vidi se da je uticaj ηiT posebno veliki.

3.4.4 Izbor osnovnih termodinamic̆kih parametara

Sniz̆avanje temeprature vazduha na ulazu u kompresor t1 povećava specific̆ni rad generatora bruto
(jed. 43) i stepen korisnosti bloka bruto (jed. 48). Medjutim, kod stacionarnih gasnih turbina, kao i
kod gasnih turbina za brodove, drumski i z̆eleznic̆ki saobraćaj, temepratura t1 zavisi od temeperature
okoline i ne moz̆e biti parametar optimizacije. S obzirom da temperatura atmosfere opada sa visinom,
kod avionskih gasnih turbina uloga izbora temeprature t1 , odnosno visine leta je od velikog znac̆aja.
Avioni u putnic̆kom saobraćaju lete na visini 8000÷ 12000m gde su temperature od −40o C do
−60o C tako da se stepen korisnosti bloka bruto znatno popravlja. Na slici 3.4 prikazana je zavisnost
ηBb od temperature okoline t1 za razlic̆ite temperature na ulazu u turbinu t3 .
Najveća poboljs̆anja gasnog bloka postignuta su povis̆enjem temperature radnog tela na ulazu u
turbinu. Iz jednac̆ina (43) i (48) se vidi da povis̆enjem temperature T3 raste spec. rad generatora
bruto kao i stepen korisnosti bloka bruto. Na slici 3.5 prikazana je zavisnost ηBb i LGb od temperature
gasova na ulazu u turbinu i stepena kompresije ΠC . Vidi se da za svaku izabranu temeperaturu T3
postoji jedan stepen kompresije ΠC,η,max koji daje maksimalnu vrednost ηBb i drugi stepen kompresije
ΠC,L,max koji daje maksimalnu vrednost za LGb . Sa porastom temeprature T3 rastu i optimalni
stepeni kompresije ΠC,η,max i ΠC,L,max .
Izbor stepena kompresije za zadatu temepraturu gasova na ulazu u gasnu turbinu predmet je opti-
mizacije. Naime, ako izaberemo ΠC blisko vrednosti ΠC,η,max , postrojenje će raditi sa maksimalnim
stepenom korisnosti, tj. sa minimalnom potros̆njom skupog goriva. Medjutim, takvo postrojenje će
imati manji specific̆ni rad generatora bruto. To znac̆i da za zadatu snagu PGb = ṀLGb moramo
obezbediti veće protoke radnog tela, s̆to dalje znac̆i veće gabarite svih komponeti i vis̆e investicione

0.5 o 0.5 o
t 3=900 C t 3=900 C
1200 1200

0.90 0.90
0.4 0.4

η iT = 0.85 η iC = 0.85
0.90 0.90
(-)

(-)

0.3 0.3 0.85

ηBb

ηBb

0.85 0.80 0.80 0.80

0.80
0.2 0.2

0.1 0.1

0 0
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50
πC (-)
π C (-)
t1 = 15o C, ηmC = ηmT = 0.995, ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.3 - Zavisnost ηBb od stepena korisnosti turbine i kompresora

3.4 Osnovni i glavni termodinamic̆ki parametri 29

tros̆kove. Takodje, vidi se da je ΠC,η,max > ΠC,L,max , pa ovakvo postrojenje bi zahtevalo kompresor
i turbinu sa većim brojem stupnjeva s̆to dodatno povećava investicione tros̆kove. S druge strane,
postrojenje sa stepenom kompresije bliskim ΠC,L,max je kompaktno sa niz̆im investicionim tros̆kovima
ali sa većem potros̆njom goriva.
Izbor stepena kompresije zavisi od namene postrojenja. Ako se radi o stacionarnoj gasnoj turbini
namenjenoj za proizvodnju el. energije za rad u baznom opterećenju sa velikim brojem radnih sati
godis̆nje tez̆i se s̆to je moguće vis̆em ηBb , pos̆to se povećani investicioni tros̆kovi brzo isplate us̆tedom
u gorivu. Takodje, gabariti mas̆ine nisu od primarnog znac̆aja. Kod postrojenja za proizvodnju vrs̆ne
el. energije bitno je medjutim da su investicioni tros̆kovi s̆to niz̆i. Potros̆nja goriva nije u prvom
planu s obzirom na mali broj radnih sati postrojenja. Kod avionskih motora bitni su gabariti i tez̆ina
mas̆ine.
Treba imati na umu da je visoke stepene kompresije tes̆ko ostvriti sa dobrim etaiC . Danas se i kod
gasnih turbina sa najvis̆im temperaturama na ulazu, stepen kompresije kreće u rasponu 20÷25. Iz
toka linija prikazanih na sl. 3.5 bira stepen kompresije da se ostvaris̆to povoljnije vrednosti i ηBb i
L|Gb.
Prepreku rastu temeperature na ulazu predstavljaju materijali za izradu prvih stupnjeva gasne turbine.
Naime danas̆nji materijali zadrz̆avaju dobra mehanic̆ka svojstva do temeprature reda velic̆ine od
1000o C. U cilju povis̆enja temperature na ulazu razvoj danas tec̆e u tri pravca:

-• razvoj novih materijala sa boljim svojstvima na vis̆im temperaturama,

• primena hladjenja lopatica. Na ovaj nac̆in su postignute temeprature gasova na ulazu u gasnu
turbinu kod energetskih gasnih turbina od 1200 ÷ 1400o C a kod avionskih gasnih turbina c̆ak
do 1650oC.

• primena keramike za izradu prvih stupnjeva gasnih turbina. Keramika moz̆e da izdrz̆i temeper-
ature do 1400 ÷ 1500oC, ali ima relativno nepogodna mehanic̆ka svojstva. Zbog toga je ovaj
pravac zastupljen uglavnom kod malih gasnih turbina.

0.5

o
t 3= 1600 C
1400
0.4
1200
(-)

1000
ηBb

0.3
800

600
0.2

0.1
-60 -40 -20 0 20 40
o
t1 ( C)
ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995 ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.4 - Zavisnost ηBb od temperature okoline t1

30 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

3.5 Bilansiranje gasnog bloka po I zakonu termodinamike

Radi preciznih definisanja pojmova, radi kontrole postavljenih odnosa izrac̆unatih velic̆ina i merenjem
dobijenih vrednosti, vrlo korisno moz̆e da posluz̆i razmatranje gasnog bloka sa gledis̆ta zakona o
odrz̆anju energije (I zakon termodinamike). Po ovom zakonu zbir dovedene toplote i rada kroz
kontrolnu granicu mora biti jednak toploti i radu odvedenim od postrojenja kroz kontrolnu granicu.
Da bi se mogao postaviti ovakav bilans mora se precizno definisati kontrolna granica. Sve velic̆ine
se moraju odnositi na istu kolic̆inu radnog tela. Kod gasnog bloka radićemo bilans za 1 kg vazduha
na ulazu u turbokompresor.
Za sluc̆aj gasnog bloka otvorenog toka c̆ija je osnovna toplotna s̆ema prikazana na slici 3.1 biće
dovedena toplota koja se vazduhom unese kroz kontrolnu granicu bloka jednaka:

A = h1 .

Pored ovoga, kroz kontrolnu granicu se dovodi gorivom toplota:

(1 + β)h3 − h2
B=
ηGK

gde je β odnos masenog protoka goriva i masenog protoka vazduha.

Kroz kontrolnu granicu od postrojenja se odvodi rad generatora bruto:

C = LGb ,

i gubici.
Mehanic̆ki gubici u lez̆is̆tima kompresora pretvaraju se u toplotu i uljem za podmazivanje odvode u

0.5 700
o
t3 = 1600 C t3 = 1600 oC
1400 600
0.4 1200

1000 500
LGBb(kJ/kg)

1400
(-)

900
0.3
400
ηBb

800
1200
700 300
0.2
600 1000
200
900
0.1 800
700
100
600

0 0
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50
πC (-)
πC (-)

t1 = 15o C, ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995, ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.5 - Zavisnost ηBb i LGb od temperature na ulazu u gasnu turbinu t3

3.5 Bilansiranje gasnog bloka po I zakonu termodinamike 31

B
gubici u GK E C L Gbrad generatora bruto
gorivo

2 GK 3 ulje za podmazivanje
ulje za podmazivanje
GT
C G
G
gubitak u G

meh. gubici u C meh. gubici u GT

D F
1 4
Kontrolna granica gasnog bloka
vazduh izduvni gasovi
A
H

Sl. 3.6 - Bilans energije gasnog bloka otvorenog toka

okolinu:  1 
D = Lef C − LiC = − 1 LiC
ηmehC
Gubitak toplote u grejnoj komori odaje se u okolinu:
(1 + β)h3 − h2 h i h i 1
E= − (1 + β)h3 − h2 = (1 + β)h3 − h2 ( − 1)
ηGK ηGK
Mehanic̆ki gubici u lez̆is̆tima turbine
F = LiT − Lef T = (1 − ηmehT )LiT
i gubici u generatoru
 1 
G = Lsl,ef T − LGb = − 1 LGb
ηG
pretvaraju se u toplotu i odvode u okolinu.
Najveći deo toplote odvodi se izduvnim gasovima:
H = (1 + β)h4
S obzirom da je Lsl,ef T = Lef T − Lef C , suma mehanic̆kih gubitaka i gubitaka u generatoru je:
D + F + G = LiT − LiC − LGb .
Na osnovu I zakona termodinamike moz̆e se pisati A + B = C + D + E + F + G + H:
(1 + β)h3 − h2 h i 1 
h1 + = LGb + (1 + β)h4 + (1 + β)h3 − h2 ] − 1 + (LiT − LiC − LGb )
ηGK ηGK
Primer: razmatrajmo gasni blok otvorenog toka koji radi po osnovnoj toplotnoj s̆emi (sl. 3.1).
Osnovi termodinamic̆ki parametri su: t1 = 15 o C, p1 = 1 bar, t3 = 1200 o C i ΠC = 20. Radne
karakteristike komponenti su: ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995, ηGK = 0.98, ηG =
0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01. Prorac̆un ciklusa je dao sledeće rezultate: LGb = 361.3 kJ/kg,
ηBb = 0.3725, β = 0.02177.
32 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

Tabela 3.1 – Primer bilansiranja gasnog bloka po I zakonu termodinamike

. kJ/kg %
1. Dovedena toplota gasnom bloku
A – toplota dovedena vazduhom 15.1 1.54
B – toplota dovedena gorivom u GK 963.9 98.46
Ukupno dovedena energija 979.0 100%
2. Koristan rad LGb 361.3 36.91
3. Gubici toplote
C – mehanic̆ki gubici u kompresoru 2.3 0.23
D – gubitak u grejnoj komori 19.3 1.97
E – mehanic̆ki gubitak u TVP 4.1 0.42
G – gubici u generatoru 5.5 0.56
H – gubici sa izlaznim gasovima 586.5 59.91
Ukupni gubici 617.67 63.09
Suma gubitaka + Koristan rad 978.99 100,0

Vazduh Gorivo Gubici u GK Izduvni gasovi Meh. gubici u GT Gubici u G

1.54% 1.97% 0.42% 0.56%

98.46% 59.91%
Grejna komora

Gasna turbina

111111111
000000000

Generator
000000000
111111111 0000000
1111111
0000000
1111111 000000000
111111111 143.91%
000000000
111111111
Leziste

37.47% 111111111
0000000
1111111
000000000
Kompresor

000000000
111111111
LiT
000000000
111111111 0000000
1111111
0000000
1111111
84.00% 1111111
000000000
111111111
LGb 36.91%
000000000
111111111

000000000
111111111 000000000
111111111 0000000 000000000
111111111

000000000
111111111
LiC 47.42% 000000000
111111111 0000000
1111111
0000000
1111111
El. rad generatora

000000000
111111111
45.88% 000000000
111111111 0000000
1111111
000000000
111111111
000000000
111111111 0000000
1111111
000000000
111111111 0000000
1111111
000000000
111111111 0000000
1111111
0000000
1111111
000000000
111111111
0000000001111111111111111111111111111111111
11111111100000000000000000000000000000000000000000
1111111
0000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111110000000
1111111
Leziste

000000000
111111111
000000000
1111111110000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111110000000
1111111
0000000001111111111111111111111111111111111
00000000000000000000000000000000000000000
1111111
LefC 46.11%
1111111110000000000000000000000000000000000
11111111111111111111111111111111110000000
1111111
0.23% Kontrolna granica gasnog bloka

Meh. gubici u C

Sl. 3.7 – Dijagarm toka energije u gasnoj turbini otvorenog toka

3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka 33

3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka

3.6.1 Gasni blok sa regeneracijom
Temperatura gasova na izlazu iz turbine t4 je veoma visoka. S obzirom da se ovi gasovi kod osnovnog
ciklusa ispus̆taju direktno u okolinu, gubici energije su veliki. Ako je temperatura izduvnih gasova
iz turbine t4 vis̆a od temeprature vazduha na izlazu iz kompresora t2 ovi gubici se mogu smanjiti
uvodjenjem regeneracije. Kod gasnog bloka sa regeneracijom (sl. 3.8) produkti sagorevanja sa izlaza
iz turbine se odvode u razmenjivac̆ toplote R radi zagrevanja vazduha koji dolazi iz kompresora.
Na taj nac̆in se vazduh pre ulaza u grejnu komoru zagreje do temperature t2R > t2 , tako da je
u grejnoj komori potrebno dovesti znatno manju kolic̆inu goriva da bi radno telo zagrejali do t3 u
odnosu na ciklus bez regeneracije. Temepratura do koje moz̆emo zagrejati radno telo u razmenjivac̆u
zavisi od temeprature gasova t4 i temperaturske razlike ∆T , odnosno od svojstava razmenjivac̆a.
Razmenjivac̆i koji se primenjuju su povrs̆inski a mogu biti regenerativnog ili rekuperativnog tipa.
Radna karakteristika razmenjivac̆a definis̆e se pomoću stepena regeneracije (ili rekuperacije):

stvarno predata toplota h2R − h2 T2R − T2

ηR = = ≈ (1)
max moguċe h4 − h2 T4 − T2
S obzirom da se osnovni termodinamic̆ki parametri ne menjaju, spec. rad generatora bruto LGb se
ne menja ili malo opada zbog povećanog pada pritiska u izduvnom sistemu i pada pritiska vazduha
zbog prolaska kroz razmenjivac̆.
S druge strane, stepen korisnosti bloka bruto ηBb se moz̆e znatno popraviti pos̆to se pri ostalim
istim uslovima smanjuje potrebna kolic̆ina toplote koja se dovodi ciklusu. Na slici 3.9 prikazana
je zavisnost ηBb od stepena regeneracije ηR za dve karakteristic̆ne temperature gasova na ulazu u
turbinu. Na primer: za t3 = 800 o C se uvodjenjem regeneracije ηBb poveća sa 0.29 na 0.36 za
realni stepen regeneracije ηR = 0.80. Kod vis̆ih stepena kompresije t2 > t4 pa nije moguće uvesti
regeneraciju.

3
5 h
R 2R

GK
∆T

2 3
4
2R
4s
G 2
2s 5
C
GT
1 4
1

Sl. 3.8 - Toplotna s̆ema gasnog bloka sa regeneracijom i h,s-dijagram procesa

34 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

0.6
η = 1.0
R
0.5 1.0
0.8
0.6 o
t 3= 1200 C
0.4
(-)
0.8
ηBb 0.0
0.6
0.3
800
0.0

0.2

0.1

0
0 10 20 30 40 50
π C (-)
ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995 ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.9 - Zavisnost ηBb od stepena rekuperacije ηR

Posebno je vaz̆na c̆injenica da optimalni stepeni kompresije imaju niz̆e vrednosti u odnosu na ciklus
bez regeneracije. Ovo je veoma znac̆ajno za male gasne turbine koje se koriste za pogon vozila,
pos̆to se optimalni stepeni kompresije mogu postići u samo jednom stupnju radijalnog kompresora
s̆to znatno pojednostavljuje konstrukciju, sniz̆ava tros̆kove gradnje i smanjuje gabarite. Zbog malih
dimenzija mas̆ina postiz̆u se relativno niski stepeni korisnosti komponenata a nije moguće uvesti
hladjenje lopatica pa se ide na relativno niske temperature t3 . Zbog toga je uvodjenje regeneracije
jedini nac̆in da gasna turbina ostane konkurentna motoru SUS.
Uvodjenje regeneracije kod gasnog bloka ima i negativne strane: rastu investicioni tros̆kovi zbog
gradnje razmenjivac̆a za prenos toplote sa gasa na gas za s̆ta su potrebne velike povrs̆ine kao i
tros̆kovi odrz̆avanja, povećavaju se gabariti i tez̆ina postrojenja tako da gasna turbina na ovaj nac̆in
delimic̆no gubi osnovne prednosti u odnosu na druge toplotne mas̆ine. Primena regeneracije skoro
da ne dolazi u obzir kod avionskih motora. Takodje u energetici retke su primene gasne turbine
sa razmenjivac̆em toplote. Ipak, danas se dosta radi na razvoju ovog ciklusa pre svega na razvoju
kompaktnih, efikasnih i jeftinih razmenjivac̆a. Tako da će ovi ciklusi naći primenu kod gasnih turbina
male snage, kod pogona vozila i brodova i sl.

3.6.2 Gasni blok sa medjuhladjenjem

Medjuhladjene se uvodi u osnovni ciklus kako bi se smanjio rad potreban za kompresiju vazduha. S
obzirom da se rad turbine ne menja raste spec. rad generatora bruto. Toplotna s̆ema gasnog bloka
sa medjuhladjenjem data je na slici 3.10. Kompresor niskog pritiska CNP komprimuje vazduh do
nekog medjupritiska p21 . Vazduh se zatim odvodi u medjuhladnjak MH gde se hladi do temeperature
t22 koja je vis̆a od temperature okoline (t22 = t1 + ∆t). Kao rashladni fluid se obic̆no koristi voda.
3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka 35

3
h

21
GK 3
2
4
G 4s
2
CNP CVP GT 21
22 4
1 22 1
MH
s

Sl. 3.10 - Toplotna s̆ema gasnog bloka sa medjuhladjenjem i h,s-dijagram procesa

U kompesoru visokog pritiska CVP vazduh se zatim sabije do potrebnog pritiska p2 . S obzirom da
je temperatura na ulazu u CVP niz̆a od temperature na izlazu iz CNP potrebni rad za sabijanje u
CVP je manji u odnosu na sluc̆aj bez medjuhladjenja. Moz̆e se pokazati da je optimalni pritisak
√
medjuhladjenja p21 = p1 p2 .
Na slici 3.11 prikazani su efekti uvodjenja medjuhladjenja na ηBb i LGb . Vidi se da LGb znatno
poraste (red velic̆ine 10 ÷ 30%). Stepen korisnosti bloka bruto ηBb malo opadne zbog sniz̆enja
srednje temperature dovodjenja toplote.
Iako su zbog većeg LGb kod postrojenja sa medjuhladjenjem potrebni manji protoci vazduha pa time
i manje mas̆ine u odnosu na osnovni ciklus, investicioni tros̆kovi rastu s obzirom na skup hladnjak i
znatno komplikovanju konstrukciju kompresora sa dva kućis̆ta.

0.5 1000
Sa medjuhladjenjem Sa medjuhladjenjem
Osnovni ciklus o Osnovni ciklus
t3 = 1600 C 900

0.4 800
1200
(kJ/kg)

700 o
t3 = 1600 C
(-)

0.3 600
800
ηBb

LBb
G

500

0.2 400
1200
300

0.1 200
800
100

0 0
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50
πC (-)
πC (-)
t1 = 15o C, ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995, ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.11 - Efekti uvodjenja medjuhladjenja na ηBb i LGb

36 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

3 32
h
GKVP GKNP 32
2 3 31 31 4

G
C 2
TNP 2s
TVP
1 4

Sl. 3.12 - Toplotna s̆ema gasnog bloka sa dogrevanjem radnog tela i h,s-dijagram procesa

3.6.3 Gasni blok sa dogrevanjem radnog tela

Drugi nac̆in da se poveća specific̆ni rad generatora bruto je uvodjenje dogrevanja gasova (sl. 3.12).
Gasovi posle ekspanzije u TVP se odvode u grejnu komoru niskog pritiska GKNP gde se dovodjenjem
dodatnog goriva gasovi zagreju do temperature t32 koja je obic̆no pribliz̆no jednaka temeperaturi t3 .
Ekspanzijom u TNP dobije se veći toplotni pad nego s̆to bi se dobio kada ne bilo dogrevanja pos̆to
je rastojanje izmenju izobara u toj oblasti veće.
Na slici 3.13 prikazani su efekti primene dogrevanja radnog tela na ηBb i LGb . Uvodjenjem dogrevanja
moz̆e se LGb povećati za red velic̆ine od 30%. Stepen korisnosti bloka bruto smanjuje za nekoliko
procenata. Optimalni stepen kompresije za zadatu temperaturu t3 se takodje sniz̆ava. Rastom

0.5 1000
Sa dogrevanjem
Sa dogrevanjem
Osnovni ciklus o Osnovni ciklus
t3 = 1600 C 900

0.4 800
o
1200 t 3=1600 C
LGb (kJ/kg)

700
(-)

0.3 600
ηBb

500
800
1200
0.2 400

300

0.1 200
800
100

πC (−)
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50
π C (-)
t1 = 15o C, ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995, ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.13 - Efekti uvodjenja dogrevanja na ηBb i LGb

3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka 37

temeperature t3 povećava se pozitivan efekat u pogledu LGb i smanjuje negativan efekat u pogledu
ηBb tako da primena dogrevanja ima smisla samo kod visokih vrednosti t3 (t3 > 1200oC).
Rastom LGb smanjuje se maseni protok a time i dimenzije mas̆ina. Grejna komora niskog pritiska
moz̆e se konstruktivno kompaktno smestiti izmedju TVP i TNP u zajednic̆kom kućis̆tu. To sve
doprinosi smanjenju investicionih tros̆kova. S druge strane imamo i u TNP prve stupnjeve koji rade
na najvis̆im temperaturama s̆to znac̆i primenu skupih materijala, hladjenje lopatica, duz̆ina turbine
raste, imamo tros̆kove za GKNP itd. Tako da se dobiju pribliz̆no isti specific̆ni investicioni tros̆kovi
kao kod postrojenja koje radi po osnovnom ciklusu.
Uvodjenje dogrevanja daje velike prednosti s obzirom na visoke vrednosti temperature t4 ako se
toplota izduvnih gasova dalje koristi u kotlovima utilizatorima za kombinovana postrojenja gasne
i parne turbine ili za zagrevanje vode za daljinsko grejanje ili pare za tehnologiju. Takodje, u
kombinaciji sa regeneracijom prednosti dogrevanja dolaze do punog izraz̆aja.

3.6.4 Gasni blok sa medjuhladjenjem, dogrevanjem i regeneracijom

Kod ovog postrojenja iskoris̆ćene su dobre a eliminisane los̆e strane svih do sada spomenutih
poboljs̆anja. Uvodjenjem medjuhladjenja i dogrevanja znatno je povećan specific̆ni rad generatora
bruto (sl. 3.14). Dobijena je niska temperatura na izlazu iz kompresora t2 i vrlo visoka temperatura
na izlazu iz turbine t4 . Ove okolnosti se idealno iskoriste regeneracijom tako da se veliki deo toplote
izduvnih gasova vrati u proces. Na ovaj nac̆in stepen korisnosti bloka bruto se znatno popravi (sl.
3.15). Na primer, za t3 = 1200oC, kod osnovnog ciklusa ηBb = 0.385 a kod gasnog bloka sa med-
juhladjenjem, dogrevanjem i regeneracijom ηBb = 0.50. Takodje, optimalni stepen kompresije opada

K G I
izduvni
gasovi B C LGb el. rad
Kontrolna granica gorivo gorivo

21
GKVP GKNP
2 32
3 31
CNP CVP GTVP GTNP
G
meh. gubici
meh. gubici

meh. gubici

22
meh. gubici

4
1
MH
vazduh rashladna
A D E voda F H J

Sl. 3.14 - Toplotna s̆ema jednog gasnog bloka sa medjuhladjenjem, dogrevanjem i rekupracijom
sa prikazanim tokovima energije. Slovima A–L oznac̆ena su mesta dovodjenja i odvodjenja energije.
38 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

0.7
Sa medjuhladjenjem, dogrevanjem i rekuperacijom
Osnovni ciklus
0.6
o
t3 = 1600 C

0.5
1200

1600
(-)

800
0.4 1200
ηBb

G
0.3
800

0.2

0.1

0
0 10 20 30 40 50
π C (-)
t1 = 15o C, ηiC = 0.87, ηiT = 0.89, ηmC = ηmT = 0.995, ηGK = 0.98, ηG = 0.985, εGK = 0.02, εIS = 0.01

Sl. 3.15 - Zavisnost ηBb i LGb od temperature na ulazu u gasnu turbinu t3 stepana kompresije
ΠC kod gasnog bloka sa medjuhladjenjem, dogrevanjem i regeneracijom

s̆to sniz̆ava cenu kompresora i turbine i drugih komponenata. Investicioni tros̆kovi treba da padaju i
zbog povećanja LGb . S druge strane, uvodjenjem medjuhladnjaka, dogrevanja i razmenjivac̆a toplote
uz sva prateća konstruktivna usloz̆njavanja (dvooklopni kompresor, grejna komora niskog pritiska sa
duplim skupim stupnjevima turbine na visokim temperaturama itd.) veoma poskupljuju postrojenje
i povećavaju gabarite i tez̆inu.
Zbog toga ovo res̆enje do danas nije nas̆lo s̆iroku primenu. Ima medjutim najava da bi ova koncepcija
mogla da nadje svoje mesto kod pogona brodova gde ona postaje konkurentna brodskim diesel
motorima c̆ak i po stepenu korisnosti.

3.6.5 Gasni blok sa ubrizgavanjem vodene pare

Vodena para se ubrizgava u vazduh na izlazu iz kompresora kako bi se povećao maseni protok radnog
tela kroz turbinu (sl. 3.16). Prethodno se voda na pritisku i temperaturi okoline dovodi u pumpu
gde joj se pritisak poveća iznad pritiska vazduha na izlazu iz kompresora. Specific̆ni rad potreban za
sabijanje vode je znatno manji od specific̆nog rada potrebnog za sabijanje vazduha do istog pritiska
i skoro je zanemarljiv. U zagrejac̆u Z voda se zagreje, ispari i pregreje na rac̆un toplote izduvnih
gasova iz turbine. Ubrizgavanje pare ne povećava rad kompresora a, s obzirom, da se povećava
maseni protok radnog tela kroz turbinu rad generatora bruto raste. Takodje, poboljs̆ava se i stepen
korisnosti bloka bruto pos̆to je rad potreban za kompresiju dela radnog tela (vode) zanemarljivo
mali. Na primer: za gasni blok sa t3 = 1200o C i stepenom kompresije ΠC = 8.5 ubrizgavanjem
5% vodene pare u odnosu na maseni protok vazduha, povećava se LGb za oko 20% i ηBb za nes̆to
manje od 2%.
Gasni blok sa ubrizgavnjem pare ima jos̆ jednu veliku prednost: sniz̆ava se emisija azotnih oksida.
Ubrizgavanje vodene pare u struju vazduha na izlazu iz kompresora sniz̆ava sadrz̆aj kiseonika u smes̆i
3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka 39

21

GK 3
2

G
C
GT 4
1 vodena para voda

Sl. 3.16 - Toplotna s̆ema gasnog bloka sa ubrizgavanjem vodene pare

i povećava toplotni kapacitet smes̆e (toplotni kapacitet vode je znatno vis̆i od toplotnog kapaciteta
vazduha).U primarnoj zoni grejne komore sagorevanje se odvija sa pribliz̆no stehiometrijskom smes̆om
vazduh/gorivo na vrlo visokim temepraturama na kojima je obrazovanje NOx najintenzivnije. U
sekundarnoj zoni grejne komore se uvodjenjem sekundarnog vazduha temepratura produkata sagore-
vanja sniz̆ava do dozvoljene temperature na ulazu u turbinu. Prisustvom vodene pare, tj. zbog
povećanog toplotnog kapaciteta smes̆e, produkti sagorevanja se znatno brz̆e hlade, pa je skraćeno
vreme za obrazovanje NOx . Na ovaj nac̆in se dobijaju izuzetno c̆isti produkti sagorevanja.
Uvodjenje vodene pare ima i nepovoljnosti. Voda koja se uvodi u proces mora biti demineralizovana.
Hemijska priprema vode je dosta skupa pa je masivna primena ubrizgavanja vode (veća od reda
velic̆ine 5%) neekonomic̆na. Takodje, moz̆e da dodje do korozije delova gasne turbine.
Ipak, ubrizgavanje vodene pare, s obzirom na sve prednosti, nas̆lo je mesto u praksi gasnih turbina.
Većina danas̆njih modernih mas̆ina velikih snaga ima varijente sa i bez ubrizgavanje vodene pare.
Ovo je naroc̆ito prisutno kod kombinovanih postrojenja gasne i parne turbine, gde se postrojenje za
deminaralizaciju vode mora graditi zbaog parnog dela postrojenja.

3.6.6 Gasni blok sa ubrizgavanjem vode

Na slici 3.17 prikazan je gasni blok sa ubrizgavanjem vode i regeneracijom. Ovo postrojenje ima sve
prednosti i nedostatke koje donosi odvojeno uvodjenje regeneracije i ubrizgavanja vodene pare.

3.6.7 Kombinovano postrojenje gasne i parne turbine

Kod kombinovanog postrojenja gasne i parne turbine gasovi sa izlaza iz gasne turbine se vode u
kotao utilizator KU gde se njihovim hladjenjem proizvodi pregrejana para za proces u klasic̆nom
parnom postrojenju (sl. 3.18). Na ovaj nac̆in su iskoris̆ćene dobre strane gasnog i parnog ciklusa:
toplota se dovodi sagorevanjem goriva u grejnoj komori gasnog bloka pri visokim srednjim temperat-
urama a odvodi se iz ciklusa u kondenzatoru parnog bloka pri konstantnoj temperaturi (temperatura
kondenzacije) koja je samo malo vis̆a od temperature okoline. Eliminisane su los̆e strane oba ciklusa:
40 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

5
R 2R

voda
GK 3
2

G
C
GT
1 4

Sl. 3.17 - Toplotna s̆ema gasnog bloka sa ubrizgavanjem vode

odvodjenje toplote pri visokim srednjim temperaturama kod gasnog ciklusa i dovodjenje toplote pri
niskim srednjim temperaturama kod parnog ciklusa.
Temperatura svez̆e pare zavisi od temperature izduvnih gasova na izlazu iz gasne turbine i temepar-
turske razlike u kotlu utilizatoru (∆t = 30 ÷ 50oC). Bira se najvis̆a moguća temperatura s tim s̆to
ona ne sme preći dozvoljene temperature na ulazu u parnu turbinu. Kod danas̆njih gasnih turbina
temperature gasova na izlazu su dovoljno visoke da se dobiju standardne temperature svez̆e pare
uobic̆ajene za parne turbine. Ovde su posebno pogodni gasni blokovi sa dogrevanjem kod kojih su
temperature izduvnih gasova vrlo visoke.

PGb,GT

3
3
2 GK T
P
Gb,PT
G
C 4
∆t

GT
GV PT GV
1 4
G
KU tc(pGV)
δ

MZ 5
5 Cond
1 Cond

s
KP
NP

Sl. 3.18 - Toplotna s̆ema kombinovanog postrojenja gasne i parne turbine i T,s-dijagram procesa
3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka 41

Izbor pritiska svez̆e pare zavisi od temperaturske razlike na ulazu u isparivac̆ kotla δ i predmet je
optimizacije: kod niskih pritisaka svez̆e pare moz̆emo u parnom bloku ostvariti relativno velike masene
protoke svez̆e pare ali se zbog niskog pritiska dobijaju mali toplotni padovi u turbini. Kod visokih
pritisaka svez̆e pare pri istoj vrednosti za δ dobijaju se manji protoci a veći toplotni pad u parnoj
turbini. Optimalni pritisak svez̆e pare je onaj koji daje maksimalnu snagu parnog dela postrojenja.
Stepen korisnosti kombinovanog postrojenja bruto se definis̆e kao odnos ukupno dobijenog elektric̆ne
snage na prikljuc̆cima generatora gasne turbine i generatora parne turbine prema ukupno dovedenoj
kolic̆ini toplote u grejnoj komori u jedinici vremena:

PGb,GT + PGb,P T
ηKP b = .
Q̇dov,GK

Odnos snage gasnog bloka prema snazi parnog bloka je po redu velic̆ine: PGb,GT : PGb,P T = 2 : 1. S
obzirom da se elektric̆na energija u parnom bloku dobija od otpadne toplote iz gasnog bloka, stepen
korisnosti kombinovanog postrojenja je oko 1,5 puta veći od stepena korisnosti odgovarajućeg gasnog
bloka.
Kod novih kombinovanih postrojenja danas (2020. god.) dostignut je stepen korisnosti ηKP b =
0.62 ÷ 0.64, tako da su ovo toplotne mas̆ine sa apsolutno najvis̆im stepenom korisnosti 3 .
Sve komponente su proverene i pouzdane. Nema ni jedne nove komponente. Investicioni tros̆kovi po
jedinici instalisane snage kod kombinovanih postrojenja su veći nego kod gasne turbine, s obzirom da
imamo komplikovanije elemente parnog bloka. Medjutim, postrojenje je znatno jeftinije od klasic̆nog
parnog bloka, s obzirom da 2/3 instalisane snage c̆ini jeftini gasni blok, kotao utillizator je znatno
jeftiniji od parnog kotla sa sagorevanjem, nema sistema za snabdevanje ugljem, otpremu pepela i
s̆ljake, nema potrebe za visokim dimnjakom i sistemima za prec̆is̆ćavanje dinmnih gasova, laks̆a je
kontrola i upravljanje. Vreme gradnje je kraće. Postrojenje brzo startuje, lako menja opterećenja,
ima dobra svojstva na parcijalnim rez̆imima i radi veoma pouzdano.
Nepovoljna okolnost je potros̆nja kvalitetnog tec̆nog ili gasovitog goriva. Medjutim, zbog svih
prednosti kombinovana postrojenja u poslednjih desetak godina se intenzivno grade s̆irom sveta, c̆ak
i u zemljama koje ne raspolaz̆u nalazis̆tima nafte ili prirodnog gasa.
Da bi se smanjile temperaturske razlike u kotlu utilizatoru koristi se kotao na dva ili tri nivoa pritisaka
(Sl. 3.19 i 3.20).
Snaga parnog bloka se moz̆e povećati dodatnim sagorevanjem goriva u kotlu utilizatoru. Kao gorivo
ovde se moz̆e koristiti i ugalj. Stepen korisnosti kombinovanog postrojenja sa dodatnim sagorevanjem
je niz̆i u odnosu na kombinovano postrojenje bez dodatnog sagorevanja.

3
prve sledeće toplotne mas̆ine po ekonomic̆nosti su veliki brodski dizel motori c̆iji je stepen korisnosti oko
0,48
42 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

Sl. 3.19 - Toplotna s̆ema kombinovanog postrojenja sa tri pritiska

Sl.3.20 - T,s- diagram procesa u parnom postrojenju i promena temperature u kotlu utilizatoru
(VP, SP, NP - napojna voda i para visokog, desnjeg i niskog pritiska, GT dimni gasovi iz gasne
turbine)
3.6 Sloz̆enije toplotne s̆eme gasnog bloka 43

3.6.8 Kombinovano postrojenje gasne i parne turbine sa gasifikacijom uglja

Jedan od nac̆ina da se eliminis̆e negativna strana gasnog bloka u pogledu vrste goriva je primena
postrojenja za gasifikaciju uglja. Pos̆to je za rad takvih postrojenja potrebna i vodena para, pogodno
je u kombinaciji sa gasifikacijom uglja primeniti kombinovana postrojenja gasne i parne turbine.
Toplotna s̆ema jednog takvog postrojenja data je na slici 3.21. Vazduh pod pritiskom se uzima sa
izlaza iz kompresora C. U vrs̆nom kompresoru se vazduh dodatno sabije da bi se savladali gubici
pritiska u postrojenju za gasifikaciju. Za pogon vrs̆nog kompresora moz̆e se primeniti pomoćna parna
turbina. Posle gasifikacije sintetic̆ki gas se prec̆is̆ćava tako da mu se odstranjuju materije koje mogu
da izazovu eroziju i koroziju i sumpor kako bi se izbegli sumporovi oksidi u dimnim gasovima. Donja
toplotna moć sintetic̆kog gasa je veoma niska oko 5000 kJ/m3 prema 39 000 kJ/m3 kod prirodnog
gasa. Ovo nastaje zbog velikog procenta vazduha koji se dovodi u postrojenje za gasifikaciju.
Dogradnja postrojenja za gasifikaciju uglja znatno poskupljuje kombinovano postrojenje gasne i
parne turbine ali je i dalje konkurentno po investicionim tros̆kovima klasic̆nom parnom bloku na
ugalj. Stepeni korisnosti koji se postiz̆u su medjutim bolji. Zbog toga se poslednjih godina veoma
mnogo radi na razvoju postrojenja za gasifikaciju uglja. Svi glavni tehnic̆ki problemi su res̆eni i
oc̆ekuje se masovnija primena u narednim godinama.

Postrojenje za Postrojenje za
v v
Ugalj gasifikaciju preciscavanje
’
Gasovito gorivo
PGb,GT

Voda
3
2 GK
P
Gb,PT
G
C
GT
PT GV PT
G 1 4
G
KU
v
Vrsni kompresor Cond
5 MZ
PT
KP
NP
H

Sl. 3.21 - Toplotna s̆ema kombinovano postrojenje gasne i parne turbine sa gasifikacijom uglja
44 3 TERMODINAMIC̆KE OSNOVE

Ciklonski separatori
Kotao
sa sagorevanjem
u fluidizovanom
sloju
v
Sljaka
3
Ugalj 2

G
C
GT
1 4

Sl. 3.22 - Toplotna s̆ema gasnog bloka sa kotlom za sagorevanjem u fluidizovanom sloju

3.6.9 Gasni blok sa kotlom sa sagorevanjem u fluidizovanom sloju

Drugi nac̆in za primenu c̆vrstog goriva je sagorevanje u fluidizovanom sloju. Komora za sagorevanje
u fluidizovanom sloju sadrz̆i sitne c̆estice velic̆ine zrna peska koje, pogodnim uduvavanjem vazduha
nagore, obrazuju fluidizovani sloj sa intenzivnim turbulentnim kretanjem. Ugalj u spras̆enom stanju
se ubacuje u komoru i sagoreva. Prenos toplote sa fluidizovanog sloja na bilo koje c̆vrsto telo u
njemu je veoma intenzivan sa vrlo visokim koeficijentima prelaza toplote.

Kod gasnog bloka sa komorom za sagorevanje u fluidizovanom sloju, c̆ija je toplotna s̆ema data
na slici 3.20, najveći deo komprimovanog vazduha se zagreva u zagrejac̆u povrs̆inskog tipa koji
je smes̆ten u komori. Samo mali deo vazduha iz kompresora, potrebnog za fluidizaciju sloja, se
prec̆is̆ćava u ciklonskim separatorima pre nego s̆to udju u turbinu. Ovde se susreću problemi sa
korozijom i erozijom ali su res̆ivi. Veći problem predstavlja c̆injenica da se ovde, zbog materijala
ipak ne mogu postići visoke temeprature na ulazu u turbinu pa ovakva postrojenja rade sa relativno
niskim stepenima korisnosti. Zbog svih nedostataka ovo postrojenje nije nas̆lo primenu u energetici.
68 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

6 Primena gasnih turbina

6.1 Primena gasnih turbina u energetici

6.1.1 Termoelektrane sa gasnim turbinama
Prva gasna turbina za proizvodnju elektric̆ne energije pus̆tena je u pogon 1939. godine u S̆vajcarskoj.
Isporuc̆ilac opreme je bila firma Brown Boveri (sl. 6.1). Elektric̆na snaga mas̆ine je bila 4 MW a
stepen korisnosti bloka bruto oko 17%. U posleratnom periodu gasna tubina lagano uvodjena u
termonergetiku da bi intenzivnu primenu nas̆la tek krajem 20. veka. Danas, sa snagom od oko 30.000
MW godis̆nje poruc̆enih mas̆ina, gasna turbina igra jednu od najznac̆ajnijih uloga u termoenergetici.
Na slici 6.2 prikazan je pregled tehnologija u energetici prema narudz̆binama za period 1997.–2006.
iz koga se vidi da će gasna turbina samostalno ili u kombinaciji sa parnom turbinom uc̆etvovati u
c̆ak 42% od izgradjenih energetskih postrojenja.
U odnosu na konkurentski parni blok gasna turbina ima c̆itav niz prednosti:

• znatno jednostavnije postrojenje sa daleko manjim brojem komponenata.

• Vreme potrebno za izgradnu jednog gasnog bloka je 6–12 meseci (za gradnju parnog bloka
potreban je period od 3–5 godina). Poznat je sluc̆aj kada u Kini postrojenje sa gasnom
turbinom snage 60 MW pus̆teno za 39 dana od dana potpisivanja ugovora.

Gasovito i tecno
gorivo Gasne turbine
14%

Hidro, dizel motori

Kombinovano i obnovljivi izvori
postrojenje 23%
gasne i parne Nuklearna 4%
turbine
24%

KPGU Parne turbine

4% 31%

Ugalj KPGU - Kombinovano postrojenje

sa gasifikacijom uglja

Sl. 6.1 – Pregled tehnologija u energetici prema narudz̆binama za period 1997-2006.Procenjuje se

da će biti poruc̆eno 960 GW (Izvor: Turbomachinery International, Nov–Dec 1997, str. 33
6.1 Primena gasnih turbina u energetici 69

• visoka pouzdanost rada,

• investicioni tros̆kovi gradnje jednog gasnog bloka su znatno nis̆i u odnosu na parni blok.
Tros̆kovi gradnje gasnog bloka zavise od snage. Kod postrojenja snage 300–500 MW specific̆ni
investicioni tros̆kovi iznose oko 500 $/kW. Kod parnih blokova specific̆ni investioni tros̆kovi su
3–5 puta veći.

• lako i ekonomic̆no odrz̆avanje.

• brzo startovanje: za start iz hladnog stanja do pune snage potrebno samo nekoliko minuta,

• brzo i lako menja opterećenje,

• ostvaruje se veoma visok stepen automatizacije, s̆to smanjuje potrebu za radnom snagom i
smanjuje rizik od gres̆aka u pogonu,

• nije potrebna voda za hladjenje,

• odlic̆ne osobine u pogledu emisije zbog c̆ega se postrojenja sa gasnim turbinama mogu graditi
i neposredno uz potros̆ac̆e elektric̆ne energije, pa i u centrima velikih gradova.

• veliki raspon snaga: od mikro gasnih turbina snage od nekoliko desetina kW do velikih gasnih
turbina snage do 500 MW. Na ovaj nac̆in se svaki specific̆ni zahtev moz̆e zadovoljiti na najbolji
nac̆in.

Pored c̆itavog niza prednosti gasna turbina ima i dva nedostatka:

• nes̆to niz̆i stepen korisnosti. Stepen korisnosti modernih gasnih turbina velike snage dostigao
je nivo od 38 − 44%. Osamdesetih godina XX veka se stepen korisnosti gasnih turbina kretao
u intervalu 28 − 32%, ali su krajem XX veka gasne turbine doz̆ivele veliki napredak. Po ovom
parametru gasni blok je dostigao moderna parna postrojenja. Ipak, zbog visoke cene goriva,
stepen korisnosti je i dalje jedan od problema.

• potros̆nja kvalitetnog i skupog tec̆nog ili gasovitog goriva. Pos̆to produkti sagorevanja struje
kroz turbinu, primena c̆vrstog goriva, tj. uglja je iskljuc̆ena.

Gasne turbine sa baznim otvorenim ciklusom su gradjene u poslednjih c̆etrdesetak godina uglavnom
za pokrivanje vrs̆nih i promenljivih opterećena i kao rezervni agregati za sluc̆aj poremećaja u snab-
devanju ili proizvodnji elektric̆ne energije. Ovde su sve prednosti gasnih turbina dos̆le do punog
izraz̆aja. Nes̆to drugac̆ija je situacija u zemljama koje imaju svoje izvore nafte i prirodnog gasa.

6.1.2 Kombinovana postrojenja gasne i parne turbine

Kombinovana postrojenja gasne i parne turbine zbog svojih svojstava (niskih investicionih tros̆kova
i brze gradnje, pouzadnosti i niskih trs̆kova odrz̆avanja, dobrih svojsva u pogledu emisije itd) na
sla s̆iroku primenu u energetici velikog broja zemalja. To se odnosi posebno na zemlje koje namaju
70 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

nalazis̆ta uglja pa su primorane da uvoze goriva. Kombinovana postrojenja velike snage su danas
dostigla i veoma visoke stepene korisnosti. U mnogim zemljama koje imaju ugalj, tehnoekonomska
analiza pokazuje isplativost gradnje kombinovanih postrojenja na nekim lokacijama zahvaljujući drugi
prednostima u odnosu na parne blokove.

6.1.3 Primena gasnih turbina za kombinovanu proizvodnju elektric̆ne energije i toplote

jedan od najvećih problema gasnog bloka je visoka temperatura izduvnih gasova koji se sa izalza iz
turbine ispus̆taju u okolinu. Jedan od nac̆ina da se poporavi stepen korisnosti je da se na izlazu iz
turbine postavi razmenjivac̆ u kome se otpadna toplota dimnih gasova koristi za zagrevanje vode
za daljinsko grejanje ili tehnolos̆ke pare za neki proces (sl. 6.2). Na ovaj nac̆i se pored eketric̆ne
energije proizvodi i korisna toplota bez dodatnog dovod̄enja goriva. Ovim se ukupni stpen korisnosti
postrojenja znac̆ajno poprvalja i moz̆e biti i iznag 80%. Postrojenja za kombinovanu proizvodnju
elektric̆ne energije i toplote se zato veoma s̆iroko primenjuju u komunalnoj energetici kod sistema
za daljinsko grejanje i u procesnoj industriji gde je potrebna para za proces. Mnoge drz̆ave imaju
posebne tarifne mere (feed-in tarife) za podsticajne ovakvih postrojena imajući u vidu smanjenje
potrs̆nje fosilnih goriva i smanjenje emisije s̆tetnih gasova.
U velikim gradovima c̆esto se primenjuju kombinovana postrojenja gasne i parne turbine velike snage
gde se postiz̆u visoki stepeni korisnosti. Ekonomic̆nost se dodatno popravlja proizvodnjom toplote
za daljinsko grejanje pomoću pare koja se oduzima iz parne turbine. Slic̆ana koncept se primenjuje
i u procesnoj industriji gde se tehnolos̆ka pare dobija oduzimanjem iz parne turbine. Jedno ovakvo
postrojenje snage 200 MW treba da bude pu steno u pogon do kraja 2021. godine u Rafineriji nafte
u Panc̆evu.

GK 3
2

G
C
GT
1 4
Z

Sl. 6.2 - Toplotna s̆ema gasnog bloka za kombinovanu proizvodnju elektric̆ne energije i toplote
6.1 Primena gasnih turbina u energetici 71

6.1.4 Perspektive gradnje gasnih turbina u energetici

I pored tez̆nji u energetici da se smanji primena fosilnih goriva, predvid̄anja razvoja tehnologija (2021.
godine) govore o daljoj ekspanziji gasnih turbna. Gasne turbine i kombinovana postrojenja imaju
dobre osobine u pogledu emisije s̆tetnih gasova i CO2 . Prema nekim oc̆ekivanjma cena prirodnog
gasa moz̆e u budućnosti i da se sniz̆ava zbog smanjenja potros̆nje gasa i nafte (pre svega razvoja
automobila na elektrc̆ni pogon) ali i veće ponude usled otkrivanja novih nalazis̆ta.
Ova postrojenja su i veoma kompatibilna sa postrojenjima na obnovljive izvore energije (vetar i
Sunce). Naime, zbog brzog starta i lakog menjanja opterćenja gasne turbine su idealne kao rezevana
postrojenja koja u sluc̆aju smanjenja proizvodnje u elektranama na vetar mogu brzo da ud̄u u pogon
i za kratko vreme postignu punu snagu. Takod̄e, u momentima kada elektrane na vetar ili solarnu
energiju proizvode vis̆e energije nego s̆to je potrebno mrez̆i, gasne turbine mogu lako da izad̄u iz
pogona.
Jedna od izvesnih parspektiva razvoja je primena vodonika u energetici. Naime, ideja je da se u
momentima kada, Des̆avaju se periodi kada elektrane na vetar ili solarnu energiju zbog povoljnih
klimatskih uslova, proizvode vis̆e elekic̆ene enegije od potreba potos̆ac̆a u jednom elektroenergetskom
sistemu. Ideja je da se vis̆kovi iskoriste za proizvodnju vodonika. C̆ist vodonik nestabilno sagoreva.
Med̄utim, kada se pomes̆a sa prirodnim gasom, smes̆a sagoreva veoma stabilno. Prema ovoj ideji,
tako prozvedeni vodonik bi se ubrizgavao u mrez̆e sa prirodnim gasom i zatim sagorevao u gasnim
turbinama.

6.1.5 Gasni blok ”Novi Beograd”

U nas̆oj zemlji je 1966. godine u sklopu “Beogradskih elektrana” pus̆tena je u pogon termolektrana
-toplana sa 3 gasne turbine pojedinac̆ne snage od 32 MW (proizvodnja firme Fiat avio, Italija).
Sa slika 6.3 i 6.4 se vidi da je toplotna s̆ema veoma komlikovana: ciklus se sastoji od sabijanja u
kompresoru niskog pritiska, med̄uhlad̄enja, zatim sabijanja u kompresoru visokog pritiska, dovod̄enja
toplote u grejnoj komori visokog pritiska, ekspanzije u turbine visokog pritiska, dogrevanja i ekspanzije
u turbini niskog pritiska. Produktima sagorevanja se u zagrejac̆u greje voda za sistem daljinskog
grejanja Novog Beograda. Izgled mas̆ina je dat na sl. 6.5 Tada je gasna turbina jos̆ bila u prvoj fazi
razvoja: stepen korisnosti bloka je bio jako nizak (22,5 %).
Ideja za gradnju jednog ovakvog postrojenja nastala je posle pus̆tanja u pogon rafinerije nafte u
Panc̆evu. Tada su se pojavile velike kolic̆ine tes̆kog mazuta kao najtez̆e frakcije pri preradi nafte. Bilo
je predvid̄eno da se mazut spaljuje u termoelektani-toplani Novi Beograd. Med̄utim, već na poc̆etku
su se pojavili problemi: zbog velike kolic̆ine sumpora u mazutu, javila se korozija u postrojenju pa
je upotreba mazuta obustavljena. Posle toga je koris̆ćen sirovi benzin kao gorivo, s to je, zbog vis̆e
cene, dodatno pogors̆alo ekonomic̆nost elektrane. Ipak, postrojenje je bilo u pogonu sve do 2000.
godine kada je zaustavljeno zbog los̆eg stepena korisnosti, visoke cene goriva i dotrajalosti .
72 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

GKVP

CVP
GTVP

MH2 GKNP

MH1

CNP GTNP

voda za Z
daljinsko grejanje

Sl. 6.3 - Toplotna s̆ema gasnog bloka TE-TO Novi Beograd

Sl. 6.4 – Gasna turbina TE-TO Novi Beograd 3x32 MW. Gore: turbina, kompresor i grejna komora
visokog pritiska, i dole: turbina i kompresor niskog pritiska.
6.2 Primena gasnih turbina za pogon aviona 73

6.2 Primena gasnih turbina za pogon aviona

Pogon aviona predstavlja vrlo vaz̆nu oblast primene gasnih turbina. Ovde su gasne turbine neprikos-
novene, potisnuvs̆i skoro potpuno konkurentske pogonske mas̆ine. Motor SUS se odrz̆ao samo jos̆
za pogon malih sportskih aviona. Zbog znac̆aja ove primene a naroc̆ito zbog njenog vojnog aspekta,
danas se ulaz̆u velika sredstva u razvoj gasnih turbina.
Zahtevi koji se postavljaju pred motor za pogon aviona su:

• pouzdanost rada,
• mala specific̆na tez̆ina mas̆ine,
• ekonomic̆nost u potros̆nji goriva,
• ekonomic̆nost u odrz̆avanju.

Gasne turbina je vrlo pouzdana u radu. To je najpouzdanija toplotna mas̆ina. Izradjen je veliki broj
komada za pogon aviona na osnovu c̆ega je prikupljeno neophodno iskustvo i otklonjeni nedostaci.
U pogledu specific̆ne tez̆ine gasne turbina je takodje u znac̆ajnoj prednosti u odnosu na motor SUS
s obzirom da je njena tez̆ina po jedinici snage znatno manja.
Ekonomic̆nost u potros̆nji goriva kod gasnih turbina je postignuta poboljs̆anjima: povis̆enjem temper-
ature na ulazu u turbinu, većim porastom pritiska u kompresoru, usavrs̆avanjem lopatica kompresora
i turbine c̆ime su postignuti visoki unutras̆nji stepeni korisnosti komperesora i turbine, smanjen-
jem mehanic̆kih gubitaka u lez̆is̆tima i transmisiji. Danas̆nji avioni lete na velikim visinama (8.000
÷10.000 m) gde se spoljna temperatura kreće u intervalu -40 ÷ -60 o C s̆to znatno poboljs̆ava
stepen korisnosti Joule-ovog ciklusa u odnosu na referentne temperature okoline na povrs̆ini Zemlje.
Atmosferska temperatura opada sa visinom sa gradijentom od oko 6.4 o C na 1.000 m do 11.000
m. Izmedju 11.000 i 20.000 m temperatura je pribliz̆no konstantna (oko -60 o C). Iznad te visine
temperatura ponovo lagano raste. Razvijeno je vis̆e tipova turbomotora tako da je za svaki avion
u zavisnosti od zahteva moguće izabrati najefikasniju varijantu motora. Na ovaj nac̆in ostvareni su
odlic̆ni rezultati u pogledu potros̆nje goriva.
Ekonomic̆nost odrz̆avanja je jako dobra zbog malog broja delova i pouzdanog rada. Konstruktivnim
res̆enjima je postignuto da se pojedini sklopovi ili ceo motor mogu lako i brzo zameniti.
Avionski motor sa gasnom turbinom ima odlic̆na svojstva u pogledu buke i emisije s̆tetnih materija
s̆to se takodje postavlja kao zahtev pred avionske pogonske grupe.

6.2.1 Princip rada

Mlaznu propulziju4 moz̆e da ostvari svako izolovano telo izbacivanjem mlaza fluida suprotno smeru
kretanja brzinom većom od brzine kretanja. Mlazna propulzija se moz̆e ostvariti u okolini bilo kakve
4
Rec̆ ”propulzija” ima koren u latiskoj rec̆i propulsio (neutrum) s̆to znac̆i teranje (pogon) napred. Rec̆ je
nastala od lat. pro= napred i galagola pellere=terati, gurati. Propulzija se moz̆e prevesti kao pokretanje, pogon,
a propulzor kao pokretac̆, odnosno, mas̆ina ili motor koji pokreće, pogoni neko telo (avion, brod, vozilo).
74 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

.
Fprop mG
pa 2
1 pa
A1
A2
c 1 = cL Turbomotor c 2 = cM
. .
m1 Fa p m2
2
p1=pa
1 2

Sl. 6.5 - Propulziona grupa

gustine, c̆ak i u vakuumu. Na slici 6.5 s̆ematski je prikazan propulziona grupa. Propulziona grupa
obuhvata motor u kome se odvija energetski proces i koji povećava kinetic̆ku energiju gasa koji struji
kroz grupu. Motor je smes̆ten u kućis̆te od c̆ijeg oblika takodje zavise svojstva grupe.
Propulziona grupa usisava vazduh kroz kontrolnu granicu 1-1. Brzina strujanja vazduha c1 relativno
prema motoru jednaka je brzini leta aviona cL . Povrs̆ina ulaznog otvora je A1 . Pritisak koji vlada
na ulazu p1 jednak je atmosferskom pritisku pa . Dovodjenjem kolic̆ine goriva ṁG kroz kontrolnu
granicu u motoru se odigrava energetski proces koji za posledicu ima povećanje brzine strujanja gasa
tako da je brzina mlaza na izlazu cM = c2 veća od brzine gasa na ulazu. Maseni protok propulzionog
fluida se poveća za vrednost protoka dovedenog goriva: ṁ2 = ṁ1 + ṁG . Pritisak na izlazu p2 moz̆e
u nekim sluc̆ajevima da se razlikuje od ulaznog pritiska. Povrs̆ina mlaznika na izlazu je A2 .

Prema zakonu o odrz̆anju kolic̆ine kretanja, promena kolic̆ine kretanja propulzivnog fluida mora biti
jednaka sumi sila koje deluju na sistem:

Fa + p1 A1 − p2 A2 − p2 (A1 − A2 ) = m2 c2 − m1 c1 (6.1)

gde je Fa aktivna sila kojom motor deluje na mlaz. Kod većine aviona se moz̆e usvojiti da je
p2 ≈ p1 = pa (Ovo nije sluc̆aj samo ako je u izlaznom mlazniku ostvareno nadzvuc̆no strujanje
mlaza). Takodje, s obzirom da je maseni protok goriva zanemarivo mali u odnosu na protok vazduha,
moz̆emo, radi pojednostavljenja, uzeti da je ṁ = ṁ2 = ṁ1 . U tom sluc̆aju jednac̆inu (6.1) dobijamo
u sledećem obliku:

Fa = ṁ(c2 − c1 ). (6.2)

S obzirom na zakon akcije i reakcije, reakciona sila, koja deluje na avion i pokreće ga, jednaka je po
intezitetu i pravcu aktivnoj sili samo je suprotnog smera. Ova sila se naziva propulzivna sila Fprop .
Kako je c1 = cL i c2 = cM imamo:
6.2 Primena gasnih turbina za pogon aviona 75

0.8

ηprop 0.6

0.4

0.2

0
0 2 4 6 8 10

cM /cL
Sl. 6.6 – Zavisnost stepena korisnosti propulzije od odnosa brzina mlaza i leta

Fprop = ṁ(cM − cL ) (6.3)

Iz jednac̆ine (6.3) se vidi da se potrebna propulziona sila za pokretanje aviona moz̆e ostvariti ili
velikom brzinom mlaza male kolic̆ine vazduha ili malim brzinama mlaza ukoliko obezbedimo velike
masene protoke. Brzina malaza mora uvek biti veća od brzine leta. Postavlja se pitanje koja je
najefikasnija kombinacija ova dva parametara. Sledeća analiza daje kvalitativni odgovor na ovo
pitanje.
Korisna propulzivna snaga jednaka je:

Pprop = Fprop cL . (6.4)

Definisaćemo stepen korisnosti propulzije ηprop kao odnos izmedju propulzivne snage i promene
kinetic̆ke energije mlaza (snaga mlaza) kolika bi teorijski mogla biti i propulzivna snaga:

Pprop ṁcL (cM − cL ) 2

ηprop = = = . (6.5)
ṁ(cM /2 − c2L /2)
2 2 2
ṁ(cM /2 − cL /2) 1 + cM /cL
ηprop se u aeronautic̆koj literaturi naziva i Froude-ov stepen korisnosti i pokazuje meru u kojoj se
snaga mlaza koristi za pokretanje aviona. Iz jednac̆ina (6.3) i (6.5) sledi zakljuc̆ak: Maksimalna
propulziona sila Fprop se moz̆e postići pri brzini leta cL = 0, tada je ηprop jednako nuli. Fprop
linearno opada sa smanjenjem razlike izmedju brzine mlaza i brzine leta. ηprop je maksimalno za
cM /cL = 1, ali je tada propulziona sila jednaka nuli. ηprop opada po paraboli sa porastom odnosa
cM /cL (sl. 6.6).
Moz̆emo zakljuc̆iti da cM mora biti veća od cL da bi se ostvarila potrebna vrednost sile Fprop . razlika
ne sme biti isuvis̆e velika kako bi se dobio dobar stepen korisnosti ηprop . Razvijeni su vis̆e tipova
turbomotora koji imaju razlic̆ite odnose cM /cL : turbomlazni, turboelisni i dvostrujni.
76 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Za procenu kvaliteta propulzione grupe pored ηprop vaz̆an je i termodinamic̆ki stepen korisnosti turbo-
motora ηth koji se definis̆e kao odnos izmedju promene kinetic̆ke energije mlaza koja se potencijalno
moz̆e koristiti za pogon aviona i ukupno dovedene toplote turbomotoru:

ṁ(c2M /2 − c2L /2)

ηth = (6.6)
ṁG Hd
gde je ṁG maseni protok goriva a Hd donja toplotna moć goriva.
Ukupni stepen korisnosti propulzione grupe ηP G predstavlja odnos izmedju korisne propulzivne snage
i toplote dovedene gorivom:

Pprop cL Fprop ṁcL (cM − cL )

ηP G = == = (6.7)
Q̇dov ṁG Hd ṁG Hd

Iz jednac̆ina (6.5) i (6.6) sledi:

ηP G = ηprop ηth (6.8)

Ukupni stepen korisnosti propulzivne grupe ηP G zavisi od radnih uslova: temperature okoline (od
c̆ega zavisi ηth ) i brzine leta cL s̆to dovodi do problema pri definisanju karakteristika i poredjenju
avionskih motora. Zbog toga se definis̆u druge karakeristike nevezane za brzinu leta a to su:
specific̆na potros̆nja goriva i specific̆na propulzivna sila i to za uslove na nivou mora i definisanu
standardnu temperaturu okoline.
Specific̆na potros̆nja goriva se definis̆e kao potros̆nja goriva po jedinici propulzivne sile:

ṁG
qprop = , (kg/sN) (6.9)
Fprop

Ukupni stepen korisnosti propulzivne grupe dat jednac̆inom (6.7) moz̆e se napisati u obliku:

cL 1
ηP G = · (6.10)
qprop Hd

Za poznato gorivo donja toplona moć Hd je konstantna, pa ukupni stepen korisnosti zavisi od
specific̆ne potrosnje toplote qprop (karakteristika mas̆ine) i brzine leta cL (uslovi rada).
Specific̆na propulzivna sila Fspec predstavlja propulzivnu sili po jedinici masenog protoka vazduha:

Fprop
Fspec = , (Ns/kg) (6.11)
ṁ
Ovaj parametar daje informaciju o relativnoj velic̆ini mas̆ina koje daju istu propulzivnu silu pos̆to
dimenzije motora zavise prvenstveno od protoka vazduha. Velic̆ina je vaz̆na ne samo zbog veze sa
tez̆inom nego i sa povrs̆inom na ulazu i sa otvorom pri letu.
Proizvodjac̆i aviona z̆ele motore koji imaju malu specific̆nu potros̆nju goriva i veliku specific̆nu prop-
ulzivnu silu. Mala specific̆na potros̆nja goriva direktno povećava ekonomic̆nost i radijus kretanja
6.2 Primena gasnih turbina za pogon aviona 77

0
3

h 0
4

c /2
M
2
5
20

2 10
c L/2
0
s

Sl. 6.7 – S̆ematski prikaz turbomlaznog motora i h, s-dijagram procesa

ili smanjuje dimenzije aviona zbog manjeg rezervoara za gorivo. Velika specific̆na propulzivna sila
smanjuje gabarite i tez̆inu motora kao i gubitke pri letu.

6.2.2 Turbomlazni motori (Turbojet)

Na slici 6.7 prikazana je s̆ema turbomlaznog motora i ciklus po kome radi. Kompresor usisava vazduh
iz okoline i sabija ga do pritiska p2 . U grejnoj komori radno telo se zagreje (2–3) a zatim ekspandira
u gasnoj turbini (3–4). Turbina je tako prorac̆unata da proizvodi dovoljno rada za pokretanje
kompresora. Ostatak raspoloz̆ivog toplotnog pada (3–4) se u izlaznom mlazniku transformis̆e u
kinetic̆ku energiju mlaza koji ostvaruje silu potiska tj. propulzivnu silu za pokretanje aviona. Pos̆to
gasna turbina sluz̆i za proizvodnju mlaza gasova velike brzine ona se naziva i generator gasa.
Povis̆enjem temperatura na ulazu u gasnu turbinu i poboljs̆anjem karakteristika komponenti povećava
se slobodni toplotni pad za ubrzanje mlaza na izlazu a time i brzina mlaza cM . Da bi se ostvario
povoljan stepen korisnosti propulzije prema jed. (5) i brzina leta aviona sa turbomlaznim motorom
mora biti relativno velika. Ovakvi avioni se obic̆no kreću nadzvuc̆nim brzinama sa Mahovim brojevima
2÷ 2.5. S obzirom da otpor vazduha raste po kvadratnoj paraboli sa porastom brzine leta, ovako
velike brzine nisu ekonomic̆ne za putnic̆ki saobraćaj zbog velike potros̆nje goriva. Ovi motori su nas̆li
s̆iroku primenu kod vojnih aviona. Izuzetak je francusko-engleski supersonic̆ni avion Concorde sa
c̆etiri turbomlazna motora Olympus firme Rolls Royce.
Kod nekih primena uvodi se i dodatno sagorevanje goriva u mlazniku iza motora kako bi se dobila
jos̆ veća brzina mlaza, odnosno, propulzivna sila.

6.2.3 Turboelisni motori (Turboprop)

Kod turboelisnih motora je gasna turbina zamenila motor sa unutras̆njim sagorevanjem za pokretanje
elise. Na sl. 6.8 dat je s̆ematski prikaz turboelisnog motora. Produkti sagorevanja ekspandiraju u
turbini visokog pritiska (generator gasa) koja pokreće kompresor i turbini niskog pritiska (slobodna
78 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Sl. 6.8 – S̆ematski prikaz turboelisnog motora

turbina) koja pokreće elisu. Praktic̆no ukupna propulzivna sila se ostvaruje ubrzavanjem vazduha
pomoću elise. S obzirom na velike dimenzije elise u odnosu na prec̆nik motora, masa zahvaćenog
vazduha je velika pa se potrebna propulzivna sila (Fprop = ṁ(cM −cL )) ostvaruje malim povećanjem
brzine mlaza u odnosu na brzinu leta. Stepen korisnosti propulzije (jed. 6.5) je vrlo dobar. Tur-
boelisni motori su pogodni za manje brzine leta (do oko 600 km/h) i manje visine leta. Sa većim
brzinama leta stepen korisnosti elise naglo opada pos̆to relativna brzina vazduha na ulazu u per-
iferne delove elise postaje nadzvuc̆na zbog c̆ega gubici naglo rastu. Da bi se ovo izbeglo i kod manjih
brzina, izmedju vratila turbine i elise postavlja se reduktor radi dobijanja povoljnog broja obrtaja
elise.
Turboelisni motori se primenjuju za manje putnic̆ke avione koji saobraćaju na manjim rastojanjima
kao i za transportne avione kod kojih brzina leta nije od najvećeg znac̆aja. I helikopterski motori
spadaju u ovu grupu.

6.2.4 Dvostrujni turbomotori (Turbofan)

Dvostrujni turbomotori predstavljaju kombinaciju turbomlaznih i turboelisnih motora. Na sl. 6.9
dat je s̆ematski prikaz dvostrujnog turbomotora.Umesto elise ovde je uveden ventilator (fan) koji
je u odnosu na elisu manjeg prec̆nika. Vazduh na izlazu iz ventilatora se deli na toplu (primarnu)
i hladnu (sekundarnu) struju. Topla struja vazduha struji kroz kompresor, grejnu komoru i gasnu
turbinu. Turbina visokog pritiska pokreće kompresor. Preostali raspoloz̆ivi toplotni pad tople struje
se iskoristi za dobijanje mehanic̆kog rada za pokretanje ventilatora u turbini niskog pritiska i ubrzanje
tople struje u izlaznom mlazniku. Ukupna sila potiska jednaka je zbiru sila koje daje ubrzani mlaz
tople struje na izlazu iz difuzora i ubrzani mlaz hladne struje na izlazu iz ventilatora.
Odnos masenih protoka hladne i tople struje (OHT) se kreće od 2 do 6. Od OHT zavise svojstva
i oblast primene dvostrujnih turbomotora. Motori sa većim OHT po svojstvima su bliz̆i turboelis-
6.2 Primena gasnih turbina za pogon aviona 79

Sl. 6.9 – S̆ematski prikaz dvostrujnog turbomotora

nim motorima. Koriste se za putnic̆ke avione i brzine leta 600÷1000 km/h (Mahovi brojevi leta
0.6÷0.95). Motori sa malim OHT su bliz̆i po svojstvima turbomlaznim motorima. Primenjuju se

Sl. 6.10 – Dvostrujni motor CFM56 koji se koristi na avionima Boing 737
80 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

za veće brzine, c̆esto i za vojne avione. Da bi se povećao pritisak a time i brzina hladne struje
kod nekih konstrukcija sa malim OHT se umesto jednostupnog ventilatora primenjuje dva ili vis̆e
stupnjeva kompresora. Na sl. 6.10 je dat presek jednog dvostrujnog avionskog motora.

111
000
Na sl. 6.11 prikazane su oblasti primene pojedinih vrsta turbomotora.

20000
000
111
000
111
Turbojet
Visina leta (m)

15000

11
00
00
11
Turbofan

00
11
10000

00
11
000
111
000Turboprop
111
5000

0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0

Machov broj leta
Sl. 6.11 – Oblasti primene turbomotora

6.3 Primena gasnih turbina za pogon brodova

Gasna turbina se moz̆e primeniti za pogon propelera koji pokreće brod. Konkurencija gasnoj turbini
u ovoj oblasti su dizel motor i parna turbina.
Osobine koje preporuc̆uju gasnu turbinu za pogon brodova su:

• mala tez̆ina i zapremina po jedinici snage,

• velika sigurnost pogona,

• niski tros̆kovi odrz̆avanja,

• visok stepen automatizacije s̆to smanjuje potrebni perosnal za opsluz̆ivanje i odrz̆avanje,

• brz start (ako je neophodno moz̆e i za 30 sekundi da postigne maksimalnu snagu) i odlic̆na
manevarska svojstva broda,

• siguran start pri svim spoljnim temperaturama,

• vrlo kratko vreme potrebno za zamenu motora (manje od 2 dana) s̆to povećava raspoloz̆ivost
broda,
6.3 Primena gasnih turbina za pogon brodova 81

• manja emisija s̆tetnih materija u okolinu i niz̆i nivo buke s̆to moz̆e biti znac̆ajno za neke
primene,

• niz̆a potros̆nja goriva nego kod parnih postrojenja iste snage,

• niz̆i tros̆kovi proizvodnje posebno u odnosu na parno postrojenje.

Problemi primene gasne turbine za brodski pogon su:

• veća specific̆na potros̆nja goriva nego kod dizel motora. U sluc̆aju primene gasnih turbina
izvedenih od avionskih motora, koje imaju vis̆e stepene korisnosti u odnosu na industrijske
gasne turbine, gorivo mora biti i boljeg kvaliteta (skuplje) u odnosu na gorivo potrebno za
dizel motore.

• slabiji stepen korisnosti, odnosno, veća potros̆nja goriva na parcijalnim rez̆imima. S obzirom
da je komercijalna brzina kretanja broda manja od maksimalne, gasna turbina bi trebala
da radi najveći deo vremena na nepovoljnim parcijalnim rez̆imima. Ovaj problem se res̆ava
kombinacijom dizel motora i gasne turbine (CODAG) gde dizel motor radi pri komrecijalnim
brzinama a gasna turbina se ukljuc̆uje kada je potrebno postići maksimalnu snagu a sluz̆i i kao
rezervni agregat. Druga mogućnost je kombinacija dve ili vis̆e gasne turbine (COGAG) gde se
po potrebi ukljuc̆uje jedna ili obe, odnosno, sve gasne turbine.

• visok sadrz̆aj soli u morskom vazduhu. So se taloz̆i na lopaticama kompresora s̆to dovodi
do sniz̆enja snage i stepena korisnosti. Takodje, u kombinaciji sa gorivom (dizel) koje sadrz̆i
sumpor, natrijum iz soli pri sagorevanju obrazuje agresivna jedinjena koja pri temperaturi
na ulazu u turbinu iznad 850o C izazivaju koroziju lopatica turbine. Ovaj problem se res̆ava
filtriranjem vazduha na ulazu u kompresor.

• pogon unazad. Problem res̆en razvojem brodskih elisa koje mogu zakretanjem lopatica da
ostvare pogon unazad pri istom pravcu rotacije pogonskog vratila ili pomoću reduktora kod
koga se po potrebi moz̆e da menjati smer za hod unapred ili za hod unazad.

Zbog velike specific̆ne snage i drugih prednosti gasna turbina je postala odmah interesantna za
pogon ratnih brodova kod kojih ekonomisanje u potros̆nji goriva nije primarno. Već 1947. je u
Velikoj Britaniji na brodu Motor Gunboat 2009 umesto jednog od tri motora SUS eksperimentalno
ugradjena gasna turbina. Prvi brod eksperimentalno pogonjen samo gasnim turbinama bio je Grey
Goose 1953. koji je imao dve Rolls-Royce-ove RM60 turbine sa regeneracijom toplote. Prvi ratni
brod sa pogonom od gasnih turbina bio je HMS Exmouth koji je imao 3 Rolls-Royce-ove gasne
turbine (1 Olympus i 2 Proteus). Na sl. 6.12 je data jedna krstarica sa gasnom turbinom.
Posle eksperimentalne faze primene tokom pedesetih godina, u toku s̆esdesetih i sedamdesetih godina
gasne turbine su poc̆ele da potiskuju dizel motore kod primene za pogon ratnih brodova. Primenom
modernih gasnih turbina razvijenih na bazi avionskih motora gasna turbina je postala najvaz̆niji
poktretac̆ velikih ratnih brodova. Izuzetak su nosac̆i aviona kod kojih se traz̆i para visokog pritiska
za katapultiranje i plovila na nuklearni pogon gde se koriste parne turbine. Manji ratni brodovi koriste
gasne turbine za vrs̆ne snage a dizel motore za osnovno opterećenje. Ekonomic̆nost dizel motora
82 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Sl. 6.12 - Krstarica za spasavanje ”Kapetan Schumacher” pogonjena pomoću dva dizel motora
MB 8V , 780 KS i jedne gasne turbine (u sredini) Rolls-Reyce Tyne 4500 KS

omogućuje veliki radijus kretanja broda a velika specific̆na snaga gasnih turbina veliku maksimalnu
brzinu kretanja i manevarska svojstva broda. Kod velikog broja brodova gasne turbine sluz̆e kao
agregat za snabdevanje broda el. energijom. U jugoslovenskoj ratnoj mornarici prema podacima
proizvodjac̆a na s̆est krstarica ugradjeno je po dve Rolls-Royce-ove gasne turbine tipa Proteus snage
4250 KS po motoru za vrs̆nu snagu. Prednosti brodova pokretanih gasnim turbinama naroc̆ito su
dos̆le do izraz̆aja u Foklanskom ratu izmedju V. Britanije i Argentine. Na slici 6.10 je prikazana
jedna krstarica sa pogonom od dva dizel motora snage od po 780 KS i gasne turbine Rolls-Reyce
Tyne 4500 KS.
Kod trgovac̆kih brodova za komercijalni transpot tereta razvoj primene gasne turbine je tekao sporije
zbog veće potros̆nje goriva u odnosu na ekonomic̆nije brodske dizel motore. Gasne turbine su nas̆le
primenu kod jednog broja brodova za kontejnerski transport. U ovu grupu se moz̆e svrstati i primena
gasnih turbina za pogon ledolomaca kod koji je potrebna velika vrs̆na snaga. Uz to ledolomci rade pri
niskim atmosferskim temperaturama pa je stepen korisnosti gasnih turbina znatno bolji u odnosu na
standardne uslove (15 o C). Ipak razvoj gasnih turbina, novi ciklusi sa medjuhladjenjem pri kompresiji
i rekuperacijom, vis̆e temperature na ulazu u turbinu, niz̆a cena agregata doves̆će do dalje znac̆ajnije
primene gasnih turbina kod komercijalnih civilnih brodova.
Druga vaz̆na primena gasnih turbina, pored ratnih brodova, je primena za pogon brzih feribota za
prevoz putnika. Gasne turbine zbog svoje kompaktnosti povećavaju korisnu nosivost broda i brzinu
plovidbe uz manju emisiju s̆tetnih gasova i buke. Danas se grade veliki feriboti koji mogu da prime
1000 i vis̆e putnika i 300 automobila. Putnici su spremni da plate vis̆u cenu karata za kraće vreme
putovanja c̆ime se nadoknadjuju povećani tros̆kovi goriva u odnosu na pogon sa dizel motorom.
Zbog kraćeg putovanja, brod moz̆e da obavi vis̆e voz̆nji za isto vreme u odnosu na brodove sa
6.3 Primena gasnih turbina za pogon brodova 83

LM2500

Sl. 6.13 - Stena Explorer HSS 1500

dizel motorom. Prema propisima pri duz̆im plovidbama, putnicima se moraju obezbediti kabine
sa lez̆ajevima. Kod nekih linija, uvodjenjem brodova sa pogonom od gasnih turbina, putovanje
je skraćeno ispod granic̆nog vremenskog trajanja tako da kabine nisu potrebne c̆ime su smanjeni
tros̆kovi i cene karata. Kod feribota prednost u primeni imaju industrijske gasne turbine zbog niz̆e
cene goriva, laks̆eg odrz̆avanja i duz̆eg radnog veka mada se sreću i gasne turbine izvedene na bazi
avionskih motora (zbog vis̆eg stepena korisnosti i veće specific̆ne snage). Godis̆nje (u 1996 i 1997)
se poruc̆i izmedju 10 i 20 gasnih turbina za pogon komercijalnih brodova. Nema tac̆nih podataka o
godis̆njim porudz̆bama gasnih turbina za ratne brodove.
Na slikama 6.13 i 6.14 prikazana su dva primera primene gasnih turbina za pogon brzih feribota.
Stena Explorer HSS 1500 (sl. 6.13) je najveći brzi feribot na svetu (1996.), duz̆ine 125 m, s̆irine 40
m, brzine plovidbe 40 c̆vorova (53.5 km/h). Namenjen za saobraćaj u Irskom moru izmedju Welsa
i Irske. Put od 55 milja (88,5 km) prelazi za 99 minuta. Ima pogon od jedne LM2500 i jedne
LM1600 gasne turbine. Proizvodjac̆ gasnih turbina je General Electic. LM2500 gasna turbina za
pogon broda snage 25.06 MW (33 600 KS) je izvedena od avionskog motora CF6-6. Termodinamic̆ki
stepen korisnosti je 37.6%. Dimenzije 6.7x2.13x2.13 m. LM1600 gasna turbina za pogon broda,
84 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Sl 6.14 – Brzi feribot ”TriCat”

snage 14.92 MW (20 000 KS) je izvedena od avionskog motora F404. Termodinamic̆ki stepen
korisnosti je 37.2%. Dimenzije 4.5x2x2.13 m
Brzi feribot ”TriCat” (slika 6.14) firme FBM Marine plovi izmedju Hong Kong-a i Macao-a. Ima
pogon od dve gasne turbine Taurus 60M firme Solar Turbines. Max. snaga svake turbine je 5.25
MW (7040 KS) a stepen korisnosti 32.4%. Dimenzije 3.6x1.7x1.7 m.
Gasna turbina je takodje idealna pogonska mas̆ina za pogon ventilatora za brze c̆amce sa vazdus̆nim
jastukom. Ovi c̆amci su namenjeni za brz prevoz putnika (brzina je reda velic̆ine 100 km/h) kao
i za vojne potrebe. Na slici 6.15 je prikazan c̆amac firme British Hovercraft sa gasnom turbinom
Rolls-Royce Gnome namenjen za brz prevoz preko kanala i japanski Mitsui PP 5 sa jednom General
Electic turbinom.

Sl. 6.15 - C̆amac firme British Hovercraft sa gasnom turbinom Rolls-Royce Gnome (levo) i japanski
c̆amac Mitsui PP 5 sa jednom General Electic turbinom LM100 (desno)
6.4 Primena gasnih turbina za pogon vozila 85

6.4 Primena gasnih turbina za pogon vozila

Sprovedena su znac̆ajna istraz̆ivanja na razvoju gasnih turbina za pogon vozila u rasponu snaga
od 20 kW do 1000 kW. Ipak, do danas gasne turbine nisu uspele ozbiljnije da ugroze motore sa
unutras̆njim sagorevanjem u ovoj oblasti.
Gasne turbine kod pogona vozila imaju niz prednosti u odnosu na motore SUS. To su:

• mala tez̆ina i zapremina po jedinici snage tako da zauzima mali prostor,

• pogodnu karakteristika obrtnog momenta, odnosno, visok obrtni moment pri malim opterećenjima,

• mali broj delova, velika sigurnost pogona, lako odrz̆avanje, dug radni vek, nije potrebna voda
za hladjenje, jednostavan uredjaj za startovanje, dobar start i pri hladnom vremenu,

• bolje sagorevanja pa je emisija s̆tetnih materija u okolinu manja, niz̆i nivo buke, mehanic̆ki rad
se dobija u obliku rotacije rotora za razliku od motora SUS gde pravolinijsko kretanje klipova
treba pretvarati pomoću kolenastog u obrtno kretanje pogonskog vratila pa je rad motora
mirniji sa manje vibracija,

• tros̆kovi proizvodnje bi mogli biti niz̆i ako bi se proizvodile serije sa velikim brojem komada.

Glavni nedostaci gasne turbine za pogon vozila su:

• veća potros̆nja goriva i

• slabije ponas̆anje gasne turbine na parcijalnim rez̆imima, odnosno, pri delimic̆nim optrećenjma
prednosti motora SUS u pogledu potros̆nje goriva su jos̆ izraz̆enije.

Moderne gasne turbine za proizvodnju el. energije velikih snaga dostigle su danas (1998.) stepen
korisnosti od η = 38% a gasne turbine izvedene od avionskih motora η = 42% s̆to je i dalje niz̆e
od stepena korisnosti motora SUS. Ovakve stepene korisnosti velikih gasnih turbina bilo je moguće
postići povis̆enjem temperature na ulazu u turbinu, odnosno, hladjenjem lopatica, povis̆enjem pritiska
iza kompresora i usavrs̆avanjem komponenata. Kod automobilskih gasnih turbina nije moguće zbog
malih dimenzija uvesti hladjenje lopatica pa je najvis̆a temperatura na ulazu u turbinu ogranic̆ena
materijalom turbine (900-1000 o C). Takodje, ove gasne turbine se obic̆no grade sa jednostupnim
radijalnim kompresorom. U jednom stupnju kompresora nije, medjutim, moguće postići optimalne
pritiske gasa na ulazu u turbinu. Gradnja vis̆estupnih kompresora bi usloz̆nila i poskupela konstruk-
ciju. Stepeni korisnosti komponenata kod automobilskih gasnih turbina su niz̆i (zbog relativno većih
zazora) u odnosu na velike mas̆ine.
Stepen korisnosti se moz̆e delimic̆no popraviti primenom gasnih ciklusa sa rekuperacijom toplote
kod kojih se otpadna tolota gasova sa izlaza iz gasne turbine delimic̆no iskoristi u jednom razmen-
jivac̆u toplote (rekuperatoru ili regeneratoru) za zagrevanje vazduha pre ulaska u grejnu komoru.
Temperatura izlaznih gasova iz gasne turbine je visoka zbog relativno niskog stepena kompresije.
Na taj nac̆in se smanjuje potros̆nja goriva. Medjutim, gabariti i tros̆kovi proizvodnje mas̆ine rastu.
86 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Potrebna je velika povrs̆ina razmenjivac̆a jer imamo razmenu toplote izmedju dva gasovita radna
tela.
Pored ovoga nedostaci su i veliki broj obrtaja vratila koji je potrebno redukovati, nemogućnost
koc̆enja vozila motorom, nepostojanje servisne mrez̆e i obuc̆enog personala za odrz̆avanje.

6.4.1 Istorijski pregled razvoja gasnih turbina za pogon vozila

Poc̆etak razvoja gasnih turbina za pogon automobila vez̆e se za George-a Huebner-a koji je bio
inz̆enjer firme Chrysler. Huebner je imao ideje o radikalnom poboljs̆anju automobila. 1938. je
uradio izves̆taj o mogućnosti primene gasne turbine za pogon automobila. Zakljuc̆ak je bio da
automobilska gasna turbina ima veliki potencijal ali da je potrebni novi materijali i veliki istraz̆ivac̆ki
rad da bi se ideja ostvarila. U to vreme on nije mogao znati za tajne planove o razvoju gasne turbine
za pogon aviona u V. Britaniji (Whitlle) i u Nemac̆koj (von Ohein). 1952. Chrysler-ov tim na c̆elu
sa Huebner predstavio je automobilsku gasnu turbinu koja je radila po regenerativnom ciklusu. Od
sredine 50-tih Chrysler je proizveo vis̆e serija automobila sa gasnim turbinama sa namerom da se
klipni motori postepeno izbace iz proizvodnje. 1954. izradjen je Plymouth Sport Coupe a 1956.
Plymouth sedan sa 4 vrata sa drugom generacijom gasnih turbina (sl. 6.16). Eksperimentalna voz̆nja
izvedena od New York-a do Los Angeles-a (4860km) pros̆la je bez problema. Prosec̆na potros̆nja
goriva je bila 18.2 l/100 km s̆to je bilo pribliz̆no potros̆nji tadas̆njih motora SUS. Treća generacija
gasnih turbina imala temeperaturu na ulazu 927 o C, stepen kompresije 4:1 regenerativni zagrejac̆ od
nerdjajućeg c̆elika sa stepenom regeneracije od 0.9. C̆etvrta unapredjena generacija gasnih turbina
snage 97 kW (130KS) ugradjena je u 50 specijalno dizajniranih automobila, ruc̆no izradjenih u Italiji.
Oni su dati na probnu voz̆nju 203 obic̆ne osobe (180 mus̆karaca i 23 z̆ene) u 133 grada u roku od 3
meseca. Automobili su zajedno prevalili preko 2 miliona kilometara bez ikakvih znac̆ajnijih kvarova
na motoru. Iako je Chrysler posle ovog uspeha poc̆eo da pravi velike planove sa gasnim turbinama

Sl. 6.16 – Chrysler Turbine. Auto ruc̆no izradjen 1963. Gasna turbina za pogon (desno)
6.4 Primena gasnih turbina za pogon vozila 87

(razvijena nova generacija sa temperaturom na ulazu 1010 o C), 1966 drz̆avna komisija za c̆ist vazduh
zabranila je projekt iako je gasna turbina potencijalno manje zagadjivala okolinu od motora SUS.
Stvarni razlog bi mogao biti visoki tros̆kovi proizvodnje gasne turbine u to vreme 8 $/KS, dok je
klipni motor bio samo 1.5 $/KS. Razlozi za ovakvu disproporciju bili su skupi materijali za gasnu
turbinu i regenerator (legure na bazi nikla, kobalta i hroma) u odnosu na znatno jeftinije liveno
gvoz̆dje i c̆elik kod motora SUS.
U V. Britaniji je rad na razvoju gasnih turbina zapoc̆ela firma Rover. Glavni inz̆enjer firme Maurice
Wilks, Whittle-ov saradnik i rival, imao je ambicije da klipne motore kod automobila zameni gasnim
turbinama. Wilks i Frank Bell (dos̆ao u Rover iz Rolls-Royce-a) su konstruisali (1945) prvu malu
gasnu turbinu koja je imala radijalni kompresor i dvostupnu aksijanu turbinu: prvi stupanj turbine
je pokretao kompresor a drugi je davao rad za pogon automobila. Gasna turbina nazvana ”T8” (sl.
6.17) izgradjena je i testirana 1947. Snaga motora je bila 200 KS (149 kW), tj. dva puta veća od
predvidjene. ”T8” je ugradjena 1950. u 5 automobima Rover JET 1 radi testiranja. To je bila na
svetu prva ugradnja gasnih turbina u automobile.
Posle 1950. razvoj gasnih turbina kod Rovera (sl. 6.18) je nastavio Noel Penny. Kod nove kon-
strukcije skaliranjem se dos̆lo do manje snage od 120 KS (89.5 kW). Zapoc̆et je intenzivan razvoj
razmenjivac̆a toplote (rekuperatora). Pedesetih godina ugradjeno je vis̆e gasnih turbina u automo-
bile koji su postavljali brzinske rekorde povećavajući veru konstruktora i javnog mnjenja u budućnost
automobilskih gasnih turbina. Jedan od tih automobila pouzdano je prevalio vis̆e desetina hiljada
kilometara sa potros̆njom goriva od 20 l/100 km pri brzini 96 km/h.
Da bi dokazali kvalitet i pouzdanost automobila sa gasnim turbinama Rover i Noel Penny su se
ukljuc̆ili u c̆uvenu automobilsku trku 24 c̆asa Le Man. 1963. je njihov auto izvozio trku sam (pos̆to
nije mogao biti smes̆ten ni u jednu kategoriju). Trku je uspes̆no i pouzdano zavrs̆io (tipic̆no za trku je
da oko polovine automobila ispadne zbog kvarova) sa prosec̆nom brzinom od 171 km/h i prosec̆nom
potros̆njom goriva od 39 l/100 km. Za Le Man trku 1965 Noel Penny je spremio automobil Rover
BRM sa gasnom turbinom sa keramic̆kim regeneratorom kako bi smanjio potros̆nju goriva. Već na

Sl. 6.17 – Automobil Rover JET 1 i gasna turbina T8

88 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Sl. 6.18 – Automobil Rover BRM i gasna turbina 2S/100. Noel Peny stoji levo pored auta.

poc̆etku trke auto je dos̆ao u pit-stop boks zbog smanjene snage i visoke tremperature na ulazu
u turbinu. Pos̆to mehanic̆ari nisu mogli nis̆ta da urade, auto se vratio u trku, koju je zavrs̆io na
solidnom 10. mestu uz prosec̆no brzinu od 157 km/h i potros̆nu goriva od 20.3 l/100 km. Posle trke
je utvrdjeno da je kompresor imao tes̆ku havariju: zbog nedovoljne uravnotez̆enosti rotora delovi
lopatica kompresora usled zadiranja u kućis̆te su se polomili i odnes̆eni strujom vazduha dospeli do
zaptivki regeneratora. Ipak, uprkos ovoj havariji, auto je zavrs̆io trku sa dobrim rezultatom.
Ovaj uspeh dao je veliki podstrek razvoju gasnih turbina. Pedesetih i s̆ezdesetih godina je veliki
broj firmi zapoc̆eo razvoj automobilskih gasnih turbina sa optimizmom i velikim oc̆ekivanjima. Svoje
gasne turbine pored firmi Chrysler i Rover razvile su i firme: Ford, General Motors (sl. 6.19), Austin,
Boeing, Centrax, CETA, Fiat, Laffly (Francuska), Parsons, Volkswagen itd. Namena gasnih turbina
je bila za primenu od putnic̆kih automobila do autobusa i teretnih kamiona i specijalnih vozila.

Sl. 6.19 – Gasna turbina za pogon automobila firme General Motors

6.4 Primena gasnih turbina za pogon vozila 89

6.4.2 Stanje primene gasnih turbina za pogon vozila

I pored burnog razvoja, gasna turbina nije do danas uspela da potisne motor sa unutras̆njim sagore-
vanjem iz ove oblasti. Razlozi za to lez̆e pre svega u: jos̆ uvek većoj potros̆nji goriva kod gasne
turbine, razvijenoj industriji motora SUS koja proizvodi motore u ogromnom broju komada uz pri-
hvatljivu cenu, razvijenoj servisnoj mrez̆i kao i u c̆injenici da su i motori SUS doz̆iveli znac̆ajna
poboljs̆anja u odnosu na stanje u toku pedesetih godina. Trka nije izgubljena i stalno se radi na
razvoju gasnih turbina za ovu primenu s obzirom na velike potencijale.
Gasna turbina je ipak nas̆la primenu kod vozila u pojedinim segmentima: tamo gde su prednosti gasne
turbine dos̆le do punog izraz̆aja a nedostaci kod tih primena ne igraju znac̆ajnu ulogu. To je pre svega
za pokretanje borbenih oklopnih vozila (tenkova) i tes̆kih kamiona velike nosivosti. Kod tenkova su
vaz̆ne sledeće karakeritike: dobra manevarska svojstva, velika pokretljivost, startnost, velika snaga
za savladjivanje prepreka, manja tez̆ina pogonskog agregata. Potros̆nja goriva je manje vaz̆na. Kod
velikih kamiona (Transamerica) traz̆i se takodje s̆to veća snaga uz malu tez̆inu i zapreminu motora
kako bi se prevezao s̆to veći teret. Cena goriva u SAD je znatno niz̆a nego u Evropi.
Na slici 6.20 prikazan je tenk americ̆ke armije pokretan gasnom turbinom. maksimalna brzina tenka
je 72 km/h. Brzina po terenu van puteva 56 km/h, ubrzava od 0 do 32 km/h za 7 sekundi. Tenk
je visok 2.35 m, s̆irok 3.555 m, dug 7.80 m. Tez̆ina tenka je 53.525 tone. Radijus dejstva je 483
km pri brzini od 48 km/h bez punjenja gorivom.
Gasna turbina AGT 1500 firme Avco-Lycoming je snage 1500 KS (1118 kW). Tez̆ina 1100 kg.
Dimenzije: 1600x1016x711 mm. Kompresor se sastoji od kompresora niskog pritiska CNP (5 aksi-
jalnih stupnjeva) i kompresora visokog pritiska CVP (c̆etri aksijalna i jedan radijalni stupanj). CNP
pokteće 1-stupna aksijalna turbina srednjeg pritiska (TSP), a CVP 1-stupna aksijalna turbina visokog
pritiska (TVP). Dvostupna aksijalna turbina nisokog pritiska (TNP) na posebnom vratilu daje potre-
ban mehanic̆ki rad za pogon tenka. Broj obrtaja TNP od 22500 ob/min se redukuje reduktorom na
izlaznih 3000 ob/min. Temperatura produkata sagorevanja na ulazu u turbinu je 1193 o C. Gasna
turbina ima rekuperativni zagrejac̆ vazduha pre ulaza u grejnu komoru koji praktic̆no c̆ini polovinu
zapremine motora. Temperatura vazduha na izlazu iz rekuperatora je 566 o C. Grejna komora je
tipa single can. Stepen kompresije u kompresoru je 14.5. Specific̆na potros̆nja goriva gasne turbine
je 0.258 kg/kWh. Tenkovi pogonjeni gasnim turbinama primenjeni su Zalivskom rati izmedju Iraka

Sl. 6.20 – Tenk pokretan gasnom turbinom AGT 1500

90 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Sl. 6.21 – Kamion firme Mack Trucks pokretan gasnom turbinom.

i SAD gde su dokazali svoje prednosti u pogledu manevarskih svojstava i pouzdanosti.

Drugi primer je kamion firme Mack Trucks (sl. 6.21). Kamioni ovog tipa su uvedeni u eksploataciju
1978 god. Pogon je od gasne turbine GT 601 c̆iji je proizvodjac̆ konzorcijum firmi: Garret (SAD),
Mack (SAD) i KHD (Nemac̆ka). Snaga motora je 410 kW (650 KS), masa 988 kg, dimenzije
1492x1038x1119 mm. Odnos snage i mase je 0.43 kW/kg. Mas̆ina je sastavljena od 2-stupnog radi-
jalnog kompresora koga pokreće jednostupna radijalna turbina visokog pritiska. Dvostupna aksijalna
turbina niskog pritiska na posebnom vratilu obezbedjuje korisni mehanic̆ki rad. Stepen kompresije
je 7. Maseni protok vazduha je 2.29 kg/s. Razmenivac̆ toplote je rekuperativnog tipa sa stepenom
rekuperacije od 85.8%. Grejna komora je tipa single can. Specific̆na potros̆nja goriva 0.236 kg/kWh.

6.4.3 Perspektive daljeg razvoja gasnih turbina za pogon vozila

U razvoju gasnih turbina za pogon vozila tez̆i se smanjenju nedostataka, a iskori s̆ćenju prednosti u
odnosu na motor SUS. U tom smislu razvijaju se gasne turbine sa vis̆im temperaturama na ulazu u
turbinu za rad u ciklusu sa rekuperaciom toplote. Rad na povećanju temperature na ulazu u turbinu
povezan je sa razvojem materijala. Hladjenje lopatica turbine zbog malih gabarita ne daje znac̆ajne
efekte. U oblasti materijala razvijaju se nove legure kao i keramic̆ki materijali. Takodje razvijaju se
i razmenjivac̆i toplote regenerativnog tipa od keramike kako bi se smanjili tros̆kovi izrade i gabariti
uz dobar stepen regeneracije. Poboljs̆anje stepena korisnosti zavisiće uglavnom od ove dve stvari.
Dobru s̆ansu za prodor u oblast primene kod vozila ima gasna turbina u sklopu hibridnog motora.
Naime, vozilo kod ovih motora se pokreće elektromotorom koji se napaja iz baterija. Da bi se
povećao radijus voz̆nje dodaje se agregat za proizvodnju struje kojim se u toku voz̆nje, a moz̆e i za
vreme stajanja, dopunjuju baterije. Agregat treba da bude kompaktan, jeftin, ekonomic̆an. Uz to, s
obzirom da se vozila sa hibridnim motorom koriste uglavnom za gradsku voz̆nju, traz̆i se da agregat
bude tih i sa malom emisijom s̆tetnih gasova. Gasna turbina je idealna za ovu primenu. Vozilo u
gradskoj voz̆nji prosec̆no angaz̆uje samo oko 30% snage motora tako da kod vozila sa motorom SUS,
6.4 Primena gasnih turbina za pogon vozila 91

Sl. 6.22 – Gradski autobus pokretan gasnom turbinom (1997). Gasna turbina (desno)

motor radi uglavnom na nepovoljnim parcijalnim opterećenjima uz visoku potros̆nju goriva.

Primenom hibridnih motora postiz̆u se vis̆e pogodnosti:

• elektromotor radi i na maksimalnoj snazi i na parcijalnim opterećenjima sa pribliz̆no istim

stepenom korisnosti

• gasna turbina radi sve vreme na optimalnom nominalnom rez̆imu uz relativno dobar stepen
korisnosti, bez prelaznih rez̆ima,

• pogonski agregat (gasna turbina) ima znatno manju snagu (30%) u odnosu na snagu odgo-
varajućeg dizel motora a time i manju masu, gabarite i niz̆e tros̆kove izrade.

• na ovaj nac̆in poboljs̆ava se ekonomic̆nost i produz̆ava radni vek mas̆ine.

• otpada potreba za skupim reduktorima za redukciju visokog broja obrtaja gasne turbine.

Na slici 6.22 prikazana je gasna turbina firme Capstone snage 30 kW koja je primenjena (1997. god.)
u sklopu hibridnog motora za pogon gradskih autobusa u gradu Chattanoga, Tennessee, SAD. Gasna
turbina se sastoji od 1-stupnog radijalnog kompresora, 1-stupne radijalne turbine, grejne komore tipa
can, rekuperativnog zagrejac̆a i generatora. Lez̆is̆ta su vazdus̆na. Temperatura na ulazu je 1625 o F
(885o C) a stepen kompresije 3.25. Stepen korisnosti je 28%, cena 15.000 $.
Na slici 6.23 prikazan je supersonic̆ni auto TMI kojim je britanski pilott Andy Green oktobra 1997.
oborio svetski rekord u brzini voz̆nje auta. Auto se pokreće pomoću motora od lovca Phantom II jet.
Voz̆nja je obavljena na pisti u blizini grada Reno, Nevada. Brzina dostignita u toku 1-satne voz̆nje
je bila 1225.8 km/s (Mahov broj 1.009). Teorijski maksimalna brzina auta je 1288 km/h, ubrzanja
od 0 do 1000 km/h je 16 s.
92 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

Sl. 6.23 – Supersonic̆ni automobil sa gasnim turbinama

Motor SUS

2
3
GT
C

1 4

Sl. 6.24 – Toplotna s̆ema turbopunjenja motora SUS

6.4.4 Primena gasnih turbina za turbopunjenje motora SUS

Toplotna s̆ema turbopunjenja motora SUS prikazana je na slici 6.24. Kompresor C usisava vazduh
stanja 1 iz okoline, sabija ga do vis̆eg pritiska p2 . Tako sabijeni vazduh se odvodi u motor SUS.
6.4 Primena gasnih turbina za pogon vozila 93

Sl. 6.25 – Poduz̆ni presek turbopunjenja PPT TK-400 za turbopunjenje dizel motora snage 400
kW. Proizvodjac̆: ”Prva petoletka” Trstenik. Prorac̆un i konstrukcija: Mas̆inski fakultet Beograd
(Trifunović, Cvetić, Petrović. Prorac̆un i konstrukcija turbine i kompresora: M. Petrović)

Posle obavljenog procesa produkti sagorevanja iz motora ekspandiraju u gasnoj turbini GT. Dobijeni
mehanic̆ki rad se koristi za pokretanje kompresora. Vazduh koji se dovodi u motor je prethodno
sabijen u kompresoru (p2 = 2 ÷ 4 bar) tako da ima manju specific̆nu zapreminu. Na taj nac̆in kod
turbopunjenih motora je moguće ostvariti veći maseni protok radnog tela u odnosu na usisni motor
iste zapremine cilindara. Dovodjenjem veće kolic̆ine goriva povećava se snaga motora. S obzirom da
se deo otpadne toplote izduvnih gasova iskoristi u turbini, kod pogodno izabranih parametara mogu
se ostvariti i us̆tede u pogledu potros̆nje goriva. Moguće je postići razlic̆ite stepene povećanja snage
(c̆ak i 100%). Optimalni stepen povećanja snage u pogledu potros̆nje goriva zavisi od konstrukcije
motora i turbopunjac̆a. Kod dizel motora optimalno povećanje snage iznosi oko 30%. Efekti primene
turbopunjenja u pogledu smanjenja potros̆nje kod benzinskih motora su manji. Turbopunjeni motori
su manje zapremine i mase i jeftiniji su u odnosu na usisne motore iste snage.
Kod turbopunjenja motora za vozila primenjuju se jednostupni radijalni kompresori i jednostupne
radijalne turbine. Temperatura na ulazu u turbinu kod dizel motora je 650-750 o C a kod benzinskih
motora 900–1000 o C. Kod velikih brodskih motora turbopunjac̆i imaju radijalni kompresor i aksijalnu
turbinu zbog velikog protoka gasova. Na sl. 6.25 je dat presek jednog turbopunjac̆a razvijenog za
potrebe doamće industrije.
94 6 PRIMENA GASNIH TURBINA

6.5 Primena gasne turbine za pogon lokomotiva

Gasna turbina ima osobine koje je mogu preporuc̆iti za pogon vozova. Ona je kompaktna i laka tako
da je potreban manji prostor za smes̆taj i manji je teret. Broj obrtaja gasne turbine je veliki s̆to je
pogodno za vozove velikih brzina. Izduvni gasovi su c̆istiji u odnosu na dizel motor. Vreme potrebno
za odrz̆avanje je kraće zbog lake zamene delova i kompletnog agregata.
Prva lokomotiva na pogon od gasne turbine je izgradjena u S̆vajcarskoj 1941. (firma Brown Boveri
– BBC), slika 6.26. Snaga gasne turbine je bila 2200 KS, tez̆ina 92000 kg (42 kg/KS), temperatura
na ulazu u turbinu 587 o C, stepen korisnosti 16.07%. Kod sledeće BBC lokomotive sa gasnom
turbinom snaga je bila 4000 KS a stepen korisnosti je povećan podizanjem temperature gasova na
ulazu u turbinu na 800 o C. U V. Britaniji je 1951. isporuc̆ena prva lokomotiva sa gasnom turbinom
snage 3000 KS firme Metropolitan-Vickers.
Sedamdesetih godina pri razvoju lokomotiva za velike brzine u Francuskoj bilo je predvidjeno da
pogon bude od gasnih turbina. Prva lokomotiva za brzine iznad 300 km/h TGV 001 imala je pogon
od c̆etri gasne turbine Turmo III firme Turbomeca. Lokomotiva je startovala na relaciji Pariz-Lion
1980. vukući kompoziciju brzinama iznad 250 km/h.
U medjuvremenu razvijeni su elektromotori velikih snaga a evropske pruge su elektrifikovane tako
da su dizel motori i gasne turbine za pogon lokomotiva za sada iz ekonomskih razloga izgubile trku
sa elektromotorima. Naime, struja dobijena iz hidroelektrana, termoelektrana na ugalj i nuklearnih
elektrana je jeftinija od tros̆kova goriva za pogon dizel motora i gasnih turbina. Takodje, niz̆i su
tros̆kovi odrz̆avanja elektromotora u odnosu na odrz̆avanje toplotnih mas̆ina.
Sasvim drugac̆ija situacija je u SAD, Kanadi i Rusiji gde su ogromna medjustanic̆na rastojanja i gde
bi elektrifikacija pruga bila velika investicija. U SAD je elektrifikovan samo gusto naseljen sever-
noistoc̆ni deo. Na ostalim prugama saobraćaju lokomotive sa dizel motorima ili, u manjem broju,
gasnim turbinama. Gasne turbine imaju s̆ansu kod tes̆kih teretnih vozova koji saobraćaju na dugim
deonicama pri pribliz̆no konstantnoj brzini tako da gasne turbine rade na pribliz̆no konstantnoj nom-
inalnoj snazi. Druga primena je kod vozova za prevoz putnikama na duz̆im frekventnim relacijama
na kojima je potrebno postići velike brzine a koje nisu elektrifikovane. Za ove primene gasna turbina
je pokazala prednosti u odnosu na dizel motor. Na primer, izmedju New York-a i Niagara Falls (u
blizini Buffalo-a) saobraćaju putnic̆ki vozovi (sl. 6.27) pogonjeni gasnim turbinama (Turbomeca).
U Japanu su takodje u pogonu vozovi sa gasnim turbinma za brzine 270 km/h.

Sl. 6.26 – Prva lokomotiva sa pogonom od gasne turbine, S̆vajcarska, BBC 1941.
6.6 Druge primene gasnih turbina 95

Sl. 6.27 – Turboliner – kompozicija firme Amtak sa pogonom od gasne turbine koja saobraća na
relaciji New York Niagara Falls

6.6 Druge primene gasnih turbina

Gasne turbine su nas̆le primenu i u nekim drugim oblastima. Med̄u najvaz̆nijima su:

• platforme za vad̄enje nafte gde su gasne turbine pogodne zbog kompaktnosti,

• sistemi za transport prirodnog gasa, gde gasne turbine sluz̆e za pogon kompresora koji podiz̆u
pritisak gasa koji se trasportuje.