FAKULTET ZA BIOFARMING

Bačka Topola

TEMA: PROIZVODNJA I
KARAKTERISTIKE JAROG JEČMA U
RAŠKOM OKRUGU

Diplomski rad

Mentor: Student:

Dr Zorka Jugović

Kraljevo 2010.
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Zahvalnica

Zahvaljujem se svom mentoru I predmetnom nastavniku na nesebično izdvojenom vremenu,

trudu i razumevanju koji mi je pružila tokom izrade diplomskog rada.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

SADRŽAJ:

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Ključne reči

Ječam, prinos, sorte, plodored, tehnologija proizvodnje, karakteristike.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

UVOD

Ječam se smatra jednom od najstarijih žitarica u Evropi. Sejao se još u kameno doba ,
kultivirao u starom Egiptu, Mesopotamiji i u području sojenica. Sumerani su uz uobičajenu
primenu u kuhinji, ječam koristili kao meru i novac, a Vedski tekstovi spominju ječam i pirinač
kao dva besmrtna nebeska sina. U Vavilonu se od njega pravila kaša i pivo, a u Starom veku je
prženi ječam važna životna namirnica.

Značaj ječma proizilazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Ječam služi kao ljudska hrana na
severu i u planinskim reonima. Hleb od ječma je lošeg kvaliteta jer je sladunjavog ukusa, lošeg
mirisa, brzo se suši, ne narasta, puca, nema šupljike, teško je svarljiv i nadima stomak. Zato se
retko koristi za spravljanje hleba, ali se dosta troši u oljuštenom obliku kao kaša i geršla. Zdrava
je i jeftina zamena za kafu, a ječmeni slad je odlična zamena za šećeer.

Najveći značaj mu je u proizvodnji slada za pivo, viski, votku, itd. Pored toga, sladni sirup se
koristi u pekarstvu , poslastičarstvu, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji, u proizvodnji sladnog
mleka, alkohola, sirćetne kiseline, kvasca.

Od oljuštenog zrna ječma proizvodi se griz, ječmene pahuljice i surogat kafe ( divka). Za
ishranu stoke koristi se još kao koncentrovana ili kabasta stočna hrana ( zelena biljka), u silaži i
kao suvi ili vlažni pivarski trop. Gaji se u vrlo različitim ekološkim uslovima zahvaljujući
postojanju jarih i ozimih sorata.

Medju pravim žitima, po površini nalazi se na drugom mestu iza pšenice. Najveće površine
pod ječmom su u bivšem SSSR-u, zatim u Evropi. Na trećem mestu je Azija, zatim Severna i
Srednja Amerika, Afrika, Okeanija i Južna Amerika.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Republike bivše Jugoslavije zauzimaju skromno mesto, kako u površinama , tako i u

proizvodnji imaju prirodne i druge uslove za znatnije povećanje prosečne i ukupne proizvodnje
ječma. Prosečan prinos kod nas je 2775 t/ha., a svetski prosek je znatno veći.

Prema Vavilonu , postoje dva glavna i jedan sporedni genetski centar porekla ječma: a)
Istočnoazijski centar- obuhvata Tibet, Kinu i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo višeredni ječam
( sa i bez osja- farcatum, plavičaste, gole , jare ozime i fakultativne forme); b) abisinski centar-
obuhvata planinske oblasti Etiopije i Eritreje. Iz ovog centra potiču sve forme i varijante jarog
ječma; i c) prednjeazijski centar- to je sporedni centar, a obuhvata Siriju, Palestinu, Srednju
Anadoliju. Ovde je najrasprostranjeniji dvoredni divlji ječam Hordeum spontanum, ali ima i
višerednog ječma.

Na našem području , ječam se uzgajao pre dolaska Slavena, a najverovatnije da su ga oni

gajili pre dolaska na ove prostore. To svedoče nazivi ove biljke na svim slavenskim jezicima.

Kao praroditelj dvoredog ječma smatra se Hordeum spontanum, a višerednog ječma Hordeum
agriochriton, pa se pretpostavlja da je od njega nastao višeredni gajeni ječam sa plevičastim
zrnom. Goli i prelazni ječmovi nastali su mutacijom i javljaju se kasnije.

Ječam medju svim žitima ima najveći areal rasprostranjenosti, zbog velikog polimorfizma.
Pod uticajem različitih uslova gajenja, formirana su tri različita ekološka tipa ječma i to : severni,
srednjeevropski i južni. Oni se razlikuju kako po načinu upotrebe tako i biološki. On se gaji
izmedju 70-67 (stepeni) severne geografske širine ( Evropa) i 10-58 ( stepeni) južne geografske
širine ( Afrika , Australija). U vertikalnom smeru , ječam se gaji na vrlo visokim terenima
( Himalaji 4800 m nadmorske visine ).

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

CILJ RADA

Cilj i zadatak istraživanja su ispitivanja osnovnih fizičkih osobina semena ječma, koje definišu
osnovne parametre semena neophodne za manipulaciju sa semenom od momenta žetve do setve,
odnosno osobine o kojim se vodi računa u toku žetve, primarne i finalne dorade kao i u toku
setve. Ispitivanjem se daje akcenat na silu i deformaciju loma zrna ječma. Materijal koji je
korišćen za ispitivanje su: dvoredi pivski Novosadski 525 i višeredni stočni Nonius. Predmet
ovog istraživanja su sledeće fizičke osobine: oblik i dimenzije, sferičnost, zapremina, površina
pojedinačnog zrna, vlažnost, nasipna gustina i sopstvena gustina, masa 1000 semena i zavisnost
pritisne čvrstoće od sile. Vrednost dimenzije A kao najduže dimenzije semena za ove dve sorte
kreće se oko vrednosti 7,4 mm.Vrednost dimenzija B i C kao kratkih osa elipse kreće se oko
vrednosti 2,7 mm odnosno 1,9 mm, sa jako malim vrednostima standardne devijacije od 0,03 do
0,1. Otpornost na lom kao bitna osobina semena, kod ječma je ispitana pri vlažnosti 11,8%, 8,7%
i 7,9%. za Novosadski 525 i pri 8,1% odnosno pri 8,6% i 13,1% za sortu Nonius. Upoređenjima
funkcionalne zavisnosti sile loma i veličine deformacije od vlažnosti zrna uočavaju se razlike za
dve ispitane sorte, što se može pripisati morfološkim razlikama.

LEKOVITO DELOVANJE

U 100 g ječma nalazi se 354 kalorije. Obiluje nezasićenim masnim kiselinama( koje smanjuju
nivo holesterola u krvi. Sadrži dosta vitamina A , vitamina D , vitamin E, veće količine vitamina
B12 ( koji je inače u biljkama ), pantotenske kiseline , a od minerala sadrži kalijum, magnezijum,
cink, gvoždje, fosfor, kobalt, fluor i jod. Lako je svarljiv i sadrži mnogo topivih vlakana, koja
pomažu u zaštiti od raka debelog creva. Ječmena sluz od kuvanja kaše dobra je kao dijeta za
bolesti gral i želuca, ili kao topli oblog za sazrevanje čireva i oteklina.

BOTANIČKA KLASIFIKACIJA

Ječam spada u carstvo Plantae, divizija Magnoliophyta, razred Liliopsida, red Poales,
porodicu Poaceae, podporodicu Poideae, rod Hordeum, vrsta H. Vulgare, ( dvojno ime –
Hordeum vulgare). Sve gajene forme ječma, pripadaju jednoj vrsti, koja se prema broju
razvijenih klasića na svakom useku vretena klasa deli na tri podvrste:

1. Podvrsta višerednih ječmova- Hordeum sativum spp. Vulgare ( s tri razvijena klasića).

2. Podvrsta dvorednih ječmova- Hordeum sativum ssp. Distichum ( s jednim razvijenim

klasićem). Najčešće služi za proizvodnju piva.

3. Podvrsta prelaznih ječmova- Hordeum sativum ssp. Intermedium (sa jedan do tri
razvijena klasića). Nemaju ekonomski značaj.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

4. Labilni ječam ( Hordeum vulgare convar. labile )

5. Nepotpuni ječam( Hordeum vulgare convar. deficiens)

Prema tome svi sada gajeni ječmovi pripadaju višerednim i dvorednim , koji se medjusobno
lako razlikuju pošto imaju različiti broj klasića na kolencima vretena klasa. Dvoredni ječmovi
imaju simetričan raspored zrna u klasu, a višeredni simetričan i asimetričan u odnosu 40: 60%.

Karakteristični su goli ječmovi (nudum), koji se gaje u srednjoj Aziji i služe za ljudsku
ishranu ( geršla). U sve tri podvrste susreće se tzv farcatum oblik ječma, koji umesto osja ima
lopatičaste izraštaje, obično tri, i zato nose naziv trifurcatum. Ovi oblici daju male prinose pa
nisu interesantni za proizvodnju. Susreću se ječmovi crne boje ( nigrum ) koji su u nekim
rejonima jako rasprostranjeni. Najrasprostranjeniji su žuti ječmovi i imaju više varijeteta.

Višeredni ječmovi ( Hordeum sativum ssp. Vulgare ili polystichum) dele se na pravilne
šestoredce (hexastichum aequale) koji se dalje dele na veći broj varijeteta u zavisnosti od boje
zrna, plevičavosti, modifikaciji osja- pallidium ( bledožuti), nigrium( crni), coerulescens
( plevičasti), nudum ( goli ), i trifurcatum ( trorogi ječam).

Nepravilni šestoredci su pogrešno nazvani četvororedcima premda imaju šest redova ali im je
raspored drugačiji pa daju krivi utisak četvororedca.

Dvoredni ječmovi ( Hordeum sativum ssp. distichum culta Vav i divlji Hordeum spontaneum
Vav.) dele se na podgrupe nutans ili nutanija ili deficientia. Oni se razlikuju po stepenu redukcije
neplodnih neplodnih klasića, kod nutantia u klasićima su razvijene pleve, plevičice, a ponekad
prašnici, a kod deficijenta razvijene su samo pleve. U proizvodnji su isključivo zastupljeni
ječmovi iz grupe nutantia, i to tipovi nutans, erectum (većoj meri) i zeochriton ( u manjoj meri).
Nutans ima rastresite i povijene klasove.

Ima nekoliko tipova od kojih su najvažniji tip „a“ ili hana ai tip „ c“ ili ševalije. Medjusobno
se razlikuju prema gradji bazalne četkice, odnosno ostatku drugog neplodnog cveta u
jednocvetnom klasiću. Kod hane bazalna četkica je obrasla dugim jednoćelijskim dlačicama, a
kod ševalije dlačice su višećelijske, kratke i razgranate. Tip hana je otpornija na nepovoljne
agroekološke uslove za razliku od tipa ševalije.

Erectum tip ima zbijeni klas, koji se širi u osnovi nego na vrhu. U osnovi zrno ima žljeb i
karakterističnu izbočinu. Ima jače stablo i slabije poleže , ali je osetljiv na nedostatak vlage, pa
se gaji u rejonima sa dovoljno vlage.

Zeocrithon tip se zuove još lepezan ili paunovac, a odlikuje se uspravnim klasom na kome je
osje lepezasto rašireno. Stablo mu je kratko.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

OSOBINE PIVARSKOG JEČMA

Ječam je osnovna sirovina za proivodnju piva pri čemu se koristi slad. On pivu daje prirodan
ukus i miris. Pivarski ječam, treba da ispuni izvesne fizičke, hemijske i biološke osobine:

- Fizičke osobine- da ima što veću masu 1000 zrna koje ne sme biti manje od 40g., da
su zrna na preseku brašnava, da su zrna pravilnog ovalno – elipsoidnog oblika i po
krupnoći ujednačena sa uskom brazdicom, da ima što manje plevica, da su zrna
slamasto žuta, da imaju veću hektolitarsku masu najmanje 65 kg, ne smeju biti
plesniva ili užegla.

- Biohemijske osobine- da sadrže što manje vode ( ne više od 13%), da belančevina

ima manje od 8% i ne više od 12% , sadržaj skroba ne sme biti manji od 60%.

- Biološke osobine – da je pivarski ječam sortno čist, da zrna imaju što veću klijavost
i energiju klijanja. Nakkon 3-4 dana , treba da isklija najmanje 90% zrna.

MORFOLOŠKE OSOBINE JEČMA

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Koren ječma je najslabije razvijen od svih strnih žita. Zrno ječma klija sa 4-8 primarnih
korenčića, zavisno od uslova pod kojima je formirano zrno. Krupnije zrno daje veći broj
korenčića. Stablo je u odnosu na druga prava žita manje otporno na poleganje ( osim patuljastih
sorti). Boja stabla u toku vegetacije je zelena , ili sa ljubičastom nijansom zbog antocijana. U
punoj zrelosti, stablo je slamnato-žuto, a kod nekih sorata antosijan prelazi u ružičastu nijansu.

Listovi su posle nicanja široki , sivkast, sivkastozelene ili popeljaste boje ( zbog prisustva
voštane prevlake). Višeredni ječmovi imaju šire a dvoredni uže listove. U rukavcu, ligula
( jezičak) je kratka ili srednje duga, a auricule ( roščići) su najrazvijeniji u odnosu na ostala strna
žita, i imaju oblik polumeseca i ukrštaju se.

Cvat- na kolencima klasnog vretena nalaze se tri jednostavna klaska. Kod višerednog ječma
sva tri klasa su razvijena i plodna, dok su kod dvorednog dva krajnja klasića redukovana, samo je
srednji razvijen i plodan.

U osnovi svega nalaze se tri pleve glumae).

Pleve- u odnosu na ovas i pšenicu, pleve su slabo razvijene , srednje dužine kraće od plevica i
veoma uske, koje na vrhu prelaze u vrlo dugo nazubljeno ili glatko. Kod bočnih neplodnih
klasaka, osje ne postoji. Spoljna plevica je šira od unutrašnje koju obuhvata. Unutrašnja plevica
ima dva nerva i dva slabo naglašena zubca na vrhu, a u svojoj osnovi nosi- u brazdici nosi
rudimentirane ostatke, dugog, neplodnog cveta, tzv bazalne četkice.

Ona je pokrivena gustim ili retkim , dužim ili kraćim dlačicama i služi kao jedna od važnih
osobina za raspoznavanje zrna dvorednih od višerednih ječmova, kao i za raspoznavanje sorata.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Plevičice ( lodikule) su mesnate , samo u donjoj polovini, a kožaste u gornjoj.

Gradja generativnih organa- Gradja i sastav generativnih organa je isti kao kod drugih žita.
Plodnik na vrhu nosi maljav tučak sa dva , u osnovi razdvojena, perasta žiga.

Zrno – Zrno ( plod) je široko zaobljeno s ledjne strane. Ima brazdicu, ali nema bradicu.
Oblik zrna je romboidan, izdužen ili eliptičan. Zrno dvorednog ječma je simetrično i ujednačeno,
a kod višerednog zrna iz srednjih klasića su simetrična i krupnija od zrna od bočnih klasića, koja
su sitnija asimetrična i pri osnovi nagnuta. Anatomska gradja zrna je slična kod svih strnih žita.

BIOLOŠKE OSOBINE JEČMA

Navedeno je u predhodnom tekstu da postoje tri ekološka tipa ječma, severni, srednji i južni.
Svaki od njih se odlikuje svojim biološkim osobinama u zahtevima prema klimatskim faktorima
i uslovima gajenja. Popstoje ozime i jare forme.

Ozimost kod ječma nije tako jako izražena kao kod pšenice i raži, mada postoje sorte ozimog
ječma koja se po ozimosti može izjednačiti sa pšenicom. I kod ječma postoje tipične jare,
prelazne i ozime forme, premda apsolutno ozimih formi nema. Najduži stadijum jarovizacije
iznosi 34-45 dana.

Ječam ima brži porast od pšenice , širi list i veću lisnu površinu ali je korenov sistem slabije
razvijen. Bolje se bokori od pšenice. Etape organogeneze su slične kao kod pšenice.
Samooplodna je biljka, a oprašivanje se vrši u zatvorenom cvetu. Osipanja nema, sem kod
prelaznih useva ili ako je klasno vreteno lomljivo, tada dolazi do gubitka.

SEVERNI TIP JEČMA

Severni tip ječma i jare forme odlikuje se kratkom vegetacijom 60-70-110 dana. Nemaju
velike zahteve prema toploti, ali u fazi cvetanja stradaju na – 1,5 C. Sadrže manje proteina, a
više skroba zato se prvenstveno upotrebljavaju za proizvodnju piva i ljudsku ishranu, a delom i
za ishranu stoke. Ovaj tip ječma ima velike zahteve prema vlazi, ne podnosi sušu i visoke
temperature.

SREDNJI ILI SREDNJE EVROPSKI TIP JEČMA

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Srednji ili srednjeevropski tip ječma obuhvata većinu kvalitetnih sorti pivarskog ječma
selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za ovaj tip ječma najpogodnija je umereno topla
klima, bez naglih kolebanja i sa ravnomernim padavinama. Najbolji rejoni za proizvodnju
pivarskog ječma su oni u kojima je vegetaciona sezona kratka sa kišovitim letima. To su
planinska područja u nas.

JUŽNI TIP JEČMA

Južni top ječma se odlikuje po tome što može da izdrži niske temperature i sušu bolje od
srednjeevropskog. Ovaj tip je manje osetljiv na visoke temperature, a sušu i „ toplotni udar“.

USLOVI USPEVANJA

ZAHTEVI PREMA TOPLOTI

Ozimi i jari ječam klijaju na temperaturi od 1 do 2 C. Optimalna temperatura za ovaj proces

iznosi 15-22C, a maksimalna 28-30C. Mlade biljke ozimog ječma bez štetnih posledica mogu
izdržati mrazeve od -4 do -5 C ( izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle dobrog kaljenja izdrže
kraće mrazeve od – 10 do -12C. Mlade biljke jarog ječma podnose kratkotrajne mrazeve od -4 do
-5 C, a kadkad od -8C. U periodu od nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka
vegetacije do klasanja kod ozimog, najpovoljnija temperatura vazduha je 20-22 C, a pri
sazrevanju 23-24 C. Za ječam su opoasne niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna.
Prašnici i plodnici stradaju na 1-2 C. Nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je
niža od 10C. U periodu nalivanja zrna , pri temperaturi od 38-40C, ječam trpi manju štetu od
pšenice i raši što znači da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisline zriobe.

ZAHTEVI PREMA VODI

Zahtevi prema vodi su u odnosu na sve ostale strne žitarice najmanji, odnosno on je
najotporniji na sušu. Ekonomično troši vodu jer ima mali transpiracioni koeficijenat ( 300-350
kod jarog i oko 450 kod ozimog ječma). Zbog toga u aridnijim područjima daje prema vlazi u
prvim fazama razvoja korenovog sistema. Ječam zahteva najmanje vlage za klijanje od pravih
žita ( 48 – 50 % od težine zrna). Najosetljiviji na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma,
što dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. On takodje troši dosta vokde u fazi bokorenja, a
naaročito izmedju početka vlatanja i klasanja. Kritičan period za vodu je u fazi nalivanja zrna.
Jari ječam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi šest listova.

ZAHTEVI PREMA ZEMLJIŠTU

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Ječam ne podnosi kisela zemljišta , a takodje se slabo razvija na peskovitim zemljištima.

Pošto ima slabije razvijen korenov sistem , trebaju mu plodnija zemljišta, naročito za južni tip
ječma.

AGROTEHNIKA JEČMA

PREDUSEVI

Predusevi za ječam su isti kao kod pšenice. Dobri predusevi su rane okopavine, po
mogućnosti da se izabere predusev koji ostavlja dovoljno vlage i da se procesu obrade zemljišta
sačuva vlaga zemljišta radi izjednačenijeg klijanja i nicanja. Ukoliko je temperatura visoka i ima
dužeg perioda suše , samim tim i ubrzane i skraćene vegetacije, sigurno će se pojaviti i veliki
deficit vlage u zemljištu. Zbog svega toga najbolje je žetvene ostatke soje, suncokreta, kukuruza
i dr, ukloniti sa parcele ( nikako spaljivati) i upotrebiti kao stočnu hranu ( soja, kukuruzovina).
Naime, žetveni ostaci će dodatno vezivati vodu u zemljištu i konkurisati biljkama. Ako se ne
mogu ukloniti žetvene ostatke treba dobro usitniti.

OSNOVNA OBRADA

Ukoliko nema ozbiljnijih padavina treba računati na tanjiranje 2-3 puta, posebno iz
suncokreta, soje i šećerne repe. Strnim žitima to neće smetati za razvoj korenovog sistema ili za
mineralnu ishranu.

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Oranje na 20-25 cm treba predvideti zbog žetvenih ostataka preduseva. Dubina osnovne
obrade praktično zavisi od količine žetvenih ostataka i stanja zakorovljenosti zemljišta.

Odmah posle osnovne obrade treba zatvoriti oranje , poravnati zemljište da se ne gubi vlaga i
čekati optimalne rokove setve. Pred setvu, ukoliko je potrebno (korovi, zbijeno zemljište i sl)
parcelu ponovo preći setvospremačima.

Prilikom oranja mogu nastati „vazdušni džepovi“ koji biljkama veoma smetaju. Njih treba
eliminisati tokom predsetvene pripreme paker- valjcima.

Najveće greške proizvodjači prave kada ostave sveže poorano ( ili potanjirano) zemljište na
septembarskom suncu. Zemljišni agregati se osuše i nemoguće ih je razbiti ( osim frezom).

U slučaju prevelike vlage zemljište izmedju oranja , koje u tom slučaju ima prednost nad
taniranjem , parcelu treba ostaviti 1-2 dana da se prosuši, a potom izvršiti predsetvenu pripremu.
Posebnu pažnju treba posvetiti težim tipovima zemljištima.

DJUBRENJE

Djubrenje za ječam je specifično, zavisno od njegovih ekoloških tipova. Zbog slabije

razvijenog korenovog sistema, treba računati na unošenje većih količina hranjivih materija u
zemljište. U pogledu značaja pojedinih hraniva, isti je kao kod pšenice, s tim da se posebno mora
voditi računa o količinama azota zbog manje otpornosti ječma prema poleganju. Ječam najviše
usvaja azot, zatim kalijum i najzad fosfor. Usvajanje azota i kalijuma traje do kraja vegetacije, ali
ipak najviše odmah u proleće pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivnog porasta. U periodu
od nicanja do kraja bokorenja ječam usvoji polovinu fosfora i ¾ klijuma, a tek u toj fazi počinje
intenzivno usvajanje azota. Zbog toga , on ima najveće potrebe prema azotu u fazama bokorenja
i vlatanja.

Kod pivarskog ječma daje se više fosfora i kalijuma, pošto azot u većim količinama utiče na
povećani sadržaj prpeteina, do fosfor i kalijum utiče na povećani sadržaj skroba i brašnatog zrna.

Ukoliko je zemljište siromašno azotom, veće količine azotnih djubriva povećavaju prinos bez
štetnog povećanja proteina u zrnu.

Za pivarski ječam iza djubrenih okopavina prosečna količina hranjiva treba da iznosi 40-80
kg/ha N, 60-100kg/ha P205 i 40-80 kg/ha K20.

Način unošenja mineralnih djubriva je isti kao kod pšenice samo što prihrana azotom treba
biti nešto ranija nego kod pšenice. U aridnijim područjima za jaari ječam treba celokupnu
količinu NPK hranjiva dati predsetveno.

SETVA

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Izbor sorte , priprema semena, semenski kvalitet je sličan kao kod pšenice.

Vreme setve treba podesiti tako da se ječam što bolje ukoreni i izbokori pre zime, ali da ne
bude suviše bujan jer utiče na slabije prezimljavanje. Optimalno vreme setve ozimog ječma je
ono koje omogućava da se od setve do prosečnog datuma prekida jesenske vegetacije nakupi
temperatura oko 580 C. To je negde u proseku od 20 septembra do 10 oktobra. Posle setve
obavezno treba izvršiti valjanje u roku od 2-3 dana, bez obzira da li u zemljištu ima dovoljno
vlage za nicanje ili ne. Dubina setve treba da se kreće od 3-5 cm ( 80% semena treba da se nalazi
na dubini od oko 4 cm. Brzina sejalice treba da bude 6-8 km/čas. Sejalica treba da bude
podešena, ispravna naročito ulagači semena, markeri i poništivači tragova traktora.

Za setvu jarog ječma važi pravilo sejati što ranije, to bolje, a to znači čim se rano u proleće
može ući u njivu ( kraj februara ili početak marta) u ravničarskom području dok u planinskim
rejonima setva treba da se obaavi tokom marta do početka aprila.

Način setve i količina semena razlikuje se kod jarog pivarskog i ozimog stočnog ječma. Kod
pivarskog ječma je bitno da se otklone uslovi za bokorenje, pa se zbog toga seje na manji razmak
red od reda ( 10-12cm) sa većom količinom semena ( oko 450-500 klijavih zrna /m2).

Ozimi višeredni stočni ječam seje se takodje na razmak red od reda 10-12cm, ali sa količinom
semena od 500-600 klijavih zrna / m2 što obezbedjuje oko 400 prezimelih biljaka / m2, odnosno
pri dobrom bokorenju od 600 do 900 klasova/m2.

NEGA USEVA

Blagovremeno suzbijanje po obodu parcele sprečiće razvoj lisnih vašiju. Takodje treba obratiti
pažnju na pojavu sitnih glodara.

Suzbijanje korova u jesen je moguće, ali uz preporuku stručnjaka.

ŽETVA

Ječam se žanje na kraju voštane zrelosti , odnosno na početku pune zrelosti ( jednofazno
kombajnom). Ukoliko je vlažnost zrna veća od 14 % , mora se vršiti dosušivanje na 40C.

Specifičnosti kod žetve ječma u odnosu na druga strna žita su u njegovim osobinama klasa i
zrna, lomljivosti stabla i zahtevima čistoćom, smanjenjem loma i oštećenja ubranog zrna.

Zbog toga se nameće potreba za poznavanje sortnih karakteristika, konkretnih uslova žetve
kojima se maksimalno podredjuje podešavanje režima rada kombajna. Gubici mogu nastati u

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

obliku slobodnog zrna i neovršenih klasova na hederu i vršalici kombajna. Na gubitke na hederu
najveći uticaj ima vitlo kombajna, od čijeg režima rada zavisi i karakter i intenzitet gubitaka.

Ako je usev redak ne obezbedjuje se kontinualni protok mase, već isti posle odsecanja pada
na zemlju ispred kose. Promena kinematskog odnosa periferne brzine vitla i radne brzine
kombajna, kao i uskladjivanja rada vršalice mora da obezbedi kvalitetno izvršenje i čišćenje sa
tolerantnim ukupnim gubicima neovršenih klasova( u granicama do 0,5%), lomom i oštećenjem
zrna do maksimalno 3% , od čega lom zrna do maksimalno 1% i makrooštećenja do 2%.

Intenzitet izvršavanja srazmeran je broju obrtaja bubnja i smanjenom zazoru izmedju bubnja i
podbubnja, dok je lom i oštećenje zrna obrnuto srazmeran, što zavisi od stanja vlažnosti zrna i
sortnih osobina. Dakle, fizičko-mehaničke osobine sorte imaju uticaj na gubitke na hederu,
uzrokovane radom vitla. Gubici se kreću u granicama 0,5-6%.

Kod žetve potpuno zrelog ječma (13-14% vlage ) promena zazora izmedju bubnja i
bodbubnja utiče na variranje gubitaka od 0,15-1.25%.Promena rada vršidbe komore u većoj meri
utiče na pojavu gubitaka slobodnog zrna preko organa separacije, a manje u obliku neovršenih
klasova.

Nameće se konstatacija da kod žetve pivskog ječma režim rada kombajna treba prilagoditi,
stepenu zrelosti, uslovima žetve i svakodnevno po nekoliko puta kontrolisati kvalitet rada
kombajna.

KLIMATSKI USLOVI

O klimatskim prilikama u srednjem delu zapadnomoravske udoline može se dobiti najvrenija

slika na osnovu podataka sakupljenih u toku nekoliko decenija u metereološkoj stanici Kraljeva,
koja leži na oko 200m nadmorske visine, 43° 43' severno od ekvatora i 20° 41' istočno od
Griniča.
Godišnjim dobima u Kraljevu menjaju se temperature vazduha, količine i oblici atmosferskog
taloga, oblačnost i pravci vetrova i druge metereološke pojave.
Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi oko 11°C. Srednje mesečne temperature su više leti
i dostižu najveću vrednost u julu (oko 22°C), a niže su tokom zime, najniže u januaru (oko 0°C).
Razlika između najviših i najnižih srednjih temperatura vazduha prema tome dostiže oko 22°C.
Vrednosti srednjih mesečnih temperatura opadaju od leta ka zimi i rastu od zime ka letu. Pa ipak,
stvarne temperature vazduha mogu da budu znatno veće ili manje od tih srednjih mesečnih
temperatura. Tako na primer najviša zabeležena temperatura vazduha u Kraljevu dostizala je
44,3°C, a najniža je bila -25,4°C. Razlika između tih krajnje visokih i niskih temperatura dostiže

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

oko 70°C.
Mada je nesumnjivo da su zimske temperature vazduha po pravilu najniže, a da one dostižu
najveću vrednost u toku leta, od interesa je da se istakne da su tokovi tih kretanja različiti iz
godine u godinu po svom iznosu. Tako osim pomenutih izrazito hladnih dana sa niskim
temperaturama, mogu da se jave i blagi zimski dani kad se temperatura vazduha popne do oko 19
ili 20°C iznad nule. Tokom leta, osim najizrazitijih toplih dana, kad se temperatura vazduha
popne i do 40 pa i 44°C, mogu da se jave i relativno prohladni dani kada temperatura vazduha
opadne najviše do oko +5°C. To su naravno najizrazitija odstupanja ka najnižim i najvišim
temperaturama i ona se javljaju ređe, u toku niza godina.
Najčešći vetar u toku godine je zapadni (70%). Sa njim se udružuju i dosta česti vetrovi sa
severozapada (60%) i jugozapada (60%). Ređi je istočni vetar (50%). Vetrovi iz ostalih pravaca
su znatno ređi, kao severni (18%) i južni (9%), dok su ostali još neizrazitiji (1-2%).
Srednja godišnja oblačnost dostiže u Kraljevu oko 5,5, tj. nešto više od polovine neba je
prekriveno oblacima. Oblačnost se povećava leti do 7,7 tj. do oko tri četvrtine neba, a smanjuje
zimi do oko 3,6 tj. do oko jedne trećine neba. Naravno, to su prosečne vrednosti oko kojih se
kreće stvarna oblačnost, koja inače može biti i znatno viša ili znatno niža od označene, kao u
pojedinim godinama, tako i pojedinih dana, kada nebo može biti i u toku leta i u toku zime i
potpuno pokriveno oblacima ili sasvim vedro.
Srednje godišnje količine padavina (kiše, snega i dr.) dostižu oko 734mm vodenog taloga.
Naravno, u Kraljevu ima i vlažnijih godina, kada se količina padavina poveća do oko 1m ili
sušnih godina, kada količina atmosferskih taloga opadne do oko 0,5m.
Srednje mesečne količine taloga su prosečno uzevši najveće u junu (oko 87mm), a najmanje u
februaru (oko 39mm) i novembru (46mm). Količine padavina se smanjuju prosečno uzevši
najizrazitije krajem jeseni i krajem zime, a povećavaju manje tokom zime a najizrazitije
početkom leta. Mesečne količine taloga mogu biti istina znatno više (max 300 mm) ili niže od
iznetih vrednosti (min svega 6mm).
Najveća količina padavina može da dostigne u toku jednog dana oko 100mm, ali su takve
količine retkost s obzirom da na padavine veće od 10mm otpada godišnje prosečno uzevši oko
21 dan, iznad 5mm oko 47 dana, iznad 1mm oko 100 dana a iznad 0.1mm svega oko 125 dana.
Najviše dana otpada na kišu (prosečno oko 104 dana), sneg se javlja oko 26 dana, grad oko 1,5
dana a slana oko 34 dana. Snežni pokrov prosečno traje oko 35 dana. Grmljavina se u kraljevu

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

javlja oko 18 dana.

Sneg počinje najranije 31. oktobra, najpoznije 30. decembra, srednje uzevši oko 2. decembra.
Sneg prestaje najranije 6. februara, najpoznije 25. aprila, prosečno oko 27. marta. Dakle, snežne
padavine i snežni pokrov mogu da se jave između kraja oktobra i kraja aprila, ali se prvi sneg
javlja krajem decembra a poslednji već početkom februara.
O klimatskim prilikama u planinskom području severno i južno od Kraljeva nema konkretnih
podataka. Svakako, tu su klimatske prilike drugačije. Zime su hladnije, duže traju, duže traje i
sneg, ranije počinje i poznije prestaje. Leta su svežija, prohladnija. Atmosferskih taloga je nešto
više no u kotlini. Pošto su planine južno od Kraljeva više, razumljivo je da su tu i planinske
odlike klime izrazitije.

NAJPOZNATIJE SORTE JEČMA

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

NONINUS

- Ozimi šestoredni ječam, srednje je rana sorta. Dobre je otpornosti na niske

temperature. Takodje ima odličnu otpornost na poleganje i bolesti.

- Sadržaj proteina kreće se i preko 13%. Masa hiljadu zrna je oko 47 g . Hektolitarska
masa 76-78 kg.

- Ova sorta je namenjena isključivo za ishranu stoke i preporučuje se za gajenje na

svim tipovima zemljišta.

NOVOSADSKI 737

- Ovo je ozim šestoredni stočni ječam. Dobre je otpornosti na bolesti( lisnu rdju i na
crnu pegavost). Rana je sorta koja dobro podnosi niske temperature.

- Srednje je otpornosti na poleganje

- Masa hiljadu zrna je oko 47g, a hektolitarska masa 70-73kg. Sadržaj proteina je oko
12,5%.

- Novosadski 737 je namenjen za proizvodnju na zemljištima umerene plodnosti.

PEK

- Ovo je veoma rana sorta dvoredog pivskog ječma. Odlične je otpornosti na

poleganje . Tolerantna prema važnijim bolestima.

- Masa hiljadu zrna je oko 46 g. Hektolitarska masa 72-74 kg. Sadržaj proteina kreće
se do 12,5%

- Sadržaj finog ekstrata u sladu 79-81%

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

- Adaptabilan je sorta koja dobar prinos i kvalitet postiže različitim uslovima

proizvodnje.

NOVOSADSKI 525

- Ozimi dvoredi pivski ječam . Srednje je rana sorta. Odlične je otpornosti na

prežetveno proklijavanje.

- Ima visok potencijal za prinos, visok intenzitet nalivanja zrna. Masa hiljadu zrna je
oko 42 g. Hektolitarska masa oko 74 kg. Sadržaj proteina 10-11,5%, sadržaj finog
ekstrata oko 80 %.

- Dobar kvalitet ostvaruje uz primenu tehnologije za proizvodnju pivskog ječma.

Sorta priznata u Madjarskoj i Rumuniji.

ATLAS

- Ovo je sorta ozimog šestorednog stočnog ječma. Rana je sorta, dobre otpornosti na
niske temperature, odlične otpornosti na poleganje.

- Dobre je otpornosti na pepelnicu, na mrežastu pegavost.

- Masa hiljadu zrna je 40 g. Hektolitarska masa 73 kg. Sadržaj proteina oko 12%.

- Podnosi plodna zemljišta, na kojima ostvaruje visoke prinose i dobar kvalitet zrna za
ishranu stoke.

VIKTOR

- Jari pivski ječam. Srednje je kasna sorta, odlične otpornosti na poleganje. Tolerantan
je na nedostatak vlage , i odlične otpornosti na bolesti.

- Udeo zrna I klase oko 94 %. Masa 1000 zrna je oko 51 g, hektolitarska masa oko
77kg.

- Sadržaj proteina kreće se od 10-11%. Sadržaj finog ekstrata 80-81%.

- Viktor se preporučuje za gajenje u svim područjima i predstavlja odličnu sirovinu za

proizvodnju slada.

NOVOSADSKI 565

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

- Ozimi pivski ječam. Srednje je rana sorta, odlične otpornosti na poleganje. Visoke je
tolerantnosti na sušu.

- Masa hiljadu zrna iznosi oko 45 g. Udeo zrna I klase preko 95%, hektolitarska masa
je oko 77 kg.

- Sadržaj proteina je oko 11%, a sadržaj, a sadržaj finog ekstrakta u sladu 78-81%.

- Dobar kvalitet ostvaruje na zemljištima umerene plodnosti i nižeg sadržaja humusa.

Kada se gaji na bogatijim zemljištima i uz primenu veće količine azota povećava se
sadržaj proteina u zrnu.

SOMBORAC

- Ozimi šestoredni stočni ječam . Srednje je rana sorta. Dobre je otpornosti na niske
temperature. Srednje do dobre otpornosti na poleganje. Dobre je otpornosti na
pepelnicu i mrežastu pegavost.

- Masa hiljadu zrna je oko 45 g, a hektolitarska masa 73 kg. Sadržaj proteina kreće se
do 12,5%.

- Adaptabilna je sorta , visokog potencijala za prinos.

OZREN

- Rana sorta ozimog šestorednog stočnog ječma . Dobre je otpornosti na niske

temperature. Odlične otpornosti na pepelnicu i na crnu pegavost.

- Masa hiljadu zrna iznosi oko 40 g, a hektolitarska masa 74 kg. Sadržaj proteina
kreće se oko 12%.

- Ima visok potencijal za prinos koji realizuje na srednje plodnim zemljištima.

NOVOSADSKI 583

- Srednje rana sorta ozimog pivskog ječma. Dobre je otpornosti na poleganje. Takodje
dobre otpornosti na lisnu rdju i na mrežastu pegavost.

- Masa hiljadu zrna je oko 50g, hektolitarska masa 75 kg. Udeo u zrnu I prve klase je
oko 95%. Sadržaj proteina oko 11,5 %, a finog ekstrakta 78-80%.

- Ova sorta je namenjena za lošija zemljišta.

NOVOSADSKI 448

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

- Ovo je kasna sorta jarog pivskog ječma. Dobro podnosi nedostatak vlage, i odlične
je otpornosti na bolesti.

- Udeo zrna I klase je oko 94%, hektolitarske mase 78 kg, a masa 1000 zrna je oko
50g.

- Sadržaj proteina je oko 10% , a finog ekstrakta oko 83%.

- Zahteva ranu setvu. Preporučuje se za tipična područja i zemljišta za proizvodnju

jarog pivskog ječma. Odlikuje se odličnim tehnološkim kvalitetom.

OZIMI JEČAM REKORDER

Ova sorta je veoma stabilna u proizvodnji. Višeredan je srednje rani. Doseže

visinu 86-92 cm. Veoma je otporan na niske temperature i sušu. Zadovoljavajuće je
otpornosti na poleganje i bolesti.

Masa hiljadu zrna je 40-44g, a hektolitarska masa 60-63 kg. Sadržaj proteina je
11,2% - 11,8%, vlakana 4,7% - 6,5%. Sadržaj minerala se kreće od 2,7% - 3,2%,
masti 1,9% - 2,8%. NET lako iskoristivi ugljeni hidrati 68,8% - 77,3%.

Namenjen je stočarskoj proizvodnji. Optimalan rok setve od 01.10.- 31.10. Norma

setve klijavih zrna /m2 je od 500 – 550.

JARI JEČAM Bc ALARIK

Ovo je dvoredni ječam , rastresit sa dugim osjem. Srednje je rana sorta, visinu dostiže od 62
-66 cm. Na niske temperature je dobrootporna . zadovoljavajuće otporna na sušu. Otpornost na
poleganje je vrlo dobra, a na bolesti dobra

Masa hiljadu zrna kreće se od 40-42 g. Hektolitarska masa iznad 69-72kg.

Sadržaj proteina 10,8 – 11,6%, odnos zrna I klasa iznad 80%, sadržaj finog ekstrata 79-80%.

Upotebljava se u proizvodnji piva i slada.

Optimalni rok setve jp od 01.03.-20.03. Norma setve klijavih zrna /m2 kreće se od 400 do 450.

OZIMI JEČAM FAVORIT

23
 Proizvodnja I karakteristike jarog ječč ma u Rasč kom okrugu

Sorta „Favorit“ je višeredni ječam koji se odlikuje srednje kasnom vegetacijom. Visina mu se
kreće od 90-94cm. Veoma je otporan na niske temperature, a takođe i na sušu. Otpornost na
poleganje i na bolesti takođe je dobra.

Masa 1000 zrna kreće se od 43 do 45g. Hektolitarska masa je 62-65kg. Sadržaj proteina 12,5 –
13,0%, vlakna 4,5-6,6%, minerali 2,5-3,1%, masti 2,1-2,5%, HET lako iskorisljivi ugljeni hidrati
79,5-80,25.

Namenjen je za potrebe stočarstva. Optimalan rok setve 01.10.-20.10.Norma setve, klijavih

zrna /m2 kreće se od 500 do 550.

23