A. DŽ.

FIN

Prevela Branislava Maoduš

Naslov originala:
A. J. Finn
THE WOMAN IN THE WINDOW

Beograd, 2018.
Za Dţordţa
Imam osećaj da negde u tebi postoji nešto za šta niko ne zna.
Senka sumnje (1943)
 NEDELJA, 24. OKTOBAR

Njen muţ samo što nije stigao. Ovog puta će je uhvatiti.

Ni krpice zavese, ni trake roletne nema na prozoru broja 212 – gradske kuće
boje rĊe u kojoj su nekad stanovali tek venĉani Motovi. Nikada nijedno od njih
nisam upoznala, ali ih povremeno proverim na netu: pogledam njegov Linkedin
profil, njenu Fejsbuk stranicu. Spisak poklona koje ţele za venĉanje na sajtu robne
kuće Mejsi. Još bih mogla da im kupim komplet pribora za jelo.
Kao što sam rekla, na prozoru nema niĉega. Tako broj 212 gleda prazno preko
ulice, rumen i ogoljen, a ja mu uzvraćam pogled, gledam gospodaricu kuće kako
uvodi preduzimaĉa radova u gostinsku spavaću sobu. Šta je sa tom kućom? Tu
ljubav dolazi da umre.
Lepa je, ima prirodno crvenu kosu, poput trave zelene oĉi i arhipelag sićušnih
mladeţa preko leĊa. Mnogo je lepša od supruga, izvesnog doktora Dţona Milera,
psihoterapeuta – da, on parovima drţi terapije – i jednog od 436 000 Dţona Milera
koji mogu da se pronaĊu na netu. Ovaj konkretni primerak radi blizu Gramersi
parka i ne prihvata osiguranje. U kupoprodajnom ugovoru piše da je kuću platio
3,6 miliona dolara. Mora da posao dobro ide.
O njegovoj ţeni znam i manje i više nego o njemu. Jasno je da i nije neka
domaćica; Milerovi su se uselili pre osam nedelja a prozori su i dalje goli, c-c-c.
Veţba jogu tri puta nedeljno, sapliće se niz stepenice noseći pod rukom prostirku
za jogu u dezenu magiĉnog ĉilima, a noge su joj stisnute helankama brenda
lululemon. I mora da negde volontira, jer odlazi od kuće malo posle jedanaest sati
ponedeljkom i petkom, otprilike u vreme kada ja ustajem, i vraća se izmeĊu pet i
pola šest, baš kada se uveĉe nameštam da pogledam film. (Veĉeras sam odabrala:
Ĉovek koji je suviše znao, po ko zna koji put. Ja sam ţena koja je suviše videla.)
Primetila sam da voli da popije piće po podne, kao i ja. Da li voli da popije
piće i ujutro? Kao i ja?
Ne mogu da procenim koliko ima godina, ali svakako je mlaĊa od doktora
Milera, a mlaĊa je i od mene (i mnogo gipkija); njeno ime mogu samo da nagaĊam.
Mislim o njoj kao o Riti, jer izgleda kao Rita Hejvort u filmu Gilda. „Nisam ni
najmanje zainteresovana“ – oboţavam tu reĉenicu.
Ja sam veoma zainteresovana. Ne za njeno telo – za bledi greben kiĉme,
lopatice nalik na zakrţljala krila, bebiplavi grudnjak koji joj steţe grudi: kada mi

5
bilo šta od ovoga iskoĉi pred objektiv, skrećem pogled – zainteresovana sam za
ţivot koji vodi. Za ţivote. Dva više nego što ja imam.
Njen muţ upravo je izbio iza ugla, nešto malo posle podneva, nedugo nakon
što je njegova supruga zatvorila ulazna vrata vodeći sa sobom preduzimaĉa radova.
Ovo je odstupanje od norme: nedeljom se doktor Miler kući vraća u tri i petnaest,
bez izuzetka.
A sada se dobri doktor pribliţava trotoarom, dah mu brektavo izbija na usta,
aktovka se njiše u ruci, a burma namiguje. Zumiram njegova stopala: tamnocrvene
oksfordice, blistavo izglancane, sakupljaju jesenju sunĉevu svetlost i svakim
korakom odbacuju je napred.
Podiţem foto-aparat do njegove glave. Mom nikonu D5500 ne promiĉe
mnogo, pogotovo kada stavim opteka objektiv: neuredna, prošarana kosa,
vretenaste, jeftine naoĉare, ostrvca tek izrasle brade u plitkim jezerima njegovih
obraza. Veću brigu vodi o cipelama nego o licu.
Vraćam se na broj 212 u kom se Rita i preduzimaĉ ţurno svlaĉe. Mogla bih da
okrenem sluţbu informacija, pozovem kućni telefon i upozorim je. Neću to uraditi.
Posmatranje je kao fotografisanje prirode: ne mešaš se u ţivot divljih ţivotinja.
Doktor Miler udaljen je od ulaznih vrata moţda pola minuta. Usne njegove
supruge ovlaš prelaze preko preduzimaĉevog vrata. Svlaĉi bluzu.
Još ĉetiri koraka. Pet, šest, sedam. Udaljen je još dvadeset sekundi, najviše.
Ona zubima hvata njegovu kravatu, smeši mu se. Ţurno rukama petlja oko
njegove košulje. On joj gricka uvo.
Njen suprug preskaĉe uleglu ploĉu trotoara. Petnaest sekundi.
Gotovo da mogu da ĉujem kako kravata klizi sa kragne. Baca je na drugu
stranu sobe.
Deset sekundi. Ponovo zumiram, objektiv kamere se praktiĉno trza. Gura ruke
u dţepove, izvlaĉi sveţanj kljuĉeva. Sedam sekundi.
Ona razvezuje konjski rep, kosa joj, njišući se, pada preko ramena.
Tri sekunde.
Penje se stepenicama.
Sklapa ruke na njegovim leĊima, ljubi ga strastveno.
Zabada kljuĉ u bravu. Okreće ga.
Zumiram njeno lice, širi oĉi.
Ĉula je. Škljocam foto-aparatom, beleţim trenutak.
Njemu se otvara aktovka.
Iz nje izleće mnoštvo papira, vetar ih nosi. Vraćam silovito objektiv na
gospodina Milera, na oštro „bestraga“, koje oblikuje usnama; spušta aktovku na
prag, gazi onim sjajnim cipelama nekoliko listova, ostale kupi u naruĉje. Jedno
otcepljeno parĉe zapinje za prste drveta. Ne primećuje.

6
 Rita ponovo gura ruke u rukave, podiţe kosu. Juri iz sobe. Preduzimaĉ
radova, nasukan, skaĉe sa kreveta i uzima kravatu, gura je u dţep.
Izdišem, šištavo kao kada vazduh izlazi iz balona. Nisam ni bila svesna da
zadrţavam dah.
Ulazna vrata se otvaraju: Rita juri niz stepenice, doziva supruga. On se
okreće; pretpostavljam da se smeši – ne vidim. Ona se saginje, podiţe nekoliko
listova sa trotoara. .
Preduzimaĉ se pojavljuje na vratima, jednu ruku drţi u dţepu, drugu podiţe u
znak pozdrava. Doktor Miler mu otpozdravlja. Penje se i uzima aktovku pa se
rukuju. Ulaze unutra, Rita ih prati.
Pa… Moţda sledeći put.

7
 PONEDELJAK, 25. OKTOBAR

Trenutak ranije, monotono brujeći, prošao je automobil, polako i sumorno, poput

pogrebnih kola, a zadnja svetla treptala su mu u tami. „Novi susedi“, kaţem kćerki.
„U kojoj kući?“
„Sa druge strane parka. Dva nula sedam.“ Sada su tamo, nejasni poput
duhova, ekshumiraju kutije iz prtljaţnika. Srĉe.
„Šta to jedeš?“ pitam. Naravno, veĉe je kineske hrane; jede rezance lo mein.
„Lo mein.“
„Ne dok razgovaraš sa mamicom.“
Ponovo srĉe, ţvaće. „Mama.“ Ovo je naša veĉita borba; skresala je reĉ
mamica, protiv moje volje, na nešto grubo i zdepasto. „Pusti“, savetuje me Ed – ali
on je i dalje tatica.
„Trebalo bi da im se javiš“, predlaţe Olivija.
„Volela bih, bundevice.“ Polako se penjem na drugi sprat, odakle je pogled
bolji. „Oh, bundeve su na sve strane. Svi susedi imaju po jednu. Grejevi imaju
ĉetiri.“ Stigla sam do odmorišta, sa ĉašom u ruci, osećam kako mi vino dodiruje
usne. „Volela bih da mogu da odaberem bundevu za tebe. Reci tatici da ti kupi
jednu.“ Osećam vino u ustima, gutam ga. „Reci mu da kupi dve, jednu za tebe i
jednu za mene.“
„Dobro.“
Hvatam svoj odraz u mraĉnom ogledalu malog toaleta. „Jesi li srećna, mila?“
„Jesam.“
„Nisi usamljena?“ U Njujorku nikada nije imala prave prijatelje; bila je suviše
stidljiva, suviše mala.
„Nisam.“
Virim u mrak na vrhu stepeništa, u tminu iznad sebe. U toku dana sunĉeva
svetlost pada kroz kupolu svetlarnika; noću, to je kao širom otvoreno oko koje zuri
u dubinu stepeništa. „Nedostaje li ti Panĉ?“
„Ne.“ Ni ona se nije dobro slagala sa maĉorom. Ogrebao ju je jednog
boţiĉnog jutra, munjevito prevukavši kandţe preko njenog zgloba, zaparao
dvostruke brazde u pravcu sever-jug, istok-zapad; rešetka jarke krvi obojila joj je
koţu, kao tabla za iks-oks, a Ed umalo da izbaci maĉka kroz prozor. Sada ga
traţim i pronalazim ga sklupĉanog na kauĉu u biblioteci, posmatra me.

8
 „Daj mi tatu, bundevice.“ Prelazim sledeći niz stepenica, gazim tabanima
grubi tepih na njima. Ratan. Gde nam je pamet bila? Na njemu tako lako ostaju
fleke.
„Gde si, curo“, pozdravlja me. „Novi susedi?“
„Da.“
„Zar nisi nedavno dobila nove susede?“
„To je bilo pre dva meseca. Dvesta dvanaest. Milerovi.“ Okrećem se i silazim
niz stepenice. „Gde su ovi novi?“
„Dvesta sedam. S druge strane parka.“
„Susedstvo se menja.“
Stiţem do odmorišta, skrećem i nastavljam da silazim. „Nisu doneli mnogo.
Samo ono što je stalo u kola.“
„Pretpostavljam da će kamion za selidbe stići kasnije.“
„Pretpostavljam da hoće.“
Tišina. Otpijam gutljaj.
Sada sam ponovo u dnevnoj sobi, pored vatre, senke se utapaju u uglovima.
„Slušaj…“, poĉinje Ed. „Imaju sina.“
„Molim?“
„Imaju sina“, ponavljam prislonivši ĉelo na hladno staklo prozora.
Natrijumove sijalice još nisu iznikle u ovom delu Harlema pa ulicu osvetljava
samo ţuta kriška meseca, ali ipak uspevam da razaznam njihove obrise: muškarca,
ţenu i visokog deĉaka, kako nose kutije do ulaznih vrata. „Tinejdţera“, dodajem.
„Polako, kuguarko.“
Pre nego što sam stigla da se obuzdam, kaţem: „Volela bih da si ovde.“ Ovo
me zatiĉe sasvim nespremnu. A po zvuku mi se ĉini da je i Ed zateĉen. Tišina.
A zatim: „Potrebno ti je još vremena“, kaţe. Ćutim.
„Lekari kaţu da previše kontakta nije zdravo.“
„Ja sam lekar koji je to rekao.“
„Ti si jedan od lekara.“
Nešto krĉka i pucketa iza mene – varnice u kaminu. Plamen se smiruje,
mrmori iza rešetke.
„Zašto ne pozoveš te nove susede u goste?“ pita.
Ispijam vino. „Mislim da je za veĉeras dosta.“
„Ana.“
„Ede.“
Gotovo da mogu da ga ĉujem kako diše. „Ţao mi je što nismo sa tobom.“
Gotovo da mogu da ĉujem svoje srce. „I meni.“
Panĉ je sišao za mnom niz stepenice. Podiţem ga jednom rukom i odlazim u
kuhinju. Spuštam telefon na pult. Još jedna ĉaša pre spavanja.

9
 Hvatam flašu za grlo, okrećem se prema prozoru, prema tri duha koji pohode
trotoar, i podiţem ĉašu da nazdravim.

10
 UTORAK, 26. OKTOBAR

Prošle godine u ovo doba planirali smo da prodamo kuću, ĉak smo unajmili i
agenta za nekretnine; Olivija je narednog septembra trebalo da krene u školu u
Midtaunu, a Ed nam je pronašao kuću na Lenoks hilu koju je bilo potrebno
potpuno preurediti. „Biće zabavno“, obećao je. „Postaviću bide, samo za tebe.“
Udarila sam ga po ramenu.
„Šta je bide?“, upitala je Olivija.
A zatim je otišao, i ona je otišla sa njim. Sinoć mi je sećanje na prve reĉi
našeg neuspelog ugovora sa agentom za nekretnine ponovo zaparalo srce: S
LJUBAVLJU RENOVIRAN SIMBOL, DRAGULJ HARLEMA IZ
DEVETNAESTOG VEKA! PRELEP PORODIĈNI DOM! O izrazima Simbol i
dragulj moglo bi se raspravljati, rekla bih. Harlem je neosporan, kao i devetnaesti
vek (1884). S ljubavlju renoviran, to potvrĊujem, a i bilo je skupo. Prelep
porodiĉni dom, istina.
Moje kraljevstvo i njegove ispostave…
Podrum: odnosno, kako je to naš agent za nekretnine nazvao, stan sa
zasebnim ulazom. Ispod nivoa ulice, zauzima ĉitav podrumski prostor, sa zasebnim
ulazom, kuhinjom, kupatilom, spavaćom sobom i malom radnom sobom. Osam
godina to je bio Edov radni prostor – prekrivao je sto planovima, lepio na zidove
podneske izvoĊaĉa radova. Trenutno izdat u zakup.
Bašta: zapravo mahom poploĉano dvorište na koje se izlazi iz prizemlja.
Mnoštvo ploĉa od kreĉnjaka; dve nekorišćene drvene stolice; u udaljenom uglu
mladi jasen, štrkljav i usamljen poput tinejdţera bez prijatelja. Povremeno poţelim
da ga zagrlim.
Prvi sprat: prizemlje, ako ste Britanci, Hi premier étage, ako ste Francuzi.
(Nisam ni jedno ni drugo, ali sam boravila u Oksfordu dok sam staţirala – u stanu
sa zasebnim ulazom – a prošlog jula poĉela sam da uĉim française preko
interneta.) Kuhinja – otvorena i „draţesna“ (opet agent za prodaju nekretnina), sa
straţnjim vratima koja vode u baštu i boĉnim vratima koja vode u park. Podovi od
belog brezovog drveta, sada išarani lokvicama merloa. U hodniku se nalazi toalet –
zovem ga crvena soba. „Paradajzcrvena“, tvrdio je katalog kompanije Bendţamin
Mur. Dnevna soba opremljena kauĉem i stoĉićem za kafu i pokrivena persijskim
tepihom koji je još mek pod nogama.

11
 Drugi sprat: biblioteka (Edova; police pune knjiga ispucalih ivica i poţutelih
omota, nagurane tesno poput zuba), i radna soba (moja; rezervna, prostrana, sa
desktop makintoš raĉunarom na ikea stolu – moje onlajn šahovsko bojno polje).
Drugi toalet, ovaj zaplavljen „rajskom ekstazom“, što je veoma ambiciozan izraz
za prostoriju u kojoj se nalazi ve-ce šolja, i duboka ostava koju bih jednog dana
mogla pretvoriti u mraĉnu komoru, ako ikada preĊem sa digitalne fotografije na
film. Mislim da gubim interesovanje.
Treći sprat: braĉna (samaĉka?) soba i kupatilo. Ove godine mnogo vremena
provodila sam u krevetu; sa jednim od onih madraca koji omogućavaju kvalitetan
san, koji moţe da se namešta sa svake strane zasebno. Ed je svoju stranu
programirao na gotovo paperjastu mekoću; moja strana podešena je da bude tvrda.
„Spavaš na komadu cigle“, rekao je jednom, udarajući prstima po ĉaršavu.
„A ti spavaš na kumulusu“, rekla sam. Nakon toga me je poljubio, dugo i
polako.
Nakon što su otišli, za vreme onih crnih, praznih meseci kada sam silom
morala da se odvajam od postelje, okretala bih se polako, poput talasa, s jednog
kraja kreveta na drugi, namotavajući i odmotavajući posteljinu sa sebe.
Tu je i gostinska soba sa pridruţenim kupatilom.
Ĉetvrti sprat: nekada davno tu su bile odaje za poslugu, a sada Olivijina soba
i druga gostinska soba. Ima noći kada poput duha pohodim njenu sobu. Ponekad
stojim na pragu, posmatram sporo kretanje zrnaca prašine na sunĉevoj svetlosti. A
ima nedelja kada uopšte ne odem na ĉetvrti sprat, i on poĉinje da se topi i prelazi u
sećanje, poput dodira kišnih kapi na koţi.
Kako god. Sutra ću ponovo razgovarati s njima. U meĊuvremenu, ni traga od
ljudi iz kuće sa druge strane parka.

12
 SREDA, 27. OKTOBAR

Krakati tinejdţer izleće na vrata broja 207 poput konja iz startne kapije i galopira
na istok niz ulicu pored mojih prozora. Ne vidim ga dobro – rano sam se probudila,
nakon što sam dokasno ostala budna uz film Iz prošlosti, i pokušavam da odluĉim
da li bi gutljaj merloa bio mudar potez; ali primećujem pramen plave kose, ranac
prebaĉen preko jednog ramena. I zatim ništa.
Praznim ĉašu, lebdim na sprat, sedam za sto. Uzimam svoj nikon.
U kuhinji broja 207 vidim oca, krupnog i visokog, osvetljenog s leĊa svetlom
sa ekrana televizora. Prinosim foto-aparat oku i zumiram: emisija Tudej. Mogla bih
da siĊem i ukljuĉim svoj TV, razmišljam, i gledam ga zajedno sa susedima. Ili bih
mogla da ga gledam i ovde, na njegovom TV-u, kroz objektiv.
Odluĉujem da to uradim.

Prošlo je dosta vremena otkako sam poslednji put osmotrila kuću sa ulice, ali Gugl
strit vju obezbeĊuje i to: beli kamen, stil koji pomalo podseća na Bozar, sa
kupolom svetlarnika i ograĊenom stazom oko nje. Odavde, naravno, mogu objektiv
da usmerim samo na boĉnu stranu kuće; kroz prozore okrenute ka istoku imam
jasan pogled u kuhinju, salon na drugom spratu i spavaću sobu iznad njega.
Juĉe je stigla vojska ljudi za selidbe, vukli su kauĉeve i televizore i jedan
starinski orman. Muţ je regulisao saobraćaj. Suprugu nisam videla od one noći
kada su se uselili. Pitam se kako izgleda.

Spremam se da matiram Ruk & Rola1 ovog poslepodneva kada ĉujem zvono na
vratima. Vuĉem noge niz stepenice, pritiskam dugme, otkljuĉavam vrata
predsoblja i u njemu zatiĉem svog podstanara koji je, kako svet kaţe, sirov, ali
mogao bi da posluţi. Naoĉit je, sa onom dugaĉkom vilicom, sa oĉima nalik na
podna vratanca, mraĉnim i dubokim. Podseća na Henrija Fondu nakon celonoćnog
provoda. (Nisam jedina koja tako misli. Primetila sam da Dejvid voli s vremena na
vreme da dovede kući poneku prijateljicu. Zapravo, ĉula sam.
„Idem u Bruklin noćas“, prijavljuje.
Provlaĉim ruku kroz kosu. „U redu.“
1
En. rook – top u šahu. (Prim. prev.)

13
 „Ţeliš li da nešto uradim pre nego što odem?“ Zvuĉi kao predlog, kao
reĉenica iz filma noar. Samo skupi usne i duni. „Hvala. Sve je u redu.“
Gleda pored mene, skuplja oĉi. „Da li bi trebalo da promenim neku sijalicu?
Mraĉno je ovde.“
„Volim prigušeno svetlo“, kaţem. I priglupe muškarce, ţelim da dodam. Da li
je to šala iz filma Ima li pilota u avionu?. „Samo se ti…“ Lepo provedi? Zabavi?
Kresni nešto? „… lepo provedi.“
Okreće se da ode.
„Znaš da moţeš da uĊeš kroz vrata koja vode u podrum“, kaţem,
pokušavajući da zvuĉim razigrano. „Po svoj prilici, biću kod kuće.“ Nadam se da
će se nasmešiti. Ovde je dva meseca, a još ga nijednom nisam videla da se smeši.
Klima glavom.
Odlazi.
Zatvaram vrata.

Posmatram sebe u ogledalu. Bore oko oĉiju nalik na paoke toĉkova. Masa tamne
kose, sa ponekom prugom sedih vlasi, raspuštena preko ramena; oštre malje pod
pazuhom. Stomak mi se opustio. Butine su mi prošarane jamicama. Koţa mi je
gotovo samrtniĉki bleda, a ljubiĉaste vene proteţu se rukama i nogama.
Jamice, udubljenja, oštre malje, bore: potreban mi je neki posao. Nekada sam
bila privlaĉna na jednostavan naĉin, tvrdili su ljudi, tvrdio je Ed. „O tebi sam
razmišljao kao o devojci iz susedstva“, rekao je tuţno, pred kraj.
Spuštam pogled na noţne prste koji se podiţu i spuštaju na ploĉicama –
dugaĉke i otmene, jedna (ili deset) od lepših stvari na meni, ali sada podsećaju na
prste neke omanje grabljivice. Preturam po ormariću sa lekovima u kome stoje
boĉice sa tabletama naslagane jedna na drugu poput totema, i izvlaĉim grickalicu
za nokte. Konaĉno, problem koji mogu da rešim.

14
 ČETVRTAK, 28. OKTOBAR

Kupoprodajni ugovor objavljen je juĉe. Moji novi susedi su Alister i Dţejn Rasel;
svoj skromni dom platili su 3,45 miliona dolara. Gugl mi kaţe da je on partner u
konsultantskoj firmi koja se nekada nalazila u Bostonu. Nju ne mogu da pronaĊem
– pokušajte vi da ukucate Dţejn Rasel u pretraţivaĉ. Odabrali su ţivo susedstvo.
Dom Milerovih sa druge strane ulice – vi koji ulazite, ostavite svaku nadu –
jedna je od pet kuća koje mogu da nadzirem sa svojih prozora koji gledaju na jug.
Na istoĉnoj strani stoje identiĉne bliznakinje – Sive sestre: imaju identiĉne vence
iznad prozora, ista zelena ulazna vrata. U desnoj – malo sivljoj sestri, ĉini mi se –
ţive Henri i Lisa Vaserman, dugogodišnji stanari; „Već ĉetiri decenije i ne damo
se“, hvalisala se gospoĊa Vaserman kada smo se mi uselili. Svratila je da nam kaţe
(u oĉi) koliko njoj („i mom Henriju“) nije po volji što je u ono što je „nekada bilo
pravo susedstvo“, stigao još jedan „klan japija“.
Ed se pušio od besa. Olivija je plišanog zeca nazvala Japi.
Vasermanovi, kako smo ih zvali, od tada mi se nisu obratili, premda sam sada
sama, zaseban klan. Ĉini se da nisu mnogo druţeljubiviji ni prema stanarima druge
Sive sestre, porodici koja se, sasvim primereno, preziva Grej2. Tinejdţerke
bliznakinje, otac partner u maloj kompaniji za spajanja i preuzimanja, a majka
revnosna domaćica knjiţevnog kluba. Ovomeseĉni odabir, koji stoji istaknut na
njihovoj Mitap stranici i koji trenutno osam sredoveĉnih ţena analizira u dnevnoj
sobi Grejevih: Neznani Dzud.
I ja sam ga proĉitala, zamišljala sam da sam ĉlanica grupe, da pijem kam i
jedem tortu (nisam ništa od toga imala pri ruci) i pijuckam vino (to sam uspela).
„Kakvo je tvoje mišljenje o Dţudu, Ana?“ upitala bi me Kristina Grej, a ja bih joj
rekla da mi je i samoj priliĉno nejasno. Nasmejale bismo se. Zapravo, upravo se
sada smeju. Pokušavam da se smejem s njima. Otpijam gutljaj.
Zapadno od Milerovih ţivi porodica Takeda. Muţ je Japanac, majka je
belkinja, a njihov sin je nestvarno lep. On je violoncelista; u toplim mesecima
veţba pored otvorenog prozora dnevne sobe, pa je i Ed ĉesto podizao naše prozore.
Plesali smo jedne noći, jednog davno prošlog juna, Ed i ja, uz zvuke Bahove svite
za violonĉelo: njihali smo se u kuhinji, naslonila sam glavu na njegovo rame, a on
je prepleo prste na mojim leĊima, dok je deĉak preko puta svirao.
2
En. grey – siv. (Prim. prev.)

15
 Prošlog leta njegova muzika dolutala je do naše kuće, prišla prozoru moje
dnevne sobe, uĉtivo pokucala na staklo: Pusti me unutra. Nisam, nisam mogla –
nikada ne otvaram prozore, nikada – ali sam je ipak ĉula kako mrmlja, moli: Pusti
me unutra. Pusti me unutra!
Broj 206-208, nenastanjena kuća sa fasadom od braon pešĉara sa dva ulaza,
nalazi se pored kuće Takedinih. Ovu kuću je u novembru pre dve godine kupila
jedna DOO firma, ali niko se nije uselio. Zagonetka. Gotovo ĉitavu godinu uz
fasadu je prianjala skela, poput visećih vrtova; nestala je preko noći – to je bilo
nekoliko meseci pre nego što su Ed i Olivija otišli – otada ništa.
Pogledajte moje juţno carstvo i njegove podanike. Niko od ovih ljudi nije mi
prijatelj; većinu sam srela samo jednom ili dva puta. Ţivot u urbanoj sredini,
valjda. Moţda su Vasermanovi ipak bili u pravu. Pitam se da li znaju u šta sam se
pretvorila.

Oronula katoliĉka škola stoji uz moju kuću sa istoĉne strane, praktiĉno se naslanja
na nju: Škola Sveta Dimfna zatvorena je otkako smo se doselili. Pretili smo Oliviji
da ćemo je poslati tamo ako se ne bude pristojno ponašala. Braon kamen je sav
šupljikav, a prozori tamni od prljavštine. Ili je se barem takve sećam; dugo je
nisam videla.
Pravo na zapadu je park – maleni, dve parcele popreko i dve u dubinu, sa
uskom stazom od cigle koja povezuje našu ulicu sa ulicom koja se nalazi severno
od nje. Sa svake strane na straţi stoji po jedan veliki javor, lišće mu se crveni;
niska gvozdena kapija opasuje obe strane. Park je, kao što je onaj agent za prodaju
nekretnina, dostojan da se njegove reĉi citiraju, rekao, veoma draţestan.
A zatim, tu je kuća sa druge strane parka: broj 207. Lordovi su je pre dva
meseca prodali i ţurno se iselili, odletevši na jug u svoju penzionersku vilu u Viro
Biĉu. I tu na scenu stupaju Alister i Dţejn Rasel.
Dţejn Rasel! Moja fizioterapeutkinja nikada nije ĉula za nju. „Muškarci više
vole plavuše“, rekla sam.
„Moje iskustvo je drugaĉije“, odgovorila je. Bina je mlaĊa; moţda je to
razlog.
Sve se to desilo ranije u toku dana; i pre nego što sam stigla da se raspravljam
s njom, prebacila mi je jednu nogu preko druge i okrenula me na desni bok. Bol mi
je oduzeo dah. „Tvojoj zadnjoj loţi potrebno je ovo“, uverila me je.
„Kuĉko“, prodahtala sam.
Pritisnula je moje koleno na pod. „Ne plaćaš me da te mazim.“
Bolno sam se trgla. „Mogu li da ti platim da odeš?“
Bina me posećuje jednom nedeljno da mi pomogne da mrzim ţivot, kako ja to
volim da kaţem, i da me uputi u svoje najnovije seksualne avanture, koje su

16
uzbudljive koliko i moje. U njenom sluĉaju, razlog je probirljivost. „Polovina
tipova na ovim aplikacijama stavlja fotografije od pre pet godina“, ţali mi se, slapa
kose prebaĉenog preko jednog ramena, „a druga polovina je oţenjena. A ona druga
polovina je s razlogom slobodna.“
To su tri polovine, ali ne raspravljate se u pogledu matematike sa nekim ko
vam uvrće kiĉmu.
Otvorila sam nalog na Happn-u pre mesec dana „ĉisto da vidim“, rekla sam
sebi. Happn vas, objasnila mi je Bina, spaja sa ljudima sa kojima vam se ukrštaju
putevi. Ali šta ako se vaš put ne ukršta ni sa ĉijim? Šta ako se veĉito krećete u istih
trista sedamdeset vertikalno rasporeĊenih kvadrata, i ne izlazite iz njih?
Ne znam. Prvi profil koji sam primetila bio je Dejvidov. Smesta sam obrisala
nalog.

17
 PETAK, 29. OKTOBAR

Danas je leçon francuskog, a veĉeras Zlobnici. Svinja od muţa, njegova „mala

ruina“ od supruge, ljubavnica, ubistvo, leš koji nestaje. Moţete li da pobedite leš
koji nestaje?
Ali, najpre, duţnost zove. Gutam pilule, smeštam se za raĉunar, sklanjam
miša u stranu, ukucavam šifru. I logujem se na Agoru.
U svakom trenutku, u svako doba, ulogovano je barem desetak ĉlanova,
sazveţĊe rasuto širom sveta. Neke znam po imenu: Taliju iz Zalivske oblasti San
Franciska; Fila u Bostonu; pravnicu iz Manĉestera sa nimalo pravniĉkim imenom
Mici; Pedra, Bolivijca ĉiji osakaćeni engleski verovatno nije ništa gori od mog
pidţin francuskog. Drugi se predstavljaju korisniĉkim imenima, pa i ja – u jednom
simpatiĉnom trenutku odluĉila sam se za Anagorafob, ali sam jednom korisniku
sluĉajno odala da sam psiholog pa se glas brzo proširio. Sada sam doktorukući.
Sada će vas pregledati.
Agorafobija: u prevodu strah od pijaĉnog trga, u praksi izraz za ĉitav niz
anksioznih poremećaja. Prvi put dokumentovan krajem 19. veka, zatim mu je vek
kasnije „dbdeljena šifra kao nezavisnom dijagnostiĉkom stanju“, premda je u
velikoj meri bio komorbidan sa paniĉnim poremećajem. Moţete sve o tome
proĉitati, ako ţelite, u Dijagnostiĉkom i statistiĉkom priruĉniku za duševne
poremećaje, peto izdanje. Skraćeno DSM-5. Taj naslov me je oduvek zabavljao;
zvuĉi kao filmska franšiza. Da li su vam se dopali Duševni poremećaji 4?
Nastavak će vas oduševiti.
Medicinska literatura neuobiĉajeno je maštovita kada je u pitanju
dijagnostika. „Agorafobiĉni strahovi… su, izmeĊu ostalog, strah od samostalnog
izlaska iz kuće; strah od mnoštva ljudi, stajanja u redu; stajanja na mostu.“ Šta ne
bih dala da mogu da stanem na most. DoĊavola, šta ne bih dala da mogu da stanem
u red. I ovo mi se dopada: „Strah od sedenja u sredini reda u pozorištu.“ Ni manje
ni više nego sredina reda.
Stranice 113-133, ako vas zanima.
Mnogi od nas – oni sa najteţim oblikom poremećaja, oni koji se bore sa
posttraumatskim stresnim poremećajem – vezani su za kuću, skriveni od strašno,
strašno haotiĉnog spoljašnjeg sveta. Neki se uţasavaju ustalasanih masa; drugi
saobraćajne oluje. Za mene uţas predstavlja nebesko prostranstvo, beskrajni

18
horizont, puka izloţenost, siloviti pritisak sveta izvan zidova. DSM-5 to
neodreĊeno naziva „otvoreni prostor“, jedva ĉekajući da stigne do svojih 186
fusnota.
Kao lekar, kaţem da osoba koja pati od poremećaja traţi sredinu koju moţe
da kontroliše. Takav je kliniĉki pristup. Kao osoba koja pari od poremećaja (a to
jeste upravo prava reĉ), kaţem da agorafobija nije razorila moj ţivot u tolikoj meri
koliko je postala moj ţivot.

Pozdravlja me naslovna stranica Agore. Pregledam oglasnu tablu, proĉešljavam

teme. 3 MESECA ZAROBLJENA U KUĆI. Razumem te, Kala88; gotovo deset
meseci i još nije kraj. AGORA ZAVISNA OD RASPOLOŢENJA? Meni to više
zvuĉi kao društvena fobija, RanoRanioĉe. Ili problemi sa štitnom. I DALJE NE
MOGU DA PRONAĐEM POSAO. Oh, Megan – znam, ţao mi je. Zahvaljujući
Edu, meni posao nije potreban, ali nedostaju mi moji pacijenti. Brinem za njih.
Novi korisnik poslao mi je mejl. Upućujem je u pravilnik za preţivljavanje
koji sam sastavila prošlog proleća: „Dakle, imate paniĉni poremećaj“ – mislim da
zvuĉi prijatno ţivahno.

P: Kako da jedem?
O: Blu ejpron, Plitid, HeloFreš… veliki je broj mogućnosti isporuke
hrane u SAD! Svi oni koji ţive u inostranstvu verovatno mogu da
pronaĊu sliĉne usluge u svojim drţavama.
P: Kako da doĊem do lekova?
O: Sve veće apoteke u SAD sada vam isporuĉuju lekove na kućni
prag.
Neka vaš lekar obavi razgovor sa apotekom u vašem kraju ukoliko
postoji neki problem.
P: Kako da ĉistim kuću?
O: Oĉistite je! Unajmite agenciju koja se bavi ĉišćenjem, ili to uradite
sami.

(Ja ne radim nijedno ni drugo. Mojoj kući bi godilo dobro ĉišćenje.)

P: Šta je sa odlaganjem smeća?

O: Ĉistaĉica moţe da se poštara za to, ili moţete zamoliti prijatelja da
vam pomogne.
P: Kako da se odbranim od dosade?
O: E, to je teško pitanje…

19
 I tako dalje. Sve u svemu, zadovoljna sam ovim dokumentom. Volela bih da
je meni bio dostupan.
Na ekranu mi iskaĉe ĉet.

Sali4.: zdravo doco!

Osećam kako mi osmeh poigrava na usnama. Sali: dvadesetšestogodišnjakinja

iz Perta postala je ţrtva silovanja ranije ove godine, na Uskrs. Slomljena joj je ruka
i imala je ozbiljne povrede oĉiju i lica; njen silovatelj nikada nije identifikovan niti
uhapšen. Sali je ĉetiri meseca provela u kući, izolovana u najizolovanijem gradu na
svetu, ali ima, evo, već više od deset nedelja kako je poĉela da izlazi iz kuće –
bravo za nju, kako bi to ona rekla. Psiholog, averzivna terapija i propranolol. Ništa
kao beta-blokatori.

doktorukući: Zdravo i tebi! Sve u redu?

Sali4.: sve OK! jutros bila na pikniku!!

Oduvek je volela uzviĉnike, ĉak i u najdubljem ponoru depresije.

doktorukući: Kako je bilo?

Sali4.: preţivela!:)

A voli i emotikone.

doktorukući: Borac si! Kako stojiš sa inderalom?

Sali4.: dobro, na 80 mg sam
doktorukući: 2x na dan?
Sali4.: 1x!!
doktorukući: Minimalna doza! Fantastiĉno! Neţeljena dejstva?
Sali4.: suve oĉi, to je sve

Ima sreće. I ja sam na sliĉnom leku (izmeĊu ostalih), i glavobolje mi s

vremena na vreme gotovo cepaju mozak. MOGU SE JAVITI MIGRENA,
ARITMIJA, NEDOSTATAK DAHA, DEPRESIJA, HALUCINACIJE,
OZBILJNE KOŢNE REAKCIJE, MUĈNINA, DIJAREJA, SMANJEN LIBIDO,

20
NESANICA IPOSPANOST. „Medicini je potrebno više neţeljenih dejstava“,
rekao mi je Ed.
„Spontano sagorevanje“, predloţila sam. „Teĉni proliv.“
„Lagana, bolna smrt.“

doktorukući: Da li je bilo recidiva?

Sali4.: prošle nedelje zapela
Sali4.: ali pregurala
Sali4.: veţbe disanja
doktorukući: Papirna kesa.
Sali4.: osećam se kao idiot ali deluje
doktorukući: Zaista deluje. Bravo.

Sali4.: hvala:)

Pijuckam vino. Pojavljuje se još jedan ĉet: Endru, muškarac koga sam
upoznala na sajtu ljubitelja starih filmova.

Serijal Grejama Grina @ centar Andţelika vikend?

Oklevam. Pali idol3 mi je omiljeni film – zlosrećni batler; sudbonosni

avionĉić od papira – a prošlo je petnaest godina otkako sam poslednji put gledala
Ministarstvo straha. Naravno, stari filmovi spojili su mene i Eda.
Ali nisam Endruu objasnila situaciju u kojoj se nalazim. Zauzeta je u suštini
sumira.
Vraćam se Sali.

doktorukući: ViĊaš li redovno psihologa?

Sali4.: da:) hvala, sada sam na lx meseĉno. kaţe da odliĉno
napredujem
Sali4.: lekovi i san su kljuĉni
doktorukući: San dobar?
Sali4.: ponekad imam košmare
Sali4.: ti?

3
Oba pomenuta filma snimljena su po delima Grejama Grina, Pali idol prema kratkoj priĉi The Basement
Room, a Ministarstvo straha prema istoimenom romanu. (Prim. prev.)

21
 doktorukući: Mnogo spavam.

Verovatno previše. Trebalo bi to da spomenem doktoru Fildingu. Nisam

sigurna da ću to uraditi.

Sali4.: kako ti napreduješ? spremna za borbu?

doktorukući: Nisam brza kao ti! PTSP je zlo. Ali jaka sam.
Sali4.: jesi!
Sali.: samo htela da vidim kako su mi prijatelji – mislim na sve vas!!!

Pozdravljam se sa Sali baš kada me je uĉitelj pozvao na Skajp. „Bonjour, Iv“,

mrmljam sebi u bradu. Oklevam trenutak pre nego što se javim; radujem se
razgovoru sa njim, shvatam – onoj njegovoj kao mastilo crnoj kosi, tamnom tenu,
obrvama koje se sudaraju i podiţu kao l'accent circonflexe kada ga moj akcenat
zbuni, što se ĉesto dešava.
Ako mi se Endru ponovo javi, ignorisaću ga, za sada. Moţda i zauvek. Ljubav
prema filmskim klasicima: to delim sa Edom. I ni sa kim više.

Okrećem pešĉani sat na stolu, posmatram kako mala piramida peska pulsira dok se
na nju slivaju zrnca peska. Toliko vremena. Gotovo godina. Nisam iz kuće izašla
gotovo ĉitavu godinu.
Pa, skoro. Pet puta u osam nedelja uspela sam da izaĊem napolje, iza kuće, u
baštu. Moje „tajno oruţje“, kako ga je doktor Filding nazvao, to je moj kišobran –
Edov kišobran, zapravo, klimava spravica kompanije London fog. Doktor Filding, i
sam pomalo nalik na neku klimavu spravicu, stoji poput strašila u bašti dok
otvaram vrata drţeći kišobran ispred sebe. Kratak trzaj opruge i širi se; zurim
napeto u telo kišobrana, njegova rebra i koţu. Tamni karirani dezen, ĉetiri crna
kvadrata preko svakog prevoja kupole kišobrana, ĉetiri bele linije u svakoj osnovi i
potki. Ĉetiri kvadrata, ĉetiri linije. Ĉetiri crne, ĉetiri bele. Udahni, broj do ĉetiri.
Izdahni, broj do ĉetiri. Ĉetiri. Magiĉni broj.
Kišobran štrĉi ispred mene, poput sablje, poput štita.
A zatim izlazim napolje.
Izdah, dva, tri ĉetiri.
Udah, dva, tri, ĉetiri.
Najlon sija na suncu. Silazim niz prvi stepenik (ima ih, razume se, ĉetiri) i
naginjem kišobran prema suncu, samo malo, virim ispod njega u cipele i
potkolenice doktora Fildinga. Svet mi se nakuplja u perifernom vidu, poput vode
koja se sprema da potopi ronilaĉko zvono.

22
 „Upamti da imaš tajno oruţje“, dovikuje doktor Filding.
Nije ono tajno, ţelim da poviĉem; to je jebeni kišobran, i vitlam njime usred
bela dana.
Izdah, dva, tri, ĉetiri; udah, dva, tri, ĉetiri – ovo, sasvim neoĉekivano, deluje;
silazim niz stepenice (izdah, dva, tri, ĉetiri) i prelazim nekoliko metara preko
travnjaka (udah, dva, tri, ĉetiri). Dok panika ponovo ne nadoĊe, poput plime mi
poplavi vid, uguši glas doktora Fildinga. A zatim… najbolje da o tome ne
razmišljam.

23
 SUBOTA, 30. OKTOBAR

Oluja. Jasen stoji skupljen, a kreĉnjak, mraĉan i vlaţan, strelja besnim treptajima.
Sećam se da sam jednom ispustila ĉašu u dvorištu; pukla je kao balon, merlo je
kliznuo preko tla, pojurio venama u kamenu koje su se, crne i krvave, pruţale
prema mojim stopalima.
Ponekad, kada je nebo nisko, zamišljam sebe kako od gore, iz aviona ili
oblaka, gledam ostrvo pod sobom: mostove pruţene poput paoka na istoĉnoj obali;
automobile koje neka sila uvlaĉi u njega terajuĉi ih da se roje poput muva oko
sijalice.
Odavno nisam osetila kišu. Ni vetar – milovanje vetra, umalo da kaţem, samo
što mi to zvuĉi kao nešto što moţe da se proĉita u ljubavnom romanu sa trafike.
Ali istina je. Ni sneg odavno nisam osetila, ali njega ne ţelim nikada više da
osetim.

Breskva se našla meĊu jabukama greni smit u današnjoj isporuci sveţih namirnica
onlajn supermarketa Freš dajrekt. Pitam se kako se to desilo.

One veĉeri kada smo se sreli na projekciji filma 39 stepenika u art haus bioskopu,
Ed i ja ispriĉali smo jedno drugom svoju priĉu. Majka me je, rekla sam mu,
zadojila starim trilerima i klasiĉnim noar filmovima; kao tinejdţerka više sam
volela društvo Dţin Tirni i Dţimija Stjuarta nego društvo svojih školskih drugara.
„Ne mogu da odluĉim da li je to slatko ili tuţno“, rekao je Ed koji do te veĉeri
nikada nije pogledao crnobeli film. Nakon dva sata, njegove usne bile su na
mojima.
Misliš, tvoje su bile na mojima, zamišljam ga kako govori.
U godinama pre Olivijinog roĊenja barem jednom nedeljno gledali smo neki
film – sve one starinske trilere iz mog detinjstva: Dvostruka obmana, Plinsko
svetlo, Saboter, Veliki sat… Tih veĉeri ţiveli smo u crnobelom svetu. Za mene, to
je bila prilika da posetim stare prijatelje; za Eda, prilika da stekne nove.
I pravili smo liste. Serijal filmova Mršavko rangirali smo od najboljeg (prvi
film) do najgoreg (Mršavkova pesma). Napravili smo listu najboljih filmova
izuzetno plodne 1944. godine. Listu najboljih izdanja Dţozefa Kotena.

24
 Naravno, mogu i sama da pravim liste. Na primer: najbolji hiĉkokovski
filmovi koje nije napravio Hiĉkok. Evo.
Mesar, rani film Kloda Šabrola koji je, kaţe predanje, Hiĉ ţeleo da je on sam
reţirao. Tamni prolaz sa Hamfrijem Bogartom i Loren Bakol – ljubavna priĉa iz
San Franciska, obavijena kao pamuk belom maglom, i preteĉa svih filmova u
kojima glavni lik ide pod noţ da bi izmenio liĉni opis. Nijagara, sa Merilin Monro;
Šarada, sa Odri Hepbern; Iznenadni strah, u kom glavnu ulogu imaju obrve Dţoun
Kroford. Sama u tami: ponovo Hepbernova, šlepa ţena zarobljena u podrumskom
stanu. Ja bih poludela u podrumskom stanu.
A sada filmovi koji su došli posle Hica: Nestajanje, sa sasvim neoĉekivanom
završnicom. Ludilo, oda majstoru Romana Polanskog. Neţeljena dejstva, koji
poĉinje kao antifarmakološka litanija pre nego što, poput jegulje, klizne u sasvim
drugi ţanr.
U redu.
Popularni pogrešni citati iz filmova. „Odsviraj to ponovo, Seme“, navodno
Kazablanka, samo što ovo ni Bogi ni Bergman nikada nisu izgovorili. „Ţiv je“ –
Frankenštajn svom ĉudovištu nije dodelio pol; okrutno, on samo kaţe: „Ţivo je.“
„Elementarno, dragi moj Vbtsone“, pojavljuje se u prvom zvuĉnom filmu o
Holmsu, ali ove reĉenice nema nigde u opusu Konana Dojla.
U redu.
Šta dalje?

Otvaram laptop, posećujem Agom. Poruka od Mici iz Manĉestera; izveštaj o

napretku koji je veoma ljubazno podnela Jamica2016 iz Arizone. Ništa znaĉajno.

U prednjem salonu broja 210 deĉak Takedinih prevlaci gudalom preko violonĉela.
Dalje na istoku, ĉetvoro Grejevih beţe od kiše, jure uz stepenice smejući se. Sa
druge strane parka, Alister Rasel puni ĉašu pod ĉesmom u kuhinji.

Kasno je poslepodne, sipam u ĉašu kalifornijski pino noar i ĉujem zvono na

vratima. Ispuštam ĉašu.
Razbija se na komadiće, dugaĉki jezik vina liţe belu brezu. „Jebote“, viĉem.
(Primetila sam nešto: u odsustvu drugih ljudi psujem ĉesto i glasnije. Ed bi bio
uţasnut. Ja sam uţasnuta.)

25
 Tek što sam napunila šaku papirnim ubrusima, zvono je ponovo zazvonilo.
Koji Ċavo?, mislim – ili sam to moţda rekla? Dejvid je pre sat vremena otišao da
obavi neki posao u Istoĉnom Harlemu – posmatrala sam ga sa prozora radne sobe –
a ne oĉekujem isporuku. Saginjem se, natapam ubruse prosutim vinom i odlazim
do vrata.
Uokviren ekranom interfona, visoki klinac u uskoj jakni u rukama drţi malu
belu kutiju. To je sin Raselovih.
Pritiskam dugme. „Izvoli?“ kaţem. Manje je srdaĉno od Zdravo, a ljubaznije
je od Šta, doĊavola, hoćeš?
„Ţivim sa druge strane parka“, kaţe, gotovo viĉući, neverovatno milim
glasom. „Mama me je zamolila da vam donesem ovo.“ Gledam kako gura kutiju
prema zvuĉniku; a zatim se, ne znajući gde bi kamera mogla da bude, polako
okreće i kruţi rukama oko glave.
„Moţeš…“, kaţem. Da li da mu kaţem da ostavi kutiju u hodniku? Nije
preterano srdaĉno, pretpostavljam, ali nisam se okupala dva dana, a i maĉak bi
mogao da ga ugrize.
I dalje je na pragu, drţi kutiju visoko iznad glave.
„… da uĊeš“, završavam i pritiskam dugme da otkljuĉam vrata.
Ĉujem kako brava popušta i oprezno prilazim vratima, onako kako Panĉ
prilazi nepoznatim ljudima – ili je to nekada ĉinio, kada su nam nepoznati ljudi
ulazili u kuću.
Podiţe se senka iza mleĉnog stakla, mutna i tanka, poput mladice. Okrećem
kvaku.
Zaista je visok, ima deĉje lice i plave oĉi, pramen kose boje peska i tanki
oţiljak preko obrve koji mu se podiţe na ĉelo. Ima moţda petnaest godina. Izgleda
kao deĉak koga sam nekada poznavala, nekada poljubila – na letnjem kampu u
Mejnu, pre ĉetvrt veka. Dopada mi se.
„Ja sam Itan“, kaţe.
„UĊi“, ponavljam.
Ulazi. „Mraĉno je ovde.“
Pritiskam prekidaĉ na zidu.
Dok ja posmatram njega, on posmatra prostoriju: slike, maĉka opruţenog
preko kanabeta, brdo natopljenih ubrusa koji se tope na kuhinjskom podu. „Šta se
desilo?“
„Mala nezgoda“, kaţem. „Ja sam Ana. Foks“, dodajem, u sluĉaju da voli
formalnost; imam dovoljno godina da mu budem majka (doduše mlada).
Rukujemo se, a on mi pruţa kutiju, svetlu i ĉvrstu i uvezanu vrpcom. „Za
vas“, kaţe stidljivo.
„Spusti je tamo. Da li ţeliš nešto da popiješ?“
Kreće prema kauĉu. „Mogu li da dobijem malo vode?“

26
 „Naravno.“ Vraćam se u kuhinju, ĉistim nered. „Led?“
„Ne, hvala.“ Punim ĉašu, pa još jednu, ignorišući flašu pino noara na pultu.
Kutija sada ĉuĉi na stoĉiću za kafu, pored mog laptopa. Još sam ulogovana na
Agoru, jer sam nedavno smirivala DiskoMajmuna za vreme poĉetka paniĉnog
napada. „Dobro“, kaţem i sedam pored Itana i spuštam ĉašu vode pred njega,
zatvaram raĉunar i pruţam ruku prema poklonu. „Da vidimo šta imamo ovde.“
Povlaĉim vrpcu, podiţem poklopac i iz gnezda papira za pakovanje vadim
sveću – onu u kojoj su cvetovi i peteljke zarobljeni u vosku poput insekata u
ćilibaru. Prinosim je licu, pravim predstavu.
„Lavanda“, kaţe Itan.
„I mislila sam“, udišem. „Lavandim volu.“ Pokušavam ponovo. „Volim
lavandu.“
Smeši se malo, jedan ugao usana mu se podigao nagore, kao da ga vuĉe
kanap. Biće naoĉit muškarac, shvatam, za svega nekoliko godina. Taj oţiljak –
ţene će ga oboţavati. Devojĉice ga moţda već i sada vole. Ili deĉaci.
„Mama me je zamolila da vam ovo donesem. Još, ono, pre nekoliko dana.“
„To je veoma paţljivo. Novi susedi trebalo bi vama da donesu poklone.“
„Jedna dama je već bila“, kaţe. „Rekla nam je da nam nije potrebna tako
velika kuća s obzirom da smo tako malobrojna porodica.
„Kladim se da je to bila gospoda Vaserman.“
„Jeste.“
„Ignorišite je.“
„I jesmo.“
Panĉ se spustio sa kanabeta na pod i oprezno nam prilazi. Itan se naginje
napred, spušta ruku na tepih, dlan je okrenuo nagore. Maĉak zastaje, zatim polako
kreće prema nama, njuška Itanove prste, liţe ih. Itan se kikoće.
„Volim maĉje jezike“, kaţe kao da mi nešto priznaje.
„I ja.“ Otpijam gutljaj vode. „Prekriveni su kvrţicama – iglicama“, kaţem u
sluĉaju da ne zna šta znaĉi reĉ kvrţica. Shvatam da ne znam kako da razgovaram
sa tinejdţerom; moji najstariji pacijenti imali su dvanaest godina. „Da upalim
sveću?“
Itan sleţe ramenima i smeši se. „Naravno.“
Pronalazim kutiju šibica na stolu, trešnja-crvenu, a preko nje se proteţu reĉi
CRVENA MAĈKA; sećam se da sam veĉerala tamo sa Edom, ima tome sada više
od dve godine. Ili tri. Mislim da sam jela pileći Ċuveĉ, a on je, koliko se sećam,
hvalio vino. Nisam tada pila mnogo.
Palim šibicu, prinosim je fitilju. „Vidi ti to“, kaţem kada je mala kandţa
plamena zaparala vazduh; sjaj se rascvetava, cvetovi sijaju. „Kako je lepo.“
Nastupa meka tišina. Panĉ se mota oko Itanovih nogu opisujući broj osam, a
zatim mu skaĉe u krilo. Itan se smeje, vedro i glasno.

27
 „Mislim da mu se dopadaš.“
„Izgleda“, kaţe, savijenim prstom neţno ĉeškajući maĉka iza uva. „Većinu
ljudi ne voli. Gadne je naravi.“ Prigušena tutnjava nalik na tiho brujanje motora.
Panĉ prede. Itan se smeši. „Da li boravi u kući sve vreme?“
„Ima vratanca na vratima kuhinje.“ Pokazujem ih. „Ali uglavnom je unutra.“
„Dobar deĉak“, mrmlja Itan dok mu Panĉ gura glavu pod pazuh. „Kako ti se
dopada nova kuća?“, pitam.
Zastaje, zglavcima masira maĉora po glavi. „Nedostaje mi stara“, kaţe.
„Sigurno. Gde se ţiveli pre?“ Već znam odgovor, naravno. „U Bostonu.“
„Šta vas je dovelo u Njujork?“ I ovo znam.
„Moj tata je dobio posao.“ Tehniĉki, bio je to transfer, ali teško da ću to reći.
„Moja soba u ovoj kući je veća“ kaţe kao da mu je to tek sad palo na pamet.
„Ljudi koji su ţiveli pre vas renovirali su kuću.“
„Mama kaţe da je to bilo temeljno preureĊenje kuće.“
„Upravo tako. Temeljno preureĊenje. I spojili su neke sobe na spratu.“
„Da li ste bili u mojoj kući?“, pita.
„Bila sam nekoliko puta. Nisam ih dobro poznavala – Lordove. Ali svake
godine prireĊivali su zabavu za praznike pa sam tada odlazila.“
Kuću sam, zapravo, posetila pre gotovo godinu dana. Ed je bio sa mnom.
Otišao je dve nedelje kasnije.
Poĉela sam da se opuštam. Na trenutak mislim da je to zbog Itana – glas mu je
tih i opušten; ĉak se i maĉku dopada – ali tada shvatam da prelazim na naĉin rada
terapeuta, da se ljuljuškam na klackalici traţenja i pruţanja podataka putem pitanja
i odgovora. Radoznalost i saosećanje: oruĊe mog zanata.
I u sekundi, samo na trenutak, vratila sam se u moju kancelariju u Istoĉnoj 88.
ulici: prostorija je mala i tiha, ušuškana prigušenim osvetljenjem, u njoj su, jedna
naspram druge, dve fotelje, a meĊu njima jezerce plavog ĉilima. Radijator šišti.
Vrata se polako otvaraju i u ĉekaonici vidim kauĉ, drveni sto; gomile ĉasopisa
Hajlajts i Rendţer Rik; korpu punu lego kockica; generator bele buke prede u
jednom uglu.
I Veslijeva vrata. Vesli, moj poslovni partner, moj mentor sa fakulteta, ĉovek
koji me je uveo u privatnu praksu. Vesli Bril – Vesli Briljantni, zvali smo ga,
ĉovek neuredne kose i rasparenih ĉarapa, munjevitog mozga i gromovitog glasa.
Vidim ga u njegovoj kancelariji, oklembešenog u koţnoj fotelji sa tabureom,
dugaĉkih nogu usmerenih prema sredini prostorije i sa knjigom u krilu. Prozor je
otvoren, uvlaĉi zimski vazduh. Pušio je. Podiţe pogled.
„Zdravo, Foks“, kaţe.
„Moja soba je veća od moje stare sobe“, ponavlja Itan.

28
 Nameštam se, prebacujem jednu nogu preko druge. Osećam se gotovo
besmisleno izveštaĉeno. Pitam se kada sam poslednji put prekrstila noge. „Gde
ideš u školu?“
„Obrazujem se kod kuće“ kaţe. „Mama me poduĉava.“ Pre nego što sam
stigla da odgovorim, pokazuje glavom sliku na stoĉiću. „Da li je ovo vaša
porodica?“
„Jeste. To su moj suprug i kćerka. On se zove Ed, a ona je Olivija.“
„Jesu li kod kuće?“
„Ne, ne ţive ovde. Razdvojeni smo.“
„Oh.“ Miluje Panĉa preko leĊa. „Koliko ima godina?“
„Osam. Koliko ti imaš godina?“
„Šesnaest. Napuniću sedamnaest u februaru.“ To je nešto što bi Olivija rekla.
Stariji je nego što izgleda. „Moja kćerka roĊena je u februaru. Na Dan
zaljubljenih.“
„Ja sam roĊen dvadeset osmog.“
„Tako blizu prestupnoj godini“, kaţem. Klima. „Ĉime se bavite?“
„Ja sam psiholog. Radim sa decom.“ Nabira nos. „Zašto bi deci bio potreban
psiholog?“
„Mnogo je razloga. Neka deca imaju probleme u školi, neka kod kuće. Neka
teško podnose preseljenje u novi grad.“ Ne govori ništa.
„Pretpostavljam da prijatelje upoznaješ nezavisno od škole, pošto se obrazuješ
kod kuće.“
Uzdiše. „Tata me je uĉlanio u jedan plivaĉki savez.“
„Koliko dugo plivaš?“
„Od pete godine.“
„Mora da si dobar.“
„Nisam loš. Tata kaţe da sam sposoban.“ Klimam.
„Priliĉno sam dobar“, priznaje skromno. „Poduĉavam plivanje.“
„Poduĉavaš plivanje?“
„Poduĉavam ljude sa invaliditetom. Ali ne sa, ono, fiziĉkim invaliditetom“,
dodaje.
„Sa poteškoćama u razvoju.“
„Da. To sam baš ĉesto radio u Bostonu. Ţelim to da radim i ovde.“
„Kako si poĉeo to da radiš?“
„Sestra mog druga ima Daunov sindrom i pre dve godine gledala je
olimpijadu i ţelela je da nauĉi da pliva. Pa sam je nauĉio, a zatim sam uĉio i neku
drugu decu iz njene škole. A onda sam ušao u taj…“, traţi reĉ, „… svet, valjda.“
„To je sjajno.“
„Nisam zainteresovan za ţurke i takve stvari.“
„To nije tvoj svet.“

29
 „Nije.“ Zatim se smeši. „Nikako.“
Okreće glavu, gleda u kuhinju. „Vidim vašu kuću iz moje sobe“, kaţe. „Gore
je.“
Okrećem se. Ako vidi kući, to znaĉi da ima pogled na istok, da gleda u moju
spavaću sobu. Na trenutak me je ova pomisao uznemirila – ipak je on tinejdţer. Po
drugi put se pitam da nije moţda gej.
A tada primećujem da mu se oĉi cakle.
„Oh…“, gledam u desnu stranu, gde bi trebalo da se nalaze papirne maramice,
gde su se nekada nalazile u mojoj kancelariji. Ali tu je ram za fotografije, Olivija
mi se smeši krezavim osmehom.
„Izvinite“, kaţe Itan.
„Ne, nema potrebe“, kaţem. „Šta je bilo?“
„Ništa.“ Trlja oĉi.
Ĉekam trenutak. On je dete, podsećam sebe – visok je, i glas mu mutira, ali je
dete.
„Nedostaju mi prijatelji“, kaţe. „Sigurna sam da je tako. Naravno.“
„Nikoga ovde ne poznajem.“ Suza mu klizi niz obraz. Briše je dlanom.
„Preseljenje je teško. I meni je bilo potrebno neko vreme da upoznam ljude kada
sam se ovde doselila.“
Glasno šmrca. „Kada ste se preselili?“
„Pre osam godina. Zapravo, devet. Iz Konektikata.“ Ponovo šmrca, briše nos
prstom. „To nije daleko kao Boston.“
„Nije. Ali svaka selidba je teška.“ Volela bih da ga zagrlim. Neću. LOKALNI
PUSTINJAK ZLOSTAVLJA DETE IZ SUSEDSTVA. Na trenutak sedimo u
tišini. „Mogu li da dobijem još malo vode?“, pita. „Doneću ti.“
„Ne, u redu je.“ Ustaje; Panĉ se sliva niz njegovu nogu i razliva se ispod
stoĉića za kafu.
Itan prilazi sudoperi. Dok ĉesma curi, prilazim televizoru i otvaram fioku
ispod njega.
„Voliš li filmove?“, dovikujem. Ne odgovara mi; okrećem se i vidim ga kako
stoji na vratima koja vode u kuhinju i gleda u park. Pored njega fluorescentnim
sjajem sijaju flaše u korpi za otpatke.
Okreće se prema meni. „Izvinite?“
„Voliš li filmove?“, ponavljam. Klima. „DoĊi da pogledaš. Imam mnogo di-
vi-dijeva. Veoma mnogo. I previše, kaţe moj suprug.“
„Mislio sam da ţivite odvojeno“, mrmlja Itan prilazeći mi.
„Pa, i dalje mi je muţ.“ Gledam prsten na levoj ruci, okrećem ga. „Ali u pravu
si.“ Pokazujem otvorenu fioku. „Ako ţeliš da pozajmiš nešto, slobodno. Imaš li di-
vi-di plejer?“
„Tata ima eksterni di-vi-di plejer za laptop.“

30
 „Moţe.“
„Moţda će mi dozvoliti da ga pozajmim.“
„Nadajmo se.“ Poĉinjem da stiĉem sliku o Alisteru Raselu.
„Kakve filmove imate?“, pita.
„Uglavnom stare.“
„Ono, kao, crnobele?“
„Najvećim delom crnobele.“
„Nikada nisam pogledao neki crnobeli film.“
Širim oĉi kao tanjire. „Ĉeka te iznenaĊenje. Najbolji filmovi su crnobeli.“
Izgleda sumnjiĉavo, ali viri u fioku. Gotovo dvesta kutija, filmovi
distributerskih kuća Krajtirion i Kino, Univerzalov komplet Hiĉkokovih filmova,
odabrane zbirke film noara, Ratovi zvezda (i ja sam samo ĉovek). Ĉitam naslove na
ivici di-vi-dijeva. Noć u gradu. Vir. Ubistvo, draga moja. „Evo“, kaţem i vadim
jednu kutiju i pruţam je Itanu.
„Noć mora pasti“, ĉita.
„To je dobar film za poĉetak. Napet, ali nije strašan.“
„Hvala.“ Ĉisti grlo, nakašljava se. „Izvinite“, kaţe i uzima gutljaj vode.
„Alergiĉan sam na maĉke.“
Zurim u njega. „Zašto mi to nisi rekao?“ Streljam pogledom maĉka.
„Tako je mio. Nisam ţeleo da ga uvredim.“
„To je budalaština“, kaţem mu. „Na jedan lep naĉin.“
Smeši se. „Bolje da krenem“, kaţe. Okreće se prema stoĉiću za kafu, spušta
ĉašu na nju, saginje se da se kroz staklo obrati Panĉu. „Ne zbog tebe, druţe. Dobar
si ti momak.“ Uspravlja se, otresa rukama pantalone na butinama.
„Ţeliš li da ti donesem valjak da pokupiš dlake?“ Nisam sigurna ni da li još
imam valjak za sakupljanje dlaka u kući.
„U redu je.“ Osvrće se. „Mogu li da odem u toalet?“
Pokazujem crvenu sobu. „Izvoli.“
Dok je on u toaletu, ogledam se u ogledalu na komodi. „Noćas moram da se
istuširam. Najkasnije sutra.“
Vraćam se na kauĉ i otvaram laptop. Hvala na pomoći, napisao je Disko-
Majmun. Spasla si me.
Ţurno mu kucam odgovor dok šumi vodokotlić. Itan, trenutak kasnije, izlazi
iz toaleta i trlja dlanove od farmerke. „Spreman“, obaveštava me. Prilazi vratima sa
rukama u dţepovima i vuĉe noge kao školarac.
Sledim ga. „Mnogo ti hvala što si svratio.“
„Vidimo se“, kaţe i otvara vrata.
Ne, ne vidimo se, mislim. „Sigurno“, kaţem.

31
 9

Nakon što je Itan otišao, ponovo gledam horu. Ne bi trebalo da je dobar: Klifton
Veb je preterano melo dramatiĉan, Vinsent Prajs isprobava juţnjaĉki akcenat,
glavni likovi nikako ne idu jedno s drugim. Ali je zaista dobar, i, oh, ta muzika
„Poslali su mi scenario, ne partituru“, poţalila se jednom prilikom Hedi Lamar.
Ostavljam sveću da gori, sićušna lopta plamena poskakuje na njoj.
A zatim, pevušeći naslovnu numeru iz hore, prevlaĉim prstom preko telefona
i odlazim na internet da potraţim svoje pacijente. Moje bivše pacijente. Pre deset
meseci sve sam ih izgubila: izgubila sam Meri, devetogodišnjakinju koja je teško
podnosila razvod roditelja; Dţastina, osam godina, ĉiji je brat blizanac umro od
melanoma; izgubila sam En Mari koja se u dvanaestoj godini i dalje bojala mraka.
Izgubila sam Rašida (jedanaestogodišnjak, transrodan) i Emili (devet godina, ţrtva
vršnjaĉkog nasilja); izgubila sam neprirodno depresivnu malenu
4
desetogodišnjakinju koja se zvala, kao za inat, Dţoj . Izgubila sam njihove suze i
probleme i njihov bes i njihovo olakšanje. Sve u svemu, izgubila sam
devetnaestoro dece. Dvadesetoro, ako raĉunate moju kćerku.
Naravno, znam gde je Olivija. Ostale sam pratila. Ne preĉesto – psiholog ne
bi trebalo da istraţuje svoje pacijente, pa ni nekadašnje pacijente – ali svakih
mesec dana odlazim da ih, sva oteĉena od ĉeţnje, potraţim ne netu. Imam na
raspolaganju nekoliko alatki za pretraţivanje interneta: fantomski Fejsbuk nalog;
ustajali profil na Linkedinu. Ali sa mladima zaista samo na Gugl mogu da se
oslonim.
Nakon što sam videla da je Ava uĉestvovala na šampionatu u spelovanju, i da
je Dţejkob izabran za ĉlana Ċaĉkog parlamenta, nakon što sam pregledala albume
Grejsine majke na Instagramu, i pregledala Benov Tviter nalog (zaista bi trebalo da
podesi privatnost), nakon što sam obrisala suze sa obraza i popila tri ĉaše crnog
vina, ponovo sam u svojoj sobi i pregledam fotografije na telefonu. A zatim, još
jednom, razgovaram sa Edom.
„Pogodi ko je“, kaţem, kao i uvek.
„Priliĉno si pripita, curo“, istiĉe.
„Dan je bio dug.“ Gledam praznu ĉašu, golica me blagi osećaj krivice. „Šta
Livi radi?“
„Sprema se za sutra.“
„Oh. Kakav je kostim odabrala?“
„Kostim duha“, kaţe Ed.
„Imaš sreće.“

4
En. joy – radost. (Prim. prev.)

32
 „Kako to misliš?“
Smejem se. „Prošle godine bila je vatrogasni kamion.“
„Ĉoveĉe, bili su nam potrebni dani da napravimo taj kostim.“
„Misliš, meni su bili potrebni dani.“ Ĉujem kako se smeši.
Sa druge strana parka, na trećem spratu, kroz prozor, u dubinama mraĉne
sobe, vidi se sjaj ekrana raĉunara. Svetlo je sinulo, kao da je sunce izašlo; vidim
sto, stonu lampu, i Itana kako svlaĉi dţemper. PotvrĊeno: naše sobe zaista gledaju
jedna u drugu.
Okreće se, gleda u pod i svlaĉi majicu. Skrećem pogled.

33
 NEDELJA, 31. OKTOBAR

10

Slaba jutarnja svetlost s mukom se probija kroz prozor moje spavaće sobe.
Okrećem se; kukom udaram u laptop. Dugo sam ostala budna loše igrajući šah.
Moji konji su se spoticali, topovi padali.
Odvlaĉim se pod tuš, brišem kosu peškirom, prskam dezodorans. Spremna za
borbu, kao što Sali kaţe. Srećna Noć veštica.

Veĉeras, naravno, neću otvarati vrata. Dejvid će izaći u sedam – u grad, mislim da
je rekao. Kladim se da je zabavno.
Predloţio je ranije da ostavimo ĉiniju sa slatkišima na pragu. „Neko dete će
odneti slatkiše i ĉiniju“, rekla sam.
Delovao je iznervirano. „Nisam ja bio deĉji psiholog“, rekao je.
„Ne moraš biti deĉji psiholog. Dovoljno je da se setiš da si bio dete.“
Zato ću ugasiti svetla i pretvarati se da kod kuće nema nikoga.

Posećujem onaj filmski sajt: Endru je onlajn; postavio je link za esej Poline Kejl o
filmu Vrtoglavica – „glup“ i „plitak“ – a ispod toga pravi spisak: Najbolji noar za
drţanje za ruke? (Treći ĉovek. Samo ona poslednja scena.)
Proĉitala sam Kejlin ĉlanak, šaljem mu poruku. Nakon pet minuta se
izlogovao.
Ne mogu da se setim kada me je poslednji put neko drţao za ruku.

11

Tras.
Ponovo ulazna vrata. Ovog puta leţim sklupĉana na kauĉu i gledam Rusvaj
meĊu ljudima5 – produţenu scenu pljaĉke, pola sata bez ijednog glasa ili muziĉke
note, samo zvuĉi radnje i šum krvi u ušima. Iv je predloţio da posvetim više

5
Rififi – francuski film. (Prim. prev.)

34
vremena francuskom filmu. Pretpostavljam da on nije na umu imao polunemi film.
Quel dommage.
Zatim ponovo onaj tupi tresak na vratima, po drugi put.
Sklanjam ćebe s nogu. Prilazim vratima i otvaram ih.
Tras.
Izlazim u predsoblje – deo kuće koji mi se ne dopada i kome ne verujem,
hladna siva zona izmeĊu mog carstva i spoljnog sveta. Sada je, u sumrak, mraĉan,
tamni zidovi su nalik na šake koje ţele da me zdrobe.
Ulazna vrata sa ukrasnim staklom izdeljenim olovnim trakama. Prilazim,
gledam napolje.
Ĉuje se krckanje i staklo poĉinje da podrhtava. Pogodio ga je sićušni projektil:
jaje, razneto, sjajna utroba razmazala mu se po staklu. Ĉujem sebe kako glasno
udišem. Kroz fleku ţumanceta vidim troje dece na ulici, lica su im vedra, osmesi
neustrašivi, jedno drţi jaje u ruci i sprema se da ga baci.
Ostajem gde sam, spuštam ruku na zid.
Ovo je moj dom. To je moj prozor.
Grlo mi se steţe. Suze mi naviru. IznenaĊena sam, a zatim postiĊena.
Tras.
Pa ljuta.
Ne mogu širom da otvorim vrata i rasteram ih. Ne mogu da izletim napolje i
suoĉim se sa njima. Oštro kucam o prozor… Tras.
Udaram dlanom o vrata. Udaram ih pesnicom.
Reţim, a zatim urlam, moj glas se odbija od zidova pretvarajući malo mraĉno
predsoblje u dvoranu odjeka. Bespomoćna sam.
Ne, nisi, ĉujem glas doktora Fildinga. Udahni, dva, tri ĉetiri. Ne, nisam.
Nisam. Gotovo ĉitavu deceniju naporno sam radila kao diplomac. Petnaest
meseci obuĉavala sam se u drţavnim školama sa problematiĉnim uĉenicima.
Sedam godina radila sam u privatnoj praksi. Jaka sam, obećala sam Sali.
Sklanjam kosu s lica, povlaĉim se u dnevnu sobu, grabim vazduh i pritiskam
dugme interfona.
„Sklanjajte se od moje kuće“, sikćem. Sigurno će ĉuti moje kreštanje napolju.
Tras.
Prst mi se trese na dugmetu interfona. „Sklanjate se od moje kuće!“ Tras.
Teturam se preko sobe, saplićem se penjući se uz stepenice, utrĉavam u radnu
sobu, prilazim prozoru. Vidim ih, zbijeni na ulici poput pljaĉkaša, opkoljavaju moj
dom, senke su im beskrajne na dnevnom svetlu. Udaram o staklo.
Jedan od njih pokazuje prstom prema meni i smeje se. Zamahuje poput bacaĉa
u bejzbolu.
Baca još jedno jaje.

35
 Kucam o staklo snaţnije, dovoljno snaţno da pomerim okno. To su moja
vrata. Ovo je moj dom. Pogled mi se magli.
I iznenada jurim niz stepenice; iznenada ponovo stojim u mraĉnom
predsoblju, bosonoga na ploĉicama, ruke spuštene na kvaku. Ljutnja mi steţe grlo;
pred oĉima mi plivaju suze. Grabim udah, grabim još jedan.
Udahni, dva, tri…
Uz trzaj otvaram vrata. PogaĊaju me svetlost i vazduh.

Na trenutak vlada muk, tišina kao u filmu, spora poput zalaska sunca. Kuće sa
druge strane. Troje dece izmeĊu nas. Ulica oko njih. Sve je tiho i mirno, kao da je
sat stao.
Mogla bih se zakleti da sam ĉula prasak, kao kada drvo pada.
A zatim…

… A zatim se nadima prema meni, otiĉe, sada juri, stena odapeta iz katapulta;
udara u mene strašnom silinom, zariva mi se u stomak, a ja se presamićujem. Usta
mi se otvaraju poput prozora. Vetar šibajući uleće u njih. Ja sam prazna kuća, trule
grede, jauk u vazduhu. Moj krov stenje i ruši se…
… i ja stenjem, klizim, obrušavam se poput lavine, jednom rukom struţem o
ciglu, drugu guram u prazninu. Kolutam i prevrćem oĉima: košmarno crvenilo
lišća a zatim tama; svetlo pada na ţenu u crnom, pred oĉima mi se razliva svetlost,
sve bledi, dok mi uţarena belina ne preplavi oĉi i ne ostane tu nakupljena, gusta i
duboka. Pokušavam da kriknem, usnama dodirujem prašinu. Osećam ukus betona.
Osećam ukus krvi. Osećam da su mi udovi rašireni poput kraka vetrenjaĉe. Tlo
poda mnom se talasa, moje telo se talasa.
Negde u potkrovlju svog uma sećam se da mi se ovo već jednom desilo, na
istim ovim stepenicama. Sećam se tihe plime glasova, poneke jasne reĉi: pala je,
komšinica, neko, luda. Ovog puta, ništa.

***

Ruka mi je prebaĉena preko neĉijeg vrata. Kosa oštrija od moje dodiruje mi lice.
Bez snage vuĉem stopala preko tla, preko poda; sada sam u kući, u hladnom
predsoblju, u toplini dnevne sobe.

36
 12

„Srušila si se!“
Vid mi se popunjava poput fotografije polaroida. Gledam u tavanicu, u jedno
jedino sijaliĉno grlo u udubljenju zida koje zuri u mene poput crnog oka.
„Doneću ti nešto – samo sekund…“
Glava mi pada u stranu. Baršun mi šušti u uvu. Kanabe u dnevnoj sobi – kauĉ
za onesvešćivanje6. Ha. „Samo tren, samo tren.
Za sudoperom u kuhinji stoji neka ţena, okrenuta mi je leĊima, uţe tamne
kose pada joj niz leĊa.
Prinosim ruke licu, pokrivam nos i usta, udišem, izdišem. Mir. Mir. Usna me
boli.
„Išla sam u kuću u susedstvu kada sam videla da ona mala govna bacaju jaja“,
objašnjava. „Rekla sam im: 'Šta to radite, mala govna?', a onda si se ti… pa…
isteturala na vrata i pala kao dţak…“ Ne dovršava reĉenicu. Pitam se da li je htela
da kaţe govana.
Okreće se sa ĉašom u svakoj ruci, u jednoj je voda, a u drugoj nešto gusto i
zlatno. Nadam se brendi, iz bifea.
„Ne znam da li brendi zapravo deluje“, kaţe. „Osećam se kao da sam u seriji
Daunton ebi. Ja sam tvoja Florens Najtingejl!“
„Ti si ţena koja ţivi u kući sa druge strane parka“, mumlam. Reĉi mi se
teturaju sa jezika kao pijanci iz bara. Jaka sam. Bedno.
„Šta si rekla?“
A zatim, uprkos sebi, kaţem: „Ti si Dţejn Rasel.“ Zastaje i gleda me u ĉudu,
zatim se smeje, zubi joj sijaju u polutami. „Otkud znaš?“
„Rekla si da si išla u kuću u susedstvu?“ Pokušavam da govorim razgovetno.
Navrh brda vrba mrda, razmišljam. Miš uz pušku, miš niz pušku. „Tvoj sin je
svratio pre neki dan.“
Pokušavam da je bolje osmotrim kroz mreţu trepavica. Ona je, kako bi to Ed
s odobravanjem rekao, jedra ţena: pune usne, obli kukovi, bujne grudi, podatna
koţa, veselo lice, oĉi blistavoplave. Nosi indigo farmerke i crni dţemper sa
dubokim izrezom, a na grudima joj leţi srebrni privezak. Kasne tridesete,
pretpostavljam. Mora da je bila dete kada je rodila dete.
Kao i njen sin, i ona mi se na prvi pogled dopada.
Prilazi kanabetu, gura moje koleno svojim.

6
Kanabeti su zbog jedne otvorene strane bili naroĉito popularni u devetnaestom veku. Smatra se da su se
zvali kauĉi za onesvešćivanje zato što su ţene u to vreme ĉesto gubile svest zbog tesnih korseta, a druga
teorija je da su sluţili za terapije „leĉenja“ histerije. (Prim. prev.)

37
 „Uspravi se. U sluĉaju da imaš potres mozga.“ Poslušno se uspravljam, a ona
spušta ĉašu na sto, a zatim seda preko puta mene, na mesto na kom je njen sin
sedeo juĉe. Okreće se prema televizoru, mršti se.
„Šta to gledaš? Crnobeli film?“ Zbunjena je.
Uzimam daljinski i pritiskam dugme za iskljuĉivanje. Ekran se zatamnio.
„Mraĉno je ovde“, primećuje Dţejn.
„Moţeš li da ukljuĉiš svetla?“ pitam je. „Osećam se pomalo…“ Ne mogu da
dovršim.
„Naravno.“ Pruţa ruku preko naslona kauĉa, ukljuĉuje sobnu lampu. Soba
sija.
Zabacujem glavu, zurim u iskošene gipsane ukrasne lajsne na tavanici.
Udahnu dva, tri, ĉetiri. Trebalo bi ih osveţiti. Zamoliću Dejvida. Izdah, dva, tri,
ĉetiri.
„Dobro“, kaţe Dţejn, naslonila je laktove na kolena, paţljivo me odmerava.
„Šta se to desilo?“
Sklapam oĉi. „Napad panike.“
„Oh, draga… Kako se zoveš?“
„Ana. Foks.“
„Ana. Bili su to samo glupi klinci.“
„Ne, nije to. Ne mogu da izaĊem napolje.“ Spuštam pogled, uzimam brendi.
„Ali izašla si napolje. Polako s tim“, dodaje gledajući kako ispijam piće u jednom
gutljaju.
„Nije trebalo. Da izaĊem.“
„Zašto? Da nisi vampir?“
Praktiĉno i jesam, razmišljam posmatrajući svoju ruku – belu poput stomaka
ribe. „Patim od agorafobije?“ kaţem. Pući usne. „Da li je to pitanje?“
„Nije, samo nisam sigurna da znaš šta to znaĉi.“
„Naravno da znam. Nisi u ljubavi sa otvorenim prostorom.“
Ponovo sklapam oĉi, klimam glavom.
„Ali mislila sam da agorafobija znaĉi da samo ne moţeš da, znaš, ideš na
kampovanje. Da radiš stvari na otvorenom.“
„Ne mogu nigde da idem.“
Dţejn prevlaci usne preko zuba. „Koliko dugo to traje?“ Ispijam poslednju
kap brendija. „Deset meseci.“ Ne nadovezuje se na ovo. Udišem duboko, kašljem.
„Da li ti je potreban inhalator ili nešto?“
Odmahujem glavom. „To bi samo pogoršalo stanje. Skoĉio bi mi broj
otkucaja srca.“
Razmišlja. „A papirna kesa?“
Spuštam ĉašu, uzimam ĉašu s vodom. „Ne. Mislim, ponekad, ali ne sada.
Hvala što si me uvela unutra. Strašno me je stid.“

38
 „Oh, nemoj…“
„Ne, jeste. Strašno. Neće mi to preći u naviku, kunem se.“
Ponovo pući usne. Primećujem da ima veoma aktivne usne. Verovatno je
pušaĉ, premda miriše na ši puter. „Znaĉi, ovo se već dešavalo? IzaĊeš napolje,
i…?“
Grĉim lice u grimasu. „Prošlog proleća. Momak koji mi dostavlja namirnice
ostavio je paket na stepenicama, a ja sam pomislila kako ću ih samo… uneti.“
„I nisi mogla?“
„Nisam mogla. Ali mnogo je ljudi prolazilo pored kuće tada. Bio im je
potreban trenutak da shvate da nisam luda i da nisam beskućnik.“
Dţejn se osvrće. „Definitivno nisi beskućnik. Ova kuća je… bez reĉi sam.“
Paţljivo posmatra sobu, a zatim vadi telefon iz dţepa i gleda ekran. „Moram da se
vratim kući“, kaţe i ustaje.
Pokušavam da ustanem i ja, ali me noge ne slušaju. „Tvoj sin je veoma mio
deĉak“, kaţem joj. „Doneo je ovo. Hvala“, dodajem.
Gleda sveću na stolu, dodiruje lanĉić oko vrata. „On je dobro dete. Oduvek je
bio dobro dete.“
„I veoma je naoĉit.“
„Uvek je bio!“ Noktom palca otvara medaljon; otvara ga, naginje se prema
meni, a medaljon se njiše u vazduhu. Vidim da oĉekuje da ga uzmem u ruku. Ovo
je neobiĉno prisno, ovaj trenutak u kom se neznanka nadvija nada mnom, a ja u
ruci drţim njen medaljon. Ili sam se ja odvikla od svakog kontakta sa ljudima.
U medaljonu je sićušna fotografija, sjajna i ţiva: fotografija deĉaĉića od ĉetiri
godine: plava kosa mu je razbarušena, zubići nalik na drvenu ogradu nakon udara
uragana. Oţiljak jednu obrvu deli nadvoje. Bez sumnje, to je Itan.
„Koliko ima godina na ovoj fotografiji?“
„Pet. Ali izgleda mlaĊe, slaţeš li se?“
„Rekla bih da ima ĉetiri godine.“
„Upravo tako.“
„Kada je izrastao toliko?“ pitam sklanjajući ruku sa medaljona.
Neţno ga zatvara. „U nekom trenutku izmeĊu pete godine i sadašnjeg
trenutka!“ Smeje se. A zatim naglo: „Nemaš ništa protiv da odem? Nećeš poĉeti da
hiperventiliraš ili tako nešto?“
„Neću.“
„Ţeliš li da ti donesem još jednu ĉašu brendija?“, pita saginjući se prema
stoĉiću za kafu – na njemu je album sa fotografijama, meni nepoznat; mora da ga
je donela sa sobom. Stavlja ga podruku i pokazuje praznu ĉašu.
„Ostaću pri vodi“, laţem.
„Dobro.“ Zastaje. Pogled je prikovala za prozor. „Dobro“, ponavlja. „Veoma
naoĉit muškarac je upravo prišao kući.“ Gleda me. „Da li ti je to suprug?“

39
 „O, ne. To je Dejvid. Moj podstanar. Ţivi u prizemlju.“
„To ti je podstanar?“ zameketala je. „Volela bih da je moj!“

Zvono se veĉeras nije oglasilo, nijednom. Moţda mraĉni prozori odbijaju sve one
koji maskirani dolaze da traţe slatkiše. Moţda je to zbog sasušenog ţumanceta.
Rano se povlaĉim u postelju.
Na polovini postdiplomskih studija upoznala sam sedmogodišnjeg deĉaka koji
je patio od takozvanog Kotarovog sindroma, psihološkog fenomena koji
karakteriše uverenje obolelog da je mrtav. Ovaj poremećaj je veoma redak, a
pojava ovakvog poremećaja u pedijatrijskoj praksi je još reda; preporuĉena terapija
je leĉenje antipsihoticima ili, u upornim sluĉajevima, elektrokonvulzivna terapija.
Ali uspela sam da ga razgovorom navedem da shvati da je u zabludi. Bio je to moj
prvi veliki uspeh, i on je Vesliju skrenuo paţnju na mene.
Taj deĉak je sada uveliko adolescent, tu je negde Itanovih godina, pribliţno
upola mlaĊi od mene. Mislim na njega veĉeras dok zurim u tavanicu i osećam se
kao da sam i ja mrtva. Mrtva, ali ne i sasvim upokojena, posmatram ţivot kako se
talasa prema meni i oko mene, ali sam nemoćna da se u njega ukljuĉim.

40
 PONEDELJAK, 1. NOVEMBAR

13

Kada sam jutros sišla u prizemlje, i došla do kuhinje, ispod podrumskih vrata
pronašla sam poruku. Jaja.
Posmatram je zbunjeno. Da li Dejvid ţeli doruĉak? Zatim je okrećem i vidim
da iznad mesta na kom je presavijena piše Oĉistio sam. Hvala, Dejvide.
Sada, kada malo bolje razmislim, jaja mi zvuĉe sasvim primamljivo, pa
razbijam tri komada u tiganj i pripremam sebi jaja na oko. Nekoliko minuta kasnije
sedim za svojim radnim stolom, upijam poslednje kapi ţumanceta i logujem se na
Agom.
Na Agori je ujutro najveća guţva – ljudi koji pate od agorafobije skloni su da
odmah nakon buĊenja osete snaţan napad anksioznosti. I naravno, danas je tolika
guţva da je nastupio zastoj u saobraćaju. Dva sada nudim utehu i podršku;
upućujem korisnike na odreĊene lekove (imipramin je lek koji ovih dana najradije
biram, premda ksanaks nikada ne izlazi iz mode); posredujem u raspravi oko
(neporecivih) koristi averzivne terapije; gledam, na zahtev Jamice2016 video-klip
na kom maĉka svira bubnjeve.
Spremam se da se odjavim, da preĊem na šahovski forum i osvetim se za
subotnje poraze, kada mi na ekranu iskaĉe poruka.

DiskoMajmun: Još jednom hvala na pomoći, doco.

Napad panike. Bila sam za tastaturom gotovo ĉitav sat dok je DiskoMajmun,
da upotrebim njegove reĉi, „gubio razum“.

doktorukući: Nema na ĉemu. Da li je bolje?

DiskoMajmun: Mnogo.
DiskoMajmun: Pišem jer razgovaram sa ţenom koja je nova ovde, i
koja je pitala ima li neki struĉnjak da joj pomogne. Poslao sam joj
tvoj priruĉnik o ĉesto postavljanim pitanjima.

Preporuka. Gledam na sat.

41
 doktorukući: Moţda neću imati mnogo vremena danas, ali pošalji mi
je.
DiskoMajmun: Sjajno.
DiskoMajmun je otišao sa ĉeta.

Trenutak kasnije pojavljuje se novi ĉet. BakaLizi. Klikćem mišem na ime,

pregledam na brzinu njen korisniĉki profil. Starost: sedamdeset godina. Mesto
stanovanja: Montana. Pridruţila se: pre dva dana.

Ponovo letimice gledam na sat. Šah moţe da saĉeka zbog

sedamdesetogodišnjakinje iz Montane.
Tekst u dnu ekrana obaveštava me da BakaLizi piše. Ĉekam trenutak, a zatim
još jedan; ili kuca dugaĉku poruku, ili je u pitanju sluĉaj senioritisa. Moji roditelji
su kaţiprstom nabadali tastaturu poput flaminga koji gaca kroz plićak; bilo im je
pola minuta potrebno da ubodu samo pozdrav.

BakaLizi: Zdravo, zdravo!

Srdaĉna. Pre nego što sam stigla da odgovorim:

BakaLizi: DiskoMajmun mi je dao vaše ime. Oĉajniĉki mi je
potreban savet!
BakaLizi: I ĉokolada, ali to je sasvim druga stvar… Uspevam da se
ubacim.
doktorukući: Zdravo i vama! Novi ste na ovom forumu?
BakaLizi: Jesam!
doktorukući: Nadam se da vam je DiskoMajmun poţeleo
dobrodošlicu.
BakaLizi: Jeste!
doktorukući: Kako mogu da vam pomognem?
BakaLizi: Pa, plašim se da u vezi sa ĉokoladom ne moţete da mi
pomognete!

Da li je ona to duhovita ili nervozna? Ĉekam.

BakaLizi: Vidite…
BakaLizi: Ne volim ovo da govorim…

42
Bubnjevi…

BakaLizi: Poslednjih mesec dana ne mogu da izaĊem iz kuće.

BakaLizi: U TOME je problem!
doktorukući: Ţao mi je što to ĉujem. Mogu li da vas zovem Lizi?
BakaLizi: Naravno.
BakaLizi: Ţivim u Montani. Na prvom mestu sam baka, na drugom
nastavnik likovnog!

I time ćemo se pozabaviti, ali za sada:

doktorukući: Lizi, da li se nešto posebno desilo pre mesec dana?

Pauza.

BakaLizi: Preminuo mi je suprug,

doktorukući: Razumem. Kako se zvao?
BakaLizi: Riĉard.
doktorukući: Moje sauĉešće, Lizi. Moj otac se zvao Riĉard.
BakaLizi: Da li je i vaš otac preminuo?
doktorukući: I on i majka preminuli su pre ĉetiri godine. Ona je
imala karcinom, a on je pet meseci kasnije dobio moţdani udar. Ali
oduvek sam verovala da se samo najbolji ljudi zovu Riĉard.
BakaLizi: I Nikson se tako zvao!!!

Odliĉno, zbliţavamo se.

doktorukući: Koliko ste dugo bili u braku?

BakaLizi: Ĉetrdeset sedam godina.
BakaLizi: Upoznali smo se na poslu. LJUBAV NA PRVI POGLED,
UZGRED!
BakaLizi: On je predavao herniju. Ja sam predavala likovno.
Suprotnosti se privlaĉe!
doktorukući: To je divno! I imate decu?
BakaLizi: Dva sina i tri unuka.
BakaLizi: Moji sinovi su sasvim lepuškasti, ali su mi unuci prelepi!

43
 doktorukući: To je mnogo deĉaka.
BakaLizi: Meni kaţete!
BakaLizi: Ĉega sam se sve nagledala!
BakaLizi: Ĉega sam se sve namirisala!

Obraćam paţnju na njen ton, ţustar i nepokolebljivo vedar; obraćam paţnju

na jezik, neformalan ali samouveren, koristi interpunkciju, ne greši. Inteligentna je,
otvorena. I temeljna – brojeve piše slovima, i piše uzgred, umesto da koristi
skraćenicu, premda je to moţda zbog godina. U svakom sluĉaju, ona je odrasla
osoba sa kojom mogu da radim.

BakaLizi: Uzgred, da li ste i vi deĉak?

BakaLizi: Izvinite ako jeste, i devojĉice su ponekad lekari! Ĉak i u
Montani!

Smešim se. Dopada mi se.

doktorukući: Devojĉica sam, i doktor.

BakaLizi: Odliĉno! Potrebno nam je više takvih!
doktorukući: Recite mi, Lizi, šta se sve desilo otkako je Riĉard
preminuo?

I, bogami, priĉa. Priĉa mi kako je nakon što se vratila sa sahrane bila toliko
uplašena da nije smela da isprati ljude dalje od ulaznih vrata; priĉa mi kako joj se
narednih dana ĉinilo kako sve ono spolja pokušava da joj se uvuĉe u kuću, pa je
zatvorila kapke; priĉa mi o sinovima koji ţive daleko na jugoistoku, o njihovoj
zbunjenosti, njihovoj zabrinutosti.

BakaLizi: Moram da vam kaţem, šalu na stranu, da je ovo strašno

uznemirujuće.

Vreme da zasuĉem rukave.

doktorukući: Sasvim je normalno da vas to uznemirava. Mislim da je

Riĉardova smrt iz korena izmenila vaš svet, a spoljni svet nastavio

44
 je dalje bez njega. Vama je teško da to prihvatite i da se sa tim
suoĉite.

Ĉekam odgovor. Ništa.

doktorukući: Rekli ste da niste sklonili Riĉardove stvari, što mogu da

razumem. Ali bih volela da razmislite o tome.

Radio-tišina.
A zatim:

BakaLizi: Silno sam srećna što sam vas pronašla. Baš baš.
BakaLizi: To moji unuci kaţu. Ĉuli su to u Šreku. Baš baš.
BakaLizi: Smem li ponovo da vam se obratim?
doktorukući: Baš baš

Nisam mogla da se obuzdam.

BakaLizi: Baš baš (!!) sam zahvalna DiskoMajmunu što me je uputio

na vas. Srce ste.
doktorukući: Bilo mi je zadovoljstvo.

Ĉekam da se odjavi, ali ona i dalje kuca.

BakaLizi: Upravo sam shvatila da vam ne znam ime!

Oklevam. Nikada nikome na Agori nisam rekla svoje ime, ĉak ni Sali. Ne
ţelim da me neko pronaĊe, da poveţe moje ime sa mojim zanimanjem i shvati ko
sam, otkljuĉa me; ali nešto u Lizinoj priĉi kida mi srce: ova starija udovica, sama i
oţalošćena, hrabro se drţi pod tim beskrajnim nebom. Moţe ona da zbija šale
koliko god ţeli, ali vezana je za kuću, a to je zastrašujuće.

doktorukući: Ja sam Ana.

45
 Dok se pripremam da se odjavim, na ekranu mi iskaĉe poslednja poruka.

BakaLizi: Hvala vam, Ana.

BakaLizi je napustila ĉet.

Osećam kako mi krv kola venama. Ostvarila sam vezu. Samo poveţi. Gde li
sam to ĉula?
Zasluţujem piće.

14

Spotiĉući se niz stepenice prema kuhinji, okrećem glavu od jednog ramena prema
drugom i ĉujem krckanje kostiju. Nešto iznad mene privlaĉi mi paţnju: u tamnim
ćoškovima tavanice, na samom vrhu stepeništa tri sprata iznad, u mene zuri tamna
fleka – sa vrata koja vode na krov, ĉini mi se, odmah pored krovnog prozora.
Kucam Dejvidu na vrata. Trenutak kasnije otvara; bosonog je, u razvuĉenoj
majici i oklembešenim farmerkama. Vidim da sam ga probudila. „Izvini“, kaţem.
„Jesi li spavao?“
„Nisam.“
Jeste. „Moţeš li nešto da pogledaš? Mislim da sam videla štetu od vode na
tavanici.“
Krećemo na poslednji sprat, pored radne sobe, moje sobe, do odmorišta
izmeĊu Olivijine sobe i druge gostinske sobe. „Veliki svetlarnik“, kaţe Dejvid.
Ne mogu da procenim da li je to bio kompliment. „Originalan je“, kaţem ĉisto
da nešto kaţem. „Ovalni.“
„Da.“
„Nisam video mnogo takvih.“
„Ovalnih?“
Ali razgovor je završen. Posmatra fleku.
„To je buĊ“, kaţe prigušenim glasom poput lekara koji neţno saopštava vest
pacijentu.
„Moţemo li samo da je oĉetkamo?“
„To neće rešiti problem.“
„Šta hoće?“

46
 Uzdiše. „Najpre moram da pogledam krov.“ Hvata lanac na krovnim
vratancima na plafonu i povlaĉi ga. Vrata se drhtavo otvaraju; merdevine se, uz
škripu, spuštaju prema nama; sunĉeva svetlost probija se pored njih poput munje.
Sklanjam se u stranu, beţim od svetlosti. Moţda sam ipak vampir.
Dejvid povlaĉi merdevine dok ne udare o pod. Posmatram ga kako se penje,
farmerke mu se zateţu na straţnjici; zatim nestaje.
„Vidiš li nešto?“, dovikujem.
Ne odgovara.
„Dejvide?“
Ĉujem zveket. Slap vode, bleštave na sunĉevoj svetlosti, izliva se na
odmorište. Povlaĉim se. „Izvini“, kaţe Dejvid. „Kantica za zalivanje.“
„U redu je. Vidiš li nešto?“
Tišina, a zatim ponovo Dejvidov glas, gotovo poboţan. „Ovo ovde je prava
dţungla.“
Bila je to Edova zamisao, pre ĉetiri godine, nakon što je moja mama umrla.
„Potreban ti je neki projekat“, zakljuĉio je; pa smo poĉeli krov da pretvaramo u
baštu – cvetne leje i leje sa povrćem, red minijaturnih šimšira. I centralni ukras,
ono što je agent za prodaju nekretnina nazvao glavnim eksponatom: luĉna potpora
za puzavice, široka metar i osamdeset dva centimetra i tri i po metra dugaĉka,
obrasla gustim lišćem u proleće i leto, senoviti tunel. Kada je moj otac nešto
kasnije doţiveo moţdani udar, Ed je pod nju stavio memorijalnu klupu. Ad astra
per aspera, pisalo je. Preko trnja do zvezda. Sedela bih tamo u proletnjim i letnjim
veĉerima, na zlatno-zelenoj svetlosti, ĉitala knjigu, pijuckala piće.
U poslednje vreme retko mi je krovna bašta uopšte padala na pamet. Mora da
je naĉisto podivljala.
„Potpuno je zarasla“, potvrĊuje Dejvid. „Liĉi na šumu.“
Volela bih da siĊe.
„Je li ovo nekakva polukruţna potpora?“ pita. „Prekrivena ceradom?“ Svake
jeseni pokrivali smo je ceradom. Ne govorim ništa; samo se sećam. „Trebalo bi da
se paziš kada se penješ ovamo. Ne ţeliš da staneš na svetlarnik.“
„Ne nameravam da idem gore“, podsećam ga.
Staklo se zatreslo kada ga je dotakao nogom. „Nestabilno je. Ako padne
grana, izbice ĉitav prozor.“ Još jedan trenutak prolazi. „Priliĉno je neverovatno.
Ţeliš li da fotografišem?“
„Ne. Hvala. Šta ćemo da radimo sa vlagom?“
Spušta jednu nogu na merdevine, a za njom i drugu i poĉinje da se spušta.
„Potreban nam je profesionalac.“ Staje na pod, vraća merdevine na mesto. „Da
zapeĉati krov. A buĊ mogu da sastruţem špahtlom.“ Vraća krovna vratanca u
tavanicu. „Mogu da ispeskarim plafon, nanesem blokator za fleke i premazem ga
emulzijom.“

47
 „Imaš li sve to?“
„Doneću blokator i emulziju. Pomoglo bi kada bismo mogli da napravimo
malo promaje.“
Koĉim se. „Kako to misliš?“
„Da otvorimo prozore. Ne mora to biti na ovom spratu.“
„Ne otvaram prozore. Nigde.“ Sleţe ramenima. „Bilo bi dobro da se to uradi.“
Okrećem se prema stepeništu. Prati me. Silazimo u tišini. „Hvala što si sredio onaj
nered napolju“, kaţem ponajviše da bih nešto rekla, kada smo sišli u kuhinju.“
„Ko je to uradio?“
„Neki klinci.“
„Znaš li koji?“
„Ne“ zastajem. „Zašto? Da li bi mogao da ih išćuškaš malo?“ Trepće.
Nastavljam dalje.
„Nadam se da ti je i dalje udobno dole.“ Ovde je već dva meseca, otkako mi
je doktor Filding savetovao da bi bilo korisno imati podstanara: nekoga da obavlja
poslove za mene, baca smeće, pomaţe mi u odrţavanju kuće i sliĉno, sve to u
zamenu za umanjenu stanarinu. Dejvid se prvi javio na oglas koji sam postavila na
sajtu Craigslist; sećam se da sam pomislila kako je njegov mejl bio veoma kratak,
ĉak osoran, dok ga nisam upoznala i shvatila da je taj mejl bio nadasve srdaĉan.
Tek se preselio iz Bostona, iskusan u kućnim opravkama, nepušaĉ, ima 7000
dolara na raĉunu u banci. Tog poslepodneva potpisali smo ugovor.
„Aha.“ Podiţe pogled prema svetlima uvuĉenim u tavanicu. „Postoji li razlog
zašto je ovde ovako mraĉno? Zdravstveni razlog ili tako nešto?“
Osećam kako rumenim. „Mnogi ljudi u mom…“, kako se to kaţe? „…
poloţaju osećaju se suviše ranjivo na jarkoj svetlosti.“ Pokazujem prozore. „A i
dovoljno je prirodne svetlosti u kući.“
Dejvid razmišlja o ovome, klima glavom.
„Imaš li ti dovoljno svetlosti u stanu?“ pitam ga.
„Dobro je.“
Sada ja klimam. „Ako pronaĊeš dole još neki Edov plan, obavesti me. Ĉuvam
ih.“
Ĉujem struganje Panĉovih vratanaca, vidim kako se uvlaĉi u kuhinju.
„Zaista sam ti zahvalna na pomoći“, nastavljam, premda sam zakasnila – već
je krenuo prema vratima koja vode u podrum, „oko… smeća i kućnih poslova i
svega ostalog. Spas si mi“, kaţem neuverljivo.
„Naravno.“
„Ako ne bi imao ništa protiv da pozoveš nekoga da se poštara za tavanicu…“
„Naravno.“
Panĉ skaĉe na kuhinjski pult izmeĊu nas i spušta ono što nosi u ustima.
Gledam šta je to. Mrtav pacov.

48
 Povlaĉim se. Zadovoljna sam što vidim da se i Dejvid trgao. Pacov je malen,
sjajnog krzna i crnog dugaĉkog repa; telo mu je pojedeno. Panĉ nas ponosno
posmatra. „Ne“, grdim ga. Naginje glavu. „Dobro ga je sredio“, kaţe Dejvid.
Gledam pacova. „Jesi li ti ovo uradio?“, pitam Panĉa, a zatim shvatam da
ispitujem maĉku. Skaĉe sa kuhinjskog pulta.
„Pogledaj ti to“, kaţe Dejvid tiho. Podiţem pogled: stojeći sa druge strane
radnog pulta naginje se napred, a tamne oĉi mu svetlucaju.
„Hoćemo li ga negde sahraniti?“, pitam. „Ne ţelim da mi truli u smeću.“
Dejvid proĉišćava grlo. „Sutra je utorak“, kaţe. Dan za odvoţenje smeća.
„Sada ću izneti smeće. Imaš li novine?“
„Ima li ih iko više?“ Ovo je zazvuĉalo oštrije nego što mi je bila namera.
Ţurno kaţem: „Imam plastiĉnu kesu.“
Pronalazim kesu u noti. Dejvid pruţa ruku, ali mogu ovo i sama. Okrećem
kesu naopako, zavlaĉim ruku unutra, oprezno uzimam leš. Osećam kako mi telo
potresa blagi trzaj.
Navlaĉim kesu preko pacova i zateţem traku. Dejvid je uzima i otvara kantu
za smeće ispod pulta i baca u nju mrtvog pacova. Poĉivaj u miru.
Dok vadi kesu iz kante, iz podruma dopire zvuk: cevi pevaju, zidovi poĉinju
da razgovaraju. Tuš.
Gledam Dejvida. Ne trza se; vezuje kesu u ĉvor i prebacuje je preko ramena.
„Izneću smeće napolje“, kaţe idući prema ulaznim vratima.
Neću ga pitati za njeno ime.

15

„Pogodi ko je.“
„Mama.“
Puštam da proĊe. „Kako si se provela za Noć veštica, bundevice?“
„Lepo.“ Ţvaće nešto. Nadam se da Ed vodi raĉuna o njenoj kilaţi. „Jesi li
sakupila mnogo slatkiša?“
„Mnogo. Više nego ikada.“
„Koji najviše voliš?“
M&M sa kikirikijem, naravno.
„Snikers.“
Izvinjavam se.
„Mali su“, objašnjava. „Kao bebe snikersi.“
„Jesi li veĉerala kinesku hranu ili snikers?“
„I jedno i drugo.“ Porazgovaraću sa Edom.

49
 Ali on je defanzivan. „Samo to jedno veĉe godišnje jede slatkiše za veĉeru“,
kaţe.
„Ne ţelim da ima problema.“ Tišina. „Sa zubarom?“
„Sa teţinom.“
Uzdiše. „Brinem o njoj.“
Uzdišem i ja. „Ne kaţem da ne brineš.“
„Tako zvuĉi.“
Naslanjam ruku na ĉelo. „Ima osam godina, a mnoga deca se ozbiljno ugoje u
tom uzrastu. Naroĉito devojĉice.“
„Biću paţljiv.“
„I seti se da je već prošla kroz fazu bucke.“
„Ţeliš da bude ispijena?“
„Ne, to bi bilo jednako loše. Ţelim da bude zdrava.“
„U redu. Gledaću da poljubac za laku noć ima smanjeni broj kalorija“, kaţe.
„Dijetalni cmokić.“
Smešim se. Ali kada je došao trenutak da prekinemo razgovor, pozdravljamo
se usiljeno.

50
 UTORAK, 2. NOVEMBAR

16

Sredinom februara, nakon što sam gotovo šest meseci provela zgrĉena u kući,
nakon što sam shvatila da mi neće biti bolje – obratila sam se psihijatru ĉije sam
predavanje („Atipiĉni antipsihotici i posttraumatski stresni poremećaj“) slušala na
konferenciji u Baltimoru pre pet godina. Nije me tada poznavao. Sada me poznaje.
Oni koji nisu upućeni u terapiju ĉesto pretpostavljaju da je terapeut po pravilu
briţan i da govori smirenim glasom; da se razvuĉete preko njegovog kauĉa poput
maslaca na tostu, i istopite. Nije to nuţno tako, kako to pesma kaţe. Eksponat A:
doktor Dţulijan Filding.
Za poĉetak, nema kauĉ. Sastajemo se svakog utorka u Edovoj biblioteci:
doktor Filding sedi u fotelji sa niskim naslonom pored kamina, ja u fotelji sa
visokim naslonom pored prozora. I premda govori smireno, glasom škripavim
poput starih vrata, veoma je precizan i temeljan, kao što bi svaki dobar psihijatar i
trebalo da bude. „On je od onih tipova koji izlaze ispod tuša da bi pišali u ve-ce
šolju“, rekao je Ed, više nego jednom.
„Dakle“, hrapavo kaţe doktor Filding. Strela poslepodnevne svetlosti pogaĊa
ga u lice, na njegovim naoĉarima pravi sićušna sunca. „Kaţeš da ste se ti i Ed juĉe
svaĊali zbog Olivije. Da li su ti vaši razgovori korisni?“
Okrećem glavu, gledam u kuću Raselovih. Pitam se šta Dţejn Rasel radi.
Prijalo bi mi piće.
Prstima pratim liniju svog vrata. Gledam doktora Fildinga.
On gleda mene, bore su mu duboko useĉene u ĉelo. Moţda je umoran – ja
sam, bogami, umorna. Bila je ovo uţasna terapija: obavestila sam ga o svom
napadu panike (delovao je zabrinuto), o razgovoru sa Dejvidom (delovao je
nezainteresovano), i razgovorima sa Edom i Olivijom (ponovo je bio zabrinut).
Sada ponovo sklanjam pogled, netremice i odsutno posmatram knjige na
Edovim policama. Istorija Pinkertonove detektivske agencije. Dva toma o
Napoleonu. Arhitektura Zalivske oblasti San Franciska. Moj muţ ima zaista
raznovrstan ukus. Moj otuĊeni muţ.
„Ĉini mi se da ovi razgovori bude u tebi pomešana osećanja“, kaţe doktor
Filding. Ovo je klasiĉan terapeutski ţargon: Ĉini mi se. Ono što ĉujem je. Mislim
da kaţete. Mi smo tumaĉi. Mi smo prevodioci.

51
 „Stalno…“ poĉinjem, reĉi mi se nevoljno otimaju sa usana. Mogu li ponovo
ovim da se bavim? Mogu; ĉinim to. „Stalno razmišljam – ne mogu da prestanem –
o putovanju. Strašno mi je što je ono bilo moja zamisao.“
Ništa ne dopire sa druge strane sobe, premda – ili moţda upravo zbog toga –
on ovo zna, zna sve o tome, sluša to uvek iznova. Neprekidno.
„Hvatam sebe kako ţelim da to nije bila moja zamisao. Kada samo ne bi bila
moja zamisao. Ţelim da je Edova. Ili niĉija. Da nikada nismo otišli.“ Preplićem
prste. „Oĉigledno.“
Neţno: „Ali otišli ste.“
Osećam se oprljeno.
„Rezervisala si odmor za ĉitavu porodicu. Niko toga ne bi trebalo da se stidi.“
„U Novoj Engleskoj, u zimu.“
„Mnogi ljudi idu u Novu Englesku zimi.“
„Bilo je to glupo.“
„Bilo je to veoma paţljivo s tvoje strane.“
„Bilo je to neverovatno glupo“, ne odustajem.
Doktor Filding mi ne odgovara. Centralno grejanje proĉišćava grlo, izdiše.
„Da nisam to uradila, još bismo bili zajedno.“ Sleţe ramenima. „Moţda.“
„Definitivno.“
Osećam njegov pogled na sebi kao teret.
„Pomogla sam nekome juĉe“, kaţem. „Jednoj ţeni iz Montane. Jednoj baki.
Mesecima je već u kući.“
Navikao je na ova nagla skretanja s teme – „sinaptiĉki skokovi“ zove ih,
premda oboje znamo da namerno menjam temu. Ali nastavljam punom parom
dalje, priĉam mu o BakiLizi, kako sam joj rekla kako se zovem.
„Šta te je nateralo da to uradiš?“
„Imala sam osećaj da pokušava da uspostavi vezu sa mnom.“ Nije li to – da,
evo ga: nije li nas Forster upravo na to podsticao? „Samo povezi.“ Roman
Howards end – zvaniĉni izbor knjiţevnog kluba za jul. „Ţelela sam da joj
pomognem. Ţelela sam da budem pristupaĉna.“
„To nije bio ĉin velikodušnosti“, kaţe.
„Pretpostavljam da nije.“
Meškolji se u fotelji. „Ĉini mi se da polako dolaziš u stanje da moţeš da
razgovaraš sa drugima pod njihovim uslovima, ne samo tvojim.“
„To je moguće.“
„To je napredak.“
Panĉ se uvukao u prostoriju i kruţi mi oko nogu, merka moje krilo. Zavlaĉim
stopalo pod butinu druge noge.
„Kako napreduje fizikalna terapija?“ pita doktor Filding.

52
 Rukom prelazim preko noge i torza kao da predstavljam nagradu u nekom
kvizu. I vi moţete osvojiti ovo neupotrebljivo tridesetosmogodišnje telol „Izgledala
sam i bolje.“ A zatim, pre nego što je stigao da me ispravi, dodajem: „Znam da to
nije fitnes program.“
Ipak me ispravlja. „Nije samo fitnes program.“
„Nije, znam.“
„Ide li nabolje onda?“
„Zacelila sam. Bolje mi je.“
Gleda me bezizraţajno.
„Zaista. Moja kiĉma je dobro, rebra mi nisu napukla. Ne šepam više.“
„Da, primetio sam.“
„Ali potrebno mi je malo veţbe. I dopada mi se Bina.“
„Ona ti je postala prijateljica.“
„Na neki naĉin“, priznajem. „Prijateljica koju plaćam.“
„Sada dolazi sredom. Da li sam u pravu?“
„Obiĉno.“
„Dobro“, kaţe kao da je sreda dan naroĉito pogodan za aerobnu fiziĉku
aktivnost. Nikada nije upoznao Binu. Ne mogu da ih zamislim zajedno; ĉini se da
ne obitavaju u istoj dimenziji.
Vreme je da završavamo terapiju. Znam to, ne moram da gledam na sat koji
stoji pogrbljen na polici iznad kamina, baš kao što i doktor Filding zna – nakon
godina prakse, oboje moţemo gotovo u sekund da odredimo pedeset minuta.
„Ţelim da nastaviš da uzimaš beta-blokator u istoj dozi“, kaţe. „Sada uzimaš sto
pedeset miligrama tofranila. Povećaćemo dozu na dvesta pedeset“, kaţe. „To je na
osnovu ovoga o ĉemu smo danas razgovarali. Trebalo bi da ti pomogne u pogledu
promena raspoloţenja.“
„I ovako sam priliĉno zamagljena“, podsećam ga.
„Zamagljena?“
„Zapravo, mutna. Ili oboje.“
„Misliš na vid?“
„Ne, ne mislim na vid. Više je to…“ Razgovarali smo o ovome – zar se ne
seća? A moţda i nismo? Zamagljeno. Mutno. Zaista bi mi prijalo piće. „Ponekad
imam suviše misli odjednom. Kao da u mom mozgu postoji ĉetvorosmerna
raskrsnica kroz koju svi pokušavaju da proĊu u isto vreme.“ Kikoćem se pomalo
nelagodno.
Doktor Filding se mršti, pa uzdiše. „Dobro, nije to egzaktna nauka. Kao što
znaš.“
„Znam. Znam.“
„Uzimaš popriliĉan broj razliĉitih lekova. PrilagoĊavaćemo jedan po jedan
dok ne pronaĊemo pravu dozu.“

53
 Klimam glavom. Znam šta ovo znaĉi. Misli da mi se stanje pogoršava. Steţe
me u grudima.
„Pokušaj sa dvesta pedeset miligrama da vidimo kako ćeš se osećati. Ako
budeš imala problema, moţemo potraţiti nešto što će ti pomoći da se usredsrediš.“
„Nootropni lekovi7?“ Aderal. Koliko su me samo puta roditelji pitali da li bi
njihova deca mogla imati koristi od adérala, i koliko sam ih puta samo hladno
odbila – a sada ja naginjem ka njemu. Plus ça change.
„Hajde da o tome razgovaramo ako i kada za to doĊe vreme“, kaţe. Šiba
nalivperom po bloku sa receptima, odvaja gornji list, nudi mi ga. Trza mu se ruka.
Idiopatski tremor ili nizak nivo šećera u krvi? Nije, nadam se, rana pojava
Parkinsonove bolesti. Ali nije moje da pitam. Uzimam papir.
„Hvala“, kaţem dok on ustaje i gladi kravatu. „Dobro ću ovo iskoristiti.“
Klima glavom. „Vidimo se sledeće nedelje.“ Okreće se prema vratima.
„Ana?“ Okreće se još jednom prema meni.
„Da?“
Ponovo klima glavom „Molim te, iskoristi taj recept.“

Nakon što je doktor Filding otišao, unosim zahtev za izdavanje leka onlajn.
Isporuĉiće ga do pet sati posle podne. To je dovoljno vremena da popijem jednu
ĉašu. Ili moţda deux.
Ali ne još. Najpre prevlaĉim miša do zanemarenog ugla ekrana, oklevajući
dva puta klikćem na eksel tabelu: lekovi.xlsx.
Ovde sam ubeleţila sve lekove koje uzimam, sve doze, sva uputstva… sve
sastojke mog farmakološkog koktela. Vidim da sam prestala da aţuriram tabelu još
u avgustu.
Doktor Filding je, kao i obiĉno, u pravu: uzimam priliĉan broj lekova.
Potrebne su mi dve ruke da ih sve izbrojim. I znam – trzam se dok o tome
razmišljam – znam da ih ne uzimam kada i kako bi trebalo da ih uzimam, ne uvek.
Dvostruke doze, preskoĉene doze, pijane doze… Doktor Filding bi pobesneo da
zna. Moram biti savesnija. Ne ţelim da izgubim dodir sa stvarnošću. Pritiskam
tipke command i Q i zatvaram eksel. Vreme je za ono piće.

7
Lekovi koji poboljšavaju mentalne sposobnosti bez stimulacije centralnog nervnog sistema. (Prim.
prev.)

54
 17

Sa ĉašom u jednoj i nikonom u drugoj ruci, smeštam se u ugao svoje radne sobe
koji se nalazi izmeĊu prozora koji gledaju na jug i zapad i vršim nadzor nad
komšilukom – proveravam inventar, Ed voli da kaţe. Puta Miler vraća se sa joge,
sva sija od znoja, telefon joj je zalepljen za uvo. Podešavam objektiv i zumiram:
smeši se. Pitam se da li je s druge strane preduzimaĉ. Ili njen muţ. Ili nijedan.
U susednoj kući, ispred broja 214, gospoĊa Vaserman i njen Henri silaze niz
stepenice na ulicu. Odoše da šire radost i toplinu.
Usmeravam foto-aparat prema zapadu: dva pešaka dangube ispred zgrade sa
dva ulaza, jedan od njih pokazuje na kapke. „Dobre kosti“, zamišljam kako govori.
Boţe. Sada sam poĉela i konverzaciju da izmišljam.
Oprezno, kao da ne ţelim da me uhvate – a i ne ţelim – prelazim objektivom
preko parka, do kuće Raselovih. Kuhinja je mraĉna i prazna, roletne su samo
delimiĉno spuštene, poput delimiĉno spuštenih oĉnih kapaka; ali na spratu iznad, u
salonu, uredno uramljene prozorom, vidim Dţejn i Itana na prugastom dvosedu
nalik na svilenu bombonu. Ona nosi poput maslaca ţuti dţemper koji otkriva
pukotinu jedrog dekoltea; medaljon visi tu, poput planinara nad provalijom.
Okrećem objektiv; slika se izoštrava. Govori brzo, pokazuje zube smeškom,
ţurno maše rukama. On gleda u krilo, ali mu onaj stidljivi osmeh izvija usne.
Nisam doktoru Fildingu spomenula Raselove. Znam šta bi rekao; mogu sama
sebe da analiziram; u ovom porodiĉnom jezgru – ovoj majci, ocu i njihovom
jedinom detetu – pronašla sam odjek svoje porodice. U drugoj kući od moje,
drugim vratima od mojih, nalazi se porodica kakvu sam imala, ţivot koji je bio moj
– ţivot koji sam izgubila, bespovratno, ali evo ga, tu, sa druge strane parka. Pa šta?
Mislim. Moţda to i naglas govorim; ovih dana nisam više sigurna.
Otpijam gutljaj vina, brišem usne, ponovo podiţem nikon. Gledam kroz
objektiv.
Ona gleda pravo u mene.
Spuštam foto-aparat u krilo.
Nema greške: ĉak i golim okom jasno vidim njen pogled usmeren prema
meni, njene razdvojene usne. Podiţe ruku, maše. Ţelim da se sakrijem.
Da li da i ja mahnem njoj? Da li da skrenem pogled? Da li da trepnem,
praznog pogleda, kao da sam foto-aparat usmerila u nešto drugo, nešto blizu nje?
Nisam vas videla?
Ne.
Skaĉem na noge, foto-aparat pada na pod. „Ostavi ga“, kaţem – definitivno to
izgovaram – i beţim iz sobe, u tamu stepeništa.

55
Niko me nikada pre nije uhvatio. Ni doktor, ni Rita Miler, ni Takede, ni
Vasermanovi, ni buĉno jato Grejevih. Ni Lordovi, pre nego što su se preselili, ni
Motovi pre nego što su se razišli. Ni taksiji u prolazu, ni prolaznici. Ĉak ni poštar
koga sam fotografisala svaki dan na vratima. I mesecima sam pregledala te
fotografije i ponovo proţivljavala te trenutke dok naposletku nisam više mogla da
pratim svet pod prozorom. Još napravim pokoji izuzetak, naravno – Milerovi me
zanimaju. Ili su me zanimali pre nego što su stigli Raselovi.
A i opteka objektiv je bolji od dvogleda.
Ali stid mi sada pod visokim naponom struji telom. Razmišljam o svima
onima i svemu onome što sam uhvatila foto-aparatom: susedima, strancima,
poljupcima, krizama, izgrizenim noktima, ispuštenom sitnišu, dugaĉkim koracima i
saplitanju. Grejevima, sa ĉašama podignutim u veseloj zdravici. GospoĊi Lord u
njenoj dnevnoj sobi kako pali sveće. Mladim Motsovima, u danima pred smrt
njihovog braka, kako urlaju jedno na drugo sa razliĉitih strana salona jarkocrvene
boje dokkrhotine razbijene vaze leţe na podu meĊu njima.
Razmišljam o svom hard-drajvu, nabreklom od fotografija. Razmišljam o
Dţejn Rasel kada je gledala u mene, netremice, preko parka. Nisam nevidljiva.
Nisam mrtva. Ţiva sam i izloţena pogledima, i postiĊena.
Razmišljam o doktoru Brulovu u filmu Zaĉaran: „Mila moja devojko, ne
moţeš nastaviti da udaraš glavom o realnost i sve vreme tvrditi da ona ne postoji.“

Tri minuta kasnije vraćam se u svoju radnu sobu. Dvosed Raselovih je prazan.
Gledam u Itanovu sobu: tu je, zgrĉen nad raĉunarom.
Paţljivo uzimam foto-aparat. Nije oštećen. Tada se oglašava zvono.

18

„Mora da ti je nasmrt dosadno“, kaţe ĉim sam otvorila vrata predsoblja. Grli me.
Smejem se, nervozno. „Sigurno si sita svih onih crnobelih filmova.“
Prolazi pored mene. Još ni reĉ nisam progovorila.
„Donela sam ti nešto.“ Smeši se, zavlaĉi ruku u tašnu. „I hladno je.“ Znojna
flaša rizlinga. Voda mi curi na usta. Odavno nisam pila belo vino.
„Oh, nije trebalo…“
Ali ona je već odmaglila prema kuhinji.

Deset minuta kasnije ispijamo vino. Dţejn pali virdţinija slim cigaretu, pa još
jednu, i uskoro se dim kovitla u vazduhu, valja se iznad glave, vrtloţi pod svetlima

56
na tavanici. Moj rizling ima ukus dima. Otkrivam da mi ne smeta; podseća me na
studije, na noći bez zvezda pred tavernama Nju Hejvena, muškarce sa ustima poput
pepela.
„Imaš mnogo merloa tamo“, kaţe gledajući kuhinjski pult.
„Poruĉujem ga na veliko“, objašnjavam. „Volim ga.“
„Koliko ĉesto dopunjavaš zalihe?“
„Nekoliko puta godišnje.“ Najmanje jednom meseĉno.
Klima. „I ovako ţiviš – šta reĉe, koliko dugo?“ pita. „Šest meseci?“
„Gotovo jedanaest.“
„Jedanaest meseci“, oblikuje usne u maleno 0. „Ne umem da zviţdim. Ali
pretvaraj se da sam to upravo uradila.“ Gura cigaretu u ĉiniju za ţitarice, spaja
vrhove prstiju i naginje se unapred, kao u molitvi. „Šta radiš po ĉitav dan?“
„Savetujem ljude“, kaţem plemenito.
„Koga?“
„Ljude na netu.“
„Ah.“
„I uĉim francuski onlajn. I igram šah“, dodajem.
„Onlajn?“
„Onlajn.“
Prelazi prstom preko traga vina na ivici ĉaše. „Znaĉi, internet je“, kaţe, „neka
vrsta… prozora u svet za tebe.“
„Pa, kao i moj pravi prozor.“ Pokazujem staklo iza nje.
„I tvoj dvogled“, kaţe, a ja rumenim. „Šalim se.“
„Ţao mi je zbog…“
Odmahuje rukom, i povlaĉi dim cigarete. „Oh, ćuti.“ Dim joj curi na usta.
„Imaš li pravu šahovsku tablu?“
„Igraš li?“
„Nekada sam igrala.“ Naslanja cigaretu na ivicu ĉinije. „Pokaţi mi šta imaš.“

Do guše smo u prvoj partiji kada ĉujem zvono na ulaznim vratima. Taĉno je pet –
isporuka iz apoteke. Dţejn otvara vrata. „Isporuka lekova na kućni prag!“, grakće
vraćajući se iz predsoblja. „Valjaju li ovi ĉemu?“
„To su lekovi za popravljanje raspoloţenja“, kaţem i otvaram drugu flašu
vina. Ovog puta merlo.
„A sada, ţurka.“
Ćaskamo dok igramo i pijemo. Obe smo majke jedinaca, kao što sam već
znala; obe smo jedriliĉari, što nisam znala. Dţejn voli solo jedrenje, ja više volim
jedrenje u paru – ili sam ga barem volela.

57
 Priĉam joj o svom medenom mesecu sa Edom: kako smo iznajmili Alerion,
jahtu dugaĉku deset metara, i plovili njome oko grĉkih ostrva, lutali izmeĊu
Santorinija i Delosa, Naksosa i Mikonosa. „Sami, samo nas dvoje“, sećam se,
„jurili smo Egejskim morem.“
„To je baš kao u filmu Opasno more“, kaţe Dţejn.
Ispijam vino. „Mislim da su u Opasnom moru plovili Tihim okeanom.“
„Pa, osim toga, sve je isto kao u Opasnom moru.“
„A i oni su otišli na jedrenje da se oporave od nesreće.“
„Dobro.“
„A onda su spasli psihopatu koji je pokušao da ih ubije.“
„Hoćeš li mi dozvoliti da ukazem na opšti utisak ili nećeš?“
Dok se ona mršti nad tablom, kopam po friţideru u potrazi za tablom
toblerona, grubo je seĉem kuhinjskim noţem. Sedimo za stolom i ţvaćemo.
Jedemo slatkiše za veĉeru. Baš kao Olivija.

Kasnije:
„Imaš li mnogo posetilaca?“ Tapka prstom lovca, gura ga preko table.
Odmahujem glavom, stresam vino niz grlo. „Nikoga. Samo tebe i tvog sina.“
„Zašto? Ili zašto ne?“
„Ne znam. Moji roditelji su mrtvi, a ja sam previše radila pa nisam stigla da
steknem prijatelje.“
„Nikoga s posla?“
Mislim na Veslija. „Bila je to praksa u kojoj su radile dve osobe“, kaţem.
„Tako da on sada mora da nosi dvostruki teret.“ Gleda me. „To je tuţno.“
„Meni kaţeš.“
„Imaš li barem telefon?“
Pokazujem na fiksni telefon koji vreba u uglu kuhinjskog pulta, i tapšem se po
dţepu. „Imam stari, stari ajfon, ali radi. U sluĉaju da me psihijatar pozove. Ili bilo
ko drugi. Moj podstanar.“
„Tvoj zgodni podstanar.“
„Moj zgodni podstanar, da.“ Uzimam gutljaj, uzimam njenu kraljicu. „To je
bilo ledeno.“ Sklanja mrvicu pepela sa stola i kida se od smeha.

Nakon druge partije traţi da joj pokaţem kuću. Oklevam samo na trenutak;
poslednja osoba koja je kuću pregledala od tavana do podruma bio je Dejvid, a pre
toga… zaista ne mogu da se setim. Bina nikada nije išla dalje od prvog sprata;
doktor Filding ograniĉen je na biblioteku. Sama pomisao na ovo nekako mi je
prisna, kao da se spremam da za ruku uzmem i povedem novog ljubavnika.

58
 Ali pristajem i pokazujem joj svaku sobu, svaki sprat. Crvenu sobu: „Osećam
se kao da sam zarobljena u arteriji.“ Biblioteku: „Koliko knjiga? Jesi li ih sve
proĉitala?“ Odmahujem glavom. „Jesi li ijednu proĉitala?“ Kikoćem se.
Olivijina soba: „Moţda je suviše mala? Suviše mala. Potrebna joj je soba koju
će popuniti kako raste, kao što je Itanova.“ Moja radna soba, s druge strane: „Ooo i
uuuu“, kaţe Dţejn. „Devojka bi mogla svakakve poslove da obavlja u ovakvoj
prostoriji.“
„Pa, uglavnom igram šah i razgovaram sa ljudima koji su zatvoreni u kući.
Ako to moţe da se nazovem obavljanjem poslova.“
„Pogledaj.“ Spušta ĉašu na sims i gura ruke u dţepove. Naginje se prema
prozoru. „Eno kuće“, kaţe gledajući u svoj dom, tihim, gotovo hrapavim glasom.
Bila je toliko razigrana, toliko vesela, da me pogled na nju ovako ozbiljnu tera
da poskoĉim, kao kada igla gramofona klizne preko ploĉe. „Eto kuće“, slaţem se.
„Lepa je, zar ne? Impozantna.“
„Jeste.“
Još minut gleda kroz prozor. Zatim se vraćamo u kuhinju.

***

JOŠ KASNIJE:
„Imaš li prilike ovo da koristiš?“, pita Dţejn obilazeći dnevnu sobu dok ja
razmišljam o sledećem potezu. Sunce brzo tone; u svom ţutom dţemperu, na
krhkoj svetlosti, izgleda kao utvara koja lebdi mojom kućom.
Pokazuje kišobran koji se poput pijanca naslanja na udaljeni zid.
„I više nego što misliš“, odgovaram. Njišem se na stolici i objašnjavam joj
dvorišnu terapiju doktora Fildinga, nesigurni izlazak kroz vrata i silazak niz
stepenice, mehur najlona koji me štiti od gubitka svesti; prozraĉnost spoljašnjeg
vazduha, nalet vetra.
„Zanimljivo“, kaţe Dţejn.
„Verujem da je pravilnije reći 'budalasto'.“
„A da li deluje?“ pita.
Sleţem ramenima. „Na neki naĉin.“
„Pa“, kaţe milujući dršku kišobrana kao što bi pomilovala glavu psa. „Eto ti.“

„Hej, kada ti je roĊendan?“

„Da mi nećeš kupiti nešto?“
„Polako.“
„Zapravo, pribliţava se“, kaţem.

59
 „I moj.“
„Jedanaesti novembar.“
Zeva u mene. „Tada je i moj roĊendan.“
„Šališ se.“
„Ne šalim se. Jedanaesti jedanaesti.“
Podiţem ĉašu. „Za jedanaesti jedanaesti.“
Nazdravljamo.

„Imaš li olovku i papir?“

Uzimam i jedno i drugo iz fioke i stavljam ih pred nju. „Samo sedi tu“, kaţe
mi Dţejn. „Izgledaj lepo.“ Trepćem.
Brzo prevlaci olovkom preko papira, pokreti su joj kratki i oštri. Posmatram
kako moje lice poprima oblik: duboke oĉi, meke jagodice, dugaĉka vilica.
„Postaraj se da prikaţeš moju isturenu vilicu“, sugerišem, ali me ona ućutkuje.
Tri minuta skicira, dva puta prinosi ĉašu usnama. „Voild“, kaţe i pokazuje mi
papir.
Posmatram portret. Zapanjujuće je veran. „E to je prvoklasan trik.“
„Nije li?“
„Umeš li još nešto?“
„Misliš, umem li da crtam još neki portret osim tvog? Verovala ili ne, umem.“
„Ne, mislila sam – ţivotinje, znaš, ili mrtvu prirodu. Prirode.“
„Ne znam. Ponajviše me zanimaju ljudi. Kao i tebe.“ Teatralno se potpisuje u
jednom uglu. „Tada. Originalno delo Dţejn Rasel.“
Stavljam crteţ u kuhinjsku fioku, onu u kojoj drţim dobre stolnjake. Inaĉe bi
se verovatno isflekao.

„Pogledaj sve ovo.“ Rasuti su kao drago kamenje preko stola. „Šta ovaj radi?“
„Koji?“
„Onaj ruţiĉasti. Oktagon. Ne, šestogon.“
„Heksagon.“
„Dobro.“
„To je inderal. Beta-blokator.“ Gleda ga škiljeći. „To je za srĉani udar.“
„I za paniĉne napade. Usporava rad srca.“
„A šta je ovaj? Ovaj mali beli ovalni?“
„Aripiprazol. Klasiĉni antipsihotik.“
„To zvuĉi ozbiljno.“
„I jeste ozbiljan lek, u nekim sluĉajevima. Za mene je on samo dodatak. Ĉuva
mi zdrav razum. Od njega se gojim.“
Klima glavom. „A ovaj?“

60
 „Imipramin. Tofranil. Za depresiju. I u sluĉaju mokrenja u krevet.“
„Mokriš u krevet?“
„Noćas bih mogla.“ Pijuckam vino.
„A ovaj?“
„Temazepam. Za spavanje. To je za kasnije.“
Klima glavom. „Smeš li da piješ alkohol sa bilo kojim od ovih lekova?“
Gutam. „Ne.“
Tek kada su mi se pilule progurale niz grlo, shvatam da sam ih jutros već
popila.

***

Dţejn zabacuje glavu unazad, usta su joj fontana puna dima. „Molim te, nemoj reći
šah-mat.“ Kikoće se. „Moj ego ne moţe da podnese tri poraza zaredom. Imaj na
umu da godinama nisam igrala.“
„Vidi se“, kaţem. Frkće, smeje se, pokazuje blago srebrnih plombi.
Gledam svoje zatvorenike: oba topa, oba lovca, ĉitavu druţinu pešaka. Dţejn
je zarobila jednog mog pešaka i jednog konja. Vidi da gledam i obara konja. „Konj
je pao“, kaţe. „Pozovi veterinara.“
„Volim konje“, kaţem joj.
„Pogledaj to. Ĉudesni oporavak.“ Podiţe konja miluje njegovu mermernu
grivu.
Smešim se i ispijam poslednju kap crnog vina. Sipa mi još u ĉašu. Posmatram
je. „A dopadaju mi se i tvoje minĊuše.“
Poigrava se jednom, a zatim i drugom – mala druţina bisera u svakom uhu.
„Poklon od jednog bivšeg momka“, kaţe.
„Da li Alisteru smeta što ih nosiš?“
Razmišlja, a zatim se smeje. „Sumnjam da Alister to uopšte zna.“ Palcem
okida toĉkić upaljaĉa, prinosi plamen cigareti.
„Sumnjaš da zna da ih nosiš, ili sumnjaš da zna od koga su?“
Dţejn uvlaĉi dim pa ga u tankom mlazu izbacuje u stranu. „Moţe da bude bilo
šta od te dve stvari. A mogu biti obe. Ume da bude teţak.“ Udara cigaretom o
ĉiniju. „Nemoj pogrešno da me shvatiš, on je dobar ĉovek i dobar otac. Ali
opsednut je kontrolom.“
„Zašto?“
„Doktorko Foks, da li vi to mene analizirate?“ pita. Glas joj je vedar, ali su joj
oĉi hladne.
„Ako nešto i radim, analiziram tvog muţa.“

61
 Ponovo udiše, mršti se. „Oduvek je takav. Nema mnogo poverenja u ljude.
Barem nema poverenja u mene.“
„A zašto?“
„Oh, bila sam divlja kao dete“, kaţe. „Raz-vrat-na. To je prava reĉ. U svakom
sluĉaju, to je reĉ koju on – Alister – koristi. Loše društvo, loši izbori.“
„Dok nisi srela Alistera?“
„Ĉak i tada. Bilo mi je potrebno neko vreme da se dovedem u red.“ Nije
moglo baš toliko dugo da potraje, razmišljam – ako je suditi po izgledu, bila je u
ranim dvadesetima kada je postala majka.
Sada ona odmahuje glavom. „Bila sam sa nekim drugim neko vreme.“
„Ko je to bio?“
Grĉi lice u grimasu. „Bio je pravi izraz. Nije vredan pomena. Svi smo grešili.“
Ćutim.
„U svakom sluĉaju, to se okonĉalo. Ali moj porodiĉni ţivot je i dalje…“
Prstima svira po vazduhu, „… pun izazova. To je pravi izraz.“
„Le motjuste.“
„Ti ĉasovi francuskog sasvim su se isplatili.“ Steţe zube i širi usne u osmeh, i
podiţe cigaretu u vazduh.
„Uradi to ponovo“, kaţem uprkos sebi. Radi to. Pijana sam, shvatam.
„Znaš“, proĉišćava grlo, „nije to samo jedna stvar, sloţeno je. Alister je ĉovek
sa kojim je izazov ţiveti. Porodiĉni ţivot pun je izazova.“
„Ali Itan je dobro dete. I ovo kaţem kao neko ko ume da prepozna dobro dete
kada ga vidi“, dodajem.
Gleda me u oĉi. „Milo mi je što tako misliš. I ja to mislim.“ Ponovo otresa
cigaretu o ivicu ĉinije. „Mora da ti nedostaje tvoja porodica.“
„Da. Uţasno. Ali razgovaram sa njima svakog dana.“
Klima glavom. Oĉi su joj malo zasuzile; mora da je i ona pijana. „Ali nije isto
kao kada su ovde, zar ne?“
„Nije. Naravno da nije.“
Ponovo klima glavom. „Dakle, Ana. Primetićeš da te ne pitam kako si postala
ovakva.“
„Gojazna?“, kaţem. „Prerano osedela?“ Baš sam se nalila. Pijucka vino.
„Agorafobiĉna.“
„Pa…“ Kad se već poveravamo jedna drugoj, onda pretpostavljam. „Trauma.
Isto kao i kod svih ostalih.“ Vrpoljim se. „Zapala sam u depresiju zbog nje.
Ozbiljnu depresiju. Nije to nešto ĉega volim da se sećam.“
Ali ona odmahuje glavom. „Ne, ne, razumem – nije moja stvar. I
pretpostavljam da ne moţeš pozvati ljude na ţurku. Samo mislim da moramo da ti
pronaĊemo još neki hobi. Pored šaha i crnobelih filmova.“
„I špijunaţe.“

62
 „I špijunaţe.“
Razmišljam o ovome. „Nekada sam se bavila fotografijom.“
„Ĉini se da se i dalje time baviš.“
Na ovo joj se ironiĉno smešim. „Pošteno. Ali mislim na fotografisanje u
prirodi. Uţivala sam u tome.“
„Nešto u fazonu Lica Njujorka?“
„Više sam fotografisala prirodu.“
„U Njujorku?“
„U Novoj Engleskoj. Ponekad smo odlazili tamo.“
Dţejn se okreće prema prozoru. „Pogledaj to“, kaţe pokazujući na zapad i ja
gledam: paperjasti zalazak sunca, niti sutona, zgrade oštro iscrtane naspram
suĉevog sjaja. Jedna ptica kruţi u blizini. „Ovo je priroda, zar ne?“
„Tehniĉki. Nešto od toga je priroda. Ali mislim…“
„Svet je divno mesto“, ne odustaje i ozbiljna je; pogled joj je oštar, glas ravan.
Susreće moj pogled, zadrţava ga. „Nemoj to zaboraviti.“ Naslanja se na naslon
stolice, gasi cigaretu o dno ĉinije. „I nemoj to propustiti.“
Traţim telefon u dţepu, usmeravam ga prema staklu i fotografišem. Gledam u
Dţejn.
„Dobra devojka“, mrmlja.

19

Klizim za njom u predsoblje nešto posle šest. „Moram da obavim neka vaţna
posla“, obaveštava me. „I ja“, odgovaram.
Dva i po sata. Kada sam poslednji put razgovarala sa nekim, sa bilo kim, dva
sata? Seţem mislima u prošlost, pruţam ih poput ribarskog štapa, preko meseci,
godišnjih doba. Ništa ne nalazim. Nikoga. Ne nakon prvog susreta sa doktorom
Fildingom, davno, sredinom zime – a ĉak i tada mogla sam da razgovaram veoma
kratko; dušnik mi je još bio oštećen.
Ponovo se osećam mlado. Gotovo nemirno od ushićenja. Moţda je to od vina,
ali podozrevam da nije. Dragi dnevnice, danas sam stekla prijateljicu.

Kasnije te veĉeri, dok dremam gledajući Rebeku, ĉujem zujanje interfona.

Sklanjam ćebe, s mukom prilazim vratima. „Zašto ne odeš?“, prezrivo se iza
mene oglašava Dţudit Anderson. „Zašto ne napustiš Manderli?“
Proveravam monitor interfona. Visok muškarac, širokih ramena i uskih
kukova, sa jasno naglašenim zaliscima i špicom kose prema ĉelu. Potreban mi je

63
trenutak – nisam navikla da ga viĊam u ţivoj boji – ali tada prepoznajem Alistera
Rasela.
„Šta ti ţeliš?“ kaţem, ili pomišljam. Mislim da to izgovaram. Definitivno sam
još pijana. A nije trebalo ni one tablete da popijem.
Pritiskam dugme da otkljuĉam vrata. Ĉuje se škljocanje brave; vrata stenju;
ĉekam da se zatvore.
Otvaram vrata predsoblja i u predsoblju vidim njega, bledog i sjajnog u tami.
Smeši se. Snaţni zubi izleću iz snaţnih desni. Biste oĉi, bore u uglovima.
„Alister Rasel“, kaţe. „Ţivimo u broju dvesta sedam, sa druge strane parka.“
„UĊite“, pruţam ruku. „Ja sam Ana Foks.“
Sklanja moju ruku, ne mrda.
„Ne ţelim da vam se namećem – i ţao mi je što vas uznemiravam usred
neĉega. Gledate film?“ Klimam glavom.
Ponovo se smeši, blistavo poput boţiĉnog izloga. „Samo sam ţeleo da vas
pitam da li vam je neko veĉeras dolazio u posetu.“
Mrštim se. Pre nego što sam stigla da odgovorim, iza mene odjekuje
eksplozija – scena sa olupinom. „Brod na obali!“ jauĉu ljudi na obali. „Svi u
zaliv!“ Strašna galama.
Vraćam se do kauĉa i zaustavljam film. Kada sam se ponovo okrenula prema
njemu, vidim da je Alister zakoraĉio u sobu. Okupan bledom svetlošću, sa
senkama nakupljenim u upalim obrazima, izgleda poput leša. Iza njega zjape vrata
u zidu. Poput mraĉnih usta.
„Da li biste bili ljubazni da ih zatvorite?“ Zatvara ih. „Hvala“, kaţem, reĉ mi
klizi sa jezika: zaplićem.
„Da li sam došao u nezgodnom trenutku?“
„Ne, u redu je. Mogu li vam ponuditi nešto da popijete?“
„O, hvala, nema potrebe.“
„Mislila sam vodu“, razjašnjavam.
Uĉtivo odmahuje glavom. „Da li vam je neko veĉeras dolazio u posetu?“,
ponavlja.
Pa, Dţejn me je upozorila. Ne izgleda mi kao ĉovek opsednut kontrolom, kao
oni muškarci sitnih oĉica i tankih usana; više me podseća na društvenog lava u
jesen ţivota, sa sedima prošaranom bradom i sve redom kosom. Zamišljam njega i
Eda kako se slaţu, mornaĉki, onako napadno i neiskreno gde-si-druţe srdaĉno,
ispijaju viski i razmenjuju ratne priĉe. Ali nastup i sliĉno.
Ne tiĉe ga se to, naravno. Ipak, ne ţelim da izgledam defanzivno. „Ĉitave
veĉeri sam sama“, kaţem. „Usred sam filmskog maratona.“
„Šta to gledate?“
„Rebeku. Jedan od mojih omiljenih filmova. Da li ste.
Zatim vidim kako gleda preko mog ramena i mršti tamne obrve. Okrećem se.

64
 Kutija za šah.
Uredno sam sloţila ĉaše u mašinu za sudove, oprala ĉiniju u sudoperi, ali je
tabla još na mestu, posuta ţivima i mrtvima, a Dţejnin oboreni kralj i dalje leţi na
boku.
Okrećem se prema Alisteru.
„Oh, to. Moj podstanar voli da igra šah“, objašnjavam. Onako uzgred.
Gleda me škiljeći. Vidim da razmišlja. Obiĉno mi ovo ne predstavlja izazov,
ne nakon što sam šesnaest godina proţivela u tuĊim glavama; ali moţda sam ispala
iz štosa. Ili je kriv alkohol. I lekovi.
„Igrate li vi?“
Na trenutak ne odgovara. „Nisam dugo igrao“, kaţe. „Da li ovde ţivite samo
vi i vaš podstanar?“
„Ne, ja… Da. Razišla sam se sa muţem. Naša kćerka je sa njim.“
„Tako.“ Još jednom gleda prema šahovskoj tabli, u televizor; a zatim kreće
prema vratima. „Hvala što ste mi posvetli vreme. Izvinite što sam vas uznemirio.“
„U redu je“, kaţem kada je izašao u predsoblje. „I molim vas, zahvalite
supruzi na sveći koju mi je poslala.“
Okreće se i gleda me.
„Itan ju je doneo.“
„Kada?“ pita.
„Pre nekoliko dana. U nedelju.“ Ĉekaj – koji je danas dan? „Ili u subotu.“
Iznervirana sam. Zašto ga je briga kada je to bilo? „Da li je vaţno?“ Zastaje
otvorenih usta. Zatim mi se odsutno smeši i odlazi, bez reći.

Pre nego što sam se namestila u postelji, virim kroz prozor prema broju 207. Vidim
ih, Raselove, zajedno su u salonu: Dţejn i Itan sede na kauĉu, Alister sedi u fotelji
preko puta njih, i nešto oštro govori. Dobar ĉovek i dobar otac.
Ko zna šta se dešava u jednoj porodici? To sam nauĉila kao postdiplomac.
„Moţeš provesti godine sa pacijentom, a on te ipak moţe iznenaditi“, rekao mi je
Vesli nakon što smo se prvi put rukovali, sećam se da su mu prsti bili ţuti od
nikotina.
„Kako?“ pitala sam.
Smestio se iza stola i prošao prstima kroz kosu. „Moţeš ĉuti neĉije tajne i
strahove i ţelje, ali upamti da one postoje pored tajni i strahova drugih ljudi, ljudi
koji ţive u istim sobama. Ĉula si ono kako sve srećne porodice liĉe jedna na
drugu?“
„Rat i mir“, rekla sam.

65
 „Ana Karenjina, ali to sada nije vaţno. Reĉ je o tome da to nije istina.
Nijedna porodica, srećna ili nesrećna, nije sasvim nalik nekoj drugoj. Tolstoj je
dobro kenjao. Upamti to.“
Sećam se toga sada, dok neţno podešavam fokus i objektivom obuhvatam
prizor. Fotografiju jedne porodice.
A zatim odlaţem foto-aparat.

66
 SREDA, 3. NOVEMBAR

20

Budim se sa Veslijem u mislima.

Sa Veslijem i teškom mukom zaraĊenim mamurlukom. Vuĉem se do radne
sobe, kao kroz maglu, a zatim trĉim u kupatilo i povraćam. Rajska ekstaza.
Otkrila sam da povraćam sa velikom preciznošću. Mogla bih da idem u
profesionalce, kaţe Ed. Povlaĉim ruĉicu vodokotlića i voda sve spira; ispiram usta,
utapkavam malo rumenila na obraze i vraćam se u radnu sobu.
Prozori Raselovih sa druge strane parka prazni su, sobe mraĉne. Zurim u
kuću; ona mi uzvraća pogled. Shvatam da mi nedostaju.
Gledam na jug, u izlupani taksi koji se vuĉe ulicom; u ţenu koja ide za njim
sa kafom u ruci i mešancem zlatnog retrivera i pudle na povocu. Gledam sat na
telefonu: 10:28. Zašto sam ustala ovako rano?
Da: zaboravila sam da popijem temazepam. U stvari, izvrnula sam se pre nego
što sam stigla da ga se setim. On me onesvesti, pritisne me poput kamena.
Sada mi se po glavi kovitla prethodno veĉe, treperi i blešti poput disko-kugle,
poput vrteške iz filma Stranci u vozu. Da li se to uopšte desilo? Da: otvorile smo
vino koje je Dţejn donela; priĉale smo o brodovima; pojele smo ĉokoladu; ja sam
fotografisala zalazak sunca; razgovarale smo o svojim porodicama; raširila sam
pilule po stolu; još malo smo pile. Ne tim redosledom.
Tri flaše vina – ili ĉetiri? Ipak, mogu da podnesem i više, umela sam da
podnesem više. „Pilule“, kaţem onako kako bi detektiv povikao „Eureka!“ – moja
doza. Juĉe sam uzela dvostruku dozu lekova, sećam se.
Mora da je od pilula. „Kladim se da će te ovo oboriti na dupe“, kikotala se
Dţejn nakon što sam ih popila i zalila ih gutljajem vina.
U glavi mi treperi i ruke mi se tresu. Pronalazim veliko pakovanje brufena u
fioci i gurarh tri kapsule niz grlo. Rok im je istekao pre devet meseci. Deca su
zaĉeta i roĊena za to vreme, razmišljam. Ţivoti su stvoreni.
Gutam i ĉetvrtu, za svaki sluĉaj.
A zatim… Šta zatim? Da: zatim je došao Alister i raspitivao se za svoju ţenu.
Pokret iza prozora. Podiţem pogled. Doktor Miler, odlazi na posao. „Vidimo
se u tri i petnaest“, kaţem mu. „Nemoj kasniti.“

67
 Nemoj kasniti – to je bilo Veslijevo zlatno pravilo. „Nekim ljudima je to
najvaţnijih pedeset minuta u toku nedelje“, podsećao me je. „Zato, zaboga, ma šta
da radiš ili ne uspevaš da uradiš, nemoj kasniti.“
Vesli Briljantni. Prošlo je tri meseca otkako sam ga proverila. Uzimam miša i
odlazim na Gugl. Kursor treperi u polju za pretragu poput pulsa.
Vidim, i dalje je pomoćnih šefa stalne katedre koja se finansira iz zasebne
fondacije; i da je objavljuje ĉlanke u Tajmsu i odabranim struĉnim ţurnalima. I
dalje radi, naravno, premda se sećam da se kancelarija preselila u Jorkvil preko
leta. Kaţem „kancelarija“, ali to su samo Vesli i njegova recepcionerka, Fibi, i njen
ĉitaĉ kreditnih kartica. I ona njegova fotelja. Oboţava je.
Fotelju i ne još mnogo toga. Vesli se nikada nije ţenio; njegovo mesto
predavaĉa bilo je njegova ljubav, njegovi pacijenti – njegova deca. „Nemoj ţaliti
sirotog doktora Brila, Foks“, upozoravao me je. Sećam se toga savršeno: Central
park, labudovi sa vratovima nalik na upitnike, sunce u zenitu iznad krošnji
brestova nalik na ĉipku. Upravo me je pitao da li bih ţelela da budem mlaĊi partner
u njegovoj ordinaciji. „Moj ţivot je suviše ispunjen“, rekao je. „Zato si mi potrebna
ti, ili neko kao ti. Zajedno moţemo pomoći većem broju dece.“
Bio je, kao i uvek, u pravu.
Biram Gugl slike. Pretraga mi izbacuje malu galeriju fotografija, nijedna nije
naroĉito nova, nijedna naroĉito laskava. „Ne izgledam dobro na fotografijama“,
primetio je jednom prilikom, nije se ţalio, oko glave mu se obavijao uskovitlani
oreol duvanskog dima, a nokti su mu bili poţuteli i razlistani.
„Istina“, sloţila sam se.
Podigao je jednu ĉupavu obrvu. „Taĉno ili netaĉno: jesi li ovako surova i
prema svom muţu?“
„Nije strogo gledano taĉno.“
Frknuo je. „Ne moţe nešto biti strogo gledano taĉno'“, rekao je. „Ili je taĉno
ili nije. Ili je stvarno ili nije.“
„Sasvim taĉno“, odgovorila sam.

21

„Pogodi ko je“, kaţe Ed.

Meškoljim se u stolici. „To je moja reĉenica.“
„Zvuĉiš baš gadno, curo.“
„Tako se i osećam.“
„Jesi li bolesna?“

68
 „Bila sam“, odgovaram. Ne bi trebalo da mu kaţem za prošlo veĉe, znam, ali
suviše sam slaba. I ţelim da budem iskrena prema njemu. Zasluţuje to. Ljut je.
„Ne smeš to da radiš, Ana. Ne kada si na lekovima.“
„Znam.“ Već sam se pokajala što sam bilo šta rekla. „Ali zaista.“
„Znam, rekla sam.“
Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio mekši. „Imala si mnogo posetilaca
u poslednje vreme“, kaţe. „Mnogo stimulacije.“ Zastaje. „Moţda bi ovi ljudi što
ţive sa druge strane parka.
„Raselovi.“
„… moţda bi mogli na neko vreme da te ostave na miru.“
„Ako ne budem izlazila napolje da se onesvestim, uverena sam da hoće.“
„Ti se njih ne tiĉeš.“ I ne tiĉu se ni oni tebe, kladim se da misli.
„Šta kaţe gospodin Filding?“ nastavlja.
Poĉela sam da podozrevam da Ed ovo pita kad god ne zna šta da kaţe. „Njega
više zanima moja veza s tobom.“
„Sa mnom?“
„Sa vama oboma.“
„Ah.“
„Ede, nedostaješ mi.“
Nisam ţelela to da kaţem – nisam ni bila svesna da to mislim. Nefiltrirana
podsvest. „Izvini – to se id oglasio“, objašnjavam. Na trenutak ćuti.
Naposletku: „Pa, sada Ed govori“, kaţe.
I to mi nedostaje – njegove glupe šale. Govorio mi je da sam ja „ana“ u
„psiho-analitiĉar“. „To je uţasno“, rekla bih, kikoćući se. „Znaš da ti se to
dopada“, odgovorio bi, i dopadalo mi se.
Ponovo ćuti.
Zatim: „Šta ti nedostaje u vezi sa mnom.“
Nisam ovo oĉekivala. „Nedostaje mi…“, poĉinjem, nadajući se da će se
reĉenica sama završiti.
Iz mene izbija bujica, kulja voda iz odvoda, razvalila se brana. „Nedostaje mi
tvoje kuglanje“, kaţem jer mi ove idiotske reĉi prve silaze sa usana. „Nedostaje mi
to što ne umeš da veţeš ĉvor pravilno. Nedostaju mi posekotine od brijaĉa na tvom
licu. Tvoje obrve.“
Dok govorim, hvatam sebe kako se penjem uz stepenice, prolazim preko
odmorišta, ulazim u sobu. „Nedostaju mi tvoje cipele. Nedostaje mi da me ujutro
pitaš ţelim li kafu. Nedostaje mi onaj trenutak kada si stavio moju maškaru, što su
svi primetili. Nedostaje mi trenutak kada si od mene traţio da stvarno nešto
sašijem. Nedostaje mi tvoja uĉtivost prema konobarima u restoranu.“
Sada sam u svom krevetu, u našem krevetu. „Nedostaju mi jaja koja si mi
spremao.“ Kajgana, ĉak i jaja na oko. „Nedostaju mi tvoje priĉe za laku noć.“

69
Junakinja odbija princa, bira da se posveti svojim doktoratima. „Nedostaju mi tvoje
imitacije Nikolasa Kejdţa.“ Postale su piskavije nakon filma Ĉovek od pruća.
„Nedostaje mi kako si dugo mislio da se reĉ varljivo, zapravo kaţe 'varavo'.“
„Varljiva mala reĉ. Sasvim varava.“
Smejem se vlaţno i shvatam da plaĉem. „Nedostaju mi tvoje glupe, glupe
šale. Nedostaje mi to što si uvek odlamao parĉe ĉokoladice umesto da zagrizeš
ĉitavu jebenu ĉokoladicu.“
„Pazi na reĉnik.“
„Izvini.“
„A i bolji je ukus tako.“ Tišina.
„Mnogo mi nedostaješ.“ Ponovo tišina.
„Mnogo te volim.“ Drhtavo udišem. „Oboje vas mnogo volim.“ Nema ovde
obrasca, barem gaja ne vidim – ja sam obuĉena da pronalazim obrasce. Samo mi
nedostaje. Nedostaje mi, volim ga. Volim ih. Tišina, dugaĉka i duboka. Dišem.
„Ali, Ana“, kaţe mi neţno, „ako…“ Ĉujem neki zvuk u prizemlju. Tiho, prigušeno
kotrljanje. Moţda se kuća sleţe. „Ĉekaj“, kaţem Edu.
Zatim jasno ĉujem suvi kašalj, i stenjanje.
Neko je u kuhinju.
„Moram da idem“, kaţem Edu.
„Ĉekaj…“
Ali već se prikradam vratima, jednom rukom steţem telefon, prstima prelazim
preko ekrana – 911 – drţim palac iznad dugmeta za poziv. Sećam se kad sam
poslednji put okrenula ovaj broj. Okretala sam ga više nego jednom, zapravo, ili
sam pokušala. Ovog puta će se neko javiti.
Šunjam se niz stepenice, rukom klizim niz ogradu stepeništa. Uvlaĉim se u
kuhinju. Telefon mi podrhtava u ruci.
Pored mašine za pranje sudova stoji neki muškarac, okrenut je prema meni
širokim leĊima.
Okreće se. Ja pritiskam pozovi.

22

„Ćao“, kaţe Dejvid.

Jebote. Izdišem, i ţurno otkazujem poziv. Vraćam telefon u dţep. „Izvini“,
dodaje. „Pozvonio sam pre pola sata, ali mislio sam da spavaš.“
„Mora da sam se tuširala“, kaţem.
Ne reaguje. Verovatno ga je sramota u moje ime; kosa mi nije ĉak ni vlaţna.
„Zato sam se popeo kroz podrum. Nadam se da nemaš ništa protiv“.

70
 „Naravno da nemam“, kaţem. „Dobrodošao si u svako doba.“ Prilazim
sudoperi i punim ĉašu vodom. Sasvim sam isceĊena. „Šta ti treba?“
„Traţim skalpel.“
„Molim?“
„Skalpel.“
„Plastiĉni, za otvaranje kutija?“
„Upravo tako.“
„Ska(l)pirala“, kaţem. Šta sa mnom nije u redu?
„Pogledao sam ispod sudopere“, nastavlja, na svu sreću, „i u onoj fioci pored
telefona. Uzgred, telefon ti nije ukljuĉen. Mislim da je mrtav.“
Ne mogu da se setim kada sam poslednji put koristila fiksni telefon. „Sigurna
sam da jeste.“
„Moţda bi ţelela da ga popraviš.“
Nema potrebe, mislim.
Idem prema stepenicama. „Imam jedan u ostavi gore“, kaţem, ali on je već
pošao za mnom.
Na odmorištu zastajem i otvaram vrata ostave. Unutra je mrkli mrak.
Povlaĉim kanapĉić pored gole sijalice. Prostorija je duboka i uska, a tavanica niska
i kosa, stolice za plaţu, sklopljene, naslonjene uz jedan zid, a kantice sa bojom se
poput saksija cveća šire preko poda – i tekstilne tapete, na kojima su pastirice i
plemići i pokoji deran. Edova kutija sa alatom stoji na polici, netaknuta. „Nisam
preterano vest majstor“, govorio je. „Sa telom kao što je moje, i ne moram da
budem.“
Otvaram kutiju, kopam po njoj.
„Evo“, pokazuje Dejvid plastiĉnu futrolu boje srebra iz koje viri vrh oštrice.
Uzimam je. „Pazi.“
„Neću te poseći.“ Neţno mu je pruţam, oštricu sam okrenula prema sebi. „Ja
ne ţelim tebe da poseĉem“, kaţe on.
Mali treptaj zadovoljstva u meni, poput plamiĉka. „Šta će ti ovo?“ Ponovo
povlaĉim kanapĉić i ponovo se spušta noć. Dejvid se ne pomera.
Shvatam, dok stojimo ovako u tami, ja u kućnom ogrtaĉu a on sa noţem u
ruci, da nikada nismo bili bliţi jedno drugom. Mogao bi me poljubiti. Mogao bi me
pogubiti.
„Tip iz susedstva zamolio me je da mu nešto uradim. Da otvorim neke kutije i
sklonim neke stvari.“
„Koji tip iz susedstva?“
„Onaj što ţivi sa druge strane parka. Rasel.“ Izlazi i kreće prema stepeništu.
„Kako te je pronašao?“ pitam, prateći ga.
„Odštampao sam flajere. Mora da je video jedan u kafiću ili tako negde.“
Okrenuo se i pogledao me. „Poznaješ ga?“

71
 „Ne“, kaţem. „Juĉe je svratio, to je sve.“
Ponovo smo u kuhinji. „U podrumu ima neke kutije koje ţeli da raspakujem i
neki nameštaj koji ţeli da sklopim. Trebalo bi da se vratim posle podne.“
„Mislim da nisu kod kuće.“ Gleda me skupljenih oĉiju. „Kako znaš?“
Zato što posmatram njihovu kuću. „Izgleda kao da niko nije kod kuće.“ Kroz
prozor kuhinje pokazujem prema broju 207 i baš u tom trenutku dnevnu sobu
obasjava svetlo. Vidim Alistera, drţi telefon izmeĊu obraza i ramena, kosa mu je
razbarušena kao da je tek ustao.
„To je taj tip“, kaţe Dejvid i kreće prema vratima predsoblja. „Vraćam se
kasnije. Hvala za noţ.“

23

Nameravala sam da se javim Edu – „Pogodi ko je“, reći ću; ovog puta je na mene
red – ali na vratima predsoblja ĉuje se kucanje trenutak nakon što je Dejvid prošao
kroz njih. Odlazim da vidim šta mu je potrebno.
S druge strane stoji ţena, krupnih oĉiju i gipka: Bina. Gledam u telefon.
Taĉno je podne. Tek sam ska(l)pirala. Boţe.
„Dejvid me je pustio unutra“, objašnjava. „Svaki put kad ga vidim, sve bolje
izgleda. Gde je tome kraj?“
„Moţda bi trebalo da uradiš nešto po tom pitanju“, kaţem.
„Moţda bi ti trebalo da zaĉepiš i spremiš se za veţbe. Idi obuci pravu odeću.“'
Radim kako mi je rekla, i nakon što sam razmotala prostirku, poĉinjemo, baš
tu, na podu dnevne sobe. Prošlo je gotovo deset meseci otkako smo se Bina i ja
upoznale – gotovo deset meseci otkako sam izašla iz bolnice, povreĊene kiĉme,
oštećenog grla – i za to vreme zavolele smo jedna drugu. Moţda smo ĉak postale i
prijateljice, kao što doktor Filding kaţe.
„Toplo je danas napolju.“ Pritiska donji deo mojih leĊa; laktovi mi popuštaju.
„Trebalo bi da otvoriš prozor.“
„Ne otvaram“, stenjem.
„Propuštaš.“
„Mnogo toga ja propuštam.“
Sat vremena kasnije, toliko oblivenu znojem da mi se majica lepi za telo,
podiţe me na noge. „Ţeliš li da isprobaš onaj trik sa kišobranom?“ pita me.
Odmahujem glavom. Kosa mi se lepi za vrat. „Ne danas. I nije to trik.“
„Dobar je dan za to. Napolju je lepo i prijatno.“
„Ne – ja sam… Ne.“
„Mamurna.“

72
 „Ito.“
Mali uzdah. „Jesi li ga isprobala ove nedelje sa doktorom Fildingom?“
„Jesam“, laţem. „I kako je bilo?“
„Dobro.“
„Koliko si daleko stigla?“
„Trinaest koraka.“
Bina me posmatra. „Dobro. Nije loše za ţenu tvojih godina.“
„Biću samo starija.“
„A kada ti je roĊendan?“
„Sledeće nedelje. Jedanaestog. Jedanaesti jedanaesti.“
„Moraću da ti dam popust za starije.“ Saginje se i pakuje tegove. „Hajde da
jedemo.“

Nikada nisam mnogo kuvala – Ed je bio kuvar – a ovih dana mi Freš dajrekt
dostavlja namirnice na prag: zamrznute veĉere, obroke za mikrotalasnu, sladoled,
vino. (Vino na veliko.) A dostavljaju mi i poneku porciju krtog mesa i voća, Bine
radi. I mene radi, rekla bi ona.
Naši obroci ne spadaju u vreme koje se naplaćuje – ĉini se da Bina uţiva u
mom društvu. „Zar ne bi trebalo da te plaćam za ovo?“ pitala sam je jednom.
„Kuvaš mi“, odgovorila je.
Stavljam pocrnelo parĉe piletine na njen tanjir. „Je li ovo dobro?“ Danas je
dinja sa medom i nekoliko komada suve slanine. „Definitivno je bez nitritnih soli?“
pita Bina. „Definitivno.“
„Hvala, gospoĊo.“ Kašikom stavlja voće u usta, briše med sa usne. „Ĉitala'
sam ĉlanak kako pĉele mogu da se udalje i do devet kilometara od košnice u
potrazi za polenom.“
„Gde si to proĉitala?“
„U listu Ekonomist.“
„Oh, Ekonomist.“
„Nije li to zapanjujuće?“
„Depresivno je. Ja ne mogu ĉak ni iz kuće da izaĊem.“
„Ĉlanak nije bio o tebi.“
„Ne zvuĉi mi tako.“
„A i plešu. To se zove. „Pĉelinji ples.“
Kida reţanj slanine nadvoje. „Kako si to znala?“
„Muzej Pita Riversa u Oksfordu imao je postavku o medonosnim pĉelama
dok sam studirala. To je njihov muzej prirodne istorije.“
„Ooo, Oksford.“

73
 „Posebno sam upamtila pĉelinji ples jer smo pokušali da ga oponašamo. Bilo
je tu mnogo zujanja i treskanja. U velikoj meri nalik našem veţbanju.“
„Jesi li bila pijana?“
„Nismo bili trezni.“
„Sanjam o pĉelama otkako sam proĉitala taj ĉlanak“, kaţe. „Šta misliš da to
znaĉi?“
„Nisam frojdovac. Ne tumaĉim snove.“
„Ali kada bi to radila?“
„Kada bih to radila, rekla bih da pĉele predstavljaju tvoju ogromnu potrebu da
prestaneš da me propituješ o znaĉenju tvojih snova.“
Ţvaće. „Sledeći put ću te naterati da patiš.“
Jedemo u tišini.
„Jesi li uzela lekove danas?“
„Jesam.“
Nisam. Uradiću to kada ona ode.
Trenutak kasnije ĉujem kako voda juri u cevima. Bina gleda prema stepeništu.
„Da li je to bio toalet?“
„Jeste.“
„Ima li ovde još nekoga?“
Odmahujem glavom, gutam. „Dejvid izgleda ima gošću.“
„Kakva drolja.“
„Nije ni on anĊeo.“
„Znaš li ko je ona?“
„Nikada ne znam ko je u pitanju. Da nisi ljubomorna?“
„Definitivno nisam.“
„Zar ne bi volela da izvedeš pĉelinji ples sa Dejvidom?“ GaĊa me komadićem
slanine. „Sledeće srede imam sukob. Kao i prošle nedelje.“
„Tvoja sestra.“
„Da. Došla je po još. Da li ti odgovara ĉetvrtak?“
„Izgledi da će mi odgovarati su sjajni.“
„Jupi.“ Ţvaće i vrti ĉašu sa vodom. „Izgledaš umorno, Ana. Da li se
odmaraš?“
Klimam glavom, pa odmahujem. „Ne. Ja sam… Mislim, da, ali mnogo mi je
stvari na pameti u poslednje vreme. Teško mi je ovo, znaš. Sve… ovo.“ Pokazujem
rukom sobu.
„Znam da mora da je tako. Znam da jeste.“
„I veţbanje mi je teško.“
„Sjajno napreduješ. Ĉasna reĉ.“
„I terapija mi je teška. Teško mi je što sam sa druge stane.“
„Mogu da zamislim.“

74
 Dišem polako. Ne ţelim da se uzbudim.
Još jedna stvar: „Nedostaju mi Livi i Ed.“
Bina spušta viljušku. „Naravno da ti nedostaju“, kaţe, a osmeh joj je toliko
topao da bih mogla da zaplaĉem.

24

BakaLizi: Zdravo, doktorko Ana!

Poruka mi uz cvrkut iskaĉe na ekranu. Spuštam ĉašu u stranu, zaustavljam partiju

šaha. Vodim 3:0 otkako je Bina otišla. Moj dan.

doktorukući: Zdravo Lizi! Kako se osećate?

BakaLizi: Mnogo bolje, mnogo vam hvala,
doktorukući: Sjajno što to ĉujem.
BakaLizi: Donirala sam Riĉardovu odeću našoj crkvi,
doktorukući: Sigurna sam da su vam bili zahvalni.
BakaLizi: Jesu, a i Riĉard bi to ţeleo.
BakaLizi: A uĉenici trećeg razreda napravili su mi veliku ĉestitku da
mi poţele brz oporavak. Ogromna je. Šljokice i vata na sve strane
doktorukući: To je jako lepo.
BakaLizi: Iskreno, ocenila bih je sa 3+, ali raĉuna se dobra namera.

Smejem se. Ukucavam LOL, ali zatim brišem.

doktorukući: I ja sam radila sa decom.

BakaLizi: Zaista?
doktorukući: Deĉja psihologija.
BakaLizi: Ponekad imam osećaj da je to bio i moj posao…

Ponovo se smejem.

BakaLizi: Uh, uh, uh! Umalo da zaboravim!

BakaLizi: Jutros sam izašla u kratku šetnju! Jedan od mojih uĉenika
svratio je i izvukao me iz kuće.

75
 BakaLizi: Samo na minut, ali vredelo je.
doktorukući: Kakav silan korak. Sada će vam sve biti lakše.

To moţda i nije istina, ali zarad Lizi, nadam se da jeste.

doktorukući: I baš je lepo što vas vaši uĉenici toliko vole.

BakaLizi: To je Sem. Nema ni mrvu umetniĉkog dara, ali bio je baš
dobro dete, a sada je veoma dobar ĉovek.
BakaLizi: Premda sam zaboravila da uzmem kljuĉ od kuće.
doktorukući: Razumljivo!
BakaLizi: Nisam na trenutak mogla da se vratim.
doktorukući: Nadam se da nije bilo suviše strašno.
BakaLizi: Pomalo zastrašujuće, ali imam rezervni u saksiji. Imam
divne ljubiĉice koje su sad u punom cvatu.
doktorukući: Mi u Njujorku ne uţivamo u takvom luksuzu!
BakaLizi: Naglas se smejem!

Smešim se. Nije sasvim savladala internet komunikaciju.

BakaLizi: Moram ići da spremam ruĉak. Dolazi mi prijateljica.

doktorukući: Idite. Drago mi je što smo se druţile.
BakaLizi: Hvala vam!
BakaLizi: :)

Odlazi, a ja se osećam blistavo. „Moţda ipak uradim neko dobro delo pre
nego što umrem.“ Neznani Dţud, deo šesti, poglavlje prvo.

Pet sati i sve je dobro, završavam meĉ (4:0!), ispijam vino i silazim niz stepenice
do televizora. Veĉeras ću pogledati dva Hiĉkokova filma zaredom, razmišljam dok
otvaram ormarić u kom drţim di-vi-dijeve; moţda Konopac (potcenjen) i Stranci u
vozu (naizmeniĉno!). U oba glavne uloge imaju gej glumci – pitam se da li sam ih
zato uparila. I dalje sam u reţimu rada terapeuta. „Naizmeniĉno“, kaţem sebi. U
poslednje vreme mnogo priĉam sama sa sobom. Obeleţi to ĉiodom za doktora
Fildinga.
Ili moţda Sever-severozapad.
Ili Dama koja nestaj…

76
 Vrisak, prodoran i pun uţasa, otkinut iz grla. Okrećem se prema prozorima u
kuhinji. Soba je tiha. Moje srce bubnja. Odakle se ĉuo?
Po ulici se prosipaju talasi medene veĉernje svetlosti, vetar šumi u drveću. Da
li je vrisak došao sa ulice ili…
A zatim ponovo, izvuĉen iz dubine, para vazduh, iz sve snage, mahnit: vrisak.
Dopire iz broja 207. Prozori salona zevaju, povetarac pomera zavese. Toplo je
danas napolju, rekla je Bina. Trebalo bi da otvoriš prozor.
Zurim u kuću, pogledom šaram izmeĊu kuhinje i dnevne sobe, podiţem ga do
Itanove sobe, pa opet gledam na prozor kuhinje.
Da li ju je napao? Opsednut kontrolom.
Nemam njihov broj. Izvlaĉim ajfon iz dţepa, pada mi na pod… „Jebote.“
Pozivam informacije.
„Koja adresa?“ Zlovoljno. Odgovaram; trenutak kasnije automatizovani glas
diktira mi desetocifreni broj, nudi da mi ga ponovi na španskom. Prekidam vezu,
ukucavam broj u telefon.
Zvono mi prede na uvu.
Još jednom zvoni.
Zvoni i treći put.
I ĉet…
„Halo?“
Itan. Drhtavo, tiho. Gledam boĉnu stranu kuće, ali ne vidim ga.
„Ana ovde. Iz kuće sa druge strane parka.“
Šmrca. „Zdravo.“
„Šta se dešava? Ĉula sam vrisak.“
„Oh. Ne – ne.“ Nakašljava se. „Sve je u redu.“
„Ĉula sam da je neko vrisnuo. Da li je to bila tvoja mama?“
„Sve je u redu“, ponavlja. „Samo je izgubio strpljenje i planuo.“
„Da li vam je potrebna pomoć?“
Tišina. „Nije.“
Ĉujem dva isprekidana tona. Prekinuo je vezu. Njegova kuća gleda me
bezizraţajno.
Dejvid – Dejvid je danas otišao tamo. Ili se moţda vratio? Kucam navrata
podruma, zovem ga. Na trenutak se plašim da će vrata otvoriti neznanka, objasniti
mi pospano da bi Dejvid uskoro trebalo da se vrati i da bi ona da se vrati u postelju,
ako nemam ništa protiv, hvala.
Ništa.
Da li je ĉuo? Da li je video'? Pozivam ga.
Ĉetiri tona, dugaĉka i odmerena, a zatim poruka operatera: „Ţao nam je.
Osoba koju ste pozvali…“ Ţenski glas – uvek ţenski glas. Moţda mi zvuĉimo kao
da nam je iskreno ţao.

77
 Prekidam poziv. Gladim telefon kao da je magiĉna lampa i kao da će iz njega
iskoĉiti duh spreman da podeli svoju mudrost i ispuni mi ţelje.
Dţejn je vrisnula. Dva puta. Njen sin rekao je da je sve u redu. Ne mogu da
pozovem policiju; ako nije ţeleo meni ništa da kaţe, svakako neće reći ništa ni
muškarcima u uniformi.
Noktima usecam polumesece u dlan.
Ne. Moram ponovo da razgovaram s njim – ili još bolje, s njom. Udaram
dugme koje mi otkriva nedavne pozive, ponovo pozivam broj Raselovih. Zvoni
samo jednom, a zatim neko podiţe slušalicu.
„Da?“ kaţe Alister prijatnim tenorom.
Dah mi zastaje u grlu.
Podiţem pogled: eno ga, u kuhinji, prislanja telefon na uvo. Drţi ĉekić u ruci.
Ne vidi me.
„Ovde Ana Foks iz broja dvesta trinaest. Upoznali smo se prošle. „Da, sećam
se. Zdravo.“
„Zdravo“, kaţem, a zatim se kajem. „Upravo sam ĉula vrisak, pa sam ţelela
da proverim.
Okreće mi leĊa, spušta ĉekić na sto. Ĉekić. Da li ju je to uplašilo? Hvata se za
potiljak, kao da teši sam sebe. „Izvinite – šta ste ĉuli?“, pita.
Nisam ovo oĉekivala. „Vrisak?“ kaţem. Ne: budi autoritativna. „Vrisak. Pre
minut.“
„Vrisak?“ Kao da je zaboravio šta reĉ znaĉi. Sprezzatura. Schadenfreude.
Vrisak. „Da.“
„Odakle?“
„Iz vaše kuće.“ Okreni se. Ţelim da ti vidim lice.
„To je… nije ovde bilo nikakvog vriska, to vam garantujem.“ Ĉujem kako se
kikoće, gledam kako se naslanja na zid.
„Ali ĉula sam ga.“ A tvoj sin mi je to potvrdio, mislim, premda mu to neću
reći – moglo bi ga to razdraţiti, moglo bi ga razbesneti.
„Mislim da ste ĉuli nešto drugo. Ili je moţda dopro odnekud drugde.“
„Ne, jasno sam ĉula vrisak iz vaše kuće.“
„Jedini ljudi u kući smo moj sin i ja. Ja nisam vrisnuo, a priliĉno sam siguran
da nije ni on.“
„Ali ĉula sam…“
„GospoĊo Foks, ţao mi je, ali moram da idem… Ĉekam poziv. Sve je u redu.
Garantujem vam da niko nije vrištao!“
„Vi…“
„Prijatan dan vam ţelim. Uţivajte u lepom vremenu.“
Gledam kako spušta slušalicu, ponovo ĉujem ona dva tona. Uzima ĉekić sa
pulta, izlazi iz prostorije na vrata na drugom kraju.

78
 Zevam u neverici u telefon, kao da bi on mogao nešto da mi objasni. I baš
tada, kada sam ponovo pogledala u kuću Raselovih, vidim nju na pragu kuće. Na
trenutak stoji mirno, poput merkata koji oseća prisustvo grabljivice, a zatim se
spušta niz stepenice. Gleda levo, pa desno; naposletku odlazi na zapad, prema
aveniji, a zalazak sunca obasjava joj teme poput oreola.

25

Naginje se kroz vrata, majica mu je tamna od znoja, kosa zamršena. U jednom uhu
mu je slušalica. „Šta si rekla?“
„Jesi li ĉuo vrisak kod Raselovih?“, ponavljam. Ĉula sam ga kako se tek sada
vraća, jedva pola sata nakon što se Dţejn pojavila na pragu. U meĊuvremenu sam
nikonom šarala od prozora do prozora kuće Raselovih, poput psa koji njuška lisiĉje
jame.
„Nisam, otišao sam od njih pre pola sata“, kaţe Dejvid. „Otišao sam u kafić
na sendviĉ.“ Podiţe majicu do lica, briše znoj. Stomak mu je sav u ĉvrstim
talasima. „Ĉula si vrisak?“
„Dva. Jasno i glasno. Oko šest sati.“
Gleda na sat. „Moţda sam i bio tamo, ali nisam ĉuo mnogo“, kaţe pokazujući
na slušalicu u uhu; druga mu udara o butinu. „Osim Springstina.“
Ovo je praktiĉno prva liĉna sklonost koju je ikada izrazio u mom prisustvu, ali
mu je odabir trenutka pogrešan. Nastavljam dalje. „Gospodin Rasel nije rekao da si
tamo. Rekao je da su u kući samo on i njegov sin.“
„Onda sam verovatno već bio otišao.“
„Zvala sam te.“ Ovo zvuĉi kao molba.
Mršti se, vadi telefon iz dţepa, gleda ga, mršti se još više, kao da ga je telefon
izneverio. „Oh. Da li ti je nešto potrebno?“
„Znaĉi, nisi nikoga ĉuo da vrišti.“
„Nisam ĉuo nikoga da vrišti.“
Okrećem se. „Da li ti je nešto potrebno?“, ponavlja, ali ja sam već krenula
prema prozoru sa foto-aparatom u ruci.

Posmatram ga kako izlazi iz kuće. Vrata se otvaraju, pa zatvaraju i eto njega.

Ţurno silazi niz stepenice, skreće levo, maršira trotoarom. Prema mojoj kući.
Kada se zvono oglasilo trenutak kasnije, već ĉekam pored interfona.
Otkljuĉavam vrata, ĉujem kako ulazi u predsoblje, ĉujem kako se ulazna vrata

79
zatvaraju za njim. Otvaram vrata predsoblja i zatiĉem ga kako stoji u mraku,
crvenih, upaljenih oĉiju sa ispucalim kapilarima.
„Ţao mi je“ kaţe Itan zadrţavajući se na pragu.
„Nema razloga. UĊi.“
Kreće se poput zmaja. Ĉini se da ide prema kauĉu, a zatim skreće u kuhinju.
„Ţeliš li nešto da pojedeš?“ pitam.
„Ne, ne mogu da ostanem.“ Odmahuje glavom, suze mu jure niz lice. Dva
puta je ovo dete kroĉilo u moju kuću, dva puta je plakalo.
Naravno da sam navikla na deĉje izraze patnje: plaĉ, dreku, udaranje lutaka,
bacanje knjiga. Nekada sam samo Oliviju mogla da zagrlim. Sada širim ruke Itanu,
širim ih poput krila, a on mi trapavo pada u naruĉje, kao da udara u mene.
Na delić sekunde, a zatim i na ĉitav jedan trenutak, ĉini mi se da ponovo grlim
svoju kćerku – grlim je kad je krenula u školu, grlim je u bazenu na odmoru na
Barbadosu, privijam je na grudi usred tišine dok sneg pada oko nas. Njeno srce
kuca na mom, samo jedan otkucaj ih deli, u neprekinutom ritmu udara, krv u
talasima navire kroz nas obe.
Mrmlja nešto nerazgovetno na mom ramenu. „Šta je bilo?“
„Rekao sam da mi je stvarno ţao“, ponavlja i odvaja se od mene, prevlaci
rukavom ispod nosa. „Stvarno mi je ţao.“
„U redu je. Prestani da se izvinjavaš. U redu je.“ Sklanjam pramen kose sa
oka, sklanjam i njemu pramen kose sa oka. „Šta se dešava?“
„Moj tata…“ Staje, gleda kroz prozor prema svojoj kući. U tami, pogled mu
je mrtvaĉki prazan. „Moj tata je vikao, a ja sam morao da izaĊem iz kuće.“
„Gde ti je mama?“
Šmrca, ponovo briše nos. „Ne znam.“ Dva puta duboko udiše, i gleda me u
oĉi. „Izvinite. Ne znam gde je. Ali dobro je.“
„Zaista?“
Kija, obara pogled. Panĉ mu se provukao izmeĊu stopala i tare se o njegove
potkolenice. Itan ponovo kija.
„Izvinite.“ Ponovo šmrca. „Maĉak.“ Osvrće se kao da je iznenaĊen što je u
mojoj kuhinji. „Trebalo bi da se vratim. Tata će se ljutiti.“
„Ĉini se da je već ljut.“ Izvlaĉim stolicu ispod stola i pokazujem da sedne.
Gleda je, a zatim mu pogled leti ponovo prema prozoru. „Moram da idem.
Nije trebalo da dolazim. Samo.
„Morao si da izaĊeš iz kuće“, završavam. „Razumem. A da li je bezbedno da
se vratiš?“
Na moje iznenaĊenje, smeje se, kratko i oštro. „On samo preti. To je sve. Ne
plašim ga se.“
„Ali tvoja mama ga se plaši.“ Ne govori ništa.

80
 Koliko vidim, Itan ne pokazuje nijedan od oĉiglednih znakova zlostavljanja:
na licu i podlakticama nema nikakvih tragova, drţanje mu je vedro i otvoreno (ali
jeste plakao dva puta, ne zaboravimo to), higijena mu je zadovoljavajuća. No to je
samo moj utisak, to je ono što se vidi na prvi pogled. Ali on ipak stoji ovde u mojoj
kuhinji i svaki ĉas nervozno gleda u svoj dom sa druge strane parka.
Vraćam stolicu pod sto. „Ţelim da uzmeš moj broj mobilnog“, kaţem mu.
Klima – nevoljno, ĉini mi se, ali nije vaţno. „Moţete li da ga zapišete?“ pita.
„Nemaš telefon?“
Odmahuje glavom. „On – moj tata – ne dozvoljava mi.“ Šmrca. „Nc mam ni
mejl.“
Ne iznenaĊuje. Uzimam neki stari raĉun iz fioke u kuhinji, pišem broj na
njega. Nakon ĉetiri cifre, shvatam da ispisujem svoj stari broj s posla, broj za hitne
sluĉajeve koji je bio rezervisan za moje pacijente: „I-800-ANA-SADA“, šalio se
Ed.
„Izvini. Pogrešan broj.“ Precrtavam broj, zatim zapisujem novi. Podiţem
pogled i primećujem da stoji pored vrata kuhinje, gleda preko parka u svoju kuću.
„Ne moraš da se vraćaš tamo“, kaţem.
Okreće se. Okleva. Odmahuje glavom. „Moram da idem kući.“ Klimam
glavom, pruţam mu papir. On ga stavlja u dţep. „Moţeš da me pozoveš u bilo koje
doba“, kaţem. „I daj ovaj broj i majci, molim te.“
„Dobro.“ Kreće prema vratima, ramena su mu zabaĉena, leĊa prava.
Pomišljam kako se sprema za bitku. „Itane?“
Okreće se, jednu ruku spustio je na kvaku. „Ozbiljno ti kaţem. U bilo koje
doba.“ Klima. Zatim otvara vrata i izlazi.
Vraćam se do prozora, posmatram kako prolazi pored parka, penje se
stepenicama, gura kljuĉ u bravu. Zastaje, uvlaĉi dah. Zatim nestaje u kući.

26

Dva sata kasnije izlivam poslednje gutljaje vina niz grlo, stavljam flašu na stoĉić
za kafu. Podiţem se, polako, zatim se okrećem na drugu stranu, poput kazaljke sata
koja pokazuje sekunde. Ne. Vuci se spavaću sobu. U kupatilo.
Dok se preko mene sliva voda iz tuša, mozak mi preplavljuju slike ovih
poslednjih nekoliko dana, popunjavaju naprsline, nakupljaju se u njegovim
šupljinama: Itan, uplakan na kauĉu; doktor Filding i njegove visokonaponske
naoĉare; Binina noga koja pritiska moju kiĉmu; ono vrdoţno veĉe kada mi je
Dţejn bila u poseti. Edov glas u mom uvu. Dejvid sa noţem u ruci. Alister – dobar
ĉovek, dobar otac. Dva vriska.

81
 Sipam šampon u ruku, odsutno ga utrljavam u kosu. Voda mi se podiţe oko
stopala.
I pilule – boţe, pilule. „Ovo su snaţni psihoaktivni lekovi, Ana“, posavetovao
me je doktor Filding na samom poĉetku, kada sam još bila omamljena
analgeticima. „Koristi ih odgovorno.“
Pritiskam dlan o zid, obaram glavu pod mlazom tuša, lice mi se krije u tamnoj
pećini kose. Nešto mi se dešava, nešto struji kroz mene, nešto opasno i novo.
Pustilo je koren, poput otrovnog drveta; izraslo je, raširilo se, obavilo pipke oko
mog stomaka, pluća, srca. „Pilule“, kaţem, glas mi je neţan i tih usred ove rike,
kao da govorim pod vodom.
Rukom ispisujem hijeroglife na staklu. Brišem oĉi i ĉitam ih. Iznova i iznova
preko vrata ispisala sam ime Dţejn Rasel.

82
 Č E T V R T A K , 4. N O V E M B A R

27

Leţi na leĊima. Prelazim prstom preko ograde tamnih malja koja deli njegove
grudi od pupka. „Dopada mi se tvoje telo“, kaţem.
Uzdiše i smeje se. „Nemoj“, kaţe; a zatim, mojom rukom, koja poĉiva u
udubljenju njegovog vrata, opisuje svaku svoju manu: suvu koţu koja mu leĊa
pretvara u teraco; jedan jedini mladeţ izmeĊu lopatica nalik na Eskima nasukanog
na prostranstvu ispucalog leda; iskrivljeni nokat na palcu ruke; kvrgave zglobove;
sićušni beli oţiljak koji mu spaja nozdrve.
Prstom dodirujem ranu. Mali prst mi upada u njegov nos; frkće. „Kako se ovo
desilo?“ pitam.
Vrti moju kosu oko prsta. „Moj roĊak je to uradio.“
„Nisam znala da imaš roĊaka.“
„Dvojicu. Ovo je bio Robin. Prineo je ţilet mom nosu i rekao da će mi raseći
nozdrve tako da ću imati samo jednu. A kada sam odmahnuo odriĉno glavom,
oštrica me je posekla.“
„Boţe.“
Izdiše. „Znam. Da sam samo klimnuo potvrdno, sve bi bilo u redu.“ Smešim
se. „Koliko si imao godina?“
„Oh, to je bilo prošlog utorka.“ Sada se smejem, a smeje se i on.

Budim se, a san se sHva sa mene poput vode. Zapravo, to je sećanje. Pokušavam
da ga uhvatim dlanovima, ali nestalo je.
Pritiskam ruku na ĉelo sa nadom da ću zagladiti mamurluk. Bacam ĉaršave u
stranu, svlaĉim pidţamu dok prilazim garderoberu, gledam na zidni sat: 10:10,
navošteni brkovi kazaljki. Spavala sam dvanaest sati.
Juĉerašnji dan izbledeo je poput cveta, ţutog i uvelog. Porodiĉna svaĊa,
neprijatna ali sasvim uobiĉajena stvar – to sam ĉula. Sluĉajno ĉula; ne tiĉe me se.
Moţda je Ed u pravu, mislim dok se tabanajući spuštam u radnu sobu.
Naravno da je u pravu. Mnogo stimulacije: da, zaista. Previše. Previše
spavam, previše pijem, previše razmišljam; previše, previše. De trop. Da li sam se
ovoliko upetljala i sa Milerovima kada su se tek doselili u avgustu? Nikada me
nisu posetili, ne, ali ipak sam posmatrala njihovu rutinu, pratila njihovo kretanje,

83
obeleţavala ih kao što se obeleţavaju ajkule u divljini. Nisu Raselovi naroĉito
zanimljivi. Samo su mi naroĉito blizu.
Brinem za Dţejn, to je sasvim prirodno. A posebno brinem za Itana. Samo je
izgubio strpljenje i planuo – mora da mu je narav gadna. Ali ne mogu da se
obratim Centru za socijalni rad, na primer; nemam ništa konkretno. U ovom
trenutku, od toga bi bilo više štete nego koristi. To znam.
Zvoni mi telefon.
Ovo se dešava toliko retko da sam na trenutak zbunjena. Gledam napolje, kao
da sam ĉula cvrkut ptica. Telefon nije u dţepovima kućnog ogrtaĉa; ĉujem ga kako
zuji negde iznad mene. Dok sam stigla do spavaće sobe i pronašla ga u moru
ĉaršava, prestao je da zvoni.
Na ekranu piše Dţulijan Filding. Pozivam ga.
„Halo?“
„Zdravo, doktore Filding. Nisam stigla da se javim.“
„Ana. Zdravo.“
„Zdravo, ćao.“ Mnogo je to pozdrava. U glavi mi pulsira. „Zovem – samo
malo…“ Glas mu se utišava, zatim se vraća, ponovo ga jasno ĉujem. „U liftu sam.
Zovem da proverim da li si iskoristila recept.“ Koji recept? Ah, da, pilule koje je
Dţejn preuzela od dostavljaĉa. „Jesam.“
„Dobro. Nadam se da ne misliš da je preterano što proveravam. Zapravo,
upravo to mislim. „Nipošto.“
„Trebalo bi brzo da osetiš boljitak.“
Ratan na stepeništu škripi mi pod tabanima. „Brzi rezultati.“
„Pre bih to nazvao ishodom, nego rezultatom.“
Ovaj sigurno ne piša pod tušem. „Obaveštavaću vas o napretku“, uveravam ga
dok silazim u radnu sobu.
„Nakon poslednje sesije bio sam veoma zabrinut.“ Zastajem. „Ja…“ Ne. Ne
znam šta hoće da kaţe. „Nadam se da će ti ovo prilagoĊavanje terapije pomoći.“ I
dalje ćutim. „Ana?“
„Da, i ja se tome nadam.“ Glas mu se ponovo utišava. „Molim?“
Sekund kasnije ponovo ga jasno ĉujem. „Te pilule“, kaţe, „ne smeju da se
mešaju sa alkoholom.“

28

U kuhinji pilule zalivam merloom. Razumem brigu doktora Fildinga, zaista je

razumem; svesna sam da je alkohol depresiv i da je kao takav veoma loš za svakog
ko pati od depresije. Kapiram. Pisala sam o tome – „Juvenilna depresija i

84
zloupotreba alkohola“, Ţurnal pedijatrijske psihologije (serija 38, broj 4), koautor
Vesli Bril. Mogu i da citiram naše zakljuĉke ukoliko to bude potrebno. Kako je to
Bernard Šo rekao, ĉesto citiram sebe; to zaĉinjava moje razgovore. A kao što je Šo
takoĊe rekao, alkohol je anestezija uz ĉiju pomoć izdrţavamo operaciju ţivota.
Dobri stari Šo.
Hajde, Dţulijane: nisu ovo antibiotici. A i lekove mešam već gotovo godinu
dana, i vidi me sad.

Moj laptop stoji na kvadratu sunĉeve svetlosti na stolu u kuhinji. Otvaram ga i

posećujem Agoru, dajem osnovna uputstva dvoma novim ĉlanovima, ukljuĉujem
se u još jednu raspravu o lekovima. („Nijedan ne sme da se meša sa alkoholom“,
popujem.) Jednom – samo jednom – ţurno bacam pogled prema kući Raselovih.
Vidim Itana kako kuca sedeći za stolom – pretpostavljam da igra igricu, ili piše
sastav; u svakom sluĉaju ne surfuje internetom – a Alister sedi u salonu sa
tabletom u krilu. Porodica dvadeset prvog veka. Nema Dţejn, ali to je u redu. Ne
tiĉe me se. Previše stimulacije.
„Zbogom, Raselovi“, kaţem i paţnju posvećujem televizoru. Plinsko svetlo –
Ingrid Bergman, nikad zanosnija, polako gubi razum.

29

Negde posle ruĉka vraćam se za laptop i vidim da se BakaLizi ulogovala na Agoru,

novĉić pored njenog imena pretvorio se u smajlija, kao da je prisustvo na ovom
forumu zadovoljstvo i radost. Odluĉujem da je preteknem.

doktorukući: Zdravo, Lizi!

BakaLizi: Zdravo, doktorko Ana!
doktorukući: Kakvo je vreme u Montani?
BakaLizi: Pada kiša. Što je sasvim u redu za devojku koja voli da je u
kući, kao što sam ja!
BakaLizi: Kakvo je vreme u Njujorku?
BakaLizi: Da li zvuĉim kao prava seljanka? Da li bi trebalo da kaţem
samo NYC?
doktorukući: I jedno i drugo je u redu! Ovde sija sunce. Kako ste?
BakaLizi: Danas mi je teţe nego juĉe, iskrena da budem. Za sada.

85
 Otpijam gutljaj, valjam vino preko jezika.

doktorukući: To se dešava. Napredak ne teĉe uvek glatko.

BakaLizi: To je sigurno! Susedi mi donose namirnice.
doktorukući: Divno je što u blizini imae ljude koji vam pruţaju takvu
podšku.

Dve greške u kucanju. Više od dve ĉaše vina. To je sasvim pristojan prosek,
mislim. „Sasvim Ċavolski pristojan“, kaţem sebi i ponovo otpijam gutijaj.

BakaLizi: ALI: Vest je… sinovi će mi doći u posetu u subotu. Zaista

ţelim da mogu da izaĊem napolje sa njima. Baš baš!
doktorukući: Nemojte sebi suviše zameriti ako nije suĊeno da vam to
ovog puta uspe.

Pauza.

BakaLizi: Znam da je ovo teška reĉ, ali teško mi je da se ne osećam

kao „ĉudak“.

Zaista teška, i para mi srce. Ispijam vino, sucem rukave ogrtaĉa i letim
prstima preko tastature.

doktorukući: NISTE ĉudak. Vi ste ţrtva okolnosti. Ono kroz šta

prolazite teško je kao sam Ċavo. Ja sam vezana za kuću već deset
meseci, i dobro znam koliko je to teško. MOLIM VAS da sebe
nikada ne doţivljavate kao ĉudaka iligubitnika, gledajte na sebe kao
na snaţnu, snalaţljivu osobu koja je bila dovoljno hrabra ad zatraţi
pomoć. Vaši sinovi trebalo bi da se ponose vama kao što bi i vi
trebalo da se ponovite sobom.

Kraj. Nije poezija. Nije ĉak ni sasvim pravilno otkucano – prsti su mi kliznuli
sa tipki nekoliko puta – ali svaka reĉ je istinita. Sasvim istinita.

BakaLizi: To je divno.

86
 BakaLizi: Hvala vam.
BakaLizi: Nije ni ĉudo što ste psiholog. Znate taĉno šta da kaţete i
kako to da kaţete.

Osećam kako mi se usne šire u osmeh.

BakaLizi: Imate li porodicu?

Osmeh mi se ledi na usnama.

Pre nego što sam odgovorila, sipam još vina. Vino preti da se prelije preko
ruba ĉaše; saginjem glavu, srcem ga do ispod ivice. Jedna kap mi pada sa usana,
sliva se niz bradu, pada na ogrtaĉ. Razmazujem je preko frotira. Dobro je što me
Ed ne vidi. Dobro je što me niko ne vidi.

doktorukući: Imam, ali ne ţivimo zajedno.

BakaLizi: Zašto?

Zaista, zašto? Zašto ne ţivite zajedno, Ana? Prinosim ĉašu usnama, ponovo je
spuštam. Prizor mi se otvara pred oĉima poput japanske lepeze: sneţno
prostranstvo, hotel kao sa ĉestitke, stari ledomat.
I sama se ĉudim što poĉinjem da joj priĉam zašto.

30

Deset dana ranije odluĉili smo da se raziĊemo. To je poĉetak, ono što se desilo
nekada davno. Zapravo – da budem sasvim poštena, da iznesem potpunu istinu –
Ed je odluĉio, a ja sam pristala, iz principa. Priznajem da nisam mislila da će se to
desiti, ĉak ni kada je pozvao agenta za prodaju nekretnina. Zamalo da mu
poverujem.
Zašto, rezonujem, nije nešto ĉime Lizi treba da se opterećuje. Ĉime bi Lizi
trebalo da se opterećuje, insistirao bi Vesli; on je naroĉito pazio da se izraţava
pravilno. Pretpostavljam da to i dalje ĉini. Ali ne: nije vaţno zašto, ne u ovom
sluĉaju. Gde i kada, mogu da joj kaţem.
Vermont, prošlog decembra, tim redosledom. Spakovali smo Oliviju u audi i
ţurno izbili na 9A, pa preko mosta Henri Hadson izašli sa Menhetna. Dva sata

87
kasnije vozili smo se kroz gornji deo drţave Njujork – vozili smo putevima koje je
Ed voleo da naziva sporednim – „pored kojih se nalazi mnoštvo restoranĉića i
palaĉinkarnica, samo za nas“, obećao je Oliviji.
„Mama ne voli palaĉinke“, rekla je.
„Ona moţe da ode u neku radnju lokalnih rukotvorina.“
„Mama ne voli rukotvorine“, rekla sam ja.
Ispostavilo se da su sporedni putevi ove oblasti izuzetno siromašni
palaĉinkarnicama i radnjama sa rukotvorinama. Pronašli smo jednu jedinu
usamljenu MeĊunarodnu kuću palaĉinki u najistoĉnijem delu drţave Njujork, gde
je Olivija natopila vafle javorovim sirupom (od lokalnih proizvoĊaĉa, pisalo je u
meniju), a Ed i ja se probadali pogledima preko stola. Napolju je poĉeo da sipi
sneg, krhke male pahulje kamikaze udarale su o prozore. Olivija je viljuškom
pokazala kroz prozor i zaciĉala.
Doĉekala sam njenu viljušku svojom. „Biće toga mnogo kada stignemo u Blu
River“, rekla sam joj. To je bilo naše konaĉno odredište, skijaško odmaralište u
centralnom Vermontu koje je posetila Olivijina drugarica. Zapravo, školska
drugarica, ne neko sa kim se inaĉe druţi.
Nazad u kola, pa nazad na put. Voţnja je u celosti proticala u tišini. Nismo
ništa rekli Oliviji; nema smisla da joj kvarimo odmor, tvrdila sam a Ed je klimnuo.
Nastavićemo dalje zbog nje.
Zato smo u tišini prošli pored širokih polja i malih potoka okovanih ledom,
kroz zaboravljena sela, i uleteli u slabašnu sneţnu oluju blizu granice sa
Vermontom. U jednom trenutku, Olivija je zapevala pesmicu Preko livade pa kroz
šumu, a ja sam joj se pridruţila, pokušavši, i ne uspevši, da se uskladim sa njom.
„Tatice, hoćeš li i ti zapevati?“ molila je Olivija. Uvek je to radila: molila, pre
nego zahtevala. Što je neobiĉno kod male dece. Neobiĉno uopšteno, ponekad
mislim.
Ed je proĉistio grlo i zapevao.

Tek kada smo stigli do Zelenih planina koje su poput ramena izbijale iz zemlje, on
je poĉeo da se kravi. Olivija je bila zadivljena. „Nikada nisam videla ovako nešto“,
šištala je, a ja sam se pitala gde je ĉula te reĉi tim redosledom.
„Da li ti se dopadaju planine?“ upitala sam je.
„Izgledaju poput izguţvanog ćebeta.“
„Tako je.“
„Kao krevet nekog dţina.“
„Krevet dţina?“ ponovio je Ed.
„Da – kao da dţin spava pod ćebetom. Zato su tako kvrgave.“

88
 „Sutra ćeš na nekima od njih da skijaš“, obećao joj je Ed dok smo pratili oštru
krivinu. „Popeĉemo se, gore, gore, gore, ţiĉarom, a zatim ćemo se spustiti, dole,
dole, dole niz planinu.“
„Gore, gore, gore“, ponovila je. Reći su joj skakale sa usana.
„Tako je.“
„Dole, dole, dole.“
„I opet, tako je.“
„Ona tako liĉi na konja. Ono su mu uši.“ Pokazala je dva vretenasta vrha u
daljini. Olivija je bila u uzrastu kada ju je sve podsećalo na konja. Ed se nasmešio.
„Kako bi nazvala konja kada bismo ga imali, Liv?“
„Nećemo imati konja“, dodala sam. „Zvala bih ga Lija.“
„Lija je zapravo lisica“, rekao joj je Ed. „Ţenka lisice.“
„Bio bi brz kao lisica.“
Zamislili smo se nad ovim.
„Kako bi ti nazvala konja, mama?“
„Zar ne ţeliš da me zoveš, mamice?“
„Dobro.“
„Dobro?“
„Dobro, mamice.“
„Ja bih konja zvala Dabome, Dabome.“ Pogledala sam u Eda. Ništa. „Zašto?“,
upitala je Olivija. „To je iz jedne pesme sa TV-a.“
„Koje pesme?“
„Iz jedne stare emisije o konju koji je umeo da govori.“
„Konj koji ume da govori?“ Nabrala je nos. „To je glupo.“
„Slaţem se.“
„Tatice, kako bi ti nazvao konja?“
Ed je pogledao u retrovizor. „I meni se dopada ime Lija.“
„Uuu“, rekla je Olivija tiho. Okrenula sam se.
Pored nas se otvorila jama, ogromna provalija useĉena u zemlju pod nama,
ogromna ĉinija ništavila; oštre krošnje ĉetinara na dnu otvora, krpe magle u
vazduhu. Bili smo toliko blizu ivice puta da sam imala osećaj da lebdimo. Mogli
smo da zavirimo u vrelo sveta.
„Koliko je daleko do dole?“ upitala je.
„Daleko je“, odgovorila sam i okrenula se prema Edu. „Moţemo li malo više
sporo?“
„Više sporo?“
„Sporije, ili kako se već kaţe. Samo – moţemo li usporiti?“
Blago je smanjio brzinu. „Moţemo li još sporije?“
„U redu je“, rekao je.

89
 „Strašno je“, rekla je Olivija, glas je blago podigla, ruke prinela oĉima a Ed je
popustio pritisak na papuĉicu gasa.
„Ne gledaj dole, bundevice“, rekla sam okrenuvši se u sedištu. „Gledaj u
mamicu.“
Pogledala me je raširenih oĉiju. Uzela sam je za ruku, stegla njene prste
svojima. „Sve je u redu“, rekla sam joj. „Samo gledaj u mamicu.“

Iznajmili smo smeštaj u kolibi izvan odmarališta Dva bora, udaljeno nekih pola
sata od njega – „najbolje istorijsko konaĉište centralnog Vermonta“, razmetalo se
konaĉište FiserArms na svom sajtu, uz prelepi kolaţ kamina u kojima je plamsala
vatra i prozora ukrašenih sneţnom ĉipkom.
Parkirali smo se na malom parkiralištu. Ledenice su poput oĉnjaka visile sa
streha iznad ulaznih vrata. Unutrašnjost je bila ureĊena u rustiĉnom stilu Nove
Engleske: strma tavanica, pohaban ali otmen nameštaj, razigrani plamen u jednom
od onih kamina kao stvorenih za fotografisanje. Recepcionerka, punaĉka mlada
plavuša kojoj je na ploĉici pisalo da se zove Mari, pozvala nas je da se upišemo u
knjigu gostiju, a za to vreme je nameštala irise u vazi. Pitala sam se hoće li nam se
obratiti sa „narode“.
„Narode, došli ste ovde na skijanje?“
„Jesmo“, rekla sam. „Blu River.“
„Milo mi je što ste uspeli da se probijete.“ Mari se nasmešila Oliviji. „Dolazi
oluja.“
„Severoistoĉnjak?“, rekao je Ed pokušavajući da zvuĉi kao lokalac. Uputila
mu je blistavi osmeh. „Severoistoĉnjak je više priobalna oluja, gospodine.“
Gotovo se trgao. „Oh.“
„Ovo je oluja bez nekog naroĉitog naziva. Ali biće gadna. Gledajte da noćas
dobro zatvorite prozore, narode.“
Ţelela sam da je pitam zašto bi prozori uopšte bili otvoreni dve nedelje pred
Boţić, ali Mari mi je spustila kljuĉeve na dlan i poţelela nam, narode, prijatno
veĉe.
Vukli smo prtljag za sobom niz hodnik – „brojne pogodnosti“ konaĉišta
FiserArms nisu ukljuĉivale i portirske usluge – i ušli u svoj apartman. Oko kamina
su bile slike fazana; na ivicama kreveta bilo je naslagano nekoliko spratova ćebadi.
Olivija je otišla pravo u toalet i ostavila vrata odškrinuta; plašila se nepoznatih
toaleta.
„Lepo je“, rekla sam tiho.
„Liv“, pozvao ju je Ed, „kakvo je kupatilo?“
„Hladno.“

90
 „Koji krevet ţeliš?“ upitao me je Ed. Na odmorima smo uvek spavali
odvojeno, da se Olivija ne gura sa nama kada neminovno odluĉi da nam doĊe u
postelju. Ponekad se prebacivala iz Edovog kreveta u moj, pa nazad u njegov; zvao
ju je Pong, po onoj arkadnoj igrici kompanije Atari u kojoj ĉetvorobitna loptica
skaĉe izmeĊu dve preĉke.
„Ti uzmi onaj pored prozora.“ Sela sam na ivicu drugog kreveta i otvorila
kofer. „Uveri se da je dobro zatvoren.“
Ed je spustio kofer na krevet. Poĉeli smo da se raspakujemo u tišini. Iza
prozora su se pomerale zavese snega, sivog i belog u nadolazećem sumraku.
Zasukao je rukav i poĉešao podlakticu. „Znaš…“ rekao je. Okrenula sam se
prema njemu.
Zaĉuo se vodokotlić i Olivija je izletela iz kupatila skakućući s noge na nogu.
„Kada moţemo da ustanemo da idemo na skijanje?“

Veĉera se sastojala od unapred pripremljenih sendviĉa sa puterom od kikirikija i

ţeleom i odabranih sokova, premda sam meĊu dţempere spakovala flašu vina
sovinjon blan. Vino je sada već bilo sobne temperature, a Ed je voleo da bela vina
budu „veoma suva i veoma hladna“, kako je uvek govorio konobarima. Pozvala
sam recepciju i zamolila za led. „Imate ledomat u hodniku malo dalje od vaše
sobe“; rekla je Mari. „Gledajte da baš dobro gurnete poklopac.“
Uzela sam kanticu za led iz mini-bara ispod televizora, izašla u hodnik,
primetila stari luma komfort ledomat kako zuji u niši nekoliko koraka dalje.
„Škripiš kao madrac“, obavestila sam ga. Gurnula sam poklopac baš snaţno i on je
kliznuo unazad, a mašina mi je zapahnula lice ledenim dahom, onakvim kakav
imaju ljudi na reklamama za ţvake sa pepermintom.
Nije bilo lopatice. Gurnula sam ruku unutra, hladnoća mi je pekla šake, i
poĉela sam da ubacujem kockice leda u kanticu. Lepile su mi se za koţu. Toliko o
luma komfort modelima.
Tu me je Ed pronašao. Ruku do zglobova ukopanih u led.
Iznenada se pojavio pored mene, naslonio se na zid. Na trenutak sam se
pretvarala da ga ne vidim; zurila sam u unutrašnjost mašine kao da me njen sadrţaj
fascinira, i nastavila da zahvatam led; ţelela sam da ode, ţelela sam da me zagrli.
„Zanimljivo?“
Okrenula sam se prema njemu, nisam se trudila da glumim iznenaĊenje.
„Vidi“, rekao je, a ja sam u mislima dovršila reĉenicu. Hajde da još jednom
razmislimo o svemu, moţda. Preterao sam, ĉak.
Ali on se nakašljao – poslednjih dana borio se sa prehladom, još od one noći
kada je bila zabava. Ĉekala sam.
Zatim je progovorio. „Ne ţelim da ovo uradimo ovako.“

91
 Stegla sam kockice leda u šaci. „Šta?“ Osetila sam slabost u srcu. „Šta?“
ponovila sam.
„Ovo“, odgovorio je gotovo sikćući, i mahnuo rukom. „Ovaj srećni porodiĉni
odmor, a onda dan nakon Boţića…“
Srce mi je usporilo; prsti su me pekli. „Šta ţeliš da uradimo? Da joj sada
kaţemo?“
Ćutao je.
Izvukla sam ruku iz mašine, zatvorila poklopac. Ne „baš jako“ dovoljno:
zaglavio se na pola puta. Oslonila sam kanticu s ledom na kuk i povukla poklopac.
Ed ga je uhvatio i povukao.
Kantica je skliznula, uz tresak pala na tepih, led se rasuo po podu.
„Sranje.“
„Zaboravi“, rekao je. „Ne ţelim piće.“
„Ja ţelim.“ Kleknula sam da sakupim kockice i vratim ih u kantu. Ed me je
posmatrao.
„Šta ćeš uraditi s njima?“ upitao je. „Da li da ih ostavim da se ovde tope?“
„Da.“
Ustala sam i spustila kanticu na mašinu. „Zaista ţeliš to sada da uradiš?“
Uzdahnuo je. „Ne vidim zašto da…“
„Jer smo već ovde. Već smo…“ Pokazala sam vrata apartmana. Klimnuo je.
„Razmišljao sam o tome.“
„Mnogo si u poslednje vreme razmišljao.“
„Mislio sam“, nastavio je, „da.
Ućutao je, a ja sam ĉula škljocanje vrata iza leĊa. Okrenula sam se i ugledala
sredoveĉnu ţenu kako ide hodnikom prema nama. Smešila se stidljivo, skretala
pogled u stranu; pazila kako gazi izmeĊu kockica leda na podu i udaljila se prema
lobiju.
„Mislio sam da ćeš ţeleti da proces isceljenja odmah zapoĉne. To je ono što bi
ti rekla svojim pacijentima.“
„Nemoj – molim te, nemoj da mi govoriš šta bih ili ne bih rekla.“
Nije rekao ništa.
„I ne bih tako razgovarala sa detetom.“
„Razgovarala bi tako sa detetovim roditeljima.“
„Nemoj mi govoriti kako bih ja razgovarala.“ Još tišine.
„A što se nje tiĉe, nema šta da zaceljuje.“
Ponovo je uzdahnuo, protrljao mesto na kantici. „Vidiš, Ana“, rekao je, a ja
sam videla teţinu u njegovim oĉima, široka litica njegovog ĉela pretila je da se
uruši. „Ne mogu više ovo da podnesem.“
Spustila sam pogled, zagledala se u kockice leda koje su već poĉele da se tope
na podu.

92
 Ćutali smo. Nismo se pomerali. Nisam znala šta da kaţem.
Zatim sam ĉula svoj glas, mek i tih. „Nemoj mene da kriviš kada se ona
rastuţi.“
A zatim i njegov, još mekši. „Krivim tebe.“ Udahnuo je. Izdahnuo. „Mislio
sam da si devojka iz susedstva“, rekao je.
Pripremam se za snaţniji udarac.
„Ali u ovom trenutku jedva da mogu da te pogledam.“
Ĉvrsto sam zatvorila oĉi, udahnula hladan miris leda. I pomislila ne na dan
našeg venĉanja, niti na noć kada je Olivija roĊena, već na ono jutro kad smo brali
brusnice u Nju Dţerziju – Olivija je ciĉala i smejala se gacajući u ribarskim
ĉizmama, sva bela od kreme za zaštitu od sunca; lenjo nebo nadvijalo se nad nama,
septembarsko sunce nas natapalo; prostrano more ruţiĉastocrvenog voća širilo se
svuda oko nas. Edu su ruke bile pune voća, a oĉi sjajne; ja sam ĉvrsto stezala
lepljivu ruku naše kćeri. Sećam se da nam se moĉvarna voda podigla do kukova,
osetila sam kako mi preplavljuje srce, kola mi venama, podiţe mi se u oĉima.
Podigla sam pogled, pogledala Eda u oĉi, one njegove tamnosmeĊe oĉi.
„Sasvim obiĉne“, uveravao me je na našem drugom sastanku, ali meni su bile
prelepe. I dalje su.
Pogledao je i on mene. Ledomat je brujao izmeĊu nas.
Zatim smo otišli da kaţemo Oliviji.

31

doktorukući: Zatim smo otišli da kaţemo Oliviji.

Zastajem. Koliko bi još ţelela da zna? Koliko još mogu da podnesem da joj
kaţem? Srce mi je i ovako u ranama, boli me u grudima.
Minut kasnije i dalje nema odgovora. Pitam se da nije sve ovo suviše blisko
njenom bolu; evo mene, priĉam o rastanku sa muţem, a ona je svog izgubila
nepovratno. Pitam se…

BakaLizi napustila je ĉet.

Zurim u ekran.
Sada moram sama da se setim ostatka priĉe.

93
 32

„Zar se ne oseĉaš usamljeno ovde sasvim sama?“

Budim se iz sna vrpoljeći se dok me neki nepoznat glas propituje, muški,
ravan. Odlepljujem kapke.
„Valjda sam roĊena usamljena.“ Ĉujem sada ţenski glas. Raskošni kontraalt.
Svetlost i senka trepere mi u vidnom polju. Film Mraĉni prolaz – Bogi i
Bakolova gledaju jedno drugo, preko stoĉića za kafu, oĉima ispod delimiĉno
spuštenih kapaka.
„Da li zato dolazite na suĊenja u sluĉajevima ubistva?“
Na stoĉiću za kafu nalaze se ostaci veĉere: dve sasvim prazne flaše merloa i
ĉetiri boĉice tableta.
„Ne. Došla sam jer je vaš sluĉaj podsećao na sluĉaj mog oca.“
Udaram daljinski koji leţi pored mene. Udaram ga ponovo.
„Znam da nije ubio moju maĉ…“ Ekran se zacrneo, a zacrnela se i soba sa
njim.
Koliko sam popila? Dobro: dve flaše. I ono što sam popila u vreme ruĉka. To
je… mnogo vina. Mogu to da priznam.
I lekovi: Da li sam jutros uzela pravilnu dozu? Da li sam uzela prave pilule?
Znam da sam u poslednje vreme bila nemarna. Nije ni ĉudo što doktor Filding
misli da mi se stanje pogoršava. „Bila si nevaljala“, korim sebe.
Virim u kutiju sa pilulama, jedna je gotovo prazna; u njoj ĉuĉe još samo dve
pilule, male bele saĉme, svaka na jednoj strani dna kutije.
Boţe, jako sam pijana.
Podiţem pogled, gledam prema prozoru. Napolju je mraĉno, noć je uveliko.
Traţim telefon ali ga ne nalazim. Veliki sat sa klatnom stoji u uglu, kuca kao da
ţeli da mi privuĉe paţnju. Devet i pedeset. „Devet i pedeset“, kaţem. Nije dobro.
Pokušaj deset do deset. „Deset do deset.“ Bolje je. Klimam glavom satu. „Hvala“,
kaţem mu. Gleda me, kao ozbiljno.
Sada se teturam prema kuhinji. Teturam se – nije li me tako Dţejn Rasel
opisala onog dana na vratima? Ona mala govna i njihova jaja. Teturam se kao
Lurĉ8. Iz Porodice Adams. Štrkljavi batler. Olivija voli naslovnu numeru.
Pucketanje prstima.
Hvatam ĉesmu, guram glavu pod nju, podiţem ruĉicu prema tavanici. Biĉ
bele vode. Usnama hvatam vodu i ţedno pijem.
Prevlaĉim ruku preko lica, nesigurnim korakom vraćam se u dnevnu sobu.
Pogled mi luta prema kući Raselovih: vidim sablasni sjaj Itanovog raĉunara, i

8
En. lurch – teturati se, gegati se; ime batlera iz serije Porodica Adams. (Prim. prev.)

94
klinca povijenog nad stolom; eno prazne kuhinje. Eno salona, veseo je i obasjan
svetlošću. Eno Dţejn, u sneţnobeloj bluzi, sedi na onom prugastom dvosedu.
Mašem joj. Ne vidi me. Mašem još jednom.
Ne vidi me.
Jedna noga, pa druga, pa ponovo ona prva. Zatim druga – ne zaboravi drugu.
Stapam se sa kauĉem, glava mi pada na rame. Sklapam oĉi.
Šta se desilo sa Lizi? Da li sam rekla nešto pogrešno? Osećam kako se
mrštim.
Moĉvara sa brusnicama pruţa se preda mnom, svetlucava, varljiva. Olivija me
ruĉicom uzima za ruku.
Kantica sa ledom treska o pod.
Pogledaću film do kraja.
Otvaram oĉi, iskopavam daljinski ispod sebe. Iz zvuĉnika izbija muzika
orgulja, i evo je Bakolova, viri preko ramena. „Bićeš ti dobro“, obećava. „Zadrţi
dah, drţi palĉeve.“ Sladunjava scena – Bogi je nadrogiran, prikaze se vrte oko
njega poput bezboţne vrteške. „Sada ti je u krvi.“ Monotoni zvuk orgulja. „Pusti
me unutra.“ Agnes Murhed kuca o soĉivo kamere. „Pusti me unutra.“ Plamen
treperi – „Palite li?“ predlaţe taksista.
Pali se svetlo. Okrećem glavu, gledam u kuću Raselovih. Dţejn je i dalje u
dnevnoj sobi, sada stoji i viĉe bez tona.
Okrećem se na kauĉu. Gudaĉki instrumenti, ĉitava flota, orgulje vrište u
pozadini. Ne vidim na koga viĉe, ili bi moţda trebalo reći: ne vidim onoga na koga
viĉe – zid kuće blokira mi pogled na ostatak prostorije.
„Zadrţi dah, drţi palĉeve.“
Urla, lice joj je pocrvenelo. Primećujem nikon na kuhinjskom pultu. „Sada ti
je u krvi.“
Ustajem sa kauĉa, odlazim u kuhinju, jednom rukom grabim foto-aparat.
Prilazim prozoru.
„Pusti me unutra. Pusti me unutra. Pusti me unutra.“
Naginjem se prema staklu, prislanjam fotoaparat na oko. Mrlja crnila, a zatim
mi pred oĉi iskaĉe Dţejn. Mutna je; okrećem soĉivo i sada je jasnija, oštrija – ĉak
mogu da vidim i njen medaljon kako sija. Oĉi je skupila, usne razjapila. Jednim
prstom bode vazduh pred sobom – „Palite li?“ – ponovo bode prstom. Pramen kose
joj je skliznuo, pao preko obraza.
Baš kada sam zumirala sliku još više, ona juri ulevo, gubi mi se iz vida.
„Zadrţi dah.“ Okrećem se televizoru. Ponovo Bakolova, gotovo prede. „Drţi
palĉeve“, kaţem zajedno s njom. Okrećem se ponovo prema prozoru, prislanjam
nikon uz oko.
Dţejn ponovo ulazi u kadar – ali hoda polako, ĉudno. Tetura se. Na gornjem
delu bluze vidim tamnocrvenu mrlju; na moje oĉi se širi prema njenom stomaku.

95
Rukama hvata nešto na grudima. Nešto tanko i srebrno zaglavljeno je u njima,
nalik na dršku noţa.
To i jeste drška noţa.
Sada joj se krv penje grlom, boji ga crveno. Usta je opustila; ĉelo nabrala, kao
da je zbunjena. Jednom rukom mlitavo steţe dršku. Drugom pruţa ruku, prstom
pokazuje prema prozoru.
Pokazuje pravo prema meni.
Ispuštam foto-aparat, osećam kako mi se spušta niz nogu, remen mi zapinje
izmeĊu prstiju.
Dţejnina ruka spušta se na staklo prozora. Oĉi je raširila, molećivo. Izgovara
nešto što ne mogu da ĉujem, ne mogu da proĉitam. A zatim, dok vreme usporava i
gotovo staje, ona pritiska ruku uz prozor i pada u stranu, razmazujući krv preko
stakla.
Ukopana sam u mestu.
Ne mogu da se pomerim.
U sobi je sve mirno. Svet je potpuno miran.
A zatim, kako se vreme tetura unapred, i ja se pomeram.
Okrećem se, tresem rukom da se oslobodim remena kamere, jurim preko
prostorije, udaram kukom o ivicu stola. Zanosim se, stiţem do pulta, uzimam
telefonsku slušalicu. Pritiskam dugme da ukljuĉim telefon.
Ništa. Mrtav je.
Nekim delićem uma sećam se da mi je Dejvid to i rekao. Nije ĉak ni
ukljuĉen… Dejvid.
Ispuštam telefon i jurim prema vratima podruma, uzvikujem njegovo ime,
viĉem, viĉem. Hvatam kvaku, snaţno vuĉem. Ništa.
Trk uz stepenice. Gore. gore – udaram o zid – jednom – drugi put – skrećem
na odmorištu, saplićem se o poslednji stepenik, gotovo puzim do radne sobe.
Proveravam sto. Nema telefona. Kunem se da sam ga ostavila tamo. Skajp.
Ruke mi lete. Uzimam miša, prevlaĉim ga preko stola. Dva puta klikćem na
ikonicu Skajpa, ponovo, ĉujem zvuk pozdravnog tona i ukucavam 911 u brojĉanik
koji se pojavio na ekranu.
Pojavljuje se crveni trougao. NEMA HITNIH POZIVA. SKAJP NIJE
ZAMENA ZA VAŠ TELEFON.
„Jebi se, Skajpe.“
Izlećem iz radne sobe, jurim niz stepenice, zanosim se na odmorištu,
prolećem kroz vrata spavaće sobe.
Na mom noćnom stoĉiću: ĉaša od vina, ram za slike. Na onom drugom: dve
knjige, naoĉare za ĉitanje.
Moj krevet – da li je ponovo u krevetu? Grabim jorgan obema rukama i
snaţno ga cimam.

96
 Telefon poleće u vazduh poput projektila.
Skaĉem pre nego što je sleteo, guram ga pod fotelju, pruţam ruku i snaţno ga
steţem, prelazim prstom preko ekrana. Ukucavam šifru. Treperi. Pogrešna šifra.
Ponovo je ukucavam, prsti mi klize.
Pojavljuje se poĉetni ekran. Prstom udaram ikonicu telefona, pa tastaturu, i
biram 911.
„Sluţba 911, recite o kakvoj hitnoj situaciji se radi?“
„Moja komšinica“, kaţem isprekidano, po prvi put u devedeset sekundi
potpuno sam nepokretna. „Ona je… izbodena noţem. O, boţe. Pomozite joj.“
„GospoĊo, polako.“ On govori polako kao da ţeli svojim primerom da mi
pokaţe kako, oteţe na juţnjaĉki naĉin. To me iritira. „Recite mi vašu adresu?“
Istiskam je iz mozga, iz grla, zamuckujući. Kroz prozor vidim veselu dnevnu
sobu Raselovih, krvavi lukrazmazan preko prozora poput ratniĉke boje.
Ponavlja adresu.
„Da. Da.“
„Kaţete da je neko noţem izbo vašu komšinicu?“
„Da. Pomozite. Krvari.“
„Molim?“
„Rekla sam pomozite.“ Zašto ne pomaţe? Gutam vazduh, kašljem, ponovo ga
gutam.
„Pomoć je krenula, gospoĊo. Molim vas da se smirite. Moţete li da mi kaţete
kako se zovete?“
„Ana Foks.“
„Dobro, Ana. Kako se zove vaša komšinica?“
„Dţejn Rasel. O, boţe.“
„Da li ste vi sa njom sada?“
„Ne. Ona je sa druge strane… ona je u kući koja se nalazi sa druge strane
parka u odnosu na moju.“
„Ana, da li…“
Dok slušam kako mi njegove reći, kao sirup, klize niz uvo – kakva to sluţba
za hitno reagovanje zapošljava ĉoveka koji govori polako? – osećam kako mi nešto
dodiruje gleţanj. Spuštam pogled i vidim da se Panĉ mazi o moju nogu.
„Šta je bilo?“
„Da li ste vi uboli noţem svoju komšinicu?“
U tamnom prozoru vidim svoj odraz kako otvara usta u ĉudu. „Nisam.“
„Dobro.“
„Pogledala sam kroz prozor i videla kako neko zariva noţ u nju.“
„Dobro. Znate li ko je to uradio?“

97
 Skupljenih oĉiju gledam kroz staklo, gledam u dnevnu sobu Raselovih – sada
je jedan sprat niţe u odnosu na mene, ali ne vidim ništa na podu osim cvetnog
tepiha. Podiţem se na prste, isteţem vrat.
I dalje ništa.
A zatim se pojavljuje: ruka na prozorskoj dasci. Penje se polako, poput
vojnika koji pomalja glavu iz rova. Posmatram prste koji klize preko stakla,
ispisuju linije u krvi. Još je ţiva.
„GospoĊo? Znate li ko…“
Ali ja već jurim iz sobe, ispustila sam telefon, a maĉak mjauĉe iza mene.

33

Kišobran stoji u svom uglu, priljubljen uza zid, kao da se plaši neke opasnosti koja
mu preti. Hvatam savijenu dršku, hladna je i glatka u mom vlaţnom dlanu.
Kola hitne pomoći nisu ovde, ali ja jesam, svega nekoliko koraka od njenih
vrata. Iza ovih zidova, izvan ovih dvoja vrata, ona je pomogla meni, priskoĉila mi
je u pomoć – a sada je njoj u grudi zarivena oštrica noţa. Moja terapeutska
zakletva: Na prvom mestu nesmem da naškodim. Podsticaću isceIjenje i dobrobit
svojih pacijenata i pretpostavljam interese drugih svojima.
Dţejn je sa druge strane parka, rukom prevlaci preko krvi. Otvaram vrata.
Gusta tama vlada u predsoblju dok prilazim vratima. Povlaĉim rezu i širim
kišobran, osećam kako komeša vazduh dok se rascvetava u tami; vrhovi njegovih
ţica kaĉe se za zidove, struţu poput sićušnih kandţi.
Jedan. Dva.
Spuštam ruku na kvaku.
Tri.
Okrećem je.
Ĉetiri.
Stojim, steţući u ruci hladni mesing. Ne mogu da se pomerim.
Osećam kako spoljašnjost pokušava da prodre unutra – nije li Lizi to tako
opisala? Nadima se naspram vrata, napinje mišiće, udara po drvetu; ĉujem njen
dah, paru iz nozdrva, škripanje zuba. Zgaziće me; pokidaće me; proţdraće me.
Prislanjam glavu na vrata, izdišem. Jedan. Dva. Tri. Ĉetiri. Ulica je kanjon,
dubok i širok. Suviše je otvorena. Neću uspeti da je preĊem.
Ona je udaljena od mene svega nekoliko koraka. Sa druge strane parka je. Sa
druge strane parka.
Povlaĉim se iz predsoblja, vuĉem kišobran za sobom i odlazim u kuhinju. Tu
su, tik pored mašine za pranje sudova, sporedna vrata koja vode pravo u park.

98
Zakljuĉana su skoro već godinu dana. Stavila sam kantu za smeće ispred nje, flaše
vire poput slomljenih zuba.
Guram kantu u stranu – iz nje se ĉuje zveĉanje stakla u horu – i otkljuĉavam
vrata.
Ali šta ako se vrata zatvore za mnom? Šta ako ne budem mogla da se vratim
unutra? Gledam u kljuĉ koji visi na kuki pored dovratka. Uzimam ga i spuštam u
dţep ogrtaĉa.
Vrtim kišobran ispred sebe – moje tajno oruţje; moj maĉ i moj štit – naginjem
se i spuštam ruku na kvaku. Okrećem je.
Guram.
Vazduh udara o mene, hladan i oštar. Sklapam oĉi.
Mir. Tama.
Jedan. Dva.
Tri.
Ĉetiri.
Izlazim napolje.

34

Stopalom sam sasvim promašila prvi stepenik, snaţno se doĉekujem na drugi,

gubim ravnoteţu i zanosim se u tami, kišobran podrhtava ispred mene. Druga noga
sapliće se za prvom, klizi, listom struţem o stepenik, i prosipam se na travu.
Snaţno zatvaram kapke. Struţem glavom o platno kišobrana. Obavija me
poput šatora.
Tako skupljena pruţam ruku uz stepenice, gore, gore, gore, polako, stavljam
vrh jednog prsta pred drugi dok ne napipam gornji stepenik. Virim. Vrata su
otvorena, kuhinja sija zlatnim sjajem. Pruţam se prema njoj, kao da bih mogla da
upletem prste u svetlost i povuĉem je prema sebi.
Ona umire.
Ponovo okrećem glavu prema kišobranu. Ĉetiri crna kvadrata, ĉetiri bele
linije.
Oslanjam ruku o grubu ciglu stepenica, podiţem se na noge, gore, gore, gore.
Ĉujem grane kako škripe iznad mene, udišem hladan vazduh sitnim udasima.
Zaboravila sam hladan vazduh.
I – jedan, dva, tri, ĉetiri – poĉinjem da hodam. Nestabilna sam kao pijanica. I
jesam pijana, sećam se.
Jedan, dva, tri, ĉetiri.

99
Na trećoj godini staţiranja upoznala sam dete koje je, nakon operacije kojoj je bilo
podvrgnuto zbog epilepsije, poĉelo da ispoljava niz neobiĉnih oblika ponašanja.
Pre operacije, prema svim izveštajima, bila je srećna desetogodišnjakinja, premda
sklona ozbiljnim epileptiĉnim epizodama („epileptizode“ dosetio se neko); nakon
operacije povukla se od porodice, ignorisala je mlaĊeg brata, povlaĉila se od dodira
roditelja.
Njeni nastavnici najpre su posumnjali na zlostavljanje, ali tada je neko
primetio koliko je devojĉica postala srdaĉnija prema ljudima koje jedva da je
poznavala, ljudima koje nije poznavala – grlila je lekare, hvatala prolaznike za
ruku, ćaskala sa prodavaĉicama kao da su stari prijatelji. A za sve to vreme njeni
voljeni – njeni bivši voljeni – drhtali su na hladnoći.
Nikada nismo otkrili uzrok. Ali smo posledicu nazvali selektivna emocionalna
otuĊenost. Pitam se gde je ona sada; pitam se šta njena porodica radi.
Razmišljam o toj devojĉici, njenoj srdaĉnosti prema strancima, njenoj ljubavi
prema nepoznatom, dok prelazim park da spasem ţenu koju sam srela dva puta u
ţivotu.
I dok razmišljam o tome, kišobran u nešto udara, a ja stajem u mestu.

***

To je klupa.
To je ona jedna jedina klupa u parku, otrcana mala drvena klupa sa uvijenim
naslonima za ruke i memorijalnom ploĉicom priĉvršćenom za naslon. Posmatrala
sam Eda i Oliviju kako sede ovde, iz mog gnezda na vrhu kuće; on bi gledao nešto
na tabletu, a ona bi listala knjigu, a zatim bi se menjali. „Da li ti se dopada deĉja
literatura?“, pitala bih ga kasnije.
„Ekspeliarmus“, rekao bi.
Vrh kišobrana zapeo je izmeĊu dasaka sedišta klupe. Neţno ga izvlaĉim – a
zatim shvatam, ili će pre biti sećam se:
kuća Raselovih nema vrata koja vode u park. Ne postoji naĉin da se uĊe u
kuću, osim sa ulice.
Nisam dobro razmislila o ovome.
Jedan. Dva. Tri. Ĉetiri.
Usred parka veliĉine jednog kvadratnog kilometra, sa oklopom od najlona i
pamuka, idem prema kući ţene koja je noţem ubodena u grudi.
Ĉujem noć kako reţi. Osećam kako mi obavija pluća, kako oblizuje usne.
Mogu ja ovo, mislim, dok mi kolena podrhtavaju. Hajde: gore, gore, gore.
Jedan, dva, tri, ĉetiri.

100
 Oklevajući, pomeram se unapred – sićušan korak, ali ipak korak. Gledam u
stopala, travu koja se podiţe oko mojih papuĉa. Podsticaću isceljenje i dobrobit
svojih pacijenata.
Sada je noć zarila kandţe u moje srce. Steţe ga. Pući ću. Raspašću se.
Ipretpostavljaću interese drugih svojima.
Dţejn, stiţem. Vuĉem drugu nogu, telo mi drhti, tone. Jedan, dva, tri, ĉetiri.
Sirene zavijaju u daljini, poput oţalošćenih na bdenju. Krvavocrvena svetlost
preplavljuje kupolu kišobrana. Pre nego što sam stigla da se zaustavim, okrećem se
prema izvoru buke.
Vetar zavija. Farovi me zaslepljuju.
Jedan-dva-tri…

101
 PETAK, 5. NOVEMBAR

35

„Pretpostavljam da je trebalo da zakljuĉamo vrata“, promrmljao je Ed nakon što je

pobegla u hodnik.
Okrećem se prema njemu. „Šta si oĉekivao?“
„Nisam…“
„Šta nisi mislio da će se desiti? Šta sam rekla da će se desiti?“ Izašla sam iz
sobe ne ĉekajući odgovor. Edovi tepihom prigušeni koraci me prate.
U lobiju sam, Mari je izašla iza pulta. „Jeste li dobro, narode?“, pita mršteći
se.
„Nismo“, odgovorila sam, u trenutku kada je Ed rekao. „Dobro smo.“
Olivija je sedela u fotelji pored kamina, lice joj je bilo obliveno suzama,
sjajnim na svetlosti vatre. Ed i ja ĉuĉnuli smo pored nje. Plamen mi je pucketao iza
leĊa.
„Livi“, zaustio je Ed.
„Ne“, odgovorila je njišući glavu napred-nazad. Pokušao je ponovo, neţnije.
„Livi.“
„Jebi se“, vrisnula je.
Oboje smo se trgli; umalo da udarim o rešetku kamina. Mari se povukla iza
recepcije i trudila se svim silama da ignoriše nas, narod. „Gde si ĉula tu reĉ?“
pitala sam je. „Ana“, rekao je Ed. „Nije je ĉula od mene.“
„To sada nije vaţno.“
Bio je u pravu. „Bundevice“, rekla sam gladeći joj kosu; ponovo je zatresla
glavom i zarila lice u jastuk. „Bundevice.“ Ed je spustio ruku na njenu. Odgurnula
ju je. Pogledao me je bespomoćno.
Dete se rasplakalo u vašoj kancelariji. Šta ćete uraditi? Prvi kurs pedijatrijske
psihologije, prvi dan, prvih deset minuta. Odgovor: pustićete ga da se isplaĉe.
Slušate, naravno, i trudite se da razumete, i nudite utehu, i podstiĉete dete da
duboko diše – ali pustićete ga da se isplaĉe.
„Udahni, Bundevice“, mrmljam obuhvativši joj dlanom glavu.
Zagrcnula se, zajecala.
Prošao je trenutak. Prostorija mi se ĉinila hladnom; plamen je drhtao u
kaminu iza mene. Zatim je nešto rekla u jastuk. „Molim?“, upitao je Ed.

102
 Podigla je glavu, obrazi su joj bili umrljani suzama, i obratila se prozoru.
„Ţelim da idem kući.“
Posmatrala sam njeno lice, drhtavu usnu, slinavi nos; a zatim Eda, bore na
njegovom ĉelu, tamne kolutove ispod oĉiju.
Da li sam nam ja ovo uradila?
Sneg pod prozorom. Posmatrala sam kako pada, videla odraz nas troje u
staklu: mog muţa, moju kćerku i mene, skupljene pored vatre. Kratka tišina.
Ustala sam, prišla recepciji. Mari je podigla pogled i razvukla usne u krut
osmeh. Osmehnula sam se i ja njoj. „Oluja“, poĉela sam. „Da, gospoĊo.“
„Da li je… Koliko je daleko? Da li je bezbedno voziti?“
Namrštila se, otkucala nešto na tastaturi. „Obilne sneţne padavine oĉekuju se
za dva sata“, rekla je, „ali.
„Da li bismo onda mogli…“, prekidam je. „Izvinite.“
„Upravo sam htela da kaţem da je teško predvideti zimske oluje.“ Pogledala
je preko mog ramena. „Da li vi to, narode, ţelite da odete?“
Okrenula sam se, pogledala Oliviju u fotelji, Eda kako ĉuĉi pored nje.
„Mislim da ţelimo.“
„U tom sluĉaju“, rekla je Mari, „rekla bih da je sada pravi trenutak da
krenete.“
Klimnula sam. „Moţemo li da dobijemo raĉun?“
Odgovorila je nešto, ali ja sam ĉula samo jauk vetra, i pucketanje plamena.

36

Krckanje preterano uštirkane jastuĉnice. Koraci u blizini.

Zatim tišina – ali neobiĉna tišina, tišina drugaĉijeg kvaliteta.
Naglo otvaram oĉi. . .
Leţim na boku, gledam u radijator. A iznad radijatora je prozor.
A sa druge strane prozora cigla, krivudavo poţarno stepenište, ĉetvrtaste
kutije klima-ureĊaja. Još jedna zgrada.
Leţim u uskom krevetu, pokrivena zategnutim ĉaršavima. Izvijam se i sedam.
Naslanjam se na jastuk, gledam sobu. Mala je, oskudno nameštena – jedva da
je nameštena, zapravo: plastiĉna stolica naspram jednog zida, stoĉić od oraha pored
kreveta, bledoruţiĉasta kutija sa papirnim maramicama na stoĉiću. Stona lampa.
Uska vaza, prazna. Sumorni linoleum. Vrata preko puta su zatvorena, na njima
mutno staklo. Iznad glave vidim prekrivaĉ maltera i neonki…
Guţvam prstima posteljinu.
Poĉinje.

103
 Udaljeni zid se povlaĉi, udaljava se; vrata na njemu se smanjuju. Gledam
zidove sa obe strane, gledam kako se udaljavaju jedan od drugog. Tavanica
podrhtava, škripi, otvara se poput konzerve sardina, poput krova koji kida uragan.
Vazduh odlazi sa njom, izleće mi iz pluća. Pod tutnji. Krevet podrhtava.
I leţim ovde na ovom uzdrhtalom madracu, u ovoj skalpiranoj sobi i nemam
šta da udišem. Davim se u postelji, umirem u postelji.
„Upomoć“, viĉem, ali to je samo šapat, krišom, na prstima, izlazi mi iz grla,
razmazuje se preko mog jezika. „Upomoć“, pokušavam ponovo; ovog puta
zagrizam povik, varnice mi pršte iz usta kao da sam zagrizla ţicu pod visokim
naponom, plamen zahvata moj glas, a zatim eksplozija.
Vrištim.
Ĉujem grmljavinu glasova, gledam kako se mnoštvo senki guţva na onim
udaljenim vratima, juri prema meni, nemogućim koracima prelazi beskrajnu,
beskrajnu sobu.
Ponovo vrištim. Senke se rasipaju u jato, šire se oko moje postelje.
„Upomoć“, molim poslednjim daškom vazduha u telu.
U venu mi se zavlaĉi igla. Definitivno je gotovo – jedva da nešto osećam.

Preko mene se valja talas, bešuman i gladak. Lebdim iznad nekog blistavog
ambisa, dubokog i hladnog. Reĉi jure oko mene poput ribica.
„Dolazi sebi“, mrmlja neko.
„… stabilna je“, kaţe neko drugi.
A zatim, jasno, kao da sam upravo izronila, kao da mi se upravo izlila voda iz
ušiju: „Taman na vreme.“
Vrtim glavom. Ona se lenjo klati na jastuku. „Spremao sam se da odem.“
Sada ga vidim, ili barem vidim veći deo njega – potreban mi je trenutak da
preĊem pogledom sa jedne njegove strane na drugu jer sam omamljena jakim
lekovima (znam dovoljno da prepoznam stanje) i zato što je on, jebote, ogroman,
planina od ĉoveka: koţa plavo-crna, ramena kao stena, široki masiv grudi, busen
guste tamne kose. Odelo prianja uz njega sa nekakvim oĉajanjem, nemoćno da se
nosi sa zadatkom, ali daje sve od sebe.
„Zdravo“, kaţe, glas mu je mio i tih. „Ja sam detektiv Liti.“
Trepćem. Kraj njegovog lakta – bukvalno, na njegovom laktu – lebdi ţenica u
ţutoj košulji medicinske sestre.
„Moţete li da razumete šta govorimo?“ pita.
Ponovo trepćem, pa klimam glavom. Osećam kako se vazduh pomera oko
mene, kao da je viskozan, kao da sam još pod vodom.

104
 „Ovo je bolnica Morningsajd“, objašnjava mi sestra. „Policija ĉitavo jutro
ĉeka da povratite svest.“ Glasom kojim bi ĉovek mogao da ukori nekoga što nije
otvorio vrata nakon što je ĉuo zvono.
„Kako se zovete? Moţete li da nam kaţete vaše ime?“, pita detektiv Liti.
Otvaram usta, pištim. Grlo mi se osušilo. Osećam se kao da sam upravo
iskašljala oblak prašine.
Sestra obilazi krevet, kreće prema stoĉiću pored njega. Pratim je pogledom,
polako okrećem glavu, i gledam kako mi u ruke spušta ĉašu. Uzimam gutljaj.
Mlaka voda. „Pod sedativima ste“, kaţe, skoro kao da se izvinjava. „Ranije jutros
bili ste malo uznemireni.“
Pitanje koje mi je detektiv postavio visi u vazduhu, bez odgovora. Vraćam
pogled na Planinu Liti.
„Ana“, kaţem, i osećam kako mi se samoglasnici sapliću na jeziku kao da
naleću na leţećeg policajca. Šta su mi to, doĊavola, ubrizgali u venu?
„Imate li prezime, Ana?“, pita.
Uzimam još jedan gutljaj. „Foks.“ Zvuĉi mi otegnuto. „Aha.“ Vadi notes iz
dţepa na grudima, gleda u njega. „Moţete li da mi kaţete gde ţivite?“
Diktiram svoju adresu.
Liti klima: „Znate li gde smo vas sinoć pronašli, gospoĊo Foks?“
„Doktor“, kaţem.
Sestra pored mene se trza. „Doktor će uskoro doći.“
„Ne“, odmahujem glavom. „Ja sam doktor.“
Liti zuri u mene.
„Ja sam doktorka Foks.“
Osmeh mu se poput zore širi licem. Zubi su mu gotovo fosforescentno beli.
„Doktorko Foks“, nastavlja tapkajući prstom notes. „Znate li gde su vas sinoć
pokupili?“
Pijuckam vodu, posmatram ga. Sestra titra pored mene. „Ko?“ kaţem. Tako
je: postaviću i ja pitanja. Barem ću ih usporiti.
„Bolniĉari.“ Zatim, pre nego što sam stigla da odgovorim: „Pokupili su vas u
Hanoverskom parku. Bili ste bez svesti.“
„Bez svesti“, ponavlja sestra u sluĉaju da nisam ĉula prvi put.
„Kratko posle deset i trideset obavili ste telefonski poziv. Pronašli su vas u
kućnom ogrtaĉu, a u dţepu vam je bilo ovo.“ Otvara jednu masivnu šaku, i vidim
kljuĉ od kuće kako sija na njegovom dlanu. „A ovo je bilo pored vas.“ Preko
kolena stavlja kišobran, sklopljen i priĉvršćen kopĉom.
Zapoĉinje negde u mojoj utrobi, pa juri pored mojih pluća, preko srca, do grla,
kida se kada naleti na moje zube:
„Dţejn.“
„Šta ste rekli?“ Liti se mršti. „Dţejn“, ponavljam.

105
 Sestra gleda Litla. „Rekla je 'Dţejn“, prevodi mu, usluţno.
„Moja komšinica. Videla sam kada su je uboli noţem.“ Ovo traje ĉitavo jedno
ledeno doba, reĉi mi se tope u ustima pre nego što uspevam da ih ispljunem.
„Da. Ĉuo sam vaš poziv upućen hitnoj sluţbi“, kaţe Liti.
Hitna sluţba. Tako je: onaj dispeĉer juţnjak. A zatim putovanje kroz sporedna
vrata, u park, njihanje grana iznad mene, kovitlanje svetala nalik na nekakav
bezboţni napitak u kupoli kišobrana. Pogled mi se muti. Teško dišem.
„Pokušajte da se ne uzbuĊujete“, nareĊuje mi sestra. Ponovo dišem, grcam.
„Polako“, usplahirila se sestra. Susrećem Litlov pogled. „Dobro je“, kaţe on.
Jeĉim, šištim, odiţem glavu sa jastuka, napinjem vrat, plitko dišem na usta. I
dok mi se pluća skupljaju, sva se kostrešim – otkud on zna kako mi je? On je
policajac koga tek što sam srela. Policajac. Jesam li ikada u ţivotu srela policajca?
Moţda dok mi je pisao neku od retkih saobraćajnih kazni.
Svedo mi bleska pred oĉima, slabašno, preko vidnog polja, kao kandţama
izgrebana, tama se širi u prugama nalik na tigrove. On ni na trenutak ne sklanja
pogled sa mene, ĉak ni kada se moj pogled penje njegovim licem pa klizi unazad
poput neopreznog planinara. Zenice su mu gotovo neverovatno velike. Usne pune,
tople.
Dok zurim u Litla, dok prstima grebem ĉaršav, osećam kako mi se telo
opušta, grudi mi se šire, vid se bistri. Pobedilo je ono što su ubrizgali u mene, ma
šta to bilo. Zaista sam dobro.
„Dobro je“, ponavlja Liti. Sestra me tapše po nadlanici. Dobra devojka.
Zabacujem glavu, sklapam oĉi. Osećam se iscrpljeno. Osećam se
balsamovano.
„Moja komšinica izbodena je noţem“, šapućem. „Zove se Dţejn Rasel.“
Ĉujem kako stolica na kojoj Liti sedi škripi kada se nagnuo prema meni. „Da
li ste videli ko ju je napao?“
„Nisam.“ S mukom otvaram kapke, kao da su zarĊala vrata garaţe. Liti sedi
povijen i gleda notes, ĉelo mu je izbrazdano borama. Mršti se i klima u isti mah.
Izmešane poruke.
„Ali videli ste kako krvari?“
„Jesam.“ Volela bih da prestanem da zaplićem jezikom. Volela bih da
prestane da me ispituje. „Jeste li pili?“
Mnogo. „Malo“, priznajem. „Ali to je…“ Udišem, i osećam novi nalet panike.
„Morate da joj pomognete. Ona je – mogla bi biti mrtva.“
„Pozvaću doktora“, kaţe sestra i kreće prema vratima.
Kada je otišla, Liti ponovo klima glavom. „Znate li ko bi ţeleo da povredi
vašu komšinicu?“
Gutam pljuvaĉku. „Njen muţ.“

106
 Ponovo klima glavom, još malo se mršti, trza ruĉnim zglobom i zatvara notes.
„Ovako stoje stvari, Ana Foks“, kaţe iznenada, ţustro, poslovno. „Jutros sam bio
kod Raselovih.“
„Da li je ona dobro?“
„Ţeleo bih da se vratite sa mnom i da date izjavu.“

Doktor je priliĉno mlada ţena španskog porekla koja je toliko lepa da ponovo
ostajem bez daha, premda mi nije zato ubrizgala injekciju lorazepama.
„Da li ţelite da obavestimo nekoga šta se desilo?“, pita me.
Spremam se da joj dam Edovo ime, a zatim se trzam. Nema svrhe. „Nema
svrhe“, kaţem.
„Molim?“
„Nikoga“, kaţem joj. „Nemam… Dobro sam.“ Paţljivo oblikujem svaku reĉ,
kao da je origami. „Ali…“
„Nemate porodicu?“ Gleda moju burmu.
„Nemam“, kaţem i desnom rukom pokrivam levu. „Moj suprug… nisam…
nismo zajedno. Više.“
„Moţda nekog prijatelja?“ Odmahujem glavom. Koga bi mogla da pozove?
Ne Dejvida, svakako ne Veslija; moţda Binu, ali nema potrebe jer sam ja dobro.
Dţejn nije.
„A nekog lekara?“
„Dţulijana Fildinga“, odgovaram automatski pre nego što sam stigla da se
zaustavim. „Ne. Ne njega.“
Gledam kako razmenjuje pogled sa sestrom, koja zatim razmenjuje pogled sa
Lidom a on gleda u doktorku. Ovo je nalik na meksiĉku mrtvu taĉku. Ţelim da se
zakikoćem. Ali to ne ĉinim. Dţejn.
„Kao što znate, izgubili ste svest u parku“, nastavlja doktorka. „Bolniĉari nisu
mogli da vas identifikuju, pa su vas prevezli u Morningsajd bolnicu. Kada ste
povratili svest, doţiveli ste napad panike.“
„Ozbiljan“, ubacuje sestra.
Doktorka klima glavom. „Ozbiljan.“ Gleda blok u ruci. „Jutros ste ponovo
doţiveli napad panike. Koliko sam razumela, vi ste doktor?“
„Nisam doktor medicine“, kaţem.
„Kakva vrsta doktora ste vi?“
„Ja sam psiholog. Radim sa decom.“
„Imate li…“
„Ţena je izbodena noţem“, podiţem glas. Sestra se povlaĉi za korak kao da
sam zamahnula pesnicom. „Zašto niko ništa ne preduzima!“

107
 Doktorka oštro gleda u Litla. „Postoji li kod vas istorija paniĉnih napada?“,
pita me.
I tada, dok me Liti ljubazno sluša iz stolice, a sestra podrhtava poput kolibrija,
priznajem doktorki – priznajem svima njima – da patim od agorafobije, depresije i
da, paniĉnog poremećaja; priĉam koje lekove uzimam, da sam deset meseci
provela u kući, priĉam o averzionoj terapiji doktora Fildinga. Potrebno je neko
vreme da sve ispriĉam jer mi je glas još kao obavijen vunom; svakog minuta sipam
još malo vode niz grlo, a ona se sliva pored reĉi koje naviru iz mene i prolivaju mi
se sa usana.
Kada sam završila, kada sam iscrpljeno legla na jastuk, doktorka na trenutak
gleda svoj blok. Polako klima glavom. „Dobro“, kaţe. Ţustrije klima. „Dobro.“
Podiţe pogled. „Dozvolite da porazgovaram sa detektivom. Detektive, da li
biste…“ Pokazuje vrata.
Liti ustaje, stolica škripi dok se podiţe s nje. Smeši mi se, prati doktorku
napolje.
Za njim ostaje praznina. Sada smo same sestra i ja. „Uzmite još malo vode“,
predlaţe.

Vraćaju se desetak minuta kasnije. Ili su se moţda i duţe zadrţali; nema sata ovde.
„Detektiv je ponudio da vas otprati kući“, kaţe doktorka. Gledam u Litla; on
mi se smeši. „A ja ću vam dati lorazepam za kasnije. Ali moramo se postarati da
ne dobijete napad panike pre nego što stignete kući. Tako da je najbrţi naĉin da
ovo uradimo…“
Znala sam najbrţi naĉin da se ovo uradi. Sestra već vitla iglom.

37

„Mislili smo da je u pitanju šala“, objašnjava. „Pa, oni su mislili. Trebalo bi da

kaţem mi – ili pretpostavljam da bi mi trebalo da kaţemo mi – jer radimo zajedno.
Znate, 'kao tim'. Za opšte dobro. Ili tako nešto. Uglavnom nešto sa tim znaĉenjem.“
Ubrzava. „Ali ja nisam bio tamo, pa nisam mislio da je u pitanju šala. Nisam znao
za to. Ako me razumete.“
Ne razumem.
Spuštamo se avenijom u njegovoj neobeleţenoj limuzini; mutno
poslepodnevno sunce trepće kroz prozore poput kamena koji odskakuje od
površine jezera. Udaram glavom o staklo, o odraz svog lica pored koga sedim,

108
ogrtaĉ mi je nabran oko vrata. Liti se preliva iz svog sedišta, laktom ovlaš dodiruje
moj.
Osećam se tromo, i telom i umom.
„Naravno, tada su videli vas kako leţite zgrĉeni na travi. Tako su rekli, tako
su to opisali. I videli su da su vrata vaše kuće otvorena, pa su mislili da se tu desio
incident koji je prijavljen, ali kada su pogledali, videli su da je kuća prazna. Morali
su da pogledaju unutra, znate. Zbog onoga što su ĉuli preko telefona.“
Klimam. Ne mogu taĉno da se setim šta sam rekla operateru.
„Imate li dece?“ ponovo klimam. „Koliko?“ podiţem jedan prst. „Jedince,
hm? Ja ih imam ĉetvoro. Pa, imaću ih ĉetvoro u januaru. Ĉekamo isporuku
jednog.“ Smeje se; ja se ne smejem. Jedva da mogu da pomeram usne.
„Ĉetrdeset ĉetiri godine i ĉetvrto dete na putu. Pretpostavljam da je ĉetiri moj
srećan broj.“
Jedan, dva, tri, ĉetiri, mislim. Udahni, izdahni. Oseti kako lorazepam leti
venama poput jata ptica.
Liti dodiruje sirenu pa automobil ispred nas juri napred. „Špic u vreme
ruĉka“, kaţe.
Podiţem pogled prema prozoru. Prošlo je gotovo deset meseci otkako sam
videla grad sa nekog drugog mesta koje nije moja kuća; ĉini mi se onozemaljskim,
kao da istraţujem vanzemaljsku teritoriju, kao da klizim kroz neku buduću
civilizaciju. Zgrade se podiţu neverovatno visoko, zarivaju se poput prstiju u
isprano plavo nebo nad nama. Pored nas klize reklame i prodavnice, trešte boje: 99
centi SVEŢA PICA!!!, Starbaks, Holfuds (kada su oni otvorili prodavnicu?), stara
vatrogasna stanica preureĊena je u stambenu zgradu (stanovi od 1.99 miliona
dolara). Hladne mraĉne uliĉice; prozori prazni na sunĉevoj svetlosti. Iza nas se ĉuje
prodoran zvuk sirene, pa Liti skreće u stranu dok kola hitne pomoći jure pored nas.
Pribliţavamo se raskrsnici, usporavamo i stajemo. Posmatram semafor, sija
poput urokljivog oka, i pratim reku pešaka koja teĉe preko pešaĉkog prelaza; dve
majke u farmerkama guraju kolica, presamićeni starac koji se oslanja na štap,
tinejdţeri pogureni pod jarkoruţiĉastim ranĉevima, ţena u tirkiznoj burki. Zeleni
balon otkaĉio se od tezge na kojoj se prodaju perece i vrtoglavo, vrteći se, podiţe
se sve više. Zvuĉi prodiru u automobil: ushićeni povik, grmljavina saobraćaja koja
kao da se širi ispod vode, zvonjava zvonca sa bicikla. Jarost boja, razuzdanost
zvukova. Osećam se kao da sam na koralnom grebenu.
„Krećemo“, mrmlja Liti i automobil juri napred.
Da li sam se u ovo pretvorila? U ţenu koja poput ribe zeva u svakodnevnu
pauzu za ruĉak? Posetioca iz drugog sveta koji je zadivljen ĉudom nove bakalnice?
Duboko u zaleĊenom mozgu nešto pulsira, nešto ljutito i proterano. Rumenilo mi
obliva obraze. U ovo sam se pretvorila. Ovo sam ja.
Da nisam bila pod sedativima, vrištala bih dok se prozori ne bi rasprsli.

109
 38

„Evo“, kaţe Liti, „ovde skrećemo.“

Skrećemo u našu ulicu. Moju ulicu. Kafić na uglu: pretpostavljam da je još tu
i da još mućkaju onu suviše gorku kafu. Kuća pored njega: vatrenocrvena kao
uvek. Saksije na prozorima prepune hrizantema. Antikvarnica tik preko puta: sada
mraĉna i sumorna, a na izlogu stoji znak IZNAJMLJUJE SE POSLOVNI
PROSTOR. Škola Sveta Dimfna, trajno napuštena.
I dok se ulica otvara pred nama, dok se vozimo na zapad ispod svoda golih
grana, osećam kako mi se oĉi pune suzama. Moja ulica, ĉetiri godišnja doba
kasnije. Ĉudno, mislim.
„Šta je ĉudno?“, pita Liti.
Mora da sam to rekla naglas.
Dok se automobil pribliţava drugoj strani ulice, polako dolazim do daha. Eno
naše kuće – moje kuće: crna ulazna vrata, brojevi 2-1-3 ispisani mesingom iznad
zvekira; sa obe strane okna ukrasnog stakla izdeljena olovnim trakama, pored njih
stoje identiĉne svetiljke sa narandţastim elektriĉnim svetlom; ĉetiri sprata prozora
prazno gledaju preda se. Kamen je manje sjajan nego što pamtim, sa slapovima
fleka ispod prozora, kao da su uplakani, a na krovu vidim delić trule potpore za
puzavice. Staklu bi godilo pranje sa ulice mogu da vidim prljavštinu. „Najlepša
kuća u bloku“, govorio je Ed, a ja sam se slagala sa njim.
Ostarile smo, kuća i ja. Propale.
Prolazimo pored nje, pored parka.
„Eno je“, kaţem Litlu mašući rukom prema zadnjem sedištu. „Moja kuća.“
„Voleo bih da vas povedem sa sobom da porazgovaramo sa vašim susedima“,
objašnjava mi dok parkira automobil uz iviĉnjak i iskljuĉuje motor.
„Ne mogu“, odmahujem glavom. Zar ne kapira? „Moram da idem kući.“
Petljam oko pojasa i shvatam da ovo nikuda neće odvesti.
Gleda me. Tapše volan. „Kako ćemo ovo izvesti?“ pita, više sebe nego mene.
Nije me briga. Nije me briga. Ţelim da idem kući. Moţete da ih dovedete u
moju kuću. Sve ih nagurajte u nju. Priredite ţurku za ĉitav jebeni blok. Ali me sada
vodite kući. Molim vas.
I dalje me gleda, a ja shvatam da sam ponovo govorila naglas. Skupljam se u
sedištu.
Ĉuje se brzo i oštro kucanje o prozor. Podiţem pogled; ţena, oštrog nosa,
maslinaste koţe, u majici sa rol-kragnom i u dugaĉkom kaputu. „Samo malo“, kaţe
Liti. Kreće da spušta moj prozor, ali ja se trzam, cvilim, a on ga vraća nazad i
zatim se izvlaĉi sa vozaĉkog sedišta i izlazi na ulicu, zatvara neţno vrata za sobom.

110
 On i ţena razgovaraju preko krova automobila. Moje uši prosejavaju njihove
reĉi – ubod noţem, zbunjena, doktor – dok tonem pod vodu, sklapam oĉi, gnezdim
se u prevoju suvozaĉkog sedišta; vazduh postaje spokojan i miran. Jata trepere dok
prolaze pored mene – psiholog, kuća, porodica, sama – i ja se gubim u mislima.
Jednom rukom odsutno gladim drugi rukav; zavlaĉim prste u ogrtaĉ, hvatam
prstima rolnicu koţe koja mi se preliva na stomaku.
Zarobljena sam u policijskom automobilu i pipkam svoje salo. Ovo je novo
dno.
Nakon minuta – ili je moţda prošao sat? – glasovi se utišavaju. Otvaram
jedno oko, vidim kako me ţena gleda, strelja me pogledom. Ponovo sklapam oĉi.
Ĉujem škljocanje vozaĉkih vrata kada ih je Liti otvorio. Hladan vazduh uvlaĉi
se u automobil, liţe mi noge, luta po unutrašnjosti, odomaćuje se.
„Detektiv Noreli je moj partner“, ĉujem kako mi govori, u njegovom
bogatom, plodnom glasu osećam nagoveštaj ĉvrstine. „Rekao sam joj šta vam se
desilo. Dovešće neke'ljude u vašu kuću. Da li je to u redu?“
Obaram bradu, podiţem je.
„Dobro.“ Automobil dahće dok se smešta na svoje sedište. Pitam se koliko
ima kilograma. Pitam se koliko ja imam kilograma.
„Ţelite li da otvorite oĉi?“ pita. „Ili vam je i ovako dobro?“ Ponovo obaram
bradu.
Vrata se zatvaraju i on pokreće motor, ubacuje menjaĉ u rikverc, vozi unazad
– nazad, nazad, nazad – vozilu zastaje dah dok prelazi preko ivice na ploĉniku, dok
ne zakoĉimo. Ĉujem kako Liti ponovo iskljuĉuje motor.
„Evo nas“, objavljuje, a ja otvaram oĉi i virim kroz prozor.
Evo nas. Kuća se izdiţe iznad mene, crna usta ulaznih vrata, prednje stepenice
nalik na isplaţen jezik; frizovi nalik na jednake obrve iznad prozora. Olivija o
kućama sa fasadama od braon pešĉara govori kao da imaju lica, a iz ovog ugla
shvatam i zašto.
„Lepa kuća“, komentariše Liti. „Velika kuća. Ĉetiri sprata? Da li je ono
podrum?“
Klimam glavom.
„Znaĉi, pet spratova.“ Tišina. List udara o moj prozor, vetar ga nosi dalje. „I
sami ţivite tu?“
„Imam podstanara“, kaţem.
„Gde on ţivi? U podrumu ili na gornjem spratu?“
„U podrumu.“
„Da li je ovde?“
Podiţem ramena i spuštam ih. „Ponekad.“
Tišina. Lid tapka prstima po komandnoj tabli. Okrećem se prema njemu.
Hvata me kako ga gledam. Smeši se.

111
 „Tu su vas pronašli“, podseća me pokazujući vilicom park. „Znam“,
mrmljam. „Lep parkić.“
„Pretpostavljam.“
Lepa ulica.“
„Da. Sve je lepo.“
Ponovo se smeši. „Dobro“, kaţe, a zatim gleda pored mene, pored mog
ramena, u oĉi kuće. „Da li ovo otkljuĉava i ulazna vrata, ili samo ona na koja su
bolniĉari sinoć ušli?“ Kljuĉ od moje kuće visi mu sa prsta, alku kljuĉa navukao je
na zglob.
„Otkljuĉava i jedna i druga vrata“, kaţem.
„Dobro.“ Vrti kljuĉ oko prsta. „Ţelite li da vas nosim?“

39

Ne nosi me, ali me podiţe iz automobila, vodi kroz kapiju, tera uz stepenice, a ja
sam ruku prebacila preko njegovih leĊa, širokih poput fudbalskog terena, i
praktiĉno vuĉem noge po zemlji, kišobran mi se klati na zglobu za koji je zakaĉen,
kao da smo izašli da prošetamo. Obeznanjeni od narkotika.
Sunce gotovo da mi ulubljuje kapke. Liti pred vratima stavlja kljuĉ u bravu,
gura vrata; ona se širom otvaraju i udaraju o zid toliko snaţno da se staklo na njima
zatreslo.
Pitam se da li susedi gledaju. Pitam se da li je gospoĊa Vaserman videla da
me je krupni crnac upravo uvukao u kuću. Kladim se da upravo zove policiju.
U predsoblju jedva da ima mesta za oboje – pritisnuta sam na jednu stranu,
prignjeĉena, ramenom udaram o zid. Liti zatvara nogom vrata i iznenada je
sumrak. Sklapam oĉi, naslanjam glavu na njegovu ruku. Ĉuje se struganje kljuĉa u
drugoj bravi.
A zatim osećam: toplina dnevne sobe.
Osećam: ustajali vazduh mog doma.
Ĉujem: maĉje mjaukanje.
Maĉak. Sasvim sam zaboravila na Panĉa.
Otvaram oĉi. Sve je kako je i bilo kada sam zagnjurila u spoljni svet: mašina
za sudove zeva otvorena; klupko ćebadi upleteno na kauĉu; TV sija, meni di-vi-
dija Mraĉni prolaz zamrznut je na ekranu; a na stoĉiću za kafu dve prazne flaše
vina, usijane na suĉevoj svetlosti, i ĉetiri boĉice sa pilulama od kojih je jedna
oborena kao da je pijana.
Dom. Srce umalo da mi pukne u grudima. Mogla bih zajecati od olakšanja.
Kišobran mi klizi s ruke, pada na pod.

112
 Liti me vodi prema stolu u kuhinji, ali ja mašem rukom ulevo, kao motorista,
pa skrećemo sa kursa prema kauĉu, gde se Panĉ smestio iza jastuka.
„Evo“, kaţe Liti spuštajući me na jastuke. Maĉak nas posmatra. Kada se Liti
odmakao, kreće se boĉno prema meni vijugajući izmeĊu ćebadi, a zatim okreće
glavu i sikće na mog pratioca.
„Zdravo i tebi“, pozdravlja ga Lid.
Spuštam se na kauĉ, osećam kako mi srce usporava, ĉujem kako mi krv tiho
peva u venama. Prolazi trenutak; steţem ogrtaĉ rukama, dolazim sebi. Kod kuće
sam, bezbedna. Bezbedna. Kod kuće.
Panika curi iz mene poput vode.
„Zašto su ljudi ulazili u moju kuću?“ pitam Litla.
„Šta ste rekli?“
„Rekli ste da su bolniĉari ulazili u kuću.“
Podiţe obrve. „Pronašli su vas u parku. Videli su otvorena vrata kuhinje.
Morali su da provere šta se desilo.“
Pre nego što sam stigla da odgovorim, okreće se prema Livinoj fotografiji na
boĉnom stoĉiću. „Kćerka?“
Klimam.
„Da li je ovde?“
Odmahujem glavom. „Sa ocem je“, mrmljam. Sada je red na njega da klimne.
Okreće se, zastaje, primećuje posluţenje na stoĉiću za kafu. „Neko je priredio
ţurku?“
Udišem, izdišem. „Maĉak“, kaţem. Odakle je to? Teško meni! Zaboga, šta to
bi. Ćuti, maĉor bi. Šekspir? Mrštim se. Nije Šekspir. Suviše izveštaĉeno medeno.
Izgleda da sam i ja suviše izveštaĉeno medena jer se Lid ĉak ni ne smeška.
„Da li je sve ovo vaše?“ pita gledajući flaše od vina. „Dobar merlo.“
Meškoljim se na kauĉu. Osećam se kao nevaljalo dete. „Jeste“, priznajem.
„Ali…“ Izgleda gore nego što jeste? Zapravo je gore nego što izgleda?
Lid traţi u dţepu boĉicu lorazepama koji mi je prepisala ona lepa mlada
doktorka. Spušta je na stoĉić. Kaţem hvala sebi u bradu.
A zatim se duboko u reĉnom koritu mog uma nešto odvaja, podvodna struja
ga prevrće, izbacuje na površinu.
Leš.
Dţejn.
Otvaram usta.
Po prvi put primećujem pištolj u futroli na Litlovom kuku. Sećam se da je
Olivija jednom u ĉudu gledala policajca na konju u Midtaunu; blenula je u njega
dobrih deset sekundi pre nego što sam shvatila da zuri u njegovo oruţje, a ne u
njegovog konja. Tada sam se nasmešila, zadirkivala je, ali evo pištolj mi je sada
nadohvat ruke i ne smešim se.

113
 Liti me hvata kako ga gledam. Navlaĉi sako preko pištolja, kao da sam mu
virila pod košulju.
„Šta je sa mojom komšinicom?“, pitam.
Vadi telefon iz dţepa, prinosi ga oĉima. Pitam se da nije kratkovid. Zatim
prevlaci prstom preko njega i spušta ruku niz telo.
„U ovoj kući ţivite samo vi?“ Odlazi u kuhinju. „I vaš podstanar“, dodaje pre
nego što sam stigla da to kaţem. „Ovo vodi u prizemlje?“ Pokazuje palcem vrata
podruma.
„Da. Šta je sa mojom komšinicom?“
Ponovo gleda u telefon – a zatim staje, saginje se. Kada se uspravio, kada je
ispravio telo veliĉine fudbalskog terena, u ruci mu vidim maĉju ĉiniju za vodu i
fiksni telefon. Gleda najpre u jedno, pa u drugo kao da ih odmerava. „Momak je
verovatno ţedan“, kaţe i prilazi sudoperi.
Posmatram njegov odraz na ekranu televizora, ĉujem kako teĉe voda iz
ĉesme. U jednoj od flaša ostala je plitka lokva merloa, i pitam se da li bih mogla da
je iskapim a da on to ne primeti.
Ĉinija za vodu zveĉi kada je spušta na pod, a zatim vraća slušalicu na punjaĉ,
zuri da proĉita šta piše. „Baterija je prazna“, kaţe.
„Znam.“
„Samo kaţem.“ Prilazi vratima podruma. „Mogu li da pokucam?“, pita.
Klimam.
Udara o drvo – jednom, pauza, pa tri puta brzo – i ĉeka. „Kako se zove vaš
podstanar?“
„Dejvid.“
Liti ponovo kuca. Ništa.
Okreće se prema meni. „Gde vam je telefon, doktorko Foks?“ Trepćem. „Moj
telefon?“
„Vaš mobilni telefon.“ Maše mi svojim telefonom. „Imate li ga?“ Klimam
glavom.
„Pa, nisu ga našli kod vas. Većina ljudi bi pojurila da uzme telefon ako bi se
desilo da budu odsutni od kuće ĉitave noći.“
„Ne znam.“ Gde je? „Ne koristim ga ĉesto.“ Ne govori ništa.
Sita sam svega. Oslanjam noge snaţno na tepih, podiţem se. Prostorija oko
mene poigrava, poput tanjira koji se vrti; ali nakon trenutka se smiruje i ja ukrštam
pogled sa Litlovim.
Panĉ mi ĉestita jednim tihim mjaukom.
„Je li sve u redu?“, pita Liti prilazeći mi. „Dobro ste?“
„Jesam.“ Ogrtaĉ mi se rastvorio. Steţem ga oko sebe, snaţno vezujem pojas.
„Šta se dešava sa mojom komšinicom?“ Ali on je zastao, gleda telefon. Ponavljam.
„Šta…“

114
 „Dobro“, kaţe, „dobro. Krenuli su.“ Iznenada juri kroz kuhinju poput velikog
talasa, pogledom šara po prostoriji. „Da li je ovo prozor sa kog ste videli vašu
komšinicu?“ Pokazuje.
„Jeste.“
Jednim dugaĉkim korakom dugaĉkih nogu prilazi sudoperi, oslanja se
dlanovima na pult, viri napolje. Gledam u njegova leĊa, sasvim su popunila prozor.
Zatim gledam u stoĉić za kafu i poĉinjem da pospremam.
Okreće se. „Ostavite sve kako je bilo“, kaţe. „Ukljuĉite i TV. Koji je to
film?“
„Stari triler.“
„Volite trilere?“
Vrpoljim se. Mora da popušta dejstvo lorazepama. „Naravno. Zašto ne mogu
da pospremim?“
„Jer ţelimo da vidimo šta se kod vas dešavalo kada ste videli napad na vašu
komšinicu.“
„Zar nije vaţnije šta se dešavalo sa njom?“
Liti me ignoriše. „Moţda da sklonite maĉka negde“, kaţe. „Ĉini se da nije
druţeljubiv. Ne ţelim da nekoga ogrebe.“ Ponovo se kreće prema sudoperi, puni
ĉašu vodom. „Popijte ovo. Morate da hidrirate telo. Doţiveli ste šok.“ Prilazi mi i
spušta mi ĉašu u ruku. Ima neĉeg gotovo neţnog u tom njegovom potezu. Gotovo
da oĉekujem da me i pomiluje po obrazu.
Prinosim ĉašu usnama.
Ĉujem zujanje interfona.

40

„Gospodin Rasel je sa mnom“, objavljuje detektivka Noreli nepotrebno.

Glas joj je neţan, devojaĉki, odudara od dţempera sa visokom kragnom i
motociklistiĉke koţne jakne. Jednim pogledom obuhvata prostoriju, usmerava kao
ţilet oštar pogled na mene. Ne predstavlja se. Ona je loš pandur, u to nema sumnje,
zbog ĉega sa razoĉaranjem shvatam da su Litlova toboţnja snebivljivost i trapavost
samo dimna zavesa.
Alister ulazi za njom, sveţ i uredan, u kaki pantalonama i dţemperu, premda
mu je traka koţe preko vrata zapeta kao struna. Moţda je to za njega normalno.
Gleda me, smeši se. „Zdravo“, kaţe blago iznenaĊeno.
Nisam to oĉekivala.
Zanosim se. Osećam nelagodu. Um mi je još trom, kao motor pun šećera: a
sada me je komšija izbacio iz ravnoteţe osmehom.

115
 „Jeste dobro?“ Liti zatvara vrata predsoblja za Alisterom, prilazi mi.
Vrtim glavom. Jesam. Nisam.
Savijenim prstom hvata me za lakat. „Hajde da…“
„GospoĊo, da li ste dobro?“ Detektivka Noreli se mršti.
Liti podiţe ruku. „Dobro je – dobro je. Pod sedativima je.“
Obrazi mi se ţare.
Vodi me prema kuhinji, smešta me za sto – isti onaj sto za kojim je Dţejn
potrošila ĉitavu kutiju šibica, za kojim smo aljkavo igrale šah i razgovarale o deci,
za kojim mi je rekla da fotografišem zalazak sunca. Za isti onaj sto za kojim mi je
priĉala o Alisteru i svojoj prošlosti.
Noreli prilazi prozoru kuhinje sa telefonom u ruci. „GospoĊo Foks“, kaţe.
Liti je prekida. „Doktorka Foks.“
Zastaje, pa se prilagoĊava. „Doktorko Foks, detektiv Liti rekao mi je da ste
sinoć nešto videli.“
Gledam u Alistera koji i dalje stoji nepomiĉno pored vrata predsoblja.
„Videla sam kako je moja komšinica izbodena noţem.“
„Ko je vaša komšinica?“ pita me Noreli.
„Dţejn Rasel.“
„I to ste videli kroz prozor?“
„Da.“
„Koji prozor?“
Pokazujem pored nje. „Onaj.“
Detektivka Noreli prati moj prst. Oĉi su joj bez sjaja, bezizraţajne i tamne;
gledam kako njime ispituje kuću Raselovih, sleva nadesno, kao da ĉita tekst. „Da li
ste videli ko je noţem napao vašu komšinicu?“ I dalje gleda napolje. „Nisam, ali
videla sam kako krvari, i videla sam nešto u njenim grudima.“
„Šta ste videli u njenim grudima?“ Meškoljim se u stolici. „Nešto srebrno.“
Zašto je to vaţno? „Nešto srebrno?“ Klimam.
Klima i ona; okreće se, gleda u mene, zatim pored mene u dnevnu sobu. „Ko
je sinoć bio sa vama?“
„Niko.“
„Znaĉi, sve ono na stoĉiću je vaše?“ Ponovo se meškoljim. „Jeste.“
„Dobro, doktorko Foks.“ Ali gleda u Litla. „Idem da…“
„Njegova ţena…“, poĉinjem i podiţem ruku kada je Alister krenuo prema
nama.
„Samo trenutak.“ Detektivka Noreli mi prilazi i spušta telefon ispred mene.
„Pustiću vam snimak poziva koji ste uputili hitnoj sluţbi sinoć u deset i trideset
tri.“
„Njegova ţena…“

116
 „Mislim da nam on daje odgovor na mnoga pitanja.“ Prevlaci dugaĉki prst
preko ekrana i u ušima mi trešti glas, pucketav pušten ovako preko zvuĉnika
telefona: „Sluţba 911, recite…“
Noreli se trza, palcem smanjuje intenzitet zvuka.
„… o kakvoj hitnoj situaciji se radi?“
„Moja komšinica.“ Glas mi je piskutav. „Ona je… izbodena noţem. O, boţe.
Pomozite joj.“
„GospoĊo, polako.“ To otezanje. Ĉak i sada me izluĊuje. „Recite mi vašu
adresu.“
Gledam Alistera, Litla. Oni gledaju telefon Norelijeve. Ona gleda mene.
„Kaţete da je neko noţem izbo vašu komšinicu?“
„Da. Pomozite. Krvari.“ Trzam se. Ovo je gotovo nerazumljivo.
„Molim?“
„Rekla sam pomozite.“ Zakašljala sam se, zagrcnula se pljuvaĉkom. Na ivici
sam suza.
„Pomoć je krenula, gospoĊo. Molim vas da se smirite. Moţete li da mi kaţete
kako se zovete?“
„Ana Foks.“
„Dobro, Ana. Kako se zove vaša komšinica?“
„Dţejn Rasel. O, boţe.“ Ovo sam graknula. „Da li ste vi sa njom sada?“
„Ne. Ona je sa druge strane… ona je u kući koja se nalazi sa druge strane
parka u odnosu na moju.“
Osećam Alisterov pogled na sebi. I ja gledam njega, netremice. „Ana, da li ste
vi uboli noţem svoju komšinicu?“ Tišina. „Molim?“
„Da li ste vi uboli noţem svoju komšinicu?“
„Nisam.“
Sada i Liti gleda u mene. Sve troje zure u mene. Naginjem se napred, gledam
u telefon Norelijeve. Ekran se crni, ali se glasovi i dalje ĉuju. „Dobro.“
„Pogledala sam kroz prozor i videla kako neko zariva noţ u nju.“
„Dobro. Znate li ko je to uradio?“ Još jedna pauza, duţa. „GospoĊo? Znate li
ko.
Hrapav uzdah i larma. Ispustila sam telefon. Gore na tepihu radne sobe –
mora da je tamo i ostao, poput napuštenog tela. „GospoĊo?“ Tišina.
Krivim vrat, gledam u Litla. On više ne gleda u mene.
Norelijeva se nadvija iznad telefona i prevlaci prstom preko ekrana. „Dispeĉer
je ostao na vezi još šest minuta“, kaţe, „dok bolniĉari nisu potvrdili da su došli na
lice mesta.“
Lice mesta. A šta su zatekli na licu mesta? Šta se desilo sa Dţejn?

117
 „Ne razumem.“ Iznenada sam umorna, prazna i umorna. Polako pogledom
prelazim preko kuhinje, gledam pribor za jelo koji nakostrešen stoji u mašini za
pranje sudova, gledam prazne flaše u kanti za smeće. „Šta se desilo sa…“
„Ništa se nije desilo, gospoĊo Foks“, kaţe Liti neţno. „Nikome.“ Gledam ga.
„Kako to mislite?“
Podiţe pantalone na butinama i spušta se u ĉuĉanj pored mene. „Mislim“,
kaţe mi, „da ste moţda bili malo uzbuĊeni zbog sveg onog lepog merloa koji ste
popili i svih onih lekova koje uzimate i filma koji ste gledali, pa ste videli nešto
ĉega nema.“
Zurim u njega.
On trepće.
„Mislite da mi se priĉinilo?“ Glas mi zvuĉi piskutavo. Sada odmahuje
masivnom glavom. „Ne, gospoĊo, mislim da su vaša ĉula bila preterano
stimulisana pa vam je sve to udarilo u glavu.“ Otvaram usta.
„Da li vaši lekovi imaju neka neţeljena dejstva?“ pritiska me. „Imaju“,
kaţem. „Ali…“
„Da nisu halucinacije jedno od neţeljenih dejstava?“
„Ne znam.“ Premda znam, znam da je tako.
„Doktorka u bolnici rekla je da su halucinacije jedno od neţeljenih dejstava
lekova koje uzimate.“
„Nisam halucinirala. Videla sam šta sam videla.“ S mukom ustajem. Maĉak
izleće ispod stolice i juri u dnevnu sobu.
Liti podiţe ruke, topli dlanovi su mu široki i ravni. „Ĉuli ste poziv. Teško ste
govorili.“
Norelijeva prilazi. „Bolnica vam je proverila nivo alkohola u krvi, imali ste
2,2 promila“, kaţe. „To je gotovo tri puta više od zakonom dozvoljene granice.“
„Pa?“
Alisterov pogled je ĉas na meni ĉas na njoj.
„Nisam halucinirala“, sikćem. Reĉi se prevrću dok mi izleću iz usta, padaju na
bok. „Nije mi se priĉinilo. Nisam luda.“
„Ako sam dobro razumela, vaša porodica ne ţivi sa vama, gospoĊo?“ kaţe
Noreli.
„Da li je to pitanje?“
„To je pitanje.“
Alister: „Moj sin kaţe da ste razvedeni.“
„Rastavljeni“, ispravljam ga automatski.
„A gospodin Rasel nam kaţe“, dodaje Noreli, „da vas niko u susedstvu ne
viĊa. Ĉini se da ne izlazite ĉesto napolje.“ Ne govorim ništa, ne radim ništa.

118
 „Evo druge teorije“, nastavlja. „Ţeleli ste da privuĉete paţnju.“ Povlaĉim se,
udaram o kuhinjski pult. Moj ogrtaĉ se otvara i širi. „Nemate prijatelje, porodica je
daleko, previše ste popili i rešili ste da malo nadignete halabuku.“
„Mislite da sam ovo izmislila?“ Bacam se napred urlajući.
„Upravo to mislim“, potvrĊuje.
Liti proĉišćava grlo. „Mislim“, kaţe neţno, „da su vam nervi moţda malo
proradili zbog toga što ste stalno zatvoreni u kući i – ne kaţemo da ste ovo uradili
namerno.
„Vi umišljate.“ Upirem drhtavim prstom u njih, mašem njime kao ĉarobnim
štapićem. „Vi izmišljate. Kroz onaj prozor videla sam je oblivenu krvlju.“
Detektivka Noreli sklapa oĉi i uzdiše. „GospoĊo, gospodin Rasel kaţe da
njegova ţena nije u gradu. Kaţe da je nikada niste upoznali.“
Tišina. Ĉini mi se da je prostorija naelektrisana.
„Bila je ovde“, kaţem polako i razgovetno, „dva puta.“
„Nema…“
„Najpre mi je pomogla da se vratim sa ulice. A zatim me je još jednom
posetila. I…“, sada streljam pogledom Alistera, „… on je došao da je traţi.“
Klima glavom. „Traţio sam svog sina, ne svoju ţenu.“ Guta pljuvaĉku. „A vi
ste rekli da niko nije bio kod vas.“
„Lagala sam. Sedela je za ovim stolom. Igrale smo šah.“
Bespomoćno gleda Norelijevu.
„Zbog vas je vrisnula“, kaţem.
Sada Norelijeva gleda Alistera. „Kaţe da je ĉula vrisak“, objašnjava.
„Jesam ĉula vrisak. Pre tri dana.“ Da li je to taĉno? Moţda nije. „A Itan mi je
rekao da je ona vrisnula.“ Nije to baš potpuna istina, ali je blizu.
„Hajde da ne mešamo Itana“, kaţe Liti.
Gledam ih besno, postrojili su se oko mene, kao ona tri klinca, ona tri mala
govneta. Poĉistiću ih.
„Gde je ona onda?“ pitam i prekrštam ruke na grudima. „Gde je Dţejn? Ako
je dobro, dovedite je ovamo.“ Razmenjuju pogled.
„Hajde.“ Skupljam ogrtaĉ oko sebe, zateţem pojas, ponovo prekrštam ruke.
„Idite po nju.“
Noreli se okreće prema Alisteru. „Hoćete li…“, mrmlja, a on klima glavom i
povlaĉi se u dnevnu sobu i vadi telefon iz dţepa.
„A zatim“, kaţem Litlu, „ţelim da svi odete iz moje kuće. Vi mislite da
umišljam.“ Trza se. „A vi mislite da laţem.“ Noreli ne reaguje. „A on tvrdi da
nikada nisam srela ţenu koju sam srela dva puta.“ Alister mrmlja nešto u telefon.
„I ţelim da znam ko je kuda išao ovde kada kuda…“ Uplićem se u sopstvene reĉi.
Zastajem, oporavljam se. „Ţelim da znam ko je još bio ovde.“

119
 Alister se vraća do nas. „Saĉekaćemo trenutak“, kaţe dok vraća telefon u
dţep.
Susrećem njegov pogled. „Kladim se da će to biti veoma dug trenutak.“ Niko
ne progovara. Lutam pogledom po prostoriji: Alister, gleda na sat; Norelijeva
smireno gleda maĉka. Samo Liti gleda u mene. Prolazi dvadeset sekundi. Još
dvadeset. Uzdišem, rasplićem ruke. Ovo je smešno. Ţena je… Isprekidano brujanje
interfona. Gledam detektivku Noreli, pa Litla.
„Dozvolite da otvorim vrata“, kaţe Alister i okreće se prema vratima.
Potpuno nepomiĉno posmatram kako pritiska dugme da otkljuĉa vrata, okreće
kvaku, otvara vrata predsoblja i pomera se u stranu.
Sekund kasnije u sobu ulazi Itan, drţi oĉi oborene.
„Upoznali ste mog sina“, kaţe Alister. „A ovo je moja supruga“, dodaje i
zatvara vrata za njom.
Gledam njega. Gledam nju.
Nikada u ţivotu nisam videla ovu ţenu.

41

Visoka je, ali neţne graĊe, a sjajna tamna kosa uokviruje joj izvajano lice. Obrve
su joj tanke, oštre, izvijene iznad sivo-zelenih oĉiju. Gleda me ledeno, zatim mi
prilazi i pruţa ruku.
„Mislim da se nismo upoznale“, kaţe.
Glas joj je tih i raskošan, kao glas Loren Bakol. Gruša mi se u ušima. Ne
pomeram se. Ne mogu.
Ona i dalje pruţa ruku prema meni, drţi je usmerenu prema mojim grudima.
Nakon trenutka, guram je u stranu. „Ko je ovo?“
„To je vaša komšinica.“ Liti zvuĉi gotovo tuţno.
„Dţejn Rasel“, kaţe Noreli.
Gledam u nju, pa u njega. A onda u ţenu.
„Niste“, kaţem joj.
Povlaĉi ruku.
Ponovo se obraćam detektivima. „Nije to ona. Šta to govorite? Ona nije
Dţejn.“
„Uveravam vas“, kaţe Alister, „ona je…“
„Ne morate nikoga da uveravate, gospodine Rasel“, kaţe Noreli.
„Da li je će vam nešto znaĉiti ako vam ja kaţem da je to istina?“ pita ţena.

120
 Okrećem se prema njoj, prilazim joj. „Ko ste vi?“ Zvuĉim oštro, grubo i
zadovoljna sam kada vidim da su se ona i Alister pribili jedno uz drugo kao da su
vezani lisicama za gleţnjeve.
„Doktorko Foks“, kaţe Liti. „Smirimo se.“ Spušta ruku na moju.
Njegov dodir tera me da se trgnem. Ţurno se udaljavam od njega, udaljavam
se od detektivke Noreli, i sada stojim na sredini kuhinje, detektivi stoje pored
prozora, a Alister i ţena povukli su se u dnevnu sobu.
Okrećem se prema njima i prilazim im. „Dva puta sam srela Dţejn Rasel“,
kaţem polako, jednostavno. „Vi niste Dţejn Rasel.“
Ovog puta se ne povlaĉi. „Mogu da vam pokaţem vozaĉku dozvolu“, nudi i
zavlaĉi ruku u dţep.
Odmahujem glavom, jednostavno, polako. „Ne ţelim da vidim vašu vozaĉku
dozvolu.“
„GospoĊo“, doziva me detektivka, a ja se okrećem da je pogledam preko
ramena. Prilazi mi, staje izmeĊu nas. „Dosta je bilo.“
Alister me gleda raširenih oĉiju. Ţena i dalje drţi ruku u dţepu. Iza njih se
Itan povukao do kanabeta, a Panĉ mu leţi sklupĉan kod nogu.
„Itane“, kaţem, a on podiţe pogled prema meni kao da je ĉekao da mu se
obratim. „Itane.“ Prolazim pored Alistera i ţene. „Šta se dešava?“ Gleda u mene.
Skreće pogled.
„Ona nije tvoja majka.“ Dodirujem mu rame. „Reci im to.“ Naginje glavu,
skreće pogled ulevo. Steţe vilicu i guta. Jednim noktom grebe drugi. „Nikada niste
upoznali moju majku“, mrmlja. Sklanjam ruku.
Okrećem se, polako, omamljeno.
Zatim svi progovaraju uglas, kao hor: „Moţemo li…“ pita Alister pokazujući
glavom vrata, a Noreli u tom trenutku kaţe: „Završili smo ovde.“ Liti me savetuje
da se odmorim.
Gledam ih i trepćem.
„Moţemo li…“, ponovo pokušava Alister.
„Hvala vam, gospodine Rasel“, kaţe detektivka. „I gospoĊo Rasel.“
On i ţena me oprezno gledaju, kao da sam ţivotinja koju su upravo uspavali,
a zatim prilaze vratima.
„Hajdemo“, kaţe Alister oštro. Itan ustaje, pogled mu je prikovan za pod,
preskaĉe maĉka.
Izlaze napolje, a detektivka im se pridruţuje. „Doktorko Foks, laţna prijava
policiji je kriviĉno je delo“, obaveštava me. „Da li razumete?“
Gledam u nju. Mislim da klimam glavom.
„Dobro.“ podiţe kragnu. „To je sve što sam imala da kaţem.“
Vrata se zatvaraju za njom. Ĉujem kako otvara spoljna vrata.

121
 Ostali smo samo Liti i ja. Gledam njegove oksfordice, crne, sa oštrim vrhom, i
shvatam (kako, zašto?) da sam danas propustila ĉas francuskog sa Ivom.
Samo Liti i ja. Les deux.
Ulazna vrata škljocaju dok se zatvaraju.
„Mogu li da vas ostavim samu?“ pita.
Klimam glavom odsutno.
„Imate li sa kim da razgovarate?“
Ponovo klimam.
„Izvolite“, kaţe, vadi posetnicu iz dţepa na grudima i spušta mi je na dlan.
Gledam u nju. Tanka je. DETEKTIV KONRAD LITL, NJUJORŠKA POLICIJA.
Dva broja telefona. Imejl.
„Moţete da me pozovete ako vam bilo šta zatreba. Hej“, podiţem pogled.
„Moţete da me pozovete. U redu?“
Klimam.
„U redu?“
Reĉ mi juri niz jezik, gura u stanu druge reci. „U redu.“
„Dobro. U bilo koje doba dana i noći.“ Prebacuje telefon iz jedne u drugu
ruku. „Imam svu onu decu. Ne spavam.“ Opet ga prebacuje. Hvata moj pogled,
prestaje da se igra telefonom.
Gledamo se.
„Budite mi dobro, doktorko Foks.“ Liti prilazi vratima predsoblja, otvara ih i
neţno zatvara za sobom.
Ponovo se otvaraju ulazna vrata. I ponovo zatvaraju.

42

Iznenadna, napeta tišina. Svet se zakoĉio i stao. Sama sam, prvi put ovog dana.
Prelazim pogledom preko prostorije. Flaše od vina blistaju na zalazećem
suncu. Stolica stoji ukoso u odnosu na sto u kuhinji. Maĉak patrolira preko kauĉa.
Zrnca prašine lebde na svetlosti.
Prilazim vratima predsoblja, zakljuĉavam ih.
Ponovo gledam prema sobi.
Da li se ovo upravo desilo?
Šta se upravo desilo?
Odlazim u kuhinju, pronalazim flašu vina. Guram otvaraĉ u plutani ĉep,
vadim ga. Sipam vino u ĉašu. Prinosim ga usnama. Razmišljam o Dţejn.
Ispijam i poslednju kap iz ĉaše. Prinosim flašu usnama, naginjem je. Pijem,
dugaĉkim, ţednim gutljajima. Razmišljam o onoj ţeni.

122
 Sada se probijam do dnevne sobe, krećem se brţe; istresam dve pilule na dlan.
Poigravaju mi niz grlo.
Razmišljam o Alisteru. Ovo je moja ţena. Stojim, i gutam, i pijem dok se ne
zagrcnem.
Spuštam flašu i sada razmišljam o Itanu, i naĉinu na koji je skrenuo pogled,
okrenuo glavu od mene. Kako je progutao pljuvaĉku pre nego što mi je odgovorio.
Kako je grebao nokat. Kako je mumlao.
Kako je lagao.
Jer jeste lagao. Sklanjanje pogleda, skretanje pogleda ulevo, pruţanje
odgovora sa zakašnjenjem, vrpoljenje – sve su to znaci koji odaju lazova. Znala
sam i pre nego što je otvorio usta.
Ali stegnuta vilica: to je znak neĉeg drugog. To je znak straha.

43

Telefon je na podu radne sobe, na istom mestu na kom sam ga ispustila. Tapkam
po ekranu dok vraćam boĉice pilula u ormarić sa lekovima u kupatilu. Sasvim sam
svesna da je doktor Filding ĉovek sa zvanjem lekara i opremljen blokom sa
receptima za prepisivanje lekova; ali on neće moći da mi pomogne u ovom sluĉaju.
„Moţeš li da doĊeš?“ pitam ĉim se javila.
Tišina. „Molim?“ zvuĉi zbunjeno.
„Moţeš li da doĊeš?“ Prilazim krevetu, leţem.
„Sada? Nisam…“
„Molim te, Bina.“
Ponovo tišina. „Mogu da doĊem do tebe oko devet, devet i trideset. Već sam
dogovorila veĉeru“, dodaje.
Nije me briga. „U redu.“ Leţem, jastuk mi peni i šušti u ušima. Grane izvan
prozora se meškolje, odbacuju lišće kao ţar; ono iskri naspram stakla, a zatim
odleće dalje.
„Dalijesvedu?“
„Molim?“ Temazepam mi usporava mozak. Mogu da osetim prštanje kratkih
spojeva.
„Pitala sam da li je sve u redu.“
„Nije. Jeste. Objasniću ti kad doĊeš.“ Kapci su mi teški, padaju. „Dobro.
Vidimoseveĉeras.“ Ali već tonem u san.
Mraĉno je i bez snova, mali zaborav, ali, kada je zablejao interfon, budim se
iscrpljena.

123
 44

Bina me gleda, otvorenih usta.

Naposletku ih zatvara, polako, ali snaţno, poput muvolovke. Ćuti.
Sedimo u Edovoj biblioteci, ja sam sklupĉana u fotelji sa visokim naslonom,
Bina se bacila na nisku fotelju, onu u koju se parkira doktor Filding.
Dugaĉke, tanke noge zavukla je ispod fotelje, a Panĉ joj se mota oko
gleţnjeva poput dima.
U kaminu gori slaba vatra.
Gleda u nju, prati mali talas plamenova.
„Koliko si popila?“, pita trzajući se kao da bih mogla da je udarim. „Ne
dovoljno da bih halucinirala.'' Klima. „Dobro. Pilule…“
Steţem ćebe na krilu, guţvam ga. „Upoznala sam Dţejn. Bila sam s njom dva
puta. U razliĉitim danima.“
„Dobro.“
„ViĊala sam je sa njenom porodicom u kući. Ĉesto.“
„Dobro.“
„Videla sam kako krvari. Videla sam noţ zaboden u njene grudi.“
„Definitivno je to bio noţ?“
„Pa, nije bio jebeni broš.“
„Samo – dobro, da.“
„Videla sam ga kroz objektiv. Vrlo jasno.“
„Ali nisi fotografisala.“
„Ne, nisam fotografisala. Pokušavala sam da joj pomognem, ne da to…
dokumentujem.“
„Dobro.“ Odsutno uvrće pramen kose. „A sada kaţu da niko nije izboden
noţem.“
„I pokušavaju da kaţu da je Dţejn neko drugi. Ili da je neko drugi Dţejn.“
Obmotava kosu oko prsta.
„Sigurna si…“, poĉinje, a ja se napinjem jer znam šta sledi. „Sasvim si
sigurna da nema šanse da je sve ovo nesporazu. Naginjem se napred. „Znam šta
sam videla.“ Bina spušta ruku. „Ne… znam šta da kaţem.“
Polako, kao da gazim preko mlevenog stakla, kaţem: „Neće mi poverovati da
se nešto desilo Dţejn“, obraćam se koliko njoj, toliko i sebi, „dok ih ne uverim da
ţena za koju misle da je Dţejn – nije Dţejn.“
Zamršeno je, ali klima glavom.
„Ali, zar ne bi policija traţila od nje da im pokaţe, na primer, liĉnu kartu?“
„Ne. Ne. Poverovali bi njenom muţu – poverovali bi 'njenom muţu' na reĉ.
Zar ne? A zašto i ne bi?“ Maĉak prelazi preko tepiha, zavlaĉi se ispod moje stolice.

124
„I niko je nije video ranije. Ovde su jedva nedelju dana. Mogla bi biti bilo ko.
Moţda je roĊaka. Moţda je ljubavnica. Moţda je poruĉena kao nevesta iz zemalja
istoĉne Evrope.“ Pruţam ruku da uzmem piće, a zatim se sećam da ga nemam. „Ali
videla sam Dţejn sa njenom porodicom. Videla sam njen medaljon u kom se
nalazila Itanova fotografija. Videla sam – poslala ga je da mi donese sveću,
zaboga.“
Bina ponovo klima.
„A njen muţ se ponaša…?“
„Kao da je upravo nekoga izbo noţem? Ne.“
„Definitivno je on…“
„Šta?“
Uvija se. „To uradio?“
„A ko bi drugi to mogao biti? Klinac je anĊeo. Da bi nekog napao – ako bi
nekoga napao – bio bi to njegov otac.“ Još jednom pruţam ruku da uzmem ĉašu,
hvatam vazduh. „A i videla sam ga za raĉunarom neposredno pre nego što se sve
dogodilo, tako da mislim da je on osloboĊen krivice, ukoliko se nije sjurio niz
stepenice da iskasapi mamu.“
„Jesi li još nekome rekla za ovo?“
„Nisam još.“
„Svom doktoru?“
„Reći ću mu.“ Reći ću i Edu. Razgovaraću s njim kasnije.
Tišina – ĉuje se samo pucketanje plamena u kaminu.
Posmatram je, posmatram kako joj koţa sija bakarnim sjajem na svetlosti
vatre, i pitam se da li mi udovoljava, da li sumnja u moje reĉi. Priĉa je
neverovatna, zar ne? Moj komšija ubio je svoju suprugu i sada se neka nepoznata
ţena predstavlja kao ona. A njihov sin je suviše uplašen da bi rekao istinu.
„Šta misliš, gde je Dţejn sada?“ pita me Bina tiho.
Tišina.

„Nisam znala da je bila faca“, kaţe Bina naginjući se preko mog ramena, a kosa joj
poput zavese pada izmeĊu mene i stone lampe.
„Poznata devojka sa duplerice iz pedesetih“, kaţem tiho. „A zatim okoreli
borac protiv abortusa.“
„Ah.“
„Ona je bila ţrtva loše uraĊenog abortusa.“
„Oh.“
Sedimo za stolom, listamo dvadeset dve stranice fotografija Dţejn Rasel –
okićene dragim kamenjem (Muškarci više vole plavuše), oskudno odevene u slami

125
(Zloĉinac), kako vrti ciganskom suknjom (Vrela krv9). Pogledale smo Pinterest.
Zagrebale rovove Instagrama. Pregledale novine i sajtove sa sedištem u Bostonu.
Posetile galeriju fotografija Patrika Makmalana. Ništa.
„Zar nije neverovatno“, kaţe Bina, „kako, sudeći po internetu, neki ljudi kao
da ne postoje?“
Alistera je mnogo lakše pronaći. Evo ga, odeven je u suviše tesno odelo na
slici uz ĉlanak od pre dve godine u Konsalting magazinu; RASEL PREŠAO U
ATKINSON, objašnjava naslov. Na njegovom Linkedin profilu stoji ista fotografija.
Portret u biltenu diplomaca Dartmut koledţa: podiţe ĉašu u zdravici na nekoj
dobrotvornoj veĉeri.
Ali nema Dţejn.
Još ĉudnije je što nema ni Itana. Nema ga na Fejsbuku – niti na mreţi
Forskver, nigde – a Gugl ne izbacuje ništa osim raznovrsnih linkova koji vode do
istoimenog fotografa.
„Zar nije većina klinaca na Fejsbuku?“, pita Bina.
„Tata mu ne dozvoljava. Nema ĉak ni mobilni telefon.“ Podiţem jedan
mlitavi rukav. „I obrazuje se kod kuće. Verovatno ne poznaje mnogo ljudi ovde.
Verovatno ne poznaje nikoga.“
„Ali neko sigurno poznaje njegovu majku“, kaţe. „Neko u Bostonu, ili…
prosto neko.“ Prilazi prozoru. „Zar nema fotografija? Zar nije policija bila u kući
danas?“
Razmišljam o ovome. „Koliko mi znamo, moţda imaju fotografije ove druge
ţene. Alister je mogao da im pokaţe bilo šta, mogao je da im kaţe bilo šta. Neće
im pretresti kuću. To su jasno pokazali.“
Klima glavom, okreće se, gleda u kuću Raselovih. „Roletne su spuštene“,
kaţe.
„Molim?“ Pridruţujem joj se kod prozora, i sama se uveravam: na kuhinji,
dnevnoj sobi, Itanovoj sobi – svi prozori su pokriveni. Kuća je sklopila oĉi. Ĉvrsto
stisnula kapke. „Vidiš?“, kaţem. „Ne ţele da ih gledam.“
„Ne zameram im.“
„Paţljivi su. Zar to nije dokaz?“
„Jeste sumnjivo.“ Krivi glavu. „Da li ĉeto spuštaju roletne?“
„Nikada. Nikada. Kuća je bila poput akvarijuma zlatne ribice.“
Okleva. „Misliš li da… misliš li da si moţda ti – znaš, u opasnosti?“
Ovo mi nije palo na pamet. „Zašto?“, pitam polako.
„Jer si, ako se zaista desilo ono što si videla…“
Trzam se. „Jeste se desilo.“
„… u tom sluĉaju, znaš, svedok.“

9
Hot blood. (Prim. prev.)

126
 Udišem jednom, pa još jednom.
„Hoćeš li, molim te, prenoćiti?“ Podiţe obrve. „Ovo jeste nabacivanje.“
„Platiću ti.“
Gleda me ispod delimiĉno spuštenih kapaka. „Nije to u pitanju. Sutra moram
rano da ustanem, a sve moje stvari su…“
„Molim te.“ Gledam je u oĉi.
„Molim te.“ Uzdiše.

45

Tama – gusta, neprozirna. Mraĉno je kao u skloništu. Mraĉno kao u dubokom

svemiru.
A zatim, daleko, jedna udaljena zvezda, taĉkica svetlosti. Pribliţava se.
Svetlo treperi, širi se, pulsira. Srce. Sićušno srce. Kuca. Sija.
Rasteruje tamu oko sebe, obasjava poput svile tanke karike lanĉića. Bluza,
kao duh bela. Ramena pozlaćena svetlošću. Vrat. Šaka, prsti koji se poigravaju na
ustreptalom malom srcu.
A iznad svega ovoga, jedno lice: Dţejn. Prava Dţejn, blistava. Posmatra me.
Smeši se.
Uzvraćam joj osmeh.
Ispred nje se pojavljuje stakleno okno. Ona prislanja ruku uz njega, ostavlja
na njemu otiske svojih prstiju.
A iza nje, iznenada, tama se podiţe i otkriva prizor: dvosed, prošaran belim i
crvenim linijama; dve jednake lampe koje su sada buknule svetlošću; tepih je
rascvetala bašta.
Dţejn gleda medaljon, neţno ga drţi prstima. Gleda svoju sjajnu bluzu. Mrlju
krvi nalik na mrlju od mastila koja se širi, nadima, zapljuskuje joj kragnu, plamti
na njenoj koţi.
Kada je ponovo podigla pogled, shvatam da me to gleda ona druga ţena.

127
 S U B O T A , 6. N O V E M B A R

46

Bina odlazi nešto posle sedam, baš kada je svetlost obavila prste oko zavesa. Hrĉe,
otkrila sam, zvuk je nalik na tiho šuštanje vazduha kroz zapušen nos, nalik na
udaljeni šum talasa. Neoĉekivan.
Zahvaljujem joj, spuštam glavu na jastuk, ponovo tonem u san. Budim se i
gledam u telefon. Skoro je jedanaest sati.
Na trenutak zurim u ekran. Trenutak kasnije razgovaram sa Edom. Ovog puta
ne kaţem „pogodi ko je“.
„To je neverovatno“, kaţe nakon kraće pauze.
„Ali se desilo.“
Ponovo ćuti. „Ne kaţem da nije. Ali…“, pripremam se, „… u poslednje
vreme si na baš teškim lekovima. Tako da. „Znaĉi, ni ti mi ne veruješ.“ Uzdah.
„Nije da ti ne verujem. Samo. „Znaš li ti koliko je ovo frustrirajuće?“ viĉem. On
ćuti. Ja nastavljam.
„Videla sam ono što se desilo, dok se dešavalo. Da, bila sam na lekovima i
ja… da. Ali nisam ništa umislila. Ne uzmeš šaku lekova i prosto umisliš tako
nešto.“ Udišem. „Nisam srednjoškolac koji igra nasilne igrice pa ode i izrešeta pola
škole. Znam šta sam videla.“
Ed i dalje ćuti.
A zatim:
„Pa, samo jedna stvar, ĉisto akademsko pitanje. Jesi li sigurna da je to bio
on?“
„Koji on?“
„Muţ. Da je on… to uradio.“
„Bina je isto to rekla. Naravno da sam sigurna.“
„Nije mogla biti ta druga ţena?“
Umirujem se.
Edov glas postaje ţivlji, kao što se ĉesto dešava kada naglas razmišlja.
„Recimo da je ljubavnica, kao što kaţeš. Došla je iz Bostona ili odakle već.
SvaĊaju se. Pojavljuje se noţ. Ili šta već. Noţ je ubada. Muţ nije upleten.“
Razmišljam, odupirem se tome – moţda. Ali… „Nije vaţno ko je to uradio“,
ne odustajem. „Za sada. Ĉinjenica je da se to jeste desilo, a problem je što mi niko
ne veruje. Mislim da mi ni Bina ne veruje. Mislim da mi ni ti ne veruješ.“

128
 Tišina. Shvatam da sam se popela uz stepenice, da sam ušla u Olivijinu sobu.
„Nemoj reći Livi ništa o ovome“, dodajem.
Ed se smeje, jasno kao dan. „Neću.“ Nakašljava se. „Šta kaţe doktor
Filding?“
„Nisam još razgovarala sa njim.“ Trebalo bi.
„Trebalo bi.“
„Hoću.“
Tišina.
„A šta se dešava sa ostalim ljudima u bloku?“
Shvatam da nemam pojma. Takede, Milerovi, ĉak ni Vasermanovi mi prošle
nedelje nisu ni najmanje privukli paţnju. Ulicu je prekrila zavesa; iza nje su se
sakrili, nestali domovi sa druge strane ulice; postoji samo moja kuća i kuća
Raselovih i park izmeĊu nas. Pitam se šta se desilo sa Ritom i njenim
preduzimaĉem. Pitam se koje je knjige gospoĊa Grej odabrala za svoj ĉitalaĉki
klub. Nekada sam beleţila svaku aktivnost mojih suseda, upisivala svaki ulaz i
izlaz. Na memorijskoj kartici ĉuvam ĉitava poglavlja o njihovim ţivotima. Ali
sada…
„Ne znam“, priznajem.
„Pa“, kaţe, „moţda je tako najbolje.“
Nakon našeg razgovora ponovo gledam na telefon. Jedanaest i jedanaest. Moj
roĊendaan. I Dţejnin.

47

Od juĉe izbegavam kuhinju, izbegavam prvi sprat uopšte. Sada sam, meĊutim,
ponovo na prozoru, zurim u kuću s druge strane parka.
Sipam vino u ĉašu.
Znam šta sam videla. Videla sam je kako krvari. Kako moli.
Ovo nije ni izdaleka završeno.
Pijem.

48

Roletne su, vidim, podignute.

129
 Kuća zuri u mene, raširenim oĉima, kao da je iznenaĊena što vidi da joj
uzvraćam pogled. Zumiram, pogledom šaram preko prozora, usredsreĊujem se na
dnevnu sobu.
Besprekorna je. Nema niĉega. Dvosed. Lampe poput straţara.
Pomeram se na sedištu u prozoru i podiţem objektiv prema Itanovoj sobi.
Pogrbljen je poput gargojla za svojim stolom, ispred raĉunara.
Pokret na ulici. Automobil, sjajan poput ajkule, polako se parkira ispred
prilaza kući Raselovih, zaustavlja se. Vozaĉka vrata se šire poput peraja, i izlazi
Alister u zimskom kaputu.
Koraĉa prema kući.
Fotografišem.
Kada je stigao do vrata, fotografišem ga ponovo.
Nemam plan. (Da li uopšte bilo šta planiram ovih dana, pitam se.) Sigurno
neću videti krv na njegovim rukama. Neće pokucati na moja vrta i priznati.
Ali mogu ga posmatrati.
Ulazi u kuću. Objektiv prebacujem na kuhinju i, naravno, ulazi u nju nekoliko
trenutaka kasnije. Snaţno spušta kljuĉ na pult, skida kaput pokretom ramena.
Izlazi.
Ne vraća se.
Podiţem foto-aparat sprat više, do dnevne sobe. Pojavljuje se ona, laka i
vedra, u svetlozelenom dţemperu. „Dţejn“. Podešavam objektiv. Postaje jasnija,
oštrija, dok prilazi lampama i ukljuĉuje ih. Posmatram njene neţne ruke, dugaĉki
vrat, pramen kose na obrazu. Laţljivica.
Zatim odlazi, njiše uskim kukovima dok izlazi na vrata. Ništa. Salon je
prazan. Kuhinja je prazna. Na spratu Itanova stolica zjapi prazna, a ekran raĉunara
sada je samo crna kutija. Zvoni telefon.
Okrećem glavu, gotovo za sto osamdeset stepeni, kao sova, i ispuštam foto-
aparat u krilo. Fiksni telefon.
Ne onaj u kuhinji koji trune na punjaĉu, već telefon u Edovoj biblioteci. Na
njega sam sasvim zaboravila. Zvoni ponovo, udaljeno, uporno.
Ne pomeram se. Ne dišem.
Ko me zove? Niko nije pozvao kućni broj već… Ne mogu ni da se setim. Ko
uopšte moţe da ima ovaj broj? Jedva da ga se i sama sećam. Još jednom zvoni. Pa
još jednom.
Skupljam se uz staklo, venem na hladnoći. Zamišljam kako prostorije moje
kuće, jedna po jedna, pulsiraju ovim zvukom. Još jednom zvoni.
Gledam u kuću s druge strane parka.
Tamo je, na prozoru dnevne sobe, drţi slušalicu na uvu.
Gleda u mene, prodorno.

130
 Beţim sa prozora steţući foto-aparat u ruci, povlaĉim se do stola. Ne sklanja
pogled, stiska usne u strogu liniju. Odakle joj ovaj broj?
Ali odakle meni njen? Javna sluţba informacija. Zamišljam je kako okreće
broj, izgovara moje ime, traţi da je spoje. Sa mnom. Uvlaĉi se u moju kuću, u
moju glavu.
Laţljivica.
Gledam je. Streljam je pogledom.
Strelja i ona mene.
Telefon zvoni još jednom.
A zatim ĉujem jedan drugi zvuk – Edov glas.
„Dobili ste Anu i Eda“, kaţe dubokim, grubim glasom, poput spikera koji
najavljuje trejler za film. Sećam se kada je snimio poruku; „Zvuĉiš kao Vin Dizel“,
rekla sam, a on se nasmejao i još više spustio glas.
„Trenutno nismo kod kuće, ali ostavite nam poruku pa ćemo vam se uskoro
javiti.“ Sećam se kako je, ĉim je završio, ĉim je pritisnuo dugme za prestanak
snimanja, dodao onim uţasnim koknijevskim akcentom: „Kada nama bude po
volji.“
Na trenutak sklapam oĉi i zamišljam kako me doziva.
Ali vazduh i kuću ispunjava njen glas.
„Mislim da znate ko sam.“ Tišina. Otvaram oĉi, vidim da me gleda,
posmatram kako usnama oblikuje reĉi koje mi buše uši. Efekat je zastrašujući.
„Prestanite da fotografišete našu kuću ili ću pozvati policiju.“
Sklanja telefon sa uha, spušta ga u dţep. Zuri u mene. Ja joj uzvraćam pogled.
Sve je tiho.
Izlazim iz sobe.

49

ŢENSKIHIR vam je uputila izazov!

Moj program za šah. Pokazujem ekranu srednji prst i prislanjam telefon na uvo.
Pozdrav doktora Fildinga na govornoj pošti, krt poput mrtvog lista, poziva me da
ostavim poruku. Ostavljam je, paţljivo je artikulišući.
U Edovoj sam biblioteci, laptop mi greje butine, podnevno sunce se sliva u
lokvu na tepihu. Ĉaša merloa stoji na stolu pored mene. Ĉaša i flaša.

131
 Ne ţelim piće. Ţelim da mi um bude bistar; ţelim da razmislim. Ţelim da
analiziram. Već mi se iz sećanja povlaĉi poslednjih trideset šest sati, razilazi se,
poput guste magle. Već osećam kako kuća ispravlja ramena, odbacuje spoljni svet.
Potrebno mi je piće. Ţenskihir. Kako glupo ime. Ţenskihir. Vir. Tirni.
Bakolova. Sada ti je u krvi.
Bogami jeste. Naginjem ĉašu, osećam kako mi se niz grlo sliva bujica vina,
kako mi penuša u venama.
Zadrţi dah, drţi palĉeve.
Pusti me unutra!
Biĉeš ti dobro.
Bićeš ti dobro. Podsmešljivo frkćem.
Um mi je moĉvara, duboka i slana, istina i laţ se u njoj mešaju i stapaju. Koje
ono drveće raste na moĉvarnom mulju? Ono ĉije je korenje ogoljeno? Man…
mandragora? Man – nešto.
Dejvid.
Ĉaša mi podrhtava u ruci.
U ţurbi i pometnji zaboravila sam na Dejvida.
Koji je radio u kući Raselovih. Koji je mogao – mora da je – upoznao Dţejn.
Spuštam ĉašu na sto, ustajem. Klateći se, izlazim u hodnik. Silazim niz
stepenice, ulazim u kuhinju. Bacam pogled prema kući Raselovih – nikoga nema
na prozorima, niko me ne posmatra – a zatim kucam na vrata podruma, najpre
neţno, a zatim snaţnije. Dozivam ga po imenu.
Nema odgovora. Pitam se da li spava. Ali podne je.
Javlja mi se ideja.
Znam da je pogrešna, ali ovo je moja kuća. A i stvar je hitna. Veoma hitna.
Prilazim stolu u dnevnoj sobi, otvaram fioku i pronalazim ga, srebrne boje i
nazubljen: kljuĉ.
Vraćam se do vrata podruma. Još jednom kucam – ništa – zatim guram kljuĉ u
bravu. Okrećem ga.
Otvaram vrata. Škripe. Trzam se.
Gledam niz stepenice, tišina. Spuštam se u tamu, tiho papuĉama gazim
stepenice, jednu ruku prevlaĉim preko grubog maltera na zidu.
Stiţem do dna stepeništa. Tamni zastori navuĉeni su na prozore; dole je noć.
Prstima prelazim preko prekidaĉa na zidu, pritiskam ga. Svetlost se razliva po sobi.
Prošla su dva meseca otkako sam poslednji put bila ovde dole, dva meseca
otkako je Dejvid došao da iznajmi stan. Pregledao je stan onim svojim oĉima
tamnim poput bombona od sladića – dnevnu sobu sa Edovim stolom za crtanje u
sredini; usku nišu u kojoj se nalazi postelja; kuhinjicu od hroma i orahovog drveta;
kupatilo – i klimnuo glavom.

132
 Jedva da je bilo šta izmenio. Edov kauĉ bio je na svom mestu; sto za crtanje
ostao je gde je i bio, premda ga je spustio. Na njemu je tanjir, plastiĉna viljuška i
noţ ukršteni su poput simbola na grbu. Naspram udaljenog zida sloţene su kutije
za alat. Na gornjoj primećujem pozajmljeni plastiĉni skalpel, jeziĉak njegove
oštrice svetluca ispod sijalica u plafonu. Pored nje je knjiga slomljenih ivica.
Sidarta.
Na naspramnom zidu visi fotografija u tankom crnom ramu. Olivija, kada je
imala pet godina, i ja, na ulaznim stepenicama, obavijam je rukama. Obe se
smešimo, ona pokazuje svoje sportske zube – „trĉi-trĉi pa zub“, zadirkivao ju je
Ed.
Zaboravila sam na tu sliku. Srce mi se pomalo kida. Pitam se zašto je još tu.
Prilazim krevetu. „Dejvide?“ tiho pitam, iako sam sigurna da nije tu.
Ĉaršavi su naguţvani u podnoţju dušeka. U jastucima su duboka udubljenja,
kao da je neko na nj ima veţbao borilaĉke veštine: trag ramena na jastuĉnici;
prezervativ, smeţuran i mastan, zakaĉen za stub kreveta; boĉica sa aspirinom
zaglavljena izmeĊu postolja kreveta i zida; hijeroglifi sasušenog znoja, ili sperme,
ispisani preko ĉaršava na dušeku; tanki laptop u dnu dušeka. Pakovanje kondoma
visi obavijeno oko lampe. Na noćnom stoĉiću sija minĊuša.
Virim u kupatilo. Umivaonik je prošaran dlaĉicama, ve-ce šolja zeva,
otvorena. U tuš kabini je neugledni šampon iz supermarketa i grudva sapuna.
Povlaĉim se, vraćam se u glavnu prostoriju. Prelazim rukom preko stola za
crtanje.
Nešto mi golica sećanje.
Uspevam da se setim, pa mi ponovo izmiĉe.
Još jednom prelazim pogledom preko sobe. Nema albuma, iako
pretpostavljam da niko više nema albume (Dţejn ih je imala, sećam se); nema
torbice za ce-deove, ni stalka za di-vi-di, ali pretpostavljam da su i oni izumrla
vrsta. Zar nije neverovatno kako, sudeći po internetu, neki ljudi kao da ne postoje?,
pitala je Bina. Niĉega nema, nema Dejvidovih sećanja, nema njegove muzike,
niĉega što bi moglo da posluţi kao kljuĉ za razumevanje ovog ĉoveka. Zapravo, to
je svuda oko mene, lebdi u etru, ali je nevidljivo: dokumenti i ikonice, jedinice i
nule. Ništa se od toga ne vidi u stvarnom svetu, nigde ni znaka, ni traga. Nije li
neverovatno?
Ponovo gledam sliku na zidu. Razmišljam o komodi u mojoj dnevnoj sobi
prepunoj kutija di-vi-dijeva. Ja sam relikvija. Ostavljena.
Okrećem se da odem.
I tada ĉujem neko grebanje iza leda. Vrata koja vode napolje.
Gledam kako se otvaraju, preda mnom se pojavljuje Dejvid, i zuri u mene.

133
 50

„Šta to, jebote, radiš?“

Trzam se. Nikada ga nisam ĉula da psuje. Retko kad sam ga ĉula i da govori.
„Šta to, jebote, radiš?“
Povlaĉim se, otvaram usta. „Samo sam…“
„Zašto misliš da moţeš da uĊeš ovamo tek tako?“
Još malo se povlaĉim, saplićem se. „Ţao mi je.“
Prilazi mi, vrata iza njega širom su otvorena. Poĉinje da mi se vrti u glavi.
„Ţao mi je.“ Duboko udišem. „Traţila sam nešto.“
„Šta?“
Ponovo dišem. „Traţila sam tebe.“
Podiţe ruke, spušta ih pored sebe, kljuĉ mu udara o prste. „Evo me.“
Odmahuje glavom. „Zašto?“
„Jer…“
„Mogla si me pozvati.“
„Mislila sam da…“
„Ne, pomislila si da bi baš mogla i da siĊeš ovamo.“
Poĉinjem da klimam, pa stajem. Ovo je gotovo najduţi razgovor koji smo
ikada vodili.
„Moţeš li da zatvoriš vrata?“ pitam.
Zuri, okreće se, gura ih. Uz tresak se zatvaraju.
Kada se ponovo okrenuo prema meni, izraz lica mu je blaţi. Ali mu je glas i
dalje oštar. „Šta si htela?“
Vrti mi se u glavi. „Mogu li da sednem?“
Ne pomera se.
Vrti mi se u glavi. „Mogu li da sednem?“
Ne pomera se.
Lelujam se do kauĉa, tonem u njega. Na trenutak je nepomiĉan kao kip, steţe
kljuĉeve u dlanu; zatim ih gura u dţep, svlaĉi jaknu, baca je u spavaću sobu.
Ĉujem kako pada na krevet, klizi na pod.
„Ovo nije u redu.“
Odmahujem glavom. „Nije, znam.“
„Ne bi volela da ja uĊem u tvoj prostor. Nepozvan.“
„Ne bih, znam.“
„Bila bi jeb… popizdela bi.“
„Bih.“
„Šta bi bilo da sam bio sa nekim?“
„Kucala sam.“

134
 „Da li bi trebalo da se zbog toga osećam bolje?“
Ćutim.
Još trenutak me posmatra, a zatim, izuvajući ĉizme, odlazi u kuhinju. Otvara
vrata friţidera, uzima roling rok pivo sa police. Spušta flašu uz ivicu radne
površine i otvara je. Ĉep pada na pod i klizi pod radijator.
Ovo bi me impresionirano da sam mlaĊa.
Prinosi flašu usnama, otpija gutljaj, polako mi prilazi. Naslanja dugaĉko telo
na sto za crtanje i otpija još jedan gutljaj. „Pa?“, kaţe. „Evo me.“
Klimam gledajući ga. „Jesi li upoznao ţenu iz kuće sa druge strane parka?“
Mršti se. „Koga?“
„Dţejn Rasel. Iz kuće sa druge stane parka. Iz broja…“
„Nisam.“
Glatko.
„Ali radio si tamo?“
„Jesam.“
„Pa…“
„Radio sam za gospodina Rasela. Nikada nisam upoznao njegovu ţenu.
Nisam ĉak ni znao da ima ţenu.“
„Ima sina.“
„I samci mogu da imaju decu.“ Ponovo naginje pivo. „Mada, ja ne bih išao
tako daleko. To si htela da me pitaš?“
Klimam. Osećam se sićušno. Posmatram svoje ruke.
„Zato si sišla ovamo?“
Ponovo klimam.
„Pa, dobila si odgovor.“
Sedim.
„Zašto te to uopšte zanima?“
Podiţem pogled. Neće mi verovati.
„Nemam neki odreĊeni razlog“, kaţem. Pritiskam pesnicom naslon za ruke,
pokušavam da ustanem.
Pruţa mi ruku. Prihvatam je, dlan mu je grub, podiţe me na noge, glatko i
brzo. Posmatram kako se pomeraju trake mišića na njegovoj podlaktici.
„Zaista mi je ţao što sam sišla ovamo“, kaţem mu.
Klima.
„Neće se ponoviti.“
Klima.
Krećem prema stepeništu. Osećam njegov pogled na leĊima. Na trećem
stepeniku mi nešto pada na pamet.
„Jesi li – zar nisi i ti ĉuo vrisak onog dana kad si radio tamo?“ pitam ga
okrenuvši se i prislonivši rame na zid.

135
 „Već si me to pitala. Sećaš li se? Nisam ĉuo vrisak? Springstin.“
Jesam li? Osećam se kao da gubim oslonac u sopstvenom umu.

51

Doktor Filding zove baš kada sam ušla u kuhinju, a vrata podruma se uz glasno
škljocanje zatvoriše za mnom.
„Primio sam poruku“, kaţe. „Zvuĉala si zabrinuto.“
Razdvajam usne. Bila sam spremna da podelim sa njim ĉitavu priĉu, da se
rasteretim, ali nema svrhe, zar ne? On zvuĉi zabrinuto, uvek, u vezi sa svim; on je
taj koji maĊija mojim lekovima do te mere da… Dobro. „Nije bilo ništa vaţno“,
kaţem.
Ćuti. „Ništa?“
„Ne. Mislim, htela sam da pitam da li bih…“, gutam, „mogla da preĊem na
generiĉke10 tablete.“
I dalje tišina.
Nastavljam dalje: „Pitala sam se da li bih mogla barem neke pilule mogla da
zamenim generiĉkim.“
„Lekove“, ispravlja me automatski.
„Da, lekove.“
„Pa, da.“ Nije uveren.
„To bi bilo sjajno. Zato što postaje skupo.“
„Da li je to problem?“
„Nije, nije. Ali ne ţelim da postane problem.“
„Razumem.“ Ne razume.
Tišina. Otvaram ormarić pored friţidera.
„Pa“, nastavlja, „razgovaraćemo o tome u utorak.“
„U redu“, kaţem i uzimam flašu merloa.
„Pretpostavljam da moţe da ĉeka do tad.“
„Da, naravno.“ Otvaram flašu.
„Sigurna si da si dobro?“
„Sasvim.“ Uzimam ĉašu iz sudopere.
„Ne mešaš lekove sa alkoholom?“
„Ne.“ Sipam vino.
10
Generiĉki lekovi su farmaceutski preparati koji sadrţe iste aktivne sastojke, u istoj koncentraciji, kao i
lekovi poznatih farmaceutskih kuća na osnovu kojih su nastali (tzv. „originatorski lekovi“). Generiĉki
lekovi se od originatorskih najĉešće razlikuju u sastavu boja i vezivnih sastojaka koji nemaju terapeutske
efekte. (Prim. prev.)

136
 „Dobro. Pa, vidimo se.“
„Vidimo se.“
Veza se prekida a ja otpijam gutljaj.

52

Odlazim na sprat. U Edovoj biblioteci pronalazim ĉašu i flašu, koje sam napustila
pre dvadeset minuta, kako se prelivaju svetlošću. Uzimam ih i nosim sve u svoju
radnu sobu.
Sedam za sto. I razmišljam.
Na ekranu preda mnom je šahovska tabla, figure su već na svojim mestima,
vojske noći i dana spremaju se za borbu. Bela kraljica: sećam se kako sam uzela
Dţejninu. Dţejn u sneţnobeloj bluzi natopljenoj krvlju.
Dţejn. Bela kraljica.
Raĉunar cvrkuće.
Gledam prema kući Raselovih. Nema nijednog znaka ţivota.

BakaLizi: Zdravo, doktorko Ana.

Trzam se i zurim.
Gde smo stale? Kada smo stale? Širim ĉet, vraćam se na prethodnu prepisku.
BakaLizi napustila je ĉet u 4:46 posle podne u ĉetvrtak, 4. novembra.
Tako je: baš kada smo Ed i ja saopštili vest Oliviji. Sećam se kako mi je srce
bubnjalo.
A šest sati kasnije pozvala sam sluţbu 911.
A otada… Putovanje napolje. Noć u bolnici. Razgovor sa Litlom, doktorkom.
Injekcija. Voţnja Harlemom, oĉi su me bolele od sunca. Ţurni ulazak u kuću. Panĉ
mi se uvukao u krilo. Detektivka Noreli kruţila je oko mene. Alister u mojoj kući.
Itan u mojoj kući.
Ona ţena u mojoj kući.
I Bina, i naša internet pretraga, i njeno pristojno hrkanje noću. A danas: Ed,
sumnjiĉav; onaj poziv od „Dţejn“; Dejvidov stan, Dejvidov bes; graktavi glas
doktora Fildinga u uvu.
Zar je prošlo samo dva dana?

doktorukući: Zdravo! Kako ste?

137
 Otkaĉila me je, ali sam odluĉila da budem plemenita.

BakaLizi: Dobro sam, ali vaţnije je da vam kaţem da mi je strašno

ţao što sam onako naglo otišla nakon našeg prethodnog razgovora.

Dobro.

doktorukući: U redu je! Svi mi imamo obaveze!

BakaLizi: Nije to u pitanju, VERUJTE MI. Moj internet se oprostio
od ţivota! Poĉivaj u miru internetu!
BakaLizi: To se dešava svaka dva meseca, ali ovog puta desilo se u
ĉetvrtak, radnici odrţavanja nisu mogli da dodu pre vikenda.
BakaLizi: Strašno mi je ţao, ne mogu ni da zamislim šta ste pomislili.

Prinosim ĉašu ustima, pijem. Spuštam je i otpijam gutljaj iz druge ĉaše.

Pretpostavila sam da Lizi nije ţelela da sluša moju tuţnu priĉu. Oh, lakoverna ja.

doktorukući: Molim vas, ne izvinjavajte se! Te stvari se dešavaju!

BakaLizi: Pa, osećam se kao prava… reĉ se rimuje sa ruĉka!!
doktorukući: Nipošto.
BakaLizi: Opraštate mi?
doktorukući: Nemam šta da vam oprostim! Nadam se da ste dobro.
BakaLizi: Jesam, dobro sam. Sinovi su mi u poseti:)
doktorukući::) Zaista! Drago mi je zbog vas!
BakaLizi: Divno je što su došli,
doktorukući: Kako vam se sinovi zovu?
BakaLizi: Bo
BakaLizi: i Vilijam.
doktorukući: Divna imena.
BakaLizi: Divni momci. Oduvek su mi bili velika podrška. Naroĉito
kada se Riĉard razboleo. Odgojili smo ljude!
doktorukući: Ĉini se da je tako!
BakaLizi: Vilijam me svaki dan zove sa Floride. Kaţe ZDRAVO TI i
široko mi se osmehuje i ja se smešim. Svaki put me pogodi.

I ja se smešim.

138
 doktorukući: Moji uvek kaţu „Pogodi ko je“ kada razgovaram s
njima!
BakaLizi: Oh, dopada mi se to!

Razmišljam o Livi i Edu, ĉujem njihove glasove u glavi. Grlo mi se steţe.

Pijem još malo vina.

doktorukući: Mora da je divno što su sinovi sa vama.

BakaLizi: Ana, STRAŠNO je lepo. Ponovo su u svojim starim
sobama i sve je kao „nekada“.

Po prvi put u poslednjih nekoliko dana osećam se opušteno, kao da vladam

situacijom. Ĉak i korisno. Gotovo kao da sam se vratila u Istoĉnu 88. ulicu, u svoju
kancelariju i pomaţem pacijentima. Samo povezi.
Moţda je meni ovo potrebno više nego Lizi.
I tako, dok svetlost napolju slabi, i senke blede preko moje tavanice, ĉetujem
sa usamljenom bakom koja je hiljadama kilometara daleko od mene. Lizi voli da
kuva, kaţe mi; momci najviše vole moje ĉuveno peĉenje (nije zapravo ĉuveno), i
svake godine peĉe braunije sa krem-sirom za vatrogasnu sluţbu. Nekada je imala
maĉku – ovde ja spominjem Panĉa – ali sada ima zeca, smeĊu devojĉicu po imenu
Petunija. Premda nije zaljubljenik u filmove, voli kulinarske emisije i Igru
prestola. Ovo poslednje me je iznenadilo – priliĉno mraĉno.
Priĉa o Riĉardu, naravno. Svima nam mnogo nedostaje. Bio je nastavnik,
metodistiĉki Ċakon, voleo je vozove (postavio je veliki model ţeleznice u
podrumu), bio je otac pun ljubavi – dobar ĉovek.
Dobar ĉovek i dobar otac. Iznenada mi se u misli uvlaĉi Alister. Drhtim,
zaranjam dublje u ĉašu s vinom.

BakaLizi: Nadam se da vam ne dosaĊujem…

doktorukući: Nipošto.

Riĉard nije bio samo dobar ĉovek, bio je i odgovoran i obavljao je sve poslove
oko kuće i u kući: popravljao, bio zaduţen za elektriĉne aparate (Vilijam mi je
doneo epl TV kojim ne umem da rukujem, sekira se Lizi), ureĊivao je baštu, plaćao
raĉune. U njegovom odsustvu, kaţe njegova udovica, osećam se poraţeno. Osećam
se kao starica.

139
 Udaram prstima po mišu. Nije to Kotarov sindrom, ali mogu da joj predloţim
nekoliko brzih rešenja. Hajde da rešimo ovo, kaţem joj – i smesta mi se krv
zagreva onako kao kada pomaţem pacijentu da prebrodi problem.
Uzimam olovku iz fioke, zapisujem nekoliko reĉi na nalepnicu. U kancelariji
sam koristila moleskin notes i nalivpero. Nema razlike.

Popravke u kući: proveriti da li postoji neki majstor u blizini koji moţe da dolazi
jednom nedeljno – smatra li da bi mogla to da prihvati?

BakaLizi: Tu je Martin iz moje crkve.

doktorukući: Sjajno!

Elektriĉni aparati: većina mladih dobra je sa raĉunarima i televizorima.

Nisam sigurna koliko tinejdţera Lizi poznaje, ali…

BakaLizi: Robertsovi u mojoj ulici imaju sina koji ima ajped.

doktorukući: On je vaš ĉovek!

Raĉuni (ĉini se da oni za nju predstavljaju poseban izazov; plaćanje onlajn je

teško, suviše razliĉitih korisniĉkih imena i šifri): trebalo bi da odabere jednostavna
korisniĉka imena i šifre koje će lako pamtiti – svoje ime, predlaţem, ili ime deteta,
ili roĊendan voljene osobe – ali da neka slova zameni brojevima ili simbolima.
VlLlJ@m, na primer.
Pauza.

BakaLizi: Moje ime će biti L1221E.

Ponovo se smešim.

doktorukući: Lako se pamti!

BakaLizi: Smejem se naglas.
BakaLizi: Na vestima su rekli da bi mogli da me „hakuju“, da li bi
trebalo da brinem zbog toga??
doktorukući: Mislim da niko neće provaliti vašu šifru!

140
 Nadam se da niko neće ni hteti. Ona je sedamdesetogodišnjakinja koja ţivi u
Montani.

Na kraju, poslovi u dvorištu: Zime su baš baš hladne ovde, primećuje Lizi, pa će
joj biti potreban neko da skine sneg sa krova, baci so na prilaz, skine ledenice iz
oluka… Ĉak i da mogu da izaĊem napolje, potrebno je obaviti Ċavolski mnogo
poslova da bih se pripremila za zimu.

doktorukući: Pa, nadamo se da ćete se do tada već vratiti u svet. Ali

u svakom sluĉaju, moţda Martin iz crkve moţe da vam pomogne.
Ili klinci iz susedstva. Moţda ĉak i vaši uĉenici. Ne potcenjujte moć
koju ima deset dolara na sat!
BakaLizi: Da. Dobra zamisao.
BakaLizi: Mnogo vam hvala, doktorko Ana. Osećam se MNOGO
bolje.

Problem rešen. Pomogla sam pacijentu. Osećam se kao da sijam. Pijuckam

vino.
A zatim se vraćam peĉenju, zeĉevima i Vilijamu i Bou.

Svetlo u dnevnoj sobi Raselovih. Virim pored ekrana raĉunara i vidim onu ţenu
kako ulazi u sobu. Nisam pomislila na nju više od sata, shvatam. Moja sesija sa
Lizi i meni je koristila.

BakaLizi: Vilijam se vratio iz prodavnice. Bolje bi mu bilo da mi je

kupio krofne!
BakaLizi: Moram ići da ga spreĉim da ih pojede.
doktorukući: Molim vas!
BakaLizi: Da li ste uspeli da izaĊete iz kuće, btw?

btw. Uĉi internet sleng.

Proteţem prste i širim ih preko tastature. Da, uspela sam da izaĊem napolje.
Zapravo, dva puta.

doktorukući: Nisam imala sreće, naţalost.

141
 Nema potrebe da u to zalazim.

BakaLizi: Nadam se da ćete uskoro moći da izaĊete,

doktorukući: I ja se nadam!

Odjavljuje se, a ja praznim ĉašu. Spuštam je na sto. Odgurujem se jednom

nogom o pod, polako okrećem stolicu. Zidovi se vrte oko mene.
Podsticaću isceljenje i dobrobit svojih pacijenata. To sam danas uradila.
Sklapam oĉi. Pomogla sam Lizi da se pripremi za ţivot, pomogla joj da ga ţivi
potpunije. Pomogla joj da naĊe olakšanje.
Pretpostavljaću interese drugih svojima. Pa, da – ali i ja sam imala koristi:
gotovo devedeset minuta izbacila sam iz glave Raselove. Alistera, onu ţenu, ĉak i
Itana.
Ĉak i Dţejn.
Stolica staje. Otvaram oĉi, gledam kroz vrata, u hodnik, u Edovu biblioteku. I
razmišljam o onome što nisam rekla Lizi, što nisam stigla da joj kaţem.

53

Olivija je odbila da se vrati u sobu pa je Ed ostao sa njom, a ja sam otišla da

spakujem stvari dok mi je srce bubnjalo. Dovukla sam se nazad u lobi; u kaminu je
dogorevala vatra, Mari je provukla moju kreditnu karticu kroz ĉitaĉ i poţelela
nama, narodu, prijatno veĉe, razrogaĉenih oĉiju i besmisleno širokog osmeha.
Olivija je pruţila ruke prema meni. Pogledala sam Eda; on je uzeo torbe,
prebacio po jednu preko svakog ramena. Stegnula sam vrelu ruku naše kćerke.
Parkirali smo na udaljenom kraju parkirališta, a kada smo stigli do kola, već
smo bili beli od pahulja. Ed je otvorio prtljaţnik i smestio kofere, a ja sam prešla
rukom preko vetrobranskog stakla. Olivija je sela na zadnje sedište i zalupila vrata
za sobom.
Ed i ja smo stajali napolju, na naspramnim stranama automobila dok je sneg
padao izmeĊu nas.
Videla sam kako pomera usne. „Šta si rekao?“, pitala sam.
Ponovio je, glasnije. „Ti ćeš voziti.“

Ja sam vozila.

142
 Izvezla sam se sa parkirališta, gume su škripale na ledu. Izvezla sam se na put,
pahulje su padale na stakla. Izvezla sam se na auto-put, u noć, u belinu.
Sve je bilo tiho, ĉulo se samo brujanje motora. Ed je, pored mene, gledao
pravo preda se. Pogledala sam u retrovizor. Olivija je bila pogrbljena u sedištu,
glava joj je poskakivala na ramenu – nije spavala, ali su joj oĉi bile delimiĉno
sklopljene.
Automobil je klizeći zaobišao krivinu, snaţnije sam stegnula volan.
I iznenada se pored nas otvorio ponor, ona bezdana jama iskopana u zemlji;
sada, na meseĉini, drveće pod nama sijalo je poput duhova. Pahulje snega, srebrne
i tamne, survavale su se u klanac, dole, dole, izgubljene zauvek, mornari udavljeni
u dubinama.
Podigla sam nogu sa gasa.
U retrovizoru sam posmatrala Oliviju kako zuri kroz prozor. Lice joj je bilo
sjajno; ponovo je plakala, u tišini. Srce mi se raspuklo. Moj telefon je zazujao.

Dve nedelje ranije, Ed i ja bili smo na zabavi u kući sa druge strane parka, u kući
Lordovih – boţiĉni koktel, blistava pića i granĉice imele. Takedini su bili tamo, i
Grejevi (Vasermanovi su, rekao nam je naš domaćin, odbili da odgovore na poziv);
jedno od odrasle dece Lordovih izvelo je kameo nastup, sa sve devojkom. I
Bertove kolege iz banke, more njih. Kuća je bila ratna zona, minsko polje, poljupci
u vazduhu praskali su na sve strane, ĉula se topovska paljba smeha, udarci u leĊa
odjekivali su kao bombe.
Na polovini veĉeri, na polovini ĉetvrte ĉaše, prišla mi je Dţozi Lord.
„Ana!“
„Dţozi!“
Zagrlile smo se. Rukama me je potapšala po leĊima. „Kakva haljina!“ rekla
sam.
„Nije li?“
Nisam znala kako da odgovorim. „Jeste.“
„Ali vidi tebe u pantalonama!“ Pokazala sam svoje pantalone. „Vidi me.“
„Morala sam da skinem šal – Bert je prosuo… O, hvala, Ana.“ Izvukla sam
dugaĉku dlaku sa njene rukavice. „Prosuo je vino preko mog ramena.“
„Nevaljali Bert!“ pijuckala sam.
„Rekla sam mu da će biti u gadnoj nevolji. Ovo je drugi put… O, hvala,
Ana!“ Izvukla sam još jedno vlakno iz njene haljine. Ed je oduvek tvrdio da volim
da dodirujem ljude kada sam pijana. „Drugi put da to uradi mom šalu.“
„Istom?“
„Ne, ne.“

143
 Zubi su joj bili zaobljeni i ţućkasti; podsetila me je na Vedelovu foku koja,
saznala sam nedavno u jednoj emisiji o divljim ţivotinjama, svojim oĉnjacima
probija rupe u ledenim poljima Arktika. „Njeni zubi“, istakao je narator, „veoma se
troše.“ Kao ilustracija, usledio je snimak foke koja udara ĉeljustima o sneg.
„Vedelove foke rano umiru“, dodao je narator zlokobno.
„A ko to tebe zove ĉitavo veće?“ upitala me je Vedelova foka koja je stajala
preda mnom.
Ukoĉila sam se. Moj telefon je ĉitavo veĉe zujao, osećala sam kako mi vibrira
na kuku. S vremena na vreme izvukla bih ga na dlan, krišom pogledala u ekran i
otkucala palcem odgovor. Mislila sam da sam diskretna.
„Posao“, objasnila sam.
„Ali šta bi detetu moglo biti potrebno u ovo doba?“ upitala je Dţozi.
Nasmešila sam se. „To je poverljivo. Razumeš.“
„Oh, naravno, naravno. Veliki si profesionalac, mila.“
A ipak, usred sve ove buke, usred površnih razgovora, pitanja i odgovora, dok
je vino teklo i boţiĉne pesme se pevale – ĉak i tada – mogla sam da mislim samo
na njega.

Telefon je ponovo zazujao.

Na trenutak sam podigla ruke sa volana. Stavila sam telefon u udubljenje za
šolju izmeĊu prednjih sedišta u kome je sada vibrirao i udarao o plastiku.
Pogledala sam Eda. On je gledao u telefon.
Ponovo je zazujao. Pogledala sam na trenutak u retrovizor. Olivija je zurila
kroz prozor.
Tišina. Nastavili smo dalje. Zujanje.
„Pogodi ko je“, rekao je Ed. Nisam odgovorila. „Kladim se da je on.“ Nisam
se raspravljala.
Ed je uzeo telefon, pogledao u ekran. Uzdahnuo. Nastavili smo dalje putem.
Savladali krivinu. „Ţeliš li da odgovoriš?“
Nisam mogla da ga pogledam. Pogledom sam bušila vetrobransko staklo.
Odmahnula sam glavom. „Onda ću ja.“
„Ne.“ Krenula sam da mu otmem telefon. Ed ga je izmakao. „Ţelim da
porazgovaram sa njim.“
„Ne.“ Izbila sam mu telefon iz ruke. Pao mi je ispod nogu. „Prestanite“,
povikala je Olivija.
Spustila sam pogled, videla ekran kako treperi na podu, videla njegovo ime na
njemu.
„Ana“, rekao je Ed tiho.
Podigla sam pogled. Put je nestao.

144
 Leteli smo preko ivice kanjona. Plovili smo u tamu.

54

Kucanje.
Zadremala sam. Uspravljam se omamljeno. Smraĉilo se; noć je iza prozora.
Ponovo ĉujem kucanje. U prizemlju. Ne kuca niko na ulazna vrata, već na
vrata podruma.
Silazim niz stepenice. Dejvid gotovo uvek koristi ulazna vrata kada dolazi.
Pitam se da nije ovo jedna od njegovih gošći.
Ali, kada sam otvorila vrata, njega sam ugledala sa druge strane, dva
stepenika niţe.
„Pomislio sam da bih moţda mogao da ulazim ovuda“, kaţe.
Zastajem, zatim shvatam da se šali. „Pošteno“, pomeram se u stranu, a on
ulazi u kuhinju.
Zatvaram vrata. Gledamo jedno drugo. Mislim da znam šta će reći. Mislim da
će mi reći za Dţejn.
„Ţeleo sam – da se izvinim“, poĉinje.
Ledim se.
„Za ono ranije“, kaţe.
Trzam glavom, kosa mi raspuštena pada na ramena. „Ja bi trebalo da se
izvinim.“
„I jesi se izvinila.“
„Rado ću to ponovo uĉiniti.“
„Ne, ne ţelim to. Ţelim da ti kaţem da mi je ţao. Što sam vikao.“ Klima
glavom. „I što sam ostavio vrata otvorena. Znam da ti to smeta.“
Blago reĉeno, ali toliko mu barem dugujem. „U redu je.“ Ţelim da ĉujem šta
ima da kaţe o Dţejn. Mogu li ponovo da ga pitam?
„Samo…“ Jednom rukom gladi kuhinjski pult, naslanja se laktovima na njega.
„Umem da budem teritorijalan. Verovatno je to trebalo da ti kaţem ranije, ali…“
Reĉenica se tu završava. Prebacuje jednu nogu preko druge. „Ali?“ kaţem.
Podiţe oĉi ispod tamnih obrva. Sirov, ali mogao bi da posluţi. „Imaš li pivo?
„Imam vino.“ Razmišljam o dve flaše na stolu na spratu, dve ĉaše. Verovatno
bi trebalo da ih ispraznim. „Da otvorim flašu?“
„Naravno.“
Prolazim pored njega prema ormariću – miriše na Ajvori – i uzimam flašu
crnog vina. „Moţe merlo?“
„Ne znam ĉak ni šta je to.“

145
 „Lepo crno vino.“
„Zvuĉi dobro.“
Otvaram druga vrata na ormariću. Prazno. Prilazim sudoperi. Dve ĉaše mi se
sudaraju u ruci; spuštam ih na pult, vadim ĉep iz flaše i sipam. Privlaĉi jednu ĉašu
sebi i naginje je prema meni. „Ţiveli“, kaţem i otpijam gutljaj.
„Vidiš“, kaţe vrteći ĉašu u ruci, „odleţao sam neko vreme.“ Klimam, zatim
osećam kako mi se oĉi šire. Mislim da nikada nisam ĉula da neko koristi taj izraz.
Ako se ne raĉunaju filmovi, naravno. „U zatvoru?“, ĉujem sebe kako glupo pitam.
Smeši se. „U zatvoru.“
Ponovo klimam glavom. „Zbog ĉega si… bio u zatvoru?“ Gleda me
netremice. „Zbog napada.“ A zatim: „Na muškarca.“ Zurim u njega. „Nelagodno ti
je“, kaţe. „Nije.“
Laţ visi u vazduhu.
„Samo sam iznenaĊena“, kaţem.
„Trebalo je da ti kaţem.“ Ĉeše vilicu. „Pre nego što sam se uselio, hoću da
kaţem. Razumeću ako ţeliš da se iselim.“
Ne znam da li to zaista misli. Ţelim li da se iseli? „Šta… se desilo?“ pitam.
Uzdiše, tiho. „Tuĉa u baru. Ništa posebno.“ Sleţe ramenima. „Ali imao sam
raniji prekršaj. Ista stvar. To je bio drugi put.“
„Mislila sam da je potrebno prekršaj ponoviti tri puta.“
„Zavisi ko si.“
„Hm“, kaţem, kao da je ovo mudrost koju nije potrebno dovoditi u pitanje.
„A i moj BSD je bio pijan.“
„Hm“, ponavljam dok odgonetam šta je rekao. Branilac po sluţbenoj
duţnosti.
„Pa sam odleţao ĉetrnaest meseci.“
„Gde je to bilo?“
„Tuĉa ili zatvor?“
„Ijedno i drugo.“
„U Masaĉusetsu.“
„Oh.“
„Ţeliš li da znaš, ono, pojedinosti?“ Ţelim. „Oh, ne.“
„Bile su to budalaštine. U pijanstvu.“
„Razumem.“
„Ali tu sam nauĉio da… znaš. Ĉuvam svoj… prostor.“
„Razumem.“
Stojimo, oborenih pogleda, kao dvoje tinejdţera na igranci.
Prebacujem teţinu s noge na nogu. „Kada si… kada si leţao?“ Kada to prilika
dozvoljava, koristite reĉnik pacijenta.
„Izašao sam u aprilu. Leto sam proveo u Bostonu, a onda sam došao ovamo.“

146
 „Razumem.“
„Stalno to ponavljaš“, kaţe, ali prijateljski.
Smešim se. „Pa“, proĉišćavam grlo, „narušila sam tvoju privatnost, nije
trebalo to da uradim. Naravno da moţeš da ostaneš.“ Da li to iskreno mislim?
Mislim da je tako.
Pijucka vino. „Samo sam ţeleo da znaš. TakoĊe“, dodaje, podiţući ĉašu
prema meni, „ovo je priliĉno dobro.“

***

„Znaš, nisam zaboravio na tavanicu.“

Sedimo na kauĉu, tri ĉaše kasnije – pa, tri za njega, ĉetiri za mene, tako da je
to sedam ĉaša kasnije, ako ćemo brojati a nećemo – pa mi je potreban trenutak da
shvatim o ĉemu govori.
„Koju tavanicu?“
Pokazuje. „Krov.“
„Dobro.“ Podiţem pogled kao da kroz kosti kuće mogu da vidim krov. „Oh,
dobro. Kako si se toga setio?“
„Upravo si rekla da ćeš, kada budeš mogla da ideš napolje, ići gore. Da
proveriš kako izgleda.“
Jesam li? „To se neće desiti neko vreme“, kaţem jasno. Priliĉno jasno. „Ne
mogu ni baštu da preĊem.“
Blago se smeši, krivi glavu. „Onda jednog dana.“ Spušta ĉašu na stoĉić za
kafu i ustaje. „Gde je kupatilo?“
Okrećem se. „Tamo.“
„Hvala.“ Odlazi u crvenu sobu.
Leţem na kauĉ. Jastuĉe mi šapuće na uvo dok njišem glavu levo-desno.
Videla sam kako neko bode noţem moju komšinicu. Onu ţenu koju nikada nisi
sreo. Onu ţenu koju niko nikada nije sreo. Molim te, veruj mi.
Ĉujem kako mlaz urina pogaĊa ve-ce šolju. Ed je to radio, mokrio toliko
silovito da se ĉulo i kroz zatvorena vrata, kao da ţeli da probuši rupu u porcelanu.
Ĉuje se mlaz vode iz vodokotlića. Šištanje slavine.
Neko je u njenoj kući. Neko se pretvara da je ona.
Vrata kupatila se otvaraju, pa zatvaraju.
Sin i muţ laţu. Svi laţu. Tonem dublje u jastuĉe.
Zurim u tavanicu u svetla nalik na jamice. Sklapam oĉi.
Pomozi mi da je pronaĊem.
Škripa. Negde škripi šarka. Dejvid je moţda sišao u podrum. Okrećem se na
bok.

147
 Pomozi mi da je pronaĊem.
Ali trenutak kasnije otvaram oĉi i vidim da se vraća i spušta se na kauĉ.
Uspravljam se i smešim. Uzvraća mi osmeh, gleda pored mene. „Slatko dete.“
Okrećem se. Olivija, smeši se u srebrnom ramu. „Imaš njenu sliku dole“,
kaţem. „Na zidu.“
„Da.“
„Zašto?“
Sleţe ramenima. „Ne znam. Nisam imao ĉime da je zamenim.“ Ispija vino.
„Gde je ona sada?“
„Sa tatom.“ Gutam vino.
Tišina. „Nedostaje ti?“
„Da.“
„Nedostaje ti on?“
„Da znaš da mi nedostaje.“
„Ĉesto razgovaraš s njima?“
„Stalno. Juĉe smo razgovarali.“
„Kada ćeš ih videti?“
„Verovatno neću neko vreme. Ali nadam se uskoro.“ Ne ţelim da priĉam o
ovome, o njima. Ţelim da priĉam o ţeni iz kuće sa druge strane parka. „Hoćemo li
otići da pogledamo onu tavanicu?“

Stepenište, sklupĉano, pruţa se u crnilo. Idem prva; Dejvid me sledi.

Dok prolazimo pored radne sobe, nešto mi se talasa pored noge. Panĉ, šunja
se niz stepenice. „Da li je to bio maĉak?“ pita Dejvid.
„To je bio maĉak“, odgovaram.
Penjemo se pored spavaćih soba, obe su mraĉne, do najvišeg odmorišta.
Udaram rukom o zid, pronalazim prekidaĉ. Na iznenadnoj svetlosti vidim da me
Dejvid gleda u oĉi.
„Ne izgleda ništa lošije“, kaţem pokazujući fleku na tavanici koja se raširila
preko vratanaca poput modrice.
„Ne“, slaţe se. „Ali će se sigurno raširiti. Pobrinuću se za to sledeće nedelje.“
Tišina.
„Imaš li mnogo posla? Nalaziš li mnogo poslova?“ Ništa.
Pitam se da li bih mogla da mu kaţem za Dţejn. Pitam se šta bi rekao. Ali pre
nego što sam stigla da odluĉim, poljubio me je.

148
 55

Leţimo na podu odmorišta, tepih mi grebe koţu; zatim me podiţe, nosi me do

najbliţeg kreveta.
Njegove usne su na mojim; njegova brada grebe mi obraze. Jednu ruku
snaţno provlaĉi kroz moju kosu, a drugom cima pojas mog ogrtaĉa. Uvlaĉim
stomak dok se ogrtaĉ širi, ali on me samo snaţnije ljubi, ljubi mi vrat, ramena.
Izlete tkanje i raširi se; Ogledalo napola raspuĉe se; „Sita sam senki“, povika
Gospa od Šahta.

Zašto Tenison? Zašto sada?

Nisam ovo tako dugo osetila. Nisam dugo ništa osećala. Ţelim da osetim ovo.
Ţelim da osećam. Tako sam sita senki.

Kasnije, u tami, prstima ovlaš dodirujem njegove grudi, stomak, malje koje se,
poput fitilja, spuštaju od njegovog pupka.
Diše tiho. A zatim i ja tonem u san. Delimiĉno sanjam zalazak sunca i Dţejn;
u nekom trenutku ĉujem tihe korake na odmorištu i nadam se, i sama iznenaĊena,
da se vraća u krevet.

149
 NEDELJA, 7. NOVEMBAR

56

Budim se, glava kao da mi je oteĉena, a Dejvida nema. Njegov jastuk je hladan.
Prislanjam lice uz njega, miriše na znoj.
Okrećem se na bok, odmiĉem se od prozora, od svetlosti.
Šta se, doĊavola, desilo?
Pili smo – naravno da smo pili. Ĉvrsto stiskam oĉi – a zatim smo se popeli na
poslednji sprat. Stajali smo ispod vrata na tavanici. Pa u krevet. Ili, ne: najpre smo
pali na pod odmorišta. Zatim krevet.
Olivijin krevet.
Naglo otvaram oĉi.
U kćerkinom sam krevetu, njen prekrivaĉ pokriva moje nago telo, na njenom
jastuku osušio se znoj muškarca koga jedva da poznajem. Boţe. Livi, ţao mi je.
Skupljenih oĉiju gledam prema vratima, gledam mraĉni hodnik; zatim sedam,
pokrivajući grudi ĉaršavima – Olivijinim ĉaršavima, ukrašenim malim ponijima.
Njenom omiljenom posteljinom. Odbijala je da spava na ma ĉemu drugom.
Okrećem se prema prozoru. Napolju je sivo, novembarska sitna kiša rominja,
kaplje sa lišća, sa streha.
Bacam pogled na kuću sa druge strane parka. Odavde gledam pravo u Itanovu
sobu. Nema ga.
Drhtim.
Moj ogrtaĉ razmazan je po podu poput traga koĉenja. Ustajem i uzimam ga u
ruke – zašto drhte? – i obavijam ga oko sebe. Jedna papuĉa leţi napuštena ispod
kreveta; drugu nalazim na odmorištu.
Na vrhu stepeništa udišem duboko. Vazduh je ustajao. Dejvid je u pravu:
trebalo bi da provetrim. Neću, ali bi trebalo.
Silazim niz stepenice, na sledećem odmorištu gledam levo, pa desno, kao da
se spremam da preĊem ulicu; spavaće sobe su tihe, moji ĉaršavi su još izguţvani
od one noći sa Binom. One noći sa Binom. Zvuĉi prljavo.
Mamurna sam.
Silazim još jedan sprat niţe i virim u biblioteku, u radnu sobu. Kuća
Raselovih uzvraća mi pogled. Osećam se kao da me prati dok se krećem kroz moju
kuću.

150
Ĉujem ga pre nego što ga vidim.
Zatiĉem ga u kuhinji, pije vodu iz velike ĉaše. Soba je sva u staklu i senkama,
sumorna kao i svet iza prozora.
Posmatram kako mu adamova jabuĉica poskakuje u grlu. Kosa mu je
razbarušena na potiljku; vitki kuk proviruje ispod nabora majice. Na trenutak
sklapam oĉi i sećam se tog kuka pod svojom rukom, tog grla pod svojim usnama.
Ponovo ih otvaram i vidim da me gleda, tamnim i okruglim oĉima na sivoj
svetlosti. „Kakvo izvinjenje, hm?“, kaţe.
Osećam kako crvenim.
„Nadam se da te nisam probudio.“ Podiţe ĉašu. „Morao sam da se dopunim.
Moram da krenem za minut.“ Ispija vodu, spušta ĉašu u sudoperu. Prelazi rukom
preko usana.
Ne znam šta da kaţem.
Ĉini se da oseća to. „Ostaviću te na miru“, kaţe i kreće prema meni.
Napinjem se, ali on ide prema vratima koja vode u podrum; a ja se pomeram da ga
pustim da proĊe. Kada smo se našli rame uz rame, okreće glavu i dubokim glasom
kaţe: „Nisam siguran da li bi trebalo da ti kaţem hvala ili izvini.“
Gledam ga u oĉi, prizivam reĉi. „Nije to bilo ništa.“ Glas mi zvuĉi grleno.
„Ne brini.“
Razmišlja, klima glavom. „Zvuĉi mi kao da bi trebalo da se izvinim.“
Spuštam pogled. Prolazi pored mene i otvara vrata. „Odlazim noćas. Posao u
Konektikatu. Trebalo bi da se vratim sutra.“ Ćutim.
Kada sam ĉula da su se vrata iza mene zatvorila, ispuštam dah. Prilazim
sudoperi i punim njegovu ĉašu vodom i prinosim je usnama. Mislim da iznova
mogu da ga okusim.

57

Dakle: desilo se.

Nikada mi se nije dopadao taj izraz. Suviše je neozbiljan. Ali evo me, i eto ga:
desilo se.
Sa ĉašom u ruci lelujam prema kauĉu gde zatiĉem Panĉa sklupĉanog na
jastuĉetu, šiba repom levo-desno. Sedam pored njega, smeštam ĉašu izmeĊu butina
i zabacujem glavu.
Na stranu etika – premda to nije zapravo pitanje etike, zar ne? Seks sa
podstanarom, mislim. Ne mogu da verujem da smo uradili ono što smo uradili u
krevetu moje kćerke. Šta bi Ed rekao? Grĉim se. Neće saznati, naravno, ali ipak.
Ali ipak. Ţelim da spalim ĉaršave, sa sve ponijima.

151
 Kuća diše oko mene, ravnomerno kucanje sata meri njen slabašni puls. Ĉitava
soba je u senci, u magli senki. Vidim sebe, svoj sablasni odraz, u ekranu televizora.
Šta bih uradila da sam na njemu, da sam lik u nekom od mojih filmova? Izašla
bih iz kuće da istraţujem poput Tereze Rajt u filmu Senka sumnje. Pozvala bih
prijatelja kao Dţimi Stjuart u filmu Prozor u dvorište. Ne bih sedela ovde, u lokvi
ogrtaĉa, i pitala se kuda da se okrenem.
Sindrom zakljuĉanog ĉoveka. Uzroci mogu biti slog, povreda moţdanog
stabla, multipla skleroza, ĉak i trovanje. Drugim reĉima, u pitanju je neurološki, ne
psihološki poremećaj.
A evo mene, sasvim i potpuno zakljuĉane – na vrata su navuĉene reze, prozori
zatvoreni, sklanjam se i beţim od svetlosti, a u kući sa druge stane parka je ţena
izbodena i niko ne primećuje, niko ne zna. Osim mene – mene ovakve, oteĉene od
alkohola, odvojene od svoje porodice, sposobne da se jebem sa svojim
podstanarom. Za susedstvo ĉudak. Za policiju predmet podsmeha. Za doktora
poseban sluĉaj. Za fizioterapeuta osoba vredna svakog saţaljenja. Pustinjak. Nisam
junak. Nisam detektiv.
Zakljuĉana za svet. Zakljuĉana od sveta.

U nekom trenutku ustajem i krećem prema stepeništu, spuštam nogu pred nogu. Na
odmorištu sam i spremam se da uĊem u radnu sobu, i u tom trenutku primećujem.
Vrata ostave su odškrinuta. Blago, ali su odškrinuta. Srce mi na trenutak staje.
Ali zašto? To su samo otvorena vrata. Otvorila sam ih ja pre neki dan.
Dejvidu.
… Ali sam ih i zatvorila. Primetila bih da su ostala otvorena – jer sam upravo
primetila da su otvorena.
Stojim i treperim poput plamena. Da li verujem sebi? Uprkos svemu, verujem.
Prilazim ostavi. Spuštam ruku na kvaku, oprezno, kao da bi mogla da mi se
otme iz ruke. Povlaĉim je.
Unutra je mraĉno, duboka tama. Mašem rukom iznad glave, pronalazim
iskrzani kanap, povlaĉim ga. Prostorija bukti svetlošću, zaslepljujućom belom
svetlošću, kao da se nalazi u sijalici.
Osvrćem se. Nema niĉeg novog i ništa ne nedostaje. Kantice boje, stolice za
plaţu.
A na polici je Edova kutija za alat.
I nekako znam šta je unutra.
Prilazim, pruţam ruku prema njoj. Otvaram jednu kopĉu, a zatim i drugu.
Podiţem poklopac, polako.
To je prva stvar koju vidim. Plastiĉni skalpel: na svom je mestu, njegova
oštrica sija na bleštavoj svetlosti.

152
 58

Sedim stisnuta u fotelji sa visokim naslonom u biblioteci, misli mi se tumbaju u

glavi. Malopre sam se smestila u radnoj sobi, ali se ona ţena pojavila u Dţejninoj
kuhinji; osetila sam kako mi trzaj potresa telo, i pobegla sam. Sada u mojoj kući
postoje zabranjene zone.
Gledam sat na polici iznad kamina. Skoro je dvanaest. Nisam danas ništa
popila. Pretpostavljam da je to dobra stvar.
Moţda i nisam pokretna – nisam pokretna – ali mogu da osmislim izlaz iz ove
situacije. Ovo je šahovska tabla. Dobra sam u šahu. Koncentriši se; misli. Napravi
potez.
Moja senka pruţa se preko tepiha kao da pokušava da se odvoji od mene.
Dejvid je rekao da nije sreo Dţejn. A Dţejn nikada nije spomenula da je srela
Dejvida – ali moţda i nije u tom trenutku, moţda ga je srela kasnije, tek nakon
druţenja sa ĉetiri flaše vina. Kada je Dejvid pozajmio skalpel? Da li je to bilo istog
onog dana kada je Dţejn vrisnula? Zar nije? Da li joj je zapretio njime? Da li je
naposletku uradio i nešto više od toga?
Grizem nokat na palcu. Moj um je nekada bio kao uredno sloţen registrator.
Sada je samo gomila rasutih papira koje vetar nosi.
Ne. Stani. Preterala si, priĉa ti se otela kontroli.
Ali ipak.
Šta znam o Dejvidu? Znam da je „leţao“, zbog napada. Serijski prestupnik.
Koji se dokopao skalpela.
A ja sam videla šta sam videla. Ma šta policija rekla. Ili Bina. Pa ĉak i Ed.
Ĉujem da su se vrata u prizemlju zatvorila. Teram sebe da ustanem, izlazim u
hodnik, pa u radnu sobu. Nikoga ne vidim u kući Raselovih.
Prilazim prozoru, spuštam pogled: eno ga, ide trotoarom, nemarnim korakom,
sa pantalonama nisko na kukovima, i rancem prebaĉenim preko ramena. Ide na
istok. Gledam ga kako nestaje.
Povlaĉim se od prozorske daske i stojim, preplavljena sumornom podnevnom
svetlošću. Ponovo gledam na drugu stranu parka. Ništa. Prazne sobe. Ali napeta
sam, ĉekam da se ona pojavi, ĉekam da mi uzvrati pogled.
Pojas ogrtaĉa se razvezao. Ĉvor na njemu se poništio. Poništena. To je bila
knjiga, ĉini mi se. Nikada je nisam proĉitala.
Zaboga, misli mi lutaju. Obema rukama hvatam se za glavu, steţem je. Misli.
A tada, poput pajaca iz kutije, iskaĉe misao, uz tako glasan prasak da se
povlaĉim korak unazad: minĊuša.
To me je juĉe grizlo – minĊuša koja je sijala na Dejvidovom noćnom stoĉiću,
blistava naspram tamnog drveta.

153
 Tri malena bisera. U to sam sigurna.
Gotovo da sam sigurna.
Zar nije pripadala Dţejn?
One veĉeri, one veĉeri nalik na ţivi pesak. Poklon od jednog bivšeg momka.
Lagano prstima dodiruje usnu resicu. Sumnjam da Alister zna. Crno vino mi se
povlaĉi niz grlo. Ona tri mala bisera.
Zar nije pripadala Dţejn?
Ili je ovo samo plod hiperaktivnog mozga? Mogla bi to biti neka druga
minĊuša. MinĊuša neke druge ţene. Ali već odmahujem glavom, kosa mi grebe
obraze: mora da je Dţejnina.
U tom sluĉaju…
Zavlaĉim ruku u dţep ogrtaĉa, osećam papir pod prstima. Izvlaĉim posetnicu:
DETEKTIV KONRAD LITL, NJUJORŠKA POLICIJA. Ne. Vrati je.
Okrećem se, izlazim iz sobe. Napipavam put niz stepenice u tami, spuštam se
dva sprata, nesigurna sam na nogama, iako sam trezna. Ulazim u kuhinju i prilazim
vratima podruma. Reza cvili dok je navlaĉim.
Odmiĉem se, posmatram vrata. Zatim se vraćam na stepenište. Na spratu
iznad kuhinje otvaram vrata ostave, povlaĉim kanap pored sijalice. Na
naspramnom zidu naslonjene su merdevine na sklapanje.
Vraćam se u kuhinju i podupirem njima vrata podruma, snaţno ih guram pod
kvaku. Udaram stopalom u papuĉi po njima dok se ne uverim da se neće pomeriti.
Udaram ih nogom još malo. PovreĊujem palac. Udaram još jednom.
Ponovo se odmiĉem. Vrata su zabarikadirana. Jedan ulaz manje.
Naravno, i jedan izlaz manje.

59

Moje vene su toliko suve da su zapaljive. Potrebno mi je piće.

Okrećem se od vrata i zapinjem za Panĉovu ĉiniju sa vodom; klizi preko
poda, voda se prosipa iz nje. Psujem, a zatim se obuzdavam. Moram da se
usredsredim. Moram da razmislim. Pomoći će mi gutijaj merloa.
Klizi mi niz grlo, baršunast, mek i ĉist, dok spuštam ĉašu, osećam kako mi
hladi krv. Gledam prostoriju, vid mi se izoštrio, mozak mi je podmazan. Ja sam
mašina. Mašina koja razmišlja. Bio je to nadimak nekog lika u nekom ĉitav vek
starom detektivskom romanu koji je napisao neki Ţak – doktor nauka nemilosrdne
logike koji je svaku zagonetku mogao da reši pomoću ĉistog razuma. Koliko se
sećam, autor je stradao na Titaniku nakon što je suprugu smestio u ĉamac za
spašavanje. Svedoci su ga videli kako deli cigaretu sa Dţekom Astorom dok je

154
brod tonuo: uvlaĉio je dim ocrtan mesecom u opadanju. Pretpostavljam da je to
scenario iz koga nikakva logika ne moţe da te izvuĉe.
I ja sam doktor nauka. I ja mogu da budem nemilosrdno logiĉna.
Sledeći potez.

Neko mora biti sposoban da utvrdi šta se desilo. Ili barem kome. Ako ne mogu da
krenem od Dţejn, krenuću od Alistera. Njegov otisak je najjasniji. On ima prošlost.
Odlazim u radnu sobu, svakim korakom u mislima detaljnije razraĊujem plan.
Do trenutka kada sam iskosa bacila pogled preko parka – eno je opet, u dnevnoj
sobi, na uvo pritiska srebrni mobilni telefon, trzam se pre nego što sam se smestila
za sto – već imam spreman ĉitav scenario, već imam strategiju. A i dobro
razmišljam na nogama (kaţem sebi sedajući).
Miš. Tastatura. Gugl. Telefon. Moj alat. Bacam još jedan pogled prema kući
Raselovih. Sada mi je okrenula leĊa, vidim samo zid kašmira. Dobro. Samo gledaj
da tako ostane. Ovo je moja kuća; ovo je moj pogled.
Ukucavam lozinku u raĉunar; minut kasnije već pronalazim ono što sam
traţila na internetu. Ali pre nego što sam ukucala šifru u mobilni, zastajem. Mogu
li da prate poziv mobilnog telefona?
Mrštim se. Spuštam telefon. Uzimam miša; kursor se pomera na ekranu, a
zatim se spušta do ikonice Skajpa.
Trenutak kasnije pozdravlja me oštri alt. „Atkinson.“
„Zdravo“, kaţem, a zatim proĉišćavam grlo. „Zdravo. Moţete li da me spojite
sa kancelarijom Alistera Rasela. Ali“, dodajem, „ţelelabih da razgovaram sa
njegovim asistentom, ne sa njim liĉno.“ Tišina na drugoj strani. „U pitanju je
iznenaĊenje“ objašnjavam.
Ponovo tišina. Ĉujem kako kuca nešto na tastaturi. Zatim: „Radni odnos
Alistera Rasela raskinut je prošlog meseca.“
„Raskinut?“
„Da, gospoĊo.“ Obuĉena je da ovo kaţe. Zvuĉi kao da to govori preko volje.
„Zašto?“ Glupo pitanje. „Ne znam. GospoĊo.“
„Moţete li da me povezete sa njegovom kancelarijom?“
„Kao što sam rekla, njegov… ?“
„Htela sam da kaţem, sa njegovom bivšom kancelarijom.“
„To bi bila kancelarija u Bostonu.“ Ima jedan od onih mladalaĉkih glasova
koji se podiţe na kraju reĉenice. Ne mogu da procenim da li je to pitanje ili izjava.
„Da, Boston…“
„Povezujem vas.“ Ĉuje se muzika – Šopenov nokturno. Pre godinu dana
mogla bih da vam kaţem i koji. Ne: ne zalazi u digresiju. Misli. Ovo bi bilo mnogo
lakše uz piće.

155
 Ona, sa druge strane parka, sklanja se iz vidokruga. Pitam se da li razgovara
sa njim. Volela bih da mogu da ĉitam sa usana. Volela bih…
„Atkinson.“ Ovog puta muški glas.
„Treba mi kancelarija Alistera Rasela.“
Istog ĉasa: „Plašim se da gospodin Rasel…“
„Znam da ne radi više, ali ţelela bih da razgovaram sa njegovim asistentom.
Ili bivšim asistentom. U pitanju je stvar liĉne prirode.“
Nakon trenutka ponovo progovara. „Mogu da vas povezem sa njim.“
„To bi bilo…“ Ponovo zvuk klavira, potoĉić nota. Broj 17 mislim, B-dur. Ili
je broj 3? Ili 9? Nekada sam ovo znala.
Usredsredi se. Odmahujem glavom i tresem ramenima poput mokrog psa.
„Zdravo, Aleks ovde.“ Ponovo muškarac, ĉini mi se, premda je glas toliko lak
i slatkast da ne mogu da budem sigurna, a ni ime mi nije od neke koristi.
„Ovde…“ Potrebno mi je ime. Promakao mi je korak. „Aleks. I ja sam
Aleks.“ Zaboga. To je najbolje ĉega sam mogla da se setim.
Ako i postoji neko tajno rukovanje meĊu ljudima po imenu Aleks, ovaj Aleks
ne pruţa ruku. „Kako mogu da vam pomognem?“
„Znate, ja sam stara Alisterova prijateljica – gospodina Rasela – i pokušala
sam da stupim u kontakt s njim u kancelariji u Njujorku, ali ĉini se da je napustio
kompaniju.“
„Tako je“, Aleks šmrca.
„Da li ste vi…“ Asistent? Sekretarica?
„Asistent.“
„Oh. Pa, pitala sam se – zapravo, nekoliko stvari. Kada je otišao?“ Ponovo
šmrca. „Pre ĉetiri nedelje. Ne, pet.“
„To je neobiĉno“, kaţem. „Silno smo se nadali da će doći u Njujork.“
„Znate“, kaţe Aleks, a ja u njegovom ili njenom glasu ĉujem nagoveštaj da će
podeliti sa mnom traĉ, „on je ipak otišao u Njujork, ali nije ostao u kompaniji.
Trebalo je da ostane u kompaniji. Ĉak su i kuću kupili i sve.“
„Jesu li?“
„Da. Veliku kuću u Harlemu. Moţe se pronaći na internetu. Malo onlajn
uhoĊenja nije naodmet.“ Da li bi muškarac ovoliko uţivao u razgovoru nekome iza
leĊa? Moţda je Aleks ţena. Kakav sam ja šovinista. „Ali ne znam šta se desilo.
Mislim da nije prešao nigde drugde da radi. On će vam reći više.“ Ponovo šmrca.
„Izvinite. Prehlada. Kako se poznajete?“
„Alister i ja?“
„Da.“
„Oh, mi smo prijatelji sa koledţa.“
„Sa Dartmuta?“

156
 „Tako je.“ Nisam se toga setila. „Dali je – izvinite što to ću to ovako reći – da
li je skoĉio, ili su ga gurnuli?“
„Ne znam. Moraćete da saznate šta se desilo. Sve je to obavijeno velikim
velom tajne.“
„Pitaću ga.“
„Ovde su ga svi voleli“, kaţe Aleks. „Baš dobar momak. Ne mogu da verujem
da su ga otpustili ili tako nešto.“
Saosećajno cokćem. „Imam još jedno pitanje za vas, vezano je za njegovu
suprugu.“
Šmrca. „Dţejn.“
„Nikada je nisam upoznala. Alister je sklon odvajanju.“ Zvuĉim kao
psihijatar. Nadam se da Aleks to ne primećuje. „Htela bih da joj poţelim
dobrodošlicu u Njujork jednim malim poklonom, ali nisam sigurna šta voli.“
Šmrca.
„Htela sam da joj kupim šal, ali ne znam koje su joj boje kosa i oĉi i kakav ten
ima.“ Gutam vazduh. Zvuĉi trulo. „Znam da zvuĉi trulo.“
„Zapravo“, kaţe Aleks spustivši glas, „ni ja ne znam kako ona izgleda.“
Vidi, vidi. Moţda Alister zaista odvaja delove svog ţivota. Kako sam ja dobar
psihijatar.
„Zato što on upravo to radi!“, nastavlja Aleks. „To je prava reĉ.“
„Znam!“ slaţem se.
„Radili smo zajedno gotovo šest meseci, ali ona se nije dala videti. Mislim na
Dţejn. A klinac je došao samo jednom.“
„Itan.“
„Dobro dete. Pomalo stidljiv. Da li ste ga upoznali?“
„Da. Pre mnogo godina.“
„Dobro dete. Došao je u kancelariju da bi zajedno išli na utakmicu Boston
bruinsa.“
„Znaĉi, ne moţete da mi kaţete ništa o Dţejn“, podsećam Aleksa.
„Ne. Oh – ali rekoste da vas zanima kako izgleda, zar ne?“
„Da.“
„Mislim da se njena fotografija nalazi u njegovoj kancelariji.“
„Fotografija?“
„Spakovali smo njegove stvari u kutiju da ih pošaljemo u Njujork. Još je
ovde. Ne znamo šta s njom da radimo.“ Šmrca i kašlje. „Ĉekajte da proverim.“
Ĉujem kako spušta slušalicu na sto – ovog puta nema Šopena. Grizem usnu,
virim kroz prozor. Ţena je u kuhinji, zuri u dubine zamrzivaĉa. Na jedan sumanut
trenutak zamišljam Dţejn spakovanu unutra, njeno telo prekriveno ledom, oĉi
svetle i oiviĉene injem.

157
 Grebanje slušalice. „Ovde je ispred mene“, kaţe Aleks. „Mislim na
fotografiju.“
Dah mi zastaje u grlu.
„Ima tamnu kosu i svetlu koţu.“
Izdišem. Obe imaju tamnu kosu i svetlu koţu, i Dţejn i uljez. Nije mi to od
neke koristi. Ali ne mogu da pitam koliko kilograma ima. „Dobro – dobro“, kaţem.
„Još nešto? Znate šta – moţete li da skenirate fotografiju i pošaljete mi je?“
Pauza. Gledam kako ţena sa druge strane parka zatvara vrata zamrzivaĉa i
izlazi iz sobe.
„Daću vam moju mejl adresu“, kaţem.
Ništa. Zatim: „Kaţete da ste…“
„Alisterova prijateljica. Da.“
„Znate, mislim da njegove liĉne stvari ne bi trebalo da delim ni sa kim.
Moraćete njega da pitate.“ Ovog puta ne šmrca. „Rekli ste da se zovete Aleks?“
„Da.“
„A prezime?“
Otvaram usta, a zatim prekidam razgovor.
Prostorija je utihnula. S druge strane hodnika ĉujem kucanje sata u Edovoj
biblioteci. Zadrţavam dah.
Da li Aleks sada zove Alistera? Hoće li mu on ili ona opisati moj glas? Moţe
li da me pozove na fiksni telefon, ili na mobilni? Zurim u mobilni telefon na stolu,
samo trenutak gledam u njega, kao da je usnula ţivotinja; ĉekam da se probudi,
srce mi udara o rebra.
Telefon leţi nepomiĉno. Nepomiĉni mobilni telefon. Ha.
Usredsredi se.

60

Dole u kuhinji, dok se kišne kapi rasprskavaju o prozor, dosipam merlo u ĉašu.
Poteţem gutljaj. Potreban mi je. Usredsredi se.
Šta znam sada, a nisam znala pre? Alister se trudio da porodiĉni ţivot odvoji
od poslovnog. To je u skladu sa profilom mnogih nasilnih prestupnika, ali mi inaĉe
nije ni od kakve koristi. Dalje: bio je spreman da se prebaci u ogranak svoje
kompanije u Njujorku, ĉak je i kuću kupio, preselio je ĉitavu porodicu na jug… Ali
je zatim nešto pošlo po zlu, i on nije završio nigde.
Šta se desilo?
Jeţim se. Hladno je ovde. Vuĉem noge prema kaminu, okrećem toĉkić pored
rešetke. Mala leja plamena cveta mi pred oĉima.

158
 Spuštam se na kauĉ, na jastuke, vino se naginje u ĉaši, ogrtaĉ leprša oko
mene. Trebalo bi da ga operem. Trebalo bi da se okupam.
Zavlaĉim prste u dţep. Ponovo dotiĉem Litlovu posetnicu. Ponovo povlaĉim
ruku.
I ponovo gledam sebe, svoj senoviti odraz u ekranu televizora. Utonula u
jastuke, u ovom sumornom ogrtaĉu izgledam kao duh. Osećam se kao duh.
Ne. Usredsredi se. Sledeći korak. Spuštam ĉašu na stoĉić za kafu, oslanjam
laktove na kukove.
I shvatam da nema sledećeg koraka. Ne mogu da dokaţem da je Dţejn
postojala, u prošlosti ili sadašnjosti – moja Dţejn, prava Dţejn – što znaĉi da imam
daleko manje izglede da dokaţem da je nestala. Ili da je mrtva.
Ili da je mrtva.
Razmišljam o Itanu, zarobljenom u kući. Dobro dete.
Prsti mi se probijaju kroz kosu, kao da oru njivu. Osećam se kao miš u
lavirintu. Kao da sam ponovo na veţbama iz eksperimentalne psihologije: sićušna
stvorenja sa oĉima nalik na ĉiode i repićima poput kanapa balona, jure najpre u
jedan ćorsokak, a zatim i u drugi. „Hajde“, bodrili smo ih dok smo stajali smejući
se iznad njih i kladili se.
Sada se ne smejem. Ponovo se pitam da li bi trebalo da porazgovaram sa
Litlom.
Ali umesto s njim, razgovaram sa Edom.

„Znaĉi, uzvrpoljila si se u zatvorenom prostoru, zar ne, curo?“

Uzdišem, vuĉem noge preko tepiha u radnoj sobi. Spustila sam roletne da ona
ţena ne moţe da me posmatra; sobu obasjavaju pruge mutne svetlosti nalik na
rešetke.
„Osećam se potpuno beskorisno. Osećam se kao da sam u filmu i on se
završio i svetla su se upalila i svi su izašli iz bioskopa, a samo sam ja ostala i
pokušavam da shvatim šta se desilo.“
Cereka se.
„Šta je? Šta je smešno?“
„Znaš, baš liĉi na tebe da uporediš situaciju sa filmom.“
„Zaista?“
„Zaista.“
„Referentne vrednosti su mi ovih dana pomalo ograniĉene.“
„Dobro, dobro.“
Nisam rekla ništa o onome što se desilo sinoć. Grĉim se pri samoj pomisli na
to. Ali ostalo se odmotava kao filmska traka: poruka od uljeza, minĊuša u

159
Dejvidovom stanu, plastiĉni skalpel, telefonski razgovor sa osobom po imenu
Aleks.
„Liĉi mi na radnju filma“, ponavljam. „Mislila sam da ćeš biti malo više
zabrinut.“
„Zbog ĉega?“
„Za poĉetak, zbog ĉinjenice da se u spavaćoj sobi mog podstanara nalazi
minĊuša mrtve ţene.“
„Ne znaš da je njena.“
„Znam. Sigurna sam.“
„Ne moţeš biti. Nisi ĉak sigurna ni da je. „Šta?“
„Znaš.“
„Šta?“
Sada on uzdiše. „Ţiva.“
„Mislim da nije ţiva.“
„Mislim da nisi sigurna ni dali ona postoji, i da li je ikada…“
„Jesam. Sigurna sam. Ne umišljam.“ Tišina. Slušam kako diše. „Ne misliš da
si paranoiĉna?“
Pre nego što je završio, napadam ga. „Nije paranoja ako se zaista dešava.“
Tišina.
Ovog puta se ne nastavlja.
Kada sam ponovo progovorila, progovorila sam glasom neprijatnim od
ljutnje. „Strašno me frustrira se moje reĉi na ovakav naĉin dovode u pitanje.
Strašno je, strašno frustrirajuće biti zaglavljen ovde“, gutam. „U ovoj kući, u
ovoj…“ ţelim da kaţem petlji, ali dok sam ja pronašla reĉ, on je već progovorio.
„Znam.“
„Ne znaš.“
„Onda mogu da zamislim. Vidi, Ana“, nastavlja pre nego što sam stigla da se
ubacim, „u vorpu si već dva dana. Ĉitavog vikenda. Sada kaţeš da bi Dejvid
mogao da bude upleten u… ma šta to bilo.“ Kašlje. „Podiţeš sebi tenziju. Moţda bi
veĉeras trebalo da pogledaš film, ili da ĉitaš, ili već nešto. Idi ranije na spavanje.“
Kašlje. „Uzimaš li lekove kako ti je lekar prepisao?“
Ne. „Uzimam.“
„I ne piješ?“
Naravno da pijem. „Naravno.“
Tišina. Ne mogu da procenim da li mi veruje.
„Imaš li nešto da kaţeš Livi?“
Odišem od olakšanja. „Imam.“ Slušam kišu kako dobuje prstima o staklo.
Trenutak kasnije ĉujem njen glas, neţan i zadihan. „Mamice?“
Osmeh mi se širi licem. „Bundevice.“
„Ćao.“

160
 „Dobro si?“
„Jesam.“
„Nedostaješ mi.“
„Mmm.“
„Šta je to?“
„Rekla sam 'mmm'.“
„Da li to znaĉi T ti meni nedostaješ, mamice'?“
„Da. Šta se dešava tamo?“
„Gde?“
„U Njujorku.“ Uvek o gradu govori tako zvaniĉno. „Misliš u našem domu?“
Srce mi se nadima: dom.
„Da, u našem domu.“
„Samo neke stvari sa novim susedima. Našim novim susedima.“
„Šta je u pitanju?“
„Ništa ozbiljno, bundevice. Samo nesporazum.“
Zatim ponovo ĉujem Eda. „Vidi, Ana – ţao mi je što te prekidam, mala – ako
si zabrinuta zbog Dejvida, trebalo bi da stupiš u kontakt sa policijom. Ne zato što je
on, znaš… nuţno upleten u ono što se dešava – ali ima dosije, a ti ne bi trebalo da
se plašiš svog podstanara.“
Klimam glavom. „Da.“
„U redu?“
Ponovo klimam glavom. „Imaš broj onog pandura?“
„Litla. Imam.“
Virim kroz roletne. Vidim titraj pokreta sa druge strane parka. Ulazna vrata
Raselovih su se otvorila, blistavobelo krilo u sivilu sitne kiše. „U redu“, kaţe Ed,
ali više ga ne slušam.
Kada su se vrata zatvorila, na pragu se pojavila ţena. Nosi crveni kaput do
kolena, nalik na plamen baklje, a iznad glave joj poskakuje providni polumesec
kišobrana. Pruţam ruku prema foto-aparatu na stolu, prinosim ga oku.
„Šta si rekao?“, upitala sam Eda.
„Rekao sam da ţelim da paziš na sebe.“
Virim kroz objektiv. Kiša se u brazdama nalik na proširene vene sliva niz
kišobran. Spuštam objektiv, zumiram njeno lice: blago prćasti nos, mleĉno-belu
koţu. Tamni oblaci gomilaju joj se ispod oĉiju. Ne spava.
Dok sam se pozdravila sa Edom, ona se već spustila niz stepenice, u svojim
visokim ĉizmama. Zastala je, izvadila telefon iz dţepa, zagledala se u njega; zatim
ga sklonila i krenula na istok, prema meni. Lice joj je zamagljeno iza kupole
kišobrana.
Moram da razgovaram s njom.

161
 61

Sada, kada je sama. Sada, kada Alister ne moţe da se umeša. Sada, kada mi krv
bruji u slepooĉnicama. Sada.
Izlećem u hodnik, vrtoglavo se spuštam stepeništem. Uspeću ako ne budem
mislila o tome. Ako ne budem mislila o tome. Nemoj misliti. Razmišljanje me
nigde nije dovelo. „Definicija ludosti, Foks“, podsećao me je Vesli parafrazirajući
Ajnštajna, „jeste ponavljati istu stvar, iznova i iznova, i oĉekivati drugaĉiji
rezultat.“ Prestani da razmišljaš i poĉni da delaš.
Naravno, delala sam pre svega tri dana – na isti ovaj naĉin – i završila sam u
bolniĉkom krevetu. Pokušati to ponovo jeste ludost.
Kako god da se okrene, luda sam. U redu. Moram da znam. I nisam više
sigurna da je moja kuća bezbedna.
Papuĉe mi klize po podu kuhinje dok jurim preko nje, zaobilazim kauĉ.
Boĉica lorazepama na stoĉiću za kafu. Okrećem je, istresam tri pilule na dlan,
prinosim dlan ustima. Sipam ih u grlo. Osećam se kao Alisa dok ispija POPIJ ME
napitak.
Trĉim prema vratima. Spuštam se na kolena da uzmem kišobran. Ustajem,
okrećem bravu, snaţno otvaram vrata. Sada sam u predvorju, vodnjikava svetlost
curi kroz ukrasno staklo. Udišem – jedan, dva – i palcem pritiskam oprugu koja
otvara kišobran. Uz zvuk nalik na iznenadni udah, kupola kišobrana širi se u
pomraĉini. Podiţem je u visini oĉiju, drugom rukom pokušavam da otkljuĉam
bravu. Vaţno je samo disati pravilno. Vaţno je ne zaustaviti se.
Ne zaustavljam se.
Brava mi se okreće u ruci. Zatim i kvaka. Snaţno stiskam kapke i povlaĉim
vrata. Dah hladnog vazduha. Vrata ulubljuju kišobran; uspevam da izaĊem napolje.
Sada me hladnoća obavija, grli me. Ţurim niz stepenice. Jedan, dva, tri, ĉetiri.
Kišobran gura vazduh, probija se kroz njega, poput pramca broda; ĉvrsto
zatvorenih oĉiju osećam kako oštre struje vazduha plove sa obe strane moga tela.
Koĉim cevanicama. Metal. Kapija. Mašem rukom dok je ne uhvatim i ne
otvorim, prolazim kroz nju. Donovi mojih papuĉa udaraju o asfalt. Na trotoaru
sam. Osećam iglice kiše kako mi bockaju kosu i koţu.
Neobiĉno je: za sve mesece koje smo proveli eksperimentišući sa ovom
besmislenom tehnikom sa kišobranom, nikada na pamet nije palo ni meni ni
(pretpostavljam) doktoru Fildingu da bih mogla prosto da zatvorim oĉi. Ali
verovatno nema mnogo smisla da lutam unaokolo a da ne vidim ništa. Osećam
promenu atmosferskog pritiska, osećam kako mi sva ĉula bride; znam da je nebo
ogromno i duboko, naopako okrenuti okean… ali samo snaţnije stiskam kapke i

162
mislim na kuću: na moju radnu sobu, kuhinju, kauĉ. Na mog maĉka. Na moj
raĉunar. Na moje slike.
Okrećem se nalevo. Prema istoku.
Naslepo hodam trotoarom. Moram da se orijentišem. Moram da pogledam.
Polako otvaram jedno oko. Svetlost kapa kroz gustiš mojih trepavica.
Na trenutak usporavam, gotovo stajem. Skupljenih oĉiju gledam prema
ispresecanoj utrobi kišobrana. Ĉetiri kvadrata crne, ĉetiri linije bele boje.
Zamišljam kako se te linije nadimaju energijom, bubre poput monitora srĉanog
ritma, skaĉu i spuštaju se u ritmu moje krvi. Usredsredi se. Jedan, dva, tri, ĉetiri.
Podiţem kišobran za nekoliko stepeni, pa još malo. Eno je, blistava kao
reflektor, crvena kao svetlo na semaforu: jarkocrveni kaput, one tamne ĉizme,
providni plastiĉni polumesec iznad nje. IzmeĊu nas se pruţa tunel kiše i trotoara.
Šta ću ako se okrene?
Ali ne okreće se. Spuštam kišobran i ponovo lepim kapke. Jedan korak
napred.
Drugi. Treći. Ĉetvrti. Kad sam se spotakla o pukotinu na trotoaru, a papuĉe su
mi sasvim natopljene, ĉitavo telo mi se trese i znoj mi se sliva niz leĊa, odluĉujem
da rizikujem da još jednom otvorim oĉi. Ovog puta otvaram drugo oko, podiţem
kišobran dok mi ponovo ne bukne u vidnom polju, poput traga plamena. Bacam
pogled ulevo – Sveta Dimfna, a sada i vatrenocrvena kuća, saksije na njenim
prozorima pulsiraju hrizantemama. Bacam pogled udesno: sjajne oĉi pikapa zure
niz ulicu, svetlost farova bledo se rasipa u sivilu. Ledim se. Automobil pliva pored
mene. Zatvaram oĉi.
Otvaram ih ponovo i vidim da ga više nema. A zatim gledam niz trotoar i
vidim da ni nje više nema.

Nema je. Trotoar je prazan. U daljini, kroz maglu, nazirem ĉvor saobraćaja na
raskrsnici.
Izmaglica se zgušnjava, i ja shvatam da mi se vidno polje skuplja, da se sve
ubrzava.
Kolena mi klecaju, a zatim me izdaju. Tonem ka tlu. I dok tonem, dok mi se
oĉi prevrću u lobanji, zamišljam kako posmatram sebe odozgo, kako drhtim u
natopljenom ogrtaĉu, kose zalepljene za leĊa, kišobrana beskorisno oborenog
ispred sebe. Usamljena prilika na pustom trotoaru.
Tonem dublje, topim se u beton.
Ali…
… ne moţe nestati. Nije stigla do kraja bloka. Zatvaram oĉi, zamišljam je
ponovo na trotoaru, kosa joj ovlaš dodiruje vrat; zatim mislim na Dţejn kako stoji
pored moje sudopere, sa dugaĉkom pletenicom izmeĊu lopatica.

163
 Dok se Dţejn okreće prema meni, oslanjam kolena jedno na drugo. Osećam
da mi se ogrtaĉ vuĉe po trotoaru, ali još nisam pala.
Stojim mirno, ukoĉenih nogu.
Mora da je ušla u… u mislima se prisećam izgleda ulice. Šta se nalazi iza
crvene kuće? Prodavnica antikviteta nalazi se preko puta – sećam se da je sada
prazna – a pored kuće je…
Kafić, naravno. Mora da je ušla u kafić.
Ponovo podiţem glavu, podiţem bradu prema nebu, kao da bih mogla da
poletim. Podiţem laktove poput klipova. Raširenim stopalima snaţno se oslanjam
na ploĉnik. Drška kišobrana podrhtava mi u ruci. Pruţam ruku da odrţim
ravnoteţu. I ja se, uz izmaglicu kiše i siktanje udaljenog saobraća, podiţem gore,
gore, gore, i sasvim se uspravljam.
Nervi mi pršte. Srce mi se pali. Osećam lorazepam u krvnim sudovima,
osećam kako juri njima i proĉišćava ih kao ĉista voda staro crevo.
Jedan. Dva. Tri. Ĉetiri.
Vuĉem jednu nogu napred. Trenutak kasnije, sledi je druga. Vuĉem noge. Ne
mogu da verujem da ovo radim. Ja ovo radim.
Sada ĉujem škripu saobraćaja mnogo bliţe, glasnije. Nastavi da hodaš. Virim
u kišobran; on mi ispunjava vidno polje, okruţuje me. Nema niĉeg izvan njega.
Dok se ne pomeri udesno.
„Oh, izvinite.“
Trzam se. Nešto – neko – udario je u mene i pomerio kišobran u stranu; juri
dalje, a ja vidim samo plavu mrlju dţinsa i kaputa, i dok se okrećem, vidim svoj
odraz u staklu: kosa mi visi u slepljenim pramenovima, koţa mi je mokra, karirani
kišobran štrĉi mi iz ruke poput ogromnog cveta.
A iza svog odraza, na drugoj strani prozora, vidim ţenu.
Kod kafića sam.
Zurim. Vid mi se ugiba. Platnena tenda spušta se prema meni. Sklapam oĉi i
ponovo ih otvaram.
Ulaz mi je nadohvat ruke. Pruţam ruku, prsti mi drhte. Pre nego što sam stigla
da uhvatim kvaku, vrata se otvaraju i iz kafića izlazi mladić. Prepoznajem ga. Sin
Takedinih.
Prošlo je više od godine otkako sam ga videla izbliza – uţivo, mislim, ne kroz
objektiv. Sada je viši, brada i obrazi su mu obrasli grubim tamnim maljama, ali i
dalje iz njega izbija ona neopisiva energija dobrog deteta koju sam nauĉila da
prepoznam u mladim ljudima: skriveni oreol koji im stoji nad glavom. Livi ga je
imala. Itan ga ima.
Ovaj deĉak – pretpostavljam da bi trebalo da kaţem mladić (zašto ne mogu da
se setim njegovog imena) – pridrţava vrata laktom i poziva me da uĊem.
Primećujem njegove ruke, otmene ruke violonĉeliste. Mora da izgledam kao

164
skitnica, a on se ipak prema meni ponaša na ovaj naĉin. Roditelji su ga lepo
odgojili, što bi rekla BakaLizi. Pitam se da li me prepoznaje. Pretpostavljam da
teško da bih i samu sebe prepoznala.
Dok prolazim pored njega i ulazim u kafić, sećanje mi se topi. Svraćala sam
ovde nekoliko puta nedeljno, u onim jutrima kada sam previše ţurila da bih
skuvala kam kod kuće. Njihova kafa bila je priliĉno gorka – pretpostavljam da je i
dalje tako – ali mi se dopadao ambijent: napuklo ogledalo na kome je magiĉnim
markerom bio ispisan specijalitet dana, pultovi sa flekama nalik na olimpijske
prstenove, zvuĉnici sa kojih su dopirali zvuĉi muzike prethodnih decenija.
„Skromna mizanscena“, primetio je Ed kada sam ga prvi put dovela ovamo.
„Ne moţeš te dve reĉi izgovoriti u istoj reĉenici“, rekla sam mu.
„Onda samo skromno.“
I neizmerijeno. Bolniĉka soba me je gušila, ali ovo je nešto sasvim drugaĉije –
ovo je poznata teritorija. Trepavice mi podrhtavaju. Podiţem pogled preko
mnoštva mušterija i gledam u meni iznad kase. Šolja kafe sada košta dva dolara i
devedeset pet centi. To je povećanje od pedeset centi u odnosu na cenu u vreme
kada sam poslednju put bila ovde. Inflacija je gadna stvar.
Kišobran se spušta nisko, ovlaš mi dodiruje gleţnjeve.
Ovoliko odavno nisam videla. Ovoliko odavno nisam osetila, ĉula, namirisala
– blistavu toplinu ljudskih tela, pop muziku prethodnih decenija, miris mlevene
kafe. Ĉitav prizor preda mnom odmotava se kao na usporenom snimku, obasjan
zlatnom svetlošću. Na trenutak sklapam oĉi, udišem, i sećam se.
Sećam se da sam se kretala kroz svet onako kako se ĉovek kreće kroz vazduh.
Sećam se kako sam ulazila u ovaj kafić umotana u zimski kaput, ili u letnjoj haljini
koja mi je lepršala oko kolena; sećam se kako sam ramenima dodirivala ljude,
smešila im se, razgovarala s njima.
Ponovo otvaram oĉi i pozlaćene svetlosti nestaje. U mraĉnoj prostoriji sam,
pored prozora niz koji se sliva kiša. Srce poĉinje brţe da mi kuca.
Strela crvene boje plamti pored pulta sa pecivima. Ona je, bira dansko pecivo.
Podiţe bradu, hvata svoj odraz u ogledalu. Provlaĉi ruku kroz kosu.
Pribliţavam joj se. Osećam poglede na sebi – ne gleda me ona, druge
mušterije me odmeravaju pogledom, ţenu u kućnom ogrtaĉu koja maše otvorenim
kišobranom. Krĉim put kroz masu dok jurim prema pultu. Zatim se razgovor
nastavlja, kao da se voda sklopila nada mnom dok tonem.
Stoji metar od mene. Još jedan korak i moći ću da pruţim ruku i dotaknem je.
Da prstima uhvatim njenu kosu. Povuĉem je.
U tom trenutku, blago se okreće i spušta ruku u dţep, vadi veliki ajfon. U
ogledalu posmatram kako njeni prsti igraju preko ekrana, posmatram kako joj lice
treperi. Zamišljam da piše Alisteru.
„Izvinite?“ kaţe barista.

165
 Ţena tapka po telefonu. „Izvinite?“
A sada – šta ja radim? – proĉišćavam grlo. „Vi ste na redu“, mrmljam.
Staje, klima glavom prema meni. „Oh“, kaţe, a zatim se okreće muškarcu iza
pulta. „Srednju kafu sa obranim mlekom.“
Nije me ni pogledala. Gledam svoj odraz u ogledalu, vidim kako stojim iza
nje poput duha, anĊela osvetnika. Došla sam po nju.
„Srednju kafu sa obranim mlekom. Ţelite li neko pecivo uz kafu?“
Gledam ogledalo, gledam njene usne – male, precizno istaknute, sasvim
razliĉite od Dţejninih. Osećam kako u meni navire mali talas besa, nadima se,
podiţe se i peni u dnu mog uma. „Ne“, kaţe nakon sekunde. A zatim vedrim,
srpastim osmehom kaţe: „Ne, bolje ne.“
Iza naših leĊa hor stolica struţe po podu. Osvrćem se preko ramena; grupa od
ĉetvoro ljudi kreće prema vratima. Okrećem glavu.
Barista, glasom koji nadjaĉava ţamor, pita je: „Ime?“
Pogledi nam se sreću u ogledalu. Podiţe ramena. Osmeh joj se topi sa usana.
Na tren se vreme zamrzava, kao kada zadrţavaš dah dok letiš s puta i uranjaš
u provaliju.
Ne okrećući se, ne sklanjajući pogled sa ogledala, odgovara mu istim jasnim
tonom: „Dţejn.“

Dţejn.
Ime mi se penje do usana pre nego što sam stigla da ga potisnem. Ţena se
naglo okreće, probada me pogledom.
„IznenaĊena sam što vas vidim ovde.“ Glas joj je jednako oštar kao i pogled.
Ima oĉi ajkule, mislim, hladne, surove. Ţelim da istaknem da sam i sama
iznenaĊena što sam ovde, ali mi reĉi beţe sa jezika.
„Mislila sam da ste… ometeni“, nastavlja. Surovo.
Odmahujem glavom. Ona ćuti.
Ponovo proĉišćavam grlo. Gdeje ona i ko si ti?, ţelim da je pitam. Ko si ti i
gdeje ona? Glasovi se kovitlaju oko mene, mešaju se sa reĉima u mojoj glavi.
„Molim?“
„Ko ste vi?“ Eto.
„Dţejn.“ Nije to njen glas, već baristin, podiţe se iznad pulta, tapše Dţejn po
ramenu. „Kafa sa obranim mlekom za Dţejn.“
Ona ne sklanja pogled sa mene, posmatra me, kao da bih mogla da je
napadnem. Ja sam ugledni psiholog, mogla bih joj reći, trebalo bi da joj kaţem. A
ti si laţov i prevarant.
„Dţejn?“ po treći put poziva barista. „Vaša kafa?“ Okreće se, uzima šolju sa
zaštitnim kartonom. „Znate ko sam“, kaţe mi. Ponovo odmahujem glavom.

166
„Poznajem Dţejn. Upoznala sam je. Videla sam je u njenoj kući.“ Glas mi
podrhtava, ali je razgovetan. „To je moja kuća, a vi niste videli nikoga.“
„Jesam.“
„Niste“, kaţe ţena. „Ja…“
„Ĉujem da ste pijanica. Ĉujem da ste na pilulama.“ Pokreće se, kruţi oko
mene kao lavica. Polako se okrećem sa njom, pokušavam da je pratim. Osećam se
kao dete. Razgovori oko nas zastajkuju, a zatim sasvim prestaju; vlada krta tišina.
Krajiĉkom oka, u jednom uglu kafića, vidim sina Takedinih, i dalje stoji pored
vrata.
„Vi gledate moju kuću. Pratite me.“
Odmahujem glavom, vuĉem je levo-desno, polako, glupo.
„Ovo mora da prestane. Ne moţemo da ţivimo ovako. Moţda vi moţete, ali
mi ne moţemo.“
„Samo mi reci gde je“, šapućem.
Obišle smo pun krug.
„Ne znam o kome i o ĉemu priĉate. I sada ću pozvati policiju.“ Prolazi pored
mene, svojim ramenom udara moje. U ogledalu je posmatram kako odlazi, kako se
provlaĉi izmeĊu stolova kao da su bove.
Ĉuje se krik zvonca kada je otvorila vrata, i još jednom kada ih je zalupila za
sobom.
Stojim. U prostoriji vlada muk. Spuštam pogled na kišobran u ruci. Sklapam
oĉi. Osećam kako spoljašnjost pokušava da prodre unutra. Osećam se razoreno,
šuplje. I opet nisam saznala ništa.
Osim jedne stvari: nije se raspravljala sa mnom – barem se nije samo
raspravljala.
Mislim da se branila.

62

„Doktorko Foks?“
Prigušeni glas, tik iza mene. Neţan dodir neĉije ruke na laktu. Okrećem se,
podiţem kapak.
To je sin Takedinih.
I dalje ne mogu da se setim njegovog imena. Spuštam kapak.
„Da li vam je potrebna pomoć?“
Da li mi je potrebna pomoć? Udaljena sam nekoliko stotina metara od svog
doma, njišem se, u kućnom ogrtaĉu, ĉvrsto sklopljenih oĉiju, usred kafića. Da,
potrebna mi je pomoć. Obaram glavu.

167
 Steţe me snaţnije. „Hajdemo, ovuda“, kaţe.
Vodi me kroz kafić, moj kišobran udara o stolice i kolena ljudi kao da je beli
štap. Okruţuje nas tihi ţamor razgovora.
Ĉujem zvonce i osećam nalet vazduha, a on spušta ruku do mojih leĊa; gura
me kroz vrata.
Napolju je vazduh miran – nema kiše. Osećam kako se sprema da uzme moj
kišobran, ali ja ga sklanjam.
Vraća ruku na moj lakat. „Otpratiću vas kući“, kaţe.

Vodi me i rukom snaţno steţe moju nadlakticu, ĉvrsto kao traka meraĉa pritiska.
Zamišljam kako oseća brujanje mojih arterija. Neobiĉno mi je što me neko na ovaj
naĉin prati; osećam se kao starica. Ţelim da otvorim oĉi, da ga pogledam u lice. Ne
ĉinim to.
Nastavljamo grĉevito dalje, sin Takedinih prati moj korak; lomimo kiĉmu
lišću pod našim nogama. Ĉujem šum motora automobila dok klizi pored nas s leve
strane, uzdiše. Negde iznad nas drveće stresa kapi kiše na moju glavu i ramena.
Pitam se da li je ţena na trotoaru ispred nas. Zamišljam kako okreće glavu,
posmatra kako je pratim.
A zatim:
„Roditelji su mi rekli šta se desilo“, kaţe. „Zaista mi je ţao.“ Klimam, ali ne
otvaram oĉi. Nastavljamo dalje. „Rekao bih da je prošlo mnogo vremena otkako
ste poslednji put izašli iz kuće.“
U poslednje vreme to ĉinim iznenaĊujuće ĉesto, pomišljam, ali ponovo samo
klimam glavom.
„Još malo pa smo stigli. Vidim vašu kuću.“ Srce mi se nadima.
Nešto me udara po kolenu – shvatam da je to njegov kišobran, da ga je
prebacio preko ruke. „Izvinite“, kaţe. Ne trudim se da mu odgovorim.
Poslednji put razgovarala sam s njim – kada to beše? Mislim da je bila Noć
veštica pre više od godinu dana. Tako je: otvorio je vrata kada smo pokucali, Ed i
ja u odeći koju nosimo vikendom, a Olivija u kostimu vatrogasnog kamiona.
Pohvalio je njen kostim, ubacio joj slatkiše u ranac. Poţeleo nam je srećan lov na
slatkiše. Baš je dobro dete.
A sada, dvanaest meseci kasnije, vodi me ulicom, a ja, obuĉena u kućni
ogrtaĉ, vuĉem noge i ĉvrsto sklapam oĉi pred svetom. Baš dobro dete. Što me
podseća:
„Poznaješ li Raselove?“ Glas mi je iskrivljen, ali ne i slomljen.
Zastaje. Moţda je iznenaĊen što sam progovorila. „Raselove?“
Pretpostavljam da je to odgovor na moje pitanje, ali ipak pokušavam ponovo:
„Iz kuće preko puta ulica.“

168
 „Oh“, kaţe. „Nove… ne. Mama već neko vreme namerava da ih poseti, ali
mislim da još nije.“
I opet ništa.
„Evo nas“, kaţe i neţno me okreće udesno.
Podiţem kišobran, odvajam kapke i shvatam da sam pred kapijom, vidim
kako se moja kuća izdiţe iza nje. Drhtim. Ponovo progovara. „Vrata su otvorena.“
U pravu je, naravno: mogu da vidim pravo u lampom osvetljenu dnevnu sobu
koja sija poput zlatnog zuba na licu kuće. Kišobran mi drhti u ruci. Ponovo
sklapam oĉi.
„Da li ste ih vi ostavili otvorena?“
Klimam.
„Dobro.“ Podiţe ruku na moje rame i neţno me gura napred. „Šta to radite?“
To nije njegov glas. Pojaĉava stisak; otvaram oĉi pre nego što sam stigla da se
obuzdam.
Pored nas, skupljen u prevelikom duksu i bled u tmini, stoji Itan. Skrivena
bubuljica kvari mu jednu obrvu. Prstima kopa po dţepovima. Ĉujem sebe kako
tiho izgovaram njegovo ime. Sin Takedinih okreće se prema meni. „Poznajete li
se?“
„Šta to radite?“, ponavlja Itan i prilazi nam. „Ne bi trebalo da ste napolju.“
Tvoja „majka“ ti moţe reći zašto sam napolju, razmišljam. „Da li je dobro?“ pita.
„Mislim da jeste“, odgovara sin Takedinih. Nekako, iznenada, sećam se da se
zove Nik.
Polako prelazim pogledom s jednog na drugog. Mora da su istih godina, ali
moj pratilac je već mladić, formiran, isklesan u mermeru; Itan – nezgrapan, tanak,
mršavih ramena i sa oţiljkom preko obrve – izgleda kao dete pored njega. On i
jeste dete, podsećam sebe.
„Mogu – mogu li da je uvedem u kuću?“ pita gledajući u mene.
I Nik gleda u mene. Ponovo klimam. „Pretpostavljam“, pristaje.
Itan nam se pribliţava za korak, spušta ruku na moja leĊa. Na trenutak njih
dvojica stoje pored mene priĉvršćeni poput krila za moje lopatice. „Samo ako
ţelite“, dodaje Itan.
Gledam ga u oĉi, one njegove teĉne plave oĉi. „Ţelim“, kaţem tiho.
Nik me pušta, povlaĉi se. Usnama oblikujem reĉi pre nego što sam stigla da ih
izgovorim.
„Nema na ĉemu“, odgovara. Itanu kaţe: „Mislim da je doţivela šok. Moţda
da joj daš ĉašu vode kada uĊete.“ Povlaĉi se na ulicu. „Ţelite li da vas obiĊem
kasnije?“
Odmahujem glavom. Itan sleţe ramenima. „Moţda. Hajde da vidimo kako će
sve proći.“

169
 „U redu.“ Nik podiţe ruku, gotovo neznatno maše. „DoviĊenja, doktorko
Foks.“
Dok se udaljava, u nas udara nalet kiše, kvasi nam glave, prska moj kišobran.
„Hajdemo unutra“, kaţe Itan.

63

Vatra i dalje plamti u kaminu, kao da je tek podloţena. Ostavila sam je da gori sve
vreme. Zaista neodgovorno.
Ipak, u kući je toplo, i pored udara novembra na vrata. Kada smo ušli u
dnevnu sobu, Itan mi uzima kišobran iz ruke, sklapa ga, stavlja ga u ugao; njišući
se, pribliţavam se kaminu, plamen mi maše, doziva me. Rušim se na kolena.
Na trenutak ĉujem lizanje plamena, ĉujem svoj dah.
Osećam njegov pogled na leĊima.
Sat u uglu se priprema, zvoni tri puta.
Odlazi u kuhinju. Puni ĉašu na ĉesmi. Vraća se do mene.
Sada već dišem duboko i ravnomerno. Spušta ĉašu na pod pored mene; ĉujem
kako je neţno kvrcnula o kamen.
„Zašto si lagao?“, kaţem.
Tišina. Gledam u plamen i ĉekam da odgovori.
Ali umesto odgovora ĉujem kako prebacuje teţinu s noge na nogu. Okrećem
se prema njemu, i dalje na kolenima. Stoji nadvijen nada mnom, tanak poput grane,
lice mu se rumeni na svetlosti vatre.
„U vezi sa ĉim?“ pita naposletku gledajući u svoja stopala.
Već sam poĉela da odmahujem glavom. „Znaš ti u vezi sa ĉim.“
Ponovo tišina. Sklapa oĉi, trepavice mu se šire preko obraza. Iznenada izgleda
veoma mlado, ĉak i mlaĊe nego pre.
„Ko je ta ţena?“ pritiskam ga. „Moja majka“, kaţe tiho. „Upoznala sam tvoju
majku.“
„Ne, vi ste – zbunjeni.“ Sada on odmahuje glavom. „Ne znate o ĉemu priĉate.
To moj…“ Staje. „To moj tata kaţe“, dovršava.
Moj tata. Širim ruke na podu, odgurujem se i ustajem. „To mi svi govore. Ĉak
i moji prijatelji.“ Gutam pljuvaĉku. „Ĉak i moj muţ. Ali znam šta sam videla.“
„Moj tata kaţe da ste ludi.“
Ćutim.
Povlaĉi se za korak. „Moram da idem. Ne bih smeo biti ovde.“ Za korak mu
se pribliţavam. „Gde ti je majka?“ Ne govori ništa, samo me gleda raširenih oĉiju.

170
Budite blagi, uvek nas je savetovao Vesli, ali ja sam prevazišla taj stadijum. „Da li
je tvoja majka mrtva?“
Ništa. Vidim odraz plamena u njegovim oĉima. Zenice su mu sićušne varnice.
Zatim izgovara nešto što ne mogu da ĉujem.
„Molim?“ naginjem se prema njemu, ĉujem kako šapuće:
„Plašim se.“
I pre nego što sam stigla da mu odgovorim, skaĉe prema vratima, snaţno ih
otvara. Ostaju da se njišu dok ulazna vrata škripe i uz tresak se zatvaraju.
Stojim pored kamina, osećam vrelinu na leĊima i hladnoću iz predsoblja
ispred mene.

64

Nakon što sam zatvorila vrata, uzimam ĉašu s poda i prosipam vodu u sudoperu.
Flaša merloa zvoni o ivicu ĉaše dok sipam vino u nju. Ponovo zvoni. Ruke mi
drhte.
Ţedno pijem, duboko razmišljam. Osećam se iscrpljeno, ushićeno. Izašla sam
napolje – hodala napolju – i preţivela. Pitam se šta će doktor Filding reći. Pitam se
šta da mu kaţem. Moţda ništa. Mrštim se.
A sada znam više. Ţena panici. Itan je uplašen. Dţejn je… pa. Ne znam za
Dţejn. Ali ovo je više nego što sam znala pre, osećam se kao da sam uzela pešaka.
Ja sam Mašina koja razmišlja.
Ponovo ţedno pijem. Ja sam Mašina koja pije.

***

Pijem dok nervi ne prestanu da mi se trzaju – ĉitav sat, ako je suditi po velikom
satu. Posmatram kazaljku koja pokazuje minut, kako kruţi njegovim licem,
zamišljam kako mi se vene pune vinom, masnim i gustim, koje me rashlaĊuje,
osnaţuje. Zatim lebdim na sprat. Primećujem maĉka na odmorištu; primećuje i on
mene, uvlaĉi se u radnu sobu. Sledim ga.
Moj telefon na stolu sija. Ne prepoznajem broj. Spuštam ĉašu na sto. Nakon
trećeg zvona prelazim prstom preko ekrana.
„Doktorko Foks.“ Glas je dubok poput rova. „Ovde detektiv Liti. Upoznali
smo se u petak, sećate li se?“
Zastajem, a zatim sedam za sto. Guram ĉašu van domašaja. „Da, sećam se.“

171
 „Dobro, dobro.“ Zvuĉi zadovoljno; zamišljam ga kako se proteţe u stolici,
savija ruku iza glave. „Kako je dobra doktorka?“
„Dobro, hvala na pitanju.“
„Pitao sam se hoćete li mi se javiti i pre.“
Ćutim.
„Dobio sam vaš broj od bolnice, ţeleo sam da proverim kako ste. Sve u
redu?“
Upravo sam mu rekla da sam dobro. „Dobro sam, hvala na pitanju.“
„Dobro, dobro. Porodica je dobro? „Dobro je. Svi su dobro.“
Glas mu tada menja brzinu. „Vidite, malopre nas je pozvala vaša komšinica.“
Naravno. Kuĉka. Upozorila me je. Kuĉka na koju se moţeš osloniti. Pruţam
ruku, uzimam ĉašu s vinom.
„Kaţe da ste je pratili u kafić u ulici.“ Ĉeka da odgovorim. Ne odgovaram. „E
sada, pretpostavljam da niste baš današnji dan odabrali da odete po espreso.
Pretpostavljam da niste na nju naleteli sluĉajno.“
Uprkos svemu, umalo da se nasmešim.
„Znam da vam nije bilo lako. Imali ste tešku nedelju.“ Hvatam sebe kako
klimam glavom. Veoma je prijatan. Bio bi dobar psihijatar. „Ali ovakvim
postupcima nećete nikome pomoći, pa ni sebi.“
Još nije izgovorio njeno ime. Hoće li? „Ono što ste u petak rekli zaista je
uznemirilo neke ljude. MeĊu nama, gospoĊa Rasel“, eto ga, „deluje priliĉno
napeto.“
Kladim se da je napeta, mislim. Glumi mrtvu ţenu. „A mislim da ni njen sin
nije bio preterano srećan.“ Otvaram usta. „Razgovarala sam…“
„Pa sam…“ Staje. „Moţete li da ponovite?“ Pućim usne. „Ništa.“
„Jeste li sigurni?“
„Jesam.“
Stenje. „Ţeleo sam da vas zamolim da ne reagujete ishitreno. Milo mi je što
ĉujem da ste poĉeli da izlazite.“ Da li je to šala? „Kako je maĉak? Je li i dalje
nedruţeljubiv?“ Ne odgovaram. Ĉini se da ne primećuje. „A vaš podstanar?“
Grizem usnu. U prizemlju sam merdevinama zaglavila vrata od podruma; a u
suterenu sam videla minĊušu mrtve ţene na Dejvidovom noćnom stoĉiću.
„Detektive.“ Snaţnije steţem telefon. Moram još jednom to da ĉujem. „Zaista
mi ne verujete?“
Dugaĉka tišina, a zatim uzdiše, duboko i buĉno. „Ţao mi je, doktorko Foks.
Mislim da vi verujete u to što kaţete da ste videli. Ja prosto – ne verujem.“
Nisam ništa drugo ni oĉekivala. Dobro. Sve je dobro.
„Znate, ako poţelite da razgovarate sa nekim, imamo dobre psihologe koji
mogu da vam pomognu. Ili da vas saslušaju.“
„Hvala vam, detektive“, zvuĉim kruto.

172
 Ponovo tišina. „Samo – polako, u redu? obavestiću gospoĊu Rasel da smo
razgovarali.“
Trzam se. I prekidam vezu pre njega.

65

Pijuckam vino, uzimam telefon, izlazim u hodnik. Ţelim da zaboravim Litla. Ţelim
da zaboravim Raselove.
Agom. Proveriću poruke. Silazim niz stepenice, spuštam ĉašu u sudoperu.
Prelazim u dnevnu sobu, ukucavam šifru na ekranu telefona.

Šifra netaĉna.

Mrštim se. Trapavi prsti. Kljucam po ekranu po drugi put. Šifra netaĉna.

„Molim?“ pitam. U dnevnoj sobi je mraĉno jer je sumrak; pruţam ruku prema
lampi, ukljuĉujem je. Još jednom, paţljivo, gledajući ruke: 0-2-1-4.

Šifra netaĉna.

Telefon se trza. Ne mogu da ga otkljuĉam. Ne razumem.

Kada sam poslednji put ukucala šifru? Nisam li se malopre javila Litlu na
telefon; preko Skajpa sam ranije danas zvala Boston. U glavi mi je mutno.
Iznervirano se vraćam u radnu sobu, do raĉunara. Nije valjda da ne mogu da
otvorim ni mejl? Unosim šifru u raĉunar, odlazim na Gugl poĉetnu stranicu. Moje
korisniĉko ime već stoji u polju za internet adresu. Polako kucam šifru.
Da – ušla sam. Proces obnove pristupa za moj telefon je sasvim jednostavan;
za šezdeset sekundi zamenska šifra stiţe mi u inboks. Unosim je u ekran telefona,
vraćam šifru na 0214.
Ipak, koji je ovo Ċavo bio? Moţda je šifra istekla. Da li se to dešava? Da li
sam je ja promenila? Ili su za to prosto krivi nesigurni prsti? Grickam nokat. Moje
sećanje nije ono što je nekada bilo. A nisu ni moje motoriĉke veštine. Gledam ĉašu
s vinom.
U inboksu me ĉeka omanja gomila poruka: jedna je molba nekog nigerijskog
princa, ostalo su poruke moje ekipe sa Agore. Sat vremena odgovaram na njih.

173
Mici iz Manĉestera nedavno je promenila lekove za anksioznost. Kala88 se verila.
A BakaLizi, ĉini se, u pratnji sinova, uspela je da napravi nekoliko koraka napolju
danas posle podne. I ja sam, razmišljam.

Prošlo je šest, iznenadni umor se poput lavine svaljuje na mene, zakopava me.
Padam unapred poput izudaranog jastuka, naslanjam ĉelo na sto. Potreban mi je
san. Veĉeras ću uzeti duplu dozu temazepama. A sutra mogu da se pozabavim
Itanom.
Jedan od mojih zrelijih pacijenata svaku terapiju zapoĉinjao je reĉima. „Zaista
je neobiĉno, ali…“, a zatim bi poĉeo da opisuje iskustva koja su bila sasvim
uobiĉajena. Ali sada se ja osećam tako. Zaista je neobiĉno, ali ono što mi se pre
samo jednog trenutka ĉinilo neodloţnim – ono što mi se ĉinilo neodloţnim od
ĉetvrtka – skupilo se, oslabilo, poput plamena na hladnoći. Dţejn. Itan. Ona ţena.
Ĉak i Alister.
Lebdim na isparenjima. Na isparenjima groţĊa, ĉujem Eda kako se šali. Ha-
ha.
I sa njima ću razgovarati. Sutra. Sa Edom. I Livi.

174
 P O N E D E L J A K , 8. N O V E M B A R

66

„Ede.“

A zatim trenutak kasnije – ili moţda ĉitav sat: „Livi.“

Moj glas bio je samo dašak. Mogla sam da ga vidim, maleni dah koji mi je
lebdeo pred licem, sablasno beo na zaleĊenom vazduhu.

Negde u blizini cvrkut, iznova i iznova, bez prestanka – jedan jedini ton, poput
zova poremećene ptice. A zatim je utihnuo.

Pred oĉima mi je poigravao talas crvenila. U glavi mi je bolno pulsiralo. Rebra su

me bolela. Imala sam osećaj da mi je kiĉma slomljena, da mi je grlo spaljeno.
Vazdušni jastuk bio je izguţvan ispod jedne strane mog lica. Komandna tabla
sijala je jarkocrvenom bojom. Vetrobransko staklo ugibalo se prema meni,
ispucalo i mlitavo.
Namrštila sam se. Neki proces iza mojih oĉiju pokušavao je ponovo da se
pokrene, neka sistemska greška, zujanje u mašini.
Udahnula sam, zagrcnula se. Ĉula sam sebe kako bolno krkljam. Okrenula
sam glavu, osetila kako mi se teme okreće na krovu. Ovo je bilo neobiĉno, zar ne?
I osećala sam pljuvaĉku kako mi se skuplja na nepcu. Kako je…
Zujanje je prestalo.
Bili smo prevrnuti na krov.
Ponovo sam se zagrcnula. Ruke su mi poletele nadole, uronile u tapacirung
oko moje glave, kao da mogu da prevrnu automobil, podignu me na noge. Ĉula
sam sebe kako jecam, krkljam.
Okrenula sam glavu još malo. I videla Eda, okrenutog od mene, sasvim
mirnog. Krv mu je curila iz uva.
Izgovorila sam njegovo ime, ili sam pokušala: u jednom dahu izgovoren slog
na hladnoći, mali oblak pare. Dušnik me je boleo. Pojas mi se snaţno zategao
preko grla.
Oblizala sam usne. Jezik mi je uronio u šupljinu u gornjim desnima. Izgubila
sam zub.

175
 Pojas me je sekao preko struka, zategnut poput ţice. Desnom rukom pritisnula
sam kopĉu, pritisnula je snaţnije, glasno udahnula kada je škljocnula. Pojas je
kliznuo sa mog tela i sruĉila sam se prema krovu.
Ono cvrkutanje. Upozorenje da se veţe pojas poĉelo je da se prekida. A zatim
je utihnulo.
Dah mi je izvirao na usta, crven na svetlosti komandne table, dok sam širila
šake ka krovu. Upirala rukama. Okretala glavu.
Olivija je bila vezana na zadnjem sedištu, visila je sa njega, konjski rep njihao
joj se u vazduhu. Iskrivila sam vrat, uprla ramenom u krov, pruţila ruku da joj
dotaknem obraz. Prsti su mi krenuli.
Koţa joj je bila hladna kao led.
Moj lakat je popustio; noge su mi pale u stanu, snaţno udarile o staklo
krovnog prozora nalik na paukovu mreţu. Krenulo je poda mnom. Krenula sam da
se borim da ustanem, zastrugala kolenima, i poĉela da puzim prema njoj dok mi je
srce udaralo o grudi. Uhvatila sam je šakama za ramena, protresla.
Vrisnula.
Poĉela sam divlje da udaram oko sebe. I ona je udarala o sedište sa mnom,
kosa joj se njihala.
„Livi“, povikala sam, grlo mi je gorelo, osetila sam krv u ustima, na usnama.
„Livi“, dozivala sam je, a suze su mi lile niz obraze. „Livi“, izustila sam tiho,
a ona je otvorila oĉi. Srce mi je na trenutak zastalo.
Pogledala me je, pogledala je u mene, izgovorila jednu jedinu reĉ: „Mamice.“
Gurnula sam palac u kopĉu njenog pojasa. Pojas se uz siktanje otkopĉao, a ja
sam uhvatila njenu glavu kada je krenula da pada, doĉekala u naruĉje njeno telo,
mlitave udove koji su udarali jedan o drugi poput zvonĉića na vetru. Ĉinilo mi se
da jedna njena ruka labavo visi u rukavu.
Poloţila sam je na krovni prozor. „Š-š-š“, rekla sam joj, premda ni glasa nije
pustila, premda je oĉi ponovo sklopila. Izgledala je kao princeza.
„Hej“, prodrmusala sam joj rame. Još jednom me je pogledala. „Hej“,
ponovila sam. Pokušala sam da se nasmešim. Lice mi je bilo utrnulo.
Odvukla sam se mahnito prema vratima, zgrabila ruĉku, povukla. Povukla
ponovo. Ĉula sam kako brava škljoca. Gurnula sam prozor, upirući prstima o
staklo. Vrata su se širom otvorila bez i najmanjeg zvuka, kliznula u mrak.
Opruţila sam se i pritisnula ruke o tlo napolju, osetila peckanje snega na
dlanovima. Zarila sam laktove u sneg, umirila kolena i snaţno povukla. Izvukla
sam torzo iz automobila, pala na zaleĊeni sneg. Zaškripao je poda mnom. Nastavila
sam da vuĉem. Kukove. Butine. Kolena. Cevanice. Stopala. Porub mojih pantalona
zapeo je za kuku za kaĉenje; otkaĉila sam ga, iskliznula iz automobila.

176
 Okrenula sam se na leĊa. Bol mi je poput elektriĉnog impulsa zaprštao
kiĉmom. Udahnula sam. Trgla se. Glava mi je pala u stranu, kao da me je vrat
izdao.
Nema vremena. Nema vremena. Sabrala sam se, privukla sam noge, ponovo
ih namestila tako da mogu da ih koristim i kleknula pored automobila. Osvrnula
sam se.
Podigla pogled. Sve pred oĉima okrenulo mi se i zavrtelo.
Nebo je bilo ĉinija zvezda i prostora. Pomolio se Mesec, ogroman poput
planete, blistav poput Sunca, a kanjon pod nama plamteo je senkom i svetlošću,
jasan poput duboreza. Sneg je gotovo prestao da pada, sada se kroz vazduh
spuštala samo pokoja pahulja. Bio je to neki novi svet.
A zvuk…
Tišina. Potpuna, konaĉna tišina. Ni daška vetra, ni pokreta grane. Nemi film,
fotografija. Okrenula sam se na kolenima, ĉula kako sneg popušta pod njima.
Ponovo sam na zemlji. Automobil je poleteo nadole, nosom udario o tlo,
straţnji deo mu je bio blago izdignut, klatio se. Videla sam mu šasiju, podsećala je
na stomak insekta. Zadrhtala sam. Osetila trzaj u kiĉmi.
Uvukla sam se u automobil, uhvatila prstima Olivijinu perjanu jaknu. I
povukla je. Vukla sam je preko krovnog prozora, pored naslona za glavu, izvukla
je iz kola. Zagrlila sam je, njeno malo telo bilo mi je sasvim mlitavo u naruĉju.
Izgovorila sam njeno ime. Izgovorila ga ponovo. Otvorila je oĉi.
„Ćao“, rekla sam.
Kapci su joj zatreperili i spustili se.
Poloţila sam je pored automobila, zatim je povukla u sluĉaju da se izvrne.
Glava joj je pala na rame; uhvatila sam je – neţno, neţno – i okrenula njeno lice
ponovo prema nebu.
Zastala sam, pluća su mi radila kao mehovi. Pogledala sam svoje dete, anĊela
u snegu. Dotakla njenu povreĊenu ruku. Nije reagovala. Dotakla sam je ponovo,
snaţnije, i videla kako joj bolan trzaj krivi lice.
Ed je bio sledeći.
Još jednom sam se puzeći uvukla u automobil, pre nego što sam shvatila da ne
postoji naĉin da ga izvuĉem preko zadnjeg sedišta. Izvukla sam se unatraške,
struţući cevanicama; izašla iz automobila, uhvatila rukom ruĉku prednjih vrata.
Stisnula je. Ponovo stisnula. Brava je zapela, škljocnula. Vrata su se širom otvorila.
Ugledala sam ga, koţa mu je bila tople crvene boje na svetlosti komandne
table koja je treptala kao kola hitne pomoći. Dok sam otpuštala njegov pojas pitala
sam se odakle to svetlo, kako je akumulator preţiveo udar. Pao je prema meni,
kliznuo poput razvezanog ĉvora. Uhvatila sam ga ispod pazuha.

177
 Povukla sam ga, udarila glavom o menjaĉ, vukla njegovo telo preko
unutrašnjosti krova. Kada smo se izvukli iz automobila, videla sam da mu je lice
obliveno krvlju.
Ustala sam, povukla ga, zateturala se unazad dok se nismo našli pored Olivije,
a zatim sam ga poloţila pored nje. Ona se pomerala. On nije. Uhvatila sam ga za
ruku, sklonila mu rukav sa zgloba, prislonila prste na njegovu koţu. Puls mu je
neravnomerno titrao.
Izvukli smo se iz automobila, svi, leţali smo pod prostranstvom zvezda na
dnu univerzuma. Ĉula sam ravnomerno brektanje lokomotive – moj dah. Dahtala
sam. Znoj mi se slivao niz telo, kvasio mi vrat.
Savila sam ruku iza leĊa, paţljivo opipala, penjući se prstima po kiĉmi kao po
merdevinama. Pršljenovi izmeĊu lopatica buknuli su bolom.
Udahnula sam, izdahnula. Posmatrala kako dah slabašno izbija iz Olivijinih
usta, i Edovih.
Okrenula sam se.
Podigla sam pogled uz, ĉinilo mi se, stotinu metara okomite litice i raslinja
bleštavobele boje na meseĉini. Put je leţao, nevidljiv, negde iznad nas, ali nije bilo
naĉina da se popnem do njega, nije bilo naĉina nigde da se popnem. Sleteli smo na
malu izboĉinu, na mali stenoviti greben koji štrĉi iz boka planine; iza i ispod –
praznina. Zvezde, sneg, prostor. Tišina.
Telefon.
Udaram se po dţepovima – prednjim, zadnjim, dţepovima jakne – a zatim se
sećam kako ga je Ed stezao, mahao njime preda mnom; kako se okrenuo u vazduhu
i pao na pod, zaigrao odskakujući, udarao mi o stopala, sećam se imena koje je
bleštalo na ekranu.
Zaronila sam u automobil i treći put, prešla rukama preko krova i naposletku
ga pronašla zaglavljenog uz vetrobransko staklo. Ekran je bio netaknut. Pravi je
šok bio videti ga tako besprekornog. Moj muţ je krvario, moja kćerka je bila
povreĊena, moje telo je bilo oštećeno, naš terenac uništen – ali telefon je ostao
netaknut. Relikvija iz nekog drugog doba, neke druge zemlje. Na njemu je pisalo
da je 22:27. S puta smo sleteli pre gotovo pola sata.
Ĉuĉeći u kabini automobila, prevlaĉim palcem preko ekrana – 911 – i
prinosim telefon uhu, osećam kako mi podrhtava na obrazu.
Ništa. Mrštim se.
Prekinula sam poziv, izašla iz automobila, pogledala ekran. NEMA
SIGNALA. Kleknula sam u sneg. Ponovo pozvala.
Ništa.
Pozvala sam još dva puta.
Ništa.
Ništa.

178
 Ustala sam pritisnula dugme spikerfona, podigla ruku u vazduh. Ništa.
Obišla sam automobil, teturajući se u snegu. Ponovo pozvala. I ponovo. Ĉetiri
puta, osam puta, trinaest puta. Izgubila sam broj.
Ništa.
Ništa.
Ništa.
Vrisnula sam. Vrisak je izleteo iz mene, struţući mi grlo, razbijajući noć
poput komada leda, a zatim izbledeo u jatu odjeka. Vrištala sam dok me jezik nije
zapekao, dok me glas nije izdao.
Okrenula sam se. Zavrtelo mi se u glavi. Bacila sam telefon na tlo. Utonuo je
u sneg. Podigla sam ga, ekran mu je bio vlaţan, i ponovo ga bacila na tlo, dalje.
Obuzela me je panika. Bacila sam se, poĉela da kopam po zaleĊenom snegu.
Sklopila sam ruku oko njega. Otresla sneg. Pozvala ponovo.
Ništa.
Vratila sam se do Olivije i Eda; leţali su, jedno pored drugog, mirni, sjajni na
meseĉini.
Jecaj mi se silovito probio kroz grlo, oĉajniĉki traţeći vazduh, izleteo mi
izmeĊu usana. Kolena su me izdala, sklopila se poput dţepnog noţa. Istopila sam
se na tlo. Zavukla se izmeĊu muţa i kćerke. I zaplakala.

Kada sam se probudila, prsti su mi bili hladni i plavi, sklopljeni oko telefona.
00:58. Baterija je bila skoro prazna, spala je na svega 11 procenata. Nije bilo
vaţno, razmišljala sam; nisam mogla da pozovem hitnu pomoć, nisam mogla da
pozovem nikoga.
Ipak sam pokušala. Ništa.
Okrenula sam glavu levo, desno: Ed i Livi, na boku pored mene, disanje im je
bilo plitko, ali ravnomerno, Edovo lice bilo je oblepljeno skorenom krvlju,
Olivijini obrazi pramenovima kose. Prislonila sam dlan na njeno ĉelo. Hladno. Da
li bismo bili bolje zaklonjeni u kolima? Ali šta ako… Nisam znala… Šta ako se
skotrlja? Šta ako eksplodira?
Sela sam. Ustala. Pogledala olupinu automobila. Pogledala u nebo – onaj zreli
Mesec, onu kupku zvezda. Okrenula sam se, polako, prema planini.
Dok sam joj prilazila, izvukla sam telefon i drţala ga ispred sebe kao da je
ĉarobni štapić. Prešla palcem preko ekrana, tapnula ikonicu baterijske lampe. Oštra
svetlost, sićušna zvezda u mojoj ruci.
Na blesku, litica je izgledala glatko i ravno. Nisam imala gde da zarijem prste,
ništa za šta da se uhvatim: ni korena, ni grane, ni izboĉine na steni – samo zemlja i
šljunak, kao preteći zid. Prešla sam ĉitavom duţinom naše male izboĉine,

179
pregledala svaki centimetar. Usmerila sam zrak svetlosti prema nebu dok ga noć
nije ugušila.
Ništa. Sve je postalo ništa.
10 procenata baterije. 01:11.

Kao devojĉica volela sam sazveţĊa, prouĉavala sam ih, iscrtala ĉitavo nebo na
rolnama papira za pakovanje u dvorištu za vreme letnjih veĉeri, dok su zunzare
dremljivo letele oko mene, aja leţala, laktovima oslonjena na meku travu. Sada su
paradirala iznad mene, kao zimski junaci, svetlucala su naspram noći: Orion,
blistav i opasan pojasom; Veliki pas, juri za njim; Plejade, nanizane poput dragog
kamenja preko sazveţĊa Bika. Blizanci. Persej. Kit.
Ranjenim glasom nabrajala sam njihova imena kao bajalicu Livi i Edu ĉije su
glave poĉivale na mojim grudima i podizale se i spuštale sa mojim dahom. Prstima
sam milovala njihovu kosu, njegove usne, njen obraz.
Sve te zvezde, ledene. Drhtali smo pod njima. Zaspali smo. 04:34. Budim se
drhteći. Pregledam ih oboje – najpre Oliviju, zatim Eda. Dotakla sam mu lice
snegom. Nije se trznuo. Trljala sam mu koţu snegom da skinem krv; trgao se.
„Ede“, rekla sam, drmusajući mu rame. Nije bilo odgovora. Ponovo sam mu
proverila puls. Bio je brţi, slabiji.
Stomak je poĉeo da mi se buni. Nismo veĉerali, setila sam se. Mora da su
oboje izgladneli.
Uvukla sam se u automobil, svetla na komandnoj tabli su oslabila, gotovo
zamrla. Pronašla sam je pritisnutu uz zadnji prozor na suvozaĉkoj strani: torbu u
koju sam spakovala sendviĉe sa puterom od kikirikija i ţeleom i sok. Kada sam
uhvatila ruĉku, svetlo je sasvim nestalo.
Ponovo napolju, odmotala sam plastiĉnu foliju sa sendviĉa, otresla je u stranu;
dašak vetra ju je uhvatio, a ja sam posmatrala kako se podiţe i lebdeći se udaljava,
nalik na pauĉinu, vilu, sablasne pramiĉke svedosti. Otkinula sam komadić hleba i
prinela ga Oliviji. „Hej“, mrmljam, milujem je prstima po obrazu a ona otvara oĉi.
„Evo“, ponudila sam joj, stavljajući joj hleb u usta. Razdvojila je usne; hleb je
poskakivao na njima, poput davljenika, pre nego što joj je potonuo na jezik.
Odlepila sam slamĉicu sa tetrapaka soka i ugurala je u njega. Limunada je izbila na
nju, poĉela da kapa na sneg. Stavila sam ruku Oliviji pod glavu i prinela njeno lice
slamĉici, pritisnula tetrapak. Sok joj je pokuljao u usta, zagrcnula se.
Podigla sam joj glavu još malo i ona je poĉela da guta, malim gutljajima.
Nakon jednog trenutka glava joj je pala na moju ruku, a oĉi je sklopila. Neţno sam
je poloţila na zemlju.
Ed je bio sledeći.

180
 Kleknula sam pored njega, ali on nije otvarao usta, nije ĉak ni oĉi otvarao.
Dotakla sam mu usne komadićem hleba, pomilovala ga po obrazu, kao da bi taj
dodir mogao da ga natera da opusti vilicu. Prinela sam glavu njegovom licu. Struja
daha, slaba ali ravnomerna, zagrejala mi je koţu. Odahnula sam.
Ako i nije mogao da jede, bila sam uverena da moţe da pije. Protrljala sam
mu suve usne snegom, a zatim mu stavila slamĉicu u usta. Stegla sam prste oko
tetrapaka. Sok mu se slivao niz bradu, hvatao se u maljama na licu. „Hajde“,
molila sam, ali teĉnost je nastavila da se sliva niz njegovu vilicu.
Izvukla sam slamĉicu i stavila komadić leda na njegove usne, a zatim i na
jezik. Neka mu se topi niz grlo.
Sela sam ponovo na sneg i poĉela da pijem sok. Limunada je bila preslatka.
Ipak sam sve popila.
Iz automobila sam izvukla torbu sa perjanim jaknama i pantalonama za
skijanje. Izvukla sam ih i pokrila njima Livi i Eda.
Pogledala sam u nebo. Bilo je nemoguće ogromno.

Svetlost mi se spustila na kapke poput tereta. Otvorila sam ih.

I skupila oĉi. Iznad nas se pruţalo nebo, neprekinuto, beskrajno, duboko more
oblaka. Sneg je sipio u pahuljama nalik na bele pahulje maslaĉka, topio se na
mojoj koţi. Pogledala sam u telefon: 07:28. Baterija je spala na pet procenata.
Olivija se blago pomerila u snu, okrenula se na levu ruku, a desna joj je
mlitavo visila niz telo. Obraz je prislonila na zemlju. Vratila sam je na leĊa,
obrisala joj sneg sa koţe. Neţno joj dotakla uvo.
Ed se nije pomerio. Pribliţila sam lice njegovom. Još je disao.
Ugurala sam telefon u dţep farmerki. Sada sam ga izvadila i stegla ga za sreću
i još jednom pozvala 911. Na trenutak sam zadrţala dah zamišljajući kako zvoni,
gotovo sam mogla da ĉujem zvono u uhu.
Ništa. Zurila sam u ekran.
Zurila sam u automobil, okrenut poput kornjaĉe na leĊa, bespomoćan, poput
ranjene ţivotinje. Izgledao je neprirodno, ĉak posramljeno.
Zurila sam u dolinu pod nama, punu šiljatog drveća, tanka srebrna traka reke
tekla je u daljini.
Ustala sam. Okrenula se.
Planina se uzdizala iznad mene. Na dnevnoj svetlosti videla sam da sam
pogrešno procenila koliko smo daleko pali – bili smo najmanje dvesta metara ispod
puta, a kamena litica izgledala je još neprohodnije, nesavladivije, nego prethodne
noći. Gore, gore, gore penjao se moj pogled, dok nije stigao do vrha.
Ruka mi se popela do grla. Pali smo ĉak odozgo. Preţiveli.

181
 Podigla sam glavu još više, da pogledam u nebo. I skupila oĉi. Ĉinilo mi se
nekako suviše prostrano, suviše masivno. Osećala sam se kao minijatura u kući
lutaka. Videla sam sebe spolja, izdaleka, sićušnu, ĉesticu. Okrenula sam se i
zateturala se.
Pred oĉima mi se zamutilo. Oštar bol sevnuo mi je u nogama.
Zatresla sam glavom, protrljala oĉi. Svet se slegao, povukao do svojih
granica.

Nekoliko sati dremala sam pored Eda i Olivije. Kada sam se probudila – 11:10 –
sneg se rušio na nas u talasima, vetar j e pucao poput biĉa iznad naših glava.
Potmulo rezanje grmljavine zaĉulo se u blizini. Obrisala sam pahulje s lica, skoĉila
na noge.
Isti treptaj pred oĉima, isti talasi na vodi, ovog puta su mi se kolena priljubila,
kao magnetom privuĉena. Poĉela sam da tonem prema tlu. „Ne“, rekla sam, glas
mi je bio grub i iskidan. Spustila sam ruku u sneg, oslonila se.
Šta nije u redu sa mnom?
Nema vremena. Nema vremena. Odgurnula sam se od tla, ustala. Videla sam
Eda i Oliviju pod svojim nogama, delimiĉno pokrivene snegom. Poĉela sam da ih
vuĉem u automobil.

***

Kako li se vreme vuklo? Ĉinilo se da su meseci u protekloj godini prošli brţe nego
oni sati sa Edom i Livi na onoj izvrnutoj tavanici automobila; sneg se podizao
pored prozora poput plime, vetrobransko staklo je škripalo i pucalo pod teţinom
beline.
Pevala sam joj, pop pesme, deĉje pesme, melodije koje sam izmislila kako je
buka napolju postajala glasnija, a svetlost unutra prigušenija. Posmatrala sam
spirale njenog uva, opisivala ih prstom, pevušila im. Obmotala sam ruke oko
njegovih, ispreplela noge sa njegovima, uplela prste sa njegovima. Progutala sam
sendviĉ, popila tetrapak soka. Otvorila sam flašu vina pre nego što sam shvatila da
ću od vina dehidrirati. Ali ţelela sam ga. Ţelela sam ga.
Bili smo pod zemljom, ĉinilo mi se; zavukli smo se na neko tajno, mraĉno
mesto, mesto zaštićeno od sveta. Nisam znala kada ćemo izaći. Kako ćemo izaći.
Da li ćemo.

182
U nekom trenutku baterija mog telefona sasvim se ispraznila. Zaspala sam oko
15:40, kada je baterija bila spala na 2 procenta, a kada sam se probudila, ekran je
bio crn.
Svet je bio tih, ako se izuzmu urlik vetra, Livino otimanje udaha iz vazduha, i
blago krkljanje u Edovom grlu. I jecaji koji su se slivali negde u mom telu.

Tišina. Potpuna tišina.

Povratila sam svest u onoj utrobi od kabine, oĉi su mi bile mutne. Ali zatim
sam videla kako u kabinu prodire svetlost, videla mutni sjaj iza vetrobranskog
stakla i ĉula tišinu onako kako bih ĉula buku. Nastanila se u kolima kao da je ţiva.
Izvukla sam se i uhvatila ruĉicu. Krenula je utešno, ali vrata nisu htela ni da se
maknu.
Ne.
Podigla sam se ţurno na kolena, legla na bolna leda, spustila nogu na vrata i
gurnula. Vrata su se pomerila, naletala na sneg i stala. Udarala sam o staklo,
udarala ga petama. Vrata su se malo-pomalo otvorila. U automobil se sruĉila mala
lavina.
Izvukla sam se napolje na stomaku, zatvorivši oĉi da ih zaštitim od bleska
svetlosti. Kada sam ih ponovo otvorila, videla sam zoru kako vri preko udaljenih
planina. Podigla sam se na kolena, pogledala novi svet oko mene: dolinu,
natopljenu belinom; onu udaljenu reku; meki sneg pod mojim nogama.
Njihala sam se na kolenima. A zatim sam ĉula krckanje i znala sam da se
vetrobransko staklo lomi.
Uronila sam jednu nogu u sneg, a zatim i drugu, oteturala se do prednje strane
automobila, videla staklo kako popušta. Nazad kroz suvozaĉka vrata, ponovo
unutra. Ponovo sam ih izvukla iz olupine. Najpre Livi, a zatim i Eda: ponovo sam
ih poloţila na tlo, jedno pored drugog.
Dok sam stajala iznad njih, a moj dah se maglio preda mnom, vid mi se
ponovo zamaglio. Nebo kao da je bubrilo prema meni, pritisnulo me; srušila sam
se, ĉvrsto zatvorila kapke, srce mi je divlje tuklo.
Zaurlala sam, poput divlje ţivotinje. Okrenula se na stomak, raširila ruke
preko Eda i Olivije, i privila ih uza se dok sam jecala u sneg pod sobom.
Tako su nas pronašli.

67

U ponedeljak ujutro budim se i ţelim da razgovaram sa Veslijem.

183
 Umotala sam se u ĉaršave, moram da ih ljuštim sa svog tela, kao koru jabuke.
Sunce se sliva kroz prozore, osvetljava posteljinu. Koţa mi sija na vrelini. Osećam
se neobiĉno lepo.
Telefon je na jastuku pored mene. Na trenutak, dok mi zvono prede u uhu,
pitam se da nije moţda promenio broj, ali zatim ĉujem grmljavinu njegovog glasa,
nezaustavljivo glasnu kao i uvek: „Ostavite poruku“, nareĊuje.
Ne ostavljam je. Pokušavam da ga dobijem u kancelariji.
„Ovde Ana Foks“, kaţem ţeni koja se javlja na telefon. Zvuĉi mi mlado.
„Doktorko Foks. Fibi je.“
Pogrešila sam. „Izvinite“, kaţem. Fibi – radila sam sa njom skoro godinu
dana. Definitivno nije mlada. „Nisam vas prepoznala. Nisam vam prepoznala
glas.“
„U redu je. Mislim da sam se prehladila pa verovatno zvuĉim drugaĉije.“
Uĉtiva je. Kao i uvek. „Kako ste?“
„Dobro sam, hvala. Da li je Vesli slobodan?“ Naravno, Fibi je veoma
zvaniĉna, i verovatno će ga osloviti sa…
„Doktor Bril“, kaţe, „ima zakazane pacijente ĉitavo prepodne, ali mogu da
mu kaţem da vas pozove kasnije.“
Zahvaljujem joj i nudim svoj broj. „Da, to je broj koji imam u bazi“, kaţe.
Prekidam vezu.
Pitam se hoće li mi se javiti.

68

Silazim niz stepenice. Danas nema vina, odluĉila sam, ili barem ne ovog jutra:
moram da budem bistre glave za Veslija. Doktora Brila.
Ali najpre silazim u kuhinju. Vidim da merdevine stoje onako kako sam ih i
ostavila, naslonjene na vrata od podruma. Na jutarnjoj svetlosti, gotovo zapaljivo
jarkoj, izgledaju krhko, smešno; Dejvid bi mogao da ih obori jednim udarcem
ramena. Na trenutak mi se u misli na prstima uvlaĉi sumnja: na njegovom noćnom
stoĉiću nalazi se ţenska minĊuša. Pa šta? Ne znaš da je njena, rekao je Ed, i to je
istina. Tri mala bisera – mislim da i ja imam sliĉan par.
Posmatram merdevine kao da bi mogle da krenu prema meni na vretenastim
aluminijumskim noţicama. Gledam flašu merloa koja sija na radnoj površini,
pored kljuĉa od kuće na kukici. Ne, nema pića. A i kuća mora da je sada već puna
praznih flaša od vina. (Gde li sam videla nešto sliĉno? Da: onaj triler Znaci –
osrednji film, izvanredna muzika u stilu Bernarda Hermana. Prerano sazrela kćerka
baca delimiĉno ispijene ĉaše s vodom na sve strane, i one naposletku odvraćaju

184
agresore iz svemira. „Zašto bi vanzemaljci došli na Zemlju, ako su alergiĉni na
voduT, besneo je Ed. To nam je bio treći sastanak.)
Gubim koncentraciju. Vreme je da idem u radnu sobu.
Sedam za sto, spuštam telefon pored podloge za miša i ukljuĉujem ga u
raĉunar da se puni. Gledam sat na raĉunaru: tek je prošlo jedanaest. Kasnije je
nego što sam mislila. Temazepam me je baš omamio.
Tehniĉki, temazepami. Više njih.
Gledam kroz prozor. S druge strane ulice, taman na vreme, gospoĊa Miler
izlazi napolje i bešumno zatvara vrata za sobom. Vidim da ovog jutra nosi tamni
zimski kaput, a beli dah teĉe joj iz usta. Prizivam aplikaciju za vremensku
prognozu na telefonu. Napolju je minus jedanaest. Ustajem i odlazim do termostata
u hodniku. Pitam se šta radi Ritin muţ. Njega odavno nisam videla, nisam ga ni
traţila.
Vraćam se za sto i gledam preko sobe, preko parka, u kuću Raselovih. Prozori
zjape prazni. Itan, razmišljam. Moram da doĊem do Itana. Sinoć sam osetila kako
se koleba: „Plašim se“, rekao je raširenih, gotovo divljih oĉiju. On je dete u
nevolji. Moja duţnost je da mu pomognem. Ma šta da se desilo sa Dţejn, ma šta da
je nju snašlo, moram zaštiti njenog sina.
Koji je moj sledeći potez?
Grizem usnu. Logujem se na šahovski forum. Poĉinjem da igram.

***

Sat kasnije, prošlo je podne, a meni ništa nije palo na pamet.

Upravo sam prinela flašu vina ĉaši – da ponovim, prošlo je podne – i
razmišljam. Problem mi zuji u glavi poput pozadinske buke. Kako da doprem do
Itana? Svakih nekoliko minuta gledam na drugu stranu parka kao da bi odgovor
mogao biti ispisan na zidu kuće. Ne mogu da pozovem na fiksni telefon jer nema
svoj telefon; ako pokušam da mu pošaljem neki znak, njegov otac – ili ona ţena –
mogli bi me prvi videti. Nema mejl, rekao mi je, nema Fejsbuk nalog. Kao da i ne
postoji.
Izolovan je skoro kao ja.
Sedam nazad na stolicu, otpijam gutljaj. Spuštam ĉašu. Posmatram podnevnu
svetlost kako puzi preko simsa. Raĉunar pisti. Pomeram konja na šahovskoj tabli.
Ĉekam sledeći potez.
12:12 piše na satu na ekranu. Ni glasa od Veslija. Naravno, javiće mi se. Ili da
pokušam ja ponovo njega da nazovem? Pruţam ruku da uzmem telefon, prelazim
prstom preko ekrana da ga probudim.

185
 Zvonjava na desktopu – mejl. Hvatam miša, sklanjam kursor sa table.
Otvaram pretraţivaĉ. Drugom rukom prinosim ĉašu ustima. Sija na suncu.
Preko ruba ĉaše gledam u inboks, prazan, osim jedne jedine poruke, linija
teme je prazna, ime pošiljaoca ispisano je masnim slovima.
Dţejn Rasel.
Udaram zubima o ĉašu.
Zurim u ekran. Vazduh oko mene se iznenada proredio. Ruka mi se trese dok
spuštam ĉašu na sto, vino u njoj podrhtava. Miš mi se nadima u dlanu. Prestala sam
da dišem. Kursor prelazi na njeno ime. Klikćem.
Poruka se otvara, belo polje. Nema teksta, samo ikonica priloga, sićušna
spajalica. Dva puta klikćem na nju mišem. Ekran se crni.
Zatim slika poĉinje da se uĉitava, polako, traku po traku. Zrnaste tamnosive
linije.
Opĉinjena sam. I dalje ne mogu da dišem.
Linija za linijom tame na ekranu, kao zavesa koja se polako spušta. Prolazi
trenutak. Pa još jedan. A zatim…
… splet… grana? Ne: kose, tamne i zamršene, u krupnom planu. Linija svetle
koţe.
Oko. Sklopljeno, okrenuto okomito, oiviĉeno ĉipkom trepavica. Neko spava
na boku. Gledam u usnulo lice.
Gledam u svoje usnulo lice.
Slika se iznenada širi, donji deo slike gotovo da se u trenu pojavljuje – i eto
mene, moje glave, u potpunosti. Pramen kose pao mi je preko obrve. Oĉi su mi
sklopljene, usta blago otvorena. Obraz mi je uronjen u jastuk.
Skaĉem na noge. Stolica se ruši iza mene.
Dţejn mi je poslala fotografiju mog usnulog lica. Jedna pomisao mi se polako
javlja, baš kao i fotografija. Liniju po liniju. Dţejn je noću bila u mojoj kući. Dţejn
je bila u mojoj spavaćoj sobi. Dţejn me je gledala kako spavam.
Stojim, omamljena u zaglušujućoj tišini. A zatim vidim jezive cifre u donjem
desnom uglu. Sićušnu oznaku – današnji datum, 02:02.
Jutros. Dva sata. Kako je to moguće? Gledam mejl adresu u zagradi pored
imena pošiljaoca:

pogodikojeana@gmail.com

186
 69

Znaĉi, nije Dţejn. Neko se krije iza njenog imena. Neko mi se podsmeva.
Misli mi, poput strele, jure niz stepenice. Prema Dejvidu, iza onih vrata.
Obgrlila sam se preko ogrtaĉa. Misli. Ne panici. Ostani smirena.
Da li je razvalio vrata? Ne – pronašla sam merdevine onako kako sam ih
ostavila.
Da li je – ruke mi drhte, naginjem se napred, širim šake na stolu – da li je
napravio kopiju kljuĉa? Ĉula sam zvuke na odmorištu one noći kada sam ga odvela
u postelju. Da li je lutao kućom, ukrao kljuĉ iz kuhinje?
Ali videla sam kljuĉ na kuki pre svega sat vremena, a vrata koja vode u
podrum zapreĉila sam kratko nakon što je otišao – nije mogao da se vrati.
Ukoliko – ali naravno, naravno da je postojao naĉin da se vrati: mogao je da
uĊe u kuću kad god mu se prohte koristeći se kopijom kljuĉa. Mogao je da zameni
original.
Ali otišao je juĉe. Za Konektikat.
Bar mi je tako rekao.
Gledam svoju fotografiju na ekranu, gledam polumesec svojih trepavica, zube
koji mi proviruju ispod gornje usne: potpuno nesvesna, potpuno razoruţana.
Drhtim. Kiselina mi se podiţe u grlo.
pogodikojeana. Ko, ako nije Dejvid? I zašto mi to uopšte govori? Ne samo da
je neko ušao u moju kuću bez dozvole, ušao u moju spavaću sobu, fotografisao me
u snu – već neko ţeli da to znam.
Neko ko zna za Dţejn.
Obema rukama uzimam ĉašu. Ispijam vino, ţedno. Spuštam je i uzimam
telefon.

Litlov glas je šuškav i mek, kao jastuĉnica. Moţda je spavao. Nije vaţno.
„Neko je bio u mojoj kući“, kaţem. Sada sam u kuhinji, drţim telefon u
jednoj ruci, ĉašu u drugoj, zurim u vrata podruma; dok izgovaram ove nemoguće
reĉi naglas, zvuĉe mi prazno, neuverljivo. Nestvarno.
„Doktorko Foks“, kaţe veselo. „Da li ste to vi?“
„Neko je bio u mojoj kući u dva sata jutros.“
„Samo malo.“ Ĉujem kako prebacuje telefon na drugo uvo. „Neko je bio u
vašoj kući?“
„U dva sata jutros.“
„Zašto to niste ranije prijavili?“
„Jer sam u to vreme spavala.“

187
 Glas mu postaje topliji. Misli da me je uhvatio. „Kako onda znate da je neko
bio u vašoj kući?“
„Jer me je fotografisao i poslao mi fotografiju mejlom.“ Tišina. „Šta je na
fotografiji?“
„Ja. Kako spavam.“
Kada je ponovo progovorio, zvuĉi bliţe. „Da li ste sigurni?“
„Jesam.“
„A sada – ne ţelim da vas uplašim…“
„Već sam uplašena.“
„Jeste li sigurni da je kuća sada prazna?“ Sasvim se umirujem. Ovo mi nije
palo na pamet. „Doktorko Foks? Ana?“
„Da.“ Nemoguće da je neko ovde. Znala bih. „Moţete li – da li ste u stanju da
izaĊete napolje?“ Umalo da se nasmejem. Ali samo sam tiho rekla: „Ne.“
„Dobro. Samo – ostanite gde ste. Nemojte – samo ostanite gde ste. Ţelite li da
ostanem na vezi sa vama?“
„Ţelim da doĊete ovamo.“
„Dolazimo.“ Mi. Znaĉi detektivka Noreli će biti sa njim. Dobro – ţelim da
bude ovde. Jer ovo je stvarno. Ovo ne moţe da se porekne.
Liti i dalje priĉa, njegov dah udara u telefon u talasima. „Ono što bih ţeleo da
uradite, Ana, jeste da priĊete ulaznim vratima. U sluĉaju da morate da izaĊete.
Moţemo da stignemo veoma brzo, za svega nekoliko minuta, ali u sluĉaju da
morate da izaĊete.
Gledam vrata hodnika, krećem prema njima.
„Sada smo u kolima. Stiţemo brzo.“
Klimam polako, posmatram kako mi se vrata pribliţavaju.
„Jeste li gledali neki film u poslednje vreme, doktorko Foks?“
Ne mogu da nateram sebe da ih otvorim. Ne mogu da kroĉim u tu zonu
sumraka. Odmahujem glavom. Kosa mi ovlaš dodiruje obraze.
„Neki od vaših starih trilera?“
Ponovo odmahujem glavom, hoću da mu kaţem da nisam, ali tada shvatam da
i dalje u ruci drţim ĉašu vina. Bez obzira da li je u kući uljez ili ne – a ja mislim da
nije – neću ih ovako doĉekati na vratima. Moram da je se otarasim.
Ali ruka mi drhti, i sada prosipam vino na prednji deo ogrtaĉa po kome se širi
krvavocrvena fleka, taĉno iznad srca. Izgleda kao rana.
Liti mi i da je priĉa u uvo – „Ana, da li ste dobro?“ – dok se vraćam u kuhinju
prislanjajući telefon uz slepooĉnicu i spuštam ĉašu u sudoperu.
„ je li sve u redu?“ pita Liti.
„U redu je“, kaţem. Podiţem ruĉicu ĉesme, svlaĉim ogrtaĉ, guram ga pod
tekuću vodu i ostajem samo u majici kratkih rukava i trenerci. Fleka od vina

188
penuša se pod mlazom vode, krvari, bledi, postaje neţnoruţiĉasta. Stiskam tkaninu,
prsti mi blede na hladnoći.
„Jeste li uspeli da doĊete do ulaznih vrata?“
„Mogu.“
Zatvaram ĉesmu. Izvlaĉim ogrtaĉ iz sudopere i cedim ga. „Dobro. Ne
mrdajte.“
Dok tresem ogrtaĉ da ga osušim, shvatam da mi je ponestalo papirnih ubrusa
– stalak je prazan. Otvaram fioku sa kuhinjskim krpama. I u njoj, na gomili salveta,
ponovo vidim sebe.
Ne krupni kadar mog usnulog lica, i nije mi lice delimiĉno sraslo sa jastukom,
već sedim uspravno, ozarena, kosa mi je zalizana, pogled bistar i prodoran – moj
portret naslikan mastilom na papiru.
Prvoklasni trik, rekla sam.
Originalno delo Dţejn Rasel, rekla je.
A zatim ga je potpisala.

70

Papir mi se trza u ruci. Gledam iskošeni potpis u uglu. Umalo da posumnjam.

Umalo da posumnjam u nju. Ali evo ga, suvenir te nestale noći. Sećanje na nju.
Memento mori. Seti se da si smrtan. Seti se.
I ja se sećam: sećam se šaha i ĉokolade; sećam se cigareta, vina, obilaska
kuće. A ponajviše se sećam Dţejn, glasnog smeha i pića, u ţivim bojama; njenih
srebrnih plombi; naĉina na koji se naginjala prema prozoru dok je posmatrala svoju
kuću – Impozantna, promrmljala je.
Bila je ovde.
„Još malo pa smo stigli“, govori Lid. „Imam…“ proĉišćavam grlo. „Imam…“
Prekida me. „Skrećemo…“
Ah ne ĉujem gde su, jer kroz prozor posmatram Itana kako izlazi iz kuće.
Mora da je bio unutra sve vreme. Bacala sam letimiĉne poglede na njegovu kuću
ĉitav sat, pogled mi je šarao od prozora kuhinje do prozora dnevne sobe i njegove
spavaće sobe; ne znam kako mi je promakao.
„Ana?“ Litlov glas zvuĉi tanko, skupljeno. Spuštam pogled, vidim telefon u
ruci, pored kuka; vidim ogrtaĉ naguţvan pored mojih nogu. Zatim spuštam telefon
na pult, a sliku pored sudopere. Kucam o staklo, snaţno.
„Ana?“, ponovo me doziva Liti. Ignorišem ga.
Kucam snaţnije. Itan je sada skrenuo na trotoar, ide prema mojoj kući.
Da.

189
 Znam šta moram da uradim.
Steţem prstima donje prozorsko okno. Napinjem ih, dobujem njima, opruţam
ih. Zatvaram oĉi. Podiţem.
Ledeni vazduh zahvata mi telo, toliko je oštar da mi se ĉini da će mi srce
klonuti; silovito zahvata moju odeću, tera je da drhti oko mene. Uši mi se pune
zvukom vetra. Punim se hladnoćom, prelivam se hladnoćom.
Ali ipak ga vriskom dozivam, jednim jedinim krikom, tri sloga mi skaĉu sa
jezika i poput topovskog Ċuleta izleću u spoljni svet: Itane!
Ĉujem kako se tišina ĉepa. Zamišljam jata ptica kako poleću, prolaznike kako
staju u mestu.
A zatim, sledećim dahom, poslednjih dahom:
Znam.
Znam da je tvoja majka bila ţena kakva sam rekla da je bila; znam da je bila
ovde; znam da laţeš.
Uz tresak zatvaram prozor, naslanjam ĉelo na staklo. Otvaram oĉi.
Stoji na trotoaru, zaleĊen, nosi preveliku perjanu jaknu i premalene farmerke,
onaj pramen kose leprša mu na vetru. Gleda me, dah mu se magli pred licem.
Uzvraćam mu pogled, grudi mi se nadimaju, srce mi juri sto pedeset na sat.
Odmahuje glavom. Nastavlja dalje.

71

Posmatram ga dok mi se ne izgubi iz vida, pluća mi se prazne, ramena se povijaju,

ledeni vazduh opseda kuhinju. To je bilo sve što sam mogla. Barem nije pobegao
kući.
Ali ipak. Ali ipak. Detektivi samo što nisu stigli. Imam portret – eno ga, leţi
licem nadole na podu, oduvao ga je nalet vetra. Saginjem se da ga podignem, da
podignem vlaţni ogrtaĉ.
Oglašava se zvono sa ulaznih vrata. Kratko.
Uspravljam se, grabim telefon i stavljam ga u dţep; ţurim prema vratima,
udaram dugme da otkljuĉam vrata pesnicom, sklanjam reze. Posmatram mutno
staklo. Podiţe se senka, pretvara se u ljudsku priliku.
Parĉe papira drhti mi u ruci. Ne mogu da ĉekam. Hvatam kvaku, okrećem je i
naglo otvaram vrata.
Itan je.
Suviše sam iznenaĊena da bih ga pozdravila. Stojim pred njim steţući papir
izmeĊu prstiju i ogrtaĉ koji mi kaplje po stopalima.

190
 Obrazi su mu rumeni od hladnoće. Potrebno mu je šišanje; kosa mu pada do
obrva, uvija mu se oko ušiju. Oĉi je raširio.
Gledamo se.
„Ne moţete da viĉete na mene, znate“, kaţe tiho.
Ovo nisam oĉekivala. Pre nego što sam stigla da se zaustavim: „Nisam znala
na koji drugi naĉin da doprem do tebe“, kaţem.
Kapi vode padaju mi na stopala, na pod. Stavljam ogrtaĉ ispod ruke.
Panĉ strĉava niz stepenice, kreće pravo prema Itanovim cevanicama.
„Šta je bilo?“ pita spustivši pogled. Ne mogu da procenim da li govori meni
ili se obraća maĉku.
„Znam da je tvoja majka bila ovde“, kaţem mu.
Uzdiše, odmahuje glavom. „Vi – patite od deluzija.“ Reĉi mu sa jezika silaze
na štulama, kao da su mu nepoznate. Ne moram da se pitam gde ih je ĉuo. Ili u vezi
sa kim.
Odmahujem glavom. „Ne“, kaţem i osećam kako mi se usne izvijaju u osmeh.
„Ne. Pronašla sam ovo.“ Podiţem portret prema njemu. Gleda ga.
Kuća je tiha, ako se izuzme trljanje Panĉovog krzna o Itanove farmerke.
Posmatram ga. Otvorenih usta gleda sliku.
„Šta je to?“ pita.
„To sam ja.“
„Ko je to nacrtao?“
Naginjem glavu, prilazim mu. „Moţeš da proĉitaš potpis.“ Uzima papir.
Skuplja oĉi. „Ali.
Zujanje zvona interfona oboje nas tera da se trgnemo. Okrećemo se prema
vratima. Panĉ juri prema kauĉu.
Dok me Itan gleda, pruţam ruku prema dugmetu i otkljuĉavam ulazna vrata.
Tup udar koraka u predvorju, a zatim u prostoriju ulazi Lid, plimni talas od ĉoveka,
kog u stopu prati Norelijeva.
Najpre im je pogled pao na Itana.
„Šta se ovde dešava?“, pita detektivka Noreli oštro, prešavši pogledom s njega
na mene.
„Rekli ste da je neko bio u vašoj kući“, kaţe Liti. Itan me gleda, gleda vrata.
„Ostani“ kaţem mu. „Moţeš da ideš“, kaţe ona. „Ostani“, reţim i on se ne pomera.
„Da li ste pregledali kuću?“ pita Liti. Odmahujem glavom. Klima glavom
Norelijevoj koja prelazi kuhinju, zastaje pored vrata podruma. Gleda merdevine, pa
mene. „Podstanar“, kaţem. Bez reĉi odlazi do stepeništa.
Okrećem se Litlu. Drţi ruke u dţepovima; pogled je prikovao za moj.
Udišem.
„Mnogo – mnogo toga se desilo“, kaţem. „Najpre sam dobila ovu…“ Guram
prste u dţep ogrtaĉa i vadim telefon. „… ovu poruku.“ Ogrtaĉ mokro udara o pod.

191
 Otvaram mejl, povećavam fotografiju. Liti uzima telefon iz moje ruke, drţi ga
u ogromnoj šaci.
Dok gleda ekran, drhtim – hladno je ovde, a ja jedva da sam obuĉena. Moja
kosa, znam, izgleda rašĉupano kao da sam se tek probudila. Neprijatno mi je.
A ĉini se da je i Itanu nelagodno, prebacuje teţinu s noge na nogu. Pored Litla
izgleda neverovatno neţno, gotovo lomljivo. Ţelim da ga zagrlim. Detektiv udara
palcem ekran telefona. „Dţejn Rasel.“
„Ali to nije ona“, kaţem. „Pogledajte mejl.“
Liti skuplja oĉi. „pogodikojeana@gmail.com“, ĉita paţljivo.
Klimam.
„Fotografisano u dva nula dva jutros.“ Gleda me. „I ovo je poslato u dvanaest
i jedanaest danas posle podne.“ Ponovo klimam.
„Da li ste ikada ranije sa ove adrese primili neku poruku?“
„Ne. Ali zar ne moţete da… pronaĊete gde se nalazi?“ Itan iza mene
progovara. „Šta je to?“
„Fotografija“, odgovaram, ali Liti nastavlja. „Kako bi neko mogao da uĊe u
kuću? Zar nemate alarm?“
„Ne. Uvek sam ovde. Zašto bi mi bio potreban…“ Zastajem. Odgovor je u
Litlovoj ruci. „Nemam“, ponavljam.
„Šta je na fotografiji?“ pita Itan.
Ovog puta Liti ga gleda, strelja ga pogledom. „Dosta s pitanjima“, kaţe, a Itan
se trza. „Idi tamo.“ Itan prilazi kauĉu, seda pored Panĉa.
Liti ulazi u kuhinju, prilazi vratima. „Neko je mogao da uĊe.“ Zvuĉi oštro.
Otkljuĉava vrata, otvara ih, zatvara. Dašak hladnog vazduha lebdi preko prostorije.
„Neko jeste ušao“, istiĉem.
„Hteo sam da kaţem da uĊe, a da ne pokrene alarm.“
„Da.“
„Da li nešto nedostaje iz kuće?“
Ovo mi nije palo na pamet. „Ne znam“, priznajem. „Raĉunar i telefon su još
ovde, ali moţda – ne znam. Nisam proverila. Uplašila sam se“, dodajem.
Lice mu se opušta. „Kladim se da jeste.“ Sada blaţe, pita: „Imate li ideju ko je
mogao da vas fotografiše?“
Zastajem. „Jedina osoba koja ima kljuĉ – jedina osoba koja bi mogla da ima
kljuĉ – jeste moj podstanar Dejvid.“
„A gde je on sada?“
„Ne znam. Rekao je da ide van grada, ali. „Da li on ima kljuĉ, ili bi mogao da
ga ima?“
Prekrštam ruke. „Mogao bi da ga ima. On ima – za svoj stan koristi zaseban
kljuĉ, ali mogao je da… ukrade moj.“
Liti klima. „Imate li problema sa Dejvidom?“

192
 „Ne. Mislim – nemam.“
Liti ponovo klima glavom. „Još nešto?“
„On je – pozajmio je skalpel. Mislim, plastiĉni skalpel za otvaranje kutija. I
vratio ga je, a nije me o tome obavestio.“
„I niko drugi nije mogao da uĊe?“
„Niko.“
„Samo razmišljam naglas.“ Sada duboko udiše, i urla toliko glasno da su mi
nervi zatreperili. „Hej, Val!“
„Još sam gore“, dovikuje detektivka Noreli.
„Ima li šta da se vidi gore?“
Tišina. Ĉekamo.
„Ništa“, dovikuje.
„Da li je nešto ispremeštano?“
„Nije.“
„Da nije neko u ormanu?“
„Nema nikoga u ormanu.“ Ĉujem korake na stepeništu. „Silazim.“
Lid se okreće prema meni. „Znaĉi neko je ušao – ne znamo kako – i
fotografisao vas, ali nije ništa drugo uzeo.“
„Tako je.“ Da li on to sumnja u mene? Ponovo pokazujem telefon u njegovoj
ruci, kao da moţe da odgovori na njegova pitanja. I moţe da odgovori na njegova
pitanja.
„Izvinite“, kaţe i vraća mi ga.
Norelijeva ulazi u kuhinju, a kaput leprša za njom. „Je li sve u redu?“, pita
Liti.
„Jeste.“
Smeši mi se. „Ĉisto je“, kaţe. Ne odgovaram mu. Norelijeva nam prilazi.
„Koja je priĉa u vezi sa ovim upadom?“ Pruţam joj telefon. Ne uzima ga, ali gleda
ekran. „Dţejn Rasel?“ pita.
Pokazujem mejl adresu pored njenog imena. Na trenutak joj se u oĉima
pojavljuje srdit pogled.
„Da li ste sa ove adrese i ranije dobijali poruke?“
„Ne. Rekla sam… Ne.“
„To je adresa Guglove pošte“, istiĉe. Vidim da razmenjuje pogled sa Lidom.
„Da.“ Obmotavam ruke oko sebe. „Zar ne moţete da je pratite? Ili otkrijete?“
„Pa“, kaţe, njišući se, „to je problem.“
„Zašto?“
Naginje glavu prema partneru. „To je Guglova pošta“, kaţe on.
„Da. Pa?“
„Oni kriju IP adrese.“
„Ne znam šta to znaĉi.“

193
 „Znaĉi da nema šanse da se prati gmail nalog“, nastavlja. Zurim u njega.
„Koliko znamo“, objašnjava Norelijeva, „mogli ste sami sebi poslati ovu
poruku.“
Okrećem se i gledam je. Ruke je prekrstila na grudima. Otima mi se smeh.
„Molim?“, kaţem – jer šta drugo moţe da se kaţe. „Mogli ste da pošaljete mejl sa
tog telefona i mi to ne bismo mogli da dokaţemo.“
„Zašto – zašto?“, reći mi zastaju u grlu. Ona gleda u natopljeni ogrtaĉ.
Saginjem se i podiţem ga, ĉisto da bih nešto radila, ĉisto da povratim neki osećaj
reda.
„Meni ova fotografija izgleda kao mali ponoćni selfi.“
„Spavam“, kaţem joj.
„Oĉi su vam sklopljene.“
„Zato što spavam.“
„Ili zato što ţelite da izgledate kao da spavate.“ Okrećem se ka Litlu.
„Gledajte to na ovaj naĉin, doktorko Foks“, kaţe. „Ne moţemo pronaći
nikakav trag druge osobe ovde. Ĉini se da ništa ne nedostaje. Ulazna vrata
izgledaju dobro, ova vrata izgledaju dobro“ – prstom pokazuje sporedni ulaz – „i
rekli ste da niko drugi nema kljuĉ.“
„Ne, rekla sam da bi moj podstanar mogao da ima kljuĉ.“ Zar nisam to rekla?
Misli mi se komešaju. Ponovo drhtim; vazduh kao da je omamljen hladnoćom.
Norelijeva pokazuje merdevine. „Kakva se priĉa krije iza ovoga?“
„Sukob sa podstanarom“, odgovara Liti pre nego što sam stigla da odgovorim.
„Jesi li je pitao za – znaš, muţa?“ Ime neĉeg u njenom glasu što ne mogu
nigde da smestim, neki mol akord. Podiţe obrvu.
Zatim se okreće prema meni. „GospoĊo Foks“ – ovog puta je ne ispravljam –
„upozorila sam vas da ne smete da traćite…“
„Ne traćim nikome vreme“, reţim. „Vi ga traćite. Vi to radite. Neko je bio u
mojoj kući, i imam dokaz za to, a vi stojite ovde i meni govorite da sam to
izmislila. Kao i prošlog puta. Videla sam kako nekoga bodu noţem, a vi mi niste
poverovali. Šta moram da uradim da biste vi…“
Portret.
Okrećem se, vidim da je Itan pobegao na kauĉ i da mu se Panĉ smestio u
krilo. „DoĊi ovamo“, kaţem. „Ponesi crteţ.“
„Hajde da njega ne mešamo“, prekida me Noreli, ali Itan je već krenuo prema
meni noseći maĉka u jednoj ruci, a list papira u drugoj. Nudi mi ga gotovo
sveĉano, onako kako se nudi priĉešće.
„Vidite ovo?“, pitam gurajući papir Norelijevoj pod nos tako da mora da
uzmakne za korak. „Pogledajte potpis“, dodajem. Mršti ĉelo.
Zvono na vratima oglašava se po treći put tog dana.

194
 72

Liti gleda u mene, a zatim prilazi vratima i prouĉava interfon. Pritiska dugme da
otkljuĉa vrata.
„Ko je?“ pitam, ali on već otvara vrata.
Oštri koraci, a zatim se pojavljuje Alister Rasel, umotan u dţemper, lica
rumenog od hladnoće. Izgleda mi starije nego kada sam ga poslednji put videla.
Pogledom preleće po prostoriji, poput jastreba. Zaustavlja ga na Itanu.
„Ti ideš kući“, kaţe sinu. Itan se ne pomera. „Spusti maĉku i kreći.“
„Ţelim da vidite ovo“, kaţem mašući slikom prema njemu, ali me on ignoriše
i obraća se Litiu.
„Drago mi je da ste ovde“, kaţe, ali uopšte ne izgleda kao da mu je drago.
„Moja supruga kaţe da je ĉula kako ova ţena vrišti kroz prozor na mog sina, a
zatim sam video vaš automobil.“ Prilikom poslednje posete bio je, sećam se, uĉtiv,
ĉak zbunjen. Nema toga više.
Liti mu prilazi. „Gospodine Rasel…“
„Zvala nas je na kućni broj – znate li to?“ Liti ne odgovara. „I zvala je moju
staru kancelariju. Ona je zvala moju staru kancelariju.“
Znaĉi, Aleks me je ocinkario. „Zašto su vas otpustili?“, pitam, ali on juriša
dalje, besno, nose ga njegove reĉi.
„Tuĉe je pratila moju suprugu – da li vam je to spomenula? Pretpostavljam da
nije. Pratila ju je u kafić.“
„Znamo, gospodine.“
„Pokušala da se… suoĉi sa njom.“ Krišom gledam Itana. Ĉini se da nije rekao
ocu da me je posle toga video.
„Ovo je drugi put da smo svi ovde.“ Alisterov glas je sada oštar. „Najpre tvrdi
da je videla napad u mojoj kući. Sada dovlaĉi mog sina u svoju kuću. Ovo mora da
prestane. Gde je tome kraj?“ Gleda pravo u mene. „Ona je napast.“
Prstom udaram po slici. „Poznajem vašu suprugu…“
„Ne poznajete moju suprugu!“, viĉe.
Prestajem da priĉam.
„Ne poznajete vi nikogal Ne izlazite iz kuće iposmatrate ljude.“ Crvenilo mi
se polako penje vratom. Ruke mi padaju niz telo.
Nije završio. „Izmislili ste nekakve… susrete sa nekom ţenom koja nije moja
supruga i koja ĉak i…“ Ĉekam sledeću reĉ, onako kako neko oĉekuje udarac, „nije
stvarna“, kaţe. „A sada maltretirate mog sina. Sve nas maltretirate!“
Soba je utihnula.
Naposletku Liti progovara. „U redu.“
„Ona pati od deluzija“, dodaje Alister. Eto je. Gledam u Itana; on gleda u pod.

195
 „U redu, u redu“, ponavlja Liti. „Itane, mislim da je vreme da ideš kući.
Gospodine Rasel, ako biste ostali…“ Ali sada je red na mene.
„Ostanite“, slaţem se. „Moţda moţete da objasnite ovo.“ Ponovo podiţem
ruku, visoko iznad glave, u nivou Alisterovih oĉiju.
Pruţa ruku, uzima papir. „Šta je ovo?“
„To je slika koju je vaša supruga nacrtala.“ Lice mu postaje bezizraţajno.
„Kada je bila ovde. Za ovim stolom.“
„Šta je to?“ pita Liti prilazeći Alisteru. „Dţejn je ovo nacrtala.“
„To ste vi“, kaţe Lid.
Klimam glavom. „Bila je ovde. Ovo je dokaz.“
Alister se pribrao. „To ništa ne dokazuje“, breca se. „Ne – to dokazuje da ste
toliko ludi da pokušavate da… fabrikujete dokaze.“ Frkće. „Poludeli ste.“
Bum-tras, poludela, razmišljam. Rouzmarina beba. Osećam kako se mrštim.
„Kako to mislite – fabrikujem dokaze?“
„To ste sami nacrtali.“
U tom trenutku progovara detektivka Noreli. „Baš kao što ste mogli sami
uslikati fotografiju i poslati je sebi, a mi to ne bismo mogli da dokaţemo.“
Trzam se kao da me je neko udario. „Ja…“
„Da li ste dobro, doktorko Foks?“ Liti mi prilazi.
Ogrtaĉ mi ponovo ispada iz ruke, klizi na pod.
Njišem se. Prostorija se vrti oko mene kao vrteška. Alister me strelja
pogledom, oĉi Norelijeve su potamnele; Liti drţi ruku iznad mog ramena. Itan se
drţi podalje, još drţi maĉka u rukama. Svi oni vrte se oko mene; ni na koga ne
mogu da se usredsredim, nemam nigde ĉvrst oslonac. „Nisam nacrtala tu sliku.
Dţejn ju je nacrtala. Ovde.“ Pokazujem prstima prema kuhinji. „I nisam ja
fotografisala samu sebe. Nisam mogla to da uradim. Ja sam – nešto se dešava, a vi
mi ne pomaţete.“ Ne mogu to drugaĉije da sroĉim. Pokušavam da uhvatim
prostoriju, otima mi se. Napipavam put do Itana, pruţam ruku prema njemu,
hvatam ga drhtavom rukom za rame.
„Ne prilazite mu“, praska Alister, ali gledam Itana u oĉi i podiţem glas.
„Nešto se dešava.“
„Šta se dešava?“ Svi se okrećemo istovremeno. „Ulazna, vrata su bila
otvorena“, kaţe Dejvid.

196
 73

Stoji uokviren vratima, sa rukama u dţepovima i iznošenom torbom prebaĉenom

preko ramena. „Šta se dešava?“ pita ponovo dok ja popuštam stisak ruke na
Itanovom ramenu.
Norelijeva spušta prekrštene ruke. „Ko ste vi?“
Dejvid svoje prekršta. „Ţivim u podrumu.“
„Dakle“, kaţe Liti, „vi ste ĉuveni Dejvid.“
„Ne znam ništa o tome.“
„Imate li prezime, Dejvide?“
„Većina ljudi ga ima.“
„Vinters“, kaţem ja, izvlaĉeći ga iz nekog skrajnutog kutka mozga.
Dejvid me ignoriše. „Ko ste vi, ljudi?“
„Policija“, odgovara Noreli. „Ja sam detektiv Noreli, a ovo je detektiv Liti.“
Dejvid krivi glavu prema Alisteru. „Njega poznajem.“
Alister klima. „Moţda vi moţete objasniti šta nije u redu sa ovom ţenom.“
„Ko kaţe da nešto s njom nije u redu?“
Osećam navalu zahvalnosti. Osećam kako mi ispunjava pluća. Neko je na
mojoj strani.
A zatim mi do svesti dopire ko je to.
„Gde ste bili prošle noći, gospodine Vinters?“ pita Liti.
„U Konektikatu. Na poslu.“ Škljoca vilicom. „Zašto pitate?“
„Neko je fotografisao doktorku Foks dok je spavala. Oko dva sata ujutro. A
zatim joj mejlom poslao fotografiju.“
Dejvidove oĉi svetlucaju. „To je bolesno.“ Gleda me. „Neko je provalio?“
Liti mi ne dozvoljava da odgovorim. „Moţe li neko da potvrdi da ste sinoć
bili u Konektikatu?“
Dejvid prebacuje jednu nogu preko druge. „Dama sa kojom sam bio.“
„A ko je to mogao biti?“
„Nisam zapamtio prezime.“
„Ima li broj telefona?“
„Zar ga većina ljudi nema?“
„Biće nam potreban taj broj“, kaţe Liti.
„On je jedini koji je mogao da me fotografiše“, insistiram.
Trenutak tišine. Dejvid mršti obrve. „Molim?“
Gledam ga, gledam u te bezdane oĉi, osećam kako se kolebam. „Da li si me ti
fotografisao?“
Prezrivo se smeje. „Misliš da sam došao ovamo i…“
„Niko to ne misli“, kaţe Noreli.

197
 „Ja mislim“, kaţem.
„Ne znam o ĉemu, jebote, priĉaš“ Dejvid zvuĉi kao da mu je dosadno. Pruţa
telefon Norelijevoj. „Izvolite. Pozovite je. Zove se Elizabet.“ Norelijeva odlazi u
dnevnu sobu.
Ne mogu da podnesem više nijednu reĉ bez pića. Odvajam se od Litla, krećem
prema kuhinji; iza sebe ĉujem glasove.
„Doktorka Foks kaţe da je videla napad na ţenu u kući preko puta. U kući
gospodina Rasela. Znate li nešto o tome?“
„Ne. Da li me je zato pitala da li sam ĉuo vrisak?“ Ne okrećem se: već sipam
vino u ĉašu. „Kao što sam rekao, nisam ništa ĉuo.“
„Naravno da niste“, kaţe Alister.
Okrećem se prema njima, sa ĉašom u ruci. „Ali Itan je rekao…“
„Itane, gubi se, doĊavola, odavde“, viĉe Alister. „Koliko puta…“
„Smirite se, gospodine Rasel. Doktorko Foks, to vam zaista sada ne bih
savetovao“, kaţe Liti mašući prstom prema meni. Spuštam ĉašu na pult, ali je ne
ispuštam. Osećam se prkosno.
Okreće se Dejvidu. „Da li ste videli nešto neobiĉno u kući preko puta parka?“
„U njegovoj kući?“ pita Dejvid gledajući u Alistera koji se kostreši.
„Ovo je…“ kaţe.
„Ne, nisam ništa video.“ Dejvidu torba klizi s ramena; podiţe je, trza
ramenom da je vrati na mesto. „Nisam ni gledao.“
Liti klima. „Aha. A da li ste upoznali gospoĊu Rasel?“
„Nisam.“
„Otkud poznajete gospodina Rasela?“
„Ja sam ga unajmio…“ pokušava Alister, ali Liti podiţe dlan prema njemu.
„Unajmio me je da obavim neki posao u kući“, kaţe Dejvid. „Nisam upoznao
njegovu ţenu.“
„Ali je njena minĊuša u tvojoj sobi.“ Svi gledaju u mene.
„Videla sam minĊušu u njegovoj spavaćoj sobi“, kaţem steţući ĉašu. „Na
noćnom stoĉiću. Tri bisera. To je minĊuša Dţejn Rasel.“
Dejvid uzdiše. „Ne, minĊuša pripada Ketrin.“
„Ketrin?“, kaţem.
Klima. „Ţeni sa kojom sam se viĊao. Nisam se ĉak ni viĊao sa njom. Ţeni
koja je prespavala kod mene nekoliko puta.“
„Kada je to bilo?“ pita Liti.
„Prošle nedelje. Zašto je to vaţno?“
„Nije“, uverava ga Norelijeva vrativši se do njega. Spušta mu telefon u ruku.
„Elizabet Hjuz kaţe da je bila sa njim u Derijenu prošle noći od ponoći do deset.“
„A zatim sam krenuo pravo ovamo“, kaţe Dejvid.
„Zašto ste vi bili u njegovoj spavaćoj sobi“, pita ona mene.

198
 „Njuškala je“, odgovara Dejvid.
Rumenim, ispaljujem u odgovor: „Uzeo si moj plastiĉni skalpel.“
Prilazi mi. Vidim kako se Liti napinje: „Dala si mi ga.“
„Da, ali si ga ti zatim vratio a nisi mi ništa rekao.“
„Aha, bio mi je dţepu kada sam išao da pišam pa sam ga vratio odakle sam ga
i uzeo. Nema na ĉemu.“
„A vratio si ga baš nakon što je Dţejn…“
„Dosta“, sikće Norelijeva.
Prinosim ĉašu usnama, vino zapljuskuje njene ivice. Dok me gledaju, otpijam
gutljaj.
Portret. Fotografija. MinĊuša. Plastiĉni skalpel. Sve oboreno, sve se raspuklo
kao mehurić. Ništa mi nije ostalo. Gotovo da ništa nije ostalo. Gutam, udišem.
„Bio je u zatvoru, znate.“
Još dok mi reĉi izlaze iz usta, ne mogu da verujem da ih izgovaram, ne mogu
da verujem da ih ĉujem.
„Bio je u zatvoru“, ponavljam. Osećam se kao da sam odvojena od tela.
Nastavljam. „Zbog napada.“
Dejvid steţe vilicu. Alister ga strelja pogledom; Norelijeva i Itan zure u mene.
A Liti – Liti izgleda neizrecivo tuţno.
„Zašto ga onda ne pritiskate?“ pitam. „Videla sam kako neko ubija ţenu“,
mašem svojim telefonom, „a vi kaţete da sam to umislila. Da laţem.“ Udaram
telefonom o kuhinjski pult. „Pokaţem vam fotografiju koju je nacrtala i potpisala“,
pokazujem na Alistera i portret u njegovoj ruci, „a vi kaţete da sam ga nacrtala
sama. U toj kući ţivi ţena koja nije ono što tvrdi da jeste, ali vi se niste ni potrudili
da to proverite. Niste ĉak ni pokušali.“
Krećem napred, pravim mali korak, ali se oni svi povlaĉe kao da sam
nadolazeća oluja, kao da sam grabljivica. Dobro. „Neko uĊe u moju kuću dok
spavam, fotografiše me i pošalje mi fotografiju – a vi okrivite mene.“ Ĉujem kako
mi se grlo steţe, kako mi glas puca. Suze mi se slivaju niz obraze. Nastavljam.
„Nisam luda, ne izmišljam ovo.“
Upirem drhtavi prst u Alistera i Itana. „Ne umišljam stvari kojih nema. Sve je
ovo zapoĉelo kada sam videla kako neko noţem napada njegovu ţenu, a njegovu
majku. Time bi trebalo da se pozabavite. To su pitanja koja bi trebalo da
postavljate. I nemojte mi reći da to nisam videla, jer znam šta sam videla.“
Tišina. Zamrznuti, kao slika na platnu. Ĉak se i Panĉ, koji je drţao rep savijen
u obliku upitnika, umirio.
Brišem lice nadlanicom, prevlaĉim je preko nosa. Sklanjam kosu iz oĉiju.
Prinosim ĉašu usnama i ispijam vino.

199
 Liti se vraća u ţivot. Prilazi mi, jednim dugaĉkim laganim korakom prelazi
polovinu kuhinje. Ne skreće pogled s mene. Spuštam praznu ĉašu na pult. Gledamo
se preko pulta.
Spušta ruku na ĉašu. Uzima je, kao da je oruţje.
„Vidite, Ana“, kaţe, govori tiho, govori polako. „Razgovarao sam juĉe sa
vašim doktorom, nakon što smo se ĉuli.“
Usta mi se suše.
„Doktorom Fildingom“, nastavlja. „Spomenuli ste ga u bolnici. Samo sam
ţeleo da porazgovaram sa nekim ko vas poznaje.“ Srce mi malaksava.
„Mnogo mu je stalo do vas. Rekao sam mu da sam zabrinut za ono što ste mi
rekli. Nama. I da brinem što ste sasvim sami u ovoj velikoj kući, jer ste mi rekli da
je vaša porodica daleko, i da nemate ovde nikoga sa kim biste mogli da
razgovarate. I…“
… i. I. I znam šta se sprema da kaţe; i silno sam mu zahvalna što on to
izgovara, jer je plemenit, i glas mu je topao, i ne bih to drugaĉije mogla da
podnesem, ne bih mogla da podnesem…
Ali Norelijeva ga prekida. „Ispostavlja se da su vaš suprug i vaša kćerka
mrtvi.“

74

Niko to nikada nije tako sroĉio, nije te reĉi izgovorio tim redom.
Ni lekar u urgentnom koji mi je rekao Vaš suprug nije preţiveo, dok su
sanirali moja izubijana leĊa i oštećeni dušnik.
Ni glavna sestra koja mi je ĉetrdeset minuta kasnije rekla Strašno mi je ţao,
gospodo Foks – nije ni dovršila reĉenicu, nije morala.
Ni prijatelji – Edovi, igrom sluĉaja; na teţi naĉin saznala sam da Livi i ja
nismo imale prijatelje – koji su izrazili sauĉešće, prisustvovali sahranama,
povremeno se javljali dok su se meseci otezali: Nema ih više, govorili su, ili Nisu
više sa nama, ili (oni grublji) Umrli su.
Ĉak ni Bina. Ĉak ni doktor Filding.
A Norelijeva je to uradila, razbila je ĉini, izgovorila ono što se nije
izgovaralo: Vaš suprug i vaša kćerka su mrtvi.

Jesu. Tako je. Nisu preţiveli, nema ih više, umrli su – mrtvi su. Ne poriĉem to.
„Zar ne vidite, Ana“, ĉujem sada doktora Fildinga kako govori, gotovo me
moli, „upravo o tome govorimo. Ovo je poricanje stvarnosti.“

200
 Sasvim taĉno.

A ipak.
Kako da objasnim? Bilo kome – Litlu ili Norelijevoj, ili Alisteru ili Itanu, ili
Dejvidu, ili ĉak i Dţejn? Ĉujem ih; njihovi glasovi odjekuju u meni, izvan mene.
Ĉujem ih kada me savlada bol zbog njihovog odsustva, bol zato što ih nema –
mogu to da izgovorim: bol zbog njihove smrti. Ĉujem ih kada mi je potrebno da sa
nekim razgovaram. Ĉujem ih kada to najmanje oĉekujem. „Pogodi ko je“, kaţu, i
ja se ozarim, i srce mi peva.
I ja im odgovaram.

75

Reĉi vise u vazduhu, lebde poput dima.

Iza Litlovih ramena vidim Alistera i Itana kako me gledaju raširenih oĉiju;
vidim da me Dejvid gleda otvorenih usta. Detektivka Noreli, iz nekog razloga,
gleda u pod.
„Doktorko Foks?“
Liti. Pogled mi se izoštrava, vidim ga, stoji sa druge strane kuhinjskog pulta,
lice mu je obasjano jasnim poslepodnevnim suncem. „Ana“, kaţe.
Ne pomeram se, ne mogu da se pomerim.
Udiše, zadrţava dah. Izdiše. „Doktor Filding ispriĉao mi je priĉu.“
Zatvaram oĉi. Vidim samo tamu. Ĉujem samo Litlov glas.
„Rekao je da vas je pripadnik drţavne policije pronašao na dnu litice.“
Da. Sećam se njegovog glasa, onog dubokog krika koji se spuštao niz strmu
stranu planine.
„Tada ste već dve noći proveli napolju. Na sneţnoj oluji. Usred zime.“
Trideset i tri sata od trenutka kada smo sleteli s puta do trenutka kada se
pojavio helikopter ĉiji su se rotori vrteli iznad nas poput vihora.
„Rekao je da je Olivija bila još ţiva kada su stigli do vas.“
Mamice, prošaputala je dok su je stavljali na nosila, pokrivali ćebetom njeno
malo telo.
„Ali vašeg supruga više nije bilo.“
Ne, nije istina. Bio je tamo, bio je tamo, i te kako je bio tamo, telo mu se
hladilo u snegu. Unutrašnje povrede, rekli su mi. U kombinaciji sa niskom
temperaturom i vremenskim uslovima. Ništa niste mogli da uradite drugaĉije.
Toliko toga mogla sam da uradim drugaĉije.

201
 „Tada su poĉele vaše nevolje. Problem sa izlaskom iz kuće. Posttraumatski
stresni poremećaj. Ja to – ne, ne mogu ni da zamislim.“
Boţe, kako sam se skupljala ispod neonskih svetala u bolnici; kako sam
poĉela da paniĉim u patrolnim kolima. Kako sam se srušila onih prvih nekoliko
puta kada sam izašla iz kuće, jednom i drugi put i još dva puta posle toga, dok se
naposletku nisam odvukla nazad u kuću.
I zakljuĉala vrata.
I zatvorila prozore.
I zaklela se da ću se kriti.
„Ţeleli ste da budete na bezbednom. To mogu da razumem. Pronašli su vas
skoro smrznutu. Prošli ste pakao.“
Nokti mi se urezuju u dlanove.
„Doktor Filding kaţe da ih ponekad… ĉujete.“
Ĉvršće zatvaram oĉi, napreţem se da produbim tamu. Oni nisu – znate,
halucinacije, rekla sam mu. Samo volim da se pretvaram da su ovde i sada. Više
kao mehanizam prevladavanja. Znam da previše kontakta nije zdravo.
„I da im vi ponekad odgovarate.“
Osećam sunce na vratu. Najbolje je da se ne upuštate suviše ĉesto u ove
razgovore, upozorio me je. Ne bismo ţeleli da se previše oslanjate na njih.
„Vidite, bio sam malo zbunjen, jer sam na osnovu onoga što se mi rekli stekao
utisak da oni prosto ţive na drugom mestu.“ Ne istiĉem da je ovo, tehniĉki
gledano, istina. Nema u meni više ţelje za borbom. Prazna sam kao flaša.
„Rekli ste mi da ste razdvojeni. Da je vaša kćerka sa vašim muţem.“ Ponovo
tehnikalije. Tako sam umorna.
„Meni ste rekli to isto.“ Otvaram oĉi. Svetlost sada natapa prostoriju, rasteruje
senke. Njih petoro stoje preda mnom poput šahovskih figura. Gledam u Alistera.
„Rekli ste mi da ţive na drugom mestu“, kaţe izvijajući usnu. Izgleda
zgaĊeno. Nisam, naravno – nikada nisam rekla da ţive bilo gde. Paţljiva sam. Ali
to više nije vaţno. Ništa više nije vaţno.
Liti pruţa ruku preko kuhinjskog pulta, pritiska svojom rukom moju. „Mislim
da ste prošli kroz pakao. Mislim da zaista verujete da ste upoznali ovu ţenu, kao
što ste verovali da razgovarate sa Olivijom i Edom.“ Pravi sićušnu stanku pre nego
što izgovara poslednju reĉ, kao da nije siguran u Edovo ime, premda se moţda
samo trudi da bude odmeren. Gledam ga u oĉi. Nemaju dna.
„Ali ono što mislite da se ovde desilo, nije stvarno“, kaţe, glasom mekim
poput snega. „I ţelim da prestanete s tim.“
Hvatam sebe kako klimam glavom. Jer je u pravu. Otišla sam predaleko. Ovo
mora da prestane, rekao je Alister.
„Znate da imate ljude kojima je stalo do vas“, rekao je Liti steţući mi prste.
Zglavci pucketaju. „Doktora Fildinga. I vašeg fizikalnog terapeuta.“ I? ţelim da

202
kaţem. I? „I…“ Na trenutak mi srce poskakuje. Kome je još stalo do mene? „…
oni ţele da vam pomognu.“
Spuštam pogled na pult, na moju ruku u njegovoj. Posmatram tupi sjaj
njegove burme. Prouĉavam moju.
Sada još tiše kaţe: „Doktor je rekao – rekao mi je da lekovi koje uzimate
mogu da izazovu halucinacije.
I depresiju. I nesanicu. I spontano sagorevanje. Ali ovo nisu halucinacije. To
su…“
„I moţda je to za vas sasvim u redu. Znam da bi meni bilo.“ Noreli se
ubacuje. „Dţejn Rasel…“
Ali Liti podiţe ruku, ne skreće pogled s mene, i ona prestaje da priĉa.
„Provera je pokazala da je to zaista ona“, kaţe. „Ţena u kući broj dvesta
sedam. Ona je ta koja tvrdi da jeste.“ Ne pitam kako znaju. Nije me više briga.
Strašno sam umorna. „A ova ţena koju mislite da ste upoznali – mislim da…
niste.“
Na svoje iznenaĊenje, osećam kako klimam. Ali kako onda…
Ali on je već krenuo na to. „Rekli ste da vam je pomogla da uĊete s ulice.
Moţda ste to bili vi sami. Moţda ste to… ne znam, sanjali.“
Ako sanjam kada sam budna… Gde li sam to već ĉula?
I mogu to da zamislim, kao da je film, u ţivim bojama: kako se podiţem,
prebacujem telo preko trema, puzeći prelazim preko onih stepenica na ulazu u
kuću. Vuĉem se u predvorje, u kuću, gotovo da mogu toga da se setim.
„I rekli ste da je igrala šah sa vama, i crtala. Ali opet.
Da, opet. O, Boţe. Ponovo vidim: flaše, boĉice sa tabletama; pešake, kraljice,
crnu i belu vojsku u pokretu – kako pruţam ruke preko table, kako lebde nad njom
poput helikoptera. Prste sa flekama od mastila, nalivpero stegnuto izmeĊu njih.
Veţbala sam taj potpis, ispisivala njeno ime na staklu tuš kabine, okruţena parom i
vodom, slova su se slivala niz staklo poput krvi, nestajala mi pred oĉima.
„Vaš doktor rekao je da ne zna ništa o ovome.“ Zastaje. „Mislim da mu
moţda niste ništa rekli jer niste ţeleli da vas on… odgovori od toga.“
Glava mi se trese, klima.
„Ne znam kakav ste vrisak ĉuli.
Znam. Itan. Nikada ništa drugo nije ni tvrdio. A onog poslepodneva kada sam
ga videla s njom u dnevnoj sobi – nije ĉak ni gledao u nju. Gledao je u svoje krilo,
ne u praznu stolicu pored njega.
Sada gledam u njega, vidim kako neţno spušta Panĉa na pod. Ni na trenutak
ne sklanja pogled s mojih oĉiju.
„Nisam siguran kakva je priĉa sa ovom fotografijom. Doktor Filding rekao je
da ponekad imate ispade. Moţda je to naĉin na koji traţite pomoć.“

203
 Da li sam to uradila? Jesam, zar ne? Uradila sam to. Naravno: pogodi ko je –
tako pozdravljam Eda i Livi. Pozdrav, pogodikojeana.
„Ali što se tiĉe onoga što ste videli te noći.
Videla sam film. Videla sam Prozor u dvorište; i videla sam Dublerku; videla
sam Uvećanje. Videla sam demo-snimak, arhivirani kolaţ stotinu voajerskih
trilera.
Videla sam ubistvo bez ubice, bez ţrtve. Videla sam praznu dnevnu sobu,
prazan kauĉ. Videla sam ono što sam ţelela da vidim, ono što mi je bilo potrebno
da vidim. Zar se ne osećaš usamljeno ovde sasvim sama? Pitao je Bogi Bakolovu,
pitao je mene.
RoĊena sam usamljena, odgovorila je.
Ja nisam. Ja sam usled okolnosti postala takva.
Dovoljno sam poremećena da razgovaram sa Edom i Livi, svakako mogu da
iskonstruišem ubistvo u glavi. Naroĉito uz pomoć hernije. I zar se nisam od samog
poĉetka opirala istini? Nisam li krivila i udarala i lomila ĉinjenice?
Dţejn – prava Dţejn, Dţejn od krvi i mesa: naravno da je ona koja kaţe da
jeste.
I naravno da minĊuša u Dejvidovoj sobi pripada Ketrin ili kome već. I
naravno da prošle noći niko nije došao u moju kuću. Udara u mene poput talasa.
Preliva moju obalu, pere je; ostavlja za sobom tragove mulja koji poput prstiju
upiru u more.
Pogrešila sam.
I više od toga: patila sam od deluzija.
I više od toga: ja sam odgovorna. Odgovorna sam.
Ako sanjam kada sam budna, onda gubim razum. To je to. Plinska svetiljka.
Tišina. Ne ĉujem ĉak ni Litla kako diše.
A zatim:
„Znaĉi to je u pitanju“, Alister odmahuje glavom, usne su mu razdvojene. „Ja
– opa. Boţe.“ Gleda me prodorno. „Mislim, boţe.“ Gutam.
Gleda u mene još trenutak, ponovo otvara usta, zatvara ih. Još jednom
odmahuje glavom.
Naposletku poziva sina i kreće prema vratima. „Odlazimo.“
Dok izlazi za njim u predvorje, Itan se osvrće, podiţe pogled, oĉi mu sijaju.
„Ţao mi je“, kaţe tanušnim glasom. Ţelim da zaplaĉem.
Zatim odlazi. Vrata se uz škljocanje zatvaraju za njima.
Sada nas je ostalo samo ĉetvoro.
Dejvid iskoraĉuje i obraća se svojim noţnim prstima. „Znaĉi, dete na onoj
slici dole je – ona je mrtva?“ Ne odgovaram.
„A kada si ţelela da saĉuvam one planove, to je bilo za mrtvog tipa?“ Ne
odgovaram.

204
 „A…“, pokazuje merdevine koje podupiru vrata podruma. Ćutim.
Klima, kao da sam progovorila. Zatim podiţe torbu više na rame, okreće se i
izlazi napolje.
Detektivka Noreli posmatra ga kako odlazi. „Da li treba da razgovaramo s
njim?“
„Da li vam dosaĊuje?“ pita me Liti. Odmahujem glavom.
„Dobro“, kaţe i pušta moju ruku. „Zaista nisam struĉan da bih mogao da vam
kaţem šta dalje da radite. Moj posao je da ovo zatvorim i da omogućim svima da
bezbedno nastave dalje. Ukljuĉujući i vas. Znam da vam je ovo teško palo. Mislim
na današnji dan. Zato ţelim da pozovete doktora Fildinga. Mislim da je vaţno.“
Nisam pustila ni glasa otkako je detektivka Noreli objavila vest. Vaš suprug i
vaša kćerka su mrtvi. Ne mogu ni da zamislim kako bi mogao da mi zvuĉi glas,
kako mora da zvuĉi, u ovom novom svetu u kom je ona reĉenica izgovorena i u
kom su je drugi ĉuli.
Liti i dalje priĉa. „Znam da vam je teško, ali…“ Na trenutak staje. Ponovo je
progovorio, gotovo prigušenim glasom. „Znam da vam je teško.“ Klimam. Klima i
on.
„Ĉini se da vas ovo pitam svaki put kada doĊemo, ali da li moţete da ostanete
sami?“
Ponovo klimam, polako.
„Ana?“ Gleda me. „Doktorko Foks?“
Vratili smo se na doktorko Foks. Otvaram usta. „Da“, ĉujem sebe onako kako
ĉovek sebe ĉuje kada ima slušalice – nekako udaljeno. Prigušeno.
„U svetlu…“, zapoĉela je Norelijeva, ali Liti ponovo podiţe ruku, i ona
prestaje da priĉa. Pitam se šta je ţelela da kaţe.
„Imate moj broj“, podseća me. „Kao što sam rekao, pozovite doktora
Fildinga. Molim vas. Sigurno ţeli da mu se javite. Nemojte nam zadavati brige.
Nikome od nas.“ Pokazuje partnerku. „Tu spada i Val. Ona iskreno brine.“
Norelijeva me gleda.
Liti se sada udaljava unatraške kao da ne ţeli da se okrene. „I kao što sam
rekao, imamo mnogo dobrih ljudi sa kojima moţete da razgovarate ako ţelite.“
Norelijeva se okreće i nestaje u predsoblju. Ĉujem kako njene ĉizme kuckaju o
ploĉice. Ĉujem kako se ulazna vrata otvaraju.
Sada smo ostali samo Liti i ja. Gleda pored mene, kroz prozor.
„Znate“, kaţe nakon trenutka, „ne znam šta bih uradio da se nešto desi mojim
devojĉicama.“ Sada me gleda u oĉi. „Ne znam šta bih uradio.“
Proĉišćava grlo, podiţe ruku. „Zdravo.“ Izlazi u predvorje, zatvara vrata za
sobom.
Trenutak kasnije ĉujem kako zatvara ulazna vrata.

205
 Stojim u kuhinji i posmatram male galaksije prašine kako se skupljaju i
razilaze na sunĉevoj svetlosti.
Ruka mi polako puzi prema ĉaši. Uzimam je oprezno, okrećem je. Prinosim
licu. Udišem miris.
Zatim bacam prokletu stvar o zid i vrištim glasnije nego ikada u ţivotu.

76

Sedim na ivici kreveta, zurim pravo preda se. Senke poigravaju na zidu preda
mnom.
Upalila sam sveću, malu diptik sveću u ĉaši, tek izvaĊenu iz kutije, boţiĉni
poklon od Livi pre dve godine. Figuier. Voli smokve. Volela ih je.
Duh promaje pohodi sobu. Plamen treperi, privija se uz fitilj. Prolazi sat.
Zatim još jedan.

Sveća gori brzo, fitilj je delimiĉno potopljen u mekoj lokvi voska. Sedim
pogrbljena. Prste sam zavukla izmeĊu butina.
Telefon svetli, drhti. Dţulijan Filding. Trebalo bi sutra da se vidi sa mnom.
Neće.
Noć pada poput zavese.

Tada su poĉele vaše nevolje, rekao je Liti. Problem sa izlaskom iz kuće.

U bolnici su mi rekli da sam u šoku. Zatim je šok prerastao u strah. Strah je
mutirao u paniku. A kada je doktor Filding stupio na scenu, bila sam – pa, on je to
najjednostavnije opisao, najbolje: „Razvila teţak oblik agorafobije.“
Potrebne su mi poznate granice mog doma – jer sam provela dve noći u onoj
nepoznatoj divljini, pod onim ogromnim nebom.
Potrebna mi je sredina koju mogu da kontrolišem – jer sam gledala kako moja
porodica polako umire.
Primetićeš da te ne pitam kako si postala ovakva, rekla mi je. Ili sam to,
zapravo, rekla sama sebi.
Ţivot me je napravio ovakvom.

„Pogodi ko je?“
Odmahujem glavom. Ne ţelim da razgovaram sa Edom u ovom trenutku.
„Kako si, curo?“

206
 Ponovo odmahujem glavom. Ne mogu da progovorim, neću da progovorim.
„Mama?“
Ne.
„Mamice?“
Trzam se.
Ne.

U nekom trenutku prevrnula sam se na bok, zaspala. Budim se i osećam da me vrat

boli, plamen sveće pretvorio se u sićušnu plavu mrlju koja poigrava na hladnom
vazduhu. Soba je uronjena u tamu.
Sedam, ustajem, škripa, zarĊale merdevine. Odlazim do kupatila.
Vraćam se i vidim da kuća Raselovih sija kao kuća lutaka. Na spratu je Itan za
raĉunarom; u kuhinji Alister seĉe noţem nešto na dasci za seĉenje. Šargarepa sija
neonskim sjajem na jarkoj svetlosti kuhinje. Ĉaša vina stoji na pultu. Usta mi se
suše.
U dnevnoj sobi na dvosedu na pruge je ona ţena. Pretpostavljam da bi trebalo
da je zovem Dţejn.
Dţejn u ruci drţi telefon, a drugom prevlaci preko njega i tapka po njemu.
Moţda lista porodiĉne fotografije. Igra pasijans, ili tako nešto – ĉini se da se ovih
dana u svim igrama pojavljuje voće.
Ili šalje prijateljima obaveštenje o razvoju situacije. Sećate li se one lude
komšinice…?
Grlo mi se steţe. Prilazim prozorima i navlaĉim zavese. I stojim u tami:
hladno mi je, sasvim sam sama, puna straha i neĉega što mi liĉi na ĉeţnju.

207
 UTORAK, 9. NOVEMBAR

77

Jutro provodim u postelji. Nešto pre podneva, krmeljiva od sna, hvatam sebe kako
kucam poruku doktoru Fildingu: Ne danas.
Zove me pet minuta kasnije i ostavlja mi glasovnu poruku. Ne slušam je.
Poslepodne odmiĉe; u tri sata osećam grĉeve u stomaku. Spuštam se u
prizemlje i uzimam nagnjeĉeni paradajz iz friţidera.
Dok ga grizem, Ed pokušava da razgovara sa mnom. Zatim pokušava Olivija.
Okrećem se od njih dok mi pulpa curi niz bradu.

Hranim maĉka. Gutam temazepam. Zatim još jedan. Pa i treći. Umotavam se u san.
Samo ţelim da spavam.

208
 SREDA, 10. NOVEMBAR

78

Budi me glad. U kuhinji istresam kutiju ţitarica grejp nats u ĉiniju i zalivam ih
mlekom kome rok istiĉe danas. Ĉak nešto i ne volim ove ţitarice. Ed ih voli. Voleo
ih je. Struţu mi grlo kao kamenĉići, šmirglaju unutrašnjost mojih obraza. Ne znam
zašto ih kupujem. Osim što, naravno, znam.
Ţelim da se povuĉem u postelju, ali noge upravljam prema dnevnoj sobi,
polako prilazim polici televizora, otvaram fioku. Vrtoglavica, mislim. Zamenjen
identitet – ili pre – otet identitet. Znam dijalog napamet; neobiĉno, umiriće me.
„Šta nije u redu s tobom?“ urla policajac na Dţimija Stjuarta, na mene. „Daj
mi ruku!“ Gubi oslonac, pada s krova. Neobiĉno umirujuće.
Negde na sredini filma dosipam ţitarice u ĉiniju. Ed mi nešto mrmlja dok
zatvaram vrata friţidera, Olivija govori nešto nejasno. Vraćam se na kauĉ,
pojaĉavam ton na televizoru.
„Njegovu suprugu?“ pita ţena u jaguaru boje zada. „Sirotica. Nisam je
poznavala. Recite mi, da li je istina da je ona iskreno verovala.
Tonem dublje u jastuke. San me savladava.

Nešto kasnije, za vreme scene preobraţaja („Ne ţelim da budem obuĉena kao neko
ko je mrtav!“), moj telefon se trese, dobija manji napad, tera staklo na stoĉiću za
kafu da zazveĉi. Pretpostavljam da je doktor Filding. Uzimam telefon.
„Da li sam zato ovde?“, viĉe Kim Novak. „Da bi ti imao utisak da si sa nekim
ko je mrtav?“
Na ekranu telefona piše Vesli Bril.
Na trenutak sam potpuno nepomiĉna.
Zatim iskljuĉujem ton na televizoru, prislanjam palac uz telefon i prevlaĉim.
Prinosim ga uhu.
Otkrivam da ne mogu da govorim, ali i ne moram. Pozdravlja me nakon kraće
tišine: „Ĉujem te kako dišeš, Foks.“
Prošlo je gotovo jedanaest meseci, ali je njegov glas jednako gromoglasan.
„Fibi mi je rekla da si me zvala“, nastavlja. „Nameravao sam da ti se javim
još juĉe, ali imao sam mnogo posla. Baš mnogo posla.“
Ne govorim ništa. Ĉitav minut ni on ne progovara.
„Tu si, zar ne, Foks?“

209
 „Tu sam.“ Nisam ĉula svoj glas danima. Zvuĉi mi nepoznato, krhko, kao da
neko drugi trbuhozbori kroz mene.
„Dobro. Tako sam i mislio.“ Ţvaće reĉi; znam da u zubima drţi cigaretu.
„Moja hipoteza bila je taĉna.“ Ĉujem nalet iznenadne buke. Duva dim preko
mikrofona.
„Ţelela sam da razgovaram s tobom“, zapoĉinjem. Ćuti. Osećam kako menja
brzinu; praktiĉno da mogu to da ĉujem – nešto u njegovom disanju. Prešao je na
naĉin rada psihologa. „Ţelela sam da ti kaţem.
Dugaĉka tišina. Proĉišćava grlo. Nervozan je, shvatam, i to me pomalo
potresa. Vesli Briljantni, napet.
„Da mi je u poslednje vreme teško.“ Eto.
„Da li je u pitanju nešto konkretno?“ pita.
Smrt mog supruga i kćerke, ţelim da viknem. „U pitanju…“
„M-hm.“ Odugovlaĉi, ili ĉeka da ĉuje nešto više?
„Te noći…“ Ne znam kako da dovršim reĉenicu. Osećam se poput igle na
kompasu, vrtim se, traţim kuda da se okrenem.
„O ĉemu razmišljaš, Foks?“ Ovo je baš nalik na njega, da me ovako podstiĉe.
Ja pacijenta puštam da ide svojim tempom; Vesli ide brţe.
„Te noći…

Te noći, neposredno pre nego što je naš automobil sleteo s litice, ti si me pozvao.
Ne krivim te. Ne uplićem te. Samo ţelim da znaš.
Te noći već je sve bilo gotovo – ĉetiri meseca laganja: za Fibi, koja je mogla
da nas uhvati; za Eda, koji nas je uhvatio onog decembarskog poslepodneva kada
sam mu poslala poruku namenjenu tebi.
Te noći pokajala sam se zbog svakog trenutka koji smo proveli zajedno: jutara
u hotelu iza ugla, dok je stidljiva svetlosti provirivala kroz zavese, veĉeri u kojima
smo satima telefonom razmenjivali poruke. Dana kada je sve poĉelo sa ĉašom vina
u tvojoj kancelariji.
Te noći kuća je već ĉitavu nedelju bila na prodaju, dok je agent za prodaju
nekretnina uglavljivao obilaske, a ja molila Eda, kome je teško bilo i da me
pogleda. Mislio sam da si devojka iz susedstva.
Te noći…
Ali on me prekida.
„Da budem sasvim iskren, Ana“, a ja se koĉim, jer iako je on retko kada išta
drugo do iskren, veoma retko me oslovljava imenom, „trudim se da ostavim to iza
sebe.“ Zastaje. „Trudim se, i u velikoj meri uspevam.“
Oh.

210
 „Nisi ţelela da me vidiš nakon što se sve to desilo. U bolnici. Ţeleo sam –
ponudio sam da te posetim kod kuće, sećaš li se, ali ti nisi – nisi mi se javila.“
Sapliće se o svoje reĉi, tetura se, poput ĉoveka koji gazi kroz sneg. Poput ţene koja
kruţi oko slupanog automobila.
„Nisam – ne znam da li uopšte nekoga viĊaš. Mislim na osobe koje mogu da
ti pruţe struĉnu pomoć. Rado ću ti nekoga preporuĉiti.“ Zastaje. „A ako si se već
snašla, u tom sluĉaju… pa.“ Ponovo pauza, ovog puta duţa.
Naposletku: „Nisam siguran šta ţeliš od mene.“
Prevarila sam se. Ne izigrava psihologa; ne ţeli da mi pomogne. Bilo mu je
potrebno dva dana da mi odgovori na poziv. Traţi izlaz.
A staja ţelim od njega? Pošteno pitanje. Ne krivim ga, zaista ga ne krivim. Ne
mrzim ga. Ne nedostaje mi.
Kada sam pozvala njegovu kancelariju – da li je to bilo pre svega dva dana? –
mora da sam nešto ţelela. Ali zatim je detektivka Noreli izgovorila one magiĉne
reĉi, i svet se izmenio. I sada više nije vaţno.
Mora da sam ovo rekla naglas. „Šta nije vaţno?“ pita.
Ti, mislim. Ne govorim to.
Prekidam vezu.

211
 ČETVRTAK, 11. NOVEMBAR

79

Zvono na vratima oglašava se taĉno u jedanaest sati. Otimam se iz kreveta, virim

kroz prozore na prednjoj strani kuće. Na vratima je Bina, crna kosa sija joj na
jutarnjoj svetlosti. Zaboravila sam na njenu posetu danas. Sasvim sam zaboravila
na nju.
Povlaĉim se, gledam kuće preko puta, prelazim pogledom preko njih sa istoka
na zapad: Sive sestre, kuća Milerovih, Takedinih, ona napuštena sa dva ulaza.
Moje juţno carstvo.
Ponovo zvono.
Idem niz stepenice, prilazim vratima predvorja, vidim je uokvirenu na ekranu
interfona. Pritiskam dugme mikrofona. „Ne osećam se dobro danas“, kaţem.
Posmatram je kako govori. „Da li da uĊem?“
„Ne, dobro sam.“ »Mogu li da uĊem?“
„Ne. Hvala. Zaista ţelim da budem sama.“ Grize usnu. „Da li je sve u redu?“
„Samo moram da budem sama“, ponavljam. Klima glavom. „U redu.“ Ţelim
da ode.
„Doktor Filding mi je rekao šta se desilo. Ĉuo je od policije.“ Ćutim, samo
sklapam oĉi. Dugaĉka tišina. „Pa – vidimo se sledeće nedelje“, kaţe. „U sredu, kao
i obiĉno.“ Moţda i ne. „Da.“
„I pozvaćeš me ako ti nešto bude potrebno?“ Neću. „Hoću.“
Otvaram oĉi, ponovo vidim kako klima glavom. Okreće se, silazi niz
stepenice. I to je rešeno. Najpre doktor Filding, a sada i Bina. Još neko? Oui: Iv
sutra. Pisaću mu da otkaţem. Je ne peux pas… Uradiću to na engleskom.

***

Pre nego što sam se vratila na stepenište, punim Panĉu ĉinije sa hranom i vodom.
Pritrĉava, uranja jezik u vlaţnu maĉju hranu, a zatim ćuli uši – ĉuju se cevi.
Dejvid, u podrumu. Nisam o njemu razmišljala neko vreme.
Zastajem pored vrata podruma, hvatam merdevine, pomeram ih u stranu.
Kucam na vrata, dozivam ga po imenu.
Ništa. Dozivam ga ponovo.

212
 Ovog puta ĉujem korake. Otkljuĉavam bravu i podiţem glas. „Otkljuĉala sam
vrata. Moţeš da uĊeš. Ako ţeliš“, dodajem. Pre nego što sam završila, vrata se
otvaraju, a on stoji preda mnom, dva stepenika niţe, u pripijenoj majici i izlizanim
farmerkama. Gledamo se. Progovaram prva. „Ţelela sam da. „Iseljavam se“, kaţe.
Trepćem.
„Stvari su postale… ĉudne.“ Klimam.
Kopa po zadnjem dţepu, vadi parĉe papira. Pruţa mi ga. Bez reĉi ga uzimam i
razmotavam.
Ne ide. Ţao mi je što sam te uznemirio. Ostavio sam kljuĉ ispod vrata. Ponovo
klimam. Ĉujem kucanje sata sa druge strane prostorije.

„Pa“, kaţem.
„Evo ti kljuĉ“, kaţe i pruţa ga. „Vrata će se zakljuĉati za mnom.“ Uzimam
kljuĉ. Ponovo tišina. Gleda me u oĉi. „Ona minĊuša.“
„Oh, ne moraš…“
„Pripadala je ţeni po imenu Ketrin. Kao što sam rekao. Ne znam suprugu
onog tipa Rasela.“
„Znam“, kaţem. „Izvini.“
Sada on klima. I zatvara vrata. Ostavljam ih otkljuĉana.

Ponovo sam u spavaćoj sobi, šaljem doktoru Fildingu kratku poruku: Dobro sam.
Vidimo se u ponedeljak. Smesta me poziva. Telefon zvoni, pa prestaje.
Bina, Dejvid, doktor Filding. Ĉistim kuću.
Zastajem na vratima kupatila spavaće sobe, gledam tuš onako kako bi neko
mogao da gleda sliku u galeriji; nije za mene, zakljuĉujem, barem ne danas. Biram
ogrtaĉ (moram oprati onaj uflekani, podsećam se, premda je ona fleka sada
utetovirana u tkaninu) i silazim u radnu sobu.
Prošla su tri dana otkako sam sela za raĉunar. Uzimam miša i pomeram ga u
stranu. Ekran se pali, traţi da unesem lozinku. Unosim je.
Ponovo vidim svoje usnulo lice.
Odmiĉem se na stolici. Sve vreme vrebalo je iza tamnog ekrana, poput ruţne
tajne. Rukom udaram miša kao da je zmija: pomeram kursor u ugao ekrana,
zatvaram fotografiju.
Sada gledam u mejl u kome je prokrijumĉarena, pogodikojeana.
Pogodi ko je. Zaista se ne sećam da sam ovo uradila, ovaj – kako ga je ono
Norelijeva nazvala – „mali ponoćni selfi“. Ruku na srce, nemam sećanja. Ali to su
moje reĉi, naše reĉi; a Dejvid ima alibi (alibi – nikada pre nisam upoznala nekoga
ko ima, ili, kad smo već kod toga, nema alibi); a niko drugi nije imao pristup
prostoriji. Niko ne pokušava da me izludi u stilu filma Plinsko svetlo.

213
 … Ali, zar ne bi fotografija još bila u foto-aparatu?
Mrštim se.
Da, bila bi. Ako je nisam obrisala, ali… Pa. Ali.
Nikon stoji na ivici stola, remen visi pored. Pruţam ruku, privlaĉim ga sebi.
Ukljuĉujem ga i pregledam fotografije.
Poslednja je fotografija Alistera Rasela kako se umotan u zimski kaput penje
skokom stepenicama do kuće. Datum je 6. novembar, subota. Otada ništa.
Iskljuĉujem foto-aparat, spuštam ga na sto.
A i nikon je suviše veliki za selfije. Vadim telefon iz dţepa ogrtaĉa, unosim
šifru, dodirujem ikonicu iza koje se kriju fotografije.
I eto je, prva: ista fotografija, samo smanjena na veliĉinu ekrana ajfona.
Otvorena usta, raspuštena kosa, ispupĉen jastuk – i vreme: 02:02.
Niko drugi nema šifru.
Postoji još jedan naĉin da se ovo proveri, ali već znam odgovor.
Otvaram internet pretraţivaĉ, ukucavam gmail.com. Smesta se uĉitava,
korisniĉko ime je popunjeno: pogodikojeana.
Zaista sam ovo sama uradila. Pogodi ko je. Ana.
Mora da sam to bila ja. Niko drugi nema lozinku raĉunara. Ĉak i ako je neko
drugi bio u kući – ĉak i da je Dejvid došao ovamo – jedino ja imam šifru.
Saginjem glavu prema krilu.
Kunem se da se ne sećam niĉega.

80

Vraćam telefon u dţep, udišem, i logujem se na Agoru.

Ĉeka me mnoštvo poruka. Prelistavam ih. Uglavnom redovni posetioci:
DiskoMajmun, Pedro iz Bolivije, Talija iz Zalivske oblasti San Franciska. Ĉak i
Sali4. – trudna!!!, piše. termin u aprilu!!!
Na trenutak zurim u ekran. Srce me boli.
Prelazim na novajlije. Ĉetvoro ih je, traţe pomoć. Prsti mi lebde iznad
tastature, a zatim ih spuštam u krilo. Ko sam ja da bilo kome govorim kako da se
nosi sa svojim poremećajem?
Biram sve poruke. Brišem ih.
Krenula sam da se odjavljujem kada sam videla ĉet.

BakaLizi: Kako ste, doktorko Ana?

214
 Zašto da ne? Oprostila sam se od svih drugih.

doktorukući: Zdravo, Lizi! Da li su sinovi još sa tobom?

BakaLizi: Vilijam je ovde!
doktorukući: Sjajno! Kako napredujete?
BakaLizi: Zaista priliĉno neverovatno. Redovno izlazim napolje.
Kako ste vi?
doktorukući: Dobro! RoĊendan mi je.

Zaboga, razmišljam – istina je. Sasvim sam zaboravila. Moj roĊendan. Nisam
na njega pomislila nijednom ove nedelje.

BakaLizi: Srećan roĊendan! Da li je u pitanju veliki broj??

doktorukući: Nije. Ukoliko ne smatrate da je 39 velik broj!
BakaLizi: Šta bih dala…
BakaLizi: Jeste li se ĉuli sa porodicom?

Stiskam miša.

doktorukući: Moram da budem iskrena prema vama.

BakaLizi: ??
doktorukući: Moja porodica je umrla prošlog decembra. Kursor
treperi.
doktorukući: U saobraćajnoj nesreći.
doktorukući: Imala sam ljubavnika. Moj muţ i ja svaĊali smo se
zbog toga i sleteli smo s puta.
doktorukući: Ja sam sletela s puta.
doktorukući: ViĊam psihijatra da bih mogla da se izborim sa
osećajem krivice i sa agorafobijom.
doktorukući: Ţelim da znate istinu.

Moram ovo da okonĉam.

doktorukući: Sada moram da idem. Milo mi je da vam je dobro.

BakaLizi: Oh, mila moja devojko!

215
 Vidim da piše još jednu poruku, ali ne ĉekam. Ponovo gasim ĉet i odjavljujem
se.
Toliko o Agori.

8l

Tri dana bez pića.

Ovo mi pada na pamet dok prevlaĉim ĉetkicom preko zuba. (Moje telo moţe
da ĉeka na pranje, ali usta ne mogu.) Tri dana. Kad sam poslednji put izdrţala
toliko? Jedva da sam i pomislila na piće.
Saginjem glavu, pljujem.
Ormarić sa lekovima prepun je tuba i kutija i boĉica pilula. Uzimam ĉetiri.
Silazim u prizemlje, svetlarnik iznad moje glave propušta sivu veĉernju
svedost.
Sedam na kauĉ, biram kutiju, okrećem je naopako, vuĉem je preko stoĉića za
kafu. Trag pilula prosipa se iza nje poput mrvica hleba.
Posmatram ih. Brojim ih. Spuštam ih u ruku. Rasipam ih po stolu. Prinosim
jednu usnama. Ne – još ne.

Noć se brzo spušta.

Okrećem se prema prozorima i bacam pogled preko parka. Ta kuća. Pozorište
za moj nemirni um. Kako to poetski zvuĉi, razmišljam.
Prozori kuće sijaju, jarko poput roĊendanskih svećica; sobe su prazne.
Osećam se kao da me je ludilo pustilo. Drhtim.
Penjem se uz stepenice, do moje sobe. Sutra ću pogledati neke od svojih
omiljenih filmova. Film Ponoćna ĉipka. Strani dopisnik – barem scenu sa
vetrenjaĉom. 23 koraka do Ulice Bejker. Moţda ću ponovo pogledati Vrtoglavicu;
prošli put sam dremala. A prekosutra…

Leţim u postelji, san mi puni glavu, osluškujem puls kuće – sat u prizemlju
otkucava devet; sleganje podova.
„Srećan roĊendan“, uglas kaţu Ed i Livi. Okrećem se na drugu stranu,
okrećem im leĊa.
Sećam se da je danas i Dţejn roĊendan. Danas je roĊendan koji sam joj
dodelila. Jedanaesti jedanaesti.
A još kasnije, usred noći, kada sam se na trenutak probudila, ĉujem maĉka
kako se šunja stepeništem, tamnim poput mastila.

216
 PETAK, 12. NOVEMBAR

82

Sunĉevi zraci se u slapu slivaju niz svetlarnik, polivaju svetlošću stepenice, slivaju
se u lokvu na odmorištu ispred kuhinje. Kada stanem u nju, osećam se kao
obasjana reflektorom.
Ostatak kuće je mraĉan. Navukla sam sve zavese, zatvorila sve roletne. Tama
je gusta poput dima; gotovo da mogu da je namirišem.
Na televizoru teĉe poslednja scena filma Konopac. Dva naoĉita mladića,
ubijeni školski drug, leš u antikvarnoj škrinji u sredini dnevne sobe, i ponovo
Dţimi Stjuart, sve odigrano, ĉini se, u jednom pokušaju (zapravo se scena sastoji
od osam desetominutnih fragmenata koji su u montaţi spojeni, ali je to priliĉno
neprimetno, pogotovo za 1948. godinu). „Maĉka i miš, maĉka i miš“, besni Farli
Grejndţer, dok se mreţa steţe oko njega, „ali ko je maĉka, a ko miš?“ izgovaram
reĉi naglas.
Moja maĉka leţi opruţena na naslonu kauĉa, rep mu se trza poput zmije
ispred krotitelja zmija. Uganuo je zadnju levu šapu; jutros sam primetila da gadno
šepa. Napunila sam mu ĉiniju hranom za nekoliko dana, da ne bi…
Ĉuje se zvono.
Snaţnije leĊima guram jastuke. Okrećem glavu prema vratima. Ko je sad,
doĊavola?
Nije Dejvid; nije Bina. A sigurno nije ni doktor Filding – ostavio mi je
nekoliko glasovnih poruka, ali sumnjam da bi se pojavio nenajavljen. Ukoliko se u
nekoj od glasovnih poruka koje sam ignorisala nije najavio.
Zvono se ponovo oglašava. Zaustavljam film, spuštam noge na pod, ustajem.
Prilazim ekranu interfona.
Itan je. Ruke je ugurao u dţepove; šal je obmotao oko vrata. Kosa mu plamti
na sunĉevoj svetlosti.
Pritiskam dugme mikrofona. „Znaju li tvoji roditelji da si ovde?“ pitam.
„U redu je“, kaţe.
Zastajem.
„Zaista je hladno“, dodaje.
Pritiskam dugme i otkljuĉavam vrata.
Trenutak kasnije ulazi u dnevnu sobu, juri ga ledeni vazduh. „Hvala“, duva,
zadihano. „Baš je ledeno napolju.“ Osvrće se. „A ovde je baš mraĉno.“

217
 „To je zato što je toliko vedro napolju“, kaţem, ali u pravu je. Ukljuĉujem
stonu lampu.
„Da otvorim roletne?“
„Naravno. Zapravo, nemoj, ovako je sasvim dobro. Zar ne?“
„Dobro“, kaţe.
Sedam na kanabe. „Da sednem ovde?“ pita Itan pokazujući kauĉ. Da otvorim,
da sednem. Izuzetno uĉtivo za jednog tinejdţera.
„Naravno.“ Seda. Panĉ skaĉe sa naslona kauĉa i ţurno se zavlaĉi ispod.
Itan se osvrće. „Da li kamin radi?“
„Na gas, ali radi. Ţeliš li da ga ukljuĉim?“
„Ne, samo se pitam.“
Tišina.
„Ĉemu sluţe ove pilule?“
Ţurno bacam pogled na stoĉić za kafu po kome su rasute pilule; ĉetiri boĉice,
jedna prazna, stoje zajedno na malom plastiĉnom proplanku. „Samo sam ih
brojala“, objašnjavam. „Dopuna.“
„Oh, dobro.“ Ponovo tišina.
„Došao sam…“ poĉinje, u trenutku kada sam ga oslovila imenom. Nastavljam
dalje. „Zaista mi je ţao.“ Naginje glavu u stranu.
„Zaista mi je ţao.“ Sada gleda u krilo, ali ja nastavljam. „Zbog svih nevolja i
zbog toga što sam te uplela u sve ovo. Bila sam… toliko… sigurna. Bila sam toliko
sigurna da se nešto dešava.“
Klima gledajući u pod.
„Imala sam… Bila je ovo veoma teška godina za mene.“ Sklapam oĉi; ponovo
ih otvaram i vidim da me gleda, oĉi su mu blistave, paţljive.
„Izgubila sam dete i muţa.“ Gutam. Izgovaram. „Umrli su. Mrtvi su.“ Diši.
Diši. Jedan, dva, tri, ĉetiri.
„I poĉela sam da pijem. Više nego obiĉno. I sama sam odreĊivala dozu
lekova. Što je opasno i pogrešno.“ Paţljivo me posmatra.
„Nisam – nisam zaista verovala da razgovaraju sa mnom – znaš, sa.
„Druge strane“, kaţe tiho.
„Upravo tako.“ Meškoljim se na kanabetu, naginjem se napred. „Znala sam da
ih više nema. Da su mrtvi. Ali volim da ih slušam. I osećam… Teško je to
objasniti.“
„Osećate neku povezanost?“ Klimam. Neobiĉan je on tinejdţer.
„Što se ostalog tiĉe – ne… ĉak se mnogo toga i ne sećam. Pretpostavljam da
sam ţelela da se povezem sa ljudima. Ili da mi je to bilo potrebno.“ Kosa mi ĉeše
obraz dok odmahujem glavom. „Ne razumem.“ Gledam pravo u njega. „Ali veoma
mi je ţao.“ Proĉišćavam grlo, uspravljam se. „Znam da nisi došao ovamo da bi
gledao odraslu osobu kako plaĉe.“

218
 „I ja sam plakao pred vama“, istiĉe.
Smešim se. „Pošteno.“
„Pozajmio sam film od vas, sećate li se?“ Izvlaĉi kutiju iz dţepa jakne, spušta
je na stoĉić za kafu. Noć mora pasti. Zaboravila sam na to.
„Jesi li uspeo da ga pogledaš?“, pitam.
„Aha.“
„Kako ti se dopao?“
„Jeziv je onaj tip.“
„Robert Montgomeri.“
„Da li je on Deni?“
„Jeste.“
„Baš jeziv. Dopada mi se onaj deo kada pita devojku – uh…“
„Rozalind Rasel.“
„Da li je ona Olivija?“
„Jeste.“
„Kada je pita da li joj se dopada, a ona, kao, kaţe ne, a on je u fazonu 'Svima
drugima se dopadam'.“ Kikoće se.
Ja se smešim. „Drago mi je da ti se film dopao.“
„Aha.“
„Nije crnobelo toliko loše.“
„Ne, bilo je dobro.“
„Moţeš da pozajmiš još neki ako ţeliš.“
„Hvala.“
„Ali ne ţelim da izazivam nevolje sa tvojim roditeljima.“ Sada skreće pogled,
posmatra rešetku. „Znam da su besni“, nastavljam.
Tiho frktanje. „Imaju oni svojih problema.“ Ponovo gleda u mene. „Strašno je
teško ţiveti sa njima. Ono, superteško.“
„Mislim da mnogi mladi ljudi tako misle.“
„Ne, oni su baš teški.“
Klimam.
„Ne mogu da doĉekam da krenem na koledţ“, kaţe. „Još dve godine.
Nepune.“
„Znaš li gde ţeliš da ideš?“
Odmahuje glavom. „Ne, zapravo. Negde daleko.“ Savija ruku iza leĊa, ĉeše
se. „Nije baš da imam prijatelje ovde.“
„Imaš li devojku?“ pitam. Odmahuje glavom. „Momka?“
Gleda me iznenaĊeno. Sleţe ramenima. „Još pokušavam da shvatim“,
objašnjava.
„Pošteno.“ Pitam se da li njegovi roditelji znaju. Sat kuca jednom, dva puta,
tri puta, ĉetiri puta. „Znaš“, kaţem, „stan u podrumu je prazan.“

219
 Itan se mršti. „Šta se desilo sa onim tipom?“
„Otišao je.“ Ponovo proĉišćavam grlo. „Ali… ako ţeliš, moţeš da ga koristiš.
Prostor. Znam koliko je vaţno da imaš svoj prostor.“
Da li ja to pokušavam da se osvetim Alisteru i Dţejn? Mislim da nije to u
pitanju. Mislim da nije. Moglo bi biti lepo – bilo bi lepo, sigurna sam – da je još
neko ovde. Ni manje ni više, nego neka mlada osoba, pa makar to bio i usamljeni
tinejdţer.
Nastavljam kao da prodajem stan. „Nemaš TV, ali mogu ti dati šifru za vaj-
faj. A imaš i kauĉ.“ Priĉam vedro, uveravam i samu sebe. „Moglo bi to biti mesto
na koje moţeš da pobegneš kada te pritisnu kod kuće.“
Gleda me. „To bi bilo sjajno.“
Ustajem pre nego što stignem da se predomislim. Dejvidov kljuĉ stoji na
kuhinjskom pultu, mala srebrna krhotina na prigušenoj svetlosti. Uzimam ga u
dlan, pruţam ga Itanu, koji ustaje.
„Sjajno“, ponavlja i stavlja ga u dţep.
„DoĊi kad god ţeliš“, kaţem.
Gleda prema vratima. „Verovatno bi trebalo da krenem kući.“
„Naravno.“
„Hvala na…“ Tapše dţep. „I na filmu.“
„Nema na ĉemu.“ Pratim ga u predsoblje.
Pre nego što je otišao, okreće se i maše prema kauĉu. „Mališa je danas
stidljiv“, kaţe i gleda me. „Dobio sam telefon“, objavljuje ponosno. „Ĉestitam.“
„Ţelite li da ga vidite?“
„Naravno.“
Vadi izgrebani ajfon. „Polovan je, ali ipak.“
„Sjajan je.“
„Koje generacije je vaš telefon?“
„Nemam pojma. Tvoj?“
„Šesta. Skoro pa najnovija.“
„Pa to je sjajno. Drago mi je što imaš telefon.“
„Ukucao sam vaš broj. Ţelite li vi moj?“
„Tvoj broj?“
„Aha.“
„Naravno.“ Tapka ekran i osećam kako moj telefon zuji u dubinama ogrtaĉa.
„Sada ga imate“, objašnjava i prekida vezu. „Hvala.“
Hvata kvaku, zatim spušta ruku, gleda me, iznenada se uozbiljivši. „Ţao mi je
zbog svega što vam se desilo“, kaţe, a glas mu je toliko tih da mi se grlo steţe.
Klimam.
Odlazi. Zakljuĉavam vrata za njim.

220
 Vraćam se do kauĉa i stoĉića za kafu, do pilula koje su rasute po njemu poput
zvezda. Pruţam ruku, steţem daljinski. Nastavljam da gledam film. „Istinu da ti
kaţem“, kaţe Dţimi Stjuart, „to me zapravo malo plaši.“

221
 SUBOTA, 13. NOVEMBAR

83

Pola jedanaest je i ja se osećam drugaĉije.

Moţda je to zbog sna (dva temazepama, dvanaest sati); moţda zbog stomaka
– nakon što je Itan otišao, nakon što se film završio, napravila sam sebi sendviĉ.
Nešto najbliţe pristojnom obroku u ĉitavoj ovoj nedelji.
Ma šta da je u pitanju, ma koji razlog tome bio, osećam se drugaĉije.
Osećam se bolje.
Tuširam se. Stojim pod mlazom vode; natapa mi kosu, udara me po
ramenima. Prolazi petnaest minuta. Dvadeset. Pola sata. Izlazim ispod tuša
istrljana i oprane kose, i imam osećaj kao da mi je koţa nova. Oblaĉim farmerke i
dţemper. (Farmerke! Kada sam poslednji put nosila farmerke?)
Prilazim prozoru, razdvajam zavese; svetlost zasipa prostoriju. Sklapam oĉi,
puštam da me greje.
Osećam da sam spremna za borbu, spremna da se suoĉim sa danom. Spremna
za ĉašu vina. Samo jednu.

Spuštam se u prizemlje, posećujem svaku prostoriju, podiţem roletne, sklanjam

zavese. Kuću preplavljuje svedost.
U kuhinji sipam sebi dva prsta merloa. („Samo se skoĉ meri prstima“, ĉujem
Eda kako govori. Guram njegov glas od sebe, sipam još jedan prst.)
Sada: Vrtoglavica, deo drugi, smeštam se na kauĉ, vraćam film na poĉetak, na
onu scenu jurnjave i pada sa krova. Dţimi Stjuart se podiţe u kadar, penje se
merdevinama. Mnogo sam vremena provela s njim u poslednje vreme.

Sat kasnije, dok pijem treću ĉašu:

„Spremao se da odvede ţenu u neku ustanovu“, govori sudski sluţbenik koji
predsedava istragom, „gde bi njeno duševno zdravlje bilo u rukama kvalifikovanih
specijalista.“ Vrpoljim se, ustajem da dospem sebi vino.
Ovog poslepodneva, odluĉila sam, igraću šah, otići ću na sajt klasiĉnih
filmova, moţda malo pospremiti kuću – sobe na spratu pune su prašine. Ni pod
kojim uslovima neću posmatrati svoje susede.
Ĉak ni Raselove.

222
 Naroĉito ne Raselove.
Stojim na prozoru kuhinje, ĉak i ne gledam prema njihovoj kući. Okrećem joj
leĊa, vraćam se na kauĉ, leţem. Prolazi nekoliko trenutaka.
„Šteta je što, znajući za njene suicidne tendencije…“ Pogled mi pada na
švedski sto pilula na stolu. Sedam, spuštam stopala na tepih, i sakupljam ih u šaku.
Na dlanu mi leţi mala hrpa.
„Porota smatra da je Madlin Elster poĉinila samoubistvo pri neĉistoj svesti.“
Grešite, mislim. Nije se to desilo.
Spuštam pilule, jednu po jednu, u kutijice. Ĉvrsto zatvaram poklopce. Dok se
naslanjam na kauĉ, hvatam sebe kako se pitam kada će se Itan vratiti.
Moţda će ţeleti još malo da razgovara sa mnom.

„Dalje ne mogu“, kaţe Dţimi ţalosno.

„Dalje ne mogu“, ponavljam.
Prošao je još jedan sat; zapadna svetlost kosim zracima obasjava kuhinju.
Sada sam priliĉno pripita. Maĉak ulazi u sobu, hrama; jeĉi dok mu pregledam šapu.
Mrštim se. Jesam li se ove godine i jedan jedini put setila da ga odvedem
veterinaru? „Neodgovorna sam“, kaţem Panĉu. Trepće, smešta mi se izmeĊu nogu.
Na ekranu, Dţimi tera Kim Novak da se popne na zvonik. „Nisam mogao za
njom – bog zna da sam pokušao“, plaĉe, steţući Kim za ramena. „Ne dobije ĉovek
ĉesto drugu priliku. Ne ţelim da me to dalje progoni.“
„Ne ţelim da me to dalje progoni“, kaţem. Sklapam oĉi, ponavljam reĉenicu.
Milujem maĉka. Pruţam ruku da uzmem ĉašu.
„Ona je umrla, ne ti. Prava ţena“, viĉe Dţimi. Steţe joj rukama vrat. „Ti si
bila kopija. Ti si bila falsifikat.“
Nešto mi pisti u mozgu, poput zvuka radara. Neţan zvuk, visok i udaljen, tih,
ali mi odvlaĉi paţnju.
Ali samo nakratko. Naslanjam se i pijuckam vino.

***

Monahinja, vrisak, zvuk zvona i film se završava. „Tako ţelim da odem“,

obaveštavam maĉka.
Odlepljujem se od kauĉa, spuštam Panĉa na pod; ţali se. Nosim ĉašu u
sudoperu. Moram poĉeti da pospremam kuću. Itan će moţda ţeleti da provodi
vreme ovde – ne mogu da se pretvorim u gospoĊicu Havišam. (Još jedno štivo
knjiţevnog kluba Kristine Grej. Trebalo bi da pogledam šta ovih dana ĉitaju. Nema
niĉeg lošeg u tome.)

223
 Na spratu, u radnoj sobi, posećujem šahovski forum. Prolaze dva sata, napolju
pada noć; pobeĊujem u tri partije zaredom. Vreme je da se proslavi. Uzimam flašu
merloa iz kuhinje – najbolje igram kada sam dobro podmazana – i sipam vino dok
se penjem stepenicama, prosipam ga po ratanu. Obrisaću to kasnije.
Još dva sata, još dve pobede. Nezaustavljiva ja. Sipam ostatke vina iz flaše u
ĉašu. Popila sam više nego što sam nameravala, ali biću bolja sutra.
Dok zapoĉinjem šestu partiju, razmišljam o protekle dve nedelje, o groznici
koja me je obuzela. Ĉinilo mi se kao da sam bila hipnotisana, kao Dţin Tirni u
Viru; ĉinilo mi se kao da me je obuzelo ludilo, kao Ingrid Bergman u Plinskom
svetlu. Radila sam stvari kojih se ne sećam. Nisam uradila stvari kojih se sećam.
Lekar u meni trlja ruke: prava disocijativna epizoda? Doktor Filding će…
DoĊavola.
Sluĉajno sam ţrtvovala kraljicu – mislila sam da je lovac. Psujem, sve sa
onom reĉi koja poĉinje na j. Prošli su dani otkako sam poslednji put psovala.
Premećem reĉ po ustima, uţivam u njoj.
Ipak. Ta kraljica. Ruk&Rol skaĉe, naravno, i uzima je.
KOJI TI JE??? šalje mi poruku. Pogrešan potez LOL!!!
Mislila sam da je neka druga figura, objašnjavam i prinosim ĉašu usnama.
A zatim stajem usred pokreta.

84

Šta ako…
Misli.
Beţi mi, poput krvi u vodi.
Steţem ĉašu.
Šta ako…
Ne.
Da.
Šta ako:
Dţejn – ţena koju sam znala kao Dţejn – uopšte nije bila Dţejn?
…Ne.
…Da.
Šta ako:
šta ako je ona bila neko sasvim drugi?
To mi je Lid rekao. Ne – to je polovina onoga što mi je Liti rekao. Rekao je
da je ţena iz broja 207, ţena sa urednom frizurom i uskim kukovima, definitivno,
dokazivo, Dţejn Rasel. U redu. Uvaţavam.

224
 Ali šta ako je ţena koju sam srela, ili mislim da sam je srela, zaista bila
stvarna – ali osoba koja se pretvarala da je Dţejn? Figura koju sam zamenila za
drugu figuru? Top koga sam zamenila kraljicom?
Šta ako je ona bila kopija – ona koja je umrla? Šta ako je ona bila falsifikat?
Sklanjam ĉašu sa usana. Spuštam je na sto, guram je od sebe.
Ali zašto?
Misli. Pretpostavi da je stvarno. Da. Odbaciću Lida, odbaciti logiku, i
pretpostaviti da sam sve vreme bila u pravu – ili u većoj meri u pravu. Bila je
stvarna. Bila je ovde. Bila je ovde, u ovoj kući. Zašto bi Raselovi – zašto su
Raselovi – porekli njeno postojanje? Pouzdano su mogli da dokaţu da nije Dţejn,
ali oni su otišli korak dalje.
I kako je moguće da je znala toliko o njima? I zašto se pretvarala,da je neko
drugi, da je Dţejn?
„Ko je ona mogla biti?“ pita Ed.
Ne. Prestani.
Ustajem. Prilazim prozoru. Podiţem pogled prema kući Raselovih – onoj
kući. Alister i Dţejn stoje u kuhinji, razgovaraju; on u jednoj ruci drţi laptop, ona
je ruke prekrstila na grudima. Neka pogledaju kroz prozor, mislim. U tami svoje
radne sobe osećam se bezbedno. Osećam se skriveno.
Vidim pokret krajiĉkom oka. Gledam na sprat, u Itanovu sobu.
Na prozoru je, samo još jedna uska senka naspram svetlosti lampe iza njega.
Obe ruke naslonio je na staklo, kao da se trudi da vidi kroz njega. Nakon trenutka,
podiţe ruku. Maše mi.
Puls mi se ubrzava. Polako mašem i ja njemu.
Sledeći potez.

85

Bina se javlja nakon prvog zvona. „Jesi li dobro?“

„Ja sam…“
„Zvao me je tvoj lekar. Zaista brine za tebe.“
„Znam.“ Sedim na stepeništu, na slabašnom slapu meseĉeve svetlosti. Pored
stopala mi je vlaţna fleka od vina. Moram je obrisati sunĊerom. „Kaţe da je
pokušao da te pozove.“
„Jeste. Dobro sam. Reci mu da sam dobro. Slušaj…“
„Jesi li pila?“
„Nisam.“
„Zvuĉiš – zaplićeš jezikom.“

225
 „Ne. Samo sam spavala. Slušaj, razmišljala sam…“
„Mislila sam da si spavala.“
Ignorišem ovo.
„Razmišljala sam o raznim stvarima.“
„O kojim stvarima?“ pita oprezno.
„O ljudima sa druge strane parka. O onoj ţeni.“
„Oh, Ana.“ Uzdiše. „Ovo – ţelela sam da razgovaram sa tobom o tome u
ĉetvrtak, ali nisi htela da me pustiš da uĊem.“
„Znam. Ţao mi je. Ali. „Ta ţena nije ni postojala.“
„Ne, samo ne mogu da dokazem da postoji. Da je postojala.“
„Ana. Ovo je sumanuto. Završeno je s tim.“
Ćutim.
„Nema šta da se dokazuje.“ Silovito, gotovo srdito – nikada je nisam ĉula
ovakvu. „Ne znam o ĉemu si razmišljala ni šta… ti se dešavalo, ali s tim je
završeno. Pretvaraš svoj ţivot u haos.“
Slušam je kako diše.
„Sto duţe ovako nastaviš, to će ti više vremena biti potrebno da zaceliš.“
Tišina.
„U pravu si.“
„Misliš li to iskreno?“
Uzdišem. „Mislim.“
„Molim te, reci mi da nećeš uraditi nikakvu ludost.“
„Neću.“
„Ţelim da mi to obećaš.“
„Obećavam.“
„Ţelim da mi kaţeš da je sve ovo bilo u tvojoj glavi.“
„Sve je to bilo u mojoj glavi.“
Tišina.
„Bina, u pravu si. Zao mi je. Bio je to samo – naknadni potres, ili tako nešto.
Kao kada neuroni nastave da pršte nakon smrti.“
„Pa“, kaţe toplijim glasom, „ne znam ništa o tome.“
„Izvini. Hoću da kaţem da neću uraditi nikakvu ludost.“
„I obećavaš.“
„Obećavam.“
„Znaĉi da neću, kada budemo radile sledeće nedelje, ĉuti ništa – znaš.
Uznemirujuće.“
„Ništa osim uznemirujućih zvukova koje inaĉe ispuštam.“
Slušam je kako se smeši. „Doktor Filding kaţe da si ponovo izašla iz kuće. Da
si otišla do kafića.“
Pre ĉitave veĉnosti. „Jesam.“

226
 „Kako je bilo?“
„Oh, uţasno.“
„Ipak.“
„Ipak.“
Još jedna pauza. „I poslednji put…“, kaţe. „Obećavam. Sve je to bilo u mojoj
glavi.“ Opraštamo se. Prekidamo razgovor.
Trljam rukom potiljak, onako kako to ĉesto ĉinim kada laţem.

86

Moram da razmislim pre nego što nešto uradim. Nemam prostora za grešku.
Nemam saveznike.
Ili moţda imam jednog saveznika. Ali neću mu se još obratiti. Ne mogu.
Misli. Moram da razmislim. Ali najpre moram da spavam. Moţda je to zbog
vina – verovatnp je zbog vina – ali iznenada sam veoma umorna. Gledam telefon.
Skoro je deset i trideset. Vreme leti.
Vraćam se u dnevnu sobu, iskljuĉujem lampu. Odlazim u radnu sobu,
iskljuĉujem raĉunar (Poruka od Ruk&Rola: Gde si nestala???) Ponovo u spavaću
sobu. Panĉ me prati, sapliće se. Moram da uradim nešto u vezi sa tom šapom.
Moţda bi Itan mogao da ga odnese veterinaru.
Gledam u kupatilo. Suviše sam iscrpljena da se umijem, da perem zube. A
jutros sam obavila i jedno i drugo – sutra ću nadoknaditi. Svlaĉim odeću, uzimam
maĉka u naruĉje, leţem u postelju.
Panĉ obilazi ĉaršave, smešta se u udaljenom uglu kreveta. Slušam ga kako
diše.
I opet, moţda je zbog vina – gotovo sigurno je zbog vina – ali ne mogu da
spavam. Leţim na leĊima, zurim u tavanicu, u talase gipsanih lajsni u uglovima;
okrećem se na bok, zurim u mrak hodnika. Okrećem se na stomak, pritiskam lice u
jastuk.
Temazepam. Još je u boĉici na stoĉiću za kafu. Trebalo bi da ustanem, siĊem
u prizemlje. Ali samo se prebacujem na drugu stranu.
Sada vidim kuću sa druge strane parka. Kuća Raselovih otišla je na poĉinak.
Kuhinja je mraĉna; zavese su navuĉene u dnevnoj sobi; Itanovu sobu osvetljava
samo sablasna svetlost ekrana raĉunara.
Zurim u nju dok mi oĉi ne oslabe.
„Šta ćeš uraditi, mamice?“
Okrećem se, guram lice u jastuk, ĉvrsto zatvaram kapke. Ne sada. Ne sada.
Usredsredi se na nešto drugo, bilo šta drugo. Usredsredi se na Dţejn.

227
 Premotavam film. Ponavljam u glavi razgovor koji sam vodila sa Binom;
zamišljam Itana na prozoru, osvetljenog s leĊa, kako se raširenim prstima oslanja
na staklo. Menjam filmsku traku, prelećem kroz Vrtoglavicu, pa se vraćam na
Itanovu posetu. Usamljeni ĉasovi nedelje proleću mi pred oĉima unatraške; moja
kuhinja puni se posetiocima – najpre detektivi, pa Dejvid, a zatim Alister i Itan.
Sada se snimak ubrzava, magli se, proleće kafić, bolnica, noć kada sam je gledala
kako umire, foto-aparat skaĉe s poda u moje ruke – nazad, nazad, nazad na
trenutak kada se okrenula od sudopere prema meni.
Zastajem. Okrećem se na leĊa. Otvaram oĉi. Tavanica se širi iznad mene,
poput filmskog platna.
A u kadru, Dţejn – ţena koju sam upoznala kao Dţejn. Stoji na prozoru
kuhinje, ona pletenica visi joj izmeĊu plećki.
Scena se ponavlja usporeno.
Dţejn se okreće prema meni, i ja se usredsreĊujem na njeno vedro lice,
elektriĉne plave oĉi, sjajni srebrni privezak. Sada se povlaĉim, kadar se širi: u ruci
joj je ĉaša vode, u drugoj ĉaša brendija. „Ne znam da li brendi zapravo delujel“,
pevuši preko zvuĉnog sistema kućnog bioskopa.
Zamrzavam kadar.
Šta bi Vesli rekao? Hajde da preciziramo pitanja, Foks. Prvo pitanje: zašto mi
se predstavila kao Dţejn Rasel. … Prvo pitanje, dodatak: da li je. Nisam li ja prva
progovorila, oslovila je tim imenom?
Ponovo premotavam, na trenutak kada sam prvi put ĉula njen glas. Okreće se
ponovo prema sudoperi. Puštam snimak: „Išla sam u kuću u susedstvu…“
Da. To je to – to je trenutak kada sam zakljuĉila ko je. Trenutak kada sam
pogrešno protumaĉila znake.
Zatim, drugo pitanje: kako ona reaguje. Ubrzavam, skupljenih oĉiju gledam
tavanicu, usredsreĊujem se na njene usne dok slušam sebe kako govorim: „Ti si
ţena koja ţivi u kući sa druge strane parka“, kaţem. „Ti si Dţejn Rasel.“
Rumeni. Razdvaja usne. Kaţe…
Sada ĉujem nešto drugo, nešto što nije na ekranu.
Nešto u prizemlju.
Zvuk lomljenja stakla.

87.

Ako pozovem 911, koliko brzo mogu da stignu ovamo? Ako pozovem Litla, hoće
li se javiti?
Ruka mi leti na bok.

228
 Nema telefona.
Udaram jastuk pored sebe, ćebad. Ništa. Telefon nije tu.
Misli. Misli. Kada sam ga poslednji put upotrebila? Na stepeništu, kada sam
razgovarala sa Binom. A zatim – zatim sam otišla u dnevnu sobu da iskljuĉim
svetla. Šta sam uradila sa telefonom? Ponela ga u radnu sobu? Ostavila ga tamo?
Shvatam da nije vaţno. Nemam ga.
Neki zvuk ponovo ĉepa tišinu. Lomljenje stakla.
Ustajem iz kreveta, izvlaĉim najpre jednu nogu pa drugu, pritiskam stopala o
tepih. Podiţem se. Pronalazim ogrtaĉ prebaĉen preko stolice, navlaĉim ga.
Koraĉam prema vratima.
Napolju vidim sivu svetlost sa svetlarnika. Provlaĉim se kroz vrata,
priljubljujem leĊa uza zid. Silazim niz zavojite stepenice, dišem plitko, srce mi
poput topa grmi u grudima.
Spuštam se na sledeće odmorište. Sve je tiho u prizemlju.
Polako – polako – korak po korak, ulazim u radnu sobu, osećam ratan pod
stopalima, zatim tepih. S praga gledam sto. Nema telefona.
Okrećem se. Udaljena sam jedan sprat. Nisam naoruţana. Ne mogu da
pozovem pomoć.
Staklo se lomi u prizemlju.
Drhtim, udaram kukom o kvaku vrata ostave.
Poput uglja crna tama zjapi preda mnom. Ulazim.
Mašem rukom sa desne strane, prstima dodirujem policu. Kanap sijalice udara
me u ĉelo. Smem li da rizikujem? Ne – suviše je jarko svetlo; prosuće se niz
stepenište.
Nastavljam dalje kroz mrak, obe ruke sam sada raširila ispred sebe, kao da
igram ţmurke. Dok jednom rukom ne dotaknem hladni metal kutije za alat.
Napipavam kopĉu, otvaram je, zavlaĉim ruku unutra.
Plastiĉni skalpel.
Izlazim iz ostave, s oruţjem u ruci, povlaĉim jeziĉak; oštrica izviruje iz
plastike, sija na zalutalom zraku meseĉine. Prilazim vrhu stepenica, lakat sam
priljubila uz telo, skalpel drţim ispred sebe. Drugom rukom drţim se za ogradu
stepeništa. Spuštam nogu pred nogu.
A zatim mi na pamet pada telefon u biblioteci. Fiksni. Udaljen je svega
nekoliko metara. Okrećem se.
Ali pre nego što sam stigla da napravim i korak, iz prizemlja ĉujem jedan
drugi zvuk:
„GospoĊo Foks“, doziva me neko. „DoĊite, pridruţite mi se u kuhinji.“

229
 88

Poznajem taj glas.

Oštrica mi drhti u ruci dok silazim niz stepenice, oprezno, drţeći se dlanom za
glatku ogradu stepeništa. Ĉujem svoj dah. Ĉujem svoje korake.
„Tako je. Brţe, molim.“
Stiţem u podnoţje, zadrţavam se tik ispred vrata. Udišem toliko duboko da
poĉinjem da kašljem, pljuvaĉka mi izleće iz usta. Pokušavam da prigušim kašalj,
premda on zna da sam ovde.
„UĊite.“
Ulazim.
Meseĉina obasjava kuhinju, prekriva srebrom radne površine, puni prazne
flaše pored prozora. Ĉesma sija; sudopera je blistavi bazen. Ĉak i drveni pod sija.
Stoji naslonjen na kuhinjski pult, silueta u beloj svetlosti, ravan poput senke.
Srĉa svetluca pored njegovih stopala: krhotine i spirale stakla rasute su po podu.
Na radnoj ploĉi pored njega stoji ĉitava panorama flaša i ĉaša do vrha punih
meseĉine.
„Izvinite…“, pokazuje rukom prostoriju, „zbog nereda. Nisam ţeleo da se
penjem na sprat.“
Ne progovaram, ali steţem prste oko drške skalpela.
„Bio sam veoma strpljiv, gospoĊo Foks.“ Alister uzdiše, okreće glavu u jednu
stranu, pa mu vidim profil oiviĉen svetlošću meseca: visoko ĉelo, dugaĉki nos.
„Doktorko Foks. Kako li već… sami sebe nazivate.“ Reĉi su mu natopljene
alkoholom. Shvatam da je veoma pijan.
„Bio sam strpljiv“, ponavlja. „Mnogo toga sam istrpeo.“ Šmrca, bira ĉašu,
kotrlja je izmeĊu dlanova. „Svi smo, ali ponajviše ja.“ Sada, kada mogu jasnije da
ga vidim; vidim da mu je jakna zakopĉana do grla i da nosi tamne rukavice. Grlo
mi se steţe.
I dalje ne odgovaram. Prilazim prekidaĉu, pruţam ruku.
Staklo praska nekoliko centimetara od moje ispruţene ruke. Odskakujem.
„Ne pali jebena svetla“, reţi.
Stojim mirno, prstima steţem dovratak.
„Neko je trebalo da nas upozori na tebe.“ Odmahuje glavom, smeje se.
Gutam. Njegov smeh podrhtava, zamire.
„Dala si mom sinu kljuĉ od svog stana.“ Podiţe ga. „Vraćam ti ga.“ Kljuĉ
zveĉi kada je udario o ploĉu pulta. „Ĉak i da nisi naĉisto… poremećena, ne bih
ţeleo da provodi vreme sa odraslom ţenom.“
„Pozvaću policiju“, šapućem.

230
 Frkće. „Hajde. Evo ti telefon.“ Podiţe ga sa pulta, prebacuje ga iz ruke u ruku,
jednom, dva puta.
Da – ostavila sam ga u kuhinji. I na trenutak pomišljam kako se sprema da ga
razbije o pod, da ga baci o zid; ali on ga vraća nazad pored kljuĉa. „Policija misli
da si budala“, kaţe, prilazi mi za korak.
Podiţem skalpel.
„Oh!“ Smeje se. „Oh! Šta ćeš uraditi sa tim?“ Ponovo prilazi.
Ovog puta prilazim i ja njemu.
„Napolje iz moje kuće“, kaţem. Ruka mi podrhtava; šaka mi se trese. Oštrica
sija na svetlosti poput male krhotine srebra. Prestao je da se pomera, prestao da
diše. „Ko je bila ona ţena?“ pitam.
Iznenada pruţa ruku prema mom vratu, steţe ga. Gura me unazad, pa udaram
leĊima o zid, snaţno udaram i potiljkom. Ispuštam krik. Prsti mu tonu u moju
koţu.
„Patiš od deluzija.“ Njegov dah, vreo od alkohola, plamti mi na licu, peĉe mi
oĉi. „Ne prilazi mom sinu. Ne prilazi mojoj ţeni.“
Grcam, borim se za dah. Jednom rukom hvatam ga za prste, grebem ga preko
zgloba.
Drugom rukom zamahujem oštricom prema njegovom boku. Ali ruka mi leti
preširoko i skalpel uz tresak pada na pod. Staje na njega, snaţnije mi stiska grlo.
Krkljam.
„Ne prilazi nikome od nas, jebote“, dahće.
Prolazi trenutak.
Još jedan.
Vid mi se rastaĉe. Suze mi se slivaju niz obraze. Gubim svest…
Pušta me. Klizim na pod i borim se za dah. Sada se nadvija nada mnom.
Snaţno šutira skalpel u udaljeni ugao. „Upamti ovo“, kaţe grubo, dahćući. Ne
mogu da ga pogledam. Ali ĉujem ga kako izgovara još jednu reĉ, malu, lomljivo
meku: „Molim te.“
Tišina. Posmatram njegova stopala u ĉizmama kako se okreću, udaljavaju se.
Dok prolazi pored pulta, prelazi rukom preko njega. Talas stakla pada na pod,
lomi se, razbija. Pokušavam da vrisnem. Iz grla mi izlazi samo šištanje.
Odlazi do ulaznih vrata, otvara ih. Ĉujem kako ih zatvara uz tresak.
Obavijam ruke oko tela. Jednom rukom dodirujem vrat, drugu obavijam oko
stomaka. Jecam.
A kada je Panĉ došepao do mene i poĉeo oprezno da mi liţe ruku, jecam još
snaţnije.

231
 NEDELJA, 14. NOVEMBAR

89

Pregledam grlo u ogledalu u kupatilu. Pet modrica, blistavoplavih, tamna ogrlica

oko vrata.
Gledam u Panĉa, sklupĉanog na ploĉicama, liţe bolnu šapu. Kakav smo mi
par.
Neću ono što se desilo prijaviti policiji. Neću i ne mogu. Imam dokaz,
naravno, imam stvarne otiske prstiju na koţi, ali ţeleće da znaju zašto je Alister
dolazio ovamo, a istina je… pa. Pozvala sam tinejdţera ĉiju sam porodicu
progonila i maltretirala da provodi vreme u mom podrumu. Znate, da bude
zamena za moje mrtvo dete i mog mrtvog supruga. Ne bi dobro izgledalo.
„Ne bi dobro izgledalo“, kaţem proveravajući svoj glas. Zvuĉi slabo,
sparušeno.
Izlazim iz kupatila i spuštam se stepenicama. Telefon, duboko u dţepu
ogrtaĉa, udara mi o butinu.

Kupim staklo metlom, slomljena tela flaša i ĉaša; podiţem krhotine i komade s
poda, bacam ih u smeće. Trudim se da ne razmišljam o trenutku kada me je
zgrabio, kada mi je stegao grlo. Stajao nada mnom. Gazio blistave krhotine pod
nogama.
Pod mojim papuĉama bela breza blista poput plaţe.
Za kuhinjskim stolom povlaĉim ruĉicu skalpela, slušam struganje oštrice dok
klizi iz plastiĉnog kućišta i nazad.
Gledam u kuću sa druge strane parka. Kuća Raselovih uzvraća mi pogled,
prozori su joj prazni. Pitam se gde su. Pitam se gde je on.
Trebalo je bolje da ciljam. Trebalo je snaţnije da zamahnem. Zamišljam kako
mu oštrica raseca jaknu, kida mu koţu.
I onda bi u kući imala povreĊenog muškarca.
Spuštam skalpel i prinosim šolju usnama. Nema ĉaja u ormariću – Ed ga
nikada nije voleo, a ja sam više volela da pijem druge stvari – pa pijuckam toplu
vodu sa malo soli. Pali mi grlo. Trzam se.
Ponovo gledam na drugu stranu parka. Zatim ustajem, navlaĉim zastore preko
prozora.

232
 Prošla noć deluje mi kao grozniĉavi san, poput pramiĉka dima. Filmsko
platno na tavanici. Jasna lomljava stakla. Praznina u ostavi. Kruţno stepenište. I
on, kako stoji dole, doziva me, ĉeka me.
Dodirujem grlo. Nemoj mi reći da je to bio san, da nikada nije bio ovde. Gde
– da: ponovo Plinsko svetlo.
Jer to nije bio san. {Ovo nije san! Ovo se zaista dešava! – Mija Farou u filmu
Rouzmarina beba.) Neko je neovlašćeno ušao u moj dom. Uništio moju svojinu.
Pretio mi. Napao me. A ja ne mogu da uĉinim ništa u vezi sa tim.
Ne mogu da uĉinim ništa, u vezi sa bilo ĉim. Sada znam da je Alister nasilan;
sada znam za šta je sposoban. Ali u pravu je: policija neće hteti da me sasluša.
Doktor Filding misli da patim od deluzija. Rekla sam Bini, obećala sam joj, da ću
nastaviti dalje. Itanu ne smem da se obraćam. Veslija sam izgubila. Nemam
nikoga.
„Pogodi ko je?“
Ovog puta ona, tiho, ali jasno.
Ne. Odmahujem glavom.
Koje bila ona ţena? pitala sam Alistera.
Ako je postojala.
Ne znam. Nikada neću znati.

90

Ostatak jutra provodim u krevetu, zatim i poslepodne, trudim se da ne plaĉem,

trudim se da ne razmišljam – o prošloj noći, o današnjem danu, o sutrašnjem danu,
o Dţejn.
Iza prozora se gomilaju oblaci, stomaci su im tamni i vuku se nisko. Otvaram
vremensku prognozu na telefonu. Oluja sa grmljavinom kasnije u toku noći.
Pada tmurni sumrak. Navlaĉim zavese i otvaram laptop, spuštam ga pored
sebe: greje ĉaršave dok gledam Šaradu.
„Šta moram da uradim da te zadovoljim?“ pita Keri Grant. „Da postanem
sledeća ţrtva?“
Drhtim.

***

Do kraja filma već sam delimiĉno usnula. Ĉuje se završna špica; mašem rukom
prema laptopu, sklapam ga.

233
 Nešto kasnije budi me zujanje telefona.

Crveni alarm.
Upozorenje na poplavu u ovoj oblasti do 03:00, u istoĉnoj vremenskoj zoni.
Izbegavajte oblasti kojima prete poplave. Pogledajte obaveštenja lokalnih medija –
NHMZ.

Uvek budan, Nacionalni hidrometeorološki zavod. Nameravam da izbegavam

oblasti kojima prete poplave. Zevam, ustajem iz postelje, vuĉem noge do prozora.
Napolju je mraĉno. Još nema kiše, ali je nebo potonulo, oblaci su se spustili
još niţe, grane javora poigravaju. Ĉujem vetar. Obavijam ruku oko sebe.
Sa druge strane parka pali se svedo u kuhinji Raselovih: on je, prilazi
friţideru. Otvara ga, uzima flašu – pivo, ĉini mi se. Pitam se hoće li se ponovo
napiti.
Prinosim prste vratu. Bole me modrice.
Navlaĉim zavesu i vraćam se u postelju. Brišem poruku sa telefona, gledam
na sat. 21:29. Mogla bih da pogledam još jedan film. Mogla bih da naspem sebi
piće.
Odsutno rukom tapkam po ekranu. Piće, razmišljam. Samo jedno – boli me
kada gutam.
Pod prstima mi se rasplamsavaju boje. Gledam u telefon; otvorda sam
galeriju. Srce mi usporava: evo one fotografije mene kako spavam. One koju sam
navodno ja fotografisala.
Trzam se. Nakon jednog trenutka je brišem.
Smesta se pojavljuje druga fotografija.
Na trenutak je ne prepoznajem. Zatim se sećam: ovo sam fotografisala sa
prozora kuhinje. Zalazak sunca, blistavonarandţast, udaljene zgrade se poput zuba
zarivaju u njega. Ulica je pozlaćena svetlošću. Jedna jedina ptica stoji zaleĊena u
vazduhu raširenih krila.
A u staklu se vidi odraz ţene koju sam poznavala kao Dţejn.

91

Providna, rasplinuta po ivicama, ali Dţejn, bez sumnje, lebdi u donjem uglu kao
duh. Gleda u foto-aparat, pravo, razdvojenih usana. Jednu ruku pruţila je izvan
kadra – gasi cigaretu u ĉiniju, sećam se. Iznad njene glave podiţe se gusti oblak

234
dima. Vremenska oznaka na fotografiji kaţe da je 18:04, datum je od pre gotovo
dve nedelje.
Dţejn. Stojim povijena nad ekranom, jedva dišem.
Dţejn.
Svet je divno mesto, rekla je.
Nemoj to zaboraviti, i nemoj to propustiti, rekla je.
Dobra devojka, rekla je.
Jeste rekla sve te stvari, sve je rekla, jer bila je stvarna. Dţejn.
Izlećem iz kreveta, ĉaršavi se vuku za mnom, laptop klizi na pod. Skaĉem
prema prozoru, snaţno povlaĉim zavese.
Sada svedost sija u dnevnoj sobi Raselovih – u onoj sobi gde je sve poĉelo. I
eno ih kako sede, njih dvoje, na onom prugastom dvosedu: Alister i njegova ţena.
On sedi pogrbljen sa pivom u ruci; ona je noge podvila poda se dok provlaĉi ruku
kroz sjajnu kosu.
Laţovi.
Gledam telefon u ruci. Šta da radim sa ovim?
Znam šta bi Liti rekao, šta će reći: fotografija ne dokazuje ništa više od
ĉinjenice da postoji – i da postoji neka anonimna ţena.
„Doktor Filding takoĊe neće hteti da te sasluša“, govori Ed.
Umukni.
Ali u pravu je.
Misli. Misli.
„A šta je sa Binom, mamice?“
Prestani.
Misli.
Ostao mi je samo još jedan potez. Podiţem pogled sa dnevne sobe do mraĉne
sobe na spratu. Uzmi pešaka.

„Halo?“
Deĉji glasić, slab i krhak.
Virim kroz tamu prema njegovom prozoru.
Ne vidim ga.
„Ana je“, kaţem.
„Znam.“ Gotovo šapat.
„Gde si?“
„U svojoj sobi.“
„Ne vidim te.“
Trenutak kasnije pojavljuje se na prozoru poput fantoma, mršav i bled, u beloj
majici kratkih rukava. Spuštam ruku na staklo. „Moţeš li da me vidiš?“, pitam.

235
 „Mogu.“
„Ţelim da doĊeš.“
„Ne mogu.“ Odmahuje glavom. „Ne smem.“
Gledam u dnevnu sobu. Alister i Dţejn nisu se ni pomerili.
„Znam, ali veoma je vaţno. Veoma je vaţno.“
„Tata mi je uzeo kljuĉ.“
„Znam.“
Tišina. „Ako ja mogu da vas vidim…“ Ćuti.
„Šta je bilo?“
„Ako ja mogu da vas vidim, vide vas i oni.“
Povlaĉim se, navlaĉim zavese, ostavljam tanak prorez. Gledam u dnevnu
sobu. Sede kao i do sada.
„Samo doĊi“, kaţem. „Molim te. Nisi…“
„Šta?“
„Ti si… Kada moţeš da izaĊeš iz kuće?“
Ponovo pauza. Vidim da gleda telefon, ponovo ga prislanja na uvo. „Moji
roditelji gledaju seriju Dobra ţena u deset. Moţda bih tada mogao da izaĊem.“
Sada ja gledam svoj telefon. Dvadeset minuta. „U redu. Dobro.“
„Da li je sve u redu?“
„Jeste.“ Nemoj ga plašiti. Nisi bezbedan. „Ali ţelim o neĉemu da razgovaram
sa tobom.“
„Lakše bi mi bilo da doĊem sutra.“
„Ne moţe da ĉeka. Zaista…“
Gledam prozor dnevne sobe. Dţejn gleda u krilo, steţe flašu piva.
Alistera nema.
„Prekini vezu“, kaţem povisivši glas. „Zašto?“
„Prekini vezu.“ Otvara usta.
Njegovu sobu preplavljuje svetlo. Iza njega stoji Alister, ruku drţi na
prekidaĉu.
Itan se okreće, ruka mu pada niz telo. Ĉujem kako se veza prekida.
Posmatram scenu u tišini.
Alister stoji na pragu, govori nešto. Itan mu prilazi, podiţe ruku, maše
telefonom.
Na trenutak stoje sasvim mirno.
Zatim Alister prilazi sinu. Uzima mu telefon. Gleda ga.
Gleda Itana.
Prolazi pored njega, do prozora, strelja pogledom kroz njega. Povlaĉim se
dublje u spavaću sobu.
Širi ruke, zatvara kapke na oba krila prozora. Snaţno ih pritiska.
Soba je zapeĉaćena.

236
 Šah-mat.

92

Okrećem se od zavese i zurim u svoju sobu.

Ne mogu da zamislim šta se dešava tamo. Zbog mene.
Vuĉem noge do stepenica. Sa svakim korakom mislim na Itana iza onih
prozora, samog sa ocem.
Dole, dole, dole.
Stiţem u kuhinju. Dok perem ĉašu u sudoperi, ĉujem potmulu tutnjavu
grmljavine i virim kroz roletne. Oblaci sada brţe jure nebom, grane drveta divlje
udaraju. Vetar duva snaţnije. Poĉinje oluja.

Sedim za stolom, drţim u rukama merlo. Na etiketi piše Silver bej, Novi Zeland, a
ispod natpisa mala gravura broda na uzburkanim talasima. Moţda bih mogla da se
preselim na Novi Zeland, krenem tamo iznova. Dopada mi se kako zvuĉi Silver
bej. Volela bih da ponovo jedrim. Ako ikada izaĊem iz kuće.
Prilazim prozoru i podiţem drvenu letvicu; kiša udara o staklo. Gledam kuću
sa druge strane parka. Kapci su i dalje zatvoreni.
Ĉim sam se vratila do stola, ĉuje se zvono na ulaznim vratima.
Kida tišinu poput alarma. Ruka mi se trza; vino se prosipa preko ivice ĉaše.
Gledam u vrata.
On je. Alister.
Iznenada me hvata panika. Uranjam prste u dţep, steţem telefon. Drugu ruku
pruţam prema skalpelu.
Ustajem i polako prelazim preko kuhinje. Polako prilazim interfonu.
Pripremam se, gledam ekran.
Itan.
Pluća mi se opuštaju.
Itan se njiše na petama i grli telo rukama.
Pritiskam dugme za otkljuĉavanje vrata i okrećem bravu.
Trenutak kasnije je unutra, na kosi mu sijaju kišne kapi.
„Šta radiš ovde?“
Gleda me. „Rekli ste mi da doĊem.“
„Mislila sam da je tvoj otac.
Zatvara vrata, prolazi pored mene u dnevnu sobu. „Rekao sam da me je zvao
prijatelj s plivanja.“

237
 „Da li je pogledao u telefon?“ pitam prateći ga.
„Saĉuvao sam vaš broj pod drugim imenom.“
„Šta bi bilo da me je pozvao?“
Itan sleţe ramenima. „Nije. Šta je to?“ Gleda skalpel.
„Ništa.“ Spuštam ga u dţep.
„Mogu li da odem do toaleta?“
Klimam.
Dok je on u crvenoj sobi, tapkam telefon, pripremam svoj potez. Ĉuje se
slivanje vode iz vodokotlića, slavina, a zatim ga vidim kako ide prema meni. „Gde
je Panĉ?“
„Ne znam.“
„Kako je njegova šapa?“
„Dobro.“ Trenutno ne marim za to. „Ţelim nešto da ti pokaţem.“ Spuštam
telefon u njegov dlan. „Otvori galeriju.“
Gleda me, mršti ĉelo. „Samo ti otvori galeriju“, ponavljam.
Dok to ĉini, posmatram mu lice. Sat poĉinje da otkucava deset. Zadrţavam
dah.
Na trenutak ništa. Lice mu je bezizraţajno. „Naša ulica. U zoru“, kaţe. „Ili –
samo malo, to je zapad. Znaĉi suto…“
Staje.
Evo ga.
Prolazi trenutak.
Podiţe raširene oĉi prema meni.
Sat je otkucao šest puta, sedam.
Otvara usta.
Osam. Devet.
„Šta…“ kaţe.
Deset.
„Mislim da je vreme da mi kaţeš istinu“, govorim.

93

Kada je odzvonilo poslednje duboko zvono, stoji preda mnom jedva dišući, a ja ga
hvatam za rame i vodim prema kauĉu. Sedamo, Itan i dalje drţi telefon u ruci.
Ne govorim ništa, samo ga gledam. Srce mi divlja, kao zarobljena muva.
Sklapam ruke u krilu da ne bi drhtale. Šapuće. „Molim?“
Proĉišćavam grlo. „Kada ste ovo pronašli?“
„Veĉeras, pre nego što sam te pozvala.“

238
 Klima.
„Ko je ona?“
I dalje gleda u telefon. Na trenutak mislim da me nije ĉuo.
„Ko je…“
„Ona je moja majka.“
Mrštim se. „Ne, detektiv je rekao da je tvoja majka…“
„Moja prava majka. Biološka.“
Zurim. „Usvojen si?“
Ćuti, samo klima glavom i gleda u pod.
„Dakle…“, naginjem se unapred, provlaĉim ruku kroz kosu. „Dakle…“
„Ona – ne znam ni kako da zapoĉnem.“
Sklapam oĉi, guram zbunjenost u stranu. Neko mora da ga vodi. To mogu.
Okrećem se prema njemu, gladim ogrtaĉ preko butina, gledam ga. „Kada si
usvojen?“ pitam.
Uzdiše, naslanja se, jastuĉići izdišu pod njegovom teţinom. „Kada sam imao
pet godina.“
„Zašto tako kasno?“
„Jer je bila… Drogirala se.“ Okleva, poput ţdrebeta koje pravi prve korake.
Pitam se koliko je ovo puta već izgovorio. „Drogirala se i bila je jako mlada.“
Ovo objašnjava zašto je izgledala tako mladoliko. „Pa sam otišao da ţivim sa
mamom i tatom.“ Posmatram njegovo lice, vrh jezika kojim oblizuje usne, sjaj kiše
na slepooĉnicama.
„Gde si odrastao?“ pitam.
„Pre Bostona?“
„Da.“
„U San Francisku. Tu su me roditelji usvojili.“
Odupirem se potrebi da ga dotaknem. Uzimam telefon iz njegove ruke i
spuštam ga na sto.
„Pronašla me je jednom“, nastavlja. „Kada sam imao dvanaest godina.
Pronašla nas je u Bostonu. Pojavila se u kući i pitala tatu moţe li da me vidi. Rekao
je da ne moţe.“
„Znaĉi da nisi imao prilike da razgovaraš s njom?“
„Ne.“ Zastaje, duboko udiše, oĉi mu blistaju. „Moji roditelji bili su ljuti. Rekli
su mi da, ako ikada ponovo pokuša da stupi sa mnom u kontakt, da im obavezno
kaţem.“
Klimam, naslanjam se. Sada govori bez zastajkivanja.
„A zatim smo se preselili ovamo.“
„Ali je tvoj otac ostao bez posla.“
„Aha.“
Oprezan je.

239
 „Zašto?“
Vrpolji se. „Imao je nešto sa ţenom svog šefa. Ne znam. Mnogo su se svaĊali
oko toga.“
Sve je to strašno tajanstveno, reĉe Aleks, likujući. Sada znam. Mala afera.
Ništa posebno. Pitam se da li je vredelo.
„Ĉim smo se doselili, mama je morala da se vrati u Boston da nešto obavi. A
mislim da je to uradila i da bi pobegla od tate. A zatim je i on otišao. Ostavili su
me samog samo to veĉe. Radili su to i pre. I ona se pojavila.“
„Tvoja biološka majka?“
„Da.“
„Kako se zove?“
Šmrca. Briše nos rukom. „Kejti.“
„I došla je u vašu kuću.“
„Aha.“ Ponovo šmrca. „Kada? Taĉno?“
„Ne sećam se“, odmahuje glavom. „Ne, ĉekajte – bila je Noć veštica.“ Noć
kada sam je upoznala.
„Rekla mi je da je.. .'ĉista'“, kaţe cedeći reĉ kao da je mokar peškir. „Da se
više ne drogira.“
Klimam glavom.
„Rekla je da je na netu videla da je tata promenio kancelariju i da je otkrila da
smo se preselili u Njujork. Pa je došla za nama. Razmišljala je šta da radi kada su
moji roditelji otišli za Boston.“ Zastaje, ĉeše jednu ruku drugom.
„Šta se zatim desilo?“
„A zatim…“ Sklopio je oĉi. „Zatim je došla u kuću.“
„I ti si razgovarao sa njom?“
„Da, pustio sam je da ude.“
„To je bilo na Noć veštica?“
„Da. U toku dana.“
„Upoznala sam je tog poslepodneva“, kaţem.
Klima glavom, ne podiţući pogled s krila. „Otišla je po album sa
fotografijama u hotel. Ţelela je da mi pokaţe neke stare fotografije. Kada sam bio
beba i tako to. A zatim, kada se vraćala u kuću, videla je vas.“
Sećam se njenih ruku oko mog struka, njene kose na mom obrazu. „Ali
predstavila mi se kao tvoja majka. Tvoja – kao Dţejn Rasel.“
Ponovo klima glavom.
„Znao si to.“
„Jesam.“
„Zašto? Zašto je rekla da je neko ko nije?“
Konaĉno podiţe pogled i gleda u mene. „Rekla je da to nije ona uradila. Rekla
je da ste je vi oslovili imenom moje majke, a ona nije mogla dovoljno brzo da se

240
seti nekog izgovora. Nije trebalo da bude tu, sećate se.“ Pokazuje prostoriju. „Nije
trebalo da bude ovde.“ Zastaje, ponovo ĉeše ruku. „A mislim da je volela da se
pretvara da je bila – znate. Moja mama.“
Udar groma, kao da se nebo slama. Oboje se trzamo.
Nakon trenutka ga pritiskam. „I šta se zatim desilo? Nakon što mi je
pomogla?“
Pogled spušta na prste. „Vratila se u kuću pa smo još malo razgovarali. O
tome kakav sam bio kada sam bio dete. O tome šta je radda nakon što me je dala na
usvajanje. Pokazala mi je fotografije.“
„A zatim?“
„Otišla je.“
„Vratila se u hotel?“
Ponovo je odmahnuo glavom, sporije.
„Kuda je otišla?“
„Pa, nisam to tada znao.“
Stomak mi se grĉi. „Kuda je otišla?“
Ponovo podiţe pogled prema meni. „Došla je ovamo.“
Ĉuje se kucanje sata.
„Kako to misliš?“
„Upoznala je tipa koji ţivi dole. Ili je ţiveo u to vreme.“
Zurim u njega. „Dejvida?“
Sada potvrdno klima glavom.
Sećam se jutra nakon Noći veštica, kako sam ĉula vodu u cevima dok je
Dejvid pregledao mrtvog pacova. Sećam se minĊuše na noćnom stoĉiću. Pripadala
je ţeni po imenu Ketrin. Kejti.
„Bila je u mom podrumu“, kaţem.
„To sam saznao tek kasnije“, tvrdi.
„Koliko dugo je bila dole?“
„Dok nije…“ Glas mu se skuplja u grlu.
„Šta?“
Sada prepliće prste. „Vratila se dan nakon Noći veštica pa smo malo
razgovarali, i ja sam joj rekao da ću reći roditeljima da ţelim da je viĊam, ono,
zvaniĉno. Jer imam skoro sedamnaest godina, a kada napunim osamnaest, moći ću
da radim šta ţelim. Pa sam narednog dana pozvao mamu i tatu i rekao im. Tata je
odlepio“, nastavlja. „Ono, mama je bila ljuta, ali tata je bio razjaren. Odmah se
vratio kući i ţeleo je da zna gde je ona, a kada nisam ţeleo da mu kaţem, on je…“
Suza mu klizi iz oka.
Spuštam ruku na njegovo rame. „Da li te je udario?“ pitam.
Nemo klima glavom.
Sedimo u tišini.

241
 Itan duboko udiše jednom, zatim još jednom. „Znao sam da je bila sa vama“,
kaţe drhtavo. „Video sam je ovde“, gleda u kuhinju, „iz moje sobe. Naposletku
sam mu to i rekao. Ţao mi je. Zaista mi je ţao.“ Sada plaĉe.
„Oh…“, kaţem, a ruka mi lebdi iznad njegovih leĊa.
„Samo sam ţeleo da me ostavi na miru.“
„Razumem.“
„Mislim…“ Prevlaci prst ispod nosa. „Video sam da je izašla iz vaše kuće. Pa
sam znao da je neće naći. Tada je došao ovamo.“
„Da.“
„Posmatrao sam vas. Molio se da ne pobesni na vas.“
„Ne, nije.“
Samo sam ţeleo da vas pitam da li vam je neko veĉeras dolazio u posetu,
objasnio je. I kasnije: Traţio sam svog sina, ne svoju ţenu.
Laţi.
„A onda, odmah nakon što se vratio, ona se… ponovo pojavila. Nije znala da
je već stigao. Trebalo je da se vrati sledećeg dana. Pozvonila je, a on me je naterao
da joj otvorim i pozovem je da uĊe. Strašno sam se plašio.“
Ne govorim ništa, samo slušam.
„Pokušali smo da razgovaramo s njim. Oboje.“
„U vašoj dnevnoj sobi“, mrmljam.
Trepće. „Jeste li videli?“
„Videla sam.“ Sećam ih se: Itan, Dţejn – Kejti – na dvosedu i Alister u fotelji
preko puta. Ko zna šta se dešava u jednoj porodici?
„Nije dobro prošlo.“ Dah mu je isprekidan. Štuca. „Tata joj je rekao da će,
ako se ponovo vrati, zvati policiju i traţiti da je uhapse zato što nas maltretira.“
I dalje razmišljam o sceni koju sam videla kroz prozor: dete, otac, „majka“.
Ko zna šta se dešava…
A zatim se sećam još neĉega. „Sledećeg dana…“, kaţem.
Klima i zuri u pod. Krši prste u krilu. „Vratila se. A tata je rekao da će je
ubiti. Uhvatio ju je za vrat.“
Tišina. Reĉi gotovo da odjekuju. Ubiće je. Uhvatio ju je za vrat. Sećam se
kako je Alister mene prikucao uza zid steţući mi rukom vrat.
„A ona je vrisnula“, kaţem tiho.
„Aha.“
„Tada sam ja nazvala.“ Ponovo klima glavom. „Zašto mi nisi rekao šta se
dešava?“
„On je bio tu. A ja sam bio uplašen“, kaţe podiţući glas, obrazi su mu vlaţni.
„Ţeleo sam. Došao sam ovamo nakon što je otišla.“
„Znam. Znam da jesi.“
„Pokušao sam.“

242
 „Znam.“
„A zatim se mama narednog dana vratila iz Bostona.“ Šmrca. „A vratila se i
ona. Kejti. Te veĉeri. Ĉini mi se da je mislila da će sa mamom biti lakše
razgovarati.“ Pokriva lice dlanovima, briše ga.
„Šta se desilo?“
Na trenutak ćuti, samo me gleda krajiĉkom oka, gotovo sumnjiĉavo. „Zaista
niste videli?“
„Ne. Videla sam samo tvoju – videla sam samo da viĉe na nekoga, a onda sam
je videla sa…“ Prinosim ruku grudima. „… sa neĉim u…“ Ćutim. „Nisam videla
nikog drugog.“
Kada je ponovo progovorio, glas mu je tiši, stabilniji. „Otišli su na sprat da
razgovaraju. Tata i mama i ona. Ja sam bio u sobi, ali sam sve ĉuo. Tata je ţeleo da
pozove policiju. Ona – moja… – ponavljala je da sam ja njen sin, i da bi trebalo da
moţemo da se viĊamo i da moji roditelji ne bi trebalo da nam to brane. A mama je
vrištala na nju, rekla joj je da će se postarati da me ona više nikada ne vidi, a onda
je sve utihnulo. Minut kasnije otišao sam dole, a ona je bila…“
Lice mu se guţva i poĉinje da grca, jecaji mu nadiru duboko iz grudi i izbijaju
na površinu. Gleda ulevo, vrpolji se na kauĉu.
„Leţala je na podu. Ubola ju je.“ Sada Itan pokazuje svoje grudi. „Otvaraĉem
za pisma.“
Klimam, pa zastajem. „Ĉekaj – ko ju je ubo?“
Grca. „Mama.“
Zurim u njega.
„Rekla je da ne ţeli da me neko drugi odv…“ štuca, „odvede.“
Saginje se, rukama pokriva ĉelo. Ramena mu poskakuju i tresu se dok plaĉe.
Mama.
Pogrešila sam. Sve sam pogrešno shvatila.
„Rekla je da je tako dugo ĉekala da dobije dete, i…“ Sklapam oĉi. „… i rekla
je da joj neće dozvoliti da me ponovo povredi.“ Ĉujem kako tiho plaĉe.
Prolazi minut, zatim još jedan. Razmišljam o Dţejn, pravoj Dţejn; razmišljam
o njenom instinktu majke lavice, istom onom koji je mene obuzeo u kanjonu.
Ĉekala je toliko dugo da dobije dete. Nije ţelela da me neko drugi odvede.
Otvaram oĉi i vidim da je prestao da plaĉe. Itan se sada bori da povrati dah,
kao da je upravo trĉao sprint.
„Uĉinila je to zbog mene“, kaţe. „Da me zaštiti.“
Prolazi još minut.
Proĉišćava grlo. „Odneli su je – odneli su je u našu kuću na severu i sahranili
je tamo.“ Spušta ruke u krilo.
„Tamo je?“ kaţem.
Duboki, gusti udasi. „Da.“

243
 „A šta se desilo kada je policija došla sledećeg dana da se raspita?“
„To je bilo baš strašno“, kaţe. „Bio sam u kuhinji, ali sam ih ĉuo kako
razgovaraju u dnevnoj sobi. Rekli su da je neko prethodne noći prijavio sukob.
Moji roditelji su prosto porekli. A zatim, kada su saznali da ste to bili vi, shvatili su
da je vaša reĉ protiv njihove. Naše. Niko je drugi nije video.“
„Ali Dejvid ju je video. Proveo je…“ Listam datume u glavi. „Ĉetiri noći s
njom.“
„To smo saznali tek kasnije. Kada smo pregledali njen telefon da vidimo s
kim je razgovarala. A moj tata je rekao da ionako niko neće slušati tipa koji ţivi u
podrumu. Pa su bili oni protiv vas. A tata je rekao da ste vi…“
Ćuti.
„Šta?“
Guta pljuvaĉku. „Da ste nestabilni i da previše pijete.“
Ne odgovaram. Ĉujem kišu, plotun na prozorima.
„Nismo tada znali za vašu porodicu.“
Sklapam oĉi i poĉinjem da brojim. Jedan. Dva.
Dok sam došla do tri, Itan je već ponovo poĉeo da govori, stegnutim glasom.
„Imam osećaj kao da ĉuvam silne tajne velikog broja ljudi. Ne mogu to više da
radim.“
Otvaram oĉi. U mraĉnoj dnevnoj sobi, na krhkoj svetlosti lampe, izgleda kao
anĊeo.
„Moramo da kaţemo policiji.“
Itan se naginje napred i grli kolena. Zatim se uspravlja, gleda me trenutak, pa
skreće pogled. „Itane.“
„Znam.“ Jedva ĉujno.
Krik iza mene. Okrećem se. Panĉ sedi iza nas, glavu je nagnuo u stranu.
Ponovo mjauĉe.
„Tu si.“ Itan pruţa ruku ali se maĉak povlaĉi. „Izgleda da mu se više ne
dopadam“, kaţe tiho.
„Vidi“, proĉišćavam grlo, „ovo je veoma, veoma ozbiljno. Pozvaću detektiva
Litla i zamoliti ga da doĊe ovamo da bi mogao da mu kaţeš ono što si rekao meni.“
„Mogu li njima da kaţem? Najpre.“
Mrštim se. „Kome? Tvojim…“
„Mojoj mami. I tati.“
„Ne“, odmahujem glavom. „Moramo…“
„Oh, molim vas. Molim vas.“ Glas mu puca kao brana.
„Itane, moramo…“
„Molim vas. Molim vas.“ Sada gotovo vrišti. Zurim u njega: iz oĉiju mu teku
suze, koţa mu je sva u peĉatima. Gotovo je pomahnitao od panike. Da li da ga
pustim da se isplaĉe?

244
 Ali on je već poĉeo ponovo da priĉa, zasipa me vlaţnom bujicom reĉi:
„Uĉinila je to zbog mene.“ Oĉi su mu pune suza. „Uĉinila je to zbog mene. Ne
mogu – ne mogu to da joj uradim. Nakon onoga što je uĉinila za mene.“
Dišem plitko. „Ja.
„Zar neće za njih biti bolje da se sami predaju?“ pita.
Razmišljam – Bolje po njih, znaĉi bolje po njega. Ipak…
„U panici su otkako se to desilo. Zaista lude.“ Gornja usna mu blista – znoj i
slina. Briše je. „Tata je rekao mami da bi trebalo da odu u policiju. Poslušaće me.“
„Mislim da…“
„Hoće.“ Klima glavom odluĉno, duboko diše. „Ako kaţem da sam razgovarao
sa vama, i da ćete vi prijaviti sluĉaj policiji ako oni to ne urade.“
„Jesi li siguran…“ Da moţeš da veruješ majci? Da te Alister neće napasti? Da
ni jedno od njih neće doći da napadne mene?
„Moţete li da saĉekate da porazgovaram sa njima? Ne mogu – ako dozvolim
da policija doĊe sada i odvede ih, neću…“ Spušta pogled na ruke. „Prosto ne mogu
to da uradim. Ne znam kako bih… ţiveo sam sa sobom.“ Glas mu je ponovo pun
suza. „A da im najpre ne pruţim priliku. Da pomognu sebi.“ Jedva da moţe da
govori. „Ona je moja majka.“' Misli na Dţejn.
Ništa me u mojoj karijeri nije pripremilo na ovo. Razmišljam o Vesliju i
onome šta bi mi on savetovao. Misli svojom glavom, Foks.
Smem li da mu dozvolim da se vrati u tu kuću? Tim ljudima?
Ali da li mogu da ga osudim na doţivotno kajanje? Znam kakav je to osećaj;
poznajem taj beskrajni bol, njegovo veĉito prisustvo. Ne ţelim da se tako oseća.
„Dobro“, kaţem.
Trepće. „Dobro?“
„Da. Reci im.“
Gleda me otvorenih usta, kao u neverici. Nakon jednog trenutka dolazi sebi.
„Hvala vam.“
„Molim te, budi veoma paţljiv.“
„Hoću.“ Ustaje. „Šta ćeš im reći?“
Ponovo seda, vlaţno uzdiše. „Pretpostavljam – da ću reći da… vi znate. Da
imate dokaze.“ Klima glavom. „Reći ću istinu. Da sam vam rekao šta se desilo, i
da ste rekli da moramo da odemo u policiju.“ Glas mu podrhtava. „Pre nego što vi
to uĉinite.“ Trlja oĉi. „Šta mislite da će im se desiti?“
Zastajem, paţljivo biram reĉi. „To je… mislim da će policija razumeti da je
ona maltretirala tvoje roditelje, da vas je ona – Kejti – u suštini progonila. Time je
verovatno prekršila dogovor sklopljen prilikom usvajanja.“ Polako klima glavom.
„I“, dodajem, „uzeće u obzir da je do toga došlo za vreme svaĊe.“
Grize usnu.
„Neće biti lako.“

245
 Obara oĉi. „Neće“, kaţe tiho. Zatim me gleda toliko oštro da se meškoljim u
mestu. „Hvala vam.“
„Pa, ja…“
„Zaista.“ Guta pljuvaĉku. „Hvala vam.“ Klimam. „Imaš svoj telefon, zar ne?“
Tapše se po dţepu. „Da.“
„Pozovi me ako – samo me obavesti da je sve u redu.“
„U redu.“ Ponovo ustaje. Ustajem i ja sa njim. Ide prema vratima.
„Itane…“
Okreće se.
„Moram da znam: tvoj otac.“
Gleda me.
„Da li – da li je dolazio noću u moju kuću?“
Mršti se. „Da. Prošle noći. Mislio sam…“
„Ne, mislim prošle nedelje.“ Itan ćuti.
„Reĉeno mi je da sam umislila da se nešto desilo u vašoj kući, a sada znam da
nisam. I reĉeno mi je da sam sama nacrtala onu sliku koju nisam nacrtala. I ţelim –
moram – da znam ko me je fotografisao. Jer…“ ĉujem kako mi glas podrhtava, „…
zaista ne ţelim da sam to bila ja.“
Tišina.
„Ne znam“, kaţe Itan. „Kako bi ušao?“ Na to pitanje ne mogu da odgovorim.
Zajedno prilazimo vratima. Dok spušta ruku na kvaku, hvatam ga, privlaĉim u
naruĉje i snaţno ga grlim. „Molim te, ĉuvaj se“, šapućem.
Stojimo tako jedan trenutak dok napolju kiša pljuje po prozorima i vetar sikće.
Odmiĉe se od mene, smeši se tuţno. Zatim odlazi.

94

Razmiĉem roletne, posmatram ga kako se penje stepenicama do ulaznih vrata svoje

kuće, gura kljuĉ u bravu. Otvara vrata; zatvara ih i nestaje.
Da li sam dobro postupila što sam ga pustila? Da li je moţda trebalo najpre da
pozovemo Litla? Da li je trebalo da pozovemo Alistera i Dţejn u moju kuću?
Prekasno.
Gledam u kuću preko puta parka, u njene prazne prozore, prazne sobe. Negde
u dubinama tog mesta on sada razgovara sa svojim roditeljima, razara njihov svet
ĉekićem. Osećam se kao svakog dana od Olivijinog roĊenja. Molim te, ĉuvaj se.
Ako sam nešto nauĉila radeći sa decom sve ove godine, kada bih mogla da ih
sve svedem na jedno otkriće, ono je sledeće: deca su izvanredno otporna. Mogu da
podnesu zanemarivanje; mogu da preţive zlostavljanje; mogu da opstanu, ĉak i da

246
uspevaju, tamo gde bi se odrasli sklopili poput kišobrana. Moje srce kuca za Itana.
Biće mu potrebna sva njegova izdrţljivost. Mora opstati.
I kakva priĉa – kava zla priĉa. Drhtim dok se vraćam u dnevnu sobu,
iskljuĉujem lampu. Sirota ţena. Siroto dete.
I Dţejn. Ne Alister, već Dţejn.
Suza mi klizi niz obraz. Dotiĉem je prstom i ona se lepi za koţu; gledam je
radoznalo. Zatim brišem ruku o ogrtaĉ.
Kapci mi padaju. Odlazim u spavaću sobu, da brinem, da ĉekam.
Stojim pored prozora, gledam kuću s druge strane parka. Nema znakova
ţivota.
Grizem palac dok mi krv ne poteĉe.
Koraĉam po sobi, kruţim po tepihu.
Gledam u telefon. Pola sata prošlo je puţevim korakom.
Potrebno mi je nešto da mi skrene misli. Moram da umirim nerve. Nešto
poznato. Nešto utešno.
Senka sumnje. Snimljen po scenariju Tortona Vajldera, i samom Hicu jedan
od najmilijih filmova: naivna mlada ţena otkriva da njen junak nije ono što se
pretvara da je. Tornton Vajlder, pisac scenarija. „Mi prosto idemo dalje i ništa se
ne dešava“, ţali se. „U strašnoj smo koloteĉini. Jedemo i spavamo i to je sve. Ne
vodimo nikakve prave razgovore.“ Dok im njen ujka Ĉarli ne doĊe u posetu.
Ostaje nesvesna svega, moţda i predugo za moj ukus, iskrena da budem.
Gledam film na laptopu, sisam povreĊeni palac. Maĉak ulazi nakon nekoliko
minuta, skaĉe kod mene u krevet. Pritiskam mu šapu; sikće.
Dok se priĉa razmotava, razmotava se i nešto u meni, neka nelagoda koju ne
umem da imenujem. Pitam se šta dešava s druge strane parka.

Moj telefon zuji, puzi preko jastuka pored mene. Uzimam ga.

Idemo u policiju

23:33. Zadremala sam.

Ustajem iz kreveta i sklanjam zavese u stranu. Kiša udara po prozorima, oštro
poput artiljerijske paljbe, pretvara ih u lokve.
Dok gledam kroz mrlju oluje, kuća preko puta parka je mraĉna.
„Toliko toga ne znaš, toliko toga.“
Iza mene, film i dalje ide.

247
 „Ţiviš u snu“, prezrivo joj kaţe ujka Ĉarli. „Ti si meseĉar, šlepa si. Otkud ti
znaš kakav je svet? Znaš li da bi, da pokidaš fasade kuća, iza njih pronašla svinje?
Koristi pamet. Nauĉi nešto.“
Odlazim u kupatilo, prateći traku svetlosti koja pada sa prozora. Potrebno mi
je nešto da ponovo zaspim – melatonin, razmišljam. Biće mi potreban veĉeras.
Gutam pilulu. Na ekranu, telo pada, ĉuje se vrisak voza i kreće odjavna špica.

„Pogodi ko je.“
Ovog puta ne mogu da ih ignorišem jer spavam, premda sam svesna toga.
Lucidni san.
Ipak pokušavam. „Ostavi me na miru, Ede.“
„Hajde. Priĉaj sa mnom.“
„Neću.“
Ne vidim ga, ne vidim ništa. Ĉekaj – evo njegovog traga, samo senka.
„Mislim da moramo da razgovaramo.“
„Ne. Odlazi.“ Tama. Tišina. „Nešto nije u redu.“
„Ne.“
Ali u pravu je – nešto nije u redu. Ponovo osećam onaj nemir u stomaku.
„Ĉoveĉe, taj Alister je ispao bolesnik nedelje, zar ne?“
„Ne ţelim da priĉam o tome.“
„Umalo da zaboravim. Livi ima pitanje za tebe.“
„Ne ţelim da ga ĉujem.“
„Samo jedno.“ Blesak zuba; izvijeni osmeh. „Jednostavno pitanje.“
„Ne.“
„Hajde, bundevice. Pitaj mamicu.“
„Rekla sam…“
Ali njene usne već su na mom uhu, sipaju vrele reĉi u moju glavu, onim
posebnim hrapavim šapatom koji koristi kada deli tajnu. „Kako je Panĉova šapa?“
pita.

Budna sam, i odmah potpuno svesna, kao da me je neko polio vodom. Širom
otvaram oĉi. Pruga svetlosti pruţa se preko tavanice.
Ustajem iz postelje i prilazim zavesama, povlaĉim ih u stranu. Prostorija oko
mene bledi u sivilo; kroz prozore, kroz kišu, vidim kuću Raselovih kako na
ramenima nosi bezboţno nebo. Nazubljeni Šav munje na nebu. Potmula
grmljavina.
Okrećem se na krevetu. Panĉ tiho jeĉi dok se smeštam nazad meĊu ĉaršave.
Kako je Panĉova šapa?
To je to – onaj ĉvor u stomaku.

248
 Kada je Itan prekjuĉe bio u poseti, kada je video maĉka pruţenog preko
naslona kauĉa, Panĉ je skliznuo i zavukao se pod kauĉ. Skupljam oĉi, premotavam
prizor iz svakog ugla. Ne: Itan nije video – nije mogao da vidi – da Panĉ hrama.
Ili je moţda mogao? Traţim rukom Panĉa, sklapam ruku oko njegovog repa;
on se smešta pored mene. Proveravam na telefonu koliko je sati: 01:10.
Bleštanje digitalne svetlosti bode mi oĉi. Ţmurim, a zatim gledam u tavanicu.
„Kako je znao za tvoju šapu?“, pitam maĉka u tami.
„Jer te posećujem noću“, kaţe Itan.

249
 PONEDELJAK, 15. NOVEMBAR

95

Telo mi poskakuje od šoka. Okrećem glavu prema vratima.

Munja pali sobu, razbuktava je belinom. Stoji na vratima, naslanja se na
dovratak, oko glave mu sija oreol kišnice, šal mu labavo visi oko vrata.
Reći mi skaĉu sa jezika. „Mislila sam – da si otišao kući.“
„I jesam.“ Glas mu je tih, ali razgovetan. „Poţeleo sam im laku noć. Saĉekao
da odu na spavanje.“ Izvija usne u blagi osmeh. „Zatim sam se vratio ovamo. Ĉesto
dolazim ovamo“, dodaje.
„Molim?“ Ne razumem šta se dešava.
„Moram da ti kaţem“, kaţe, „upoznao sam mnoge psihologe, a ti si prva koja
mi nije dijagnostikovala poremećaj liĉnosti.“ Podiţe obrve. „Izgleda da nisi baš
najbolji doktor za glavu na svetu.“
Usta mi se uz tresak zatvaraju i uz cviljenje otvaraju, poput zarĊalih vrata.
„Ali zanimljiva si mi“, kaţe. „Jesi. Zato sam nastavio da ti se vraćam, iako
sam znao da ne bi trebalo. Zanimaju me starije ţene.“ Mršti se. „Izvini, da li te to
vreĊa?“
Ne mogu da se pomerim.
„Nadam se da te ne vreĊa.“ Uzdah. „Šef mog tate imao je ţenu za koju sam se
zainteresovao. Dţenifer. Dopadala mi se. Dopadao sam se i ja njoj, na neki naĉin.
Samo…“ Pomera dugaĉko, vitko telo, naslanja se na drugu stranu dovratka. „Došlo
je do… nesporazuma. Neposredno pre nego što smo se preselili. Posetio sam njenu
kuću. Noću. A njoj se to nije dopalo. Ili je barem rekla da joj se nije dopalo.“ Sada
mu je pogled besan. „Znala je šta radi.“
Tada vidim kako mu u pesnici sija nešto srebrno.
Oštrica. Otvaraĉ za pisma.
Pogledom prelazi sa mojih oĉiju do svoje ruke i nazad. Grlo mi se steţe.
„To sam upotrebio na Kejti“, objašnjava mi vedro. „Jer nije ţelela da me
ostavi na miru. Govorio sam joj i govorio, toliko puta, a ona je…“ Odmahuje
glavom. „Nije ţelela da prestane.“ Šmrca. „Kao ni ti.“
„Ali“, grakćem, „ti si veĉeras…“ Glas mi presušuje, umire.
„Šta?“
Oblizujem usne. „Rekao si mi…“

250
 „Rekao sam ti dovoljno da – izvini, ali da te ućutkam. Ţao mi je što to tako
govorim, jer si zaista fina. Ali ţeleo sam da umukneš. Dok se ne pobrinem za sve.“
Vrpolji se. „Ţelela si da zoveš policiju. Bilo mi je potrebno neko vreme da – znaš.
Pripremim sve.“
Krajiĉkom oka vidim pokret: maĉak se proteţe na mom krevetu. Vidi Itana i
mjauĉe.
„Ta prokleta maĉka“, kaţe. „Voleo sam taj film kada sam bio mali. Ta
prokleta mackat Smeši se Panĉu. „Mislim da sam mu slomio nogu, uzgred. Ţao mi
je.“ Otvaraĉ za pisma bleska na svetlosti dok maše njime prema krevetu. „Stalno
me je pratio po kući noću pa sam izgubio strpljenje. A i alergiĉan sam, kao što sam
ti rekao. Nisam ţeleo da kihnem i probudim te. Ţao mi je što si sada budna.“
„Dolazio si ovamo noću?“
Prilazi mi korak, oštrica izgleda kao teĉnost na sivoj svetlosti. „Dolazio sam
ovamo gotovo svake noći.“
Ĉujem kako mi dah zastaje. „Kako?“
Ponovo se smeši. „Uzeo sam tvoj kljuĉ. Kada si mi onog dana zapisivala svoj
broj telefona. Video sam ga na kuki kada sam prvi put došao u posetu, i shvatio da
nećeš ni primetiti da ga nema. Svakako ga ne koristiš. Napravio sam kopiju i vratio
ga.“ Ponovo se smeši. „Lako.“
Sada se kikoće, pokriva usta slobodnom rukom. „Izvini. Samo – baš sam
mislio da si sve skapirala kada si me veĉeras pozvala. Bio sam – ono, ne znam šta
ću. Imao sam ovo u dţepu.“ Ponovo maše otvaraĉem za pisma. „Za svaki sluĉaj. I
otezao sam kao lud. Ali ti si sve progutala. 'Moj tata ima gadnu narav 'O, strašno se
plašim.' 'O, ne dozvoljavaju mi da koristim telefon.' Skoro pa si balavila. Kao što
sam rekao, nisi najbolji doktor za glavu. Hej!“ uzvikuje. „Imam ideju: analiziraj
me. Ţeliš da znaš kakvo je bilo moje detinjstvo, zar ne? Svi su ţeleli da im priĉam
o svom detinjstvu.“
Klimam utrnulo.
„Dopašće ti se ovo. Ovo je, ono, san svakog terapeuta. Kejti“, gotovo pljuje
reĉ prezrivo, „bila je narkoman. Od onih što se kurvaju za krek, samo što se ona
kurvala za heroin. Bila je heroinska kurva. Nikada mi nije rekla ko mi je bio otac.
I, ĉoveĉe, ona nije trebalo da mi bude majka.“
Gleda otvaraĉ za pisma. „Poĉela je da se drogira kada sam imao godinu dana.
Tako su mi rekli moji roditelji. Zapravo, većeg dela svog detinjstva ne mogu da se
setim. Mislim, imao sam pet godina kada su me oni uzeli od nje. Ali sećam se da
sam ĉesto bio gladan. Sećam se poneĉega sa iglama i da su me njeni momci mlatili
kad god im se prohtelo.“
Tišina.
„Kladim se da moj pravi otac to ne bi uradio.“ Ćutim.

251
 „Sećam se da sam video kako jedna od njenih prijateljica umire od
prekomerne doze. Video sam kako umire na moje oĉi. To je moje prvo sećanje.
Imao sam ĉetiri godine.“
Ponovo tišina. Tiho uzdiše.
„Poĉeo sam da se ponašam neprimereno. Pokušala je da mi pomogne, da me
zaustavi, ali ju je droga pojela. A zatim sam dospeo u sistem socijalne zaštite, pa su
me uzeli mama i tata.“ Sleţe ramenima. „Oni… Da. Dali su mi mnogo.“ Ponovo
uzdiše. „Znaš, stvaram im mnogo nevolja. Zato su me ispisali iz škole. A moj tata
je ostao bez posla jer sam ja ţeleo da upoznam Dţenifer. Bio je ljut zbog toga, ali,
znaš…“ Ĉelo mu se smraĉuje. „Nije imao sreće.“
Prostoriju ponovo osvetljava munja. Grmljavina se valja nebom.
„Nego, Kejti.“ Sada gleda kroz prozor, u kuću sa druge strane parka. „Kao što
sam ti rekao, pronašla nas je u Bostonu, ali mama nije ţelela da joj dozvoli da
razgovara sa mnom. A zatim nas je pronašla u Njujorku. Samo se pojavila jednog
dana kad sam bio sam. Pokazala mi je onaj medaljon sa mojom slikom. A ja sam
razgovarao s njom jer me je zanimalo šta moţe da mi kaţe. A ponajviše jer sam
ţeleo da znam ko mi je otac.“
Sada gleda u mene. „Znaš li kako je pitati se da li ti je otac sjeban koliko i
majka? I nadati se da nije? Ali ona je samo rekla da to nije vaţno. Nije ga bilo na
njenim fotografijama. Imala je fotografije. To je sve bilo istina, znaš. Pa…“,
izgleda postiĊeno. „Ne sve. Onog dana kada si ĉula vrisak? Ja sam joj rukama
stegao vrat. Ne jako, ali tada sam je već bio sit. Samo sam ţeleo da ode. Poludela
je. Nije htela da umukne. Moj tata do tada nije ni znao da je tu. Bio je u fazonu:
'Odlazi iz kuće pre nego što uradi nešto gadno.' A onda si ti pozvala, i ja sam
morao da se pretvaram da sam sav uplašen, a zatim si pozvala ponovo, i moj tata
se pretvarao da je sve kul…“, odmahuje glavom. „A kuĉka se ipak vratila narednog
dana. Tada mi je već bila dosadna. Ozbiljno. Nije me bilo briga za fotografije. Nije
me bilo briga što je nauĉila da jedri i što je pohaĊala kurs znakovnog jezika, ništa
me to nije zanimalo. I kao što sam rekao, nije ţelela da mi kaţe ništa o ocu.
Verovatno nije mogla. Verovatno ga ĉak nije ni poznavala.“ Frkće.
„I tako, da. Vratila se. Bio sam u sobi kada sam ĉuo da se svaĊa sa tatom.
Nisam to više mogao da podnesem. Ţeleo sam da ode, nije me zanimala njena
tuţna priĉa, mrzeo sam je zbog onoga što mi je uradila, mrzeo sam je što mi nije
rekla ništa o mom ocu, ţeleo sam da nestane iz mog ţivota. Pa sam uzeo ovo sa
stola“, maše otvaraĉem za pisma, „i sišao u prizemlje i utrĉao i prosto…“ Zariva ga
snaţno nadole. „Desilo se baš brzo. Nije ĉak ni vrisnula.“
Razmišljam o onome što mi je rekao pre nekoliko sati: kako je Dţejn ubola
Kejti. I sećam se kako mu je pogled poleteo ulevo.

252
 Sada su mu oĉi blistave. „Bilo je, ono, uzbudljivo. Ĉista je sreća što nisi
videla šta se desilo. Ili što barem nisi videla sve.“ Gleda me prodorno. „Ali videla
si dovoljno.“
Prilazi polako krevetu. Prilazi još malo.
„Moja mama nema pojma. Ništa ne zna. Nije ĉak ni bila tu – vratila se
sledećeg jutra. Tata me je naterao da se zakunem da neću ništa reći. Ţeli da je
zaštiti. Malo mi ga je ţao. Ozbiljno je kriti tako nešto od osobe sa kojom si u
braku.“ Pravi i treći korak. „Ona samo misli da si luda.“
Još jedan korak, sada stoji pored mene, oštrica je sada u visini mog vrata.
„Dakle?“, kaţe.
Cvilim od uţasa.
Zatim seda na krevet, naslanja donji deo leĊa na moja kolena. „Analiziraj
me“, krivi glavu. „Popravi me.“ Trzam se.
Ne. Ne mogu ja ovo.
Ali moţeš, mamice.
Ne. Ne. Gotovo je.
Hajde, Ana.
Ima oruţje.
Ti imaš svoj um.
Dobro, dobro.
Jedan, dva, tri, ĉetiri.
„Znam šta sam ja“, kaţe Itan tiho, gotovo utešno. „Da li ti to pomaţe?“
Psihopata. Površinski šarm, labilna liĉnost, nedostatak osećanja. U ruci mu je
otvaraĉ za pisma.
„Ti si – odrastao si povreĊujući ţivotinje“, kaţem pokušavajući da umirim
glas.
„Da, ali to je lako. Dao sam tvom maĉku pacova kog sam isekao. Pronašao
sam ga u našem podrumu. Ovaj grad je odvratan.“ Gleda oštricu u svojoj ruci.
Ponovo gleda u mene. „Još nešto? Hajde. Moţeš ti bolje.“
Udišem i ponovo pogaĊam. „Uţivaš da manipulišeš drugima.“
„Pa, da. Mislim… da.“ Ĉeše potiljak. „Zabavno je. I lako. Ti si baš laka.“
Namiguje mi.
Osećam nešto na grudima. Bacam pogled u stranu. Moj telefon je skliznuo sa
jastuka i zaustavio mi se pored lakta.
„Bio sam suviše napadan sa Dţenifer.“ Izgleda zamišljeno. „Dobila je – bilo
je previše. Trebalo je da idem sporije.“ Spušta oštricu pljoštimice na butinu,
prevlaci je preko nje kao da je oštri. Ĉuje se struganje dok prelazi preko dţinsa.
„Zato nisam ţeleo da pomisliš da sam pretnja. Zato sam rekao da mi nedostaju
prijatelji. I pretvarao sam se da bih mogao biti gej. I plakao svaki jebeni put. Samo

253
da bi se ti saţalila nada mnom i pomislila da sam…“ Ćuti. „A i zato što, kao što
sam rekao, nikako da te se zasitim.“
Sklapam oĉi. Vidim telefon u glavi kao da je obasjan svetlošću.
„Hej – jesi li primetila kada sam se svlaĉio pored prozora? Uradio sam to
nekoliko puta. Znam da si me jednom videla.“
Gutam pljuvaĉku. Polako podiţem lakat na jastuk, telefon klizi niz koţu moje
nadlaktice.
„Šta još? Moţda problemi sa ocem?“ Ponovo se prezrivo smeje. „Znam da
sam dosta priĉao o njemu. O mom pravom ocu, ne o Alisteru. Alister je tuţni
ĉoveĉuljak.“
Osećam ekran na zglobu ruke, hladan i gladak. „Ti ne…“
„Molim?“
„Ne poštuješ liĉni prostor drugih ljudi.“
„Pa, ovde sam, zar ne?“
Ponovo klimam. Prelazim palcem preko ekrana.
„Rekao sam ti: zainteresovala si me. Ona matora kuĉka malo niţe rekla mi je
za tebe. Pa, nije mi rekla sve, oĉigledno. Mnogo sam otada saznao. Ali zato sam ti
doneo onu sveću. Mama nije imala pojma. Ne bi mi dozvolila.“ Zastaje, posmatra
me. „Kladim se da si nekada bila lepotica.“
Prinosi otvaraĉ za pisma mom licu. Zavlaĉi oštricu iza pramena kose na mom
obrazu. Sklanja ga. Trzam se, jeĉim.
„Ţena je samo rekla da si stalno u kući. To mi je bilo zanimljivo. Bila mi je
zanimljiva ova ĉudna ţena koja nikada ne izlazi iz kuće. Ova lujka.“
Steţem rukom telefon. Otvoriću ekran i pustiti prste da ukucaju šifru.
Otkucala sam je toliko puta. Mogu to da uradim u mraku. Mogu to da uradim dok
Itan sedi pored mene.
„Znao sam da moram da te upoznam.“
Sada. Dodirujem dugme na telefonu, pritiskam ga. Kašljem da prikrijem zvuk.
„Moji roditelji…“ poĉinje, okreće se prema prozoru. Zastaje.
I ja okrećem glavu za njim. Vidim isto što i on: odraz sjaja telefona na staklu.
Glasno udiše. Ja glasno udišem.
Vraćam pogled na njega. Zuri u mene.
Zatim se smeši. „Šalim se“, pokazuje telefon otvaraĉem za pisma. „Promenio
sam šifru. Pre nego što si se probudila. Nisam glup. Neću dozvoliti da ti se pod
rukom naĊe upotrebljiv telefon.“
Ne mogu da dišem.
„A iz onog u biblioteci izvadio sam baterije. Ĉisto da znaš, ako si na njega
pomislila.“
Krv mi se zaustavlja.

254
 Pokazuje prema vratima. „A dolazim noću već nekoliko nedelja. Šetam po
kući, posmatram te. Dopada mi se ovde. Tiho je i mraĉno.“ Zvuĉi zamišljeno. „A i
zanimljivo je, zanimljiv je naĉin na koji ţiviš. Osećam se kao da radim istraţivanje
o tebi. Kao dokumentarac. Ĉak sam te“, smeši se, „i fotografisao tvojim
telefonom.“ Grĉi lice u grimasu. „Da li sam preterao? Osećam kako sam preterao.
Oh – ali pitaj me kako sam otkljuĉao tvoj telefon.“
Ćutim.
„Pitaj me“, preteći.
„Kako si otkljuĉao moj telefon?“ šapućem.
Široko se osmehuje, kao dete koje zna da će reći nešto pametno. „Ti si mi
rekla kako.“
Odmahujem glavom. „Nisam.“
Koluta oĉima. „Pa, dobro – nisi rekla meni.“ Naginje se prema meni. „Rekla
si onoj matoroj kuĉki iz Montane.“
„Lizi?“
Klima glavom.
„Ti si nas – špijunirao?“
Duboko uzdiše. „Boţe, baš si glupa. Uzgred, ne poduĉavam decu sa
smetnjama u razvoju plivanju. Pre bih se ubio. Ne, Ana: Ja sam Lizi.“ Otvaram
usta.
„Ili sam bio“, kaţe. „Ona u poslednje vreme mnogo izlazi iz kuće. Mislim da
se oporavila. Zahvaljujući njenim sinovima – kako se ono zovu?“
„Bo i Vilijam“, odgovaram pre nego što sam stigla da se zaustavim.
Ponovo se kikoće. „Jebote. Ne mogu da verujem da si to upamtila.“ Sada se
još glasnije smeje. „Bo. Kunem se da sam to izmislio u tom trenutku.“
Zurim u njega.
„Onog prvog dana kada sam došao, video sam taj sajt za luĊake na tvom
laptopu. Napravio sam nalog ĉim sam došao kući. Upoznao mnogo usamljenih
luzera. DiskoMajmun ili kako se već zove.“ Odmahuje glavom. „Bedan je. Ali on
me je povezao s tobom. Nisam ţeleo da ti pišem tako iznenada. Nisam ţeleo da –
znaš. Posumnjaš nešto. Ali nebitno. Rekla si Lizi kako da napravi šifre. Da zameni
slova brojevima. Kakvo NASA sranje.“
Pokušavam da progutam, ali ne mogu.
„Ili da iskoristi datum roĊenja – tako si rekla. A meni si rekla da je tvoja
kćerka roĊena na Dan zaljubljenih. Nula dva jedan ĉetiri. Tako sam uspeo da ti
provalim u telefon i fotografišem te kako hrĉeš. Zatim sam zamenio šifru, ĉisto da
se našalim s tobom.“ Maše prstom prema meni.
„I otišao sam dole i ušao u tvoj raĉunar.“ Naginje se prema meni, govori
polako. „Naravno da je šifra bila Olivijino ime. Za raĉunar i za mejl. I naravno da

255
si samo zamenila slova. Baš kao što si rekla Lizi.“ Odmahuje glavom. „Koliko
moţeš biti glupa, jebote?“
Ne govorim ništa.
Strelja me pogledom. „Postavio sam ti pitanje“, kaţe. „Koliko moţeš biti
glup…“
„Mnogo“, kaţem.
„Mnogo šta?“
„Mnogo glupa.“
„Ko?“
„Ja…“
„Mnogo glupa, jebote.“
„Da.“
Klima glavom. Kiša prska prozore.
„Pa sam napravio nalog na Guglu. Na tvom raĉunam. Rekla si Lizi da tvoja
porodica, kad god razgovarate, kaţe 'pogodi ko je', a to je bilo suviše dobro da se
propusti. Pogodi ko je, Ana?“ kikoće se. „Onda sam poslao fotografiju na tvoj
mejl. Voleo bih da sam ti video lice.“ Ponovo se kikoće.
U prostoriji nema vazduha. Dišem plitko.
„I prosto sam morao da stavim mamino ime na nalog. Kladim se da si se
uznemirila kada si ga videla.“ Podsmešljivo frkće. „Ali Lizi si poverila i druge
stvari.“ Ponovo se naginje prema meni, drţi otvaraĉ za pisma uperen u moje grudi.
„Upustila si se u vanbraĉnu vezu, kurvo. I ubila si svoju porodicu.“
Ne mogu da progovorim. Nemam šta da kaţem.
„A onda si odlepila zbog Kejti. Bilo je to ĉisto ludilo. Ti si bila luda. Mislim,
kapiram u neku ruku. Uradio sam to pred tatom, pa je i on odlepio. Premda mislim
da mu je laknulo što je više nema, iskren da budem. Meni je bilo milo. Kao što sam
rekao, popizdeo sam na nju.“
Podiţe se malo više prema meni. „Pomeri se.“ Savijam noge. Oslanjam ih na
njegovu butinu. „Trebalo je da proverim prozore, ali sve se desilo suviše brzo. A i
bilo je totalno lako poreći. Lakše nego lagati. Lakše od istine.“ Odmahuje glavom.
„Malo mi je, ono, loše zbog njega. Samo je ţeleo da me zaštiti.“
„Pokušao je da te zaštiti od mene“, kaţem. „Iako je znao…“
„Ne“, kaţe mi bezizraţajno. „Pokušao je tebe da zaštiti od mene.“
Ne bih ţeleo da provodi vreme sa odraslom ţenom, rekao je Alister. Ne zbog
Itana, već zbog mene.
„Ali znaš, šta se tu moţe, zar ne? Jedan od doktora za glavu rekao je mojim
roditeljima da sam prosto zao.“ Ponovo sleţe ramenima. „Lepo. Lepo, jebote.“
Ljutnja, psovke eskalira. Krv mi juri u slepooĉnice. Usredsredi se. Seti se.
Razmišljaj.

256
 „Znaš, malo mi je ţao i pandura. Onaj tip se baš trudio da te trpi. Kakav
svetac.“ Ponovo se pomera. „Ona druga mi je delovala kao kuĉka.“ Jedva da ga
slušam.
„Priĉaj mi o svojoj majci“, kaţem tiho.
Gleda me. „Molim?“
„Tvoja majka“, kaţem i klimam glavom. „Priĉaj mi o njoj.“
Tišina. Patnja grmljavine napolju.
„Kao… šta?“ pita oprezno.
Proĉišćavam grlo. „Rekao si da su te njeni momci zlostavljali.“
Sada me strelja pogledom.
„Rekao sam da su me mlatili.“
„Da. Kladim se da se to ĉesto dešavalo.“
„Aha.“ I dalje me strelja pogledom. „Zašto?“
„Rekao si da si mislio da si 'prosto zao'.“ Naginje glavu. „Zar nisam?“
„Nisi.“ Trudim se da umirim dah. „Ne verujem da se ljudi takvi raĊaju.“
Podiţem se malo više na jastuku, gladim ĉaršav preko butina. „Ti nisi roĊen
takav.“
„Nisam?“ Drţi oštricu labavo u ruci.
„Kada si bio dete, desile su ti se neke ruţne stvari. Bile su tu… stvari koje si
video. Stvari na koje nisi mogao da utiĉeš.“ Glas mi postaje snaţniji. „Stvari koje
si preţiveo.“
Trza se.
„Nije bila dobra majka. U pravu si.“ Guta; ja gutam. „Mislim da si, kada su te
roditelji usvojili, već bio gadno oštećen. Mislim…“ Smem li da rizikujem?
„Mislim da im je mnogo stalo do tebe. Iako nisu bili savršeni“, dodajem.
Gleda me u oĉi. Sićušna grimasa nabira mu lice.
„Plaše me se“, kaţe.
Klimam. „I sam si rekao“, podsećam ga. „Rekao si da je Alister pokušao da
me zaštiti tako što će te – što će nas naterati da se drţimo podalje jedno od
drugog.“
Ne pomera se.
„Ali mislim da se plašio i za tebe. Mislim da je ţeleo i tebe da zaštiti.“
Pruţam ruku. „Mislim da su te, kada su te uzeli, spasli.“ Gleda me.
„Vole te“, kaţem. „Zasluţuješ ljubav. I ako budemo razgovarali sa njima,
znam – sigurna sam – da će uĉiniti sve da nastave da te štite. Oboje. Znam da
ţele… da se povezu sa tobom.“
Moja ruka lebdi iznad njegovog ramena.
„Ono što ti se desilo kada si bio mali nije tvoja krivica“, šapućem. „I…“
„Dosta ovog sranja.“ Trza se pre nego što sam stigla da ga dotaknem.
Povlaĉim ruku.

257
 Izgubila sam ga. Osećam kako mi se krv povlaĉi iz mozga. Usta mi se suše.
Naginje se prema meni, gleda me u oĉi, njegove su blistave i iskrene. „Kako ti
mirišem?“ Odmahujem glavom. „Hajde. Pomiriši me. Na šta ti mirišem?“
Udišem. Sećam se onog prvog puta kada sam udahnula miris sveće. Lavanda.
„Na kišu“, odgovaram, p“
Ne mogu to da izgovorim. „Na kolonjsku vodu.“
„Romans. Ralf Loren“, dodaje. „Ţeleo sam da ti bude lepo.“ Ponovo
odmahujem glavom.
„O, da. Samo ne mogu da se odluĉim izmeĊu pada niz stepenice ili
prekomerne doze lekova. U poslednje vreme bila si baš tuţna i tako to. I sve one
pilule na stoĉiću za kafu. Ali si jebena ruina, pa bi baš i mogla, znaš, promašiti
stepenik.“
Ne verujem da se ovo dešava. Gledam u maĉka. Leţi na boku. Spava.
„Nedostajaćeš mi. Nikome drugom nećeš. Niko neće ni primetiti danima, i niko
neće mariti kasnije.“ Skupljam noge ispod ĉaršava.
„Moţda će primetiti tvoj psihijatar, ali se kladim da te je sit. Rekla si Lizi da
trpi tvoju agorafobiju i tvoj osećaj krivice. Hriste. Još jedan jebeni svetac.“ Ĉvrsto
sklapam oĉi. „Gledaj me dok ti se obraćam, kuĉko.“
Svom snagom udaram ga nogama.

96

Udaram ga u stomak. Presamićuje se, a ja ponovo skupljam noge i udaram ponovo,

u lice. Petom ga udaram u nos. Pada na pod.
Sklanjam silovito pokrivaĉ i iskaĉem iz kreveta, istrĉavam u mraĉni hodnik.
Kiša iznad mene udara o svetlarnik. Spotiĉem se o tepih, padam na kolena.
Jednom rukom hvatam se za ogradu stepeništa.
Iznenada stepenište blista belinom dok munja para nebo. U tom trenutku
gledam kroz stubiće ograde stepeništa, vidim osvetljen svaki stepenik koji se
spiralno spušta dole, dole, dole, sve do prizemlja.
Dole, dole, dole.
Trepćem. Stepenište ponovo uranja u tamu. Ništa se ne vidi, ništa se ne oseti
osim dobovanja kiše.
Ustajem, letim niz stepenice. Grmljavina se valja nebom. A zatim:
„Kuĉko jedna.“ Ĉujem kako izlazi na hodnik teturajući se, glas mu je vlaţan.
„Kuĉko jedna.“ Ograda stepeništa škripi jer je naleteo na nju.

258
 Moram da doĊem do kuhinje. Do skalpela, još izvuĉenog iz plastiĉnog drţaĉa
i spuštenog na sto. Do komada stakla koji svetlucaju u kanti za smeće. Do
interfona.
Do vrata.
Ali moţeš li da izaĊeš napolje?, pita me Ed šapatom.
Moram. Ostavi me na miru.
Prestići će te u kuhinji. Nećeš stići da izaĊeš napolje. A ĉak i da uspeš…
Stiţem na sprat ispod i okrećem se poput kompasa, orijentišem se. Okruţuje
me ĉetvoro vrata. Radna soba. Biblioteka. Ostava. Toalet.
Odaberi jedna.
Ĉekaj…
Odaberi jedna.
Kupatilo. Rajsko ushićenje. Hvatam kvaku, otvaram vrata, ulazim. Skrivam se
tik pored vrata, dišem kratko i plitko…
… dolazi, juri niz stepenice. Ne dišem. Stiţe do odmorišta. Staje, metar od
mene. Osećam vazduh kako se komeša.
Na trenutak ne ĉujem ništa osim dobovanja kiše. Znoj mi se sliva niz leĊa.
„Ana.“ Tiho, ledeno. Grĉim se.
Steţem dovratak jednom rukom, dovoljno snaţno da ga odvalim, virim u
tamu odmorišta.
Jedva je vidljiv, senka meĊu senkama, ali nazirem njegova ramena, lebdeću
belinu njegovih ruku. Okrenut mi je leĊima. Ne mogu da procenim u kojoj ruci
drţi otvaraĉ za pisma.
Polako se okreće; vidim njegov profil, okreće se prema vratima biblioteke.
Gleda pravo preda se, nepomiĉno.
Zatim se ponovo okreće, ovog puta brţe, i pre nego što sam stigla da se
povuĉem nazad u toalet gleda u mene.
Ne pomeram se. Ne mogu.
„Ana“, kaţe tiho.
Razdvajam usne. Srce mi tuĉe.
Gledamo jedno u drugo. Spremam se da vrisnem.
Okreće se.
Nije me video. Ne moţe da gleda duboko u tamu. Ali ja sam na nju navikla,
na prigušenu svetlost, na nedostatak svetlosti. Vidim šta…
Sada kreće prema vrhu stepeništa. Oštrica mu svetluca u jednoj ruci; drugu
gura u dţep.
„Ana“, doziva me. Vadi ruku iz dţepa, podiţe je ispred sebe.
Svetlost mu se prosipa iz dlana. Telefon. Baterijska lampa na telefonu.
S vrata vidim stepenice, zidove izbledele od svedosti. Grmljavina tutnji u
blizini.

259
 Još jednom se okreće, zrak svedosti prelazi preko odmorišta poput zraka
svetlosti svetionika. Najpre vrata ostave. Prilazi im, otvara ih. Osvetljava
unutrašnjost telefonom.
Zatim radna soba. Ulazi, šara po njoj telefonom. Gledam mu leĊa, pripremam
se za trk niz stepenice. Dole, dole, dole.
Ali uhvatite te.
Nemam kuda drugo.
Imaš.
Kuda?
Gore, gore, gore.
Odmahujem glavom dok se povlaĉi iz radne sobe. Sledeća je biblioteka, a
nakon toga toalet. Moram da se pokrenem pre…
Kukom ovlaš dotiĉem kvaku, pomera se i neznatno cvili.
Oštro se okreće, svetlost prolazi pored vrata biblioteke i svetli mi pravo u oĉi.
Slepa sam.
Vreme staje.
„Tu si“, kaţe.
Zatim se bacam napred.
Kroz vrata, udaram u njega, zarivam rame u njegov stomak. Šištavo diše dok
ga guram. Ne vidim, ali guram ga u jednu stranu, prema stepeništu…
… i iznenada ga nema. Ĉujem kako pada niz stepenice, obrušava se poput
lavine, svetlost divlje poskakuje po tavanici.
Gore, gore, gore, šapuće Olivija.
Okrećem se, pred oĉima mi još sevaju iskrice. Udaram nogom o podnoţje
stepenika, zanosim se, gotovo puzim preko drugog. Podiţem se. Trĉim.
Na odmorištu se okrećem, oĉi su mi se privikle na tamu. Moja soba je taĉno
ispred mene, preko puta nje gostinska soba.
Gore, gore, gore.
Ali gore je samo druga gostinska soba. I tvoja soba.
Gore.
Krov?
Gore.
Ali kako? Kako ću?
Curo, kaţe Ed, nemaš izbora.
Dva sprata ispod mene, Itan poĉinje da juri uz stepenice. Okrećem se i jurim,
ratan mi pali stopala, ograda mi škripi pod rukom.
Izbijam na sledeće odmorište, jurim u ugao ispod vratanaca koja vode na
krov. Mašem rukom iznad glave, pronalazim lanac. Obavijam prste oko njega i
povlaĉim ga.

260
 97

Voda mi prska lice dok vrata zevaju preda mnom. Merdevine jure prema meni uz
škripu metala. U dnu stepenica Itan viĉe, ali vetar nosi njegove reĉi.
Zatvaram oĉi pred kišom i penjem se. Jedan, dva, tri, ĉetiri, preĉke su hladne i
klizave, merdevine škripe pod mojom teţinom. Na sedmoj preĉki osećam kako mi
glava izbija na krov i zvuk…
Zvuk umalo da me obori nazad. Oluja riĉe poput zveri. Vidno grebe
kandţama vazduh, kida ga. Kiša, oštra poput zuba, grize mi koţu. Voda mi liţe
lice, zalizuje mi kosu…
Rukom me hvata za gleţanj.
Otresam ga, mahnito, i podiţem se nagore i napolje, leţem na bok, izmeĊu
vratanaca i svetlarnika. Oslanjam ruku na zakrivljeno staklo kupole i s mukom
ustajem, otvaram oĉi.
Svet se iskreće na moje oĉi. Usred oluje, ĉujem sebe kako jeĉim.
Ĉak i u mraku vidim da se krov pretvorio u divlju dţunglu. Biljke se prelivaju
iz saksija i leja; zidovi su prošarani puzavicama. Bršljan je prekrio ventilacioni
otvor. Ispred mene je masiv potpore za puzavice, pruţa se tri i po metra u duţinu,
naginje se u jednu stranu pod teţinom lišća na njemu.
A kiša preko svega toga ne pada već udara, u talasima, u širokim zavesama
vode. Poput tega spušta se na krov, šišti na kamenim ploĉama. Ogrtaĉ mi se već
lepi za koţu.
Okrećem se polako, osećam slabost u kolenima. Sa tri strane je pad od ĉetiri
sprata: na istoku se zid Svete Dimfne podiţe poput planine.
Nebo nada mnom, praznina oko mene. Grĉim prste. Noge popuštaju poda
mnom. Dišem isprekidano. Buka besni.
Vidim mraĉni otvor – vratanca. I kako iz njih izbija jedna ruka, savijena pod
udarima kiše: Itan.
Sada izlazi na krov, crn kao senka, sa otvaraĉem za pisma nalik na srebrni
šiljak u ruci.
Kolebam se, teturam se unazad. Stopalom udaram o kupolu svetlarnika;
osećam kako blago popušta. Nestabilno je, upozorio me je Dejvid. Ako padne
grana, izbice ĉitav prozor.
Senka mi se pribliţava. Vrištim, ali mi vetar otima vrisak iz usta, vrti ga ukrug
kao da je mrtav list.
Na trenutak, Itan se zanosi unazad iznenaĊeno. Zatim se smeje.
„Niko ne moţe da te ĉuje“, dovikuje nadglasavajući se sa urlikom vetra.
„Nalazimo se…“, dok govori kiša poĉinje snaţnije da udara.

261
 Ne mogu da se povuĉem dalje a da ne stanem na svetlarnik. Pravim korak u
stranu, samo centimetar, stopalom dodirujem vlaţni metal. Spuštam pogled.
Kantica za zalivanje koju je Dejvid iskrenuo onog dana kada se popeo na krov.
Itan mi prilazi, do koţe je mokar od kiše, oĉi mi sijaju na tamnom licu, dahće.
Saginjem se, uzimam kanticu, zamahujem prema njemu – ali omamljena sam,
nemam ravnoteţu, pa mi kantica klizi iz ruke i leti u stranu. Saginje se. A ja beţim.
U tamu, u divljinu, plašim se neba nad sobom, ali se nasmrt plašim i deĉaka
iza sebe. U sećanju mi iskaĉe slika krova: red šimšira s leve strane, cvetne leje
odmah iza njih. Prazne saksije s desne strane, dţakovi sa zemljom spušteni izmeĊu
njih kao pijanice. Tunel potpore za puzavicu pravo ispred mene.
Grom besni. Munja osvetljava nebo, natapa krov belinom. Velovi kiše talasaju
se i podrhtavaju. Jurim kroz njih. Nebo bi u svakom trenutku moglo da se uruši i
zdrobi me u prah, a ipak moje srce kuca i krv mi zagreva vene dok jurim prema
luĉnoj potpori za puzavice.
Zavesa vode obavija ulaz. Prolećem kroz nju u tunel, mraĉan poput
pokrivenog mosta, vlaţan poput kišne šume. Tiše je ovde, pod baldahinom grana i
cerade, kao da su zvukovi zaklonjeni zidom; ĉujem sebe kako se borim za dah. S
jedne strane je niska klupica. Preko trnja do zvezda.
Nalaze se na drugoj strani tunela, gde sam se i nadala da će biti. Jurim prema
njima. Hvatam ih obema rukama. Okrećem se. Iza vodopada izdiţe se silueta. Tako
sam ga prvi put srela, sećam se: njegova senka podizala se iza mutnog stakla mojih
vrata.
I on prolazi kroz njega.
„Ovo je savršeno.“ Briše vodu s lica, ide prema meni. Jakna mu je natopljena;
šal mu visi oko vrata. ()tvaraĉ za pisma štrĉi iz njegove ruke. „Hteo sam da ti
slomim vrat, ali ovo je bolje.“ Podiţe obrvu. „Toliko si bila sjebana da si skoĉila s
krova.“
Odmahujem glavom.
Sada se smeši. „Ne slaţeš se? Šta si to pronašla?“ A onda vidi šta sam to
pronašla.
Baštenske makaze drhte mi u rukama – teške su, a ja drhtim – ali podiţem ih
prema njegovim grudima dok napredujem. Ne smeši se više. „Spusti to“, kaţe.
Ponovo odmahujem glavom, prilazim bliţe. Okleva. „Spusti ih“, ponavlja.
Prilazim mu još korak. Sklapam oštrice makaza. Pogled mu pada na oštricu
koju on ima u ruci. I povlaĉi se u zid kiše.
Ĉekam trenutak, dah mi nadima grudi. Nestao je. Polako, polako, prilazim
luku ulaza. Tu stajem, fine kapi kiše prskaju mi lice, guram vrh makaza kroz
vodopad poput boţanske palice. Sada.
Guram makaze ispred sebe i skaĉem kroz vodu. Ako me ĉeka, biće… Ledim
se, sa kose mi se cedi voda, odeća mi je natopljena. Nema ga.

262
 Pregledam krov.
Nema ga pored šimšira.
Blizu ventilacionog otvora.
U cvetnim lejama.
Munja iznad glave i krov plamti belinom. Prazan je, vidim – pustara
podivljalih biljaka i ledene kiše. Ali ako nije ovde, onda…
Udara u mene s leĊa, toliko brzo i snaţno da mi izbija vrisak iz pluća.
Ispuštam makaze i padam sa njim, kolena me izdaju, slepooĉnicom udaram U
vlaţan krov; ĉujem krckanje. Krv mi puni usta.
Kotrljamo se preko betona, jednom, dva puta, a zatim udaramo o ivicu kupole
svetlarnika. Osećam kako podrhtava.
„Kuĉko“, mrmlja vrelim dahom u mom uvu, a sada se uspravlja, pritiska mi
stopalom vrat. Krkljam.
„Ne zajebavaj se sa mnom“, govori promuklim glasom. „Skoĉićeš s ovog
krova. Ako ne skoĉiš, ja ću te baciti. Zato.“
Posmatram kako kapi kiše kljuĉaju na betonu pored mene.
„Koju stranu bi odabrala? Park ili ulicu?“
Sklapam oĉi.
„Tvoja majka…“ šapućem.
„Molim?“
„Tvoja majka.“
Popušta pritisak na moj vrat. „Moja majka?“
Klimam glavom.
„Šta s njom?“
„Rekla mi je…“
Sada pritiska snaţnije, gotovo me guši. „Šta ti je rekla?“
Oĉi mi iskaĉu. Otvaram usta. Grcam.
Ponovo popušta stisak. „Šta ti je rekla?“
Duboko udišem. „Rekla mi je“, kaţem, „ko ti je otac.“
Ne pomera se. Kiša mu kupa lice. Ukus krvi na mom jeziku postaje oštriji.
„To je laţ.“
Kašljem, njišem glavu na asfaltu. „Nije.“
„Nisi znala ni ko je ona“, kaţe. „Mislila si da je neko drugi. Nisi znala da sam
usvojen.“ Ponovo mi pritiska nogom vrat. „Kako je onda mogla…“
„Rekla mi je. Nisam…“, gutam, grlo mi otiĉe. „Nisam tada razumela, ali rekla
mi je…“
Ponovo ćuti. Vazduh šišti u mom grlu; kiša šišti na betonu.
„Ko?“
Ćutim.

263
 „Ko?“, udara me nogom u stomak. Uvlaĉim vazduh, sklupĉavam se, ali me je
on već zgrabio za majicu, podiţe me na noge. Padam prema napred. Hvata me
rukom za vrat, steţe.
„Šta je rekla?“, vrišti.
Struţem prstima po vratu. Poĉinje da me podiţe, i ja ustajem sa njim, kolena
mi podrhtavaju dok se ne naĊemo oĉi u oĉi.
Izgleda tako mlado, kiša mu se sliva niz glatku koţu; usne su mu pune, kosa
zalizana preko ĉela. Baš dobro dete. Iza njega vidim park, veliku senku njegove
kuće. A pod stopalima osećam kupolu svetlarnika.
„Reci mi!“
Pokušavam da progovorim, ne uspevam.
„Reci mi.“
Krkljam.
Popušta stisak na mom vratu. Spuštam pogled na delić sekunde; i dalje u ruci
drţi otvaraĉ za pisma.
„Bio je arhitekta“, kaţem, boreći se za vazduh.
Posmatra me. Kiša pada oko nas, izmeĊu nas.
„Voleo je crnu ĉokoladu“, kaţem. „Zvao ju je 'curo'.“
Ruka mu je skliznula s mog vrata.
„Voleo je filmove. Oboje su ih voleli. Voleli su…“
Mršti se. „Kada ti je sve ovo rekla?“
„One noći kada me je posetila. Rekla je da ga je volela.“
„Šta mu se desilo? Gde je sada?“
Sklapam oĉi. „Umro je.“
„Kada?“
Odmahujem glavom. „Pre nekog vremena. Nije vaţno. Umro je, a ona se
raspala.“
Ponovo me rukom hvata za vrat, otvaram oĉi. „Jeste, vaţno je. Kada…“
„Vaţno je da te je voleo“, grakćem.
Ledi se. Ruka mu pada.
„Voleo te je“, ponavljam. „Oboje su te voleli.“
Itan me strelja pogledom i steţe otvaraĉ za pisma u ruci, a ja duboko udišem. I
grlim ga.
Najpre se koĉi, a zatim mu se telo opušta. Stojimo tako na kiši, ja ga grlim, a
on drţi ruke opuštene niz telo.
Zanosim se, klatim se, a on me pridrţava dok se okrećem oko njega. Kada
sam uspela ponovo da stanem na noge, zamenili smo poloţaj, drţim ruku na
njegovim grudima, osećam otkucaje njegovog srca.
„Oboje su te voleli“, mrmljam.
A zatim se svom teţinom naslanjam na njega i guram ga na svetlarnik.

264
 98

Pada na leĊa. Svetlarnik podrhtava.

Ne govori ništa, samo me gleda, zbunjeno, kao da sam mu postavila teško
pitanje.
Otvaraĉ za pisma kliznuo je u stranu. Širi ruke na staklu, poĉinje da se podiţe.
Srce mi usporava. Vreme usporava.
A zatim svetiarnik nestaje pod njim, bešumno u oluji. U trenu mi se gubi iz
vida. Ako i vrišti, ne mogu da ga ĉujem.
Teturam se do ivice otvora gde je bio svetlarnik, virim preko nje u zdenac
kuće. Krhotine kiše kovitlaju se u praznini poput iskri; na odmorištu svetiuca
galaksija slomljenog stakla. Ne mogu da vidim dalje – suviše je mraĉno.
Stojim na oluji. Osećam se omamljeno. Voda mi zapljuskuje stopala.
Zatim se odmiĉem. Paţljivo zaobilazim svetlarnik. Prilazim vratima u podu,
koja su i dalje širom otvorena.
Spuštam se. Dole, dole, dole. Prsti mi se kliţu na preĉkama.
Spuštam se na pod, tepih je natopljen vodom. Odlazim do vrha stepeništa,
prolazim ispod jame u krovu; kiša me poliva.
Stiţem do Olivijine sobe. Zastajem. Gledam unutra.
Moja bebo. Moj anĊele. Mnogo mi je ţao.
Nakon trena se okrećem, silazim sprat niţe, ratan je suv i grub. Na odmorištu
ponovo zastajem, prelazim ispod vodopada i stojim, dok se voda sliva s mene, na
vratima spavaće sobe. Gledam svoj krevet, zavese, crnu sablast kuće Raselovih sa
druge strane parka.
Ponovo kroz pljusak, ponovo niz stepenice, sada sam u biblioteci – Edovoj
biblioteci, mojoj biblioteci – posmatram kako kiša šiba preko prozora. Sat na polici
iznad kamina otkucava pun sat. Dva posle ponoći.
Skrećem pogled i izlazim iz sobe.
Sa odmorišta već vidim olupinu njegovog tela rasutu po podu, poput palog
anĊela. Silazim niz stepenice.
Tamna kruna krvi plamti mu iz glave. Jednu ruku presavio je preko srca.
Njegove oĉi gledaju u mene.
Uzvraćam mu pogled.
A zatim prolazim pored njega.
Ulazim u kuhinju.
Ukljuĉujem fiksni telefon da bih mogla da pozovem detektiva Litla.

265
 ŠEST NEDELJA KASNIJE

99

Poslednje pahulje provejale su pre sat vremena i podnevno sunce sada lebdi na
bleštavoplavom nebu – nebu „koje ne greje telo, već godi oku“. Nabokov, Stvarni
ţivot Sebastijana Najta. Osmislila sam svoj plan ĉitanja. Nema više kluba za
ĉitanje na daljinu.
I zaista godi oku. Kao i ulica poda mnom, poploĉana belinom pod visokim
naponom na suncu. Jutros je na grad palo trideset osam centimetara snega.
Posmatrala sam satima sa prozora spavaće sobe, videla sneg kako pada, gust, kako
oblaţe ploĉnike, pokriva pragove, gomila se na prozorskim saksijama. Negde posle
deset sati ĉetvoro Grejevih pokuljalo je iz kuće u veseloj gomili; vrištali u belini,
teturali se kroz nanose pa niz ulicu, izvan vidokruga. A Rita Miler, preko puta,
izašla je na prag da se divi vremenu umotana u kućni ogrtaĉ sa šoljom u ruci. Njen
muţ pojavio se iza nje, obgrlio je rukama i spustio bradu na njeno rame. Poljubila
ga je u obraz.
Uzgred, saznala sam njeno pravo ime – Liti mi je rekao, nakon što je obavio
razgovor sa susedima. Zove se Su. Kako razoĉaravajuće.
Park je sneţna poljana, toliko ĉista da svetluca. A iza njega, sa kapcima na
prozorima, pogurena pod zaslepljujućim nebom, nalazi se kuća koju su malo
histeriĉniji mediji nazvali KUĆA TINEJDŢERA UBICE VREDNA 4 MILIONA
DOLARA! Košta manje, znam, ali pretpostavljam da joj je cena tu negde oko 3,45
miliona. Znam da to ne zvuĉi seksi.
Sada je prazna. Prazna je već nedeljama. Liti me je posetio u kući po drugi put
tog jutra nakon što je policija stigla, nakon što su odneli telo. Njegovo telo. Alister
Rasel je uhapšen, rekao je detektiv, optuţen je za sauĉesništvo u ubistvu; priznao je
odmah, ĉim je ĉuo šta se desilo njegovom sinu. Desilo se baš onako kako je Itan
opisao, priznao je. Navodno se Alister slomio; Dţejn je bila snaţnija. Pitam se šta
je znala. Pitam se da li je znala.
„Dugujem vam izvinjenje“, promrmljao je Liti odmahujući glavom. „Kao i
Val – ĉoveĉe, ona će morati ozbiljno da se izvinjava.“
Nisam izrazila neslaganje.
Svratio je i narednog dana. Tada su mi novinari već kucali na vrata, pritiskali
zvono. Ignorisala sam ih. Ako ništa drugo, u poslednjih godinu dana izveštila sam
se u ignorisanju spoljašnjeg sveta.

266
 „Kako ste, Ana Foks?“, pitao je Liti. „A ovo mora da je ĉuveni psihijatar.“
Doktor Filding izašao je za mnom iz biblioteke. Sada je stajao pored mene,
gledao u detektiva, u gabarite tog ĉoveka. „Milo mi je što vas ima, gospodine“,
rekao je Liti drmusajući njegovu ruku.
„I meni“, odgovorio je doktor Filding.
A milo je i meni. Ovih poslednjih šest nedelja pomoglo mi je da se
stabilizujem, da vidim jasnije. Svetlarnik je popravljen, to je jedna stvar.
Profesionalni ĉistaĉ je svratio i uglancao kuću. A ja uredno spavam, pijem manje.
Zapravo, ne pijem uopšte, zahvaljujući jednim delom istetoviranom ĉudotvorcu po
imenu Pem. „Radila sam sa svakakvim ljudima u svakakvim situacijama“, rekla mi
je prilikom prve posete.
„Ovo bi vam moglo biti novo iskustvo“, rekla sam joj.
Pokušala sam da se izvinim Dejvidu – zvala sam ga desetak puta, ali
nijednom mi se nije javio. Pitam se gde je. Pitam se da li je bezbedan. Pronašla
sam njegove slušalice ispod kreveta u podrumu. Odnela sam ih na sprat, spakovala
ih u fioku. U sluĉaju da svrati.
A pre nekoliko nedelja ponovo sam se pridruţila Agori. Oni su moje pleme;
neka vrsta porodice. Podsticaću isceljenje i dobrobit svojih pacijenata.
Odupirem se Edu i Livi. Ne sve vreme i ne u potpunosti; nekih noći, kada ih
ĉujem, šapatom im odgovaram. Ali razgovori su završeni.

100

„Hajde.“
Binina ruka je suva. Moja nije.
„Hajde, hajde.“
Širom je otvorila vrata bašte. Ledeni vetar ulazi u kuću.
„Uradila si ovo na krovu, po kiši.“
Ali to je bilo drugaĉije. Borila sam se za ţivot.
„Ovo je tvoja bašta. Obasjana suncem.“
Istina.
„A imaš i ĉizme za sneg.“
TakoĊe istina. Pronašla sam ih u ostavi. Nisam ih nosda od one noći u
Vermontu.
„Šta onda ĉekaš?“
Ništa – ne više. Ĉekala sam da se moja porodica vrati; neće se vratiti. Ĉekala
sam da depresija popusti; neće, ne bez pomoći.
Ĉekala sam da se pridruţim svetu. Sada je trenutak za to.

267
 Sada, kada mi sunce svom silinom obasjava kuću. Sada, kada mi je glava
ĉista, a pogled bistar. Sada, dok me Bina vodi do vrata. Do stepenica.
U pravu je: uradila sam ovo na krovu, na kiši. Borila sam se za ţivot. Znaĉi da
ne ţelim da umrem.
A ako ne ţelim da umrem, onda moram poĉeti da ţivim.
Šta onda ĉekaš?
Jedan, dva, tri, ĉetiri.
Pušta mi ruku i ulazi u baštu, ostavlja tragove u snegu. Okreće se, doziva me
rukom.
„Hajde.“
Sklapam oĉi.
I otvaram ih.
Izlazim na svetlost.

268
 ZAHVALNICE

Dţenifer Dţoel, mom prijatelju, agentu i neprocenjivom vodiĉu;

Felisiti Blant, što je izvela ĉuda;
Dţejku Smit-Bosanketu i Alis Dil koji su mi dali svet;
Timovima u kući ICM, i izdavaĉkoj kući Kertis Braun.

Dţenifer Brel i Dţuliji Vizdom, mojim šampionima bistrih oĉiju i velikog srca.
Timovima u izdavaĉkoj kući Morou i Harper; mojim meĊunarodnim
izdavaĉima, sa zahvalnošću.

Dţozi Fridman, Gregu Muradianu, Elizabet Gabler i Druu Ridu.

Mojoj porodici i prijateljima;
Houp Bruks, na oštroumnom ĉitanju i neumornom bodrenju;
Robertu Daglasu-Ferherstu, mom dugogodišnjem nadahnuću;
Lijat Stelik, koja je rekla da mogu;
Dţordţu S. Georgijevu, koji je rekao da bi trebalo.

269
 O AUTORU

A. Dţ. Fin pisao je za brojne publikacije, ukljuĉujući i Los AnĊeles tajms,

Vašington post, i Tajmsov knjiţevni dodatak. Prava za Finov prvenac, Ţena na
prozoru, prodata su u više od trideset pet zemalja širom sveta, a kompanija Foks će
po knjizi snimiti film. RoĊen je u Njujorku, ali je deset godina ţiveo u Engleskoj
pre nego što se vratio u Njujork.

270