POLJOPRIVREDNO HEMIJSKA ŠKOLA

DR „DJORDJE RADIĆ“

MATURSKI RAD

Kraljevo, jun 2015.

 ISPITIVANJE U TEHNOLOŠKOJ PROIZVODNJI

ISPITIVANJE DEČIJEG SAPUNA

Tema: ODREĐIVANJE UKUPNIH ALKALIJA

ODREĐIVANJE SLOBODNIH ALKALIJA

PROFESOR: UČENIK:

Dimitrijević Miloranka Marija Đorović IV5

~2~
 SADRŽAJ

UVOD .............................................................................................................................. 4
SAPUNI ........................................................................................................................... 5
SAVREMENI POSTUPCI ................................................................................................ 7
ODREĐIVANJE SLOBODNIH ALKALIJA ....................................................................... 9
REZULTATI................................................................................................................... 11
LITERATURA: ............................................................................................................... 12

~3~
 UVOD

Kako voda sama nije dovoljna da se odstrane prljavšina i masnoća čovek je oduvek
tražio i koristio sve vrste sredtava za čišćenje. Voda nije dobar penušavi agens,to su
shvatili odavno naši preci,zbog visoke površinske napetosti, što joj omogućava da klizi
preko masne površine ili da se nalazi na masnoj površini ne prodirući u nju. Kad se vodi
doda penušavi agens ova zategnutost površine slabi i voda tada može da prodre radi
odstranjivanja masnoće [5].

Vavilonci su dodavali pepeo od drveta (kalijum karbonat) u vodu . Među drugim

primitivnim sredstvima za pranje nalazimo i neku vrstu ilovače koja lako apsorbuje
masne mrlje, sapunske jabuke (plod egzotične biljke čija kora sadrži saponin) i sok
sapunjače. Sapun u pravom smislu bio je po prvi put upotrebljen verovatno u dolini reke
Nila. Vekovima su životinjske masnoće i pepeo bili osnovni elementi sapuna.
Proizvodnja sapuna je do kraja 18. Veka spadala u domaću radinost [2]. Zatim je
1787.otkrivena mogućnost dobijanja ajkalne kaustične sode iz obične soli-što je
proizvođače oslobodilo brige za nabavku pepela od drveta.

Španci su od 700.uveli u proizvodnju sapuna biljna ulja poput maslinovog. Kasnije su se

pokazala pogodnim i druga biljna ulja: ulja kokosovog oraha,palmino ulje ,sezamovo i
sojino ulje,uvezeni iz Afrike,Azije,jugoistočne Kine. Počev od 1900.nastojalo se da se
ova ulja zamene životinjskom masnoćom,koje je bilo u izobilju.

~4~
 SAPUNI

Saponifikacijom estra sa NaOH dobija se natrijumova so karboksilne kiseline.

Saponifikacijom triglicerida (masti i ulja ) dobija se so masne kiseline dugog lanca.
Alkalne soli viših masnih kiselina su sapuni.

Danas je običan sapun smeša natrijumove soli viših masnih kiselina. Sastav i postupak
dobijanja sapuna se menja dodatkom alkohola sapun postaje proziran,uvođenjem
vazduha u sapun dobija se sapun koji pliva. Sapunima se dodaju razni mirisi ,boje i
sredstva za dezinfekciju. Kalijumovi sapuni su mekši od natrijumovih.

Ogled 19. Dobijanje natrijum-stearata

Oko 1g masti ili ulja zagrevati duže vreme na ključanom vodenom kupatilu s 1cm 3
koncentrovanog rastvora NaOH. Rastvo ohladiti i sipati u oko 10cm3 vode. Izdvojiće se
sapun u obliku pihtijastog taloga. Ako se sapun ne izdvoji, u rastvor dodati malo čvrste
kuhinjske soli koja pomaže izdvajanje sapuna (isoljavanje sapuna) .

Bez obzira na očekivanja da se sapuni rastvaraju u vodi,molekuli sapuna ne grade

prave rastvore u kojima slobodno plivaju molekuli ,odvojeni jedno od drugog. Umesto
toga, sapun stvara dispergovane čestice u obliku kugle ,tzv. micele ,od kojih svaka
može da sadrži stotine molekula sapuna.
Molekul sapuna ima nepolaran,dugačak ugljovodonični lanac od 12 do 18 ugljenikovih
atoma,koji se zadržava polarnim (jonskim) krajem (-COO-). Taj polarni kraj je rastvorljiv
u vodi,to jest, hidrofilan je (voli vodu).
Nepolarni kraj se ne rastvara u vodi,to jest on je hidrofoban (boji se vode).
Međutim,nepolarni kraj se rastvara u nepolarnim rastvaračima.Ovi nepolarni krajevi se
skupljaju u središtu micele,a polarni krajevi štrče izvan micele prema vodi u kojoj se
rastvaraju (vidi sliku dole).

Negativno naelektrisanje karboksilne grupe zauzimaju površinu micele,koja je obavljena

jonskom atmosferom.Odbijanje istoimenih naelektrisanja sprečava slepljivanje
(spajanje) micela.

~5~
Kako sapun pere? Najveći problem prilikom čišćenja predstavljaju masti i razna
maziva,koja čine i sadrže prljavštinu.Sama voda ne može da rastvori masti pošto su to
hidrofobna jedinjenja,to jest,uljanje kapi imaju težnju da se spoje čim dođu u dodir sa
vodom,tako da nastaju dva sloja,uljasti i vodeni. Međutim,u prisustvu sapuna,taj se
odnos menja. Nepolarni krajevi molekula sapuna rastvaraju se u kapljici ulja,dok polarni
krajevi sapuna ostaju u vodenom sloju koji ih okružuje. Međusobno odbijanje istoimenih
naelektrisanja ,sprečava kapljice ulja da se spoje i na taj način se stvara stabilna
emulzija ulja u vodi,koja može da se ukloni s površine koja se čisti (vidi sliku 27.)

Jedan nedostatak sapuna je što gradi nerastvorne kalcijumove i magnezijumove soli

kada se upotrebljava za pranje u tvrdoj vodi (prsten u kadi) .

~6~
 SAVREMENI POSTUPCI

Proizvodnja sapuna [A] oslanjaju se na nekadašnje principe. Dejstvom alkalnih

produkata na masnoće proizvodi se sapun i glicerin (saponifikacija) . Savremeni
materijali omogućuju da se za 15 minuta postigne ono zašta je nekad trebalo više dana.
[B] masnoće i ulja [2] se podvrgavaju hidrolizi pod pritiskom na visokoj temperaturu [1].
[C] Mešavini masnih kiselina dobijenoj radi proizvodnje sapuna [4] dodaje se potaša [3].
[D] sapun još sadrži glicerin [5] koji se eliminiše pranjem [E] u prljavoj vodi, a prljava
voda se zatim odvaja od sapuna prelaskom u centrifugu. Masne kiseline koje ostaju,
neutrališu se u potaši i u soli zatim ponovo razdvajaju u centrifugi. Rastopljeni sapun
sipa se tada u mešalicu gde se stavljaju razni neophodni dodaci: mirisi , omekšači ,
baktericidi, bojila. Zatim se sapun stvrdne i daje mu se konačan oblik.

~7~
 ODREĐIVANJE UKUPNIH ALKALIJA

Pod ukupnim alkalijama podrazumeva se zbir slobodnih i za masne kiseline vezanih

alkalija.

Reagensi:
1. 0,5mol standarnog HCL
2. 1mol standarnog HCL
3. 1mol standarnog NaOH
4. 1% rastvora metil-oranž

Pribor i posuđe:
1. Veće sahatno staklo
2. Erlenmajer od 300cm3 sa širokim grlom
3. Pipeta od 50cm3
4. Bireta od 50cm3
5. Stalak za biretu sa klemom za biretu

Postupak:

Na tehničkoj vagi izmeri se na sahatnom staklu oko 10g sapuna i zagrevanjem rastvori
u dobijenoj količini vode. Posle hlađenja sapunski rastvor se titriše 0,5mol standarnog
rastvora HCL uz metil-oranž kao indikator. Kako 1cm3 0,5mol kiseline odgovara 0,02g
NaOH to se % ukupnih alkalija izračunava prema obrascu.

0,04 x VxM
%NaOH= .100
m

Gde su:

V- utrošeni cm3 standarnog rastvora HCl iz titracije rastvora sapuna

M- molaritet rastvora HCL
m- odmerena količina sapuna za analizu

~8~
 ODREĐIVANJE SLOBODNIH ALKALIJA

Pod slobodnim podrazumevaju se one alkalije koje u sapunu nisu vezane za masne
kiseline i obračunavaju se kao NaOH ili KOH (za kalumove sapune).
Sapun za brijanje sme da sadži 0,017 slobodnih alkalija, poletno do 0,05% a sapun za
pranje do 0,15% .
Pre nego što se pristupa određivanju slobodnih alkalija treba kvalitativno ispitati
alkoholni rastvor sapuna . U tu svrhu napravi se u epruvetu 2% rastvor sapuna u
alkoholu i doda nekoliko kapi fenoftaleina. Ako sapun koji se ispituje sadrži slobodnih
alkalija rastvor će pocrveneti, u tom slučaju pristupa se kvantitativno određivanje.

Reagensi:
1. Neutralni 96% etanol: 100cm3 96% etanola neutrališe se 0,1M kiselinom u prisustvu
fenoftaleina.
2. 0,1M standarni rastvor HCL
3. 1% alkoholni rastvor fenoftaleina

Pribor i posuđe:
1. Veće sahatno staklo
2. Erenmajer od 250cm3
3. Menzura od 150cm3
4. Bireta od 50cm3
5. Stalak za biretu sa klemom za biretu
6. Vodeno kupatilo

Na tehničkoj vagi na sahatnom staklu izmeri se oko 10g sapuna i u erlenmajeru

od250cm3 rastvori se u 100cm3 neutralnog 96% etanola uz blago zagrevanje na
vodenom kupatilu. Rastvor se još topao titriše standarnog 0,1M rastvora HCl uz
prisustvo fenoftaleina. Procenat slobodnih alkalija se izračunava prema obrascu:
0,04 x VxM
%NaOH= .100
m

Gde su:
V-utrošeni cm3 0,5M alkoholnog rastvorta KOH
M- molaritet KOH
0,04-masa 1/1000 mol/NaOH
m- odmerena količina masnih kiselina

~9~
SAVREMENI POSTUPCI ZA IZRADU SAPUNA

Prva etapa u proizvodnji svih vrsta sapuna [4] ili saponifikaciji sastoji se u tretiranju ulja
ili masnoća alkalnom hidrolizom. Ovom reakcijom proizvode se alkalne soli
stearinske,palmolinske ili oleinske kiseline. Posle saponifikacije sapun sadrži oko 30%
vode,da bi se dobio toaletni sapun posebne gustine, ovaj odnos treba da bude 12% .
Zatim treba da se dodaju razni agensi za miris,boju,belenje ili zaštitni agensi a u
izvesnim slučajevima i baktericidni. Tečan sapun se zatim hladi i seče u komade. U
sapune, rastvarače,masnoće može se dodavati abrazivni prah.Pri proizvodnji sapuna u
ljuspama tečni sapun se sipa preko valjaka hladni vodom, koji daju sapunske trske
(debljina ovih traka se smanjuje uzastopnim prolaskom između više valjaka) koje se na
kraju procesa razbijaju u ljuspice. Sapuni u prahu sadrže silikate i fisfate koji se dodaju
tečnom sapunu pošto se dobijena masa pod pritiskom pregreje i rasprši po gornjem
delu jednog valjda. Kapljice se stvrdu i padaju na podlogu valjka stvaraju sitna
sapunska zrnca.

Nisu svi sapuni na bazi natrijumovih jedinjenja. Kalijumovi sapuni služe za proizvodnu
tečnog sapuna i paste za trljanje. Druge vrste sapuna koriste se u tekstilnoj
industriji,kao sredstvo za podmazivanje,za kozmetičke i farmaceuske proizvode,za
proizvodnju lekova i boja itd.

Sapun ima i neke loše strane: ne deluje dobro u kiseloj vodi. Zbog toga se u sapun za
domaćinstvo dodaju različite alkalne supstancije: karbonati,fosfati i silikati.
Još ozbiljniji nedostatak sapuna je u tome što krečna voda umanjuje njegovo dejstvo.
Sapun se spaja sa solima kalcijuma i magnezijuma,stvarajući dobro poznat kamenac
koji se taloži u kadama ili ostavlja finu beličastu skramu na staklu. S druge
strane,snabdevanje sirovinama koje se koriste u proizvodnji sapuna (ulja i masnoće)
izlioženo je nepredvidivim teškoćama. Zbog toga su se proizvođači krajem
1940.opredelili za jednu novu vrstu sintetičkog deterdzenta koji je omogućio da se
otklone ovi problemi.

~ 10 ~
 REZULTATI

1. Određivanje ukupnih alkalija

V= 46 cm3
M = 0,5 cm3
m = 10,00 cm3

0,04 x VxM
%NaOH= .100
m
0,04 x 46x0,5
%NaOH= .100
10,00

%NaOH= 0,092 · 100

%NaOH= 9,2

2. Određivanje slobodnih alkalija

Nema slobodnih alkalija

~ 11 ~
 LITERATURA:

- Ilustrovana enciklopedija, Mladinska knjiga knjiga, 1983

- Organska hemija, V.Pavlović, R. Matković

- Ispitivanje u tehnološkoj proizvodnji za vežbe za IV razred

- Hemijsko – tehničke škole, dr Olga Jovanović – Vitorović, dr Vladimir Rekalić,

zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.

~ 12 ~