6

Olivia
Bila sam duboko u zoni, sedeći nad blokom za skiciranje, kada mi je policajac došao na
vrata. Bilo je kasno- najmanje jedanaest sati uveče. Ništa dobro nikada nije proizašlo iz
kasnonoćnog kucanja na vrata.
Proverila sam špijunku i videla čoveka kog nisam poznavala. ’’ Policija, gospođo’’, rekao je kada
me čuo s druge strane vrata. Podigao je značku do stakla.
Devon, pomislila sam
Zavezala sam čvrsto duksericu oko sebe i otvorila vrata: ’’ Izvolite.’’
’’ Da li ste videli vašeg komšiju od preko puta, večeras? ’’ , pokazujući prstom preko
ramena.
Gestikulirao je prema Devonovom stanu. Svetlo se videlo kroz prozor njegovog stana I
dok sam gledala ka njegovom stanu, vrata su se otvorila I još jedan policajac je izašao iz
Devonovog stana. Policajci su bili u njegovom stanu.
U sekundi sam se setila svih krimi emisija koje sam gledala na TV-u tokom godina I
onoga što sam u njima saznala. Smeju li to da rade? Zar im nije potreban nalog za to? Šta je
Devon uradio kad policija ima nalog?
Pogledala sam ponovo u policajca i videla sam kako gleda moju šokiranu reakciju. Delovalo je
da se dosađuje. Verovatno je video mnogo glupih civila sa izrazom koji sam imala na licu.
„Tvoj komšija“, upitao je. "Vi ga znate?"
Odmahnula sam glavom, a lice mi je utrnulo. "Ne." To nije bilo potpuno tačno, a nisam želela da
lažem policajca, pa sam dodala, „Vidjala sam sam ga okolo, u hodnicima, na parkingu. To je
sve. “
Policajac je klimnuo glavom. „Jeste li ga videli večeras?“
„Večeras? Ne." Bože, osećala sam se kao da lažem. Zašto sam se osećala kao da lažem, a
nisam?
„Danas?“ upita policajac.
"Šta je uradio?" Izlanula sam.
Jedva se potrudio da to prizna. "Danas?" pitao me je ponovo.
"Hm." Mislila sam o tome. "Ovog jutra. Kad je odlazio na posao." Kad sam stajala na prozoru,
gledala ga kako odlazi i pitala se da li bih trebala razgovarati s njim.
„ Mm-hmm. " Policajac je izvadio svesku i okrenuo stranicu. „Kako ste znali da će raditi?“
„Šta?“ Oh, Bože, bio je u pravu. Ako nisam poznavala Devona, nisam znala da ima posao. Pa
opet, možda nije odlazio na posao - nisam nikako mogla da znam. „Bilo je osam sati ujutro i ja
sam išla na posao, pa sam pretpostavljala“ „Ha“, rekao je policajac, i dalje spuštajući pogled na
svoju svesku. Pitala sam se da li je luda minuta mit. „A od tada?“
„N - ne.“
„Je li ikad razgovarao s tobom?“ Laži, Olivia, laži. Samo kazi. „Ne.“
„U zgradi ima prijatelje za koje vi znate?“
„Ne“. Nikad ga nisam videla da razgovara ni sa kim osim sa mnom. „Ne mislim. Ne.“
„Uh. I koliko dugo živiš ovde? "
" Hm “. Ako sam želela da zvučim glupo, radila sam ubedljiv posao. „Dva meseca.“
Klimnuo je, pogledao me, pa opet dole u svoju beležnicu. „Jeste li ikada bili u Pure Gold?“ pitao
je.
Vilica mi se otvorila. Prolazila sam pored mesta svakog dana - bilo je pola milje uz ulicu. „Striptiz
klub?“
„Izvinite, moram da pitam“, rekao je, prekidajući na trenutak sloj svoje dosade. "Neke devojke u
ovom kompleksu rade tamo." Pogledao me gore-dole - farmerke, majicu, duks sa patentnim
zatvaračem, bez šminke, spuštenu kosu - i pogledao u svoju svesku ponovo:” Moram da znam
da li si jedna od njih”
Striptizeta? Da li me je pitao da li sam striptizeta? Pa, striptizete ponekad nose farmerke i
dukseve. Ipak, u životu mi to pitanje nije postavljeno. „Ne“, rekala sam. „Ja nisam striptizeta.
Radim u kompaniji Gratchen Advertising. “
Kakve je veze imao Devon sa striptiz klubom Pure Gold? Osećala sam se kao idiot, odbaceno
dete. Bila sam zaljubljena u njega, ali policajci su bili ovde i on je imao neke veze sa
striptizetama. Devon nije bio nekako slatko bezazlen dečak u dečačkom bendu. Nece se nikada
ni pretvarati da jeste - upozorio me gotovo od trenutka kad sam ušao u njegov auto.
Činilo se da je policajac zadovoljan. Uzeo je moje podatke, a zatim me pustio i prešao na
susedna vrata.
Dugo sam stajala iza zatvorenih vrata, vrteći svoje misli. Šta je, dovraga, Devon učinio? I gde
je?
Trebala bih da se ljutim. Trebala bih ga izbaciti iz svojih misli, iz svog života i vratiti se poslu.
Nije trebalo da imam nikakve veze sa zločincem. To nisam bila ja.
Vratila sam se do svojih skica, ali nisam mogla da sedim. Još uvek nisam mogala da ostanem.
Koračala sam po stanu, grizuci usne, razmišljajući. Prokletstvo, brinula sam se za njega. Nisam
imala telefonski broj da ga upozorim da su policajci kod njega. Ako bi se vratio kući, naisao bi
pravo na njih.
Što je verovatno i zaslužio, jer je bio zločinac. Ne bih smela da znam o ovome. Zaista ne bih
smela.
Ne mogu više biti unutra, koračajući i zureći u zidove. Dohvatila sam abeer iz frižidera i otišla,
silazeći niz bočne stepenice do popločanog dela.
Kada je Shady Oaks izgrađen pre nekoliko decenija, popločano je dvorište verovatno bilo
zamišljeno kao zabavno mesto za zabave uz bazen. Sad je bazen bio suv i prazan, a pored
njega je dvorište bilo mračno i hladno. Niko ga nije iskoristio, zbog čega je bilo dobro biti sam.
Sela sam na tvrdoj ogradi koja je okruživala terasu, pijuckala pivo i gledala pored šljunčanog
parkinga na umorno zaostalo drveće. Ovo je bio poziv za buđenje - bilo je vreme da zaboravim
Devona. Ako nije ušao u zamku koja mu je bila stan, bilo je samo pitanje vremena kada će ga
policajci izvući. Ne bi pobegao, osim ako ...
Stomak mi se stisnuo. Možda je policija bila ovde jer se nešto dogodilo, a Devon je bio mrtav.
Udahnula sam vazduh. Bilo kako bilo, bilo je gotovo.
Morala sam da se naviknem. Na ovaj ili onaj način, Devona više nije bilo. Uzela sam još jednu
čašu piva, primoravajući svoj mozak da ostane fokusiran dok se ne naviknem.
Izmedju drveća je bila senka.
Odložila sam pivo i zagledala se u nju.
Tiho se pojavila silueta. Jedna koju sam odmah prepoznala. Devon je koracao, prelazeći kroz
mračno polje u mraku, dolazeći prema parkiralištu.
Pogledala sam iza sebe kako bih bila sigurna da sam sama, a zatim sam bez razmišljanja
stala. Morala sam da mu privučem pažnju i upozorim ga. Šta da radim? Mahnem rukama? Da li
bi policajci videli?
Ali nisam morala ništa da radim. Na pola puta preko polja, Devon je stao. Kao što sam ja njega
videla, tako je i on mene. Nisam mogla da mu vidim lice u senkama, ali znala sam da me gleda
na svetlima zgrade iza mene.
Misli brzo, Olivia. Odmahnula sam glavom, pokušavajući da mu kažem da postoji opasnost.
Zatim sam pokazala iznad sebe na požarne stepenice.
Devon je krenuo ponovo, ovaj put brže. Znao je raspored Shady Oaks-a jednako dobro kao i ja -
što je značilo da je znao da će, ako se popne na pozarne stepenice, biti van pogleda iz svog
stana i policajaca iznutra i na nekoliko metara ce završiti kod prozora moje kuhinje.
Napustila sam terase, požurila uz stepenice i krenula otvorenim hodnikom do mojih vrata.
Prošla sam pored policajca s kojim sam razgovarala, krenuvši na drugu stranu, a ovog puta
moje srce jedva da se i ubrzalo. Podigla sam bocu sa pivom. "Samo malo vazduha", rekla sam
mu i ležerno otvorila vrata i ušla unutra zaključavši vrata iza sebe.
Otišla sam pravo u kuhinju i povukala prozor gurajući ga gore. Noćni vazduh je duvao, hladan i
vlažan. Na minut nije bilo ničega osim tišine. Tada je velika ruka zgrabila prozorsku dasku,
senka se preselila napolje,a Devon je jednim besprekornim pokretom stajao u mojoj mračnoj
kuhinji.