ПИТАЊА - OДАБРАНА ПОГЛАВЉА ИЗ САВРЕМЕНЕ МЕТРОЛОГИЈЕ

1. Мерни претварачи

1.1. Која је намена мерних претварача и из чега се састоје?

Мерни претварачи су уређаји који врше претварање сигнала једне физичке величине,
електричне или неелектричне, у одговарајући електрични сигнал. Састоје се од сензора и
склопова за обраду сигнала.

1.2. Како се класификују сензори према принципу рада?

По овом критеријуму сензори се групишу у импедансне, генераторске и фреквенцијске.

Импедансни сензори имају као излазну величину промену импедансе под утицајем
промене мерене величине. У ову групу спадају: мерне траке, фотоотпорници,
потенциометри, отпорни термометри, и све врсте капацитивних и индуктивних сензора.

Генераторски сензори као излазни сигнал имају електромоторну силу, количину

наелектрисања или струју, који се непосредно генеришу под дејством мерене
неелектричне величине. У ову групу сензора спадају: термопарови, фотонапонски
елементи, пиезоелектрични и пироелектрични сензори, индукциони (електромагнетни),
индукциони (генераторски) и др.

Фреквенцијски сензори дају периодичан излазни сигнал чија се фреквенција мења у

функцији мерене величине. Овој групи сензора припадају: турбински сензори, чија је
угаона брзина сразмерна протоку флуида, и кварцни термометри где се фреквенција
осцилатора мења сразмерно температури сензора и др.

1.3. Како раде и како се напајају импедансни сензори?

Импедансни сензори се укључују у коло које се напаја из једносмерног или наизменичног

напонског или струјног извора. Промена импедансе сензора доводи до промене излазног
сигнала сразмерно мереној величини. Напон напајања је ограничен дозвољеном
дисипацијом сензора, и због загревања самог сензора и због загревања околине. Изузетак
су отпорни сензори протока и вакуума који раде у самозагрејаном стању.

1.4. Како раде и како се напајају импедансни сензори?

Већина сигнала генераторских сензора има малу енергију и неопходно је вршити појачање
и линеаризацију сигнала, као и компензовање ометајућих величина као што су шумови,
промене температуре околине и др.

1.5. Класификација на основу потребе за додатним извором напајања

По овом основу сензори се деле на пасивне, који имају физички улаз, електрични излаз и
побудни улаз, и активне, који имају само улаз и излаз, и не захтевају додатно напајање.

Код активних сензора сва електрична енергија на излазу изведена је са физичког улаза, па
је овај сигнал ниског нивоа и неопходно га је појачати.

У пасивне сензоре, између осталих, спадају: отпорнички, индуктивни и капацитивни

сензори, а у активне: термопарови, индукциони, пиезоелектрични и др.

1.6. Које су најчешће примене сензора?

Користе се за мерење температуре, притиска, силе, помераја, положаја, вибрација,

осветљености, влажности...

Мерење исте величине може се вршити применом сензора који раде на различитим
принципима. Разврставање сензора по основу примене зато има посебан практични
значај. Из скупа сензора за одређену примену бира се одговарајући према специфичним
захтевима.

1.7. Која је намена, основна подела и специфичност рада пирометара?

Мере врло високе температуре на основу карактеристика топлотног зрачења загрејаних

тела. Постоје пирометри:

- са укупним и делимичним зрачењем,

- за мерење расподеле зрачене енергије,
- који раде на бази фототермометрије.

Специфичност и предност им је што њихова примена захтева директан контакт са

објектом чија се температура мери.

1.8. Која је основна подела сензора помераја, силе и притиска?

Деле се на:
- потенциометарске (жичани потенциометри,мерне траке),
- капацитивне(променом активне површине, зазора или диелектрика између електрода),
- индуктивно-магнетске (трансформатори са помичним језгром), и
- пиезоелектричне ( кварцни - под притиском генеришу наелектрисање, мере притисак
или вибрације)
- пиезоотпорни (причврсте за мембрану, која се под деловањем силе (притиска)
деформише и мења се електрична отпорност (пиезорезистивни ефекат),
- инверзни пиезоелектрични (механичка деформација сензора, ако се овај изложи
утицају електричног поља, односно наелектрише неком количином наелектрисања).
 2. ВИРТУЕЛНА ИНСТРУМЕНТАЦИЈА

2.1. Од чега се састоји виртуелни инструмент?

Састоји се од:

 Рачунара опште намене (или индустријских),

 Хардверских уређаја за прикупљање података (аквизиционе картице) и

 Апликативног софтвера за виртуелну иструментацију.

2.2. Који су, осим виртуелног инструмента, важни делови виртуелног мерног
система?
То су кондиционери и сензори. Кондиционери прилагођавају мерени сигнал по нивоу
и облику тако да одговара сигналу који може да измери DАQ картица. Користе се
обично адаптерске картице, које служе за повезивање више од једне кондиционерске
картице или картице за проширење на улаз DАQ картице. Картица за приширење
омогућава повећање капацитета, нарочито код већег обима сличних мерења.
2.3. Упореди класичне и виртуелне инструменте?

Класичан инструмент Виртуелни инструмент

функције дефинише произвођач функције дефинише корисник

хардвер доминантан софтвер доминантан

затворена архитектура, засебно кућиште, отворена архитектура, могућност

ограничене могућности повезивања повезивања

високи трошкови одржавања Софтвер минимизира трошкове одржавања

Прилагођава се потребама Има фиксне функције

2.4. Који мерни уређаји могу да се прикључе на виртуелни инструмент?

Уместо DАQ картица на виртуелни инструмент могу се приључити независни
дигитални мерни уређаји, повезани за изабрану PC магистралу, који обезбеђују исту
 функционалност као DАQ картица, а користе се веће могућности рачунара у обради и
складиштењу мерних података.

2.5. Шта се користи за добијање сигнала који репрезенрује различите мерене

неелектричне величине?

Мерни систем базиран на виртуелном инструменту, може се искористити за мерење и

обраду различитих физичких величина (температуре, притиска, помераја...) које се
региструју реаговањем различитих сензора и претварају у електричне сигнале погодне за
даљу обраду и мерење.

2.6. Које захтеве треба да испуни софтвер виртуелног инструмента?

Софтвер виртуелне инструментације треба да испуни неколико основних захтева:

Управљање аквизицојом, подразумева обезбеђење комплетног управљања А/D

конверзијом или другим функцијама преко којих се врши аквизиција сигнала,
Процедура конфигурације система буде што једноставнија, а треба да се омогући
коришћење најпогоднијег хардвера за одређену примену.
Приказ сигнала: Треба приказати важне резултате мерења фаза и коначних
резултата неког процеса. Најпогоднији начин приказа је у облику осцилограма или
хистограма.
Обрада сигнала: Виртуелни инструмент мора располагати библиотеком рутина
које би омогућиле најчешћа мерења као што су периода, учестаност или ефективна
вредност у временском домену, односно спектрална анализа у фреквенцијском
домену. Истовремено, програм мора располагати могућностима позивања и
извршавања специфичних рутина које се не налазе у библиотекама програма, као и
приступ ових рутина прикупљеним подацима.

3. Дигитални осцилоскопи

3.1. Како раде дигитални осцилоскопи?

Дигитални осцилоскопи садрже аналогно - дигитални претварач (конвертор, ADC)

који претвара аналогни сигнал у дигитални и тај претворени сигнал иде у меморију па
на обраду. После обраде сигнал иде на приказивање преко система који може садржати
и D/А претварач ако приказује слику аналогно. Генерално сигнал се приказује на LCD
или LED дисплеју као и на савременим ТВ пријемницима.

3.2. Како ради AD претварач?

Претварач узима вредности сигнала у одређеним временским интервалима,

заокружује њихове вредности на неки од могућих напонских нивоа, и претвара тај
 напон у одређене дигиталне сигнале. Такт импулса хоризонталног система одређује
којом брзином ADC узоркује. Брзина такта се зове учестаност узорковања
(семпловања) и мери се у секундама.

3.3. Шта је то запис таласног облика сигнала?

Група узорака сигнала чини један запис таласног облика сигнала. Број тачака који се
користи за снимање таласног записа назива се дужином записа (record length). Систем
окидача – тригера одређује почетну и зауставну тачку записа. Екран прима ове
дигитализоване записе након што се меморишу у меморију. У зависности од
могућности осцилоскопа, може се извршити додатна обрада узорака, побољшавајући
приказ.

3.4. Објаснити улогу делова осцилоскопа датих на слици?

3.5. Који су начини узорковања сигнала?

Узорковање у реалном времену са интерполацијом

Дигитални осцилоскопи користе узорковање у реалном времену као стандардни метод

узорковања. У реалном времену осцилоскоп прикупља колико може узорака, током
појаве сигнала. Ово је једини начин рада за једнократне или пролазне сигнале који се не
понављају у времену.

Узорковање у еквивалентном времену

Неки дигитални осцилоскопи за хватање врло брзих периодичних сигнала користе
узорковање које слику сигнала комплетира у неколико циклуса узимања узорака. То је
мод узорковања у еквивалентном времену, које траје онолико циклуса колико је
потребно да се слика сигнала комплетира и зависи од брзине узорковања осцилоскопа и
учестаности сигнала који се приказује на осцилоскопу.

3.6. Шта је то интерполација?

Дигитални осцилоскопи користе интерполацију за приказивање сигнала који су тако брзи

да осцилоскоп може сакупити само неколико узорака. Интерполација "повезује тачке".

3.7. Објаснити као се врши линеарна, а како синк интерполација?

Линеарна интерполација једноставно повезује узорке са правим линијама. Синусна

интерполација (или sinx/x интерполација) повезује узорке са кривинам линијама. Тачке се
израчунавају да попуне време између стварних узорака.

3.8. Шта је графички кориснички интерфејс GUI?

Графички кориснички интерфејс, GUI (Graphical User Inetrface) виртуелног инструмента

представља софтверску замену за предњи панел класичног инструмента, уз помоћ кога се
обезбеђује интеракција измећу корисника и апликације. При изради GUI би требало
водити рачуна да он буде једноставан за употребу, продуктиван, атрактиван и једноставан
за учење.

3.9. Који су најзначајнији елементи графичког дизајна за израду GUI?

Елементи графичког дизајна који су од значаја за израду GUI су:

 видљивост,
 повратна спрега,
 мапирање.
Видљивост омогућава кориснику да брзо и једноставно разуме цео систем и добром
видљивошћу се повећава продуктивност апликације.

Повратна спрега јесте мера колико брзо и лако корисник може да детектује резултат
своје акције.

Мапирање дефинише везу између жељене функције и акције које корисник треба да
предузме да би се функција остварила. Основни елемент мапирања је једноставност

3.10. Како се врши графичко програмирање?

Реализација графичког програма, који се у програму LabVIEW назива Block Diagram

одвија се у три корака:
 - избор функционалних блокова,
- повезивање блокова,
- конфигурација параметара.

Функционални блокови се бирају преко менија блокова и у случају да неку функцију није
могуће остварити помоћу једног блока, дизајнеру остаје могућност де је реализује
коришћењем више функционалних блокова.

Повезивање излаза и улаза изабраних блокова је потребно у циљу функционисања мерно-

информационог система, обраду и приказивање података. Другим речима, за обезбеђење
одређеног тока операција.

Након избора функционалних блокова, повезивања и избора редоследа извршавања

појединих операција, врши се задавање параметара појединих блокова у складу са
захтевима који се у конкретној примени постављају.

3.11. Где се све, осим за мерење, примењује виртуелна инструментација?

Осим замене класичних мерних инструмената виртуелна инструментација је нашла

широку примену и у другим корисним процесима као што су учење на даљину, лоцирање
догађаја, контрола разних процеса...

3.12. Објаснити начин мерења параметара система за напајање соларном

енергијом на слици.