Obrad Vujovic Master Rad Konačno

UNIVERZITET METROPOLITAN
FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU

FUTURA
KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA ZA

UVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
OBJEKATA I DRUGI ASPEKTI PRIMENE
SOLARNIH SISTEMA NA STAMBENIM
ZGRADAMA ILI DRUGIM OBJEKTIMA U
KOMERCIJALNE SVRHE
Master rad
Mentor Kandidat
Doc. dr Zoran Vujović Obrad Vujović
Beograd, 2019
Master rad__________________________________________________Obrad Vujović
KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA ZA

UVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
OBJEKATA I DRUGI ASPEKTI PRIMENE
SOLARNIH SISTEMA NA STAMBENIM
ZGRADAMA ILI DRUGIM OBJEKTIMA U
KOMERCIJALNE SVRHE
Master rad
Mentor Kandidat
Doc. dr Zoran Vujović Obrad Vujović
Beograd, 2019
2
KOMISIJA ZA OCENU I JAVNU ODBRANU MASTER RADA
MENTOR:
▪ dr Zoran Vujović, docent, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura,

Univerzitet Metropolitan Beograd
ČLAN KOMISIJE:
▪ dr Sunčica Vještica, docent, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura,

Univerzitet Metropolitan Beograd
DATUM JAVNE ODBRANE MASTER RADA:_______________________________.
3
SADRŽAJ
1. ZNAČAJ TEME RADA ....................................................................................................................... 5
2. KORIŠĆENJE SOLARNE ENERGIJE .................................................................................................... 6
2.1. Potreba za obnovljivom energijom ......................................................................................... 6
2.2. Aktivni i pasivni solarni sistemi ............................................................................................. 11
3. KRATAK PREGLED PRIMENE SOLARNE ENERGIJE U ARHITEKTURI NA OSVRTOM NA SAVREMENU
SOLARNU ARHITEKTURU .................................................................................................................. 13
4. KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA U ARHITEKTURI ....................................................... 14
5. SOLARNI POTENCIJAL I MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA SOLARNE ENERGIJE U SRBIJI ..................... 16
6. ZAKONSKA REGULATIVA U KORIŠĆENJU SOLARNE ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI ...................... 18
6.1. Zakonska regulativa............................................................................................................... 19
6.2. Mehanizmi podrške ............................................................................................................... 22
7. PRIMENA TOPLOTNIH PRIJEMNIKA SUNČEVE ENERGIJE NA STAMBENIM ZGRADAMA .............. 24
7.1.Osnovne karakteristike i klasifikacija solarnih toplotnih prijemnika koji se koriste za
stambene zgrade .......................................................................................................................... 24
7.1.1. Klasifikacija solarnih toplotnih prijemnika ..................................................................... 24
7.1.2. Primeri integracije solarnih toplotnih prijemnika u fasade i krovove zgrada ................ 27
7.2. Proizvodnja solarne energije objedinjene korišćenjem fotonaponskih i toplotnih solarnih
prijemnika .................................................................................................................................... 28
7.2.1. Primer fotonaponske i termičke solarne elektrane ....................................................... 31
7.3. Funkcionalne karakteristike toplotnih solarnih sistema ....................................................... 32
7.4. Estetske karakteristike .......................................................................................................... 32
7.4.1. Arhitektonska i građevinska integracija solarnih sistema ............................................. 33
7.4.2. Primeri integrisanja solarnih toplotnih prijemnika ........................................................ 35
7.5. Energetski aspekt primene toplotnih solarnih sistema......................................................... 37
7.6. Ekološki aspekt primene toplotnih solarnih sistema ............................................................ 38
7.7. Ekonomska isplativost primene fotonaponskih i toplotnih solarnih sistema ....................... 40
7.8. Faktori koji utiču na mogućnost primene toplotnih solarnih sistema na stambenim
zgradama ...................................................................................................................................... 44
8. FINANSIRANJE PROJEKATA ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE ............................. 48
9. PRIMER PRORAČUNA SOLARNOG TOPLOTNOG SISTEMA ZA ODABRANI OBJEKAT .................... 53
9.1Definisanje namene, energetskih potreba i kapaciteta sistema ............................................. 53
9.2.Određivanje položaja i broja solarnih kolektora .................................................................... 54
9.3. Dimenzionisanje rezervoara.................................................................................................. 57
9.4. Izbor i povezivanje opreme i instaliranje sistema ................................................................. 58
9.5.Programska analiza toplotnog solarnog sistema ................................................................... 59
9.6. Ekonomska analiza ................................................................................................................ 62
9.7.Analiza emisije štetnih gasova ............................................................................................... 63
10. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA........................................................................................................ 64
LITERATURA ...................................................................................................................................... 74
4
1. ZNAČAJ TEME RADA
Cilj ovog rada jeste upoznavanje sa solarnim sistemima, primenom solarnih sistema
na stambenim zgradama i drugim objektima, kao i popularisanje i upoznavanje
mogućnosti dobijanja energije iz obnovljivih izvora energije. Glavni razlog za prelazak na
obnovljive izvore energije se ogleda u činjenici da se oni ne koriste onoliko koliko imaju
kapaciteta i energije, praktično su neiskorišćeni a ima ih u neograničenoj količini. Da bi
zadovoljili energetske potrebe za električnom energijom koriste se fosilna ili nuklearna
goriva koja su veliki zagađivači životne sredine. Zbog toga treba koristiti resurse koji su
obnovljivi i ne zagađuju okolinu. Tehnologije obnovljivih izvora energije su čiste, imaju
mnogo manji uticaj na okolinu od konvencionalnih energetskih tehnologija. Obnovljivi
izvori energije nikada neće nestati za razliku od ostalih izvora energije koji su konačni i
koji će jednog dana biti potrošeni.
Obnovljivi izvori energije se nalaze u prirodi i delimično ili u potpunosti se
obnavljaju sami od sebe. Većina investicija, iz domena obnovljivih izvora energije, troše
manje materijala i rada prilikom njihove izgradnje kao i manje investicije prilikom
njihovog održavanja. Pošto se postojeće rezerve fosilnih goriva stalno smanjuju,
nedvosmisleno je da će njihove cene i dalje rasti, što daje prostora za razvoj primene
obnovljivih izvora energije.
Potreba za energijom, naročito električnom u svetu se stalno povećava. Na
godišnjem nivou, trend rasta potreba za električnom energijom iznosi 2,8%. Primarni
izvori električne energije koriste uglavnom neobnovljive izvore energije. Kada bi pratili taj
trend rasta došlo bi do preteranog zagađivanja okoline i iscrpljivanja postojećih rezervi.
Ovi uslovi proizvodnje i potrošnje električne energije, prouzrokuju stalno povećanje cene
električne energije.
5
2. KORIŠĆENJE SOLARNE ENERGIJE
Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i

toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je
odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i
termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje
toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba
solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog
rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog jačanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine
sve više raste interes za korišćenje sunčeve energije.
2.1. Potreba za obnovljivom energijom
Obnovljivi izvori energije (eng. renewable energy sources) predstavljaju

energetske resurse koji se koriste za proizvodnju električne energije ili toplotne energije,
odnosno svaki koristan rad, a čije rezerve se konstantno ili ciklično obnavljaju. Sam naziv
obnovljivi potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom
se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za
koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina.
Obnovljivi izvori energije su izvori energije koji se dobijaju iz prirode, te se mogu
obnavljati. Obnovljivi izvori energije se danas sve više koriste zbog svoje neškodljivosti
prema okolini. Međutim, dugoročno gledano, trenutno najveći klasični izvori energije biće
raspoloživi u znatno manjoj meri u budućnosti, pa samim tim i manje uticajni. Nade se
polažu u to da ih zamene obnovljivi izvori energije, koji nude rešenja za opstanak na našoj
planeti.
Obnovljivi izvori energije su, prema uobičajenoj klasifikaciji koja se može naći u
stručnoj literaturu:
- Energija vetra,
- Solarna energija,
- Geotermalna energija,
- Hidroenergija,
- Energija talasa,
- Energija plime i oseke,
- Energija biomase,
6
- Biogas.
Treba napomenuti da su u dosadašnjoj praksi najčešće korišćeni: vetar, sunce i
voda kao obnovljivi izvori energije. Globalna ulaganja u ove izvore energije beleže nove
rekorde poslednjih godina. Ovi obnovljivi izvori energije praktično su stalni i sveprisutni
i ne ugrožavaju životnu sredinu.
Međutim, primena svakog od njih, pa i solarne energije, ima svoja ograničenja, ali
jedno je sigurno, postojeći kapaciteti veoma malo su iskorišćeni, a i to malo svodi se na
ekonomski najrazvijenije delove sveta, tako da novac predstavlja najvažniji ograničavajući
faktor iskorišćavanja ovih izvora. Treba pri tom uzeti u obzir i svest stanovništva i potrebu
da se obnovljivi izvori energije promovišu na pravi način kako bi sve njihove dobre
karakteristike došle do punog izražaja.
Osnovni razlozi zbog kojih se promoviše upotreba obnovljivih izvora energije
mogu se svrstati u sledeće tri kategorije:
- Zaštita životne srediene, smanjenje emisije gasova staklene bašte i predupređenje rizika
koje nosi nuklearna energetika,
- Poboljšanje energetske sigurnosti, smanjenje zavisnosti od uvoza energije i smanjenje
posledica postepenog nestajanja goriva fosilnog porekla i
- Povećanje ekonomske konkurentnosti, stvaranje novih radnih mesta i novih mogućnosti
za tehnološki napredak.
Sunčeva ili solarna energija daje najveću mogućnost za zamenu klasičnih izvora
energije. Solarna energija zauzima centralno mesto u nastajanju ili korišćenju svih ostalih
tipova obnovljivih izvora energije.
Tako, npr. fosilna goriva predstavljaju jedan od vidova akumulisane energije
zračenja Sunca. Sekundarni izvori energije koje pokreće solarna energija, poput energije
vetra, energije talasa, hidroenergije i biomase, čine većinu obnovljivih izvora energije na
zemlji. Mađutim, ima i drugih obnovljivih izvora energije, kao npr. geotermalna energija i
energija plime i oseke, koji nisu sekundarni proizvod solarne energije jer bi postojale i bez
solarnog zračenja.
Solarna energija je obnovljivi izvor energije jer se ne može potrošiti poput fosilnih
goriva. Solarna energija je i vrlo čist izvor energije i njenom primenom nakon izgradnje
solarne instalacije nema štetnih emisija ili zagađenja nastalog zbog upotrebe solarnih
prijemnika ili solarnih fotonaponskih ćelija.
Solarna energija će se u budućnosti znatno više koristiti jer se očekuju rezultati
naučnih istraživanja koji bi trebalo da smanje cenu i povećaju efikasnost korišćenja ovog
7
izvora energije. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je čist i pouzdan
izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog jačanja svesti o potrebi
očuvanja životne sredine, sve više raste interes za korišćenje solarne energije.
Savremena naučna dostignuća i stečena iskustva na polju tehnologije korišćenja
sunčeve energije pokazala su da se solarna energija može koristiti u transformisanom
obliku koji može uspešno zameniti korišćenje klasičnih oblika energije. Iz faze
eksperimentalnog korišćenja solarne energije mnoge privredno razvijene zemlje u svetu su
prešle na masovno korišćenje solarne energije, naročito u zadovoljenju potreba
stanovništva i privrede kod zagrevanja, klimatizacije i osvetljavanja stambenih i poslovnih
prostorija. Pored toga, veoma je izražen trend projektovanja energetski efikasnih zgrada,
pri čemu se već u početnoj fazi projektovanja računa na primenu kako toplotnih tako i
fotonaponskih solarnih sistema.
Kao što je poznato, sunčeva energija ima dnevnu, sezonsku i geografsku zavisnost,
tj. ne može se smatrati kontinuiranim izvorom energije. To svojstvo, koje se ističe kao
nedostatak u primeni sunčeve energije, bitno je samo na lokalnom planu. Na globalnom
planu, to je manje važno jer je na Zemlji raspored dan/noć, leto/zima, jug/sever prirodno
usklađen tako da omogućava da sunčeve energije bude svakog trenutka dovoljno za
zadovoljavanje energetskih potreba današnjeg sveta.
Značajan preduslov uspešnog korišćenja sunčeve energije predstavlja poznavanje
raspoloživih potencijala. Energija zračenja Sunca koja dolazi do zemljine površine, dakle
potencijalno iskoristivo zračenje Sunca, iznosi oko 1,9 x 108 TWh (190 miliona teravat
časova) godišnje. Ta je energija oko 170 puta veća od energije ukupnih rezervi uglja u
svetu. Kada se uporedi sa energetskim potrebama čovečanstva, koje iznose 1,3 x 105 TWh
(130 hiljada teravat časova) godišnje, dobija se podatak da je sunčeva energija koja stiže na
površinu zemlje u toku samo 6 časova dovoljna da zadovolji sve svetske potrebe za
energijom na godišnjem nivou. Da bi se dobio bolji uvid u ove veličine, treba imati u vidu
da prosečno domaćinstvo u nekim najrazvijenijim zemljama sveta troši godišnje oko
10.000 kWh električne energije i bilo bi potrebno oko 100.000 godina da se potroši 1 TWh
energije.
Energija zračenja koja dopire do površine zemlje zavisi u prvom redu od trajanja
insolacije tj. od vremena u kome se sunce nalazi iznad horizonta. Trajanje insolacije zavisi
od geografske širine posmatrane tačke i od godišnjeg doba. Razlika između vremena
izlaska i vremena zalaska sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je izložena
horizontalna i nezaštićena površina. Ono iznosi za našu zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi.
8
Stvarno trajanje insolacije je znatno kraće zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja
atmosfere na posmatranom području koja je ugrožena prisustvom zagađivača. Ona se
razlikuje za površine koje su postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod nekim uglom u
odnosu na površinu zemlje.Npr. realno trajanje insolacije za Beograd u odnosu na
horizontalnu površinu iznosi 2071h godišnje, od toga 70,5% u periodu od aprila do
septembra meseca i 29,5% u periodu od oktobra do marta.
Pored napred navedenih faktora, na priliv energije sunčevog zračenja utiču i:
- gubici usled prolaska kroz atmosferu,
- nadmorska visina,
- položaj obasjane površine,
- oblačnosti, i dr.
Prema prilivu sunčevog zračenja teritorija Republike Srbije spada u relativno
bogatija područja u Evropi. Najpovoljnjije geografske oblasti kod nas beleže veliki broj
sunčanih sati, a godišnji odnos stvarne ozračenosti i ukupne moguće ozračenosti je
približno 50%. Godišnji prosek dnevne količine solarne energije kreće se od 3,76 do 3,86
kWh/m2, što je čak nešto više nego što je prosek dnevne količine solarne energije u
severnim delovima Italije.
Kao ilustraciju težnje za što većim korišćenjem solarne energije, može se navesti da
Austrija, koja dobija za oko 30% manje Sunčeve energije po jedinici površine od Srbije,
danas predstavlja svetskog rekordera u površini termalnih kolektora po jednom stanovniku.
Treba imati u vidu da se u zimskom periodu najveće količine sunčeve radijacije dobijaju
upravo u danima sa najnižom temperaturom, odnosno baš kada su i potrebe za
zagrevanjem najveće.
Ovaj prividni paradoks je uslovljen hlađenjem u vedrim noćima. Treba takođe imati
u vidu da se ovde radi o prilivu zračenja na horizontalnu površinu, jer se sva merenja vrše
u odnosu na ovako postavljenu referentnu površinu.
Ekološka svest i obaveze koje proističu iz međunarodnih sporazuma nameću
potrebu da se i na našim prostorima sve više razmišlja o povećanju udela obnovljivih
izvora energije u ukupnom energetskom bilansu zajednice. S druge strane, računajući sa
činjenicom da je energija iz obnovljivih izvora još uvek skuplja od energije iz
konvencionalnih izvora, za zemlje u tranziciji sa posustalom privredom integracija
obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem predstavlja dodatni finansijski teret.
Međutim, iskustva pojedinih zemalja pokazuju da osmišljena i kontinuirana podrška
državne politike može predstavljati stabilan okvir koji će ohrabriti investitore i, osim rasta
9
udela obnovljivih izvora, dovesti do povećanja industrijskog standarda i novih radnih

mesta.
Energija sunčeve radijacije više je nego dovoljna da zadovolji sve veće energetske
zahteve u svetu. U toku jedne godine, sunčeva energija koja dospeva na zemlju 10.000
puta je veća od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije naše
planete. Veliki deo apsorpcione površine solarnih prijemnika mogao bi se smestiti na
krovovima i zidovima zgrada, čime se ne bi zauzimale nove površine na zemlji.
Sunčeva energija, koja nam besplatno stiže na zemlju, može slobodno da se koristi
zahvaljujući savremenim tehnologijama konverzije u druge oblike energije, prvenstveno
toplotnu i električnu. Konverzija sunčeve energije u toplotnu se vrši pomoću solarnih
toplotnih prijemnika ili solarnih kolektora, dok se konverzija sunčeve energije u električnu
vrši pomoću fotonaponskih ćelija. Termalni solarni kolektori služe za dobijanje sanitarne
tople vode i za zagrevanje prostora, a fotonaponske ćelije se koriste za direktno dobijanje
električne struje.
Direktnu konverziju sunčeve energije u električnu, tzv. fotonaponski efekat, prvi je,
pre skoro dva veka, uočio francuski naučnik Edmond Bekerel (Edmond Becquerel).
Međutim, tek je sa razvojem kvantne teorije početkom 20-og veka ovaj efekat objašnjen,
čime je omogućena izrada komercijalnih fotonaponskih uređaja.
Prva solarna ćelija izrađena je u Bel laboratorijama (Bell Laboratories) 1954.
godine. Fotonaponske ćelije izrađene od poluprovodnog silicijuma ubrzo su, sa razvojem
istraživanja svemira, postale osnovni izvori električne energije na satelitima primarno zbog
svoje pouzdanosti, dok je cena bila od manjeg značaja. Značaj njihove zemaljske upotrebe
postao je aktuelan u toku svetske energetske krize ranih 70-tih godina, kada se počelo
razmišljati o poboljšanju njihovih radnih karakteristika, povećanju efikasnosti, većoj
pouzdanosti i nižoj proizvodnoj ceni.
Konceptualno, fotonaponski uređaj u svom najjednostavnijem obliku predstavlja
prijemnik isključivo sunčeve energije, koji nema pokretnih delova, čiji rad zadovoljava
najviše ekološke standarde i, ukoliko je dobro zaštićen od uticaja okoline, nema delova
koji mogu da se pohabaju. Fotonaponski sistemi su modularni tako da se njihova snaga,
pogodnim izborom broja modula, može projektovati za praktično bilo koju primenu.
Štaviše, dodatni delovi kojima se povećava izlazna snaga lako se prilagođavaju.
10
2.2. Aktivni i pasivni solarni sistemi
Solarni sistemi se mogu podeli na pasivne i aktivne. Naravno, navedeni metodi

korišćenja sunčeve energije mogu se kombinovati, a tada je reč o kombinovanom
korišćenju sunčeve energije.
Kod pasivnih solarnih toplotnih sistema za rad sistema nije potrebno ulagati
dodatnu energiju za cirkulaciju radnog fluida. Kod ovakvih sistema strujanje fluida se
odvija usled razlike u gustini radnog fluida pod dejstvom gravitacije. Ovi sistemi se
nazivaju i termosifonski sistemi.Kod pasivnog sistema, solarna energija se direktno koristi
kao izvor prirodnog svetla i emitovane toplote preko prozora i omotača građevine. Pasivno
korišćenje sunčeve energije se odvija pomoću fizičke strukture zgrade. Suština korišćenja
ovih sistema se sastoji u tome da se zagrevanjem, hlađenjem, cirkulacijom vazduha i
toplotnim izolavanjem dovede do toga da se sama zgrada ponaša kao regulator toplote.
Kod pasivne solarne arhitekture nije prisutna primena posebnih uređaja za transformaciju
sunčeve energije u druge oblike energije. Pod posebnim uređajima se misli na toplotne
prijemnike sunčeve energije i fotonaponske sisteme koji se primenjuju kod aktivnog
korišćenja solarne energije.
Slika 1.Ilustracija principa pasivnog korišćenja solarne energije za hlađenje i zagrevanje

porodične stambene zgrade
11
Aktivno korišćenje sunčeve energije se odvija pomoću toplotnih prijemnika

sunčevog zračenja i fotonaponskih sistema na kojima se vrši konverzija sunčevog zračenja
u drugi vid energije. Kod aktivnih solarnih sistema za cirkulaciju fluida u sistemu koristi
se odgovarajuća pumpa. Aktivni solarni sistemi mogu biti direktni ili indirektni.
Kod direktnih aktivnih solarnih sistema kroz prijemnike cirkuliše voda koja se
direktno koristi kao topla sanitarna voda ili za zagrevanje prostora.
Kod indirektnog sistema radni fluid koji protiče kroz prijemnik struji u
posebnom zatvorenom cirkulacionom krugu. Radni fluid može u sebi imati supstanciju
koja sprečava mržnjenje na temperaturama ispod nule. U bojleru tople vode (rezervoaru)
toplota se sa zagrejanog radnog fluida, koji struji kroz spiralnu cev razmenjivača toplote,
prenosi na potrošnu toplu vodu.
Slika 2.Ilustracija principa rada aktivnog toplotnog sistema sa zatvorenim krugom
12
3. KRATAK PREGLED PRIMENE SOLARNE ENERGIJE U ARHITEKTURI SA

OSVRTOM NA SAVREMENU SOLARNU ARHITEKTURU
Solarnu energiju, sunčevu svetlost i toplotu, čovek eksploatiše kroz istoriju od

početka svog postojanja. Odnos čoveka prema okolini pre industrijske i tehnološke
revolucije i njenog daljeg prosperiteta bio je usmeren prilagođavanju čoveka prirodi i
životu u harmoniji sa prirodom.
Još u antičko doba Grci i Rimljani su uočili veliku korist od onoga što mi danas
nazivamo pasivnom solarnom arhitekturom – korišćenje arhitekture kako bi se iskoristio
kapacitet sunca da osvetli i ugreje unutrašnje prostore. Grčki filozof Sokrat je napisao “U
kućama koje gledaju na jug, sunce prolazi kroz trem zimi”. Rimljani su otišli korak dalje
zatvarajući otvore koji gledaju na jug staklom ili liskunom da zadrže toplotu od zimskog
sunca. Sračunatom upotrebom sunčeve energije, Grci i Rimljani su izbegavali potrebu da
koriste drvo za grejanje koga često i nije bilo dovoljno u okolini.
Može se reći da su se pasivne solarne kuće oduvek gradile, iako se nisu nazivale
takvim stručnim nazivom. Pasivne solarne kuće kroz istoriju javljaju se u mnogim
delovima sveta u raznim vekovima. U Evropi je projektovanje objekata imajući u vidu
uticaj sunca bilo uglavnom zaboravljeno nakon pada Rima, ali se nastavilo primenjivati u
Kini gde kosmologijska tradicija povezuje jug sa letom, toplotom i zdravljem.
Tradicionalne kineske kuće nisu imale potrebu za grejanjem odnosno hlađenjem.
Na području naše sadašnje države, na bazi arheoloških istraživanja ustanovljen je
veoma dobar primer formiranja i građenja naselja koje maksimalno koristi prirodne odlike
terena. To je mezolitsko i neolitsko arheološko nalazište Lepenski Vir. Jedan od prvih
primera solarnih naselja na našoj planeti predstavlja baš ova naseobina koja datira iz
perioda od 6500-5500. godine p.n.e. Objekti trapezoidne osnove locirani uz obalu Dunava i
orijentisani svojom užom stranom u pravcu dominantnih hladnih severozapadnih vetrova, a
širom stranom u pravcu istoka, predstavljaju prototip Sokratove „funkcionalne“ kuće,
odnosno anticipaciju savremeno dizajniranih pasivnih solarnih kuća.
13
Slika 3.Objekti trapezoidne osnove u neolitskom naselju Lepenski Vir kao prototip
funkcionalne kuće
Šira strana trapeza je bila okrenuta ka Dunavu, ka istoku, kako bi se što

bolje koristilo jutarnje sunce, a popodne su objekti bili u senci. Ovakva orijentacija je
omogućavala maksimalno iskorišćenje sunčevog zračenja u jutarnjim časovima.
4. KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA U ARHITEKTURI
Aktivno korišćenje sunčeve energije se realizuje pomoću toplotnih prijemnika, koji

se nazivaju i solarni kolektori, sunčevog zračenja i fotonaponskih sistema na kojima se vrši
konverzija sunčevog zračenja u drugi vid energije. Toplotni prijemnici sunčeve energije su
uređaji koji pretvaraju sunčevo zračenje u toplotnu energiju, a fotonaponski sistemi
pretvaraju sunčevo zračenje u električnu energiju.
Integrisanje aktivnih solarnih postrojenja u stambene objekte predstavlja
arhitektonski izazov, pošto se u velikoj meri razvoj solarnih sistema za dobijanje energije
karakteriše željom za energetskom efikasnošću uz male troškove, pri čemu se često gube iz
vida estetski i arhitektonski aspekti. Ovakvi sistemi se mogu integrisati u stambenim
zgradama kao višenamenski element, koji povećava arhitektonski kvalitet osim što pruža
praktično besplatnu energiju.
U razvoju solarnih tehnologija i njihovoj primeni, ova postrojenja ne treba
posmatrati samo kao tehnološka postrojenja koja služe za proizvodnju toplote i električne
energije, već se ona moraju tretirati kao elementi koji daju značajan doprinos
arhitektonskom utisku. Tako gledano, oni mogu obogatiti arhitekturu zgrade, naglasiti je i
izdvojiti posmatrani objekat iz mase drugih. Oni mogu da izraze prilagođavanje,
transformaciju ili moderan, savremen izraz dok su istovremeno u stanju da sačuvaju
tradicionalna obeležja graditeljstva.
14
Na slici 4 prikazana je fasada zgrade CIS Tower u Manchesteru, Engleska, u

koju su naknadno 2005. godine integrisani fotonaponski paneli aktivnog solarnog sistema
koji se koristi za proizvodnju električne energije.
Slika 4.Fotonaponski solarni paneli, kao deo aktivnog solarnog sistema, integrisani u
fasadu CIS Tower u Manchesteru, Engleska
15
5. SOLARNI POTENCIJAL I MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA SOLARNE

ENERGIJE U SRBIJI
Tehnički iskoristiv energetski potencijal svih vrsta obnovljivih izvora energije u

Republici Srbiji veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne
nafte (tonne of oil equivalent- toe) godišnje. Od toga se oko 2,7 miliona toe godišnje nalazi
u iskorišćenju biomase, 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2
miliona toe godišnje u postojećim geotermalni izvorima, 0,2 miliona toe godišnje u energiji
vetra i 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja.
Slika 5.Relativni odnos iskoristivih obnovljivih izvora energije u R. Srbiji
Prva solarna elektrana u Srbiji je sagrađena u Vrbovcu kod Blaca. Vrednost

elektrana je 30.000 € i u vlasništvu je tv mehaničara Dragoljuba Petrovića iz Vrbovca, koji
je sklopio ugovor sa EPS-om o prodaji kompletne proizvodnje električne energije.
Mesečna dobit procenjena je od 400-500 €.
16
Slika 6.Solarna elektrana u Blacu
Paneli su postavljeni pod odgovarajućim uglom radi boljeg absorbovanja sunčeve

energije i redno (serijski) su povezani.
Solarnu elektranu snage 210 kW u Leskovcu, na jugu Srbije sagradio je iz svojih
izvora profesor dr Petar Mitković, dugogodišnji profesor na niškom Građevinskom
fakultetu, koji je nedavno izabran i za dekana ove visokoškolske ustanove. „Zeleni
kilovati― su budućnost i svako domaćinstvo može da ih proizvodi – pojašnjava profesor
razloge zašto se odlučio da investira u ovu proizvodnju. Energija Sunca jedini je resurs
koga će biti dok je planete Zemlje, tako da je to i jedina investicija koja nema rok trajanja.
Obnovljivi izvori sunčeve energije na jugu Srbije su praktično neograničeni, ali još uvek ne
postoji dovoljno interesovanja da se ulaže u proizvodnju „zelenih kilovata―. Profesor
Mitković sklopio je ugovor sa EPS o isporuci energije kao povlašćeni proizvođač po ceni
0,23 evrocenti za 1 kWh. Evropske države plaćaju iste kilovate 0,36 evrocenti, pa naša
zemlja može imati dobar izvozni proizvod. Izgradnja solarne elektrane košta 2 €/kW
instalisane snage.
17
Slika 7.Solarna centrala u Leskovcu
Paneli su postavljeni na krovu zgrade koja prevashodno nije bila namenjena u te

svrhe ali je pronađeno kompromisno rešenje jer je zgrada i dalje funkcionalna. Dva
invertera su postavljena na zid a paneli na krov, tj. na prostor koji inače ne može biti
iskorišćen na bolji način pa zgrada i dalje može da služi svojoj nameni u isto vreme
proizvodivši električnu energiju.
6. ZAKONSKA REGULATIVA U KORIŠĆENJU SOLARNE ENERGIJE U

REPUBLICI SRBIJI
Jedno od najvažnijih svetskih i nacionalnih pitanja zadnjih godina jeste pitanje

energetske stabilnosti i sigurnosti. Evropska unija ističe da je za Srbiju od velike važnosti
politika u oblasti energetike i da je to posebno značajno u procesu integracije Srbije u
Evropsku uniju. Posebno je bitno da primena takve politike u energetskom sektoru donese i
velike investicije i nova radna mesta, ali i da zaštiti potrošače koji ne mogu da plaćaju
visoke cene.
18
6.1. Zakonska regulativa
Zakonska regulativa u korišćenju solarne energije u Republici Srbiji je definisana u

okviru sledećih najvažnijih dokumenata:
➢ Zakon o energetici,
➢ Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.godine,
➢ Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača
električne energije,
➢ Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije,
➢ Model ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača,
➢ Nacrt Zakona o efikasnom korišćenju energije,
➢ Pojednostavljeni nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije,
➢ Politika Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije.
Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je, između ostalog,
prihvatila obavezu da donese i realizuje plan primene direktive 2001/77/EC promovisanju
proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Navedena direktiva
definiše:
➢ Nacionalni cilj za proizvodnju električne energije dobijene iz obnovljivih
izvora energije,
➢ Program mera za njihovo dostizanje,
➢ Garancije o poreklu za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora
energije,
➢ Pojednostavljenje pravnog okvira za izgradnju i eksploataciju solarnog
postrojenja,
➢ Obavezu za operatera prenosa i distribucije da preuzimaju i transportuju
električnu energiju iz obnovljivih izvora energije,
➢ Definisanje uslova i tarifa za priključenje na mrežu.
Podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju električne energije, u
smislu Zakona o energetici, obuhvataju obavezu otkupa električne energije od
povlašćenog proizvođača, cene po kojima se ta energija otkupljuje i period važenja
obaveze otkupa električne energije i preuzimanje balansne odgovornosti.
19
Mere podsticaja utvrđene Zakonom o energetici su dalje definisane donošanjem

Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, koja pored
„feed-in“ tarifa propisuje sledeće mere podsticaja:
➢ Podsticajni period od 12 godina za sve elektrane povlašćenih proizvođača koje

su puštene u pogon manje od 12 meseci pre potpisivanja ugovora o otkupu
ukupnog iznosa proizvedene električne energije sa javnim snabdevačem, odnosno
podsticajni period od 12 godina umanjen za razliku između godine zaključenja
ugovora i godine puštanja u pogon za sve druge elektrane povlašćenih proizvođača,
➢ Pravo povlašćenog proizvođača koji je prethodno stekao privremeni status
povlašćenog proizvođača da prodaje javnom snabdevaču ukupni iznos proizvedene
električne energije tokom podsticajnog perioda po podsticajnoj ceni koja je važila u
trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača,
➢ Iznos proizvedene električne energije tokom podsticajnog perioda po „feed-in“
tarifi koja je važila u trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog
proizvođača,
➢ Preuzimanje balansne odgovornosti i troškova balansiranja povlašćenog
proizvođača tokom podsticajnog perioda od strane javnog snabdevača,
➢ Besplatno mesečno obaveštavanje povlašćenog proizvođača i javnog
snabdevača o očitanoj proizvodnji električne energije u objektu povlašćenog
proizvođača od strane nadležnog operatora sistema tokom podsticajnog perioda,
➢ Pravo povlašćenog proizvođača da nakon isteka podsticajnog perioda sa javnim
snabdevačem zaključi ugovor o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne
energije po tržišnim uslovima na organizovanom tržištu električne energije u Srbiji.
„Feed-in“ tarife su u Srbiji garantovane od strane Vlade R. Srbije energetskim

subjektima sa statusom povlašćenog proizvođača. S tim u vezi, povlašćeni status za solarnu
energiju mogu dobiti proizvođači u solarnim elektranama ukupne snage 10 MW, od čega 2
MW na objektima pojedinačne snage do 30 kW, 2 MW na objektima pojedinačne snage 30
do 500 kW i 6 MW na zemlji.Visina „feed-in“ tarife zavisi od vrste instalisane snage
elektrane za koju je lice steklo status povlašćenog proizvođača i usklađuje se godišnje sa
iznosom inflacije u evro zoni. Počevši od 01.01.2014. godine u Srbiji su na snazi „feed-in“
tarife propisane Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne
20
energije. U trenutku uvođenja „feed-in“ tarife propisane Uredbom o merama podsticaja za

povlašćene proizvođače električne energije su iznosile:
➢ za solarne elektrane na objektu 20,66 cEUR/kWh,
➢ za solarne elektrane na tlu 16,25 cEUR/kWh.
Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu

naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije propisuje način
obračuna, način naplate, odnosno plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade,
kao i način raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih
proizvođača električne energije. Naime, pomenuta Uredba propisuje da se ukupni iznos
naknade za podsticaj, koju plaća krajnji potrošač, obračunava tako što se visina naknade,
koja se svake godine utvrđuje posebnim aktom Vlade, množi sa količinom izmerene
potrošnje aktivne električne energije potrošača u obračunskom periodu izražene u kWh.
Pored „feed-in“ tarifa, kao što je napred rečeno, u pojedinim zemljama se

koriste i sledeće mere podsticaja:
➢ Količinske obaveze (engl. quota obligation). Ove mere definišu vlade država,
koje određuju optimalno učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj
proizvodnji i utvrđuju obavezu potrošačima, proizvođačima i prodavcima da je
ostvare,
➢ Investicioni stimulansi. U zavisnosti od tehnologija koje se koriste u radu
obnovljivih izvora energije, investitori dobijaju određene subvencije koje se
određuju u procentu od ukupnih troškova. U najvećem broju zemalja ova
podsticajna mera se koristi kao dodatni instrument podsticaja,
➢ Poreski krediti. Vlada utiče na smanjenje ukupnih troškova projekata
obnovljivih izvora energije putem smanjenja poreskog opterećenja,
➢ Javne nabavke. Vlada raspisuje tender za dostavljanje ponuda za izgradnju
pojedinih kapaciteta obnovljivih izvora energije.
Premda „feed-in“ tarife imaju određenih prednosti u odnosu na pojedine

napred navedene podsticajne mere, njih karakterišu i sledeći ključni nedostaci:
➢ Najjeftinije tehnologije ne predstavljaju uvek najbolje rešenje,
➢ Kompleksnost u primeni.
21
S druge strane, količinske obaveze, investicioni stimulansi, poreski krediti i

javne nabavke imaju niz svojih prednosti, kao što su:
➢ Količinske obaveze su bazirane na tržišnim principima i vode konkurenciji i
snižavanju cena,
➢ Investicioni stimulansi i poreski krediti su jednostavni za razumevanje,
transparentni i pružaju potrošačima jasnu sliku o vrednosti obnovljivih izvora energije,
➢ Javne nabavke stvaraju konkurenciju i niže troškove proizvodnje i pružaju
izvesnost investitorima na način na koji to čine „feed-in“ tarife.
Donošenjem Zakona o energetici i niza napred navedenih Uredbi, došlo se do
jasnijeg stanja u pravnoj regulativi namenjenoj obnovljivim izvorima energije u R.
Srbiji. Dodatno, usvojen je plan od strane Vlade i nadležnog ministarstva kojim se
obavezuje da se do 2020. godine poveća udeo energije iz OIE u ukupnoj potrošnji sa
21,2% na 27% .
Za realizaciju projekata izgradnje i eksploatacije postrojenja za dobijanje
energije iz obnovljivih izvora, investitor mora da stekne sledeća prava:
1. Pravo na izgradnju,
2. Pravo na obavljanje proizvodnje električne/toplotne energije.
Relevantni aktuelni zakoni kojima se ostvaruju napred navedena prava su:

➢ Zakon o energetici,
➢ Zakon o planiranju i izgradnji,
➢ Zakon o zaštiti životne sredine,
➢ Zakon o komunalnim delatnostima,
➢ Zakon o privrednim društvima, sa pripadajućim aktuelnim podzakonskim
aktima.
6.2. Mehanizmi podrške
Osnovni problem koji koči brži razvoj i primenu solarne energije je

obezbeđenje novčanih sredstava za stimulaciju otkupa proizvedene električne energije,
kako bi se solarna energija učinila ekonomski atraktivnom.
Modeli koji se primenjuju u cilju podrške razvoju i primeni solarnih izvora
energije su:
1. Povlašćena fiksna otkupna cene električne energije (feed-in tariffs) -
Dosadašnja praksa je pokazala da mehanizam fiksnih otkupnih cena predstavlja
22
najuspešniji okvir za razvoj nacionalne solarne energetike. U državama koje su dobro

postavile temelje ovog mehanizma došlo je do realizacije mnoštva novih projekata,do
znatnog povećanja instalisanih kapaciteta solarnih elektrana i do jačanja lokalnih
industrijskih grana koje učestvuju u proizvodnji pojedinih komponenti solarno
energetskih sistema. Najbolja iskustva u primeni povlašćene fiksne otkupne cene
solarne energije dolaze iz Nemačke, Španije, Danske i Italije. Ove zemlje su stabilnom
politikom garantovanih otkupnih cena stvorile sigurno i profitabilno okruženje za
investitore. Srbija je takođe pre nekoliko godina uspostavila ovaj kurs i rezultati nisu
izostali.
2. Mehanizam na bazi određenih količina (Quota-based Mechanisms) -
Vlada određuje potreban iznos udela energije proizvedene iz obnovljivih izvora u
ukupnom energetskom bilansu. Taj udeo se povećava iz godine u godinu. Proizvođači
koji poseduju obnovljive izvore za svoju proizvodnju dobijaju hartije od vrednosti
(Certificates), a elektroprivredna preduzeća tj. snabdevači potrošača, su dužni da kupe
određeni broj tih sertifikata, proporcionalno količini prodate energije. U slučaju da
snabdevači ne ispune svoju kvotu kupljenih sertifikata, dužni su da plate znatno veću
cenu.
3. Javno nadmetanje (Government tendering) - Suština ovog načina za
promociju obnovljivih izvora, pa samim tim i solarne energetike, je da Vlada javno
nudi atraktivne projekte, a ulagači konkurišu predlažući nivo cena u skladu sa kojim bi
prodavali električnu energiju. Vlada bira najpovoljnije ponuđače i sa njima potpisuje
ugovore, pružajući im neophodnu garanciju za sigurnost tokom životnog veka projekta.
4. Finansijski i poreski podsticaji - Postoji više različitih tipova finansijskih
podsticaja, a neki od češće primenjivanih su:
a) Direktni finansijski podsticaji plaćeni investitoru unapred, u smislu
sufinansiranja određenog procenta ukupnih kapitalnih troškova.
b) Programi kreditiranja sa povoljnim uslovima, po pravilu boljim od uslova koji
vladaju na tržištu.
c) Poreske olakšice za proizvođače energije iz obnovljivih izvora, u vidu
oslobađanja od PDV-a, poreza na zemljište, prihod, troškova plate i sl.
23
7. PRIMENA TOPLOTNIH PRIJEMNIKA SUNČEVE ENERGIJE NA

STAMBENIM ZGRADAMA
Solarni sistemi koji se koriste u materijalizaciji omotača zgrada se mogu

klasifikovati na više načina primenom različitih kriterijuma. Moguće je izvršiti
klasifikaciju solarnih sistema prema:
➢ Vrsti primenjene tehnologije i prilagođavanju u odnosu na kretanje sunca,
➢ Mestu montiranja u odnosu na građevinski objekat.
Prema mestu montiranja u odnosu na građevinski objekat, solarni sistemi mogu
biti:
➢ krovni ili
➢ fasadni.
7.1.Osnovne karakteristike i klasifikacija solarnih toplotnih prijemnika koji se

koriste za stambene zgrade
Solarni toplotni prijemnik, ili solarni kolektor, je uređaj koji apsorbuje upadno
sunčevo zračenje, pretvara ga u toplotu, i prenosi tu toplotu na fluid koji kruži kroz
prijemnik. Kao fluid se koriste obično vazduh, voda ili ulje. Na taj način prikupljena
solarna energija se preko fluida koji cirkuliše prenosi direktno na vodu ili uređaj koji služi
za zagrevanje određenog prostora, ili do izolovanog skladišnog rezervoara iz koga se topla
voda može koristiti po potrebi, noću i po oblačnom vremenu. Solarni toplotni prijemnik
predstavlja sistem koji na najjednostavniji način sunčevu energiju pretvara u toplotnu.
Tako dobijena toplotna energija se može upotrebiti za zagrevanje i hlađenje prostora,
grejanje vode i za brojne druge namene za koje se koriste klasični izvori energije.
7.1.1. Klasifikacija solarnih toplotnih prijemnika
Toplotni prijemnici se prema vrsti radnog fluida, mogu podeliti na:

➢ Toplotni prijemnici za direktno grejanje vazduha – koriste se za predgrevanje
ventilacionog vazduha ili za zagrevanje prostora. Kada se koriste za
predgrevanje ventilacionog vazduha, prijemnici su obično postavljeni na fasadi
blizu mesta na kome svež vazduh ulazi u zgradu. Time se postiže da kanali
budu kraći, kao i veća efikasnost u toku perioda grejanja prostora. Sistem
24
prijemnika sa direktnim grejanjem vazduha je obično projektovan tako da se

konstrukcija zgrade koristi kao skladište toplote, mada se ponekad koriste i
posebni elementi za skladištenje.
Slika 8.Izgled toplotnog prijemnika za direktno grejanje vazduha
➢ Toplotni solarni prijemnici na bazi tečnosti se takođe nazivaju i hidrauličnim

prijemnicima. Oni omogućavaju jednostavno skladištenje toplote i podesni su i
za pripremanje tople vode za domaćinstvo i za grejanje prostora. Kod njih se
kao medij uglavnom koristi voda sa glikolom u promenljivim procentima, da bi
se izbeglo zamrzavanje sistema. Procenat glikola zavisi od konkretnih
vremenskih uslova u kojima sistem radi. Pošto voda ima dobru toplotnu
kapacitivnost, pogodna je za kvalitetnu razmenu toplote i sa apsorberom i sa
skladištem toplote. Dobijena solarna toplotna energija se lako može skladištiti u
izolovanim cisternama za vodu i odatle koristiti kao sanitarna topla voda ili za
grejanje prostora.
Prema tehnologiji, hidraulični toplotni sistemi se mogu podeliti u četiri vrste kao:
1. Toplotni prijemnici sa vakuumskim cevima se sastoje od nekoliko

pojedinačnih staklenih cevi, od kojih svaka sadrži apsorbersku ploču povezanu sa
toplotnom cevi koja je suspendirana u vakuumu. Ovi sistemi su podesni za upotrebu u
domaćinstvima za grejanje vode i prostora, a takođe i za industrijske primene gde je
25
potrebna visoka radna temperatura. Veoma povoljna karakteristika ovog tipa prijemnika
leži u činjenici da efikasnost prijemnika malo zavisi od upadnog ugla sunčevog zračenja,
zahvaljujući činjenici da apsorber ima kružni presek. Toplotni prijemnici sa vakuumskim
cevima su znatno efikasniji od ravnih zastakljenih toplotnih prijemnika. Visok stepen
korisnog dejstva zadržavaju i pri radu sa difuznim zračenjem i pri niskim temperaturama
okolnog vazduha. Ovi prijemnici sastoje se od niza staklenih cevi iz kojih je evakuisan
vazduh i u kojima se nalaze metalne apsorbujuće cevi. evi su prevučene selektivnim
premazom i mogu biti izrađene od bakra ili izvedene u formi tzv. toplotnih cevi.
2. Toplotni prijemnici sa zastakljenom ravnom pločom su najčešći solarni
prijemnici koji se koriste za zagrevanje sanitarne tople vode i prostora. Prijemnik sa
ravnom pločom se sastoji od izolovane metalne kutije sa staklenim ili plastičnim
poklopcem i tamno obojenom apsorberskom pločom. Sunčevo zračenje se apsorbuje preko
apsorberske ploče i prenosi na fluid koji cirkuliše kroz prijemnik u cevima. Ovi prijemnici
zagrevaju fluid koji cirkuliše na temperaturi manjoj od temperature ključanja i oni su
najpodesniji za primene gde je potrebna temperatura 30 do 70° kao i za primene koje
zahtevaju obezbeđenje toplotne energije tokom zimskih meseci. Apsorber predstavlja
ključni element toplotnog prijemnika. On se sastoji od cevi integrisanih u ploču, koja
celokupnom površinom prima sunčevo zračenje. Od presudne važnosti za dobar rad
toplotnog prijemnika je ostvarivanje dobrog termičkog kontakta između cevi i ploče, kako
bi otpor provođenju toplote bio što manji. Zbog toga se toplotni prijemnik najčešće
izrađuje od bakra i aluminijuma. Obavezno treba da bude mat crne boje, sa selektivnim
premazima, da bi se apsorbovala što je moguće veća količina zračenja Sunca koje dospeva
do prijemnika. Zračenje reflektovano od površine toplotnog prijemnika predstavlja
neiskorišćeni deo ukupnog dospelog zračenja.
3.Prijemnici sa nezastakljenom ravnom pločom i plastični prijemnici - koriste
se u uslovima visoke temperature okolnog vazduha i dovoljno velike insolacije. Zbog toga
se po pravilu koriste samo za zagrevanje vode u bazenima. Ovakvi prijemnici prave se od
plastike ili drvene noseće konstrukcije, a kao apsorber mogu koristiti plastične ili bakarne
površine i cevi. Prijemnici sa nezastakljenom ravnom pločom su tehnički manje složeni
nego zastakljeni ili vakuum prijemnici. Oni su napravljeni od manjeg broja slojeva i
jednostavni su za montažu. Sastoje se od selektivne metalne ploče koja je apsorber,
hidrauličnog kola na koje se prenosi toplota sa apsorbera a na poleđini imaju izolaciju.
Radne temperature ovakvih toplotnih prijemnika su relativno niže nego kod zastakljenih i
iznose do 65° . Oni se mogu koristiti za zagrevanje vode u bazenima za plivanje, za
26
sisteme koji služe za grejanje prostora na nižim temperaturama, kao i za DHW

predzagrevanje. Specijalni tip nezastakljenog prijemnika poznat kao prijemnik sa
perforiranom pločom se koristi da predgreje vazduh za ventilaciju za poslovne zgrade.
Nezastakljeni plastični prijemnici se obično proizvode od crne plastike ili gume
koja je stabilizovana da izdrži ultravioletne zrake, i po pravilu nisu izolovani. Pošto nisu
izolovani veliki deo apsorbovane toplote se gubi, naročito kada je vetrovito i hladno
napolju. Zbog svojih vrlo niskih radnih temperatura oni su pogodni jedino za zagrevanje
vode u bazenima za kupanje.
7.1.2. Primeri integracije solarnih toplotnih prijemnika u fasade i krovove zgrada
Na sledećim slikama prikazana je integracija solarnih toplotnih prijemnika u krov ili fasadu
objekta.
Slika 9. Integracija solarnih toplotnih prijemnika sa zastakljenom pločom – stambena

zgrada u Parizu
27
Slika 10.Primeri integracije prijemnika od nezastakljenih ravnih ploča u fasadi kao

multifunkcionalnih elemenata omotača, Institut CERN, Švajcarska
7.2. Proizvodnja solarne energije objedinjene korišćenjem fotonaponskih i toplotnih

solarnih prijemnika
Kombinacijom fotonaponskih i termičkih solarnih panela, uz korišćenje savremenih

parnih turbina koje rade sa parom niskog pritiska i relativno niske temperature i
odgovarajućeg elektrogeneratora, može se ostvariti znatno veći stepen korisnog dejstva u
proizvodnji električne energije iz solarne energije u poređenju sa stepenom korisnog
dejstva koji se postiže ako se koriste samo fotonaponski solarni paneli. U ovakvim
sistemima polazi se od primene tzv. hibridnih solarnih kolektora koji objedinjuju solarni
kolektor za proizvodnju električne energije i solarni kolektor za dobijanje tople vode.
28
Slika 11.Hibridni fotonaponski i termički solarni panel proizvodnje Millenium Solar, Izrael
U proizvodnji električne energije u termoelektranama gde je radni fluid voda,

uobičajeno se koristi Rankinov (Rankine) ciklus. S obzirom da je temperatura vode koja se
koristi za hlađenje fotonaponskih panela na izlazu iz panela relativno niska (55 oC) i da
efikasnost proizvodnje električne energije u Rankinovom ciklusu u velikoj meri zavisi od
temperature radnog fluida (vode), za dodatno zagrevanje vode koristi se odgovarajući broj
termičkih solarnih panela. Poznato je da se pomoću ekonomičnih termičkih solarnih
prijemnika može postići zagrevanje vode do temperature od 135 oC. Za akumulaciju

toplote i stabilizaciju temperature vode tokom ciklusa proizvodnje koriste se odgovarajući
solarni bojleri (termorezervoari).
Primenom napred navedenog principa generisanja električne i toplotne energije

korišćenjem hibridnog solarnog panela, može se doći do ekonomičnog rešenja
multisolarne elektrane. Multisolarna elektrana (Slika 12) sadrži dva skupa solarnih panela,
fotonaponske solarne panele (PV) i termičke solarne prijemnike (TS).
29
Princip funkcionisanja multisolarne elektrane
Slika 12. Primer multisolarne elektrane
Fotonaponski paneli oslobađaju toplotu koja se preko rashladnog fluida

akumulira u odgovarajućem solarnom bojleru ili termorezervoaru (LT). Temperatura
radnog fluida u rezervoaru LT je T1. Dodatno zagrevanje vode u rezervoaru HT ostvaruje
se preko solarnih termičkih prijemnika. Temperatura ovako zagrejane vode je dovoljna da
se ona prevodi u gasovitu fazu na temperaturi Tit.
Proizvedena para vodi se u turbinu koja pokreće elektrogenerator za

proizvodnju električne energije. Po prolasku kroz turbinu para se odvodi u kondenzator.
Kondenzovani radni fluid termoelektrane na izlazu iz kondenzatora ima temperaturu Tc
koja je nešto iznad temperature ambijenta. Fluid na prelasku iz gasovite u tečnu fazu ima
pritisak Pc. Pritisak radnog fluida na ulasku u turbinu značajno se povećava dodatnim
zagrevanjem, kao što je napred navedeno, i uz pomoć odgovarajućih pumpi. Potrebno je
napomenuti da je izvan perioda intenzivnog sunčevog zračenja i noću moguće radni fluid
hladiti preko solarnih panela koji tada imaju ulogu radijatora.
30
7.2.1. Primer fotonaponske i termičke solarne elektrane
Rad i karakteristike jedne multisolarne elektrane biće analizirani na primeru

elektrane sa vršnom snagom od 1 MW koja potiče iz fotonaponskih panela i istom tolikom
snagom koja se ostvaruje iz termičke energije posredstvom parne turbine i
elektrogeneratora.
Osnovni parametri referentne multisolarne elektrane snage 1 MW fotonaponske i 1
MW termičke energije, kada se kao radni fluid u Rankinovom ciklusu koristi voda, dati su
u tabeli 1.
Tabela 1. Karakteristike i granične vrednosti multisolarne elektrane
Snaga parne turbine niskog pritiska PT 1MW

Pritisak pare na ulazi i izlazu turbine pit / pot 1.9 bar / 0.045 bar
Stepen iskorišćenja turbine 85%
Temperatura pare na ulazu u turbinu Tit 130 oC
Temperatura vode na izlazu iz kondenzatora 30 oC
Temperatura vode u rezervoaru T1 50 oC
Nominalna snaga Sunčevog zračenja 1kW/m2
Površina solarnih fotonaponskih prijemnika 8000 m2
Površina solarnih termičkih panela 4000 m2
Iskorišćenje termičke energije fotonaponskih panela 70%
Iskorišćenje termičke energije termičkih panela 90%
Tabela 2. Uporedna analiza solarnih tehnologija na primeru solarne elaktrane

snage 1 MW
Bruto površina Neto Cena za Nominal Ukupna

elektrane površina elektranu na godišnja
m2 elektrane snage 1MW efikasno proizvodnja
m2 st PV MWh/god.
modula
PV tehnologija 13-14000 6600 3.6 M EUR 11,3% 1550
PVT 14-16000 10000 5 M EUR 13,7% 3600
tehnologija
sa 1MW parnom
turbinom niskog
pritiska
31
Iz analize prikazane u tabeli 2 može se zaključiti da se primenom hibridnih solarnih

kolektora i dodatne proizvodnje električne energije iz termičke energije kod multisolarnih
elektrana može ostvariti dvostruko veća proizvodnja električne energije na godišnjem
nivou u odnosu na klasičnu solarnu fotonaponsku elektranu iste snage.
7.3. Funkcionalne karakteristike toplotnih solarnih sistema
Toplotni prijemnici sunčeve energije koji učestvuju u materijalizaciji krova ili

fasadnog zida moraju imati određene performanse, u skladu sa funkcionalno-tehničkim
zahtevima koji se postavljaju pred krov, odnosno fasadni zid.
Neintegrisani solarni sistemi ne učestvuju direktno u formiranju omotača
zgrade, već se montiraju na formirani krov odnosno fasadni zid. Krovni neintegrisani
toplotni prijemnici sunčeve energije utiču na izgled krova odnosno fasade zgrade.
Krovni integrisani toplotni prijemnici sunčeve energije u krovu pored funkcije
proizvodnje toplotne, odnosno toplotne i električne energije imaju i funkciju krovnog
pokrivača.
Fasadni integrisani toplotni prijemnici sunčeve energije učestvuju u
formiranju fasadnog zida i obezbeđuju sledeće funkcije:
➢ funkciju zaštite od spoljnih uticaja,
➢ termičku funkciju – dodatna termička zaštita,
➢ funkciju fasadne obloge,
➢ funkciju generisanja toplotne, odnosno toplotne i električne energije.
Fasadni neintegrisani toplotni prijemnici sunčeve energije ne učestvuju direktno
u formiranju fasadnog zida. S obzirom da se nalaze ispred fasadnog zida zgrade, doprinose
akustičkoj izolaciji fasadnog zida. Takođe, toplotni prijemnici štite fasadu od atmosferskih
uticaja i bitno utiču na arhitektonski izraz objekta.
7.4. Estetske karakteristike
Ima mnogo mogućnosti za postizanje estetski dopadljivih i interesantnih rešenja a

tehnologija solarnog grejanja je među najjeftinijim u oblasti primene obnovljive energije.
Kriterijumi za evaluaciju estetskog kvaliteta solarnih sistema su sledeći:
➢ Prirodnost postavljanja,
32
➢ Arhitektonski utisak,
➢ Kompozicija boja i materijala,
➢ Harmoničnost rešenja,
➢ Uklopljenost u kontekst objekta i
➢ Inovativnost dizajna.
7.4.1. Arhitektonska i građevinska integracija solarnih sistema
Kada se fotonaponski paneli i toplotni prijemnici integrišu u objekat, postaju deo

integralnog dizajna, a često postaju i elementi arhitektonskog izraza. Sa ekonomske tačke
gledanja, neophodno je da se ovi sistemi integrišu u omotač zgrade tako da nema dodatnih
troškova. Solarni sistemi moraju da zamene konvencijonalne građevinske elemente, pošto
imaju dvostruku funkciju: sposobnost da proizvode energiju i smanjuju ukupne troškove
gradnje time što su i konstruktivni elementi. Stoga, solarni energetski sistemi u zgradi
moraju biti tako projektovani kao integralni deo celine, tj. treba primeniti „holistički“
pristup projektovanju zgrade.
Dobar primer najvećeg projekta integracije toplotnih prijemnika predstavlja
“Sunčani grad”, stambeni kompleks na periferiji grada Plan-les-Quates, u Švajcarskoj
(Slika 13).
Slika 13.Elegantna upotreba toplotnih prijemnika na kružnom krovu objekata u

kompleksu ‘Sunčani grad’, stambeno naselje na periferiji Plan-les-Quates, Švajcarska
33
Prijemnici pokrivaju celokupnu površinu krova koja je okrenuta na jug zamenjujući

tradicionalne materijale za pokrivanje krova, ostvarujući tako uštedu u ukupnim
troškovima projekta. Osim što proizvodi energiju za grejanje prostora i sanitarne vode,
estetika zgrade je unapređena elegantnom krivom krova. Tokom leta se višak proizvedene
toplotne energije prodaje zgradama u okruženju.
Mada su krovne površine najpodesnije površine za instaliranje fotonaponskih
elemenata zbog povoljnih vrednosti zračenja, fasade takođe nude ogroman potencijal
posebno u nordijskom regionu, gde je ugao sunca prema horizontali mali tokom cele
godine.
Odnos površine fasade u odnosu na površinu krova se povećava što zgrada ima
veću visinu. Osim toga, raspoloživa površina krova je često smanjena prisustvom raznih
instalacija i postrojenja, što znači da integrisani fotonaponski sistemi na fasadama imaju
posebnu vrednost u gusto naseljenim urbanim centrima. Pored toga, uz dostupnost
tankoslojnih fotonaponskih sistema, integracija na fasadi je postala još relevantnija.
Pri integraciji aktivnih solarnih elemenata u zgrade, oni imaju istu ulogu kao što
imaju tradicionalni zid, prozor ili krovni pokrivač koje zamenjuju. Zahtevi koje treba da
zadovolje sistemi koji se integrišu u zgrade se odnose na boju, izgled, veličinu,
vodonepropusnost, otpornost na vetar, bezbednost pri ugrađivanju i tokom korišćenja, kao i
na cenu.
Integracija u zgradu se odnosi na fizičku integraciju fotonaponskih i toplotnih

solarnih sistema u objekat sa naglaskom na opšti utisak koji daju zgradi. Za arhitektu,
estetski aspekt, pre nego fizička integracija, je glavni razlog za razmatranje integracije u
zgradu. Optimalna situacija je kad je sistem dobro integrisan u fizičkom i estetskom
smislu. Može se zapaziti da mnogi primeri fizičke integracije pokazuju nedostatak estetske
integracije.
Vizuelna analiza solarnih sistema u zgradama pokazuje da loša arhitektura zgrade
ne može biti unapređena dobro dizajniranim solarnim sistemom. Sa druge strane, dobro
dizajnirana zgrada sa lepo integrisanim sistemom će biti prihvaćena od svakog.
Fotonaponski i toplotni solarni sistemi koji su arhitektonski dopadljivi u kontekstu zgrade,
dobri materijali i kombinacije boja, koji se uklapaju u postojeću matricu, vizuelni aspekt
sistema koji je u harmoniji sa zgradom i kreira zadovoljavajuću kompoziciju će rezultovati
dobrom integracijom i pružiti visoke arhitektonske vrednosti. Osim toga, ako su ovi sistemi
odgovarajući za dati kontekst zgrade i integracija dobro projektovana, njihova upotreba
34
može da dovede do inovativnog koncepta i često može učiniti arhitektonsku integraciju

bogatom i uspešnom.
Integrisanjem fotonaponski sistemi i sistemi toplotnih prijemnika u objekte oni se
koriste i kao arhitektonski elementi i kao sredstvo za proizvodnju energije. Metod
integrisanja ovih sistema je najpodesniji u slučaju novih objekata. Tradicionalni
konstruktivni elementi se zamenjuju pri materijalizaciji omotača. Uštede su moguće gde je
cena ovih elemenata manja nego što je to slučaj kod tradicionalnih elemenata. To daje
prijatan i čist izgled.
7.4.2. Primeri integrisanja solarnih toplotnih prijemnika
Kvalitetno integrisanje solarnih toplotnih prijemnika u krov ili fasadu objekta je od

izuzetne važnosti
Načini integrisanja solarnih toplotnih prijemnika su:
1. Integracija solarnih toplotnih prijemnika u krov objekta
Slika 14.Solarni toplotni prijemnici instalirani na ravnom krovu stambene zgrade
35
Slika 15.Integracija toplotnih prijemnika na kosom krovu porodične kuće
Slika 16.Integrisani sistemi toplotnih prijemnika u stambenoj zgradi, Hamburg

Bramfeld, Nemačka
2. Integracija toplotnih prijemnika na fasadi
Toplotni solarni prijemnici integrisani u fasadi služe kao kvalitetna toplotna

barijera. Prednosti integracije toplotnih prijemnika u fasadu su:
➢ Poboljšanje toplotne izolacije u zgradi,
➢ Zaštita od atmosferskih uticaja,
➢ Uštede koje nastaju usled združivanja funkcija,
➢ Zamena konvencionalne fasade.
Kada se toplotni prijemnici ugrađuju u fasadu oni moraju da zadovolje sve zahteve
koje inače treba da zadovoljavaju elementi koji se koriste za ovaj deo omotača zgrade.
36
Slika 17.Integrisani sistemi toplotnih prijemnika na fasadi poslovne zgrade, AKS DOMA
Solartedhnik
3. Toplotni prijemnici kao balkonske ograde

Moguće je koristiti toplotne prijemnike kao elemente za zaštitu od sunca ili kao
balkonsku ogradu s obzirom da su balkoni najčešće okrenuti na jug i zapad. evasti vakuum
toplotni solarni prijemnici kao balkonska ograda, su providni i bacaju interesantne senke
na zidove iza. Važan faktor je što ove cevi čine uočljivim solarni toplotni sistem.
Slika 18.Upotreba vakuumskih prijemnika kao balkonske ograde, stambena zgrada Sunny
Woods u Cirihu, Švajcarska
7.5. Energetski aspekt primene toplotnih solarnih sistema
Energetska efikasnost toplotnog prijemnika sunčeve energije jeste njegova

sposobnost da određenu količinu dozračene sunčeve energije pretvori u toplotnu
energiju.Koeficijent efikasnosti prijemnika sunčevog zračenja predstavlja odnos energije
koja je apsorbovana i odvedena pomoću radnog fluida i energije koja padne na prijemnik
po jedinici površine u jedinici vremena.
37
Prijemnik sa vakuum cevima
Ravan zastakljen prijemnik
Nezastakljen ravan prijemnik
Temperatura solarnog prijemnika u odnosu na temperaturu okoline
Slika 19.Efikasnost različitih tipova solarnih toplotnih prijemnika u funkciji razlike

temperature prijemnika i ambijenta
Efikasnost toplotnog prijemnika sunčeve energije se smanjuje sa vremenom

eksploatacije, odnosno sa starenjem kolektora. Do smanjenja efikasnosti dolazi usled
degradacionih promena na prednjem pokrivaču, apsorberu i termoizolaciji prijemnika.
Degradacione promene na apsorberu se ogledaju u promeni optičkih svojstava i smanjenju
toplotne provodnljivosti površine, kao i u smanjenju koeficijenta apsorbcije sunčevog
zračenja. Do navedenih promena dolazi pod uticajem vlage, taloženja čestica prašine i
aerozagađenja, kao i usled nekvalitetno izvedenih spojeva unutar samog toplotnog
prijemnika sunčeve energije.
7.6. Ekološki aspekt primene toplotnih solarnih sistema
Efikasnost toplotnog prijemnika sunčeve energije se smanjuje sa vremenom

eksploatacije, odnosno sa starenjem kolektora. Do smanjenja efikasnosti dolazi usled
degradacionih promena na prednjem pokrivaču, apsorberu i termoizolaciji prijemnika.
Degradacione promene na apsorberu se ogledaju u promeni optičkih svojstava i smanjenju
toplotne provodnljivosti površine, kao i u smanjenju koeficijenta apsorbcije sunčevog
zračenja. Do navedenih promena dolazi pod uticajem vlage, taloženja čestica prašine i
aerozagađenja, kao i usled nekvalitetno izvedenih spojeva unutar samog toplotnog
prijemnika sunčeve energije.
38
Smatra se da se oko 70% svih problema vezanih za zaštitu životne sredine u Srbiji
odnosi na sektor energetike. Zaštita životne sredine je treći prioritet EU i preko 30% svih
obaveza Srbije u smislu harmonizacije zakona i približavanja Evropskoj uniji odnosi se na
ovu oblast.
Fotonaponski sistemi (FNS) i toplotni prijemnici (TP) imaju vrlo male štetne
posledice na okolinu i predstavljaju, kao i svi drugi sistemi konverzije energije sunčevog
zračenja, čistu tehnologiju za generisanje energije. Dok rade ovi solarni sistemi ne
zagađuju vazduh, ne proizvode opasan otpad ili buku i ne zahtevaju transport goriva. Zbog
ovih prednosti primena FNS i TP sistemi mogu igrati značajnu ulogu u smanjenju
problema zagađenja okoline i uticaja na klimatske promene.
Mere koje daju nejveći doprinos očuvanju i poboljšanju životne sredine rezultat su
dve najvažnije aktivnosti u primeni svakog projekta vezanog za instaliranje FNS ili TP
solarnih sistema.
Prvo, vrši se smanjenje potrošnje električne struje ili drugog energenta za potrebe
zagrevanja sanitarne vode, zamena ili supstitucija tečnih naftnih derivata kao pogonskog
goriva pa samim tim i kotla za grejanje, sa čistom energijom.
Drugi važan faktor je smanjenje opasnih i štetnih produkata sagorevanja, kao
rezultat emisija u atmosferu, zbog sagorevanja tečnih naftnih derivata npr. lož ulja. Kao
rezultat sagorevanja tečnih naftnih derivata dolazi do oslobađanja azotovih oksida,
sumpordioksida, ugljenmonoksida, pa i čađi. Korišćenjem obnovljive solarne energije
umesto neobnovljivih izvora energije postiže se smanjenje emisije gasova sa efektom
staklene bašte, pre svega CO2, što doprinosi zaštiti životne sredine, smanjenju globalnog
zagrevanja i održivom razvoju.
Uvrežena je zabluda da je, generalno gledano, električna struja ekološki energent.
To se tumači tako što se ne misli na činjenicu da se za potrebe proizvodnje električne struje
troši ugalj, npr. u Obrenovcu ili Kolubari ili bilo kojoj drugoj termoelektrani, van naše
zemlje. Iz tih razloga je smanjenje potrošnje električne struje iz gradske mreže, ili
proizvodnja tople sanitarne vode korišćenjem solarne energije, direktan doprinos zaštiti
životne sredine. Mere zaštite na radu, odnosno zaštita na radu je veoma važan segment za
zaposlene koji profesionalno rade na održavanju ovih sistema i svima drugima koji se
nalaze u neposrednoj blizini jer treba da imaju sigurnost, bezbednost i povoljne uslove za
život i rad.
39
Solarni sistemi su samoodrživi, ekološki, nečujni i zahtevaju minimum održavanja

pošto nemaju pokretnih delova. Oprema kod ovih sistema ne stvara buku, nema vibracija
koje su u neposrednom dodiru sa čovekom, niti rotirajućih delova koji proizvode vibracije.
Elektromotori cirkulacionih pumpi kod TP sistema su gotovo bezšumni, a vibracije je
teško primetiti i pri neposrednom dodiru rukom. Svi ostali delovi solarnih sistema su
apsolutno stacionarni.
Maksimalna temperatura fluida kod TP sistema u solarnom cirkulacionom krugu
može da ide i preko 100oC, ali su instalacije na tim delovima izolovane i nema neposredne
opasnosti po dodir od strane čoveka.
Što se tiče građevinskih radova, potencijalna opasnost za povrede radnika su radovi
na fasadi pri instaliranju solarne opreme, odnosno na skeli sa koje se instaliranje vrši. Ako
bi se analizirali i ostali detalji mera zaštite na radu, može se doći do zaključka da ni
neposredni radovi, građevinski i mašinski, tokom montaže a i tokom eksploatacije, nisu
visokog rizika. Isto bi se moglo reći i za solarne elektrane, jer većina instalacija radi pod
niskim jednosmernim ili uobičajeno korišćenim naizmeničnim naponom od 220V.
Solarna energija i tehnologije vezane za nju ne zagađuju životnu sredinu. Ona bi,
kao izrazito prihvatljiv obnovljivi izvor energije, u bliskoj budućnosti mogla postati glavni
nosilac ekološki održivog energetskog razvoja
7.7. Ekonomska isplativost primene fotonaponskih i toplotnih solarnih sistema
Za potrebe ocene isplativosti investicije koriste se mnogi programi koji, u

zavisnosti od vrste ulaganja i uloženih sredstava daju isplativost investicije, bilo da se radi
o dobiti u novcu, energiji ili smanjenju gasova staklene bašte, ili o svim faktorima zajedno.
Jedan od takvih programa je i program RETScreen, koji je realizovan prema zahtevima i uz
finansiranje Kanadske vlade. Ovaj program biće korišćen i u oceni isplativosti solarnih
sistema koji su kao primeri analizirani i u ovoj studiji.
Pre odluke o gradnji solarnog energetskog sistema moraju se unapred definisati i
odrediti sledeći parametri:
➢ cena električne energije za datu snagu postrojenja,
➢ subvencije ili poreske olakšice na solarnu energiju koje daje država,
➢ količina energije na godišnjem nivou koju će sistem proizvesti,
➢ cena jednog kWh tako dobijene električne energije,
➢ period povraćaja i ROI (eng. Return of Investment).
40
Cenu električne energije za datu instalisanu snagu definiše, grubo govoreći,

tržište solarne opreme, cena radne snage i klimatski uslovi lokacije koja je odabrana, mada
se može krenuti i od planirane novčane mase namenjene ulaganju, tako da se na osnovu
toga može proračunati maksimalna snaga sistema. Značajne su i finansijske olakšice koje
za solarnu energiju nudi sama država. ilj tih subvencija jeste da se pospeši proizvodnja
"zelene energije", smanji emisija CO2 i poveća ulaganje u industriju.

Tehnologija dobijanja električne energije iz energije sunčevog zračenja je
prilagodljiva tehnologija i može biti korišćena za primenu od vrlo malih do vrlo velikih
uređaja, od sistema povezanih u energetsku mrežu do sistema koji su nezavisni tj.
autonomni.
S obzirom da je energija sunca široko raspoloživa, mogu se izgraditi geografski
distribuirani FN električni sistemi, koji su manje osetljivi na uticaj međunarodne
energetske politike, nestabilna tržišta fosilnih goriva i nezgode u prenosu. To znači da se
očekuje da u snabdevanju električnom energijom, distribuirane energetske tehnologije,
kakve su i FN tehnologije, povećaju udeo tržišta električnom energijom, poboljšanjem
kvaliteta i pouzdanosti snabdevanja.
Rezultati primene FNS i TP daju doprinos u mnogim sektorima društvenog i
ekonomskog života građana, kao što su:
➢ Ušteda energije i smanjenje uvoza energije tj. nafte i gasa, što će za posledicu
imati manju zavisnost naše zemlje od zemalja izvoznica energije,
➢ Smanjenje troškova grejanja tehničke vode u javnim zgradama,
➢ Veća uposlenost usled otvaranja novih poslova, naročito za mala i srednja
preduzeća,
➢ Zaštita životne sredine i poboljšanje kvaliteta života koji je vezan za gore
navedene aktivnosti.
Primena solarnih ćelija visoke efikasnosti su od posebnog interesa kako bi se što

više smanjili troškovi proizvodnje solarne električne energije. Mnogi troškovi vezani za
izgradnju solarne elektrane proporcionalni su površini koju zauzima sama elektrana.
Korišćenjem solarnih ćelija odnosno panela veće efikasnosti smanjuje se potrebna površina
koju zauzima elektrana, pa samim tim i ukupna cena investicije. Efikasnost samih ćelija, da
bi se došlo do korisnih podataka u procenjivanju ekonomičnosti solarne elektrane, mora se
41
vrednovati po metodama koje odgovaraju realnim uslovima eksploatacije. Osnovni

parametri pri ovim ispitivanjima su struja kratkog spoja i napon praznog hoda.
Na slici 20 grafički su prikazani trendovi povećanja efikasnosti za različite

tehnologije solarnih fotonaponskih ćelija od samog početka njihovog razvoja pa sve do
današnjih dana. Efikasnost komercijalno raspoloživih fotonaponskih panela je po pravilu
nešto niža od efikasnosti laboratorijski ispitivanih uzoraka.
Efikasnost(%)
Slika 20.Trendovi povećanja efikasnosti za različite tehnologije solarnih fotonaponskih

ćelija od samog početka njihovog razvoja
U poslednjih nekoliko godina cena, koja je uslovljena većom površinom modula,

konstantno pada usled optimizacije podstruktura, veće efikasnosti modula, kao i boljeg
kvaliteta elektro povezivanja. Npr. u periodu od 2005. do 2007. godine ukupna cena
tankoslojnih fotonaponskih modula je pala za oko 60%, a takav trend se očekuje i u
buduće.
Treba napomenuti da je cena solarnih panela kontinuirano padala tokom zadnjih 40
godina, sve do 2004. godine, kada su visoke subvencije za proizvodnju solarne električne
energije dovele da se u Nemačkoj i mnogim drugim zemljama drastično poveća potražnju
za fotonaponskim solarnim panelima, što je uticalo da se značajno poveća cena čistog
silicijuma, koji se inače koristi i u izradi elektronskih čipova. Postoje predviđanja da će
novi proizvodni kapaciteti, koji su počeli sa radom 2008. godine sniziti cene fotonaponskih
panela za 70% do 2015. godine. Drugi analitičari upozoravaju da bi razvoj kapaciteta za
proizvodnju solarne električne energije mogli biti usporeni zbog ekonomskih razloga, ali
da će potražnja pasti i zbog manjih subvencija. Ostala potencijalna uska grla su kapacitet
42
industrije za izradu komada silicijuma i njihovog rezanja na pločice, te snabdevanje

specijalnim hemikalijama korišćenim za oblaganje ćelija.
Realno je očekivati da će za vreme rada fotonaponskog solarnog sistema, čiji se
vek procenjuje na najmanje 20 godina, cena električne energije rasti, što će skratiti i vreme
isplativosti investicije. Ako postoji i finansijska pomoć države za rad ovakvih sistema, što
je već slučaj kod nas, tada vreme otplate sistema ne bi iznosilo više od 7 do 10 godina.
Kao i svako ulaganje, tako i investiranje u solarne sisteme praćeno je izvesnim
finansijskim rizicima i tehnološkim poteškoćama za održivost ovakvog ulaganja. Zato je
bitno da se pre bilo kog ulaganja izvrši analiza, makar ona bila i orijentaciona, kako bi se
znala dobit i vreme za koje se ta dobit ostvaruje.
U ekonomskim analizama kao bitan parametar koji pokazuje isplativost je povraćaj
investicije ROI koji je direktno povezan sa feed-in tarifom i ugovorenim periodom otkupa
solarne električne energije od povlašćenog proizvođača. ROI se primenjuje na ocenu
isplativosti projekata gde su svi budući troškovi ili uštede unapred poznati zahvaljujući
iskustvu stečenom na prethodnim projektima, tako da se može sa priličnom sigurnošću
primeniti i u solarnoj energetici, prvenstveno zato što su svi uslovi investiranja poznati,
počev od administrativnih do same investicije.
ROI predstavlja odnos ukupno ostvarenog profita i vrednosti investicije i on se
izražava u procentima. Za određivanje ROI potrebno je izračunati ukupno ulaganje koje
obuhvata početne dažbine projekta, glavnu investiciju, amortizaciju za određeni period
razmatranja, poreska i kreditna opterećenja, cenu utrošenog vremena na investiciji i dr.
Izražena preko ROI investicija u solarnu energiju može se porediti sa drugim
vidovima investiranja. Važan parametar u odlučivanju je i period povraćaja ( eng. payback
period) koji predstavlja vreme koje je potrebno da se investicija isplati. To je vreme za
koje će se se poravnati ostvareni profit i uložena sredstva čime ulagač dolazi na pozitivnu
nulu, a sa daljim egzistiranjem na tržištu on je u dobiti. Dakle, bitno je da ROI vrednost
bude pozitivna i što veća.
Potrebno je naglasiti da ROI ne govori ništa o verovatnoći predviđenog scenarija
vraćanja novca. Zato se sigurnost u solarnoj energetici obezbeđuje potpisivanjem ugovora
sa otkupljivačem solarne električne energije.
43
7.8. Faktori koji utiču na mogućnost primene toplotnih solarnih sistema na

stambenim zgradama
Faktori koji utiču na mogućnost primene i performanse fotonaponskih sistema i

toplotnih prijemnika sunčeve energije koji se primenjuju u materijalizaciji omotača zgrada
se mogu klasifikovati prema sledećim kriterijumima:
➢ Fizičke i tehničke karakteristike solarnih sistema,
➢ Karakteristike lokacije na koju se postavljaju solarni sistemi,
➢ Tehničko-građevinski aspekti,
➢ Termičke i druge performanse zgrade,
➢ Otpornost na atmosferske uticaje,
➢ Mogućnost integrisanja sa ostalim instalacijama u zgradi, posebno sa instalacijama
za grejanje i snabdevanje električnom energijom,
➢ Mogućnost postavljanja sistema i način korišćenja i održavanja sistema,
➢ Materijali i kompatibilnost u pogledu zaštite životne sredine,
➢ Estetski kvaliteti i mogućnost uklapanja sa arhitektonskim izrazom objekta,
➢ Ekonomska isplativost
Veoma važan faktor od koga se polazi u sagledavanju mogućnosti za primenu TP

solarnih sistema je lokacija. Pre projektovanja se utvrđuje tačna pozicija lokacije i na
osnovu mapa sunčevog zračenja, što su dostupni javni podaci, utvrđuje se intenzitet
sunčevog zračenja i sagledava se osunčanost u najoptimalnijem delu dana od 8 do 16h
kada je sunčevo zračenje najintenzivnije. Poželjno je da osunčanost bude potpuna jer su to
pretpostavke za maksimalni učinak instaliranih TP sistema. Svaka lokacija ima svoje
specifičnosti i prema njima se opredeljuje mesto gde se postavljaju solarni kolektori i način
njihovog montiranja.
Senke su nepoželjne bilo da osenčenost dolazi od okolnih zgrada, drveća, stubova
ili same konfiguracije površine na koju se instaliraju toplotni prijemnici sunčeve energije,
bilo da se radi o fasadnom delu ili krovu. Prisustvo senki svakako smanjuje energetsku
efikasnost toplotnih prijemnika sunčeve energije i time učinak čitavog solarnog sistema.
Zato je pri projektovanju potrebno poći od urbanističkih uslova susednih lokacija kako bi
se izbegla osenčenost zbog izgradnje budućih objekata i rasta okolnog drveća.
44
Fizičke i tehničke karakteristike solarnih kolektora koji se predviđaju za korišćenje su

veoma važan faktor za projektovanje ovakvih solarnih sistema. Kad je reč o fizičkim
karakteristikama tu se misli na dimenzije (dužina, širina, debljina), apsorpcionu površinu (m 2),

masu (kg), vrstu pokrivke i njenu debljinu (mm), procenat transparentnosti pokrivke (%), vrstu
izolacije i njenu debljinu (mm), zapreminu sistema, vrstu apsorpcionog materijala i dr. Svi
nabrojani parametri su veoma bitni za projektovanje solarnog sistema i sastavni su deo
kataloških informacija svakog proizvođača solarne opreme. Na osnovu ovih podataka vrši se
planiranje i dimenzionisanje solarnog sistema. Tehničke karakteristike solarnog sistema
odnose se na: vrstu radnog fluida, vrste i dimenzije priključka, procenat apsorpcije
sunčevog zračenja, dužinu eksploatacionog perioda, efikasnost, izlaznu snagu i dr. Na
efikasnost toplotnih prijemnika sunčeve energije utiče njihov nagib i orijentacija prijemne
površine na količinu dozračene sunčeve energije. Za njihovo optimalno odabiranje važna je
geografska širina lokacije. Poznato je da je manji nagib solarnog panela optimalniji u toku
leta a veći preko zime.
Orijentacija toplotnih prijemnika sunčeve energije bitna je za optimalno iskorišćenje
sunčevog zračenja, tako što je najpovoljnija južna orijentacija, kad se posmatra na
godišnjem nivou. Međutim, kod zapadne orijentacije proizvodnja toplotne energije u
slučaju toplotnih prijemnika sunčeve energije je na godišnjem nivou manja nego kod južne
orijentacije, ali se u popodnevnim časovima kad je vršna potrošnja, pri zapadnoj
orijentaciji toplotna energija dobija kada je najpotrebnija.
Tehničko–građevinski aspekt postavljanja toplotnih prijemnika sunčeve energije na
građevinski objekat je veoma bitan za izbor tipa solarnih kolektora i za projektovanje
instalacija. Važan je statički proračun kojim se predviđaju opterećenje koje će solarni
sistem praviti na samoj zgradi kao i opterećenja koja će trpeti solarni kolektori usled
dejstva vetra i pod teretom snega. U tom smislu najjednostavnije je proračun izvršiti i
planirati postavljanje solarnih kolektora na novoj stambenoj zgradi ili drugom
novoprojektovanom objektu od samog početka, a kad se radi o obnovi stambenih zgrada ili
objekata onda se, svakako, moraju izvršiti određene korekcije koje treba da omoguće
obezbeđenje stabilnosti sistema.
U slučaju kada se solarni kolektori integrišu u krovni pokrivač povećava se
temperatura u prostoru zgrade što je povoljno u hladnijim klimatskim uslovima, ali je
nepoželjno u toplijim klimatskim uslovima. ko se pak solarni kolektori postavaljaju na
nosače tj. ako su neintegrisani, oni se time odvajaju od same površine krova i doprinose
45
smanjenju temperature krova jer bacaju senku na njega čime se smanjuje temperatura
unutar stambene zgrade ili drugog objekta.
Kada su u pitanju integrisani solarni kolektori vrlo je važno da njihova svojstva i

veze sa delovima omotača stambene zgrade ili nekog drugog objekta budu takvi da
obezbede dobru zaptivenost na atmosferske uticaje koja se odnosi na prolaz vode, snega,
vetra, nečistoća i dr.
Energetski efekti solarnih sistema pri zagrevanju prostora i sanitarne vode zavise
od više faktora ali odlučujući je kvalitetno projektovanje sistema. Potrebno je solarni
sistem ukomponovati sa postojećim sistemom za grejanje. Naime, važno je napomenuti da
se instalacije za grejanje bez ikakvih dodatnih intervencija mogu koristiti i za zagrevanje
prostora preko solarnih kolektora. Potrebno je predvideti, radi sprečavanja mržnjenja vode
u sistemu, korišćenje odgovarajućeg antifriza, najčešće je to glikol.
Termičke karakteristike same zgrade utiču na iznos toplotnih gubitaka, a time i na
količinu energije neophodne za grejanje. U današnje vreme povoljnost je što se nove
stambene zgrade i drugi objekti, posebno kapitalni kao što su tržni centri, marketi,
poslovne grade, državne ustanove i sl., projektuju prema pravilniku o energetskoj
efikasnosti, što znači da svaki takav objekat treba da ispuni uslov za dobijanje energetskog
pasoša čime se nedvosmisleno stvaraju pretpostavke da je zgrada termički urađena na
najvišem nivou te da se toplotni gubici svode na zanemarljivu veličinu. Time je, praktično,
zagarantovan uspeh u pogledu energetske efikasnosti solarnih sistema za zagrevanje
prostora i sanitarne vode u zavisnosti od termičkih karakteristika takvih objekata.
Na efikasnost sistema solarnih kolektora veoma bitno utiče montaža kolektora na
krovni ili fasadni deo objekta. Montaža mora zadovoljiti tehničko-građevinske uslove
projekta radi takvog postavljanja koje će omogućiti optimalan rad i time ne ugroziti
efikasnost sistema.
Sa aspekta životne okoline potrebno je reći da zagađenje vazduha može da utiče na
rad solarnih kolektora jer se njihova efikasnost smanjuje sa povećanjem zagađenja
vazduha.
Solarni kolektori ne proizvode zagađenje životne sredine. Jedino zagađenje koje se
javlja je rezultat procesa proizvodnje solarnih kolektora i instalacije istih, pa je veoma
važno pristupiti propisanom načinu montaže kako ne bi došlo do oštećenja, odnosno
havarije.
46
Veoma bitni faktori koji utiču na efikasnost solarnog sistema za zagrevanje

prostora i sanitarne vode stambenih zgrada ili drugih objekata su način korišćenja i
održavanje solarnog sistema. Proizvođač i isporučilac opreme obavezno pri puštanju u rad
instaliranog solarnog sistema, investitoru stambene zgrade ili drugog objekta, daje uputstvo
za postupanje odnosno korišćenje solarnog sistema i njegovo održavanje. To podrazumeva
potpuni monitoring koji se uspostavlja nad solarnim sistemom u pogledu praćenja svih
vitalnih parametara za optimalan rad. Tu se misli na opšte stanje sistema, obezbeđenje
antifriza, kontrolisanje temperature u rezervoarima gde se zagrejana voda skuplja na kraju
radnog dana, kontrola pritiska u sistemu, nesmetan rad ostale opreme kao što su pumpe,
izmenjivač i dr. Praćenje prametara se vrši i preko kontrolne table sa automatikom i
elektronikom.
Ljudski faktor je od presudnog uticaja za kvalitetan rad solarnih sistema ne samo u
pogledu kontrolne i regulatorne funkcije već i u pogledu smanjenja grešaka koje potiču od
nesavesnog ili nestručnog delovanja radnika koji su zaduženi za rad solarnih sistema.
Solarni sistemi za zagrevanje prostora i sanitarne vode u stambenim zgradama ili drugim
objektima najčešće rade u dva režima: automatski i manuelni. Praksa je pokazala da se
nestručnim postupanjem operatera, dakle usled ljudskog faktora, upravo na prelasku sa
jednog na drugi režim dešavaju kvarovi što dovodi do zastoja u radu pa time i smanjenja
energetske efikasnosti uzrokovanog načinom korišćenja. Radi dugotrajnosti i ispravnog
rada solarnog sistema svi rizici vezani za zastoje u radu moraju se svesti na najmanju meru
čime se obezbeđuje maksimalni vek trajanja ovih solarnih sistema i maksimalni energetski
učinak.
Veoma je važan arhitektonski izgled stambene zgrade ili drugog objekta na koji
svakako utiču instalirani solarni kolektori. Nenametljivo i dobro ukomponovani solarni
kolektori daju poseban estetski kvalitet stambenoj zgradi ili drugom objektu, posebno kad
je reč o novogradnji. kad je reč o obnovi, odnosno rekonstrukciji zgrada ili objekata,
sasvim sigurno solarni kolektori bitno utiču na formiranje novog arhitektonskog odnosno
estetskog izraza.
Što se ekonomske isplativosti tiče, na nju utiču svi nabrojani faktori i ona je veća
ako se zadovolje na najbolji način svi nabrojani aspekti. Ekonomska isplativost zavisi i od
komercijalnih faktora koji najpre podrazumevaju izvore finansiranja koji mogu biti
sopstveni, krediti, zajednička ulaganja i sl. Na ekonomsku isplativost bitno utiče i
kontinuirani i nesmetani rad solarnog sistema, što znači bez zastoja prouzrokovanih raznim
situacijama kao što su kvarovi, oštećenja, problem sa automatikom, elektronikom, ljudska
47
nemarnost i sl. U takvim slučajevima opada efikasnost solarnog sistema što se automatski
odražava na ekonomsku isplativost. Ekonomska isplativost solarnog sistema sa toplotnim
prijemnicima za zagrevanje prostora i sanitarne vode podrazumeva da uz cenu sistema
treba računati i troškove izrade, ugradnje, održavanja i dr.
Može se zaključiti da bi se postigla ekonomski isplativa, energetski efikasna i
estetski izražajna primena solarnih sistema, bilo fotonaponskih ili toplotnih prijemnika
sunčeve energije, pre nego što se pristupi njihovom projektovanju i izboru potrebno je
prethodno izvršiti detaljnu tehno-ekonomsku analizu svih bitnih faktora koji su ovde
pobrojani ponaosob ali i u međusobnoj korelaciji. Pri tome, treba uzeti u obzir i
karakteristika same zgrade i izabrane lokacije i njima prilagoditi izabrani fotonaponski
sistem.
8. FINANSIRANJE PROJEKATA ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA

ENERGIJE
Veoma važan aspekt svake investicije je kako doći do novca potrebnog za

finansiranje projekata energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Ulaganja u energetsku efikasnost i projekte koji promovišu obnovljive izvore energije, sve
više zauzimaju mesta u razmišljanjima i planovima poslovnih ljudi u Srbiji. Najčešće se
kaže da ideja ima ali da nedostaje novca.
Imajući u vidu pozitivne posledice korišćenja obnovljivih izvora energije u
kojima na neposredan ili posredan način uživa daleko širi krug ljudi od onih koji u tim
aktivnostima imaju finansijske interese, u svetu je svest o korišćenju OIE na zavidnom
nivou već dugi niz godina. Ovakvo raspoloženje dovelo je do toga da mnogobrojna tela
zadužena za unapređenje javnih dobara kao što su energetska bezbednost i sigurnost, čist
vazduh, voda i zemljište, stabilna globalna klima i dr., od lokalnih vlasti pa sve do
Ujedinjenih nacija, usvoje mnogobrojna obavezujuća i neobavezujuća dokumenta u kojima
se podržava uticaj korišćenja obnovljivih izvora energije. U cilju konkretizacije ove
podrške, osnovani su i mnogi fondovi pomoću kojih se javnim novcem ove i ovakve
aktivnosti podstiču. Sredstva koja se dobijaju mogu biti bespovratna ili plasirana uz
kamatne stope niže od onih koje uobičajeno važe na datom tržištu.
Jedan od vidova finansiranja dolazi iz fondova Evropske unije. Naime,
finansiranja projekata energetske efikasnosti i projekata za korišćenje obnovljvih izvora
energije, moguće je obezbediti iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj (Europen
48
Bank for Reconstruction and Development – EBRD) preko Programa za direktno

finansiranje objekata održive energije na zapadnom Balkanu (Western Balkans Sustainable
Energy Direct Financing Facility - WEBSEDFF).
Program WEBSEDFF je počeo sa radom u maju 2009. godine i do sada je u

regionu realizovano oko 15 projekata i potrošeno je ili rezervisano oko 50 miliona EUR
sredstava koje je EBRD obezbedila. U maju 2012.godine je otpočeto sa finansiranjem
druge faze projekta i za tu potrebu je planirano novih 50 miliona EUR za kreditiranje
projekata kao i dodatna sredstva za besplatnu tehničku podršku. Dodatna sredstva, koja
mogu iznositi do 10% od iznosa kredita, su bespovratna.
Za sredstva WEBSDFF mogu konkurisati preduzeća u većinskom privatnom
vlasništvu. Iznos pojedinačnog kredita koji se može odobriti iz sredstava WEBSEDFF je
od 2 do 6 miliona EUR. EBRD direktno odobrava uslove kreditiranja za svaki projekat
pojedinačno. Prosečan očekivani rok otplate kredita je 6 do 8 godina za projekte energetske
efikasnosti, 12 do 15 godina za projekte obnovljivih izvora energije, uz odgovarajući poček
(grace period) i fleksibilne planove otplate.
Treba napomenuti da se finansiraju i projekti energetske efikasnosti u javnom
sektoru. U tom smislu mogu se realizovati projekti na osnovu tzv. ESCO ugovora. ESCO
je skraćenica od Energy Service Company i predstavlja generičko ime koncepta koji
predstavlja novinu na tržištu usluga u oblasti energetike. Naime, ESCO kompanije pored
inovativnih projekata za ostvarenje veće energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje
energije klijentima nude i finansijska rešenja za njihovu realizaciju. Korisnici ESCO
usluge su industrijska postrojenja, javna preduzeća, ustanove i rezidencijalni korisnici.
Osnovne karakteristike ESCO koncepta su:
➢ davanje integrisanih sve-na-jednom-mestu rešenja,
➢ povezivanje plaćanja sa izvršenjem projekta.
Najatraktivijniji aspekt ESCO modela sa stanovišta klijenta, je činjenica da u toku
svih faza projekta sarađuje samo sa jednim preduzećem, a ne sa više različitih subjekata
(projektni biroi, distributeri energije, proizvođači opreme, državne i finasijske institucije
itd.). Pored toga, ova karateristika "sve-na-jednom-mestu", u velikoj meri smanjuje
troškove projekata energetske efikasnosti.
Za svaki konkretan projekat koji konkuriše za kreditnu liniju definisani su kriterijumi
kvalifikovanosti, a stručni tim komercijalnih banaka sa svojom konsultantskom kućom
49
sprovodi posebne analize kako bi pronašao najbolji model za predloženi projekta i kao bi
se odredili faktori:
➢ Ušteda energije u %,
➢ Ušteda energije u kWh po godini,
➢ Smanjenje emisija CO2,

➢ Procenjena novčana ušteda na godišnjem nivou.
U nastavku, biće navedeno nekoliko primera podrške koje banke, u vidu kredita,
nude za finansiranje projekata energetske efikasnosti.
Komercijalna banka AD, Beograd
Korisnici kredita mogu biti: preduzeća, preduzetnici, lokalne samouprave, javna

preduzeća, skupštine stanara osnovani i registrovani u skladu sa zakonskim propisima sa
sedištem na teritoriji Republike Srbije.
Namena kredita: Finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora
energije, kao što su ugradnja fotonaponskih solarnih panela, ugradnja toplotnih solarnih
sistema za toplu sanitarnu vodu.
Iznos kredita: U skladu sa kreditnom sposobnošću, maksimalni iznos kredita je 10 miliona
EUR.
Rok otplate: Od 13 do 60 meseci od datuma puštanja kredita.
Grace period: Do 12 meseci.
Otplata kredita: U mesečnim ili kvartalnim ratama.
Komercijalna banka AD Beograd i Grin for grout fond (Green for Growth Fund–
GGF) za jugoistočnu Evropu još od polovine 2102. godine imaju otvorenu kreditnu liniju
za projekte povećanja energetske efikasnosti u Srbiji. Krediti su namenjeni kompanijama,
javnim i komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama. Ovi krediti imaju namenu da
se smanji potrošnja energije, odnosno smanji emisija ugljen-dioksida, kao i da se podrže
kompanije u Srbiji u korišćenju visokoefikasnih tehnologija kakva je solarna tehnologija.
Fond sredstva investira u projekte u jugoistočnoj Evropi i Turskoj, i to kroz
direktno finansiranje projekata ili obezbeđivanje kreditnih linija za lokalne banke, lizing
kompanije i sl. Investitori i donatori fonda su Evropska komisija, Nemačka, Razvojna
banka Austrije, EIB, EBRD i IFC. U tabeli 7.1 dati su osnovni podaci vezani za
finansiranje projekata preko GGF fonda.
50
Tabela 3. Osnovni podaci vezani za kreditiranje projekata preko GGF fonda
preduzeća, preduzetnici, lokalne samouprave, javna

Korisnici kredita preduzeća,
skupštine stanara, osnovani i registrovani u skladu sa
zakonskim
propisima sa sedištem na teritoriji Republike Srbije
finansiranje projekta energetske efikasnosti i obnovljivih
Namena kredita izvora
energije kao što su : ugradnja termalnih solarnih sistema za
toplu
sanitarnu vodu i ugradnja fotonaponskih solarnih sistema
u skladu sa kreditnom sposobnošću, maksimalni iznos
Iznos kredita kredita
10.000.000 EUR
Kurs srednji kurs za isplatu kredita, otplatu glavnice, obračun kamate
Valuta RSD sa valutnom klauzulom u EUR
Rok otplate kredita od 13 do 60 meseci od datuma puštanja kredita
Grace period do 12 meseci
Otplata kredita u mesečnim/kvartalnim ratama
Erste banka AD
Erste banka aktivno učestvuje u finansiranju projekta korišćenja OIE još od 2010.godine.
Finansiraju se investicije u postrojenja koja su obuhvaćena uredbom o merama podsticaja
za proizvodnju električne energije iz OIE koje se odnose na povlašćene proizvođače.
Iznos kredita zavisi od projekta, a maksimalno do 75% vrednosti ukupne
investicije. Rok otplate je do 12 godina, uz mogućnost grejs perioda. Zahteva se
obezbeđenje u vidu hipoteke na objektu u izgradnji, zaloga na celokupnoj opremi i sl.
Čačanska banka AD, Čačak

Prateći globalne energetske trendove, Čačanska banka je zajedno sa
Nemačkom državnom bankom KfW Bankengruppe, u svoju kreditnu ponudu uvrstila Hit
energy kredite za uštedu energije i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Iznos kredita: Do 500.000,00 EUR.
Namena: Finansiranje projekata za uštedu energiju i korišćenje obnovljivih
izvora energije.
51
Rok otplate: Do 7 godina

Grace period: Do 12 meseci.
Nominalna kamatna stopa : 7,5% godišnje
Unicredit banka Srbija AD
Unicredit banka Srbija AD koristi dve linije za obezbeđenje sredstava za finansiranje

projekata iz oblasti OIE i energetskom efikasnošću. Prva linija ide preko EBRD dok je
druga KFW.
Period kreditiranja najčešće iznosi 5 – 7 godina. Kamatna stopa određuje se na
osnovu tromesečnog EURIBOR + 7% pa naviše. Dodatni uslovi odnose se na obaveznu
hipoteku na nekretnini. Ukoliko postoji povezano pravno lice uzima se i jemstvo istog.
Učešće je minimalno 20%.
EIB – Evropska investiciona banka
Evropska investiciona banka odobrava kredite za investicije u oblasti korišćenja

OIE i unapređenje energetske efikasnosti malim i srednjim preduzećima i državnim
institucijama tj. organima državne uprave. Kamete su fiksne po stopi EIB + 0,5% marža
NBS + 3% marža banke. Rok otplate kredita iznosi do 12 godina za mala i srednja
preduzeća i do 15 godina za državne institucije.
Na osnovu napred navedenih primera jasno je da komercijalne banke u Republici
Srbiji kreditiraju projekte iz OIE, pa samim tim i solarnu energetiku. Krediti su usmereni
najčešće ka malim i srednjim preduzećima i fizičkim licima. Iz kreditnih aranžmana su po
pravilu izuzeta sva javna preduzeća i ustanove koje se finansiraju iz budžeta.
Banke i fondovi koriste tzv. "zeleno finansiranje", kakvo je finnsiranje ugradnje
solarnih sistema kako bi pored komercijalnih razloga ojačala svest i razumevanje javnosti
za prednosti koje pružaju OIE. Poslednjih godina na tržištu Srbije pojavljuju se firme koje
nude izgradnju solarnih elektrana na slobodnim krovnim površinama stambenih zgrada i
drugih objekata. Ovakve firme uzimaju pod zakup neiskorišćene krovne površine da bi
sopstbenim finansiranjem izgradili solarnu elektranu.
52
9. PRIMER PRORAČUNA SOLARNOG TOPLOTNOG SISTEMA ZA ODABRANI

OBJEKAT
Postupak projektovanja solarnog toplotnog sistema za snabdevanje sanitarnom

toplom vodom biće izložen na primeru stambene zgrade koja sadrži 106 stanova i 11
lokala. Na bazi izvršenog projektovanja i proračuna, biće određeni ukupni troškovi
investicije i evaluirane uštede u novcu tokom eksploatacije sistema. Na taj način, imajući u
vidu početnu vrednost investicije, biće određen rok u kome će se investicija isplatiti. Ništa
manja pažnja neće biti posvećena ni ekološkim aspektima investicije, koji se ogledaju u
smanjenju emisije gasova staklene baste.
9.1.Definisanje namene, energetskih potreba i kapaciteta sistema
U okviru ove studije biće urađen primer proračuna solarnog toplotnog sistema za
zagrevanje sanitarne tople vode za potrebe stanara i korisnika stambene zgrade koja ima
106 stanova.
Posmatrana stambena zgrada je bočnom fasadom orijentisana ka jugu, a
raspoloživa površina ravnog krova na koju mogu da se smeste solarni kolektori iznosi oko
580 m2.
Ukupna dnevna potrošnja tople vode za čitavu zgradu data je izrazom:
Q=Snq
S - broj stanova u zgradi

n - prosečan broj stanara u jednom stanu,
q - prosečna dnevna potrošnja tople vode po stanaru
Ako se uzme da u svakom stanu stanuju po tri osobe i ako se procenjuje da jedna
osoba u proseku troši 35 litara tople vode dnevno, onda je ukupna dnevna potrošnja tople
vode:
Q=11.130 l/dan
53
9.2.Određivanje položaja i broja solarnih kolektora
Ravan krov odabrane stambene zgrade predstavlja veoma pogodnu površinu za

postavljanje toplotnih kolektora, posebno imajući u vidu činjenicu da se ravni krovovi po
pravilu ne koriste za neke druge namene te često predstavljaju neiskorišćen prostor.
Prednost ravnih krovova ogleda se i u tome da nema ograničenja po pitanju orijentacije
kolektora.
Na ravnom krovu kolektori se instaliraju pod određenim uglom, kao i u slučaju da se
postavljanje kolektora vrši na ravnom zemljištu. Pri pravljenju rasporeda po kome se vrši
postavljanje kolektora, posebna pažnja mora se posvetiti problemu senčenja kolektora,
imajući u vidu činjenicu da se efikasnost solarnog toplotnog kolektora drastično smanjuje
kada se sprečava direktna izloženost površine kolektora sunčevom zračenju. Zbog toga je
veoma važno odrediti minimalno rastojanje između redova modula a da ne dođe do
senčenja.
Slika 21.Izgled i dimenzije solarnog toplotnog kolektora Vitosol 100-F proizvodjača

VIESSMANN
Za određivanje optimalnog rasporeda toplotnih prijemnika na krovu posmatrane

zgrade potrebno je računati sa stvarnim dimenzijama izabranih solarnih kolektora. U
54
okviru ovog projekta izabrani su zastakljeni pločasti kolektori tipa Vitosol 100-F
proizvođača VIESSMANN.
Tabela 4. Osnovne karakteristike solarnog kolektora Vitosol 100-F
Ukupna površina 2.51 m2

Apsorbujuća površina 2.32 m2
Visina 2380 mm
Širina 1056 mm
Debljina 72 mm
Težina 43 kg
Optimalni nagib solarnog kolektora za određenu lokaciju tj. geografsku širinu za

različita doba godine mogu se odrediti on-line korišćenjem programa Energy Works.Za
geografsku širinu na kojoj se nalazi Beograd optimalni nagib leti je 31o a zimi 70o. Može se
usvojiti da je fiksni nagib solarnog kolektora 45o.Solarne kolektore na ravnu krovnu

površinu treba postaviti tako da ni u najnepovoljnijim trenucima, a to je zimska
kratkodnevnica, ne dolazi do senčenja modela.
Slika 22.Postavljanje i međusobni položaj solarnih toplotnih kolektora na ravnu krovnu

površinu; Z - rastojanje između redova kolektora, I - visina kolektora, a - nagib kolektora i
b - minimalni ugao sunca u odnosu na horizontalnu površinu
Na osnovu raspoloživog prostora na ravnom krovu stambene zgrade moguće je

smestiti 72 pločasta solarna kolektora VIESSMANN tip Vitosol 100-F. Usvaja se da je
broj kolektora:
N=72 kolektora
55
Ukupna apsorpciona površina kolektora je
P=722.32 m2 =167.4 m2
Apsorpciona površina jednog komada ovog tipa solarnog kolektora je 2,32 m2.
Prema podacima iz kataloga proizvođača ovaj broj kolektora dovoljan je da obezbedi
11.250 l/dnevno tople sanitarne vode zagrejane na 60 oC, što odgovara dnevnim potrebama
stanovnika odabrane stambene zgrade.
Slika 23.Raspored solarnih toplotnih prijemnika na ravnom krovu stambene zgrade, pogled
odozgo
56
Slika 24.Raspored solarnih toplotnih prijemnika na ravnom krovu stambene zgrade,

pogled sa strane
9.3. Dimenzionisanje rezervoara
Rezervoar za skladištenje tople vode sadrži obično od 40 do 80 litara vode po

metru kvadratnom površine solarnog kolektora. Preporučena vrednost je 60 litara vode
po metru kvadratnom površine kolektora. Ako se usvoji ova preporuka onda je ukupna
zapremina rezervoara za skladištenje tople vode:
Qs=P60=10.020 l, te se usvaja rezervoar zapremine 10000 litara.
Slika 25.Rezervoar za skladištenje tople vode kapaciteta 10.000
57
Analizom projektovanog sistema se može ustanoviti da bi solarni kolektori bili u

stanju da tokom najtoplijeg letnjeg meseca u godini obezbede za oko 650 l/dan veću
količinu tople vode nego što su potrebe. Imajući ovu činjenicu u vidu, na prvi pogled bi se
moglo zaključiti da je instalacija predimenzionisana za oko 5 %.
9.4. Izbor i povezivanje opreme i instaliranje sistema
Kao standardno rešenje solarnog toplotnog sistema kada su potrebe za sanitarnom

toplom vodom velike primenjuju se tzv. pufer rezervoari tj. rezervoari za skladištenje tople
vode i rezervoari za predgrevanje. Krug zagrevanja sanitarne vode odvija se tako što
kolektori „A“ sunčevu energiju pretvaraju u toplotu, koja se preko pločastog izmenjivača
toplote „B“ predaje pufer-rezervoaru vode za grejanje „C“.
Regulacija u sistemu se vrši merenjem razlike temperature preko solarnog
regulatora. Nakon kruga zagrevanja sistema, sledi potrošni krug sistema u kome se pre
bojlera za zagrevanje vode „F“ postavlja rezervoar za predgrevanje „E“, kroz koji u
prinudnom protočnom sistemu teče hladna voda. Uz kontrolu koja se zasniva na merenju
razlike temperature, voda se u ovom rezervoaru zagreva preko pločastog izmenjivača
toplote „D. Energetski dobro iskorišćavanje zapremine pufer rezervoara za zagrevanje
vode i visok koeficijent korisnog dejstva kolektora moguće je postići ako se ostvare što je
moguće manje temperaturne razlika između:
➢ rezervoara za predgrevanje i pufer-rezervoara vode za grejanje, odnosno
➢ pufer-rezervoara vode za grejanje i kolektora.
Stepen solarne pokrivenosti pokazuje koliko se procenata energije za zagrevanje
potrošne vode može pokriti solarnim uređajem. Što je veći broj solarnih kolektora, tj. veći
stepen solarne pokrivenosti, to je utoliko i veća ušteda konvencionalne energije. Međutim,
leti se dobijaju viškovi toplote, te se produžava vreme za koje kolektori ne rade. Zbog toga
opada i koeficijent iskorišćenja kolektora. Imajući navedeno u vidu, pri projektovanju se
treba rukovoditi optimalnim iskorišćenjem solarnog uređaja gde se uzima u obzir potrošnja
vode pri najnižoj očekivanoj potrebi uz maksimalno sunčevo zračenje. Preporučeni stepen
solarne pokrivenosti za velike sisteme je oko 35 %.
58
Slika 26.Povezivanje elemenata solarnog toplotnog sistema
9.5.Programska analiza toplotnog solarnog sistema
Primer proračuna toplotnog solarnog sistema za snabdevanje sanitarnom

toplom vodom posmatrane stambene zgrade biće proveren primenom savremenog
programskog paketa RETScreen.
Kada pokrenete RETScreen Programski Paket na računaru će se instalirati dva
odvojena programa, RETScreen 4 i RETScreen Plus. RETScreen 4 je Excel program za
analizu projekata čiste energije koji pomaže donosiocima odluka da brzo i ekonomično
utvrde tehničku i finansijsku održivost potencijalne obnovljive energije, energetske
efikasnosti, te projekata kogeneracije. RETScreen Plus je Windows program za upravljanje
energetskim projektima koji omogućuje vlasnicima projekata jednostavnu proveru
trenutnih energetskih performansi u njihovim objektima.
RETScreen International Softver za Analizu Projekata Čiste Energije je jedan
od vodećih svetskih softvera za podršku pri donošenju odluka u oblasti čiste energije.
Primenom programa RETScreen mogu se značajno smanjiti troškovi i uštedeti vreme koji
se odnose na identifikovanje i procenu potencijalnih energetskih projekata. Ovi troškovi se
javljaju u fazama predinvesticione studije, studije izvodljivosti, razvoja i inženjeringa, i
mogu da budu ozbiljna prepreka implementaciji tehnologija obnovljive energije i
energetske efikasnosti. Otklanjanjem ovih prepreka, RETScreen smanjuje troškove
realizacije projekata i poslovanja u industriji čiste energije. Program RETScreen
predstavlja jedan od najsveobuhvatnijih softvera ove vrste koji omogućava inženjerima,
59
arhitektama i finansijskim stručnjacima da uređuju i analiziraju sve vrste projekata čiste

energije. Donosioci odluka mogu sprovesti standardizovanu analizu u pet faza koju čine:
analiza energije, analiza troškova, analiza emisija, finansijska analiza i analiza osetljivosti
tj. rizika.
Koraci u izradi projekta korišćenjem RETScreen programskog paketa su:
➢ Unos početnih podataka i lokacije planiranog solarnog sistema,
➢ Izrada energetskog modela, i
➢ Korišćenje alata.
Slika 27.Osnovni prozor sa komandnim linijama RETScreen programa
U okviru prvog koraka popunjava se rani list u koji se unose osnovni podaci o
projektu.
Slika 28..Izgled početne strane u programu RETScreen posle unošenja osnovnih podataka
o projektu
60
Aktiviranjem komande Pregled klimatskih podataka za lokaciju pristupa se

klimatološkoj bazi podataka agencije NASA (National Aeronautics and Space
Administration, USA), iz koje se dobijaju svi potrebni klimatski podaci za izabranu
lokaciju u Beogradu na kojoj se zgrada nalazi.
Slika 29.Klimatski podaci za izabranu lokaciju u Beogradu
Nakon kompletiranja prvog koraka, prelazi se na najvažniji, drugi korak koji se

odnosi na analizu energetskog modela solarnog postrojenja. Energetski model projekta
sastoji se iz tri celine:
➢ Projekta grejanja,
➢ Analize emisije štetnih gasova, i
➢ Analize finansija.
Projekat toplotnog solarnog sistema za snabdevanje sanitarnom toplom vodom
stambene zgrade može se analizirati primenom RETScreen aplikacije Solarni grejač vode.
U programski model su uneti osnovni podaci koji se odnose na broj stanova,
potrebnu dnevnu količinu tople vode i željenu temperaturu vode (slika 9.9a). Programski
model nudi mogućnost izbora solarnog toplotnog kolektora. Na raspolaganju je baza
gotovih proizvoda koja sadrži veliki broj solarnih kolektora vodećih svetskih
proizvođača.solarne opreme. U projektu posmatranog solarnog sistema odabran je solarni
kolektor VIESSMANN tip Vitosol 100-F koji se nalazi i u pomenutoj bazi proizvoda te je
on i izabran. Na slici 9.9b dat je deo programskog modela koji se odnosi na karakteristike,
61
broj kolektorskih jedinica koje predlaže programski model, ukupnu površinu i ukupnu cenu
kolektora. Programski model predlaže ugradnju 64 solarna kolektora ukupne površine
159.62 m2. Ukupna cena nabavke i ugradnje kolektora iznosi 79.808 EUR.
Ako se pretpostavi da se za dobijanje tople sanitarne vode u klasičnoj stambenoj
zgradi primenjuje centralizovan daljinski sistem u kome se kao izvor primarne energije
koristi prirodni gas čija je cena 0.41 EUR/m3, onda bi ukupni troškovi za energiju za
obezbeđenje potrebne količine tople sanitarne vode za posmatranu stambenu zgradu,
prema programskoj analizi prikazanoj na slici 9.9c, iznosili 17.950 EUR godišnje.
Međutim, ako bi se za zagrevanje vode koristio predloženi solarni toplotni sistem, onda bi
potrošnja prirodnog gasa koštala 10.119 EUR godišnje, čime se na nivou jedne godine
ostvaruje ušteda od 7.831 EUR.
9.6. Ekonomska analiza
Za sprovođenje ekonomske analize potrebno je uzeti u obzir početne i ukupne

troškove, eventualne kamate na kredite, inflaciju kao i povraćaj uloženog kapitala u
posmatrani sistem.
Slika 30.Rezultati analize finansija i ekonomske isplativosti investicije
62
Nakon unošenja navedenih podataka dolazi se do rezultata da je potrebno 8.7

godina da se uložena sredstva povrate.
10.7.Analiza emisije štetnih gasova
Pored ekonomske isplativosti, kao značajnog motiva za realizaciju sistema koji

koriste obnovljive izvore energije, ne treba zanemariti ni efekte koji ovakvi sistemi imaju
na održanje životne okoline, koji se pre svega odnose na smanjenje emisije štetnih gasova.
Kao što je ranije navedeno, jedan deo Energetskog modela programa RETScreen, koji se
naziva Analiza Emisije, upravo se odnosi na analizu emisije štetnih gasova. Na bazi
izabranog scenarija vezanog za korišćenje primarnog izvora energije u klasičnom sistemu,
a to je prirodni gas, dolazi se do rezultata vezanih za smanjenje emisije CO2.
Slika 31.Smanjenje emisije štetnih gasova uvođenjem solarnog toplotnog sistema
Na prikazanoj slici vidi se da se uvođenjem solarnog toplotnog sistema za
zagrevanje sanitarne vode emisija CO2 smanjuje sa 81.6 tCO2 na 46.0 tCO2, te se može
reći da je ona praktično prepolovljena.
63
10. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Pitanje energetske stabilnosti i sigurnosti poslednjih godina postalo je jedno od

najvažnijih svetskih i nacionalnih pitanja, tako da ono ima veliki značaj i za Republiku
Srbiju. Mnoge zemlje su radi bržeg privrednog i ekonomskog razvoja zapostavile značaj
očuvanja svoje životne sredine, ali je ohrabrujuće da se preduzimaju sve konkretnije mere
usmerene protiv nemilosrdne eksploatacije naše planete kao i borbe protiv "ostavljanja
traga" u prirodi. Jedan od načina prevencije veće štete i početka kretanja ka održivom
razvoju je uvođenje koncepta energetske efikasnosti i dobijanja energije iz obnovljivih
izvora. Većem korišćenju sunčeve energije u većini razvijenih zemalja u svetu presudno
doprinosi sama država u pogledu podrške, bolje informisanosti i drugih vidova afirmisanja
korišćenja sunčeve energije.
Tehnički iskoristiv energetski potencijal svih vrsta obnovljivih izvora energije u

Republici Srbiji veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne
nafte (tonne of oil equivalent- toe) godišnje. Od toga oko 15% rezervi leži u iskorišćenju
sunčevog zračenja.
Prosečno sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40% veće od evropskog proseka, ali i
pored toga korišćenje sunčeve energije za proizvodnju toplotne i električne energije daleko
zaostaje kada se vrše poređenja sa zemljama Evropske unije. Čak šta više, Srbija je primer
zemlje koja je veoma malo uložila u upotrebu obnovljivih izvora energije mada, kao što je
navedeno, raspolaže značajnim resursima. Porastom svesti o značaju ovog oblika održive
energije, stvaraju se uslovi za razvoj i funkcionalnost održivog tržišta solarnih toplotnih i
fotonaponskih sistema, što je od velikog značaja za ekonomiju i očuvanje prirodne sredine
u Srbiji.
Solarna energija više nije „alternativna“ energija, kako se kod nas donedavno
pogrešno smatralo. S obzirom na varijabilnu cenu klasičnih energenata (lož-ulje, gas, i
električna energija), od kojih nafta i gas nisu obnovljivi i čije cene imaju tendenciju trajnog
rasta korišćenje ovog najefikasnijeg obnovljivog izvora energije postaje apsolutni
imperativ.
Ekonomski i ekološki razlozi dovode do ulaganja i pokreću investicije u projekte
primene fotonaponskih i toplotnih sistema u novogradnji stambenih zgrada i poslovnih
objekata. Da bi se njihova primena u građevinarstvu (za stambene zgrade i poslovne
objekte) značajnije povećala potreban je podsticaj od strane države i finansijskih institucija
64
(banaka, investicionih fondova i dr.). Država podstiče ambijent za ovakve incesticije, ali i
davanjem statusa povlašćenog proizvođača sa podsticajnim feed-in tarifama, poreskim i
drugim olakšicama i sl. Komercijalne banke u Srbiji, po već ustaljenoj praksi iz razvijenih
zemalja sveta, odobravaju povoljnije kredite za investicije u oblasti obnovljivih izvora
energije nego što je to slučaj za konvencionalne tehnologije.
Sektor zgradarstva je jedan od najznačajnijih potrošača energije, a smatra se da se
oko 50% ukupno proizvedene energije potroši u zgradama, prvenstveno na grejanje i
hlađenje prostora. Pridržavajući se koncepta održivosti, u svetu se odnedavno realizuju
objekti u kojima je način građenja zasnovan na ekološkim principima. Ovaj princip se
koristi i kod planiranja i projektovanja novih stambenih zgrada i poslovnih objekata ali i
kod rekonstrukcije.
Već su u svetu izgrađene mnoge stambene zgrade ili poslovni objekti koje same
proizvode sebi potrebnu energiju. Njima tokom godine nije potreban nijedan drugi izvor
energije. Da bi stvorili održive objekte, dugoročni cilj mora biti izgradnja zgrada kojima ne
treba više energije no što same mogu da proizvedu. Zbog toga zgrade moraju da pređu iz
potrošača u proizvođače energije.
Upotreba obnovljive energije ne bi trebalo da se smatra za zamenu konvencionalnih
izvora energije, već za savremenu dopunu koja ima za cilj uštedu energije i smanjenje
emisije ugljen dioksida u atmosferu. Međutim, još uvek je dosta uvreženo mišljenje da se
obnovljiva energija efikasno i ekonomično može koristiti samo kod novih građevinskih
objekata. Ovakav stav se proteže i na solarnu arhitekturu, pošto se solarna toplotna i
fotonaponska postrojenja mogu naročito dobro integrisati ako se planiraju zajedno sa
objektom kao celinom rano u procesu projektovanja. Naravno, ostaju na raspolaganju i
brojne mogućnosti za postizanje estetski dopadljivih i interesantnih rešenja i na ranije
izgrađenim objektima. Poseban podsticaj za širu primenu solarne energije, kako kod novih
tako i kod izgrađenih zgrada, predstavlja činjenica da je solarno grejanje među
najjeftinijim vidovima grejanja kada se posmatraju obnovljivi izvori energije.
Smanjenjem potrošnje klasičnih primarnih izvora energije i zamenom ovih vidova
energije solarnom energijom ostvaruju se sledeći pozitivni efekti:
➢ smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega CO2, što
doprinosi zaštiti životne sredine, smanjenju globalnog zagrevanja i
održivom razvoju,
➢ smanjenje zavisnosti od uvoza energije,
65
➢ otvaranje novih radnih mesta,

➢ povećanje sigurnosti snabdevanja energijom,
➢ povećanje konkurentnosti na makro i mikro planu,
➢ smanjenje troškova za energiju,
➢ pojava novih proizvodnih programa i usluga.
Na osnovu iznetih razmatranja, može se zaključiti da solarni energetski sistemi
obezbeđuju:
➢ dobru energetsku efikasnost,
➢ značajnu uštedu energije,
➢ dugotrajnost,
➢ relativno brz povraćaj investicije kroz dobijenu energiju,
➢ besplatnu energiju u periodu posle povraćaja investicije,
➢ povoljan odnos cena i performansi sistema,
➢ jednostavnu instalaciju, jednostavno korišćenje i bezbednost na radu,
➢ ekološki pouzdanu instalaciju,
➢ minimalni trošak održavanja.
Ukratko, mogle bi se nabrojati sledeće prednosti solarne energije kao izvora
energije za grejanje i pripremu sanitarne tople vode i za dobijanje električne energije:
➢ besplatna je i dostupna,
➢ ekološki je čista (nema sagorevanja, pa ne dolazi do emisije štetnih gasova),
➢ pripada obnovljivim izvorima energije, pa ne može doći do iscrpljivanja
resursa za razliku od uglja, nafte i gasa,
➢ doprinosi održivom razvoju, pri čemu se pod održivim razvojem
podrazumeva razvoj društva koji je stabilan tokom dugog niza generacija, tj.
energetski resursi se koriste u onoj meri koju obezbeđuje obnavljanje
prirode,u kombinaciji sa klasičnim izvorima energije povećava energetsku
efikasnost postrojenja.
Naravno, postoje ograničenja i nedostaci koji sprečavaju još intenzivnuje
korišćenje sunčeve energije. Oni se pre svega ogledaju u činjenici da je Sunčevo zračenje
izuzetno promenljivog karaktera i po pravcu i po intenzitetu. Toplotni dobici su
promenljivi tokom dana i oni zavise od visine sunca tokom dana, oblačnosti, padavina i sl.,
kao i tokom godine. U zimskom periodu, kada je najpotrebnije, sunčevo zračenje je
najmanje.
66
Proces pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji zahteva usklađivanje energetske politike
Srbije i utvrđivanje posebnih numerički iskazanih ciljeva za udeo obnovljivih izvora u
ukupnoj proizvodnji energije. Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja
životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena Vlada Republike Srbije je donela
odluku o podsticanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora tako što je uvela
povlašćenu (feed-in) tarifu koja omogućava investitorima u ovakve sisteme da za relativno
kratak period povrate investiciju i da ostvare značajnu dobit. Mere podsticaja pri otkupu
solarne električne energije zavise od kapaciteta elektrane i lokacije tj. da li je izgrađena na
zemljištu ili na objektu.
Tabela 5. Podsticajne otkupne cene električne energije
Instalisana snaga solarne Mere podsticaja - otkupna cena

elektrane P(MW) (cEUR/kW)
Na objektu do 0.03 20.66
Na objektu 0.03-0.5 20.941-9.383*P
Na zemlji 16.25
Na primer, za solarnu elektranu kapaciteta 0.1 MW postavljenu na objektu, kao što

je slučaj sa elektranom koja je analizirana u desetoj glavi ove studije, podsticajna otkupna
cena iznosi 20 cEUR/kW.Neznatno veća podsticajna otkupna cena je za solarne elektrane
na objektu kapaciteta do 0.03 MW i ona iznosi 20.66 cEUR/kW.
Inače, trend u svetu je da cena feed-in tariffe bude manja od cene struje koju plaća
krajnji korisnik, tj. da se cena proizvedene zelene energije a time i solarne, dovede na nivo
cene struje dobijene iz fosilnih goriva. Drugačije rečeno, postoji trend da se izgube
subvencije, da se iz realnih izvora bez ikakvih pogodnosti finansiraju projekti zelene
energije. U tom smislu, u novom Zakonu o energetici krajnji kupac električne energije će
snositi teret obnovljivih izvora električne energije. Dodatni pritisak na tržište energije vrši
buduća liberalizacija trgovine električne energije, kao i obaveze prema Energetskoj
zajednici, čiji je Srbija član.
Treba dodati da u svetu postoje i sistemi koji nisu našli mesto u subvencionisanju
kod nas. Reč je o BIPV sistemima (Building Iintegrated Photovoltaics), odnosno o
solarnim sistemima koji se nalaze na fasadama zgrada.
67
Važna prednost solarnih sistema pri današnjem stepenu razvoja solarne tehnologije
leži u činjenici da više ne postoji veliki problem da se solarni sistemi integrišu sa drugim
konvencionalnim sistemima grejanja radi najoptimalnijeg načina implementacije ovih
sistema, što je za investitore i korisnike veoma važna činjenica. Najbolji efekat korišćenja
sunčeve energije za solarno grejanje stambenih zgrada i poslovnih objekata može se
ostvariti u prelaznim periodima. Zbog promenljivosti delovanja snage sunčevog zračenja
tokom dana, meseca i godine, ne može se izvesti instalacija solarnog grejanja, a da bi pri
tom bila ekonomski isplativa, koja bi omogućila potpuno grejanje prostora stambene
zgrade ili drugog poslovnog objekta tokom celog zimskog perioda. Zbog toga se sistemi za
solarno grejanje obavezno kombinuju sa nekim od drugih izvora energije u kojima se troši
neki konvencionalni oblik energije.
Investicija u solarni sistem se, za razliku od investicija u opremu za
konvencionalna goriva, vraća za nekoliko godina, a ostatak vremena do roka trajanja
solarne opreme, a to je period od 20 do 30 godina, vlasnik ima besplatnu energiju.
Najčešće se rokovi isplativosti kreću za stambene zgrade ili druge objekte slične
kvadrature od 9 do 10 godina za fotonaponske solarne elektrane i 5 do 10 godina za
toplotne prijemnike sunčeve energije. Rok isplativosti se stalno smanjuje imajući u vidu
stalni rast cene primarnih izvora energije i pad cena solarne opreme.
Porast proizvodnje fotonaposkih solarnih panela u poslednje vreme, uz pad cene,
otvara veliki broj novih tržišta za najrazličitije primene kao što su npr. telekomunikacije,
osvetljavanje, ulična ili okolna rasveta za stambene zgrade i poslovne objekte, hlađenje,
pumpanje vode, obezbeđivanje energije za čitava naselja i dr. Sve ove i druge primene
pokazale su se kao veoma konkurentne i isplative u odnosu na postojeće tehnologije.
Primena fotonaponskih sistema danas je omogućena na raznim delovima
zgrada.Gledano na dugi rok, ovaj način razmišljanja i projektovanja biće nezaobilazan.
Dugoročni potencijal fotonaponskih sistema u sektoru zgradarstva je još uvek potcenjen.
Projektujući zgrade kao proizvođače energije sa modulima integrisanim u fasadu i krovove
obogaćuje se vizija grada koji snabdeva sam sebe bez štetnih uticaja. Uspešni inostrani
primeri nam dokazuju da je tu viziju moguće u velikoj meri pretvoriti u ustaljenu praksu.
Upotreba fotonaponskih sistema može značajno da smanji potrošnju električne
energije iz elektrana. Oni mogu da se ugrade u svaku građevinsku strukturu, od stambenih
zgrada, autobuskih stanica do velikih poslovnih zgrada. Iako tačna prognoza fotonapnskog
učinka zahteva pažljivu analizu faktora kao što su količina sunčevog zračenja koje pada na
zgradu, električne stabilnosti elektro-distributivne mreže itd., može se lako zaključiti da
68
ovakva tehnologija ima velike mogućnosti. Fotonaponski sistemi su modularni tako da se

njihova snaga može projektovati za praktično bilo koju namenu.
Kako su zgrade jedini resurs koji se stalno uvećava, postoji potreba za njihovom
racionalizacijom u pogledu potrošnje električne energije, zbog čega razvijene zemlje u
svetu ulažu velika sredstva za istraživanje sistema za konvrziju sunčeve energije, koji će na
najbolji način odgovoriti izazovima koji se od njega zahtevaju. Razvoj fotonaponskih
sistema doveo je do proizvodnje panela raznih oblika, boje, prozirnosti, energetskih
karakteristika i sl. Solarne ćelije se danas proizvode i na savitljivim folijama što povećava
njihovu uočljivost na zgradama ili drugim objektima. Time se omogućava veća sloboda
arhitektonskog izraza prilikom projektovanja energetski efikasnih zgrada.
Fotonaponski sistemi se koriste kao zamena za konvencionalne građevinske
materijale u delovima omotača zgrade. Oni se uglavnom izgrađuju kao sastavni deo
fasadne i krovne strukture novih zgrada. Povećanje zahteva u pogledu svojstava fasada
dovelo je do toga da omotači moraju biti kompleksniji i multifunkcionalniji elementi
zgrade. Savremeni tehnološki razvoj dozvoljava radikalne promene u dizajnu fasade ili
krova. Da bi se postigle dobre performanse stambene zgrade ili poslovnog objekta,
fotonaponski paneli ne treba samo da proizvode energiju već treba da zadovolje i niz
drugih kriterijuma. Sistemi koji se danas koriste u omotaču zgrade moraju da obezbede
termo i hidroizolaciju, zaštitu od sunca, buke i svetlosti, kao i bezbednost.
Konstrukcije staklenih krovova su obično jedno od najinteresantnijih mesta za
primenu fotonaponskih sistema. Oni pružaju difuziju svetla u zgradi, dok obezbeđuju
nenametljivu površinu za instalaciju fotonaponskih modula u lameliranom staklu. Struktura
koja spektakularno izgleda spolja, unutra proizvodi fascinantne svetlosne efekte i pruža
stimulativni arhitektonski doživljaj svetlosti i senke.
Upotreba velikih staklenih površina i zid zavesa u arhitekturi dovela je do rastuće
potrebe za pažljivo dizajniranim zasenčenjima. Fotonaponski moduli raznih oblika se
mogu koristiti kao elementi zasene iznad prozora ili kao gornji deo zastakljene strukture.
Fotonaponski sistem zasene može da bude mobilan, tako da se naginje prema suncu za
maksimalno iskorišćavanje energije, dok u enterijeru stvara različit nivo zasene.
Solarni kolektori na stambenim zgradama i poslovnim objektima koriste se,
uglavnom, za pripremu sanitarne ili tehnološke vode, za grejanje prostora ili za druge
toplotne procese u kojima se radne temperature kreću do 100oC. Odabiranje vrste solarnih
kolektora zavisi od mnogo faktora, kao što su lokacija gde se nalazi objekat zbog
69
intenziteta sunčeve radijacije, doba dana kada se žele postići najveći efekti u zadovoljenju
potreba za toplom vodom, estetske potrebe objekta na koji se postavljaju i dr.
U današnje vreme široko se primenjuju integralni prijemnici sunčeve energije koji
su nastali iz težnje da se dobiju jednostavniji i jeftiniji solarni kolektori sa istim efektima
kao i klasični tipovi kolektora. To je ostvareno integrisanjem funkcije prijemnika solarne
energije i dela građevinskog objekta fasade ili krova, tako što se vrši direktno integrisanje
kolektora u funkcionalnu celinu sa objektom. Efekti ovakve konstrukcije su obično
dvostruki: poboljšava se termička karakteristika zida ili krova i obezbeđuje projektovana
količina energije.U tom slučaju obično je cena izrade fasade ili krova niža, jer kolektor čini
spoljnu oblogu objekta.
Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kuća ili stanova zavise od više
faktora među kojima ispravno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu ulogu.
Termičke karakteristike grejanog objekta direktno utiču na veličinu toplotnih gubitaka, a
time i na potrebe za toplotnom energijom. Veća je isplativost primene solarnih kolektora
na novi objekat, odnosno zgradu nego na adaptiranu zgradu. Najefektniji sa ekonomskog
stanovišta su solarni sistemi za grejanje sanitarne potrošne vode. Ogromna ušteda
konvencionalne energije bi se ostvarila kada bi se na nove stambene zgrade ugrađivali
solarni kolektori pomoću kojih bi se zagrevala sanitarna potrošna voda. U energetskom
bilansu Srbije to bi predstavljalo znatno rasterećenje sistema. Posebno interesantnu grupu
potrošača toplotne energije čine brojni industrijski, turistički, sportski, trgovinski,
zdravstveni i drugi objekti. Ovi objekti za grejanje sanitarne ili tehnološke vode troše
znatne količine drugih energenata pa se prirodno nameće potreba za korišćenjem solarnih
kolektora za zagrevanje potrošne vode.
Integrisanje aktivnih solarnih postrojenja u stambene objekte predstavlja
arhitektonski izazov, pošto se u velikoj meri razvoj solarnih sistema za dobijanje energije
karakteriše željom za energetskom efikasnošću uz male troškove i uz zanemarivanje
arhitektonskog aspekta. Treba napomenuti da se solarni sistemi, osim što predstavljaju
ekonomičan izvor energije, mogu pogodno integrisati u stambenim zgradama kao
višenamenski element, koji povećava arhitektonski kvalitet objekta.
Nove zgrade treba uvek da se projektuju i grade da budu energetski efikasne.
Energija koja se troši na građenje i na korišćenje objekata treba da bude svedena na
minimum. U slučaju kada je u pitanju nova gradnja ovo može da se postigne
odgovarajućom orijentacijom, pasivnim korišćenjem solarne energije i izborom
odgovarajućih materijala.
70
Veoma je važan arhitektonski izgled stambene zgrade ili drugog objekta na koji
svakako utiču instalirani solarni toplotni i fotonaponski paneli. Nenametljivo i dobro
ukomponovani solarni kolektori daju poseban estetski kvalitet stambenoj zgradi ili drugom
objektu, posebno kada je reč o novogradnji. A kada je reč o obnovi, odnosno rekonstrukciji
zgrada ili objekata, sasvim sigurno solarni kolektori bitno utiču na formiranje novog
arhitektonskog odnosno estetskog izraza. U starim zgradama se
potrošnja energije značajno može smanjiti izolovanjem omotača zgrade, korišćenjem
prozora sa boljim U-vrednostima za toplotne performanse, zamenom sistema grejanja itd.
Preostale energetske potrebe se mogu pokriti aktivnim sistemima koji koriste energiju iz
obnovljivih izvora.
Sa aspekta zaštite životne sredine, prelazak na obnovljive izvore energije
omogućiće smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i proizvodnje pepela, što je
jedan od ključnih problema u Srbiji. Iako skuplja, ovako proizvedena energija je
dugoročno gledano jednako isplativa kao energija iz fosilnih goriva jer ne nosi dodatne
troškove koji nastaju zbog uticaja na zdravlje stanovnika, zemljište ili ekosistem.
Kako bi se postigla ekonomski isplativa, energetski efikasna i estetski izražajna
primena solarnih fotonaponskih ili toplotnih sistema, pre nego što se pristupi njihovom
projektovanju i realizaciji sistema, potrebno je prethodno izvršiti detaljnu tehno-
ekonomsku analizu svih bitnih faktora koji su bili i predmet ove studije, kako ponaosob
tako i u međusobnoj korelaciji. Važan aspekt za primenu solarne tehnologije je i stalno
promovisanje korišćenja solarne energije, gde je uloga medija veoma značajna.
Solarna energija nije samo ekološki i energetski zamajac društva, to je i veliki

pokretač naučno – intelektualnog razvoja. Tako su mnoge tehnološki razvijene države
veliki proizvođači solarnih panela i solarnih ćelija. Ovde se pre svega misli na Nemačku,
SAD, Kinu i dr. koje prednjače u proizvodnji solarne opreme, standardizaciji, eksploataciji
i menadžementu u ovoj oblasti. Tako su, npr. osposobljeni menadžeri koji prate i
predviđaju dalje tokove solarne industrije, kretanje subvencija ili „feed-in“ tarifa, cene
opreme i potražnje širom sveta. S druge strane, definisani su jako precizni standardi za
inženjere, montere ali i radnike solarnih postrojenja, kako bi se greške i propusti sveli na
minimum.
Veliki podršku razvoju industrije i tržišta solarne opreme daju pojedine zemlje kroz
softversku podršku i razvoj softverskih alata za analizu i projektovanje solarnih sistema.
Poznati su softverski paketi PVSYST (Austrija), RETScreen (Kanada ) i dr.
71
Kаda je reč o solarnim elektranama u Srbiji, već su učinjeni određeni koraci u

njihovom uvođenju i puštanju u pogon. Realizovana je solarna elektrana u Leskovcu snage
1 MW i solarna elektrana kod Merdara kapaciteta 3 MW. Na krovu Instituta Mihajlo Pupin
nedavno je postavljena solarna elektrana snage 50 kW a na krovu kompanije
„Energoprojekt“ solarna elektrana snage 110 kW. Planira se gradnja solarne elektrane u
Kostolcu od 5 MW kao investicija EPS, i za nju je raspisan tender za projekat. Takođe,
manji FNS su ugrađeni po krovovima škola, privatnih zgrada i dr. i oni već isporučuju
električnu energiju elektrodistribuciji po subvencionisanoj ceni.
Ako se analizira stanje u Srbiji po pitanju instalisane snage solarnih fotonaponskih
sistema, može se zaključiti da smo na samom početku i da se napredak ostvaruje sporo.
Naime, 2009. godine je raspisana kvota dostupne snage od svega 5 MW koja će biti
subvencionisana i ona ni do kraja 2012. godine nije u potpunosti iskorišćena. Potom je
Ministarstvo za energetiku za 2013. godinu ponudilo novih 10 MW, od čega 4 MW za
solarne elektrane na objektima, 6 MW za solarne elektrane na zemlji, što će prema Uredbi
Vlade Srbije važiti do kraja 2015. godine.
Može se konstatovati da Srbija značajno zaostaje u izgradnji fotonaponskih i
toplotnih solarnih sistema u odnosu na zemlje EU, ali da je u odnosu na okruženje na
sličnom nivou. Više je razloga za ovakvo stanje. Prvi razlog, koji je u velikoj meri usporio
investicije minulih godina bio je nekonkurentnost domaće feed-in tarife u odnosu na
zemlje Evrope. U Srbiji je bila fiksna vrednost za subvencionisanu cenu struje iz solarnih
fotonaponskih panela i to 23 cEUR/kWh, ne razlikujući pri tome sisteme na zemlji ili na
objektu i ne uzimajući u obzir razlike u instalisanoj snazi elektrane. Ovakvim pristupom
obeshrabreni su investitori jer su investiciono atraktivne zemlje poput Nemačke, Češke,
Italije, Španije, imale daleko veće i povoljnije tarife uz dodatne povoljnosti banaka i samih
država, a u sklopu plana EU da do 2020. godine ostvari cilj „20-20-20“. Naime,
dogovorena je obaveza da se do 2020.godine, u cilju borbe protiv klimatskih promena,
smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 20% u odnosu na 1990. godinu, da se
udeo obnovljivih izvora u potrošnji poveća na 20%, i da se merama energetske efikasnosti
ostvare uštede od 20%. Ovo je za EU veliki imperativ, jer se radi o društvima koja su
veliki potrošači, gde je energija potrošena po glavi stanovnika nekoliko puta veća nego u
Srbiji. Da bi ostvarile zacrtane ciljeve, zemlje EU su dale značajne subvencije
investitorima tako da su mnoge investicije tamo i završile.
U poslovnim krugovima koji se bave solarnom energijom vlada gledište da ako je
ROI manji od 10% onda investicija nije isplativa. Kada se pogleda protekli period, sa
72
tadašnjim cenama opreme za solarne elektrane kod nas je vreme povraćaja novca bilo 9,5
do 11,5 godina, uz loše kreditne uslove. Takođe, u svetu su vremena trajanja otkupa ili
podsticajni periodi bili 20 ili 25 godina, ređe 15, dok je u Srbiji ovaj period bilo i ostao 12
godina. Ovakvim pristupom investiranje u sektor solarne energetike u Srbiji je bio
praktično neisplativ što je demotivisalo investitore.
Međutim, investiciona klima se u poslednje vreme u Srbiji poboljšala iz najmanje
dva razloga. Prvi je taj što su subvencije u razvijenim zemljama značajno smanjene, i sada
su na nivou onih koje važe kod nas, dok Srbija raspolaže sa više sunčanih sati od recimo
Danske ili Češke. S druge strane, vlade ovih država pomno prate kretanje cena solarne
opreme a pre svega solarnih panela i invertora tako da je pad subvencija u EU dinamičan.
Kod nekih zemalja se odvija svakih šest meseci analiza i eventualna promena feed-in
tarife. Cene solarnih panela su u zadnje dve godine smanjene za četiri puta u proseku, tako
da je moralo da se reaguje i na planu subvencionisanja. Drugi razlog se odnosi na prevelika
dugovanja nekih zemalja, poput Češke, Španije, Italije investitorima i vlasnicima solarnih
elektrana. Ako se pogledaju vrednosti ostalih feed-in tariffa za OIE, cena subvencionisane
solarna električne energije je najveća, čime je čini najvećim teretom za državu, odnosno
krajnjeg korisnika. Ova velika dugovanja počela su značajno da utiču na cenu električne
energije u pomenutim zemljama. U Srbiji je cena električne energije još uvek opterećena
socijalnim ograničenjima, pa je to jedan od razloga zašto je propisana mala kvota
instalisane snage za solarne sisteme do kraja 2015.godine.
Osnovni problem koji koči brži razvoj i primenu solarne energije je obezbeđenje
novčanih sredstava za stimulaciju otkupa proizvedene električne energije, kako bi se
solarna energija učinila ekonomski atraktivnom. Za obezbeđenje potrebnih sredstava na
raspolaganju stoje odgovarajući podsticajni fondovi Evropske unije, koji se mogu koristiti
preko međunarodnih i domaćih finansijskih institucija.
Srbija sasvim sigurno ima interes da se sa raspoloživim potencijalima još više
angažuje na značajnijem povećanju korišćenja solarne energije, čime bi se obezbedilo
povećanje zaposlenosti u fazama istraživanja, proizvodnje, montaže i servisiranja solarne
opreme. Time bi se poštovale i preporuke Evropske unije o korišćenju obnovljivih izvora
energije.
73
LITERATURA
➢ Radosavljević J., Pavlović T., Lambić M., "Solarna energetika i održivi razvoj",
Građevinska knjiga, Beograd, 2010.
➢ Kosorić V., "Aktivni solarni sistemi", Građevinska knjiga, Beograd, 2008.
➢ Mihajlović Z., "Obnovljivi izvori energije", Megatrend Univerzitet, Beograd, 2010.
➢ Radaković M., "Obnovljivi izvori energije i njihova ekonomska ocena", AGM
Knjiga, Beograd 2010.
➢ Marković D., "Procesna i energetska efikasnost", Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2010.
➢ Nikolić M., Mihajlović Z., Mandal Š. : "Ekonomika energetike", Ekonomski
fakultet u Beogradu, Beograd, 2004.
➢ Pavlović T., Čabrić B., "Fizika i tehnika solarne energetike", Građevinska
knjiga, Beograd, 2006.
➢ "Studija energetskog potencijala Srbije za korišćenje sunčevog zračenja i energije
vetra", PPE, Evidencini br. EE704-1052A, Ministarstvo nauke i zaštite životne
sredine, Beograd, 2004.
➢ Stamenić Lj., "Korišćenje solarne fotonaponske energije u Srbiji", Jefferson
Institut, Beograd 2009.
➢ Živković Z. i dr., "Predlog mera za finansiranje energetske efikasnosti u
zgradarstvu u Srbiji", Građevinska knjiga, Beograd, 2011.
➢ "Studija energetskog potencijala Srbije za korišćenje sunčevog zračenja i energije
vetra", NPPE, Evidencioni br. EE704-1052A, Ministarstvo nauke i zaštite životne
sredine, Beograd, 2004;
➢ Nikolić M., Mihajlović Z., Šahin M., "Ekonomika energetike-strategija, ekologija i
održivi razvoj", Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2010.
➢ European Photovoltaic Industry Association (EPIA); 2008 Annual report
http://www.epia.org/publications/epia-publications.html;
➢ Grupa autora, Knjiga o potencijalima obnovljivih izvora energije u Srbiji i Crnoj
Gori, OSCE Mission to Serbia and Montenegro, Liber Perpetuum, 2004;
➢ European Photovoltaic Industry Association (EPIA); Global Market Outlook until
2013, dostupno na http://www.epia.org/publications/epia-publications.html;
➢ PV Technology Platform Strategic Research Agenda for Photovoltaic Solar Energy
74
➢ Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem

obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne
energije, Službeni Glasnik RS, broj 84/04.
➢ Programski paketi RETScreen 4 i RETScreen Plus, besplatno dostupni na:
http://www.retscreen.net/
➢ RETScreen International, CLEAN ENERGY PROJECT ANALYSIS:
RETSCREEN ENGINEERING and CASES TEXTBOOK, Clean Energy Decision
Support Centre, raspoloživo na http://www.retscreen.net/
➢ Komp R. and Perlin J., "Practical Photovoltaics: Electricity from Solar Cells" (3rd
sub edition). Aatec Publications, 2002.
➢ Boyle G., "Renewable energy-power for sustainable future", Oxford University
Press, pp.477, Oxford, 1998
➢ Jovanović Popović M., "Opšti uslovi za postizanje energetske efikasnosti zgrada",
Inženjerska komora, Beograd, 2012.
➢ Pucar M., "Pasivni i aktivni solarni sistemi", Inženjerska komora srbije, Beograd,
2012.
➢ Lambić M., Pavlović T. i dr. :“Studija o proveri ukupnog solarnog potencijala -
solarni atlas i mogućnosti proizvodnje i korišćenja solarne energije na teritoriji AP
Vojvodine“, Univerzitet u Novom Sadu - Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“-
Zrenjanin, Novi Sad, 2011.
75

Obrad Vujovic Master Rad Konačno

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obrad Vujovic Master Rad Konačno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET METROPOLITAN

FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU

KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA ZA

KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA ZA

KOMISIJA ZA OCENU I JAVNU ODBRANU MASTER RADA

▪ dr Zoran Vujović, docent, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura,

▪ dr Sunčica Vještica, docent, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura,

DATUM JAVNE ODBRANE MASTER RADA:_______________________________.

1. ZNAČAJ TEME RADA

2. KORIŠĆENJE SOLARNE ENERGIJE

Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i

2.1. Potreba za obnovljivom energijom

Obnovljivi izvori energije (eng. renewable energy sources) predstavljaju

udela obnovljivih izvora, dovesti do povećanja industrijskog standarda i novih radnih

2.2. Aktivni i pasivni solarni sistemi

Solarni sistemi se mogu podeli na pasivne i aktivne. Naravno, navedeni metodi

Slika 1.Ilustracija principa pasivnog korišćenja solarne energije za hlađenje i zagrevanje

Aktivno korišćenje sunčeve energije se odvija pomoću toplotnih prijemnika

Slika 2.Ilustracija principa rada aktivnog toplotnog sistema sa zatvorenim krugom

3. KRATAK PREGLED PRIMENE SOLARNE ENERGIJE U ARHITEKTURI SA

Solarnu energiju, sunčevu svetlost i toplotu, čovek eksploatiše kroz istoriju od

Šira strana trapeza je bila okrenuta ka Dunavu, ka istoku, kako bi se što

4. KORIŠĆENJE AKTIVNIH SOLARNIH SISTEMA U ARHITEKTURI

Aktivno korišćenje sunčeve energije se realizuje pomoću toplotnih prijemnika, koji

Na slici 4 prikazana je fasada zgrade CIS Tower u Manchesteru, Engleska, u

5. SOLARNI POTENCIJAL I MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA SOLARNE

Tehnički iskoristiv energetski potencijal svih vrsta obnovljivih izvora energije u

Slika 5.Relativni odnos iskoristivih obnovljivih izvora energije u R. Srbiji

Prva solarna elektrana u Srbiji je sagrađena u Vrbovcu kod Blaca. Vrednost

Slika 6.Solarna elektrana u Blacu

Paneli su postavljeni pod odgovarajućim uglom radi boljeg absorbovanja sunčeve

Slika 7.Solarna centrala u Leskovcu

Paneli su postavljeni na krovu zgrade koja prevashodno nije bila namenjena u te

6. ZAKONSKA REGULATIVA U KORIŠĆENJU SOLARNE ENERGIJE U

Jedno od najvažnijih svetskih i nacionalnih pitanja zadnjih godina jeste pitanje

6.1. Zakonska regulativa

Zakonska regulativa u korišćenju solarne energije u Republici Srbiji je definisana u

Mere podsticaja utvrđene Zakonom o energetici su dalje definisane donošanjem

➢ Podsticajni period od 12 godina za sve elektrane povlašćenih proizvođača koje

„Feed-in“ tarife su u Srbiji garantovane od strane Vlade R. Srbije energetskim

energije. U trenutku uvođenja „feed-in“ tarife propisane Uredbom o merama podsticaja za

Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu

Pored „feed-in“ tarifa, kao što je napred rečeno, u pojedinim zemljama se

Premda „feed-in“ tarife imaju određenih prednosti u odnosu na pojedine

S druge strane, količinske obaveze, investicioni stimulansi, poreski krediti i

Relevantni aktuelni zakoni kojima se ostvaruju napred navedena prava su:

6.2. Mehanizmi podrške

Osnovni problem koji koči brži razvoj i primenu solarne energije je

najuspešniji okvir za razvoj nacionalne solarne energetike. U državama koje su dobro

7. PRIMENA TOPLOTNIH PRIJEMNIKA SUNČEVE ENERGIJE NA

Solarni sistemi koji se koriste u materijalizaciji omotača zgrada se mogu

7.1.Osnovne karakteristike i klasifikacija solarnih toplotnih prijemnika koji se

7.1.1. Klasifikacija solarnih toplotnih prijemnika

Toplotni prijemnici se prema vrsti radnog fluida, mogu podeliti na:

prijemnika sa direktnim grejanjem vazduha je obično projektovan tako da se

Slika 8.Izgled toplotnog prijemnika za direktno grejanje vazduha

➢ Toplotni solarni prijemnici na bazi tečnosti se takođe nazivaju i hidrauličnim

1. Toplotni prijemnici sa vakuumskim cevima se sastoje od nekoliko

sisteme koji služe za grejanje prostora na nižim temperaturama, kao i za DHW

7.1.2. Primeri integracije solarnih toplotnih prijemnika u fasade i krovove zgrada

Slika 9. Integracija solarnih toplotnih prijemnika sa zastakljenom pločom – stambena

Slika 10.Primeri integracije prijemnika od nezastakljenih ravnih ploča u fasadi kao

7.2. Proizvodnja solarne energije objedinjene korišćenjem fotonaponskih i toplotnih

Kombinacijom fotonaponskih i termičkih solarnih panela, uz korišćenje savremenih