ISSN 0354-2246

COBISS.SR-ID 28210946

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Цена овог броја је 1.870,00 динарa
Година LXXII – Број 10 Београд, 28. август 2023.
Годишња претплата је 16.940,00 динарa

СА Д РЖ А Ј
1. Правилник о плану и програму наставе и учења средњег стручног образовања у Средњој школи унутрашњих послова „Ја-
ков Ненадовић” у Сремској Каменици – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1
2. Правилник о степену и врсти образовања наставника, стручних сарадника и помоћних наставника за стручне предмете за
образовни профил полицајац у Средњој школи унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” у Сремској Каменици – – – – – – – – – – – 180
3. Правилник о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање плана и програма на-
ставе и учења за стручне предмете за образовни профил полицајац у Средњој школи унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” у
Сремској Каменици – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 183
4. Правилник о изменама Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у
подручју рада Електротехника – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 185
5. Правилник о допунама Правилника о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у
подручју рада Машинство и обрада метала – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 196
6. Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у
подручју рада Саобраћај – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 200
7. Правилник о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног
образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 206
8. Правилник о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања
и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 216
9. Правилник о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног обра-
зовања у подручју рада Геологија, рударство и металургија – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 411
10. Правилник о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања
и васпитања у подручју рада Геологија, рударство и металургија – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 415
11. Решење о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар дигиталних технологија” – – – – – – – – – – – – – 452
12. Решење о усвајању стандарда квалификације „Механичар грејне и расхладне технике” – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 460
13. Решење о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар”– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 470
14. Решење о усвајању стандарда квалификације „Техничар технологије дрвета и обликовања намештаја” – – – – – – – – – – – 480
15. Решење о усвајању стандарда квалификације „Сценски маскер и власуљар” – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 488

Издавач: Јавно предузеће „Службени гласник”, Београд, Јована Ристића 1

Вршилац дужности директора и главног и одговорног уредника Младен Шарчевић • Уредник Иван Максимовић
Телефони: Редакција 30-60-333 и 30-60-334; Претплата 30-60-588 и 30-60-359; Продаја 30-60-578, факс 30-60-393.
(ПИБ: СР100002782) (МАТИЧНИ БРОЈ: 07453710) (ТЕКУЋИ РАЧУН: 160-14944-58)
(За директне и индиректне кориснике буџета 840-236723-96)

Штампа: ЈП „Службени гласник”, Штампарија „Гласник”, Лазаревачки друм 13–15

Copyright © ЈП Службени гласник, 2023
Свако умножавање и дистрибуција забрањена је. Сва права задржава ЈП „Службени гласник” по Закону о ауторском и сродним правима
и Закону о објављивању закона и других прописа и аката.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 1

1
На основу члана 67. ст. 1. и 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др.
закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси

П РА В И Л Н И К

о плану и програму наставе и учења средњег стручног образовања у Средњој школи унутрашњих послова „Јаков
Ненадовић” у Сремској Каменици

Члан 1.
Овим правилником утврђује се план и програм наставе и учења средњег стручног образовања у Средњој школи унутрашњих послова
„Јаков Ненадовић” у Сремској Каменици, за образовни профил полицајац, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.
План и програм наставе и учења из члана 1. овог правилника остварује се и у складу са:
1) Одлуком о оснивању Средње школе унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” у Сремској Каменици („Службени гласник РС”,
број 4/23);
2) Правилником о наставном плану и програму предмета Верска настава за средње школе („Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05
и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 11/16);
3) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Полицајац” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 3/23).

Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласни-
ку”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-159/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Страна 2 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 3

Листа изборних програма према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб Листа изборних програма
I II III IV
Општеобазовни програми
1 Изабрана поглавља математике* 2 2
2 Историја (одабране теме)* 2 2
3 Музичка култура* 2 2
4 Логика са етиком* 2 2
НАПОМЕНА: *Ученик изборни предмет бира једном у току школовања

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО
часова часова часова часова часова
Час одељењског старешине 74 74 66 60 274
Додатни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
часова часова часова часова
до 5 наставних до 5 наставних
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
дана дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети* 1-2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) 30-60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) 15-30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени плановима наставе и учења
других образовних профила, планом наставе и учења гимназије или планом наставе и учења општеобразовних предмета у стручним школама.

Остваривање школског програма по недељама

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
часова часова часова часова
Разредно часовна настава 37 37 33 30
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 4 4
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39 39

Подела одељења у групе

Годишњи фонд часова
Разред Предмет/модул Број ученика у групи
Вежбе Практична настава Настава у блоку
I Рачунарство и информатика 74 до 15
Страна 4 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОПШТЕОБРАЗОВНИХ
ПРЕДМЕТА У СТРУЧНИМ ШКОЛАМА
1. ЦИЉЕВИ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА И
ВАСПИТАЊА СУ:
− развој кључних компетенција неопходних за даље обра-
зовање и активну улогу грађанина за живот у савременом
друштву;
− оспособљавање за самостално доношење одлука о избору
занимања и даљег образовања;
− свест о важности здравља и безбедности;
− оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и
тимски рад;
− поштовање расне, националне, културне, језичке, верске,
родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и ува-
жавања различитости;
− развој мотивације и самоиницијативе за учење, оспособља-
вање за самостално учење, способност самовредновања и
изражавања сопственог мишљења;
− пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и
физички развој сваког ученика, у складу са његовим узра-
стом, развојним потребама и интересовањима;
− развој свести о себи, стваралачких способности и критич-
ког мишљења;
− развијање ненасилног понашања и успостављање нулте то-
леранције према насиљу;
− развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и
очувања природе и животне средине и еколошке етикe;
− развијање позитивних људских вредности;
− развијање компетенција за разумевање и поштовање људ-
ских права, грађанских слобода и способности за живот у
демократски уређеном и праведном друштву;
− развијање личног и националног идентитета, развијање
свести и осећања припадности Републици Србији, пошто-
вање и неговање српског језика и матерњег језика, тради-
ције и културе српског народа и националних мањина,
развијање интеркултуралности, поштовање и очување на-
ционалне и светске културне баштине;
− развој стручних компетенција неопходних за успешно за-
пошљавање;
− оспособљавање за самостално доношење одлука о избору
занимања и даљег образовања.
2. ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
I. Програми оријентисани на процес и исходе учења
Структура програма наставе и учења свих обавезних пред-
мета је конципирана на исти начин. На почетку се налази циљ
наставе и учења предмета. Иза циља се налазе општа предметна
компетенција, специфичне предметне компетенције и стандарди
постигнућа ученика за крај образовног циклуса (код предмета за
које постоје стандарди постигнућа). У табелама које следе, у првој
колони дати су исходи за крај разреда, а у другој се налазе теме/
области са кључним појмовима садржаја. Последњу целину про-
грама чине препоруке за остваривање наставе и учења предмета
под насловом Упутство за дидактичко-методичко остваривање
програма. Праћење напредовања и оцењивање постигнућа учени-
ка је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правил-
ником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, а
у оквиру Упутства за дидактичко-методичко остваривање програ-
ма налазе се препоруке за праћење и вредновање постигнућа уче-
ника у односу на специфичности датог предмета.
Сви програми наставе и учења засновани су на општим ци-
љевима и исходима образовања и васпитања и потребама ученика.
Усмерени су на процес и исходе учења, а не на саме садржаје који
сада имају другачију функцију и значај. Садржаји су у функцији
остваривања исхода који су дефинисани као функционално знање
28. август 2023.
ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини, пре-
дузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама
које је градио и развијао током једне године учења конкретног на-
ставног предмета. Овако конципирани програми подразумевају да
оствареност исхода води ка развијању компетенција, и то како оп-
штих и специфичних предметних, тако и кључних. Прегледом исхо-
да који су дати у оквиру појединих програма наставе и учења може
се видети како се постављају темељи развоја кључних компетенција
које желимо да ученици имају на крају средњег образовања.
На путу остваривања циља и исхода, улога наставника је врло
важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање
садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Оријен-
тација на процес учења и исходе брига је не само о резултатима,
већ и начину на који се учи, односно како се гради и повезује зна-
ње у смислене целине, како се развија мрежа појмова и повезује
знање са практичном применом.
Програми наставе и учења, наставницима су полазна основа
и педагошко полазиште за развијање наставе и учења, за планира-
ње годишњих и оперативних планова, као и непосредну припрему
за рад.
II. Препоруке за планирање наставе и учења
Образовно-васпитна пракса је сложена, променљива и не
може се до краја и детаљно унапред предвидети. Она се одвија
кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активно-
сти у социјалном и физичком окружењу, у јединственом контексту
конкретног одељења, конкретне школе и конкретне локалне зајед-
нице. Зато, уместо израза реализовати програм, боље је рећи да се
на основу датог програма планирају и остварују настава и учење
који одговарају конкретним потребама ученика. Настава треба да
обезбеди сигурну, подстицајну и подржавајућу средину за учење
у којој се негује атмосфера интеракције и однос уважавања, сарад-
ње, одговорности и заједништва.
Полазећи од датих исхода учења и кључних појмова садр-
жаја, од наставника се очекује да дати програм контекстуализује,
односно да испланира наставу и учење према потребама одељења
имајући у виду карактеристике ученика, наставне материјале које
ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима
школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.
Приликом планирања наставе и учења потребно је руководи-
ти се:
− индивидуалним разликама међу ученицима у погледу начи-
на учења, темпа учења и брзине напредовања;
− интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и
вертикална повезаност унутар истог предмета и различи-
тих наставних предмета;
− партиципативним и кооперативним активностима које омо-
гућавају сарадњу;
− активним и искуственим методама наставе и учења;
− уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик
изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја
учења са животним искуствима ученика и подстицањем
примене наученог и свакодневном животу;
− неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем ин-
тересовања за учење и континуирано сазнавање;
− редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних пода-
така о напредовању ученика, остваривању исхода учења и
постигнутом степену развоја компетенција ученика.
Полазећи од датих исхода, наставник најпре, као и до сада,
креира свој годишњи (глобални) план рада из кога касније разви-
ја своје оперативне планове. Како су исходи дефинисани за крај
наставне године, наставник треба да их операционализује прво у
оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне наставне
јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази
планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за час
који воде ка остваривању исхода прописаних програмом.
При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи ра-
зликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али је за већину
исхода потребно више времена и више различитих активности.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 5
Посебну пажњу током непосредне припреме за наставу тре-
ба посветити планирању и избору метода и техника, као и облика
рада. Њихов избор је у вези са исходима учења и компетенцијама
које се желе развити, а одговара природи предмета, конкретним
садржајима и карактеристикама ученика. У том смислу на настав-
нику је да осмишљава разноврсне активности, како своје, тако и
активности ученика. Очекује се да ученици у добро осмишљеним
и разноврсним активностима наставе развијају своје компетенције
целоживотног учења кроз самостално проналажење информација,
критичко разматрање, обраду података на различите начине, пре-
зентацију, аргументовану дискусију, показивање иницијативе и
спремности на акцију.
Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује
свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планира-
њу. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси
могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод
или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода
учења, не доприносе развоју компетенција, не одговарају садржају
итд. Кључно питање у избору метода, техника, облика рада, актив-
ности ученика и наставника јесте да ли је нешто релевантно, чему
то служи, које когнитивне процесе код ученика подстиче (са фоку-
сом на подстицање когнитивних процеса мишљења, учења, памће-
ња), којим исходима и компетенцијама води.
III. Препоруке за праћење и вредновање наставе и учења
Праћење и вредновање је део професионалне улоге наставни-
ка. Од њега се очекује да континуирано прати и вреднује:
− процес наставе и учења,
− исходе учења и
− себе и свој рад.
Оријентисаност нових програма наставе и учења на исходе и
процес учења омогућава:
− објективније вредновање постигнућа ученика,
− осмишљавање различитих начина праћења и оцењивања,
− диференцирање задатака за праћење и вредновање ученич-
ких постигнућа и
− боље праћење процеса учења.
Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је
формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником
о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У на-
стави оријентисаној на остваривање исхода учења вреднују се и
процес учења и резултати учења. Поред уобичајених начина пра-
ћења и оцењивања ученика путем усменог и писменог испити-
вања које даје најбољи увид у резултате учења, постоје и многи
други начини које наставник може и треба да употребљава како би
објективно проценио не само резултате већ и процес учења. У том
смислу, путем посматрања, он може да прати следеће показатеље:
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
(за образовне профиле у четворогодишњем трајању)
Циљ учења Српског језика и књижевности је унапређивање језичке и функционалне писмености; стицање и неговање језичке и
књижевне културе; оспособљавање за тумачење и вредновање књижевних дела; афирмисање и прихватање вредности хуманистичког
образовања и васпитања ученика; развијање личног, националног и културног идентитета, љубави према матерњем језику, традицији и
култури српског народа и других народа и етничких заједница.
Разред Први
Недељни фонд часова 3 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− о бјасни појам и функцију књижевности као уметности и однос књижевности и
других уметности
−н  аведе главне мотиве, тематику, ликове и основне стилске одлике репрезентативних
књижевних дела
−и  менује ауторе и дела из обавезног школског програма
− о бјасни разлику између ауторске и народне књижевности
−и  менује особености књижевне епохе
−н  аведе имена аутора, називе обрађених дела и разврстава их према књижевним
епохама
−п  овеже знања из историје и историје уметности са књижевним стваралаштвом
епоха о којима учи
начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља по-
датке, како аргументује и доноси закључке. Посебно поуздани по-
казатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе
веза међу појавама, навођење примера, спремност да се промени
мишљење у контакту са аргументима, разликовање чињеница од
интерпретација, извођење закључака, прихватање другачијег ми-
шљења, примењивање, предвиђање последица, давање креативних
решења. Поред тога, наставник прати и вреднује како ученици ме-
ђусобно сарађују у процесу учења, како решавају сукобе мишље-
ња, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу,
како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење уме-
сто критицизам.
Како ни један од познатих начина вредновања није савршен,
потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино
тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране ученика. При-
ликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати
повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша
свој резултат и учење. Повратна информација треба да буде увре-
мењена, дата током или непосредно након обављања неке актив-
ности; треба да буде конкретна, да се односи на активности и про-
дукте ученика, а не на његову личност.
Праћење напредовања ученика започиње иницијалном про-
ценом нивоа на коме се он налази и у односу на који ће се про-
цењивати његов даљи ток напредовања. Свака активност је добра
прилика за процену напредовања и давање повратне информације,
а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују соп-
ствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак
других ученика.
Ученике треба континуирано, на различите начине, охрабри-
вати да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да
предузму да би свој рад унапредили. Резултате целокупног праће-
ња и вредновања (процес учења и наставе, исходе учења, себе и
свој рад) наставник узима као основу за планирање наредних ко-
рака у развијању образовно-васпитне праксе.
План и програм наставе и учења остварује се у складу са:
1. Правилником о плану и програму наставе и учења за гим-
назију („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 4/20,
12/20, 15/20, 1/21, 3/21 и 7/21), у делу који се односи на план и
програм наставе и учења за следеће предмете
1) Српски као нематерњи језик;
2) Филозофија (природно-математички смер гимназије, IV
разред);
3) Психологија;
4) Грађанско васпитање за образовне профиле у четворогоди-
шњем трајању.
2. Правилником о наставном плану и програму предмета вер-
ска настава („Просветни гласник”, бр. 6/03, 23/04, 9/05 и 11/16).
ТЕМА и
кључни појмови садржаја програма
КЊИЖЕВНОСТ
Читање и проучавање књижевности
Књижевни родови и врсте
Књижевност старог века
Народна књижевност
Средњовековна књижевност
Књижевност хуманизма и ренесансе
Страна 6 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

− познаје књижевне родове и врсте и разликује њихове основне одлике ЈЕЗИК

− износи своје утиске и запажања о књижевном делу, тумачи његове битне чиниоце и
вреднује га развијајући читалачку компетенцију Општи појмови о језику
− повеже мит са књижевним делом Историја књижевних језика код Срба
− објасни универзалне поруке књижевности старог века на примерима дела Раслојавање језика
различитих жанрова Фонетика са морфофонологијом
− објасни карактеристике средњовековних жанрова (житије, похвала, слово, Прозодија
јеванђеље...) JEЗИЧКА КУЛТУРА
− објасни значај средњовековне књижевности за српску културу
− уочи одлике усмене уметности речи и класификује народну књижевност Правопис
− процењује етичке вредности изнете у делима народне књижевности Усмено и писано изражавање
− објасни значење појмова хуманизам и ренесанса
− упореди вредности средњег века са вредностима хуманизма и ренесансе
− објасни значај уметности хуманизма и ренесансе за развој европске културе и
цивилизације

− разуме језик као систем и разликује његове функције;

− препозна особине књижевних језика пре реформе Вука Караџића;
− разликује глас, фонему и графему;
− класификује гласове према основним критеријумима;
− одреди границу слога у типичним случајевима;
− препозна гласовне алтернације и примени нормативна решења у вези с њима;
oп римени основна правила акценатске норме;

− примени одговарајућа правописна правила;

− правилно попуни различите формуларе и обрасце;
− састави текст примењујући различите облике књижевноуметничког стила;
− правилно распореди грађу при писању састава;
− препозна и некњижевни акценат и облик речи у свакодневној комуникацији и у
говору јунака у драмским уметничким формама, а потом га исправља у сопственом
говору;

Разред Други
Недељни фонд часова 3 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
−н  аведе имена аутора, називе обрађених дела и разврстава их према књижевним КЊИЖЕВНОСТ
епохама;
−н  аведе тему, мотиве, ликове и основне стилске одлике репрезентативних Барок у европској књижевности и барокне тенденције у српској књижевности
књижевних дела; Просветитељство и класицизам у српској књижевности
− а нализира и упореди издвојене проблеме у књижевним делима која припадају Романтизам у европској и српској књижевности
различитим епохама; Реализам у европској и српској књижевности
−п  овеже знања из историје и историје уметности са књижевним стваралаштвом ЈЕЗИК
епоха о којима учи;
−п  репозна и усвоји вредности националне културе и разуме/поштује културне Историја српског књижевног језика
вредности других народа; Функционални стилови српског књижевног језика
−н  аведе књижевне родове и врсте и издвоји њихове основне одлике; Морфологија у ужем смислу
−и  зноси своје утиске и запажања о књижевном делу, тумачи његове битне чиниоце и
вреднује га развијајући читалачку компетенцију; ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
−н  аведе особине ликова у обрађеним делима и заузме став према њиховим
поступцима; Правопис
−н  аведе особености барока, класицизма и просветитељства и њихове представнике у Усмено и писано изражавање
књижевности;
− о бјасни значај Венцловића и Орфелина за развој језика и књижевности код Срба;
− о бјасни значај Доситејевог рада за српску културу и књижевност;
− о дреди друштвени и културолошки значај просветитељских идеја, посебно у
српској култури;
−н  аведе представнике романтизма и њихова дела;
− у очава и образлаже одлике романтизма у светској и српској књижевности;
− у очава и образлаже одлике реализма у светској и српској књижевности;
− а нализира различите облике социјалне тематике у књижевним делима српског
реализма;
−и  здвоји типове карактеризације јунака реализма на одабраним примерима;
−и  здвоји типове хумора у делима светског и српског реализма.
− о бјасни развојне карактеристике српског књижевног језика од реформе Вука
Караџића до данас;
− о бјасни разлику између етимолошког и фонолошког правописа;
− с астави текст, примењујући форме и обележја публицистичког и административног
стила;
− о бјасни појам морфеме и разликује граматичку од творбене анализе речи (творбену
основу и наставак и граматичку основу и наставак);
−п  римени системска знања о врстама и подврстама речи и њиховим граматичким
категоријама;

−п  римени правописна решења у вези са спојеним и одвојеним писањем речи;

−п  римени основна типографско-правописна решења у вези са куцаним текстом
(размак и штампарски типови слога);
− о бликује свој говор према ситуацији и примени књижевнојезичку норму;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 7

Разред Трећи
Недељни фонд часова 3 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
−н  аведе главне мотиве, тематику, ликове и основне стилске одлике репрезентативних КЊИЖЕВНОСТ
књижевних дела;
−и  менује ауторе и дела из обавезног школског програма; Модерна у светској и српској књижевности
−и  менује особености књижевне епохе; Међуратна књижевност у светској и српској књижевности
−н  аведе имена аутора, називе обрађених дела и разврстава их према књижевним ЈЕЗИК
епохама;
−п  овеже знања из историје и историје уметности са књижевним стваралаштвом
Творба речи
епоха о којима учи;
−и  спита одјеке европске модерне у српској књижевности и објасни сличност и Лексикологија
особеност тих појава; Синтакса
−п  овеже појаве у књижевности са друштвено-историјским околностима које су Стилистика
довеле до Првог светског рата; ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
−п  репозна и испита однос ратне и међуратне књижевности према традицији
(прошлости); Правопис
−п  репозна најважније типове творбе у српском језику – извођење, слагање, Усмено и писано изражавање
комбиновану творбу и претварање;
−п  репозна делове творенице у типичним случајевима;
−п  римени правила промене полусложеница;
− р азликује значењске односе међу речима;
−п  римени језичке механизме за богаћење речника (метафору, метонимију и
синегдоху);
− р азликује типове лексике с обзиром на порекло (народне речи, црквенословенске
речи и позајмљенице) и сферу употребе (историзми, архаизми, неологизми,
термини);
− р азликује некњижевну лексику (дијалектизми, регионализми, жаргон и вулгаризми)
од књижевне лексике;
−н  аведе и користи најзначајније речнике српског језика;
−п  репозна и правилно користи устаљене изразе (фразеологизме);
− р азликује синтаксичке јединице и познаје све типове реченичних чланова;
− р азликује предикатску и комуникативну реченицу;
−н  аведе особине разговорног стила, посебно оне које га разликују од осталих
стилова;
−п  римењује основна правила транскрипције имена из страних језика;
− г овори јавно и пред већим аудиторијумом о темама из језика, књижевности и
културе;
− с аслуша туђе мишљење и узме га у обзир приликом своје аргументације;
−н  апише састав на тему из језика и књижевности, уважавајући начела правописа и
језичке норме

Разред Четврти
Недељни фонд часова 3 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
−н  аведе имена аутора, називе обрађених дела и разврстава их према књижевним КЊИЖЕВНОСТ
епохама;
−н  аведе тему, мотиве, ликове и основне стилске одлике репрезентативних Савремена књижевност
књижевних дела; ЈЕЗИК
− а нализира и упореди издвојене проблеме у књижевним делима која припадају
различитим епохама;
Синтакса
−п  овеже знања из историје и историје уметности са књижевним стваралаштвом
епоха о којима учи; Стилистика
−п  репозна и усвоји вредности националне културе и разуме/поштује културне ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
вредности других народа;
−н  аведе књижевне родове и врсте и издвоји њихове основне одлике; Правопис
− т умачи песничка дела износећи доживљаје, утиске и запажања о њима; Усмено и писано изражавање
−и  зведе закључак о карактеристикама песничког језика, мотивима и форми у
обрађеним песмама;
−и  здвоји основне интеграционе чиниоце наставне интерпретације књижевног дела;
−п  остави проблемско питање у вези са књижевноуметничким делом, износи суд о
њему и аргументује свој суд;
−п  овеже историјске, религијске, политичке теме у делима која обрађује са изградњом
или преиспитивањем националног идентитета у њима;
− р асправља о „женском питању” у делима која обрађује;
− с амостално бира књижевна дела изван програма ослањајући се на стечена знања и
усвојене вредности;
−п  римењује различите технике читања текстова (линеарниог и нелинеарног типа).
− р азликује основна значења и функције падежа;
−п  репозна граматичку и семантичку конгруенцију у типичним случајевима;
− р азликује све типове независних предикатских реченица;
−п  репозна различите врсте зависних реченица;
− р азликује напоредне односе међу речима, синтагмама и реченицама;
−п  равилно употреби и препозна значења личних глаголских облика;
−п  репозна у тексту и наведе особине књижевноуметничког и научног стила;
−п  роцени поузданост података које преузима са интернета при писању текста
научним стилом;
−п  равилно користи знаке интерпункције (тачку, запету, тачку са запетом, упитник,
узвичник, две тачке, три тачке, црту, заграду, наводнике);
− г овори јавно и пред већим аудиторијумом о темама из језика, књижевности и
културе;
−н  апише састав на тему из језика и књижевности, уважавајући начела правописа и
језичке норме.
Страна 8 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Настава и учење Српског језика и књижевности треба да до-
принесу развоју стваралачког и истраживачког духа који ће омо-
гућити ученицима да развијају знања, вредности и функционалне
вештине које ће моћи да користе у даљем образовању, у профе-
сионалном раду и у свакодневном животу; формирају вредносне
ставове којима се чува национална и светска културна баштина;
буду оспособљени за живот у мултикултуралном друштву; овла-
дају општим и међупредметним компетенцијама, релевантним за
активно учешће у заједници и целоживотно учење.
Квалитет и трајност знања, умења, вештина и ставова уче-
ника умногоме зависе од принципа, облика, метода и средста-
ва који се користе у процесу учења. Због тога савремена настава
Српског језика и књижевности претпоставља остваривање исхода
уз појачану мисаону активност ученика, поштовања и уважавања
дидактичких принципа (посебно: свесне активности ученика, на-
учности, примерености, поступности, систематичности и очиглед-
ности), као и адекватну примену оних наставних облика, метода,
поступака и средстава чију су вредност утврдиле и потврдиле са-
времена пракса и методика наставе и учења Српског језика и књи-
жевности (пре свега: разни видови организације рада и коришће-
ње комуникативних, логичких и стручних (специјалних) метода
примерених садржајима обраде и могућностима ученика). Избор
одређених наставних облика, метода, поступака и средстава усло-
вљен је, пре свега, исходима које треба остварити, а потом и садр-
жајима који ће помоћи да се прописани исходи остваре.
Редовна настава и учење Српског језика и књижевности из-
води се у специјализованим учионицама и кабинетима за овај
предмет, који треба да буду опремљени у складу са нормативима.
Делимично, она се организује и у другим школским просторијама
(библиотеци-медијатеци, читаоници, аудиовизуелној сали и сл.).
У настави Српског језика и књижевности користе се одобрени
уџбеници и приручници, као и библиотечко-информацијска и ин-
форматичка грађа, значајна за систематско оспособљавање ученика
за самостално коришћење разних извора сазнања у настави и ван ње.
Области Језик, Књижевност и Језичка култура треба да чине
предметну целину, да се прожимају и употпуњују. Пажљивим пла-
нирањем наставе и учења које треба да доведу до остварености
предвиђених исхода за све три области, наставник ће сам, уз пра-
ћење резултата ученика, распоређивати број часова.
Препоручени број часова за сваку област је урађен према
укупном броју од 35 недеља разредно-часовне наставе за 1, 2. и 3.
разред, и 32 недеље за 4. разред (али се може разликовати у зави-
сности од профила).
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
ПРВИ РАЗРЕД
ОБЛАСТ: КЊИЖЕВНОСТ (Препоручени број часова 50)
Програм за први разред у области Књижевност организован
је у шест области/тема и усклађен с исходима учења за овај разред
(а према описима стандарда ученичких постигнућа).
Читање и проучавање књижевности. Ова тема треба да
повеже ученицима познати приступ књижевном делу са науком
о књижевности. Препоручени садржаји су: књижевно дело као
естетски предмет – структура књижевног дела, примање и дело-
вање књижевног дела на читаоца. Предвиђени садржаји треба да
омогуће читање и тумачење књижевних дела, уз разумевање књи-
жевног жанра, књижевне епохе и културне традиције. Ученици се
упознају са примарним и секундарним изворима за проучавање
књижевног дела.
Књижевни родови и врсте. Систематизују се и, на приме-
рима, обнављају и проширују знања стечена у основној школи:
лирика, епика и драма као књижевни родови и књижевне врсте
28. август 2023.
које припадају овим родовима: народна лирска песма, уметничка
ауторска лирска песма, епска песма, приповетка, роман, драма у
ужем смислу, комедија, трагедија. Наставници приликом обраде
примера за књижевну врсту ауторска лирска песма, могу бирати
да обраде само једну песму Десанке Максимовић или Јована Ду-
чића, а могу, уколико процене да имају довољно часова, обрадити
и песму по избору Десанке Максимовић и песму Јована Дучића
„Звезде”, пружајући на тај начин ученицима могућност да уоче
паралеле и разлике у форми, изразу и језику различитих песника.
Приликом обраде примера за приповетку, наставник је у обавези
да обради и приповетку „Први пут с оцем на јутрење” Лазе Лаза-
ревића, и Чеховљеву новелу „Туга”. Код Лазаревићеве приповетке
потребно је пажњу обратити на сложеност и епизодичност приче,
карактеризацију, развој и психолошку и етичку промену јунака, а
у Чеховљевој причи поред психолошке анализе јунака и социјал-
них утицаја на његово сламање, треба истакнути жанровску спе-
цифичност краће приповетке која се у теоријској традицији назива
новела, њену језгровитост и емоционалну напрегнутост и разлику
у односу на дужу приповетку. Пример за роман као књижевну вр-
сту, Лајање на звезде Милована Витезовића, треба ученицима да
покаже како структурни елементи романа функционишу у такозва-
ном поджанру младалачки роман. Ученицима се може појаснити
и феномен романа у наставцима, који је постојао у историји књи-
жевности, а везано за околност да је овај роман тако и писан и об-
јављиван у листу „Младост” 1975–1976. године.
Књижевност старог века. Значај и вредности књижевности
старог века (тематика, одлике, допринос културној баштини). Еп у
књижевности старог века (улога мита у слици света, тематика епа,
хомерски еп). Библијски свет (значење и поуке). Античка трагеди-
ја (особине, традиција, универзалне вредности које афирмише).
Народна књижевност. Одлике и својства народне књижев-
ности. Класификација књижевних врста народне књижевности.
Структура епске песме, тематско-мотивски слој, етичка питања.
Структура народне бајке. Одлике бајке.
Средњовековна књижевност. Српска књижевност и култура
у средњем веку. Уметничке/литерарне вредности српске средњове-
ковне књижевности. Особине и врсте српске књижевности сред-
њег века. Историјски и књижевни значај аутора књижевних дела
која се обрађују. Читањем дела средњовековне књижевности уче-
ници треба да науче одлике књижевних жанрова житија, похвале,
слова, записа, јеванђеља, њихов настанак из црквене, манастирске
писмености у Србији и повезаност са византијском религијском
уметношћу и књижевношћу. Посебно треба да обрате пажњу на
улогу Светог Саве као историјске личности, црквеног просветите-
ља и писца, а исто тако и на разлику и сличности између Стефана
Немање као историјске личности, светитеља и књижевног лика.
Хуманизам и ренесанса. Хуманизам и ренесанса у књижев-
ности и уметности. Значај хуманизма и ренесансе за развој европ-
ске културе и цивилизације. Разлике и сличности са претходним
епохама. На примеру Бокачових прича ученици треба да уоче ка-
рактеристике живота у ренесансној Италији, увођење ласцивних
тема у књижевност, слободнији однос према телесној љубави у
књижевности; Петраркина поезија треба, с друге стране, да прика-
же конвенционалнији приступ теми љубави, увођење мотива иде-
алне драге који ће постати стални мотив у каснијој књижевности;
одломци из Дантеовог Пакла треба да покажу ученицима како је у
ренесансној Италији промишљен народни, грађански живот кроз
етичку и религијску призму. Одломци из Сервантесовог Дон Ки-
хота треба ученицима да пруже сазнања о овом књижевном лику,
његовом утицају на ликове и мотиве у књижевности каснијих епо-
ха. Ученици треба да уоче елементе хумора и пародије у роману,
то могу да повежу са данашњим видовима хумора и пародије у
књижевности и популарној култури. Читање одломака из Шек-
спирове трагедије Ромео и Јулија треба ученицима да осветли ове
књижевне јунаке и мотив трагичне љубави. Иако не читају траге-
дију у целости, на основу њене приче треба да разумеју структуру
трагедије као књижевне врсте. Књижевност старог Дубровника
ученици треба упознају читањем комедије Дундо Мароје Марина
Држића. Могуће је ово дело обрађивати са аспекта позоришне об-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 9
раде, гледањем снимака позоришних представа. Ученицима треба
објаснити одлике говора дубровачких ренесансних писаца, као и
културноисторијског контекста постојања Дубровачке републике,
њене књижевности, језичких, религијских, политичких, трговач-
ких веза са немањићком Србијом.
Изборни део:
Од предложених књижевних дела из изборног дела програма,
наставници и ученици бирају да обраде 3–4 дела у складу са инте-
ресовањима ученика и бројем часова. Ученици заинтересовани за
античку књижевност могу проширити своја знања читањем одло-
мака из Одисеје, што ће им омогућити да сагледају целину Хомеро-
вог епа, засновану на два повезана митска корпуса. Читањем прича
из Хиљаду и једне ноћи ученици такође проширују слику о античкој
књижевности, сагледавају елементе оријенталне, арапске античке
културе, као и тематско-мотивски корпус народних прича из ове
јединствене збирке. Одјеке библијске књижевности у савременој
књижевности ученици могу да анализирају читањем одломка из
Пекићевог Времена чуда. Проширивање знања из средњовековне
књижевности ученици могу да стекну читањем одломка из Теодо-
сијевог Житија Светог Саве или исповедне молитве непознатог
аутора из 14. века. Успостављање везе средњовековних тема са са-
временим животом и културом и њихово уобличавање у савреме-
ну књижевности ученици могу да прате читањем књиге Записи са
дунавског песка Светлане Велмар Јанковић. Ученици могу разви-
јати своје читалачке компетенције упознавањем са стваралаштвом
савремених аутора, посебно са делима која жанровски и тематски
одговарају њиховом узрасту и интересовањима. Читањем Кишовог
романа Рани јади, са чијим деловима су се већ упознали у основној
школи, они ће моћи да се саживе са темама и мотивима одрастања,
породичних односа, младалачких пријатељстава, љубави, сазрева-
ња. Са сличним или чак истим темама се на другачији начин могу
срести читањем култног романа за младе, Ловац у житу Џерома
Дејвида Селинџера. Ове теме али са акцентом на живот у школ-
ском контексту и креативним начинима приближавања књижев-
ности средњошколцима, ученици могу упознати гледањем филма
Друштво мртвих песника Питера Вира из 1989. године (награђе-
ним „Оскаром” за сценарио) или читањем истоименог романа Н. Х.
Клајнбау који је по овом филму настао. Ученици заинтересовани за
жанр историјске фантастике могу да читају први роман из серије
романа Господар прстенова Џ. Р. Р. Толкина и упореде га са неким
другим романима овог жанра са којима су се раније сусретали.
Области/теме из књижевности прате одговарајући садржаји:
књижевна дела за обраду и изборни садржаји.
Све што се чита и обрађује у настави књижевности, сматра
се лектиром. Дела за која је потребно више времена ученицима
да их прочитају, посматрају се као домаћа лектира. За њено чита-
ње потребно је оставити више времена да би се ученици активно
укључили у наставну интерпретацију на часовима српског језика
и књижевности. Ово треба имати у виду при планирању редоследа
и начина остваривања наставе, јер домаћу лектиру прате обимни
и детаљни истраживачки пројекти. Уз помоћ задатака за истражи-
вачко читање и дугорочнијих пројеката читања, ученици ће се поу-
зданије припремати за рад на часу, што ће погодовати и остварива-
њу наставног принципа економичности.
Проширују се знања о књижевнотеоријским појмовима који
су обрађивани у основној школи и уводе се нови појмови. Обра-
ђивани појмови добијају нови историјски контекст, а нови појмови
уводе се како би се оснажила рецептивна способност. Програм на-
ставе и учења српског језика и књижевности предвиђа обраду или
утврђивање следећих књижевнотеоријских појмова:
− Лирика: одлике лирске књижевности, лирска и лирско-еп-
ска песма; врсте лирске поезије; лирски субјекат.
− Епика: одлике епске књижевности; подела епске књижев-
ности: еп (спев, епопеја), епска песма, епски јунак; припо-
ветка, новела роман; мит/легенда/предање, бајка; нарација
(приповедање) у првом, другом и трећем лицу; описивање
(дескрипција), дијалог, монолог, унутрашњи монолог; нара-
тор (приповедач); ретроспективно и хронолошко припове-
дање; ретардација, епизода, дигресија.
− Драма (драмска књижевност): одлике драмске књижев-
ности. Подела драмске књижевности: трагедија, комедија,
драма у ужем смислу; драмски сукоб; позориште; античка
драма; драмска јединства; пролог, епилог; трагедија, тра-
гички сукоб, трагичка кривица, трагички јунак; протаго-
нист, антагонист; катарза; комедија, врсте комедије: коме-
дија карактера, нарави (друштва) и ситуације (интриге);
commedia dellʼ arte; врсте комике: вербална, гестовна, ситу-
ациона комика. Сценска реализација драмског текста.
− Версификација/метрика: ритам, стих, везани и слободни
стих; врсте стиха; хексаметар, десетерац, епски десетерац,
лирски десетерац; акростих; строфа, врсте строфа, врсте
риме; опкорачење; цезура, сонет, терцина, канцона, канцо-
нијер.
− Стилистика: појам стила; стилске фигуре; алегорија, али-
терација, асонанца, апострофа, градација, епитет, стални
епитет, елипса, еуфемизам, инверзија, инвокација, ирони-
ја, сарказам, контраст (антитеза), словенска антитеза, ком-
парација (поређење), метафора, метонимија, ономатопеја,
персонификација, симбол, хипербола, лирски паралелизми.
− Остали појмови: антика, мимезис, јеванђеље, беседа, па-
рабола, житије (хагиографија), биографија, похвала, слово;
цитат, парафраза, фуснота; хуманизам, ренесанса, петрар-
кизам; белетристика, синкретизам.
Од 96–111 часова (у зависности од профила школе) на ко-
јима се током године реализује настава, предлаже се да се на 50
часова обрађују, утврђују и систематизују садржаји из књижевно-
сти. Како је укупан број књижевних дела за обраду 26 уз које на-
ставници и ученици бирају још 3–4 препоручена дела (у односу
на интересовања и могућности ученика), укупан број од 30 дела
пружа могућност успостављања динамике обраде сваког поје-
диног садржаја на два до три школска часа. Нека књижевна дела
изискиваће један час, а нека два или три, те је наставник тај који
предвиђа и планира динамику рада на часовима обраде, утврђива-
ња и систематизације градива укључујући у то и различите нивое
обраде (интерпретацију, приказ и осврт), као и повезивање настав-
них садржаја из књижевности са садржајем из језика (нпр., кад је
реч о историји језика, повезано ће се читати и тумачити следећи
текстови: Црноризац Храбар, Слово о писменима и Запис Глиго-
рија дијака у Мирослављевом јеванђељу, са текстовима средњове-
ковне књижевности). Још једна препорука за наставника односи
се на компаративно повезивање и тумачење текстова који долазе
из различитих историјских, културних и жанровских оквира (нпр.
поређење овдашње епске традиције са сумерско-вавилонском, хе-
ленском, словенским, итд; поређење структурних и мотивских
конституената епских песама, епова, народних бајки и библијских
предања, итд). Посебну пажњу наставник би требало да обрати
и на осветљавање разноврсности релација које се успостављају
између канонских дела националне и светске књижевности и до-
минантних савремених форми уметничког израза и презентације
(савремени роман, драмски текст; филм, анимирани филм, стрип,
позоришна представа, историјско-образовни садржаји на телеви-
зији и интернету, итд.).
Ученици се упознају са планом, садржајима предмета и на-
чинима рада. Ученицима се указује на важност планског и благо-
временог припремања за часове обраде књижевног дела (читање
и тумачење књижевних дела, коришћење уџбеника, примарних и
секундарних извора за тумачење књижевних дела).
Књижевно дело уводи се у наставу доживљајним и истражи-
вачким читањем, припремним задацима, истраживачким и радним
пројектима.
Нивои обраде. Тумачење књижевног дела може се реализо-
вати и планирати за обраду на различитим нивоима (осврт, приказ,
интерпретација).
Рад на часу. Књижевне појаве, термини и појмови обрађу-
ју се посредством планираних књижевних дела. У непосредном
раду, уз уважавање водећих методичких принципа и радних на-
чела, користе се одговарајуће обавештајне, логичке и специјалне
(стручне) методе. Методска адекватност и јединство теоријских и
Страна 10 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
практичних поступања кључни су за успешну наставу књижевно-
сти; књижевнотеоријска знања се тумаче као појаве у конкретним
уметничким делима, а знања о њима се развијају и усавршавају.
Развијање читалачких компетенција. Ученици се обучавају
за активну примену свих врста и видова читања (доживљајно, ис-
траживачко, изражајно и интерпретативно, гласно читање, читање
с белешкама, читање у себи), а пре свега за помно читање, читање
с уживљавањем и разумевањем уз вредновање књижевног дела.
Стваралачке активности поводом тумачења књижевног
дела. Поред читања, као прворазредне стваралачке активности, у
настави се организују и одговарајуће стваралачке активности пово-
дом обраде књижевних дела. Посредством њих шири се интересо-
вање ученика за књижевност, књижевна дела и ауторе, продубљују
се и надопуњују читалачка интересовања и усавршавају читалачке
компетенције. Стваралачке активности реализују се као усмена про-
дукција (говорне вежбе, дискусије, разговори, монолози, рецитова-
ње и казивање), писмена продукција (писање есеја, радова, домаћих
задатака) и комбинована продукција (реферисања и презентације).
Изборни садржаји допуњавају обавезни део програма. На-
ставник је у обавези да у договору са ученицима уз обраде књи-
жевних дела из обавезног програма обради осам дела из изборног
програма.
Вредновање напретка ученика је континуирано и систематич-
но. Вреднује се активност ученика током припремне фазе рада и то-
ком рада на часу, учешће у раду приликом тумачења дела, учесталост
јављања, квалитет одговора, оригиналност и аргументовање ставова,
уважавање гледишта других ученика и другачијих виђења, однос пре-
ма раду, способност примене теоријских знања у конкретним радним
околностима. Вредновање обухвата и писмено изражавање (домаћи
задаци поводом конкретних књижевних дела; годишње до шест дома-
ћих задатака). У сврху вредновања може бити планирано и тестира-
ње, како би се стекао непосредан увид у текућа знања ученика.
СПИСАК ДЕЛА ЗА ОБРАДУ:
Лирика као књижевни род
Народна лирска песма: „Сунце се девојком жени”
Уметничка лирска песма: Десанка Максимовић, песма по из-
бору / Joван Дучић, „Звезде”
Епика као књижевни род
Епска народна песма: „Комади од различнијех косовскијех
пјесама”
Приповетка: Лаза Лазаревић „Први пут с оцем на јутрење”;
Антон Павлович Чехов „Туга”;
Роман: Милован Витезовић, Лајање на звезде
Драма као књижевни род – основне одлике
Књижевност старог века
Еп о Гилгамешу (у целини или одломак, 8. плоча)
Митови: о Едипу, о Троји, Парисов суд, Одисеј и Пенелопа,
Ахил, о Сизифу, Прометеју
Хомер: Илијада (одломак, 6. певање)
Софокле: Антигона
Стари и Нови завет (текстови по избору)
Народна књижевност
Лирска народна поезија, избор
Епске народне песме: „Бановић Страхиња”, „Диоба Јакшића”
Лирско-епска народна песма: „Хасанагиница”
Народна бајка: „Златна јабука и девет пауница”
Средњовековна књижевност
Свети Сава: Житије светог Симеона (одломак)
Јефимија: „Похвала кнезу Лазару”
Деспот Стефан Лазаревић; „Слово љубве”
28. август 2023.
Хуманизам и ренесанса
Франческо Петрарка: Канцонијер (избор сонета)
Ђовани Бокачо: Декамерон (приповетка по избору)
Данте Алигијери: Пакао (приказ дела, одломак)
Вилијам Шекспир: Ромео и Јулија (одломак)
Сервантес: Дон Кихот (одломак)
Марин Држић: Дундо Мароје (корелација с позориштем);
ИЗБОРНИ ДЕО, 3 – 4 дела:
Хиљаду и једна ноћ (избор);
Хомер: Одисеја (одломак „Код Феачана)”;
Борислав Пекић: „Чудо у јабнелу” из: Време чуда
Теодосије: Житије Светог Саве, одломак „Бег у Свету Гору”
Исповедна молитва из 14. века, непознати аутор
Светлана Велмар Јанковић: Записи са дунавског песка
Горан Петровић: „Прича о причању”
Данило Киш: Рани јади (избор)
Толкин: Господар прстенова (прва књига);
Селинџер: Ловац у житу
Н. Х. Клајнбаум, Друштво мртвих песника / филм Питера
Вира Друштво мртвих песника
ОБЛАСТ: ЈЕЗИК (Препоручени број часова 34)
Програм за први разред средњих стручних школа у области
Језик организован је у пет области/тема и усклађен са исходима
учења за овај разред (а према описима стандарда ученичких по-
стигнућа). Програмом се предвиђа проширивање знања из области
обрађених у основној школи, али и увођење нових појмова.
Општи појмови о језику. У оквиру ове теме ученици треба
да стекну основна знања о језику као друштвеној појави и језику
као систему знакова. Ова општа знања, поред своје општеобра-
зовне вредности и значаја за олакшавање и побољшавање наставе
српског језика, треба да послуже и лакшем савладавању градива
из страних језика.
Историја књижевних језика код Срба. У оквиру ове теме
наставу језика треба функционално повезати са наставом књижев-
ности. На пример, текстове Слово о писменима Црнорисца Храбра
и Запис Глигорија дијака у Мирослављевом јеванђељу треба пове-
зати са текстовима средњовековне књижевности.
Раслојавање језика. Основне одлике дијалеката српског је-
зика треба повезати са одговарајућим књижевним делима и/или
филмским остварењима (нпр. за илустрацију призренско-тимоч-
ког дијалекта могу се узети одломци из одговарајућег књижевног
дела, инсерти из филма и сл.). Нарочито је потребно нагласити
да су екавски и ијекавски изговор равноправни изговори српског
књижевног језика. И у овом случају је потребно упутити на књи-
жевна дела која су писана екавским/ијекавским изговором (нпр.
у Диоби Јакшића некада се јавља облик бијела, а некад б’јела, а
такви примери се могу повезати и са питањима слога/стиха, и са
питањима рефлекса јата).
Фонетика са морфофонологијом. Опис артикулацији гласо-
ва у српском језику треба поредити са изговором гласова у стра-
ном језику познатом ученицима (нпр. назални гласови у српском
и француском, лабијализовани вокали у српском и немачком и
сл.). Такође, ученицима треба скренути пажњу на важност пра-
вилне артикулације гласова у говору. С обзиром на то да су учени-
ци основна знања о већини гласовних алтернација већ стекли на
основношколском нивоу, нарочиту пажњу треба посветити норма-
тивним решењима, и то у оним случајевима где се најчешће гре-
ши. На пример: предшколски, претчас, одељење, изузеци, тачки,
гледалаца и сл.
Прозодија. Знања о акценатском систему српског језика тре-
ба да буду применљива, тј. треба да допринесу да ученици боље
и потпуније усвоје књижевнојезичку норму и да побољшају своје
изражајне способности. У срединама где се не говори књижевним
језиком треба оспособљавати ученике за примену правила о кон-
трастирању акценатског система. На пример, у косовско-ресавској
зони краткосилазни акценти се преносе на претходни слог и мења-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 11
ју квалитет (ливада, мотика, субота и сл.); на месту где је у дија-
лекту дугосилазни акценат, у књижевном језику се акценат помера
на претходни слог мењајући и квантитет и квалитет, а на месту где
је у дијалекту био дугосилазни акценат, у књижевном језику остаје
неакцентована дужина (девојка, војник, кромпир и сл.).
ОБЛАСТ: ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (Препоручени број часова 21)
Програм за први разред средње школе у области Језичка кул-
тура организован је тако да подразумева четири вештине: писање и
говор (као продуктивне) и слушање и читање (као рецептивне). При-
према за израду писменог задатка, сама израда и исправка писменог
задатка подразумевају укупно 16 часова, по четири за сваки писмени.
Припрема за израду писмених задатака је континуирана де-
латност и не ограничава се само на један час (пре израде писменог
задатка). Препоручује се, приликом израде писменог задатка, ко-
ришћење ћириличког писма, док се латиница може користити као
писмо приликом писања исправке.
Ученике треба упути на Правопис и правописне приручнике,
и оспособити их да се њима служе. Од правописних тема обрати-
ти пажњу на: велико слово (писање устаљених атрибута и титула
као делова имена, писање назива разних манифестација, грађевина,
споменика, докумената, закона, уметничких дела и сл.) и на прено-
шење речи у нови ред (разлике у односу на поделу речи на слогове).
Вештина читања с разумевањем подразумева читање књи-
жевних и осталих типова текстова уз препознавање експлицитних
и имплицитно датих информација у тим текстовима и откривања
узрочно-последичних веза међу елементима садржаја.
Реализација наставе и учења језика и језичке културе оства-
рује се у предметном јединству са наставом књижевности.
Приликом обраде садржаја из језика препоручује се:
− уочавање језичких појава у одговарајућим примерима уз
ослањање и на језичко осећање ученика;
− примена граматичких правила;
− увежбавање;
− коришћење табела;
− израђивање цртежа, схема, графикона;
− навикавање и подстицање ученика да користе одговарајућу
квалитетну литературу, језичке приручнике, речнике, лек-
сиконе, појмовнике.
ДРУГИ РАЗРЕД
ОБЛАСТ: КЊИЖЕВНОСТ (Препоручени број часова 50)
Програм за други разред у сегменту Књижевност организо-
ван је у четири области/теме и усклађен с исходима учења за овај
разред (а према описима стандарда ученичких постигнућа).
Барок у европској књижевности и барокне тенденције у
српској књижевности
У оквиру ове теме ученици ће се упознати са бароком, као
стилом у европској и српској књижевности. С обзиром на то да се
о бароку као издиференцираном књижевном правцу не може гово-
рити у оквиру српске књижевности, наставници ће имати задатак
да ученицима објасне културно-уметнички контекст у којем барок
настаје и развија се у европској књижевности, као и шта су његове
кључне одлике у погледу стила, форме и погледа на свет. На осно-
ву тога треба уочити специфичности развоја српске књижевности
у Угарској у том периоду (18. век) – оријентисаност на националне
теме и обраду која је у погледу језика (српско-словенски са при-
месама славеносрпског) усмерена на сложеност израза и покре-
тљивост у ритму и говору, што је у складу са основним одликама
барока као уметничког стила, а за шта је најочигледнији пример
стваралаштво Гаврила Стефановића Венцловића, па наставни-
ци са ученицима треба у овом сегменту да обраде његову песму
„Црни биво у срцу”. У наставни садржај помоћу којег се може
илустровати барок као књижевна епоха и стил на ширем српског
језичком простору спада и Осман Ивана Гундулића који треба
обрадити у одломцима.
Просветитељство и класицизам у српској књижевности
У оквиру ове теме ученицима је потребно предочити времен-
ско неподударање просветитељства у европској књижевности и
култури и у српској и истакнути да поред заједничких идеја које су
обележиле тај век у Европи, у српској култури и књижевности оне
имају снажну усмереност на образовање националног бића, разви-
јање националног језика и писмености на њему. У том смислу их
треба упознати са улогом коју је Доситеј Обрадовић одиграо у
нашој култури и то показати (условно) на његовом програмском
тексту „Писмо љубезном Харалампију” и читањем одломака ње-
говог аутобиографског дела Живот и прикљученија. Интерпрета-
цију је пожељно усмерити на уочавање жеље за самообразовањем,
за путовањем као могућношћу просвећивања; песма „Востани
Сербие” треба да се чита као сублимација свих просветитељских
идеја дубоко прожетих националном самосвешћу и традицијом.
Кроз дело Тврдица ученици треба да се упознају са нашим
најзначајнијим класицистичким писцем и једним од наших најве-
ћих комедиографа уопште, Јованом Стеријом Поповићем.
Романтизам у европској и српској књижевности
Књижевно уобличавање романтичарске теме светског бола
(„велтшмерц”) ученици ће схватити читањем одломака Чајлд Ха-
ролда Џорџа Гордона Бајрона и романа у стиху Евгенеије Оње-
гин Александра Сергејевича Пушкина.
Романтичарска тема љубави према мртвој драгој и елегичан
однос према животу и умирању обрађиваће се кроз поезију Бран-
ка Радичевића, „Кад милидија умрети”; Јована Јовановића
Змаја, Ђулићи увеоци (избор), Лазе Костића, „Међу јавом и мед
сном” и „Santa Maria della Salute”.
Специфичности романтизма у српској књижевности односно
усмереност на национално буђење и почетак стварања на народ-
ном језику обрађиваће се у контексту реформе језика Вука Стефа-
новића Караџића, његовог рада на сакупљању народних умотво-
рина, лексикографског и критичарско-полемичког деловања (само
информативно), као и читањем Вуковог „Писма кнезу Милошу”
(одломци). Ученицима ће се указати на значај 1847 године; читаће
се и тумачити драмски спев П. П. Његоша Горски вијенац и пое-
зија Ђуре Јакшића „На Липару”.
Реализам у европској и српској књижевности
Карактеристике, тематске особености и вредности књижев-
ности реализма треба да се упознају читањем програмског текста:
Оноре де Балзак: „Предговор Људској комедији” (одломак).
Европски реализам ће се сагледати кроз дела три највећа
представника: Оноре де Балзак, Чича Горио – социјалне дискре-
панције унутар француског друштва и раслојавање унутар поро-
дице; Николај Васиљевич Гогољ, „Шињел” – сатирична кри-
тика друштва, хумор и гротеска; Лав Николајевич Толстој, Ана
Карењина – ригидност руског аристократског друштва, трагичке
последице које настају у сукобу емоционалног и друштвено при-
хватљивог модела живота, прекорачење конвенција о родној улози
жене у друштвеној и приватној сфери, одступање од родних стере-
отипа мушких ликова (Љевин)...
Специфичности реализма у српској књижевности посматра-
ће се кроз неколико доминантних струја и њихових представника:
Јаков Игњатовић, Вечити младожења – околности грађанског
живота војвођанских (будимских) Срба, прављење паралеле живо-
та омладине у деветнаестом веку са животом савремене омладине
(одбацивање одговорности, склоност ка забави и лагодном живље-
њу, дотеривању, закаснело одрастање; последице таквог живота
некад/сад); Милован Глишић, „Глава шећера” – тематске спе-
цифичности српске сеоске приповетке, капиталистичко-зеленашко
израбљивање сељака, психолошка мотивација (црни снови, приви-
ђења, фантастика); Стеван Сремац Зона Замфирова (повезивање
књижевности са филмом); Симо Матавуљ, „Поварета” – специ-
фичности живота на приморју, окошталост друштвених норми,
унутрашња (психолошка) и спољашња (друштвена) забрана на-
рушавања родних стереотипа (туга, плач мушкарца...); Лаза Ла-
Страна 12 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
заревић, „Ветар” развој српске реалистичке приповетке у правцу
осликавања градског живота интелектуалца на прелазу између два
века, дубока психолошка и емоционална проживљавања јунака;
Радоје Домановић, „Данга” и Бранислав Нушић, Госпођа ми-
нистарка – друштвена и политичка критика на прелазу између 19.
и 20. века, сатира (Домановић), хумор, комичко (Нушић).
Сублимација уметничких тенденција из обрађиваних књи-
жевних праваца и модернистичког израза сагледаће се на делу Иве
Андрића, његове антологијске приповетке „Мост на Жепи” – ре-
алистичко приповедање, ослањање на народна предања, модерни-
стичко преиспитивање смисла живота (смисла људских поступака);
Изборни садржаји
Од 9 књижевних дела из изборног садржаја, наставник оба-
везно бира 2 до 3 (у зависности од годишњег броја часова).
Са циљем потпунијег разумевања барока као књижевног прав-
ца, у рад се може укључити и драма Педра Калдерона де ла Барке,
Живот је сан, у којој се испољавају скоро све особености барока
као уметничког правца: морализаторске теме, преплитање сна и
јаве, игра судбине, раскошност и покретљивост сценског израза.
Да би се разумео барок као епоха и успоставила веза са са-
временим доживљавањем света, наставници могу понудити уче-
ницима упознавање са делом савремене књижевности који одра-
жава барокни дух времена или поглед на свет, као што је роман
Радослава Петковића Судбина и коментари чија радња је сме-
штена у 18. век на просторима где живе угарски Срби и који те-
матизује лажирање словенске историје, тежњу ка слободи српског
народа, однос европских моћника и српске елите тог доба, уводећи
као књижевне ликове многе историјске личности које су сигнифи-
канти те епохе – Доситеј Обрадовић, гроф Ђорђе Бранковић или
Арсеније Чарнојевић, али и стрип јунака Кортоа Малтезеа.
Мотив тврдице може се сагледати упоредно са Молијеровим
истоименим делом Тврдица, али акценат у тумачењу треба стави-
ти на издвајање специфичности нашег менталитета и наших нара-
ви и уочити на који начин то корелира са овим интернационалним
мотивом. Пожељно је такође кроз ову комедију усмерити ученике
да стекну увид о начину грађанског живота у српској средини на
прелазу из 18. у 19. век.
За проширивање знања о европском романтизму и упозна-
вање са стваралаштвом једног од најважнијих представника овог
правца на немачком језику, за обраду се препоручује и дело „Ло-
релај” Хајнриха Хајнеа.
Аспект романтизма који се односи на тематизовање мрачних
понора човекове душе, страшног, језовитог и фантастичног уче-
ници ће савладати читањем поеме „Гавран” Едгара Алана Поа.
Ова тема се у прози може обрађивати на примерима приповедака
Едгара Алана Поа из збирке Приче тајанства и маште (на при-
мер, „Пад куће Ашерових”) или романа Франкенштајн Мери
Шели који се може обрадити компаративном анализом са истои-
меним филмом Џејмса Вела из 1931. године.
Заинтересованим ученицима се може понудити да прочитају
дела из савремене књижевности у којима се могу препознати од-
јеци односно елементи реализма: „Пут Алије Ђерзелеза” – ожи-
вљавање народне традиције (народни, митски јунак), љубав према
идеалној драгој и Драгослав Михајловић, Кад су цветале тикве
– живот у нижим социјалним слојевима, бруталност и окрутност
живота на маргини, улични кодекс морала и правичности, снажна
емоционалност и нарушавање родних стереотипа унутар задатих
маскулиних модела.
Све што се чита и обрађује у настави књижевности, сматра
се лектиром. Дела за која је потребно више времена ученицима
да их прочитају, посматрају се као домаћа лектира. За њено чита-
ње потребно је оставити више времена да би се ученици активно
укључили у наставну интерпретацију на часовима српског језика
и књижевности. Ово треба имати у виду при планирању редоследа
и начина остваривања наставе, јер домаћу лектиру прате обимни
и детаљни истраживачки пројекти. Уз помоћ задатака за истражи-
вачко читање и дугорочнијих пројеката читања, ученици ће се поу-
зданије припремати за рад на часу, што ће погодовати и остварива-
њу наставног принципа економичности.
28. август 2023.
Проширују се знања о књижевнотеоријским појмовима који
су обрађивани у претходним разредима и уводе се нови појмови.
Обрађивани појмови добијају нови историјски контекст, а нови
појмови уводе се како би се оснажила рецептивна способност.
Предлаже се да се на приближно 50 часoва обрађују, утврђују
и систематизују садржаји из књижевности. Како је укупан број књи-
жевних дела за обраду 28, уз које наставници и ученици бирају још
2 или 3 препоручена садржаја (у односу на интересовања и могућ-
ности ученика), укупан број од 30 дела пружа могућност успоста-
вљања динамике обраде сваког појединог садржаја на једном или на
два школска часа. Нека књижевна дела изискиваће један час, а нека
два, те је наставник тај који предвиђа и планира динамику рада на
часовима обраде, утврђивања и систематизације градива, укључују-
ћи у то и различите нивое обраде (интерпретацију, приказ и осврт),
као и повезивање наставних садржаја из књижевности са садржајем
из језика. Још једна препорука за наставника односи се на компа-
ративно повезивање и тумачење текстова који долазе из различи-
тих историјских, културних и жанровских оквира. Посебну пажњу
наставник би требало да обрати и на осветљавање разноврсности
релација које се успостављају између канонских дела националне
и светске књижевности и доминантних савремених форми уметнич-
ког израза и презентације (савремени роман, драмски текст; филм,
анимирани филм, стрип, позоришна представа, историјско-образов-
ни садржаји на телевизији и интернету, итд.).
Ученике треба упознати са планом, садржајима предмета и
начинима рада. Ученицима се указује на важност планског и бла-
говременог припремања за часове обраде књижевног дела (читање
и тумачење књижевних дела, коришћење уџбеника, примарних и
секундарних извора за тумачење књижевних дела).
Књижевно дело уводи се у наставу доживљајним и истражи-
вачким читањем, припремним задацима, истраживачким и радним
пројектима.
Нивои обраде. Тумачење књижевног дела може се реализо-
вати и планирати за обраду на различитим нивоима (осврт, приказ,
интерпретација).
Рад на часу. Књижевне појаве, термини и појмови обрађу-
ју се посредством планираних књижевних дела. У непосредном
раду, уз уважавање водећих методичких принципа и радних на-
чела, користе се одговарајуће обавештајне, логичке и специјалне
(стручне) методе. Методска адекватност и јединство теоријских и
практичних поступања кључни су за успешну наставу књижевно-
сти; књижевнотеоријска знања се тумаче као појаве у конкретним
уметничким делима, а знања о њима се развијају и усавршавају.
Развијање читалачких компетенција. Ученици се обучавају
за активну примену свих врста и видова читања (доживљајно, ис-
траживачко, изражајно и интерпретативно, гласно читање, читање
с белешкама, читање у себи), а пре свега за помно читање, читање
с уживљавањем и разумевањем уз вредновање књижевног дела.
Стваралачке активности поводом тумачења књижевног
дела. Поред читања, као прворазредне стваралачке активности, у
настави се организују и одговарајуће стваралачке активности по-
водом обраде књижевних дела. Посредством њих шири се инте-
ресовање ученика за књижевност, књижевна дела и ауторе, про-
дубљују се и надопуњују читалачка интересовања и усавршавају
читалачке компетенције. Стваралачке активности реализују се као
усмена продукција (говорне вежбе, дискусије, разговори, моноло-
зи, рецитовање и казивање), писмена продукција (писање есеја,
радова, домаћих задатака) и комбинована продукција (реферисања
и презентације).
Изборни садржаји допуњавају обавезни део програма. На-
ставник је у обавези да у договору са ученицима уз обраде књи-
жевних дела из обавезног програма обради два или три дела из
изборног програма.
Вредновање напретка ученика је континуирано и система-
тично. Вреднује се активност ученика током припремне фазе рада
и током рада на часу, учешће у раду приликом тумачења дела, уче-
сталост јављања, квалитет одговора, оригиналност и аргументова-
ње ставова, уважавање гледишта других ученика и другачијих ви-
ђења, однос према раду, способност примене теоријских знања у
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 13
конкретним радним околностима. Вредновање обухвата и писмено
изражавање (домаћи задаци / писмени састави поводом конкретних
књижевних дела). У сврху вредновања може бити планирано и те-
стирање, како би се стекао непосредан увид у текућа знања ученика.
СПИСАК ДЕЛА ЗА ОБРАДУ:
Иван Гундулић, Осман (одломак)
Гаврил Стефановић Венцловић, „ Црни биво у срцу”
Доситеј Обрадовић, „Писмо Харалампију”
Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија (одломци)
Доситеј Обрадовић, „Востани Сербије”
Јован Стерија Поповић, Тврдица
А. С. Пушкин, Евгеније Оњегин (одломци)
Бајрон, Чајлд Харолд (одломци)
Вук Караџић, „Писмо кнезу Милошу”
Петар Петровић Његош: Горски вијенац (одломци)
Бранко Радичевић: „Кад млидија› умрети”
Ђура Јакшић: „На Липару”
Јован Јовановић Змај: Ђулићи увеоци (избор),
Лаза Костић: „Међу јавом и мед сном”, „Santa Maria della
Salute”
Балзак „Предговор Људској комедији”
Балзак: Чича Горио
Гогољ: „Шињел”
Милован Глишић: „Глава шећера”
Лаза Лазаревић: „Ветар”
Радоје Домановић: „Данга”
Симо Матавуљ: „Поварета”
Стеван Сремац, Зона Замфирова
Бранислав Нушић: Госпођа министарка
Иво Андрић, „Мост на Жепи”
ИЗБОРНИ ДЕО (2 до 3 дела):
Молијер: Тврдица;
Каледерон де ла Барка: Живот је сан
Едгар Алан По „Гавран”
Едгар Алан По, „Пад куће Ашерових” (или нека друга прича)
Х. Хајне: „Лорелај”
Мери Шели, Франкештајн – корелација са филмом
Драгослав Михајловић, Кад су цветале тикве
Иво Андрић, „Пут Алије Ђерзелеза”
ОБЛАСТ: ЈЕЗИК (Препоручени број часова 34)
Програм за други разред у делу Језик организован је у три
области/теме и усклађен са исходима за овај разред а према опи-
сима стандарда ученичких постигнућа). Програмом се предвиђа
проширивање знања из области обрађених у основној школи, али
и увођење нових појмова.
Историја српског књижевног језика. У оквиру ове теме
ученици треба да стекну основна знања о почецима стандардиза-
ције српског књижевног језика и правописа у првој половини XIX
века. То значи да треба да буду упознати најпре са реформом ћири-
лице Саве Мркаља, а потом и са Вуковом реформом језика, писма
и правописа. Основне принципе Вукове реформе треба издвојити
из Предговора Српском рјечнику из 1818. године. У оквиру ове
теме наставу језика треба функционално повезати са наставом
књижевности (мисли се на издања књижевних дела 1847, која по-
тврђују победу Вукове реформе). Потом ученике треба упутити на
развој српског књижевног језика у другој половини XIX века и у
XX веку, само у основним цртама. Препоручује се да наставници
упуте ученике на чињеницу да се језик данас посматра као само-
сталан према лингвистичким, али и политичким критеријумима,
као и да предност треба дати научном (лингвистичком) приступу.
У оквиру ове теме ученике треба упознати са основним
принципима српске књижевне норме и језичке културе, као и са
основним приручницима за неговање језичке културе. (Српски
језички приручник, П. Ивића, И. Клајна, М. Пешикана и Б. Брбо-
рића; Речник језичких недоумица И. Клајна; Странпутице смисла
И. Клајна; Језичке доумице (I, II) Е. Фекетеа; Приче о речима, М.
Шипке; Зашто се каже М. Шипке; Како се каже М. Телебака).
Препоручљиво је да се наставна јединица реализује путем истра-
живачких задатака, пројектне наставе, презентација групних ра-
дова ученика, које се заснивају на темама и садржини изабраних
наведених приручника.
С тим у вези су и основни подаци о два писма: ћирилици,
као првом и основном српском писму и латиници. Потребно је
ученицима скренути пажњу на честе грешке у писању на оба пи-
сма, било да се текст пише руком или се уноси електронски. Пре-
поручује се корелација са исходом из области Језичка култура и
реализација часа-расправе на неку од следећих тема: Важно је да
јавни натписи у Србији буду ћирилички, У друштвеним медијима
латиници треба дати предност, Писање властитих имена са ла-
тиничком графемом „DJ” уместо „Đ” није оправдано и сл.
На крају ове теме у основним цртама треба представити је-
зичку ситуацију у Србији (језик и писмо у службеној употреби, је-
зици са статусом језика националних мањина).
Функционални стилови српског књижевног језика. У
оквиру ове теме проучавају се основне одлике административног
и публицистичког стила. У овом случају наставу језика треба функ-
ционално повезати са наставом књижевности и језичке културе.
Морфологија у ужем смислу. У оквиру ове теме ученици тре-
ба да прошире знања из морфологије стечена у основној школи.
Потребно је објаснити разлику између морфологије у ужем
смислу и творбе речи, тј. разлику између граматичке и творбене
основе, граматичких наставака и творбених суфикса. На једно-
ставним примерима треба објаснити појам морфеме, дати поделу
морфема и показати однос између морфеме и речи. Поделити речи
на променљиве и непроменљиве, а у оквиру променљивих указати
на именске речи (и њихову граматичку основу) и глаголе са два
типа граматичке основе. Објаснити шта су то граматичке катего-
рије и дати поделу на морфолошке и класификационе.
Сваку врсту речи обрадити посебно: именице (подела по
значењу; граматичке категорије и подела по граматичким крите-
ријумима на сингуларија и плуралија тантум и на четири именич-
ке деклинационе врсте); придеве (подела по значењу; граматичке
категорије, укључујући и придевски вид); заменице (подела по
значењу; основне карактеристике деклинације заменица); бро-
јеве (подела по значењу, укључујући и бројне придеве); глаголе
(глаголски вид, глаголски род, морфолошке глаголске категорије,
укључујући стање и потврдност/одричност); прилоге, предлоге,
везнике, речце и узвике.
ОБЛАСТ: ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (Препоручени број часова 21)
Правопис. У оквиру ове теме ученици треба да прошире
знања из правописа стечена у основној школи. Посебно обради-
ти: спојено и одвојено писање речи (сложенице, полусложенице,
синтагме); правописне знаке; скраћенице и правописна решења у
куцаном тексту (белине/размаци, штампарски типови слога). Пре-
поручују се вежбе писања различитих врста речи током часова
обраде и утврђивања морфологије у ужем смислу. Посебно обра-
тити пажњу на писање глаголских именица са префиксом не (као
што је: непознавање), вишецифрених бројева – основних и редних,
именичких и придевских изведеница изведених од бројева (по-
пут: седамдесетпетогодишњица/75-годишњица), датума, разлике
у писању заменица са предлогом по (нпр.: по нешто/понешто) и
речцом год (нпр.: ко год/когод), придева, писања предлога на и у
са збирним бројевима: надвоје (поделити), натроје, удвоје, утроје,
учетворо. (Препоручени број часова: 10)
Усмено и писано изражавање
Унапређивање и оплемењивање културе говора и писања спа-
да у темељне вредности изучавања Српског језика и књижевности.
Развијање ове кључне компетенције уграђено је у све области и
даје могућност наставнику да, користећи различите методе и тех-
нике, увежбава говор и писање. Препоручују се лексичке вежбе
које служе богаћењу речника као и стилске вежбе које су у вези са
функционалним стиловима. (Препоручени број часова: 5).
Страна 14 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Писмени задаци (4 писмена задатка, 2 у првом и 2 у другом
полугодишту), по правилу треба да трају два школска часа, иако је
могуће да наставник планира и другачије (1 школски час, у зави-
сности од захтевности задатка). За квалитетан исправак писменог
задатка потребно је планирати два часа (иако су и овде могући из-
узеци, односно планирање једног часа).
ТРЕЋИ РАЗРЕД
ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТ (Препоручени број часова 50)
Модерна у европској и српској књижевности
У оквиру ове теме ученици треба да се упознају са друштве-
но-историјским кретањима у свету на прелазу из 19. у 20. век који
су одлучујуће утицали на стварање покрета модерне и стилских
праваца у оквиру ње. Постепене промене друштвеног система,
технолошки успон, убрзани развој капитализма, грађанске слобо-
де и права утицали су на обликовање посебног односа према жи-
воту и друштву и специфичних животних стилова који утичу на
уметничко стварање. Да би се разумела поезија која је у то вре-
ме настајала, богата синестезијама, симболима, затим мотивима и
сликама модерног, урбаног живота, од пресудног је значаја да се
ученици упознају са дендизмом као стилом живота и погледом на
свет који изражава тежњу за лепотом и отменошћу. Посебно се то
огледа код уметника који не припадају аристократији, али се сво-
јим денди-елитизмом противе наступајућем егалитаризму новог
времена. У таквом миљеу је стварао и Шарл Бодлер, са чијом
поезијом ће се ученици упознати кроз програмску песму „Алба-
трос” из збирке Цвеће зла.
Иако формално спада у корпус писаца реализма, Антон Па-
влович Чехов у својим драмама, крајем 19. века, поставља облик
модерне драме, која се ослобађа стриктне форме (трагедија или ко-
медија) и предочава унутрашњи, психoлошки и социолошки сукоб
у јунацима и њиховој средини, а чији исход нема нужно срећан
или трагичан завршетак. Драма Ујка Вања треба да покаже оси-
пање и одумирање аристократског друштва, несналажење у новим
друштвеним токовима, али и подмуклост и бездушност новог, ка-
питалистичког система који је заменио стари спахијски и једнако
разара породицу, идеале и рањиве генерацијске групе – старе који
не могу да се уклопе у ново лицемерје и младе којима су сасечена
крила на почетку.
Песништво Војислава Илића, као песника који је стварао
на прелазу два века биће представљено песмом „У позну јесен”
у којој се поред традиционалних слика из сеоског живота наслу-
ћује симболистички потенцијал многих мотива и језичких тонова.
Традиционалност у погледу форме и романтичарски мотиви засту-
пљени су у песништву Алексе Шантића. Песме „Претпразнич-
ко вече” и „Вече на шкољу” показују како је код овог великог
песника дошло до сливања традиционалних песничких слика које
евоцирају прошлост са модерним осећањем носталгије, усамље-
ности и туге („Претпразничко вече”) или продора модернистичких
језичких и ритмичких елемената који се спајају са социјалном те-
матиком („Вече на шкољу”). Песма Јована Дучића „Јабланови”
треба да покаже начин на који су елементи симболизма ушли у
нашу поезију, и на њихову прочишћеност од бодлеровског спли-
на, декаденције и усмереност на уметничко-естетички доживљај.
Симболистички регистар присутан је и у поезији Милана Ра-
кића у песми „Долап” и „Искреној песми” где симболистички
значењски слој кореспондира са новијим импулсима модернизма
у којима се посматрају тамни аспекти живота и његове појаве и
осећања проживљавају са цинизмом и иронијом.
Својеврсни отклон од уметности ради уметности и дезинте-
грација елемената симболизма присутни су већ у поезији Влади-
слава Петковића Диса. У песмама „Можда спава”, „Тамница”
могу се уочити елементи снова, подсвести који одговарају духу
времена и психолошких теорија које га одређују као и помирљив
однос према смрти и саживљеност са њом. Тај процес је код пе-
сника Симе Пандуровића отишао много даље и у његовој песми
28. август 2023.
„Светковина” може се пратити инверзни, декадентни поглед
на свет, прослављање лудила као модерног стања свести, што су
песнички импулси који на одређени начин прејудицирају општу
друштвену и психолошку климу у освит Првог светског рата. Сам
рат, трагична судбина народа и војске која је прешавши Албанију
стигла на Крф и оних који су на том путу страдали, химнично је
опевана у песми Милутина Бојића „Плава гробница”.
Проза која је у српској књижевности настајала у доба мо-
дерне одређена је такође прожимањем традиционалних тема и
мотива са изразито модерним поступцима обраде. Нечиста крв
Борисава Станковића представља први модерни роман у српској
књижевности, у којем су традиционалне карактеристике локалног
живота уздигнуте на висок степен психолошке општости, а драма
Коштана, која се чита у одломцима, на сличан начин спаја арха-
ични порив за страсним проживљавањем живота са модернистич-
ким мотивима еротичности и боемије који у таквом облику први
пут улазе у српску књижевност.
Задирање у психологију доминантно је и у причи Мрачајски
прота Петра Кочића, која, иако у великој мери одише традицио-
налним концептом приповедања, уводи прилично нов и модеран
лик особењака у српску прозу који наговештава многе интроверте
и чудаке, из сличног поднебља, који ће своје место наћи касније у
прози Иве Андрића.
Збирка прича Сапутници Исидоре Секулић, (одломци по
избору наставника и ученика) означава почетак једног другачијег
израза и осећања света, у којем се напушта традиционална форма
приповетке и њен језик и садржај постају дифузни, означавајући
тако сложен однос модерног приповедача или јунака према свету
који га окружује а који такође више није једнозначан.
Међуратна књижевност (24 часа)
Промењена слика света након Првог светског рата, велике
трауме које су се десиле на националном и индивидуалном плану,
као и галопирајући индустријски и технолошки напредак, утица-
ли су на видно другачије концепте у свим гранама уметности, па
тако и у књижевности. Како је то време у којем није постојао је-
динствен стилски правац већ су се различите уметничке и стилске
тенденције груписале у оквиру мањих или већих покрета, њихови
представници су своје програме, уметничке поруке и мисије изра-
жавали у манифестима, који сагледани заједно дају печат почетку
авангардне књижевности у Европи (и свету), па и у нашој земљи.
Оно што посебно треба имати у виду јесте да тада друштвена ан-
гажованост утиче на уметничко испољавање па ово постаје време
када први пут настаје ангажована уметност и књижевност, што је
као појам пласирао и дефинисао Сартр у то време. Такав вид ан-
гажованости се може пратити у поеми Владимира Мајаковског
„Облак у панталонама”. Имплицитна ангажованост садржана је
и у Кафкином стваралаштву, пре свега у Процесу где се исцртавају
облици тоталитаризма и облици апсурда и немоћи појединца пред
системом који се на њега обрушава, где је питање људског иденти-
тета и достојанства иронизовано и такође доведено до апсурда.
Иако настала нешто раније „Свакидашња јадиковка” Тина
Ујевића пример је авангардне европске поезије која одражава
умор, потиштеност, прерану остарелост и усамљеност савременог
човека скрханог притисцима нових времена.
Исту такву дистанцираност од новог света насталог на кр-
хотинама Великог рата изражава и збирка песама Лирика Итаке
Милоша Црњанског, из које се посебно издваја песма „Сума-
тра”. Наглашава се експресионистичко промишљање света у ко-
јем елементи ониричног, мистичног и поетског доминирају над
традиционалним национално-патетичним изражавањем.
Бесмисленост ратних несрећа и бесперспективност људи иза-
шлих из гротла Великог рата изражена је и у песми „Човек пева
после рата” Душана Васиљева.
Тема рата, (бес)смисленост давања живота за велику, општу
ствар, тематизована је и романом Сеобе, у којем, поред тога, Цр-
њански рехабилитује неке заборављене слојеве српске историје
покушавајући у њима да пронађе узрок или макар везу са зло-
кобном судбином народа у целини. Подстичући већ испробан ек-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 15
спресионистички манир мешања стилско-жанровских особености
дела, он у овом роману успева да лирским средствима издигне на
универзалну, космичку раван националну тематику.
Другачији облик модернистичког израза у међуратној књи-
жевности ученици ће упознати кроз поезију Момчила Настаси-
јевића – концепт матерње мелодије која из јунговског колективног
несвесног извлачи музику и речи песме. Из збирке песама Седам
лирских кругова треба обрадити песму „Туга у камену”.
Отклон од чврстог жанровског одређења присутан је и у ре-
мек-делу авангардне књижевности, Људи говоре Растка Петро-
вића које поред неодређености форме одражава дух нових време-
на (препоручује се обрада одломака из дела).
Читање романа На Дрини ћуприја Иве Андрића треба да
покаже главну путању међуратне књижевности, јединствен умет-
нички начин на који је писац, зашавши у далеку прошлост, пока-
зао кључ и узрок проблема који узнемиравају и потресају земљу
у његовој савремености – Босну и Србију пре рата и између два
рата.
Ученицима треба указати на то да је упоредо са надреали-
змом свој утицај остваривао и правац нови реализам у којем су
социјална тематика и ангажованост такође доминантне али који је
антимодернистички оријентисан. На примеру песништва Десанке
Максимовић из тог периода они треба да увиде развој оне линије
новог реализма која је оријентисана на традиционализам а ослобо-
ђена ангажмана.
Изборни садржаји (одабрати 2–3 дела у зависности од укупног
годишњег броја часова у различитим образовним профилима)
Ученици заинтересовани за добијање потпуније слике о сим-
болистичкој поезији, дендизму, јединственој појави Шарла Бо-
длера, могу читати у целини његову збирку песама Цвеће зла.
О различитим тежњама у оквиру модерне у српској књижев-
ности, поделама на традиционално и ново, као и зачетку књижев-
не критике, ученици могу сазнати читањем текста Јована Скер-
лића „О Коштани” упознајући се истовремено са личношћу и
улогом овог критичара у историји српске књижевности.
Путописи Јована Дучића Градови и химере могу показати
начин на који се путопис у време модернизма развија и како су на-
ционалне теме промишљане контрастним посматрањем неког дру-
гог, спољног света. Ученици заинтересовани за Дучићеву поезију
могу обрађивати његове песме: „Залазак сунца” / „Сунцокрети”
/ „Човек говори Богу”.
У српској књижевности тема Првог светског рата и разочара-
ности и губљења идеала и општег посрнућа друштва након рата,
може се пратити и обрађивањем приповедака Драгише Васића
„Ресимић Добошар” и „Реконвалесценти”.
Како у овом периоду, између два светска рата, настају и нови
прозни изрази и концепти приповедања, зачеци поступка тока све-
сти, ученици се могу упознати са стваралаштвом Хермана Хесеа
и његовим романом Сидарта или Демијан.
Роман Старац и море Ернеста Хемингвеја, које поред отва-
рања егзистенцијалистичких тема, показује нова тематска и пое-
тичка кретања на пољу романа у овом периоду.
Поред књижевних дела која припадају епохи која се обрађује
(модерна и међуратна књижевност), наставници и ученици могу
одабрати да обраде нека од дела из послератне књижевности која
се тематско-мотивски надовезују на књижевност епохе коју су об-
рађивали. У збирци прича Продавница тајни Дина Буцатија, а
посебно у причи „7 спратова” која је настајала шездесетих година
20. века, уочљиве су апсурдне ситуације, немир, стрепња, прелази
из реалности у фантастику, што све кореспондира са тескобом и
страхом присутним у Кафкиној прози.
Као савремени одјек Бојићеве „Плаве гробнице”, може се
читати „Плава гробница” Ивана В. Лалића у којој песник за-
држава исти тон Бојићеве песме, позива се на његове стихове али
са још даље временске дистанце упозорава на лако заборављање
великих националних трагедија.
Све што се чита и обрађује у настави књижевности, сматра
се лектиром. Дела за која је потребно више времена ученицима
да их прочитају, посматрају се као домаћа лектира. За њено чита-
ње потребно је оставити више времена да би се ученици активно
укључили у наставну интерпретацију на часовима српског језика
и књижевности. Ово треба имати у виду при планирању редоследа
и начина остваривања наставе, јер домаћу лектиру прате обимни
и детаљни истраживачки пројекти. Уз помоћ задатака за истражи-
вачко читање и дугорочнијих пројеката читања, ученици ће се поу-
зданије припремати за рад на часу, што ће погодовати и остварива-
њу наставног принципа економичности.
Проширују се знања о књижевнотеоријским појмовима који
су обрађивани у претходним разредима и уводе се нови појмови.
Обрађивани појмови добијају нови историјски контекст, а нови
појмови уводе се како би се оснажила рецептивна способност.
Предлаже се да се на оквирно 50 часова обрађују, утврђују и
систематизују садржаји из књижевности. Како је укупан број књи-
жевних дела за обраду 28, уз које наставници и ученици бирају
још 2 или 3 препоручена садржаја (у односу на интересовања и
могућности ученика), укупан број од 30 дела пружа могућност ус-
постављања динамике обраде сваког појединог садржаја на једном
или на два школска часа. Нека књижевна дела изискиваће један
час, а нека два, те је наставник тај који предвиђа и планира дина-
мику рада на часовима обраде, утврђивања и систематизације гра-
дива, укључујући у то и различите нивое обраде (интерпретацију,
приказ и осврт), као и повезивање наставних садржаја из књижев-
ности са садржајем из језика. Још једна препорука за наставника
односи се на компаративно повезивање и тумачење текстова који
долазе из различитих историјских, културних и жанровских окви-
ра. Посебну пажњу наставник би требало да обрати и на осве-
тљавање разноврсности релација које се успостављају између ка-
нонских дела националне и светске књижевности и доминантних
савремених форми уметничког израза и презентације (савремени
роман, драмски текст; филм, анимирани филм, стрип, позоришна
представа, историјско-образовни садржаји на телевизији и интер-
нету, итд.).
Ученици се упознају са планом, садржајима предмета и на-
чинима рада. Ученицима се указује на важност планског и благо-
временог припремања за часове обраде књижевног дела (читање
и тумачење књижевних дела, коришћење уџбеника, примарних и
секундарних извора за тумачење књижевних дела).
Књижевно дело уводи се у наставу доживљајним и истражи-
вачким читањем, припремним задацима, истраживачким и радним
пројектима.
Нивои обраде. Тумачење књижевног дела може се реализо-
вати и планирати за обраду на различитим нивоима (осврт, приказ,
интерпретација).
Рад на часу. Књижевне појаве, термини и појмови обрађу-
ју се посредством планираних књижевних дела. У непосредном
раду, уз уважавање водећих методичких принципа и радних на-
чела, користе се одговарајуће обавештајне, логичке и специјалне
(стручне) методе. Методска адекватност и јединство теоријских и
практичних поступања кључни су за успешну наставу књижевно-
сти; књижевнотеоријска знања се тумаче као појаве у конкретним
уметничким делима, а знања о њима се развијају и усавршавају.
Развијање читалачких компетенција. Ученици се обучавају
за активну примену свих врста и видова читања (доживљајно, ис-
траживачко, изражајно и интерпретативно, гласно читање, читање
с белешкама, читање у себи), а пре свега за помно читање, читање
с уживљавањем и разумевањем уз вредновање књижевног дела.
Стваралачке активности поводом тумачења књижевног
дела. Поред читања, као прворазредне стваралачке активности, у
настави се организују и одговарајуће стваралачке активности по-
водом обраде књижевних дела. Посредством њих шири се инте-
ресовање ученика за књижевност, књижевна дела и ауторе, про-
дубљују се и надопуњују читалачка интересовања и усавршавају
читалачке компетенције. Стваралачке активности реализују се као
усмена продукција (говорне вежбе, дискусије, разговори, моноло-
зи, рецитовање и казивање), писмена продукција (писање есеја,
радова, домаћих задатака) и комбинована продукција (реферисања
и презентације).
Страна 16 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Изборни садржаји допуњавају обавезни део програма. На-
ставник је у обавези да у договору са ученицима уз обраде књи-
жевних дела из обавезног програма обради два или три дела из
изборног програма.
Вредновање напретка ученика је континуирано и система-
тично. Вреднује се активност ученика током припремне фазе рада
и током рада на часу, учешће у раду приликом тумачења дела, уче-
сталост јављања, квалитет одговора, оригиналност и аргументова-
ње ставова, уважавање гледишта других ученика и другачијих ви-
ђења, однос према раду, способност примене теоријских знања у
конкретним радним околностима. Вредновање обухвата и писмено
изражавање (домаћи задаци поводом конкретних књижевних дела;
годишње до шест домаћих задатака). У сврху вредновања може
бити планирано и тестирање, како би се стекао непосредан увид у
текућа знања ученика.
НАПОМЕНА: Изборне текстове обрађивати на 6 школских
часова.
СПИСАК ДЕЛА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ:
Шарл Бодлер: „Албатрос”
А. П. Чехов: Ујка Вања
Богдан Поповић: „Предговор Антологији новије српске лирике”
Војислав Илић, „У позну јесен”
Алекса Шантић: „Претпразничко вече”, „Вече на шкољу”
Јован Дучић: „Јабланови”
Милан Ракић: „Долап”, „Искрена песма”
В. П. Дис: „Тамница” или „Можда спава”
Сима Пандуровић: „Светковина”
Борисав Станковић: „Нечиста крв”
Борисав Станковић, Коштана
Петар Кочић: „Мрачајски прото”
Исидора Секулић, Сапутници (избор)
В. Мајаковски: „Облак у панталонама”
Ф. Кафка: Процес
М. Бојић: „Плава гробница”
Д. Васиљев: „Човек пева после рата”
М. Настасијевић: „Туга у камену”
М. Црњански: „Суматра”
М. Црњански: Сеобе
И. Андрић: На Дрини ћуприја
Т. Ујевић: „Свакидашња јадиковка”
Р. Петровић: „Људи говоре” (избор)
ИЗБОРНИ ДЕО (бира се 2–3 дела)
Јован Дучић, „Залазак сунац / „Сунцокрети” / „Човек говори
Богу”
Јован Дучић, Градови и химере (избор)
Јован Скерлић: „О Коштани”
Драгиша Васић: „Реконвалесценти” / „Ресимић добошар”
Херман Хесе, Сидарта/ Демијан
Ернест Хемингвеј, Старац и море
OБЛАСТ ЈЕЗИК (Препоручени број часова 34)
Програм за трећи разред у структуралној целини Језик ор-
ганизован је у четири области/теме, усклађен са исходима за овај
разред, према описима стандарда ученичких постигнућа. Области
које улазе у састав структуралне целине Језик су: Творба речи,
Лексикологија, Синтакса, Стилистика. Програмом се предвиђа
проширивање знања из области обрађених у основној школи, али
и увођење нових појмова.
Творба речи. У оквиру ове теме ученици треба да прошире
знања о творби речи, стечена у ранијим разредима. Потребно је
обрадити и поновити основне начине творбе речи у српском јези-
ку: извођење, слагање, префиксацију, комбиновану творбу, творбу
претварањем. Очекује се да наставник упозна ученике са важни-
јим моделима за извођење и слагање именица, придева и глагола.
Проширити знање о полусложеницама (разлике у значењу
придевских полусложеница у односу на сложенице, у примерима
28. август 2023.
типа наранџасто-жут и наранџастожут), двојака решења у спо-
јевима чији је први део ауто-/аеро-/мото-/фото-/видео-/аудио–
и сл., у примерима типа – ауто-пут и аутострада, аеродром и
аеро-загађење, мотоцикл и мото-клуб, фотографија и фото-мон-
тажа, видеотека и видео– сигнал итд.), као и правописним реше-
њима у вези са њима. Потребно је посебно нагласити разлику у
писању цртице и црте приликом куцања на рачунару (дистинктив-
на функција размака и дужине линије).
Лексикологија. У оквиру ове теме ученици треба да проши-
ре знања из лексикологије стечена у основној школи.
Потребно је објаснити чиме се бави лексикологија, а чиме
лексикографија (упознати ученике са најважнијим речницима срп-
ског језика и начинима њиховог коришћења). Важно је прошири-
ти основна знања о полисемији и, у вези с тим, упутити ученике
у најважније начине за проширивање значења речи – метафора,
метонимија и синегдоха (као језички механизми за богаћење реч-
ника). Потребно је проширити знања о синонимији, антонимији,
хомонимији). Потребно је упознати ученике са класификацијом
лексике с обзиром на порекло (народне речи, позајмљенице, цр-
квенословенске речи) и сферу употребе (историзми, архаизми, не-
ологизми, термини), као и проширити знања о некњижевној лекси-
ци српског језика (дијалектизми, жаргон и вулгаризми).
Потребно је објаснити шта су то фразеологизми и указа-
ти на њихову употребу у различитим функционалним стиловима
(нпр., у разговорном функционалном стилу: пресипати из шупљег
у празно – „бавити се бескорисним посломˮ; научном: заједнички
именитељ – „заједничка одликаˮ; административном: ставити на
дневни ред – „почети разматрати или решавати нештоˮ итд.). Пре-
поручује се повезивање садржаја са садржајима из књижевности и
примена знања у оквиру истраживачких задатака који се односе на
језик и стил књижевника (нпр.: Иво Андрић: На Дрини ћуприја).
Препоручује се усмеравање ученика на истраживачки рад и
пројектну наставу, чији би циљ био анализа лексике у непосредном
окружењу, истраживање разговорног стила и извођење закључака.
Синтакса. У оквиру ове теме ученици проширују и проду-
бљују знања о синтаксичким јединицама (реч, синтагма и речени-
ца). Потребно је продубити и проширити ученичка знања о свим
типовима реченичних чланова и могућностима за њихово изража-
вање речју и синтагмом.
Препоручује се да се ново градиво о апозитиву повеже са по-
нављањем градива о апозицији, те да се и апозитив и апозиција
представе као додатне одредбе именица, издвојене паузама у го-
вору, односно запетама у писању. Потребно је објаснити шта су
предикатске а шта комуникативне реченице.
Стилистика. Функционални стилови српског књижевног
језика. У оквиру ове теме проучавају се основне одлике разговор-
ног стила, поредећи га са новинарским, и административним сти-
лом, обрађеним у претходним разредима. У овом случају наставу
језика треба функционално повезати са наставом књижевности и
језичке културе.
ОБЛАСТ ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (Препоручени број часова 21)
Програм за трећи разред у области Језичка култура органи-
зован је тако да подразумева четири вештине: писање и говор (као
продуктивне) и слушање и читање (као рецептивне). Припрема за
израду писменог задатка, сама израда и исправка писменог задат-
ка (писање побољшане верзије задатка) подразумевају укупно 16
часова, по четири за сваки писмени задатак.
Реализација наставе и учења језичке културе остварује се у
предметном јединству са наставом књижевности.
Правопис. У оквиру ове теме ученици треба да обнове и
прошире знања из правописа стечена у претходним разредима.
Посебно обрадити транскрипцију страних речи, промену
страних имена и презимена. Потребно је упознати ученике са два
начина писања страних имена у српском језику – прилагођеним
(транскрибованим) и изворним, карактеристичним за прво навође-
ње у стручним текстовима. Препоручују се вежбе са примерима из
непосредне језичке околине ученика – страна имена јавних лично-
сти, топоними, називи производа (мобилних апликација, рачунар-
ских програма, парфема, аутомобила, слаткиша и сл.).
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 17
Усмено изражавање: Препоручује се континуирано подсти-
цање ученика да на редовној настави и ван ње говоре на теме из
језика, књижевности и културе, као и редовно указивање на сми-
сао и значај неговања говорне културе. У вези с тим, потребно је
давати лексичке и стилске вежбе.
Писано изражавање. У оквиру ове теме планирана је израда
четири писмена задатка и писање унапређене верзије писменог за-
датка (исправка писменог задатка). Као и у претходним разредима,
припрема за израду писмених задатака је континуирана делатност
и не ограничава се само на један час (пре израде писменог задат-
ка). Писмени задатак се ради писаном ћирилицом. Препорука је да
се исправка писменог задатка ради писаном латиницом.
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
ОБЛАСТ КЊИЖЕВНОСТ (препоручен број часова: 45)
Програм наставе и учења за област Књижевност у 4. разре-
ду конципиран је тако да ученици обраде корпус дела послератне
српске и светске књижевности, а са усвојеним теоријским апара-
том савладају и нека од највећих дела ранијих епоха која темат-
ски корелирају са двадесетовековном књижевношћу. У изборном
делу програма предвиђено је и упознавање са савременом српском
књижевношћу (дела настала након 1990. године).
Тема страхоте Другог светског рата и трагичност фашистич-
ког, усташког погрома у књижевности југословенског простора
овековечена је поемом „Јама” Ивана Горана Ковачића. Читањем
ове поеме ученицима треба да се осветли историјски контекст на-
станка поеме и њеног садржаја. Експлицитне слике страдања, пат-
ње, почињеног зла које се у поеми градацијски нижу, ученицима
треба да покажу изражајне могућности поетског исказа у настоја-
њу да представи живот у његовој трагичности и патњи.
Упознавање са послератним модернизмом у српском песни-
штву, ученици ће отпочети обрађивањем избора песама из збир-
ке песама Кора Васка Попе, где ће комбиновањем спољашњег и
унутрашњег приступа у анализи књижевног дела бити могуће да
се разуме на који начин су текла идеолошко-поетичка струјања у
српској књижевности тог времена и какве је револуционарне про-
мене Васко Попа унео у српско песништво. Обраћање пажње на
Попин сведен језички израз, преузимање кратких фолклорних је-
зичких форми и спајање са сложеним симболичким сликама које
сугеришу човекову тежњу за досезањем смисла у десакрализова-
ном и често застрашујућем савременом свету, пружиће ученицима
јасне увиде у облике, могућности и правце развоја модернистич-
ког песништва. Сличан тематски круг и раскидање са естетичком
и идеолошком догмом ученици треба да препознају и у песништву
Миодрага Павловића. Песма „Научите пјесан” подстиче неку
врсту потребе за побуном и сугерише штетност сваког трпљења
и успаваности. Сложене метафоре и готово херметичне песничке
слике као и посезање за историјским уметничким слојевима, што
одликује поезију Миодрага Павловића у целини, присутне су и у
песми „Реквијем” и добар су пример модерног, интелектуали-
стичког песништва које се ослања на традицију, а које ће свој дру-
гачији и још развијенији вид добити у поезији Бранка Миљкови-
ћа, са којом ће се ученици упознати преко песме „Поезију ће сви
писати”. Шире гледано, истовремена усмереност на националне
митове и легенде, те константни песнички симболи (ватра, пти-
ца...) одређују овог песника као зачетника неосимболизма у нашој
поезији. Симболистички потенцијал многих мотива препознатљив
је и у поезији Стевана Раичковића, али средишње место у њој
заузима запитаност над суштином живота и суштином поезије,
који се у једном нивоу код њега изједначују и најбоље се могу ви-
дети у песми „Камена успаванка.”
Поезију послератног периода означава и збирка Тражим по-
миловање Десанке Максимовић, у којој дијалог с историјским
периодом средњег века представља скривени дијалог са појавама
неправде, патње, мучеништва, одсуства емпатије и праштања, до-
минантним у савременом свету или конкретном друштву у којем
ова поезија настаје. Читањем ове збирке ученици ће бити у при-
лици да заокруже разумевање песничког опуса наше велике пе-
сникиње, од песама за децу које су савлађивали током претходног
школовања до њених историјских песничких погледа и социјал-
них и моралних лирских промишљања.
Непосредно после Другог светског рата у српској књижев-
ности настаје неколико великих романа, од којих најзначајније
место припада Проклетој авлији Иве Андрића. Како ово дело
уноси прве модернистичке импулсе у нашој књижевности, учени-
ци његовим читањем треба да разумеју нове облике приповедања
– прстенасти оквир, смена приповедача и тачки гледишта, прича у
причи, али исто тако и тему прожимања политичких и верских ин-
трига на живот појединца, психолошко удвајање личности, ликови
чудака и особењака, питање идентитета.
Роман који је објављен у исто време (1954. година) Корени До-
брице Ћосића, на другачији начин је очитавао модернистичке им-
пулсе у српској књижевности, успелим спајањем традиционалне
реалистичке нарације и модерне структуре романа с вишеструким су-
бјективним перспективама и сложеним психолошким заснованостима
ликова, ситуација и атмосфере. Активирањем тема политике, власти,
патријархалности, овај роман се допуњава како са Андрићевим делом
тако и са великим романом Меше Селимовића Дервиш и смрт, у ко-
јем преиспитивање религијских истина, догматског мишљења, идеја
патње и страха води ка запитаности над смислом постојања. Модер-
нистичке особености у овом роману видљиве су у самом мисаоном
концепту дела и исповедном, монолошком тону који је све време у им-
плицитном дијалогу са спољним светом и његовим истинама.
Овај период српске књижевности одликују и битно другачи-
ји тонови и поетичка кретања, уочљиви у прози Бранка Ћопића
Башта сљезове боје. Низ тематски повезаних приповедака које
хумористичким а често и сетним и елегичним сликама евоцирају
јунаково детињство у Босанској Крајни, могу се читати као реа-
листичко-идилична слика одрастања, али истовремено, посебно у
другом делу књиге, „Дани црвеног сљеза”, ученици морају препо-
знати и мрачне, песимистичне тонове који представљају пишчеву
разочараност у људскост током трагичних догађаја у Другом свет-
ском рату али и својеврсну сумњу у исправност и наводну идеал-
ност извојеваног новог поретка, посебно када се узме у обзир не-
кажњивост и прикривеност многих почињених злочина.
У послератном периоду српску драму карактеришу теме о
сложености и трагичности живота у окупацији, преиспитивања
смене политичког и друштвеног система и дубоко промишљање
личног идентитета у таквим новим историјским околностима. Из
драмског опуса Душана Ковачевића ученици могу бирати да
прочитају једну од две драме: Професионалац или Балкански
шпијун – у којима је доминантна тема присутности тајних служби
у личном, приватном животу јунака и разорности таквог политич-
ког апарата како на психу појединца тако и на друштво у целини.
Како четрдесетих и педесетих година 20. века егзистенција-
лизам као филозофски правац доживљава свој узлет, његове по-
ставке добијају свој корелат и у књижевности, па се тако Странац
Албера Камија издваја као ремек-дело настало на овој основи.
При обради овог дела треба узети у обзир да се основне постав-
ке егзистенцијалистичке филозофије. Филозофија апсурда је свој
израз добила и у драми, обликујући се као драмски поджанр (дра-
ма апсурда), а најважнији представник је свакако Семјуел Бекет с
драмом Чекајући Годоа.
Најава постмодерне може се препознати у Борхесовим при-
чама „Вавилонска кула” или „Врт са стазама које се рачвају”
где је њен концепт представљен како имплицитно, самом структу-
ром прича (свет као бесконачни низ шестоугаоних библиотека, чо-
век као библиотекар, живот као књига), тако и експлицитно, умет-
ком у нарацији који објашњава идеју недовршеног романа са више
могућности рачвања приче у чему читалац има активну улогу за-
окруживања смисла приповедања. Борхесова проза треба ученику
да покаже и промењену улогу традиционалног крими-заплета који
је сада у постмодерни добио функцију исказивања метафорич-
ких животних улога и детективског модела долажења до животне
истине. У обзир се може узети било која Борхесова прича.
Постмодерну у српској књижевности ученици ће упозна-
ти читањем одабраних прича из збирке Енциклопедија мртвих
Данила Киша. Потребно је да ученици уоче различите моделе
Страна 18 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
приповедања у овим причама, који се крећу од енциклопедијског
приповедања, преко извештаја, легендарног казивања до модерног
онеобиченог језичко-стилског израза – који су сви у функцији пре-
испитивања, иронизовања и деконструисања различитих видова
идеолошких, културних, сазнајних хоризоната стварности а из ко-
јих се сагледава метафизички појам смрти.
Упознавањем са поезијом Матије Бећковића, избором из
његовог опуса, ученици ће разумети колико је широк распон тема
у овом периоду – од љубавних, преко национално-историјских, ро-
дољубивих, до иронијско-политичких, а истовремено ће увидети
какве су могућности формалног, версификацијског израза поезије
касног модернизма. Посебан акценат приликом упознавања учени-
ка с овим песником треба да се стави на разумевање друштвеног
угледа, утицаја и значаја песничке фигуре Матије Бећковића као
њиховог савременика.
Постављањем дијалога књижевних епоха може се препозна-
ти да се егзистенцијалистичка питања постављају већ у Хамлету
Вилијама Шекспира. Филозофија егзистенцијализма се може
читати и у делу Ф. М. Достојевског Злочин и казна, али ту она
мора бити сагледана заједно са питањима религије, православља,
морала, правичности...
Изборни садржаји (бира се 3 дела)
Од дела која припадају ранијим епохама светске књижевно-
сти, ученици на овом узрасту могу читати Гетеов драмски спев
Фауст и ући у анализу филозофских, митолошких, моралних и
естетских аспеката које ово дело покреће.
Ученици се могу упознати са једним од највећих послерат-
них светских писаца Михаилом Булгаковом, који је важио за ди-
сидента у стаљинистичком Совјетском Савезу. Читањем његовог
култног романа Мајстор и Маргарита ученици треба да разумеју
везу између јудеохришћанских митова и стварања идеологија њи-
ховим злоупотребама, а исто тако да разумеју нове облике припо-
ведања који отварају пут постмодерни и функцију смеха, комичког
и фантастичног у роману.
У годинама непосредно након Другог светског рата настаје ан-
тиутопијски роман Животињска фарма Џорџа Орвела који, поред
тога што је алегоријски приказ Стаљинове личности и његове со-
вјетске државе, усмерен је на критику тоталитаризма уопште. Анти-
утописку и тоталитристичку слику друштва и политичких уређења
ученици могу упознати и читањем Орвеловог романа 1984.
Послератни период у српској књижевности одређује и успон
романа тока свести. Са овим типом романа ученици могу да се
упознају читањем Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице где
прате низ есејистичких монолога о разним темама од којих је тема
одрастања и развијања младог уметника прожимајућа.
Ученици се читањем делова четворотомног романа Време
смрти могу боље упознати са стваралаштвом Добрице Ћосића и
његовим разумевањем преламања историјско-политичких кретања
у Србији на судбину припадника једне породици током два века.
Послератно стваралаштво једног од наших највећих писаца,
Милоша Црњанског, ученици могу упознати читањем делова из
његових романа Друга књига Сеоба или Роман о Лондону.
Шездесетих година у српској књижевности се јавља и низ
писаца који се окрећу такозваној стварносној прози, у којој се
јунак дехероизује и посматра се свет у његовој реалности која је
врло често црна. У тој линији стваралаца ученици могу да се упо-
знају са Бранимиром Шћепановићем и његовим романом Уста
пуна земље, где је дубоким понирањем у сопствену унутрашњост
тематизована тема смрти и самоубиства.
Отклон од афирмативног приказивања Другог светског рата,
односно критика непотребног страдања и виђење рата као злоу-
потребе човека може се анализирати читањем романа Употреба
човека Александра Тишме. Критика рата у правцу рехабилитаци-
је грађанске класе и предратног друштва чита се најпре у роману
Очеви и оци Слободана Селенића, а потом и у Лагуму Светлане
Велмар Јанковић. Коначно, у Мамцу Давида Албахарија ратне
трагедије преломљене су кроз дубоко интимистичку повест и, као
и код Тишме, сагледане су из перспективе јеврејске нације на овим
28. август 2023.
просторима и прогонима у нацистичке логоре. Читањем Хазарског
речника Милорада Павића ученику се отвара могућност да ра-
зуме поступак отвореног дела, што води концепту саопштавања
више истина о истој ствари и реконструисања идеолошких, рели-
гијских, историјских наслага у саопштавању приче.
СПИСАК ДЕЛА КОЈА СЕ ОБРАЂУЈУ
Иван Горан Ковачић, „Јама”
Васко Попа, Кора (избор)
Миодраг Павловић, „Научите пјесан” и „Реквијем”
Бранко Миљковић, „Поезију ће сви писати”
Стеван Раичковић, „Камена успаванка”
Иво Андрић, Проклета авлија
Меша Селимовић, Дервиш и смрт
Добрица Ћосић, Корени
Бранко Ћопић, Башта сљезове боје
Данило Киш, Енциклопедија мртвих (избор)
Душан Ковачевић, Професионалац или Балкански шпијун
Матија Бећковић, избор из поезије
Албер Ками, Странац
Семјуел Бекет, Чекајући Годоа
Х. Л. Борхес, „Вавилноска кула” или „Врт са стазама које се
рачвају”
Вилијем Шекспир, Хамлет
Ф. М. Достојевски, Злочин и казна
ИЗБРОРНИ ДЕО (БИРАЈУ СЕ 3 ДЕЛА)
Ј. В. Гете, Фауст
Михаил Булгаков, Мајстор и Маргарита
Џорџ Орвел, Животињска фарма или 1984.
Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба
Добрица Ћосић, Време смрти (одломци)
Милош Црњански, Друга књига Сеоба (одломци) или Роман
о Лондону (одломци)
Бранимир Шћепановић, Уста пуна земље
Александар Тишма, Употреба човека
Слободан Селенић, Очеви и оци
Светлана Велмар Јанковић, Лагум
Давид Албахари, Мамац
Милорад Павић, Хазарски речник
Све што се чита и обрађује у настави књижевности, сматра
се лектиром. Дела за која је потребно више времена ученицима
да их прочитају, посматрају се као домаћа лектира. За њено чита-
ње потребно је оставити више времена да би се ученици активно
укључили у наставну интерпретацију на часовима српског језика
и књижевности. Ово треба имати у виду при планирању редоследа
и начина остваривања наставе, јер домаћу лектиру прате обимни
и детаљни истраживачки пројекти. Уз помоћ задатака за истражи-
вачко читање и дугорочнијих пројеката читања, ученици ће се поу-
зданије припремати за рад на часу, што ће погодовати и остварива-
њу наставног принципа економичности.
Проширују се знања о књижевнотеоријским појмовима који
су обрађивани у претходним разредима и уводе се нови појмови.
Обрађивани појмови добијају нови историјски контекст, а нови
појмови уводе се како би се оснажила рецептивна способност.
Предлаже се да се на 45 часова обрађују, утврђују и систе-
матизују садржаји из књижевности. Како је укупан број књижев-
них дела за обраду 18, уз које наставници и ученици бирају још
3 препоручена садржаја (у односу на интересовања и могућности
ученика), укупан број од 21 дела пружа могућност успостављања
динамике обраде сваког појединог садржаја на једном или на два,
па чак и три школска часа. Нека књижевна дела изискиваће један
час, а нека више, те је наставник тај који предвиђа и планира дина-
мику рада на часовима обраде, утврђивања и систематизације гра-
дива, укључујући у то и различите нивое обраде (интерпретацију,
приказ и осврт), као и повезивање наставних садржаја из књижев-
ности са садржајем из језика. Још једна препорука за наставника
односи се на компаративно повезивање и тумачење текстова који
долазе из различитих историјских, културних и жанровских окви-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 19
ра. Посебну пажњу наставник би требало да обрати и на осве-
тљавање разноврсности релација које се успостављају између ка-
нонских дела националне и светске књижевности и доминантних
савремених форми уметничког израза и презентације (савремени
роман, драмски текст; филм, анимирани филм, стрип, позоришна
представа, историјско-образовни садржаји на телевизији и интер-
нету, итд.).
Ученици се упознају са планом, садржајима предмета и на-
чинима рада. Ученицима се указује на важност планског и благо-
временог припремања за часове обраде књижевног дела (читање
и тумачење књижевних дела, коришћење уџбеника, примарних и
секундарних извора за тумачење књижевних дела).
Књижевно дело уводи се у наставу доживљајним и истражи-
вачким читањем, припремним задацима, истраживачким и радним
пројектима.
Нивои обраде. Тумачење књижевног дела може се реализо-
вати и планирати за обраду на различитим нивоима (осврт, приказ,
интерпретација).
Рад на часу. Књижевне појаве, термини и појмови обрађу-
ју се посредством планираних књижевних дела. У непосредном
раду, уз уважавање водећих методичких принципа и радних на-
чела, користе се одговарајуће обавештајне, логичке и специјалне
(стручне) методе. Методска адекватност и јединство теоријских и
практичних поступања кључни су за успешну наставу књижевно-
сти; књижевнотеоријска знања се тумаче као појаве у конкретним
уметничким делима, а знања о њима се развијају и усавршавају.
Развијање читалачких компетенција. Ученици се обучавају
за активну примену свих врста и видова читања (доживљајно, ис-
траживачко, изражајно и интерпретативно, гласно читање, читање
с белешкама, читање у себи), а пре свега за помно читање, читање
с уживљавањем и разумевањем уз вредновање књижевног дела.
Стваралачке активности поводом тумачења књижевног
дела. Поред читања, као прворазредне стваралачке активности, у
настави се организују и одговарајуће стваралачке активности по-
водом обраде књижевних дела. Посредством њих шири се инте-
ресовање ученика за књижевност, књижевна дела и ауторе, про-
дубљују се и надопуњују читалачка интересовања и усавршавају
читалачке компетенције. Стваралачке активности реализују се као
усмена продукција (говорне вежбе, дискусије, разговори, моноло-
зи, рецитовање и казивање), писмена продукција (писање есеја,
радова, домаћих задатака) и комбинована продукција (реферисања
и презентације).
Изборни садржаји допуњавају обавезни део програма. На-
ставник је у обавези да у договору са ученицима уз обраде књи-
жевних дела из обавезног програма обраде три дела из изборног
програма.
Вредновање напретка ученика је континуирано и система-
тично. Вреднује се активност ученика током припремне фазе рада
и током рада на часу, учешће у раду приликом тумачења дела, уче-
сталост јављања, квалитет одговора, оригиналност и аргументова-
ње ставова, уважавање гледишта других ученика и другачијих ви-
ђења, однос према раду, способност примене теоријских знања у
конкретним радним околностима. Вредновање обухвата и писмено
изражавање (домаћи задаци поводом конкретних књижевних дела;
годишње до шест домаћих задатака). У сврху вредновања може
бити планирано и тестирање, како би се стекао непосредан увид у
текућа знања ученика.
ОБЛАСТ ЈЕЗИК (препоручени број часова: 33)
Програм за четврти разред у структуралној целини Језик орга-
низован је у две области/теме, усклађен са исходима за овај разред,
а према описима стандарда ученичких постигнућа. Области које
улазе у састав структуралне целине Језик су: Синтакса и Стили-
стика. Програмом се предвиђа проширивање знања из области об-
рађених у основној школи, али и увођење нових појмова.
Синтакса: У оквиру ове теме ученици проширују и проду-
бљују знања о падежним и глаголским облицима, зависним и неза-
висним реченицама, напоредним конструкцијама; стичу нова зна-
ња о специјалним независним реченицама,
Приликом обраде значења падежа, потребно је указати на
именичку, придевску и прилошку употребну вредност именичких
јединица. Такође, важно је указати на то да се једним падежом
могу обележити различите функције и исказати различита значе-
ња (падежна поливалентност). С друге стране, потребно је навести
примере који показују да два или више падежа могу имати исту
функцију и значење у реченици (падежна синонимија).
Од наставника се очекује да са ученицима обнови знања о
конгруенцији, а потом да ова знања прошири типичним примери-
ма граматичке и семантичке конгруенције у роду и броју. Такође, у
основним цртама треба указати и на типичан ред речи у реченици,
тј. на типично распоређивање синтаксичких јединица.
Потребно је обрадити независне реченице према комуникатив-
ној функцији (обавештајне, упитне, узвичне, заповедне и жељне).
Од наставника се очекује да са ученицима обнови и проши-
ри знања о врстама зависних реченица, као и да укаже на њихову
именичку, придевску и прилошку вредност. Овде је важно успо-
ставити корелацију са наставним садржајем из језичке културе
који се односи на правилно писање запете.
Потребно је обновити и проширити знања о напоредним кон-
струкцијама и напоредним односима у којима оне могу стајати:
саставном, раставном, супротном, закључном, искључном и града-
ционом.
Потребно је упознати ученике са различитим значењима
личних глаголских облика (времена и начина).
Функционални стилови српског књижевног језика. У
оквиру ове теме понављају се и допуњују раније стечена знања о
књижевноуметничком и научном стилу. После обраде обе наставне
јединице, препоручује се систематизација диференцијалних особи-
на свих функционалних стилова и графички приказ помоћу табеле.
Наставу би требало функционално повезати са наставом
књижевности и језичке културе. За препознавање функционалног
стила и утврђивање његових обележја, пожељно је за помоћне тек-
стове изабрати дела из програма наставе књижевности и језичке
културе за четврти разред.
Приликом понављања обележја научног стила, значајно је обу-
хватити дигиталну компетенцију и компетенцију за рад са подацима.
Од наставника се очекује да ученике упуте на исправне и безбедне
начине претраге на интернету, чији је циљ писање научног рада.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (препоручени број часова 18)
Програм за четврти разред у области Језичка култура органи-
зован је тако да подразумева четири вештине: писање и говор (као
продуктивне) и слушање и читање (као рецептивне).
Реализација наставе и учења језичке културе остварује се у
предметном јединству са наставом књижевности.
Правопис. У оквиру ове теме ученици треба да обнове и
прошире знања из правописа стечена у основној школи и претход-
ним разредима средње школе.
Посебно поновити и увежбати правилну употребу знакова
интерпункције (тачке, запете, тачке са запетом, упитника, узвич-
ника, две тачке, три тачке, црте, заграде, наводника) у писаном и
куцаном тексту. Очекује се да наставник ученицима укаже и на
могућности и ограничења приликом комбиновања интерпункциј-
ских знакова (нпр.: дозвољено писање запете иза тачке на крају
скраћенице, али и немогућност писања тачке на крају реченице
која се завршава скраћеницом са тачком).
Препоручује се корелација са наставним садржајем из језика
– правилно писање запете може се увежбати при обради зависних
реченица и напоредних односа.
Препоручује се корелација и са наставним садржајем из сти-
листике – пожељно је приликом обраде научног функционалног
стила обрадити и функцију заграде, ознаке за фусноту, разлике у
писању црте у односу на цртицу и сл.
Поновити са ученицима правила употребе размака у куцаном
тексту (space, енг.), приликом куцања знакова интерпункције. По-
требно је ученицима указати на разлику у куцању наводника на
енглеској и српској тастатури, могућности куцања текста у курзи-
ву (Italic), уместо куцања наводника.
Страна 20 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Усмено изражавање:
Препоручује се континуирано подстицање ученика да на ре-
довној настави и ван ње говоре на теме из језика, књижевности
и културе, као и редовно указивање на смисао и значај неговања
говорне културе. Неопходно је организовати лексичке и стилске
вежбе ради богаћења речника и неговања сопственог стила изра-
жавања.
Писано изражавање.
Унапређивање и оплемењивање културе говора и писања спа-
да у темељне вредности изучавања Српског језика и књижевности.
Развијање ове кључне компетенције уграђено је у све области и
даје могућност наставнику да, користећи различите методе и тех-
нике, увежбава говор и писање. Препоручује се увођење есеја и
упознавање ученика са основним одликама.
У оквиру ове теме планирана је израда четири писмена за-
датка и писање унапређене верзије писменог задатка (исправка
писменог задатка). Као и у претходним разредима, припрема за
израду писмених задатака је континуирана делатност и не ограни-
чава се само на један час (пре израде писменог задатка). Писмени
задатак се ради писаном ћирилицом. Препорука је да се исправка
писменог задатка ради писаном латиницом.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Поред стандардног, сумативног вредновања, које још увек
доминира у нашем систему образовања (процењује знање ученика
СТРАНИ ЈЕЗИК / СТРАНИ ЈЕЗИК I
(за све образовне профиле у четворогодишњем трајању)
Циљ учења Страног језика је да ученик усвајањем функционалних знања о језичком систему и култури и унапређивањем стратегија
учења страног језика развије комуникативну компетенцију, оспособи се за писмену и усмену комуникацију, интеркултурално разумевање
и професионални развој.
Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
Уводна напомена: За сваку језичку активност, односно компетенцију, у табеларном делу програма, наведен је најпре најопштији
исход (истакнут курзивом).
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– р еципира, разуме и интерпретира смисао и значење усмених исказа и порука
у ситуацијама у којима учествује уживо или путем медија (аудио или аудио-
визуелних снимака), с једним или више говорника, уз ограничени степен лакоће
и тачности, у зависности од: а) начина изговора (стандардни говор примерене
јасноће, без дијалекатских обележја и особености или идиоматске маркираности),
б) ритма и брзине говора (спорији говор, дуже и адекватне паузе између изговорних
целина, уз одговарајући број понављања, а у случају говора уживо и уз додатна
појашњења или преформулацију), в) општих услова комуникације (без ометајућих
шумова и позадинских звукова), г) уз помоћ визуелних елемената, невербалних и
паравербалних сигнала;
– р азуме главну тему и ограничени број најважнијих појединости дијалога и
разговора у којима учествује двоје или неколико говорника, уколико је реч о
уобичајеној, предвидивој, свакодневној размени информација и мишљења,
на познате, блиске и узрасно релевантне теме, уз употребу једноставних
стандaрднојезичких елемената и спорог ритма, без отежавајућих позадинских
шумова и преклапања исказа саговорника;
– р азуме главну тему и понеку битну појединост монолошких излагања о блиским,
уобичајеним, познатим и увежбаваним, образовно и узрасно релевантним темама,
уколико се користи стандардни језик, уз претходну припрему и визуелну подршку
(путем компјутерске презентације, слика, илустрација и графикона, приказивања
артефаката/предмета и сл.) и већи број понављања;
– р азуме и углавном исправно извршава једноставна упутства и савете за уигране
и блиске свакодневне активности (нпр. за коришћење апарата, оријентацију
у простору, правац кретања итд.) и поступа у складу са објавама (нпр. на
јавним местима, путем разгласа), које обухватају појединачан поступак или
кратак низ једноставних корака, у приватним, јавним и образовно релевантним
комуникативним ситуацијама, а исказане су једноставним језичким средствима
и стандарднојезичком артикулацијом, без ометања позадинским шумовима, уз
одговарајући број понављања.
– р азуме главну тему и понеку упадљиву појединост информативних прилога
(вести, кратких репортажних прилога, интервјуа, временских прогноза, реклама)
о блиским, познатим и увежбаваним, приватно, друштвено, образовно и узрасно
релевантним темама, у којима се користи стандардни говор и једноставна језичка
средства, уз одговарајућу претходну припрему;
28. август 2023.
на крају једне програмске целине и спроводи се стандардизованим
мерним инструментима – писменим и усменим проверама зна-
ња, есејима, тестовима, што за последицу има кампањско учење
оријентисано на оцену), савремени приступ настави претпоста-
вља формативно вредновање – процену знања током савладавања
програма и стицања одговарајуће компетенције. Резултат оваквог
вредновања даје повратну информацију и ученику и наставнику
о томе које компетенције су добро савладане, а које не, као и о
ефикасности одговарајућих метода које је наставник применио за
остваривање циља. Формативно мерење подразумева прикупљање
података о ученичким постигнућима, а најчешће технике су: ре-
ализација практичних задатака, посматрање и бележење ученико-
вих активности током наставе, непосредна комуникација између
ученика и наставника, регистар за сваког ученика (мапа напредо-
вања) итд. Резултати формативног вредновања на крају наставног
циклуса треба да буду исказани и сумативно-бројчаном оценом.
Оваква оцена има смисла ако су у њој садржана сва постигнућа
ученика, редовно праћена, објективно и професионално бележена.
Рад сваког наставника састоји се од планирања, остварива-
ња, праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано
прати и вреднује, осим постигнућа ученика, и процес наставе и
учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добро и ко-
рисно наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а
све што се покаже недовољно ефикасно и ефективно, требало би
унапредити.
Језичка активност/компетенција и
кључни појмови садржаја програма
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
– р азумевање говора;
– р азумевање монолошких излагања;
– р азумевање разговора (дијалога и дискусија) између других лица;
– р азумевање као саставни део интеракције у којој се активно учествује;
– р азумевањe у циљу извршавања инструкција;
– к омуникативна ситуација;
–м  онолошко и дијалошко излагање;
– с тандардни језик;
–и  зговор;
–и  нформативни и медијски прилози (аудио и аудио-видео записи; радио, телевизија,
интернет);
– р азмена информација;
– к ултура и уметност;
–И  КТ;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 21

– разуме кратке информативне исказе у свакодневној комуникацији који садрже

фреквентне и увежбаване речи, као и једноставне структуре (основне информације
о особама, породици, школи, ближем окружењу);
– р азуме главну тему и понеки упадљиви и предвидиви детаљ у кратким аудио-
визуелним формама (филмовима, документарним прилозима, видео-спотовима,
блоговима итд.), у којима се једноставним језичким средствима обрађују блиске,
познате, приватно, друштвено, образовно и узрасно примерене теме, уз ослонац на
визуелне и звучне пропратне елементе садржаја и већи број понављања;
– р азуме главну тему и неколико најважнијих појединости у текстовима савремене
музике, у складу са интересовањима, уз поновљена слушања и претходну детаљнију
тематско-лексичку припрему;
– р азуме и интерпретира смисао и значење писаног текста, примењујући РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ТЕКСТА
различите стратегије читања које омогућавају: а) сналажење и оријентисање
у једноставним текстовима који спадају у шири спектар интересовања, са – р азумевање прочитаног текста;
циљем процењивања релевантности текста за читаоца и утврђивања начина – а утентични и адаптирани текстови;
за његово даље читање (оријентационо читање); б) усмеравање пажње на – в рсте текстова;
релевантне краће целине и појединачне делове (селективно читање); в) откривање –и  здвајање поруке и суштинских информација;
значења непознатих речи на основу познатог контекста (извођење закључака, –п  роцењивање релевантности текста;
инферирање); – у смеравање пажње на појединачне делове текста;
– р азуме општи садржај и важне појединости краћих текстова о конкретним темама –п  репознавање основне аргументације;
везаним за лична интересовања; –н  епознате речи;
– р азуме општи садржај и важне појединости једноставних аутентичних и –И  КТ;
адаптираних краћих текстова у вези са блиским, познатим, друштвеним,
образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме општи садржај и понеку битну појединост једноставних нефикционалних
(примењених и употребних) текстова у различитим медијским формама (интернет
текстове информативног карактера, форуме, прилоге на друштвеним мрежама итд.)
уз одговарајућу припрему;
– р азуме кратке најједноставније савремене књижевне текстове и/или њихове
адаптиране верзије примерене узрасту, које чита из забаве и естетског задовољства,
по сопственом избору, уз поновљено читање и претходну припрему;
–н  аслућује основни садржај и идентификује најважније информације у једноставним
извештајима, табелама, статистикама и другим релевантним изворима у вези са
блиским, познатим, друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним
темама;
– р азуме општи садржај једноставних обавештења, упутстава, упозорења и других
релевантних извора у вези с блиским, познатим, друштвеним, образовним,
стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме основни смисао и главне информације једноставних текстова на блиске и
увежбаване теме у којима се износе лични ставови;
– р азуме једноставне поруке и описе догађаја, намера, осећања и интересовања из
преписке приватног карактера;
– п ланира и когнитивно обрађује садржај поруке коју ће репродуковати и/или УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
саопштити у монолошком излагању, остварује интеракцију са једним или више
саговорника у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном – у смено изражавање;
формалности говорне ситуације, примењујући а) језичка средства са одређеним –н  еформални разговор;
степеном тачности и адекватности; б) интонацију, ритам и висину гласа; в) –ф  ормална дискусија;
невербална средства; –ф  ункционална комуникација;
– к ористи циљни језик као језик комуникације у учионици; –и  нтервјуисање;
– г овори делимично самостално и уз активнију подршку саговорника о блиским, – а ртикулација и интонација;
познатим и увежбаваним темама из домена личног интересовања и образовног –м  онолошко излагање;
контекста; –д  ијалог;
– о писује укратко блиске и познате особе, активности и догађаје из домена личног –п  резентација;
интересовања и образовног контекста; – к омпензационе стратегије у комуникацији;
–и  менује главну тему и износи основне информације из писаних, аудио и аудио-
визуелних извора;
– у чествује у кратком дијалогу и размењује основне информације у вези са својим
окружењем и свакодневним ситуацијама;
– у чествује у кратком дијалогу и износи најједноставније предлоге и инструкције;
– р еагује вербално и/или невербално на захтеве, честитке, позиве и извињења
саговорника;
–и  злаже пред публиком, најједноставнијим језичким средствима, унапред
припремљену презентацију на блиске, познате и увежбаване теме из области личног
интересовања и образовног контекста уз помоћ визуелног подстицаја;
– о писује и тумачи илустрације, табеле, слике и графиконе примењујући унапред
увежбана најједноставнија језичка средства;
–и  нтерпретира на креативан начин тематски и језички прилагођене песме,
рецитације и скечеве;
– п ланира, скицира и обликује писани текст у областима општег и креативног ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
писања, у традиционалној и дигитално подржаној форми, и уз ограничени степен
лакоће и тачности примењује: а) основне принципе организације и самопровере –п  исмено изражавање;
текста, у складу са његовим типом и степеном формалности; б) једноставније – в рсте текстова;
кохезионе елементе; в) језичка средства (лексичка, граматичка, правописна); – о пште и креативно писање;
–п  ише најједноставније текстове према моделу и смерницама (уз помоћ визуелних – о писивање;
елемената – илустрација, табела, слика, графикона и детаљних упутстава) –н  арација;
користећи најфреквентније кохезионе елементе о блиским темама из свог окружења – р езимирање;
и подручја интересовања; – а ргументација;
– р езимира на конвенционални начин прочитани текст или медијски приказ о – к ритичко мишљење;
познатим и блиским темама из приватног, јавног и образовног домена користећи –п  исана интеракција;
једноставна језичка средства уз ограничену тачност; – с тратегије планирања писаног излагања и саопштавања;
– о писује утиске и осећања, износи мишљење, истиче предности и мане неке појаве – к омпензационе стратегије у комуникацији;
или поступка користећи најједноставнија језичка средства уз употребу основних –д  игитални и традиционални алати;
дигиталних алата; – к охезија и кохеренција;
–и  мејлови, СМС поруке, друштвене мреже, форуми;
Страна 22 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– пише кратке текстове дескриптивног карактера на једноставан и конвенционалан – к олаборативне писане активности;
начин у оквиру креативног писања (описују људе, појаве и предмете из непосредног – с тандардне формуле писаног изражавања;
окружења, домена личног интересовања и искуства); – л ексика и комуникативне функције;
–п  ише кратке текстове наративног карактера у оквиру креативног писања уз –И  КТ;
претходну припрему и помоћ евентуалне визуелне презентације (даје једноставна
објашњења о дешавањима у садашњости, прошлости и будућности, на познате и
блиске теме у вези са личним искуством);
–п  ише краће белешке и кратке коментаре у сврху подсећања користећи
најједоставнија језичка средства;
–п  ише поруке (попут имејлова, смс порука, прилога на форумима и сл.) у којима
тражи или преноси једноставне и главне информације о блиским и познатим,
друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– у чествује у најједноставнијој онлајн интеракцији уз детаљнију припрему, користећи
дигиталне и писане алате (речнике и сличне ресурсе), као и претходну подршку
ради контроле исправности језичких средстава и преношења основног садржаја;
– у чествује у преписци тражећи и преносећи једноставне и суштинске информације
и објашњења, уз коришћење стандардних, устаљених, најједноставнијих језичких
средстава;
–п  ише најједноставније текстове према моделу за описивање и интерпретацију
илустрација, табела, слика, графикона;
–п  ише неформална и формална писма, имејлове, позивнице и сл. користећи устаљене
и увежбане изразе за одбијање/прихватање позива, извињења и сл.;
–п  опуњава различите формуларе, упитнике, обрасце и сличне документе,
једноставне структуре у приватном, јавном и образовном домену;
– к ористи циљни језик у различитим видовима аутентичне комуникације, СОЦИОКУЛТУРНА И ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА
примењујући на креативан начин ограничена знања из различитих језика, и
идентификује, анализира и пореди појаве и процесе у контексту властите културе –и  нтеркултурност;
и култура заједница чији језик учи, уз примену традиционалних и савремених видова –и  страживање и рефлексија;
комуникације; – з аступљеност циљног језика;
–п  репознаје и разуме, у оквиру свог интересовања, знања и искуства, основна –п  оложај циљног језика у глобалном контексту;
правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје –п  риродне, друштвене и културне одлике регија и држава у којима се страни језик
земље и заједница чији језик учи, у контексту честих, свакодневних ситуација из користи као већински;
приватног, јавног и образовног домена; –И  КТ;
–и  дентификује и разуме најфреквентнија паравербална и невербална средства –п  равила понашања;
комуникације (гестове, мимику, емотиконе и сл.) у циљном и матерњем језику; – к ултурне вредности;
–п  репознаје најчешће стереотипе у вези са својом културом и културама заједница – с тереотипи;
циљног језика; – с тилови у комуникацији на страном језику;
–п  ознаје поједине кључне историјске и савремене догађаје и личности из култура – к омпензационе стратегије у комуникацији;
циљног језика и разуме њихов значај за формирање културног идентитета; –п  аравербална и невербална комуникација;
–п  ознаје географску заступљеност циљног језика у регионалном и глобалном – а утентична комуникација;
контексту; – језичка варијабилност;
–п  ознаје најважније одлике и животне услове већих регија у којима се користи
циљни језик;
– у очава поједине основне разлике између најфреквентнијих варијетета циљног језика
који зависе од географских, друштвених и контекстуалних фактора;
– п реноси поруку са матерњег језика на страни језик / са страног језика на МЕДИЈАЦИЈА
матерњи, додајући, по потреби, објашњења и обавештења, писмено и усмено,
користећи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа у – с тратегије преношења поруке са матерњег језика на страни језик / са страног језика
комуникацији (на пример уз опис, парафразу, превод и сл.); на матерњи;
–п  репричава, резимира и преноси, са матерњег језика на страни језик / са страног –п  осредовање у усменој и писаној комуникацији на опште и стручне теме;
језика на матерњи, основни садржај кратког текста, аудио или аудио-визуелног – к омпензационе стратегије у комуникацији;
записа и кратке интеракције, уз помоћ речника; – к ултурно посредовање.
–п  осредује у једноставној и краткој неформалној усменој интеракцији уз уважавање
општих разлика у културним вредностима.

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Бројеви

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Основни и редни

Именице Придеви и прилози

Бројиве и небројиве именице Грађење, врсте, место у реченици
Множина именица Поређење придева
Саксонски генитив

Члан Грађење речи

Одређени и неодређени члан Префикси и суфикси
Изостављање члана
Глаголи
Заменице
Глаголи BE, HAVE
Личне заменице Глаголи стања и акције
Упитне заменице Глаголска времена:
Показне заменице Present Simple
Присвојне заменице Present Continuous
Неодређене заменице Past Simple
Сложене заменице са some-, any-, no- Past Continuous
Кванитификатори (some, any, much, many, a great deal of, Present Perfect Simple
plenty of; few, a few, little, a little) Future forms (Future Simple, be going to, Present Continuous)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 23

Императив Употреба члана уз присвојне придеве

Морфолошке одлике и употреба придева questo, quello, bello,
Модални глаголи (can, could, may) buono
Пасивни глаголски облици (Ti piace questa ragazza? Quel ragazzo è molto carino.)
Неодређени придеви (aggettivi indefiniti: tutto, ogni, qualche)
Пасивне конструкције (рецептивно): (Serena va a correre ogni giorno.)
Present Simple Passive Апсолутни суперлатив (superlativo assoluto) (Maria è
Past Simple Passive bellissima. Mario è simpaticissimo.)
Називи боја (bianco, rosso, verde, giallo, nero, azzurro...)
Предлози Морфолошке особености придева (viola, rosa, blu, arancione)
Bреме, место и кретање (Oggi indossa una maglietta blu e i pantaloni rosa.)

Реченица Бројеви

Ред речи у реченици
Питања (WH questions, Yes/No questions, Question Tags)
Временске, намерне, допусне реченице
Погодбене реченице: Zero Conditional, First Conditional
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји
Члан
Одређени и неодређени члан – основна употреба
(In classe c’è una ragazza. La ragazza è alta e bella. L’Italia ha
la forma di uno stivale.)
Одређени члан за основне и редне бројеве (Oggi è il 25
novembre.)
Партитивни члан (рецептивно)
Именице
Род и број именица
Правилна множина именица
Најчешћи примери неправилне множине: именице које се за-
вршавају на консонант (il bar, i bar), именице које се завршавају
на наглашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le
foto), једносложне именице (il re, i re), именице које се завршавају
на i (la tesi, le tesi)
Заменице
Личне заменице у служби субјекта (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi,
loro)
Наглашене личне заменице у служби директног објекта
(complemento oggetto – me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro) (Lei
non ama te, ma me.)
Ненаглашене личне заменице у служби директног објекта
(complemento oggetto – lo, la, li, le) (La conosco bene. Li inviatiamo
alla festa.)
Присвојне заменице (pronomi possessivi – mio, tuo, suo, nostro,
vostro, loro)
(Devo chiedere il permesso ai miei.)
Показне заменице (pronomi dimostrativi: questo, quello)
(Questa è la mia migliore amica. Quello è il libro di cui ti ho
parlato.)
Упитне заменице (pronomi interrogativi: chi? che? che cosa?
quale? quali?)
(Chi è lei? Ragazze, che cosa avete fatto ieri?)
Неодређене заменице (pronomi indefiniti: ognuno, qualcuno)
(C’è qualcuno con cui potrei parlare?)
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју
(La macchina di Mario è nuova e molto veloce. Le lezioni
d’italiano sono interessanti.)
Присвојни придеви (aggettivi possessivi: mio, tuo, suo, nostro,
vostro, loro)
Основни бројеви (numeri cardinali) (Nella mia scuola ci sono
seicentocinquanta student.)
Редни бројеви (numeri ordinali) (Abito al quinto piano.)
Глаголи
Indicativo Presente – Садашње време правилних и најфре-
квентнијих неправилних глагола
(Nel tempo libero esco con gli amici, leggo i libri, ascolto
musica.)
Passato prossimo – Перфекат прелазних и непрелазних глаго-
ла, партицип прошли правилних глагола и најфреквентнијих не-
правилних глагола
(Che cosa hai fatto ieri? Sabato siamo stati al cinema.)
Imperfetto indicativo – Имперфекат правилних глагола и нај-
фреквентнијих неправилних облика (La mia maestra si chiamava
Maria. Era alta, bella e molto gentile. Da piccolo vivevo in campagna.
Mentre Mario studiava, noi guardavamo la TV.)
Futuro semplice – Футур правилних глагола и најфреквентни-
јих неправилних облика
(Fra due giorni arriverà Maria.)
Condizionale Presente – Кондиционал правилних глагола и
најфреквентнијих неправилних облика (Vorrei un chilo di mele, per
favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?)
Употреба глагола piacere
(Ti piace ballare? Mi piace la cucina italiana. A Mario non
piacciono gli spaghetti.)
Presente progressivo (stare + gerundio) (Che cosa stai facendo?)
Прилози
Прилози за начин, место и време
Предлози
Прости предлози di, a, da, con, su, in, per, tra, fra и њихова
основна употреба
(Mario è di Roma, ma abita a Firenze. Gli alunni sono in aula.
Arrivo fra cinque minuti. Vado in camera. Vado a Bologna.)
Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti, dietro и њихова
основна употреба
(Il quadro è sopra il divano. Ci vediamo davanti al cinema.)
Preposizioni articolate – Предлози спојени са чланом (di, a, da,
in, su)
(Domani andiamo al cinema. Il libro è nello zaino.)
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична (Tu sei italiano.
No, no non sono italiano.)
Сложена реченица
(Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere, scrivere e
giocare con i miei nipoti.)
Ред речи у реченици
Место прилога и прилошких одредби
(Mangio sempre una mela dopo pranzo, ma adesso prendo una
pera. Nel libretto ci sono nomi dei professori e altre informazioni utili.)
Страна 24 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Властите и заједничке (у облицима једнине и множине: Bild –
Bilder, Kopf – Köpfe, Frau – Frauen), са одговарајућим родом.
Изведене суфиксацијом: Möglichkeit, Rechnung.
Изведене префиксацијом: Ausflug.
Сложенице: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe.
Придеви
Изведени суфиксацијом од глагола и именица: fehlerfrei,
liebevoll, sprachlos, trinkbar.
Сложени (рецептивно): steinreich.
Придевска промена – јака, слаба, мешовита (рецептивно).
Компаратив и суперлатив (правилна творба и главни изузеци:
gut – besser, groß – größer, teuer – teurer).
Члан
Одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), нулти, при-
својни (mein, dein…), показни (dieser, jener), негациони (kein,
keine).
Употреба члана у номинативу (субјект), акузативу и дати-
ву (директни и индиректни објекат), партитивном генитиву (die
Hälfte des Lebens), посесивном генитиву (die Mutter meiner Mutter).
Бројеви:
Основни и редни (der siebte Februar; im siebten Stock).
Предлози
– са акузативом (Die Blumen sind für dich),
– са дативом (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt),
– са дативом или акузативом (Er ist in der Schule. Sie kommt in
die Schule).
Глаголи
Глаголска времена: презент, претерит модалних, помоћних,
слабих и нафреквентнијих јаких глагола, перфект слабих и јаких
глагола, футур.
Глаголи са предлозима (warten auf, sich interessieren für).
Конјунктив у функцији изражавања жеље (Ich hätte gern... Ich
möchte...Ich würde gern ...).
Везници:
und, oder, aber; weil, wenn, als, während, bis, obwohl, dass, ob.
Личне заменице
У номинативу, дативу и акузативу.
Прилози
За време (gestern), место (oben, unten), начин (allein), количи-
ну (viel, wenig).
Реченице
Изјавне реченице, упитне реченице; независне и зависносло-
жене реченице, индиректне упитне реченице.
Ред речи у реченици.
РУСКИ ЈЕЗИК
Фонетика са прозодијом
Акцентовани гласови. Отвореност и затвореност акцентова-
них вокала.
Редукција вокалских гласова. Редукција вокала после тврдих
гласова („акање”); редукција вокала после меких гласова („икање”).
Систем сугласничких гласова руског језика. Парни тврди и
меки гласови. Увек тврди и увек меки гласови.
28. август 2023.
Обезвучавање шумних звучних сугласничких гласова на кра-
ју речи; алтернације звучних и безвучних сугласника.
Сугласничке групе чт, сч, зч, сш, зш, вств, стн, лнц, здн.
Основне интонационе конструкције (ИК-1, ИК-2, ИК-3).
Упитни исказ без упитне речи (ИК-3). ИК-3 у унутрашњим
фонетским синтагмама. Сегментација.
Именице
Обнављање и систематизација основних именичких промена.
Варијанте различитих наставака: локатив на -у: о береге/на
берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю и сл.
Номинатив множине на -а, -я, -ья, -е: города, учителя, дере-
вья, граждане и сл.
Именице којима се означавају професије људи, њихова наци-
онална и територијална припадност.
Именице Singularia и Pluralia tantum. (рецептивно и продук-
тивно)
Непроменљиве именице: кино, кофе, метро, кафе и сл.
Заменице
Обнављање и систематизација заменица обрађених у основној
школи: личне, упитне (кто, что, какой, какое, какие), присвојне.
Одричне заменице: никто, ничто, ничей, никакой. (рецептивно)
Неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некоторый, не-
сколько. (рецептивно)
Придеви
Обнављање и систематизација придевске промене.
Поређење придева: прост и сложен компаратив и суперлатив.
Присвојни придеви на -ов, -ев, -ин, -ский: братов, Игорев,
мамин, пушкинский. (рецептивно)
Рекција придева: больной чем, готовый к чему, способный к
чему и сл. (уочавање разлика између руског и матерњег језика)
Кратки придеви на примерима рад, готов, занят, должен,
болен.
Бројеви
Промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5−20, 30… (рецептивно)
Редни бројеви: первый, второй, пятый, десятый.
Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома,
пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт;
один год, два (три, четыре) года, пять лет.
Исказивање времена (исказивање датума и времена по часов-
нику).
Глаголи
Обнављање и систематизација глагола прве и друге конјуга-
ције (Обнављање промене глагола у садашњем, простом и будућем
времену).
Глаголи с алтернацијом сугласника у основи (любить, виде-
ть...). Најчешће алтернације oснове у садашњем, прошлом и буду-
ћем времену.
Глаголски вид (творба помоћу префикса, суфикса и основе) и
време (садашње, просто и сложено будуће и прошло).
Потенцијал – грађење и употреба. (рецептивно)
Глаголи кретања са и без префикса (по-, при, у-, вы-, в-):
идти – ходить, ехать – ездить, бежать – бегать, плыть – пла-
вать, лететь – летать, нести – носить, вести – водить, везти
– возить.
Исказивање заповести: друго лице једнине и множине (про-
дуктивно: Дай мне тетрадь, пожалуйста! Подумайте об этом!
Садитесь! прво лице множине рецептивно: Давайте повторим!
Пошли! )
Рекција глагола и уочавање разлика између руског и српског
језика: поздравить кого с чем, поблагодарить кого за что, пожер-
твовать кем-чем, напоминать о ком-чём, интересоваться кем-
чем, привыкнуть к чему, следить за кем-чем итд.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 25

Прилози Атрибутивни односи

Прилози и прилошке одредбе за место (далеко, близко), време
(утром, зимой), начин (хорошо, плохо), количину.
Предикативни прилози (нужно, можно, нельзя), упитни при-
лози (как, когда, где, куда, откуда).
Поређење прилога.
– изражени атрибутом у суперлативу
А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
– изражени атрибутом у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку. Это мой товарищ по
школе.

Помоћне врсте речи

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Предлози (в, о, на, над, под, без, во время, через, после, с, до,
к, по, от, из, у... ), везници и везничке речи (и, или, а, но, не то-
лько..., но и..., потому что, поэтому, что, чтобы, если, где, куда, Именичка група:
который,и сл.), речце (не, ни, ли, неужели, разве). – одређени, неодређени и партитивни члан; присвојни и по-
казни придеви;
Реченица – изостављање чланова (код етикетирања производа –
fromage de brebis, натписа на продавницама и установама –
Однос реченица у сложеној реченици: независносложене и boulangerie, banquе, назива рубрика у штампаним медијима – faits
зависносложене реченице (саставне, раставне; субјекатске, преди- divers, на знаковима упозорења – еntrée interdite; испред именицe у
катске, објекатске, временске итд. на конкретним примерима). позицији атрибута: il est boulanger и слично);
Управни и неуправни говор. – основни, редни и мултипликациони (double, triple) бројеви;
– неодређене речи (аucun, chaque, plusieurs, quelques);
Реченични модели – род и број именица и придева;
Реченични модели у потврдном, одричном и упитном облику – место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau,
за исказивање следећих односа: joli, long, bon, mauvais;
– разлика у значењу придева (grand, brave, ancien, propre…) у
Субјекатско-предикатски односи: зависности од места;
– поређење придева;
– именски предикат са копулом быть, стать, являться; – заменице: личне ненаглашене (укључујући заменицу on) и
Шишкин был великим художником. Ваша копия компьютер- наглашене;
ной программы не является подлинной. – заменице за директни и индиректни објекат.
– именски предикат без копуле
Я − Мария. Мой папа − лётчик. Глаголска група:
Објекатски односи – глаголски начини и времена: презент, сложени перфекат,
имперфекат, футур први; перифрастичне конструкције: блиски фу-
– директни објекат тур, прогресивни презент, блиска прошлост;
Андрей купил вчера новую футболку. Я не получил ответа. – употреба субјунктива глагола прве групе иза il faut que, je
– индиректни објекат veux que, j’aimerais (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и ре-
Ваня их поблагодарил за помощь. Олег взял эту книгу у това- цептивно: Il faut que tu fasses/que tu ailles/que tu sois/ que tu lises /
рища. О чём вы думали? que tu saches/que tu écrives;
– кондиционал презента: Si mes parents me laissaient partir, je
Зависна реченица viendrais avec toi!
Олег мне сказал, что все в порядке. Нам не сказали, что вы – императив (рецептивно): aie un peu de patience, n’ayez pas
приедете. peur;
– најфреквентнији униперсонални глаголи: (Il est interdit de;
Il est dangereux de; Il est possible de; il vaut mieux; Il commence à; Il
Просторни односи
reste à; Il me semble).
– изражени прилогом
Куда нам идти? (вниз, наверх, внутрь, домой). Где вас жда- Предлози:
ть? (внизу, наверху, внутри).
– изражени зависним падежом – најчешћи предлози и предложни изрази;
За какой партой сидишь? Он заболел гриппом. – предлози испред земаља и градова;
– сажимање предлога и члана.
Временски односи
– изражени прилогом Прилози:
Вчера у меня была контрольная по математике.
– за место, за време, за начин, за количину;
– изражени зависним падежом
– прилози за количину праћени предлогом de + именица;
Я сегодня работал с пяти до семи (часов). Мы дружим с
– место прилога;
детства.
– прилошке заменице en и y.
Начински односи
Модалитети и форме реченице:
Миша странно ведёт себя. Он хорошо говорит по-русски.
Она рисует лучше всех. – декларативни, интерогативни, екскламативни и императив-
ни модалитет.
Узрочни односи – афирмација (Оui/Si) и негација (форклузиви: pas, rien,
– изражени зависним падежом aucun, personne, jamais).
Он не приехал в срок по болезни. Несмотря на плохую погоду – реченице са презентативима c’est mon copain, voici/voilà
мы пошли гулять. mes parents, il y a beaucoup de bruit ce soir.
Страна 26 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Фонетика и правопис
Обнављање и систематизација гласовног система шпанског
језика; акцентуација и правопис.
Именице
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Заједничке именице: мушки род -о (amigo, vecino, libro) и
женски род -а (amiga, vecina, casa); именице оба рода које не завр-
шавају на самогласник -о или -а (el peine, la muerte); именице оба
рода које завршавају сугласником (el árbol, la catedral, la solución,
el corazón); именице женског рода које завршавају самогласником
-о услед скраћивања (la moto/motocicleta, la foto/fotografía, la radio/
radiodifusión); хетероними (el padre/la madre, el hombre/la mujer)
2. Властите именице:
– лична имена која имају заједничко порекло у српском и
шпанском језику (María, Elena, Pedro, Tomás); честа презимена
и њихово порекло (Fernández, González); хипокористици за фре-
квентна имена (Pepe – José, Paco – Francisco, Chelo – Consuelo,
Lola – Dolores, Isa –Isabel)
– топоними: имена држава без члана (Serbia, España, Italia,
Alemania) и са чланом (El Salvador); имена градова (Belgrado,
Madrid, París, Alcalá de Henares)
3. Плуралија тантум (las gafas, las vacaciones)
Придеви
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Описни придеви (bonito, feo, malo, bueno, alto, difícil…);
род и број придева: alto/alta//altos/altas, difícil/difíciles
2. Слагање именица и придева у роду и броју: Es una casa
bonita; Mucha gente vive en pisos.
3. Основна правила за положај придева; придеви који увек
стоје иза именице: боја (blanco, negro, rojo, azul…), облик (redondo,
rectangular, oval…), порекло/ националност (serbio, español,
peruano, marroquí, hindú)
4. Aпокопирање придева уз именицу: buen hombre
5. Компарација придева: más que, menos que, el/la más, el/la
menos, tan…como
6. Апсолутни суперлатив с прилогом muy: muy guapo
Заменице
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Личне заменице за субјекат и изостављање личне замени-
це: Yo soy guitarrista. / Soy guitarrista.
2. Лична заменица за формално обраћање: usted/ustedes; упо-
треба заменице ustedes за друго лице множине у варијететима Ла-
тинске Америке
3. Личне заменице у функцији директног објекта (me, te, lo/
la, nos, os, los/las)
4. Личне заменице у функцији индиректног објекта (me, te, le,
nos, os les).
5. Повратне заменице (me, te, se, nos, os, se)
6. Неодређене заменице (alguno, ninguno, nada, nadie, mucho,
todo…); Al principio Sandra no decía nada. / Ahora nadie puede
tocarle el pelo.
Детерминативи
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Присвојни: један власник (mi, mis, tu, tus, su, sus) и више
власника (nuestro/a/os/as, vuestro/a/os/as, su/sus); слагање у роду и
броју са именицом (mi libro/mis libros; nuestro libro/nuestros libros,
nuestra llave/nuestras llaves)
2. Показни (este, esta, estos, estas; ese, esa, esos, esas; aquel,
aquella, aquellos, aquellas); средњи род једнине (esto, eso, aquello);
близина у односу на говорника и саговорника: este libro; удаље-
ност у односу на говорника и саговорника: ese libro, aquel árbol;
28. август 2023.
показна заменица за непознати референт: ¿Qué es eso?; положај
заменице за средњи род на почетку реченице уз глаголе ser, estar:
Eso es un libro./Aquella está llena.
3. Квантификатори (poco, bastante, mucho); промена у роду
и броју: Hace mucho calor. / Tengo mucha hambre. / Tengo muchos
amigos. / Hay bastante dinero. / Tenemos bastantes problemas.
Члан
Обнављање и систематизација садржаја:
1а. Облик одређеног члана (el, la, los, las) и сажимање уз пре-
длоге a и de (al, del)
1б. Основна правила употребе одређеног члана у реченици:
– изражавање одређености: ¿Dónde están las llaves? / El curso
es interesante. / ¿Puedes cerrar la puerta, por favor? / Me duele la
cabeza. / Juego al tenis.
– одсуство одређеног члана код личних имена
– одсуство одређеног члана уз показне и посесивне придеве:
*el este libro/*la mi hermana
– редослед речи уз детерминатив otro: la otra chica/*otra la
chica
– обавезна употреба уз глагол gustar: Me gusta la paella.
– компатибилност одређеног члана уз глагол estar: Ahí está la
mesa.
– немогућност употребе уз глагол haber: *Ahí hay la mesa.
– немогућност употребе уз глагол saber: Sabe * el ruso/*la
filosofía.
2а. Облик неодређеног члана (un, una, unоs, unas)
2б. Основна правила употребе неодређеног члана у реченици:
– изражавање неодређености: Tengo un libro. / ¿Me das una
hoja? / Voy a una clase de español y luego a una de francés. / En la
clase hace frío, una ventana está rota. / Me duele un dedo.
– некомпатибилност уз властита имена: *un Javier, *una
España, *unos Correos
– одсуство неодређеног члана уз остале детерминативе: *este
un amigo, *un otro amigo
Бројеви
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Основни бројеви преко 1000
2. Редни бројеви до 10
3. Апокопирање редних бројева primer(o), tercer(o).
Прилози
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Фреквентни прилози за време, количину и начин.
2. Прилози на -mente и прилошке конструкције: Miguel
completa el trabajo exitosamente/de modo exitoso.
Предлози
Обнављање и систематизација садржаја:
Фреквентни предлози за оријентацију у времену и простору
(a, de, por, en, durante, desde, hasta, entre, sobre, debajo de, al lado
de, enfrente, a la derecha de…)
Глаголи
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Изражавање радње у садашњости:
– презент (presente): Siempre trabaja el turno por la mañana.
– глаголска перифраза estar + герунд: –¿Puedes salir? –No,
estoy trabajando en la tarea.
2. Изражавање радње у прошлости:
– наративни презент за догађаје у прошлости: En aquella
época la gente vive más pobre que hoy.
– прости перфекат (pretérito indefinido): A los 18 años comenzó
a vivir solo. / Durante un año trabajé en aquella empresa.
– сложени перфекат (pretérito perfecto compuesto): Este mes he
ido de vacaciones a la montaña.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 27

– имперфекат (pretérito imperfecto): De niño era muy travieso. / Iba todos los días a pie al colegio.
3. Изражавање радње у будућности
– презент за будућност: Mañana voy de viaje.
– ir a + инфинитив: Voy a visitar a mi amiga de Barcelona.
4. Изражавање обавезе (tener que, deber, hay que)
5. Основна употреба глагола ser и estar: Yo soy Juan. / Ella es profesora. / Estoy cansado. / El libro está en la mesa.

Реченица
Обнављање и систематизација садржаја:
1. Ред речи у реченици
2. Проста и проширена реченица у потврдном облику
3. Проста и проширена реченица у одричном облику (nada, nadie, ningún/ninguno/ninguna, nunca, tampoco): No ha venido nadie. /
Nadie ha venido. / No me gusta esta película. – A mí tampoco.
4. Упитна реченица (quién/quiénes, qué, cuándo, cómo, dónde, cuánto/a/os/as).
5. Независносложена реченица уз везнике y/e, o/u, pero
6. Зависносложена реченица у индикативу:
– временска (temporal): Mientras iba por la calle, vi a Ángela. / Cuando estoy de vacaciones, siempre visito a mis abuelos.
– узрочна (causal): Estudio español porque me gusta.
– релативна (relativa): No me gustó la película que se estrenó ayer.

Разред Други
Недељни фонд часова 2 часа

Уводна напомена: За сваку језичку активност, односно компетенцију, у табеларном делу програма, наведен је најпре најопштији
исход (истакнут курзивом).

ИСХОДИ Језичка активност/компетенција и

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
– р еципира, разуме и интерпретира смисао и значење усмених исказа и порука РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
у ситуацијама у којима учествује уживо или путем медија (аудио или аудио-
визуелних снимака), с једним или више говорника, уз ограничени степен лакоће – р азумевање говора;
и тачности, у зависности од: а) начина изговора (стандардни говор примерене – р азумевање монолошких излагања;
јасноће, без дијалекатских обележја и особености или идиоматске маркираности), – р азумевање разговора (дијалога и дискусија) између других лица;
б) ритма и брзине говора (спорији говор, дуже и адекватне паузе између изговорних – р азумевање као саставни део интеракције у којој се активно учествује;
целина, уз одговарајући број понављања, а у случају говора уживо и уз додатна – р азумевањe у циљу извршавања инструкција;
појашњења или преформулацију), в) општих услова комуникације (без ометајућих – к омуникативна ситуација;
шумова и позадинских звукова), г) уз помоћ визуелних елемената, невербалних и –м  онолошко и дијалошко излагање;
паравербалних сигнала; – с тандардни језик;
– р азуме општи садржај и понеку упадљиву појединост дијалога и разговора у којима –и  зговор;
учествује двоје или више говорника, уколико је реч о уобичајеној и предвидивој –и  нформативни и медијски прилози (аудио и аудио-видео записи; радио, телевизија,
размени информација, мишљења, слагања или неслагања саговорника, и то на интернет);
познате и блиске теме из свакодневног живота, уз употребу стандaрднојезичких – р азмена информација;
елемената и спорог ритма. – к ултура и уметност;
– р азуме општи садржај и важније појединости монолошких излагања о блиским, –И  КТ;
познатим и увежбаваним, приватно, друштвено, образовно и узрасно релевантним
темама, уколико се користи стандардни језик, уз евентуалну визуелну подршку
(путем компјутерске презентације, слика, илустрација и графикона, приказивања
артефаката/предмета и сл.) и уз понављање;
– р азуме и извршава једноставна упутства, савете и налоге за уигране свакодневне
активности (нпр. за коришћење апарата, лекова и помагала, оријентацију у
простору, правац кретања, припрему хране итд.) и поступа у складу са објавама
(нпр. на јавним местима, путем разгласа), које обухватају појединачан поступак
или кратак низ једноставних корака, у приватним, јавним и образовно релевантним
комуникативним ситуацијама, а исказане су стандарднојезичком артикулацијом, без
ометања позадинским шумовима, уз потребна понављања;
– р азуме општи смисао и понеку упадљиву појединост информативних прилога
(вести, кратких репортажних прилога, интервјуа, временских прогноза, реклама) о
блиским, познатим и увежбаваним, друштвено, образовно и узрасно релевантним
темама, у којима се користи стандардни говор;
– р азуме краће информативне исказе у свакодневној комуникацији који садрже
фреквентније речи и једноставније структуре (информације о особама, послу,
породици, куповини, школи, ближем окружењу, преко разгласа, на улици, на
шалтеру);
– р азуме општу тему и понеки упадљиви и предвидиви детаљ у кратким наративним
и дескриптивним аудио или аудио-визуелним формама (кратким филмовима,
документарним прилозима, видео-спотовима, блоговима итд.), у којима се
једноставнијим језичким средствима обрађују блиске, познате, друштвено,
образовно и узрасно примерене теме, уз ослонац на визуелне и звучне пропратне
елементе садржаја и одговарајући број понављања;
– р азуме тематику и неколико најважнијих појединости у текстовима савремене
музике, у складу са интересовањима, уз поновљена слушања и одговарајућу
тематско-лексичку припрему;
Страна 28 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– разуме и интерпретира смисао и значење писаног текста, примењујући РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ТЕКСТА
различите стратегије читања које омогућавају: а) сналажење и оријентисање
у једноставним текстовима који спадају у шири спектар интересовања, са – р азумевање прочитаног текста;
циљем процењивања релевантности текста за читаоца и утврђивања начина – а утентични и адаптирани текстови;
за његово даље читање (оријентационо читање); б) усмеравање пажње на – в рсте текстова;
релевантне краће целине и појединачне делове (селективно читање); в) откривање –и  здвајање поруке и суштинских информација;
значења непознатих речи на основу познатог контекста (извођење закључака, –п  роцењивање релевантности текста;
инферирање); – у смеравање пажње на појединачне делове текста;
– р азуме општи садржај и важне појединости краћих текстова у вези с темама –п  репознавање основне аргументације;
везаним за лична интересовања; –н  епознате речи;
– р азуме општи садржај и важније појединости једноставнијих аутентичних и –И  КТ;
адаптираних краћих текстова у вези с познатим, друштвеним, образовним,
стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме општи садржај и важне појединости једноставних нефикционалних
(примењених и употребних) текстова у различитим медијским формама (интернет
текстове информативног карактера, форуме, прилоге на друштвеним мрежама итд.);
– р азуме кратке једноставне савремене књижевне текстове и/или њихове адаптиране
верзије примерене узрасту, које чита из забаве и естетског задовољства, по
сопственом избору, уз поновљено читање;
– р азуме основни садржај и издваја важне информације у једноставним извештајима,
табелама, статистикама и другим релевантним изворима у вези са блиским,
познатим, друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме општи садржај обавештења, упутстава, упозорења и других релевантних
извора у вези са блиским, познатим, друштвеним, образовним, стручним и узрасно
релевантним темама;
– р азуме основни смисао и главне информације једноставнијих текстова на блиске и
увежбаване теме у којима се износе лични ставови и/или недвосмислени аргументи;
– р азуме једноставну пословну и стручну кореспонденцију;
– р азуме једноставне описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке
приватног карактера;
– п ланира и когнитивно обрађује садржај поруке коју ће репродуковати и/или УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
саопштити у монолошком излагању, остварује интеракцију са једним или више
саговорника у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном – у смено изражавање;
формалности говорне ситуације, примењујући а) језичка средства са одређеним –н  еформални разговор;
степеном тачности и адекватности; б) интонацију, ритам и висину гласа; в) –ф  ормална дискусија;
невербална средства; –ф  ункционална комуникација;
– к ористи циљни језик као језик комуникације у учионици; –и  нтервјуисање;
– г овори углавном самостално и/или уз подршку саговорника о познатим и – а ртикулација и интонација;
увежбаваним темама из домена личног интересовања и образовног контекста на –м  онолошко излагање;
претежно кохерентан начин; –д  ијалог;
– о писује укратко и поједностављено догађаје и доживљаје и образлаже контекст; –п  резентација;
– с аопштава тему и најважније информације из писаних, аудио и аудио-визуелних – к омпензационе стратегије у комуникацији;
извора;
– у чествује у краћем дијалогу и размењује основне информације у вези са својим
окружењем и свакодневним ситуацијама;
– у чествује у краћем дијалогу и износи на једноставан начин своје предлоге, намере
и одлуке;
– р еагује углавном спонтано на захтеве, честитке, позиве и извињења саговорника;
–и  зноси и на једноставан начин образлаже своје мишљење у вези са блиским и
познатим темама;
–и  злаже пред публиком, на разумљив начин и једноставним језичким средствима,
унапред припремљену презентацију на познате и увежбаване теме из области
личног интересовања, образовног и друштвеног контекста уз помоћ визуелног
подстицаја;
– о дговара на једноставна питања у вези са темом презентације;
– о писује и тумачи илустрације, табеле, слике и графиконе примењујући унапред
увежбана једноставна језичка средства;
–и  нтерпретира на креативан начин тематски и језички прилагођене песме,
рецитације и скечеве;
– п ланира, скицира и обликује писани текст у областима општег и креативног ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
писања, у традиционалној и дигитално подржаној форми, и уз ограничени степен
лакоће и тачности примењује: а) основне принципе организације и самопровере –п  исмено изражавање;
текста, у складу са његовим типом и степеном формалности; б) једноставније – в рсте текстова;
кохезионе елементе; в) језичка средства (лексичка, граматичка, правописна); – о пште и креативно писање;
–п  ише текстове једноставне структуре према моделу и смерницама користећи – о писивање;
најфреквентније кохезионе елементе о блиским темама из свог окружења и подручја –н  арација;
интересовања; – р езимирање;
– р езимира на конвенционални начин прочитани текст или медијски приказ о – а ргументација;
познатим и блиским темама из приватног, јавног, образовног и стручног домена – к ритичко мишљење;
користећи једноставна језичка средства; –п  исана интеракција;
– о писује утиске и осећања, износи мишљење, истиче предности и мане неке појаве – с тратегије планирања писаног излагања и саопштавања;
или поступка користећи једноставна и основна језичка средства, по потреби уз – к омпензационе стратегије у комуникацији;
употребу основних дигиталних алата; –д  игитални и традиционални алати;
–п  ише краће текстове дескриптивног карактера на конвенционалан начин у оквиру – к охезија и кохеренција;
креативног писања (описује људе, појаве и предмете из непосредног окружења, –и  мејлови, СМС поруке, друштвене мреже, форуми;
домена личног интересовања и искуства); – к олаборативне писане активности;
–п  ише краће текстове наративног карактера у оквиру креативног писања уз – с тандардне формуле писаног изражавања;
претходну припрему (даје једноставна објашњења о дешавањима у садашњости, – л ексика и комуникативне функције;
прошлости и будућности, на познате и блиске теме у вези са личним искуством); –И  КТ;
–п  ише краће белешке и кратке коментаре у сврху подсећања;
–п  ише једноставну белешку о неком догађају или обављеним активностима;
–п  ише поруке (попут имејлова, смс порука, прилога на форумима и сл.) у којима
тражи или преноси једноставне информације о блиским и познатим, друштвеним,
образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 29

– учествује у једноставној онлајн интеракцији уз детаљнију припрему, користећи

дигиталне и писане алате (речнике и сличне ресурсе), као и евентуалну претходну
подршку ради контроле исправности језичких средстава;
– у чествује у преписци тражећи и преносећи релевантне информације и објашњења,
уз коришћење стандардних, устаљених и једноставних језичких средстава;
–п  ише једноставне текстове према моделу за описивање и интерпретацију
илустрација, табела, слика, графикона;
–п  ише неформална и формална писма/имејлове/позивнице и сл. користећи устаљене
и увежбане изразе за одбијање/прихватање позива, извињења и сл.;
–п  опуњава различите формуларе, упитнике, обрасце и сличне документе једноставне
структуре у приватном, јавном, образовном и стручном домену;
– к ористи циљни језик у различитим видовима аутентичне комуникације, СОЦИОКУЛТУРНА И ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА
примењујући на креативан начин ограничена знања из различитих језика, и
идентификује, анализира и пореди појаве и процесе у контексту властите културе –и  нтеркултурност;
и култура заједница чији језик учи, уз примену традиционалних и савремених видова –и  страживање и рефлексија;
комуникације; – з аступљеност циљног језика;
–п  репознаје и разуме, у оквиру свог интересовања, знања и искуства, основна –п  оложај циљног језика у глобалном контексту;
правила понашања, свакодневне навике, сличности и разлике у култури своје земље –п  риродне, друштвене и културне одлике регија и држава у којима се страни језик
и заједница чији језик учи, у контексту уобичајених ситуација из приватног, јавног, користи као већински;
образовног и професионалног домена; –И  КТ;
–и  дентификује фреквентнија паравербална и невербална средства комуникације –п  равила понашања;
(гестове, мимику, емотиконе и сл.) у језицима које познаје и спорадично их користи – к ултурне вредности;
у комуникацији на циљном језику; – с тереотипи;
–п  репознаје најчешће стереотипе у вези са својом културом и културама заједница – с тилови у комуникацији на страном језику;
циљног језика и уочава примере могућег одступања од стереотипа; – к омпензационе стратегије у комуникацији;
–п  ознаје поједине кључне историјске и савремене догађаје и личности из властите –п  аравербална и невербална комуникација;
културе и култура заједница циљног језика, доводи их у везу и разуме њихов значај – а утентична комуникација;
за формирање културних идентитета; – језичка варијабилност
–п  ознаје географску заступљеност и најважније сфере утицаја циљног језика
у регионалном и глобалном контексту (нпр. заступљеност циљног језика у
релевантним професијама, дисциплинама, културним активностима и сл.);
–п  ознаје важније одлике и животне услове већих регија у којима се користи циљни
језик;
– у очава карактеристичне разлике између најфреквентнијих варијетета циљног
језика и разуме њихову условљеност ванјезичким факторима (као што су контекст
употребе, узраст, регионални варијетети и сл.);
– п реноси поруку са матерњег језика на страни језик / са страног језика на МЕДИЈАЦИЈА
матерњи, додајући, по потреби, објашњења и обавештења, писмено и усмено, – с тратегије преношења поруке са матерњег језика на страни језик / са страног језика
користећи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа у на матерњи;
комуникацији (на пример уз опис, парафразу, превод и сл.); –п  осредовање у усменој и писаној комуникацији на опште и стручне теме;
–п  репричава, резимира и преноси, са матерњег језика на страни језик / са страног – к омпензационе стратегије у комуникацији;
језика на матерњи, основни садржај и понеку битну појединост краћег текста, аудио – к ултурно посредовање.
или аудио-визуелног записа и краће интеракције, уз помоћ речника;
–п  осредује у једноставној неформалној усменој интеракцији уз уважавање општих
разлика у културним вредностима.

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Past Simple/Continuous

Present Perfect Simple/Continuous
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Past Perfect Simple
Именице Future forms (Future Simple, be going to, Present Continuous)
Модални глаголи (may/might, should, would, must/have to,
Именице у функцији придева mustn’t, needn’t)
Изражавање припадности
Члан (проширивање опсега) Пасивни глаголски облици
Одређени и неодређени члан Пасивне конструкције:
Изостављање члана Present Simple Passive
Заменице и детерминатори Past Simple Passive
Повратне заменице Future Simple Passive
Односне заменице Present Perfect Passive
Both, all, either, neither Предлози
Придеви и прилози (проширивање опсега)
Грађење, врсте, место у реченици Bреме, место и кретање (проширивање опсега)
Поређење придева и прилога Предлози после именица (нпр. reason for, difference between,
Бројеви (проширивање опсега) example of)
Предлози после глагола (нпр. talk to, look at, agree with)
Везници Предлози после придева (нпр. afraid of, keen on, allergic to)
Повезивање елемената исте важности: for, and, nor, but, or, Предлози у изразима (нпр. by chance, for ages, in trouble)
yet, so Фразални глаголи (нпр. go on, turn on/off, turn up/down)

Грађење речи Реченица

Префикси и суфикси (проширивање опсега) Ред речи у реченици (позиција придева за учесталост, начин,
место и време; позиција директног и индиректног објекта)
Глаголи Питања (директна и индиректна)
Глаголска времена (проширивање опсега): Узрочне реченице
Present Simple/Continuous Односне реченице
Страна 30 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Погодбене реченице: Second Conditional
Неуправни говор (без слагања времена)
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји
Члан
Одређени и неодређени члан – oсновна употреба
Одређени члан уз основне и редне бројеве
Партитивни члан (Mangio delle melе.). Изостављање у нега-
цији (Non mangio pane.)
Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређе-
ног члана
(Ho un amico italiano. Ho degli amici italiani. Sul banco ci sono
dei libri e delle matite.)
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, име-
на градова и држава, презимена
(Vado a Firenze. Vado in Lombardia. La mia Kikinda è cambiata
molto. Eccomi di nuovo nella mia amata Roma! La Rossi è tornata
nell’Emilia Romagna dalla Germania. Il Po è il fiume più lungo
d’Italia. La Sardegna è famosa per le sue bellissime spiagge. Roma è
la capitale d’Italia.
Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују
блиско сродство
(Mia sorella si chiama Maria. Le sue sorelle vivono a Firenze. Il
loro padre è molto severo. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni.)
Именице
Род и број именица
Правилна множина именица
Најчешћи примери неправилне множине
Заменице
Личне заменице у служби субјекта
Присвојне заменице (pronomi possessivi)
Показне заменице (pronomi dimostrativi)
Упитне заменице (pronomi interrogativi)
Неодређене заменице
(pronomi indefiniti: ognuno, qualcuno, niente/nulla, nessuno,
qualcosa, qualcuno, alcuni)
(C’è qualcuno con cui potrei parlare? Non conosco nessuno qui.
Non abbiamo comprato niente. C’è qualcosa da mangiare?)
Релативне заменице (pronomi relativi: che, cui, il quale/la
quale)
(Il libro che sto leggendo è molto interessante. Chi è la ragazza
con cui parla Mario? Ho conosciuto il figlio della signora, la quale
abita al terzo piano. C’è qualcuno con cui potrei parlare?)
Наглашене и ненаглашене личне заменице у служби директ-
ног објекта (complemento oggetto – pronomi diretti atoni/tonici). Не-
наглашени и наглашени облици личних заменица у служби инди-
ректног објекта – дативне заменице (i pronomi indiretti atoni/tonici)
(A lei piace ballare. Le piace ballare. Non mi piace il calcio.
A me non piace il calcio. L`ho chiesto a lui, non a te! Gli abbiamo
comprato un libro. Posso darlo a voi? Perché non ci avete telefonato?)
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју
Присвојни придеви (aggettivi possessivi)
Употреба члана уз присвојне придеве
Морфолошке одлике и употреба придева (questo, quello, bello,
buono)
Неодређени придеви (aggettivi indefiniti): tutto, ogni, qualche
Апсолутни суперлатив (superlativo assoluto)
Називи боја и морфолошке особености придева (viola, rosa,
blu, arancione)
Компарација придева
(Paola è più alta di Mario. Mario è meno alto di Paola. Maria è
la più brava della classe.)
28. август 2023.
Бројеви
Основни бројеви (numeri cardinali)
Редни бројеви (numeri ordinali)
Глаголи
Употреба глагола piacere
Presente progressivo (stare + gerundio)
Indicativo Presente – Садашње време правилних, неправилних
и повратних глагола
(Nel tempo libero esco con gli amici, leggo i libri, ascolto musica
A che ora ti alzi la mattina? Laura si sveglia sempre tardi.)
Passato prossimo – Перфекат правилних, неправилних и по-
вратних глагола
(Che cosa hai fatto ieri? Sabato siamo stati al cinema. Ci siamo
preparati in fretta.)
Imperfetto indicative – Имперфекат правилних, неправилних и
повратних глагола
(La mia maestra si chiamava Maria. Era alta, bella e molto
gentile. Da piccolo si vestiva elegantemente. Mentre Mario studiava, ci
preparavamo per la cena.)
Употреба и однос перфекта и имперфекта
Futuro semplice – Футур правилних, неправилних и поврат-
них глагола
(Fra due giorni arriverà Maria. Il prossimo anno andremo in
vacanza in Sicilia. Domani mi alzerò alle 6!)
Condizionale Presente – Кондиционал правилних глагола
и најфреквентнијих неправилних облика (Vorrei un chilo di mele,
per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano? Vorrei un caffè.
Potremmo andare in piscina domani. Guarderei volentieri un film.
Spegneresti la sigaretta? Ti aiuterei, ma non so come.)
Imperativo – Императив за сва лица (Aprite i libri! Chiudi la
finestra, per favore! Ascoltate!)
Прилози
Прилози за начин, место и време
Основни прилози (bene, male, molto, poco, troppo, meno, più)
(Oggi sto molto bene. Abbiamo mangiato troppo a cena.)
Прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante,
dopo – Durante la lezione facciamo tante cose.) и простора (a destra,
a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù – Va’ dritto, poi
gira a destra.)
Упитни прилози (quando? come? perché? dove? – Quando sei
nata? Dove è Luca?)
Грађење прилога од придева помоћу суфикса –mente
(Parla più lentamente! Si veste elegantemente. Naturalmente ho
invitato anche Flavia.)
Предлози
Preposizioni articolate – Предлози спојени са чланом (di, a, da,
in, su)
Употреба предлога: di, a, da, con, su, in, per, tra, fra, dentro,
fuori, sotto, sopra, davanti, dietro
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична
Ред речи у реченици
Место прилога и прилошких одредби
Независносложена реченица
(Adesso non lavoro più, ma ho più tempo per leggere, scrivere e
giocare con i miei nipoti. Mario ascolta la musica e studia. Avevo due
biglietti e perciò ho invitato anche Eva. Entri o esci? Gli alunni sono
in aula e parlano con il professore.)
Зависносложена реченица у индикативу и уз инфинитив:
временска (temporale) (Mentre il professore parlava, gli studenti
ascoltavano in silenzio.), узрочна (causale) (Sono triste perché Luca
se n’è andato. Siccome eravamo stanchi, siamo rimasti a casa. Non
sono uscita perché ero stanca.), намерна (finale) (Andiamo in Italia
per studiare l’italiano,), погодбена (condizionale) (Sе hai tempo, vieni
da me stasera.)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 31
Хипотетички период: реална погодбена реченица (Se hai
tempo andiamo in gita. Se vuoi, stasera possiamo andare a teatro. Se
avrai tempo andremo in gita. Se non studiate, non riuscirete a passare
l’esame. Se farà bel tempo, andremo al mare.)
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Властите и заједничке именице у облицима једнине и множи-
не Bild – Bilder, Kopf – Köpfe, Frau – Frauen
Именице изведене суфиксацијом (уз усвајање одговарајућег
рода): Freiheit, Tischler, Verständnis
Изведене префиксацијом/префиксацијом и суфиксацијом:
Verstand, Ausbildung
Сложенице: Sommerferien, Tomatensuppe, Schnellzug
Singularia tantum, pluralia tantum: Hunger, Durst, Ferien,
Geschwister
Придеви
Изведени суфиксацијом од глагола, именица и прилога:
gestrig, heutig, ärztlich, launisch, liebevoll, sprachlos
Сложени: bildschön, blitzschnell
Јака, слаба и мешовита придевска промена – рецептивно и
продуктивно
Позитив, компаратив и суперлатив у атрибутској функцији
и као прилошке одредбе: der höchste Berg, das teuerste Auto, am
langweiligsten
Члан
Одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), присвојни
(mein, dein…), показни (dieser, jeder), негациони (kein, keine), нео-
дређени (manche, einige).
Употреба члана у номинативу (субјекат), акузативу и дати-
ву (директни и индиректни објекат), партитивном генитиву (die
Hälfte des Lebens), посесивном генитиву (die Mutter meiner Mutter,
das Haus meiner Eltern).
Употреба одређеног члана уз географске појмове: називе зе-
маља мушког и женског рода и у множини, река, језера и планина
(Sie waren am Schwarzen Meer. Er lebt in der Türkei.)
Употреба одређеног члана уз имена годишњих доба, месеци
и дана у недељи (Der Montag ist der erste Tag in der Woche. Der
Sommer ist die heißeste Jahreszeit.)
Употреба нултог члана уз одређене топониме (називе земаља,
континената и насељених места), уз предикативно употребљене
називе занимања, градивне именице, код узвика и у фразеоло-
шким конструкцијама (Serbien ist ein schönes Land. Berlin ist die
Hauptstadt der BRD. Peter ist Lehrer. Ich soll Milch, Brot und Butter
kaufen. Hilfe! Wir konnten kaum zu Wort kommen.)
Употреба неодређеног члана за исказивање категорије, уз не-
познате или први пут споменуте појмове (Das ist ein Tisch. Serbien
ist ein schönes Land. Da liegt ein Buch.)
Бројеви
Основни и редни бројеви (der siebte Аchte, in der siebten
Еtage)
Предлози
Са акузативом (Ich kaufe ein Geschenk für dich.), са дативом
(Sie arbeitet bei einem Zahnarzt.), предлози са дативом и акузативом
(Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule.), најфреквентнији пре-
длози са генитивом (während, wegen, statt, trotz)
Негација nirgends, nirgendwo, nirgendwohin, nie(mals), gar
nicht, keineswegs, keinesfalls
(Das war keinesfalls die richtige Antwort. Sie wird morgen gar
nicht kommen.)
Глаголи
Глаголска времена: презент са специфичним облицима
(klingeln, wechseln, halten, raten), претерит, перфекат и футур сла-
бих и јаких глагола, помоћних и модалних глагола, глагола са на-
глашеним и ненаглашеним префиксима. Глаголи са предлозима
(Worauf wartest du? An wen denkt ihr oft?). Конјунктив помоћних
и модалних глагола и „würde” + инфинитив у функцији изража-
вања жеље, савета, препoруке, сумње, иреалности итд. (Ich hätte
gern... Du solltest ... Wenn ich Zeit hätte, würde ich ins Kino gehen.
Du wärest beinahe zu spät gekommen.). Императив. Презент пасива
радње – рецептивно (Dieses Buch wird viel gelesen.) Инфинитив са
„zu” уз модалитетне глаголе, одређене именице и придеве, као и
устаљене изразе (Hast du noch viel zu lernen? Sie hatte keine Zeit/
Lust/Möglichkeit, mit ihm darüber zu sprechen. Es ist gesund, viel
Obst zu essen. Du brauchst dir keine Sorgen zu machen. Wann hat er
aufgehört, Fleisch zu essen?). Конструкција um ... zu (Er spart, um
ein neues Auto zu kaufen.)
Везници
Конјунктори и субјунктори und, oder, aber, doch, sondern,
dass, sodass, weil, denn, wenn, als, während, bis, seit/seitdem, bevor,
sobald, sooft, damit
Заменице
Личне заменице у номинативу, генитиву, дативу и акузативу,
повратна заменица у дативу и акузативу, упитне заменице welch– и
was für ein, релативне заменице у номинативу, дативу и акузативу.
Прилози
За време (gestern), место (hier, dort), начин (allein), количину
(viel, wenig), узрок (deshalb, darum), заменички прилози (woran, dafür)
Реченице
Изјавне реченице, упитне реченице, независне и зависне ре-
ченице. Ред речи у реченици. Правило „TE– KA– MO– LO” (редо-
след и хијерархија прилошких одредби у реченици).
Лексикографија
Структура једнојезичних речника и служење њима. Упозна-
вање са електронским лексикографским изворима. Коришћење
апликација – лексикографских помагала.
РУСКИ ЈЕЗИК
Фонетика са прозодијом
Систематизација правила руског књижевног изговора (акање/
икање, изговор гласа [ј], изговор сугласничких група, опозиција
звучни/безвучни сугласник, обезвучавање звучних сугласника на
крају речи, основне интонационе конструкције).
Именице
Систематизација фреквентних предлошко-падежних кон-
струкција са акцентом на разликама у именичкој рекцији у односу
на српски језик (игра в футбол, игра в шахматы; обучение русско-
му языку; контрольная по русскому; учëба в университете; подго-
товка к экзамену).
Именице на -ия, -ие, -мя, -анин/-янин.
Скраћенице (ВУЗ, АН, МГУ, РФ и сл.) (рецептивно)
Заменице
Неодређене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, не-
сколько (рецептивно).
Одричне заменице никто, ничто, никакой.
Опште заменице сам, самый, любой, каждый.
Придеви
Дужи и краћи облици придева. Обавезна употреба краћег
облика у предикату са допуном (Эти задания для нас просты.
Эти задания простые.)
Страна 32 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Придеви са различитом рекцијом у односу на српски језик
(известный чем, больной чем и сл.)
Систематизација фреквентних кратких придева у предика-
тивној функцији (рад, готов, занят, должен, болен, интересен,
способен и др.)
Бројеви
Промена и употреба основних бројева (1−4, 5−20,30, 40–90,
100–900, тысяча, миллион, миллиард) и редних бројева при ис-
казивању времена по часовнику, датума, количине са предлозима
без, около, с...до, с...по, от...до, к ...
Глаголи
Систематизација правила и начина исказивања заповести.
Најчешћи префикси код грађења глагола и њихова улога у
промени глаголског вида (сделать, заговорить, написать, перепи-
сать).
Видски парови: брать/взять, говорить/сказать, класть/по-
ложить, ложиться/лечь, садиться/сесть.
Прошло време глагола са инфинитивном основом на сугла-
сник (везти, нести, запереть, стихнуть).
Глаголски прилози свршеног и несвршеног вида (молча,
видя, прослушав, помолчав, вернувшись).
Прилози
Најфреквентнији суфикси за грађење прилога: придевска
основа + -о (тихо, скромно и сл.); придевска основа + -и (по-рус-
ски, практически и сл.).
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у од-
носу на матерњи језик (у, около, вокруг, в, на, при, среди).
Реченични модели
Реченичне моделе предвиђене програмом за први разред и
даље употребљавати у различитим реченичним контекстима. У
другом разреду посебну пажњу посветити, пре свега, у виду ве-
жби, моделима у потврдном, одричном и упитном облику за иска-
зивање следећих односа:
Субјекатско-предикатски односи
– Реченице с кратким придевским обликом у предикату:
Я был болен гриппом. Он способен к математике.
Објекатски односи
– Реченице с објектом у инфинитиву:
Врач советовал мне отдохнуть. Я уговорил товарища мол-
чать.
Сложена реченица
Врач советовал мне, чтобы я отдохнул. Я уговорил товари-
ща, чтобы он молчал.
Зaвисни односи (изражени зависним падежом; глаголским
прилогом; сложеном реченицом)
– Просторни односи
Я тебя буду ждать у (около, возле) памятника. Она живëт у
своих родителей.
Мы пошли туда, куда вела узкая тропника.
– Временски односи
Это случилось по окончании войны. Возвращаясь домой, я
встретил товарища. Кончив работу, он поехал домой.
– Начински односи
Мне нужно с тобой поговорить с глазу на глаз. Друзья во-
звращались домой весело разговаривая. Он поздоровался, кивнув
головой.
28. август 2023.
– Узрочни односи
Не находя нужного слова, он замолчал. Почувствовав голод,
брат решил пообедать без меня. Так как брат почуствовал голод,
он решил пообедать без меня.
– Циљни односи
– Реченице са одредбом у инфинитиву:
Мать отпустила дочку гулять. Мы пришли проститься.
Мы пришли, чтобы проститься. Чтобы правильно говорить, ну-
жно хорошо усвоить грамматику.
Лексикологија
Најчешћи деминутиви именица и придева.
Лексички синоними, антоними, хомоними. Међујезички хо-
моними и пароними.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Именичка група:
– систематизација слагања рода и броја именица и придева,
место придевa, поређење придева (са посебним освртом на супер-
латив), основни и редни бројеви;
– систематизација употребе детерминаната: одређеног, нео-
дређеног и партитивног члана и партитивног de, присвојних и по-
казних придева;
– употреба присвојних, показних, упитних и релативних за-
меница;
– систематизација неодређених заменица учестале употребе;
– систематизација заменица у функцији директног и инди-
ректног објекта.
Глаголска група:
– систематизација презента, сложеног перфекта, имперфекта,
футура првог, плусквамперфектa;
– систематизација перифрастичних конструкција: блиског
футура, прогресивног презента, блиске прошлости;
– фреквентни униперсонални глаголи и изрази;
– униперсоналне конструкције (il faut que, il est possible, il est
nécessaire, il vaut mieux que) и глаголи жеље, осећања, наредбе, за-
хтева, сумње и страха праћени презентом субјунктива;
– модална употреба кондиционала презента (жеља, формуле
учтивости, молба, савет, предлог);
– систематизација повратних глагола.
Предлози и предложна група:
– систематизација временских одредница (depuis, ça fait …
que, en, dans, pour, il y a).
Прилози:
– систематизација прилога за место, време, начин и количину;
– место прилога у реченици;
– поређење прилога;
– прилошка употреба придева: chanter faux; manger léger.
Модалитети и форме реченице:
– декларативни модалитет;
– интерогативни модалитет: тотално и парцијално питање;
– екскламативни модалитет са quel на почетку;
– реченице са презентативимa;
– систематизација негације;
– индиректни говор (без слагања времена).
Сложене реченице:
– координирање реченице са везницима et, ou, mais, car,
ni и прилозима/прилошким изразима c’est pourquoi, donc, puis,
pourtant, par contre, par conséquent, au contraire.
– хипотетичке реченице (вероватни потенцијал, могући по-
тенцијал);
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 33

– зависне реченице са најфреквентнијим везницима: рела- 3. Квантификатори todo/a/os/as, alguno/a/os/as: слагање у

тивне (qui, que, où); компаративне (comme, autant .... que, plus ... роду и броју; употреба члана
que, moins ... que), темпоралне (quand, chaque fois que, pendant
que, depuis que), каузалне (parce que и comme), финалне (pour que/ Члан
pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив). 1. Обнављање и систематизација садржаја
ШПАНСКИ ЈЕЗИК 2. Одређени и неодређени члан испред именица које почињу
наглашеним -а: el aula, las aulas, un aula/unas aulas
Фонетика и правопис 3. Одређени члан уз присвојне заменице: Este es el mío.
4. Одсуство члана уз именице професија, функција, на-
Обнављање и систематизација гласовног система шпанског ционалности и вере: Es profesora de español. / Señora Gómez es
језика; акцентуација и правопис. funcionaria del sector público. / Es español. / Es cristiana.
Именице 5. Одсуство члана уз градивне именице или именице неодре-
ђеног броја Bebe agua. / Escribe cartas.
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Речи исте породице (рецептивно): estudiar – estudio – Бројеви
estudiante, cantar – la canción – cantante Обнављање и систематизација садржаја
3. Фреквентне заједничке именице са различитим обликом
за мушки и женски род: actor – actriz, príncipe – princesa, poeta – Прилози
poetisa; мушки и женски род именица које се завршавају суфикси-
ма -dor, -tor, -sor: trabajador/a, director/a, profesor/a 1. Обнављање, систематизација и проширивање лексичког
4. Властите именице: формално обраћање (el Sr. Fernández, садржаја
(Don) Fernando); имена институција (Universidad de Novi Sad, 2. Прилог за количину nada: No me gusta nada.
Instituto Cervantes, Ministerio de Educación) 3. Прилози као кохезивни елементи: Primero…, Segundo…,
5. Хипокористици и деминутиви: chiquito, perrito, cachorrito Finalmente…
Придеви Предлози
1. Обнављање и систематизација садржаја 1. Обнављање, систематизација и проширивање лексичког
2. Творба придева помоћу фреквентних суфикса: motivador/a, садржаја
impresionante
3. Положај придева: изражавање специфичне карактери- Глаголи
стике референта када је придев иза именице (Salió al escenario
el cantante famoso), односно изражавање додатне карактеристике 1. Обнављање и систематизација садржаја
када је придев испред именице (Mario es un famoso cantante.) 2. Императив (imperativo): императив глагола у афирматив-
ном облику за друго лице једнине и множине (неформално обра-
Заменице ћање)
3. Футур (futuro simple): морфолошке особености и основна
1. Обнављање и систематизација садржаја употреба футура
2. Присвојне заменице: mío/a, tuyo/a, suyo/a, nuestro/a, 4. Кондиционал (condicional simple): морфолошке особености
vuestro/a, suyo/a и основна употреба кондиционала
3. Редослед и промена заменица у служби индиректног и ди- 5. Глаголске перифразе са герундом уз глаголе seguir и llevar
ректног објекта: me lo/la, te lo/la, se lo/la, nos lo/la, os lo/la, se lo/la
4. Упитне заменице: qué, cuál/cuáles
Реченица
Детерминативи 1. Обнављање и систематизација садржаја
1. Обнављање и систематизација садржаја 2. Зависносложена реченица у индикативу и уз инфинитив:
2. Присвојни: употреба личне заменице за 3. лице једнине и – намерна (final): Estudio español para viajar por España.
множине за изражавање припадања: su casa, la casa de él/de ella/ – условна (condicional): Si viene, dile que estoy aquí. / Si
de ellos/de ellas quieres, vamos a pasear.

Разред Трећи
Недељни фонд часова 2 часа

Уводна напомена: За сваку језичку активност, односно компетенцију, у табеларном делу програма, наведен је најпре најопштији
исход (истакнут курзивом).
ИСХОДИ Језичка активност/компетенција и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
– р еципира, разуме и интерпретира смисао и значење усмених исказа и порука РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
у ситуацијама у којима учествује уживо или путем медија (аудио или аудио- – р азумевање говора;
визуелних снимака), с једним или више говорника, уз ограничени степен лакоће – р азумевање монолошких излагања;
и тачности, у зависности од: а) начина изговора (стандардни говор примерене – р азумевање разговора (дијалога и дискусија) између других лица;
јасноће, без дијалекатских обележја и особености или идиоматске маркираности), – р азумевање као саставни део интеракције у којој се активно учествује;
б) ритма и брзине говора (спорији говор, дуже и адекватне паузе између изговорних – р азумевањe у циљу извршавања инструкција;
целина, уз одговарајући број понављања, а у случају говора уживо и уз додатна – к омуникативна ситуација;
појашњења или преформулацију), в) општих услова комуникације (без ометајућих –м  онолошко и дијалошко излагање;
шумова и позадинских звукова), г) уз помоћ визуелних елемената, невербалних и – с тандардни језик;
паравербалних сигнала; –и  зговор;
– р азуме општи садржај и идентификује важне појединости дијалошких форми у –и  нформативни и медијски прилози (аудио и аудио-видео записи; радио, телевизија,
којима учествује двоје или више говорника, уколико је реч о уобичајеној размени интернет);
информација, мишљења и ставова, слагања или неслагања саговорника, и то на – р азмена информација;
познате теме из свакодневног живота, уз употребу стандaрднојезичких елемената и – к ултура и уметност;
споријег ритма; –И  КТ;
Страна 34 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– разуме општи садржај, већину важних појединости и мањи број споредних

или илустративних детаља монолошких излагања о познатим и увежбаваним,
друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним темама, уколико се
користи стандардни језик, уз евентуалну визуелну подршку (путем компјутерске
презентације, слика, илустрација и графикона, приказивања артефаката/предмета и
сл.) и уз понављање.
– р азуме и извршава једноставна упутства, савете и налоге за уобичајене свакодневне
и једноставне техничке и физичке активности (нпр. за коришћење апарата, лекова и
помагала, оријентацију у простору, правац кретања, примену правила у спорту или
друштвеним играма, праћење рецепата за припрему хране итд.) и поступа у складу
са објавама (нпр. на јавним местима, путем разгласа), које обухватају појединачан
поступак или краћи низ једноставних корака, у приватним, јавним и образовно
релевантним комуникативним ситуацијама, а исказане су стандарднојезичком
артикулацијом, уз минимално ометање позадинским шумовима и уз евентуална
понављања;
– р азуме општи смисао и важне појединости информативних прилога (вести,
краћих репортажних прилога, интервјуа и анкета, временских прогноза, реклама)
из различитих медија о познатим, друштвено, образовно и узрасно релевантним
темама, у којима се користи стандардни говор;
– р азуме битне елементе садржаја и понеки упадљиви детаљ у кратким наративним
и дескриптивним аудио или аудио-визуелним формама (кратким филмовима,
документарним прилозима, видео-спотовима, блоговима итд.), у којима се обрађују
познате, друштвено, образовно и узрасно примерене теме, уз ослонац на визуелне и
звучне пропратне елементе садржаја и одговарајући број понављања;
– р азуме општи садржај и најважније тематски повезане појединости у текстовима
савремене музике различитих жанрова, у складу са интересовањима, уз поновљена
слушања и одговарајућу припрему;
– р азуме и интерпретира смисао и значење писаног текста, примењујући РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ТЕКСТА
различите стратегије читања које омогућавају: а) сналажење и оријентисање
у једноставним текстовима који спадају у шири спектар интересовања, са – р азумевање прочитаног текста;
циљем процењивања релевантности текста за читаоца и утврђивања начина – а утентични и адаптирани текстови;
за његово даље читање (оријентационо читање); б) усмеравање пажње на – в рсте текстова;
релевантне краће целине и појединачне делове (селективно читање); в) откривање –и  здвајање поруке и суштинских информација;
значења непознатих речи на основу познатог контекста (извођење закључака, –п  роцењивање релевантности текста;
инферирање); – у смеравање пажње на појединачне делове текста;
– р азуме општи садржај и важне појединости дужих текстова у вези с темама везаним –п  репознавање основне аргументације;
за лична интересовања; –н  епознате речи;
– р азуме општи садржај и важне појединости аутентичних и адаптираних текстова –И  КТ;
у вези с познатим, друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним
темама;
– р азуме општи садржај и важне појединости нефикционалних (примењених и
употребних) текстова у различитим медијским формама (интернет текстове
информативног карактера, форуме, прилоге на друштвеним мрежама итд.);
– р азуме једноставније краће савремене књижевне текстове примерене узрасту, које
чита из забаве и естетског задовољства, по сопственом избору;
– р азуме основни садржај и важније детаље у једноставнијим извештајима, табелама,
статистикама и другим релевантним изворима у вези с познатим, друштвеним,
образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме општи садржај и допунске информације из обавештења, упутстава,
упозорења и других релевантних извора у вези с познатим, друштвеним,
образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме основни смисао и главне информације текстова на блиске и увежбаване теме
у којима се износе лични ставови или аргументују гледишта и препознаје важне
ауторове закључке;
– р азуме једноставнију пословну и стручну кореспонденцију;
– р азуме једноставније описе догађаја, намера, осећања и интересовања из преписке
приватног карактера;
– п ланира и когнитивно обрађује садржај поруке коју ће репродуковати и/или УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
саопштити у монолошком излагању, остварује интеракцију са једним или више
саговорника у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном – у смено изражавање;
формалности говорне ситуације, примењујући а) језичка средства са одређеним –н  еформални разговор;
степеном тачности и адекватности; б) интонацију, ритам и висину гласа; в) –ф  ормална дискусија;
невербална средства; –ф  ункционална комуникација;
– к ористи циљни језик као језик комуникације у учионици; –и  нтервјуисање;
– г овори углавном самостално и релативно спонтано о познатим и увежбаваним – а ртикулација и интонација;
темама из домена личног интересовања и образовног контекста на углавном –м  онолошко излагање;
кохерентан начин; –д  ијалог;
– о писује догађаје и доживљаје и укратко образлаже контекст; –п  резентација;
– с аопштава тему и важније информације из писаних, аудио или аудио-визуелних – к омпензационе стратегије у комуникацији;
извора;
– у чествује у дијалогу и размењује основне информације у вези са својим окружењем
и свакодневним ситуацијама;
– у чествује у дијалогу и износи и образлаже на једноставнији начин своје предлоге,
намере, одлуке и поступке;
–и  зноси и укратко образлаже своје мишљење у вези са блиским и познатим темама;
–и  злаже пред публиком, на разумљив начин и једноставнијим језичким средствима,
унапред припремљену презентацију на познате и увежбаване теме из области
личног интересовања, образовног и друштвеног контекста уз помоћ визуелног
подстицаја;
– т оком и после презентације одговара на једноставнија питања у вези са темом;
– о писује и тумачи илустрације, табеле, слике и графиконе примењујући унапред
увежбана језичка средства;
–и  нтерпретира на креативан начин тематски прилагођене песме, рецитације и
скечеве;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 35

– планира, скицира и обликује писани текст у областима општег и креативног ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
писања, у традиционалној и дигитално подржаној форми, и уз ограничени степен
лакоће и тачности примењује: а) основне принципе организације и самопровере –п  исмено изражавање;
текста, у складу са његовим типом и степеном формалности; б) једноставније – в рсте текстова;
кохезионе елементе; в) језичка средства (лексичка, граматичка, правописна); – о пште и креативно писање;
–п  ише текстове једноставне структуре користећи фреквентније кохезионе елементе о – о писивање;
блиским темама из свог окружења и подручја интересовања; –н  арација;
–п  ише краће прегледе/сажетке прочитаног текста или медијског приказа о познатим, – р езимирање;
друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним темама користећи – а ргументација;
једноставна језичка средства; – к ритичко мишљење;
–п  ише текстове дескриптивног карактера на конвенционалан начин у оквиру –п  исана интеракција;
креативног писања (описује људе, појаве, утиске и осећања, износи мишљење, – с тратегије планирања писаног излагања и саопштавања;
истиче предности и мане неке појаве или поступка користећи сложена језичка – к омпензационе стратегије у комуникацији;
средства, по потреби уз употребу основних дигиталних алата); –д  игитални и традиционални алати;
–п  ише текстове наративног карактера у оквиру креативног писања о искуствима, – к охезија и кохеренција;
плановима и очекивањима износећи ставове и аргументе служећи се једноставним –и  мејлови, СМС поруке, друштвене мреже, форуми;
језичким средствима, уз употребу релевантних дигиталних и традиционалних алата; – к олаборативне писане активности;
–п  ише белешке и кратке коментаре у сврху подсећања; – с тандардне формуле писаног изражавања;
–п  ише једноставну белешку о неком догађају или обављеним активностима; – л ексика и комуникативне функције;
–п  ише поруке (попут имејлова, смс порука, прилога на форумима и сл.) у којима –И  КТ;
тражи или преноси једноставније информације о познатим, друштвеним,
образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– у чествује у онлајн интеракцији уз детаљнију припрему, користећи дигиталне и
писане алате (речнике и сличне ресурсе), као и евентуалну претходну подршку ради
контроле исправности језичких средстава;
– у чествује у преписци тражећи и преносећи релевантне информације и објашњења,
уз коришћење стандардних, устаљених и једноставних језичких средстава;
–п  ише биографију и пријаву за стручну праксу или стипендију користећи обрасце
једноставне структуре и реагује на добијене одговоре тражећи неопходне и додатне
информације једноставним језичким средствима;
–п  ише једноставније текстове према моделу за описивање и интерпретацију
илустрација, табела, слика, графикона;
–п  ише неформална и формална писма, имејлове, позивнице и сл. користећи устаљене
и увежбане изразе за одбијање/прихватање позива, извињења и сл.;
–п  опуњава различите формуларе, упитнике, обрасце и сличне документе једноставне
структуре у приватном, јавном, образовном и стручном домену;
– у чествује у једноставним колаборативним писаним активностима (рад на
заједничким документима попут Wiki, Google docs) у приватном, образовном и
стручном домену, износећи своје ставове уз помоћ једноставних језичких средстава;
– к ористи циљни језик у различитим видовима аутентичне комуникације, СОЦИОКУЛТУРНА И ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА
примењујући на креативан начин ограничена знања из различитих језика, и
идентификује, анализира и пореди појаве и процесе у контексту властите културе –и  нтеркултурност;
и култура заједница чији језик учи, уз примену традиционалних и савремених видова –и  страживање и рефлексија;
комуникације; – з аступљеност циљног језика;
–п  репознаје и разуме, у оквиру свог интересовања, знања и искуства, основне облике –п  оложај циљног језика у глобалном контексту;
примереног и непримереног понашања (у односу на категорије времена, простора –п  риродне, друштвене и културне одлике регија и држава у којима се страни језик
и покрета, као нпр. тачност, лични простор, гестикулација итд.), сличности и користи као већински;
разлике у култури своје земље и заједница чији језик учи, у контексту уобичајених –И  КТ;
ситуација из приватног, јавног, образовног и професионалног домена; –п  равила понашања;
–и  дентификује фреквентнија паравербална и невербална средства комуникације – к ултурне вредности;
(гестове, мимику, емотиконе и сл.) у језицима које познаје и углавном их прикладно – с тереотипи;
користи у комуникацији на циљном језику; – с тилови у комуникацији на страном језику;
–п  репознаје најчешће стереотипе у вези са својом културом и културама језика који – к омпензационе стратегије у комуникацији;
учи и разуме њихов утицај на ставове појединца и друштва; –п  аравербална и невербална комуникација;
–п  ознаје поједине важне историјске и савремене догађаје и личности из култура – а утентична комуникација;
циљног језика и тумачи њихов значај у светским и националним оквирима; – језичка варијабилност;
–п  ознаје и разуме положај циљног језика у регионалном и глобалном контексту, у
доменима који се тичу личног и образовног интересовања;
–п  ознаје важније одлике и животне услове већих регија у којима се користи циљни
језик и разуме условљеност екосистема и друштвеног система;
– у очава карактеристичне разлике између најфреквентнијих варијетета циљног
језика, разуме њихову условљеност ванјезичким факторима (као што су контекст
употребе, узраст, регионални варијетети и сл.) и прилагођава им се у комуникацији
са умереним успехом;
– п реноси поруку са матерњег језика на страни језик / са страног језика на МЕДИЈАЦИЈА
матерњи, додајући, по потреби, објашњења и обавештења, писмено и усмено,
користећи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа у – с тратегије преношења поруке са матерњег језика на страни језик / са страног језика
комуникацији (на пример уз опис, парафразу, превод и сл.); на матерњи;
–п  репричава, резимира и преноси, са матерњег језика на страни језик / са страног –п  осредовање у усменој и писаној комуникацији на опште и стручне теме;
језика на матерњи, садржај и битне појединости краћег текста, аудио или аудио- – к омпензационе стратегије у комуникацији;
визуелног записа и краће интеракције, уз евентуалну помоћ речника; – к ултурно посредовање.
–п  осредује у једноставнијој неформалној усменој интеракцији уз уважавање
различитих културних вредности и углавном избегавајући двосмислености и
нејасноће.

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Именице
Mножина именица (посебни случајеви, нпр. pluralia tantum, singularia tantum, збирне именице са глаголом у једнини и множини)
Члан (проширивање опсега)
Одређени и неодређени члан
Изостављање члана
Заменице и детерминатори (проширивање опсега)
Страна 36 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Придеви и прилози
Придеви и прилози истог облика (нпр. fast, early, late, hard)
Промена значења (нпр. hard/hardly, near/nearly)
Поређење придева и прилога (проширивање опсега)
Бројеви (проширивање опсега)
Везници
Везници у пару: as...as, both...and, so...as, either...or, neither...
nor, not...only, but...also, though...yet)
Грађење речи
Префикси и суфикси (проширивање опсега)
Глаголи
Глаголска времена, актив и пасив (проширивање опсега)
Герунд
Партиципи
Модални глаголи (облици за прошлост и будућност)
Предлози (проширивање опсега)
Фразални глаголи (проширивање опсега)
Реченица
Односне реченице (defining/non-defining)
Погодбене реченице: Third Conditional
Неуправни говор са слагањем времена (рецептивно)
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји
Члан
Одређени и неодређени члан – основна употреба
Одређени члан уз основне и редне бројеве
Партитивни члан. Партитивни члан као суплетивни облик
множине неодређеног члана
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, име-
на градова и држава, презимена
Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују
блиско сродство
Именице
Род и број именица. Правилна и неправилна множина име-
ница
Заменице
Личне заменице у служби субјекта
Присвојне заменице (pronomi possessivi)
Показне заменице (pronomi dimostrativi)
Упитне заменице (pronomi interrogativi)
Неодређене заменице (pronomi indefiniti)
Релативне заменице (pronomi relativi)
Наглашене и ненаглашене личне заменице у служби ди-
ректног објекта (complemento oggetto). Ненаглашени и наглашени
облици личних заменица у служби индиректног објекта – дативне
заменице (i pronomi diretti tonici/i pronomi indiretti tonici)
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју
Присвојни придеви (aggettivi possessivi)
Употреба члана уз присвојне придеве
Морфолошке одлике и употреба придева questo, quello, bello,
buono
Неодређени придеви (aggettivi indefiniti: tutto, ogni, qualche,
alcuni, nessuno)
Апсолутни суперлатив (superlativo assoluto)
28. август 2023.
Називи боја и морфолошке особености придева (viola, rosa,
blu, arancione)
Компарација придева (comparativo di minoranza, maggioranza,
uguaglianza)
(Noi siamo più veloci di voi. Luisa è meno simpatica di Mario. È
il ragazzo più simpatico della classe. Gianna è la più alta della classe.
La mia casa è tanto grande quanto la tua.)
Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива
(релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono, cattivo
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких
облика компаратива и суперлатива (più grande:maggiore; più
buono:migliore). (La mia sorella maggiore si chiama Amanda. Il cane
è il migliore amico dell’uomo. Questa pizza è peggiore di quella che
abbiamo mangiato ieri. È un’ottima proposta.)
Бројеви
Основни бројеви (numeri cardinali)
Редни бројеви (numeri ordinali)
Глаголи
Употреба глагола piacere
Presente progressivo (stare + gerundio)
Indicativo Presente – Садашње време правилних, неправилних
и повратних глагола
Passato prossimo – Перфекат правилних, неправилних и по-
вратних глагола
Imperfetto indicativo – Имперфекат правилних, неправилних и
повратних глагола
Употреба и однос перфекта и имперфекта
Futuro semplice – Футур правилних, неправилних и поврат-
них глагола
Imperativo – Императив за сва лица. Императив повратних
глагола
(Aprite i libri! Chiudi la finestra, per favore! Siediti!)
Condizionale Presente – Кондиционал правилних, неправил-
них и повратних глагола
(Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo
libro di italiano? Vorrei un caffè. Potremmo andare in piscina domani.
Guarderei volentieri un film. Spegneresti la sigaretta? Ti aiuterei, ma
non so come. Domani vi lavereste un po’ più tardi?)
Futuro anteriore – рецептивно (Quando arriverà alla stazione, il
treno sarà già partito.)
Trapassato prossimo – рецептивно (Sono arrivato alla stazione
quando il treno era già partito.)
Congiuntivo presente – рецептивно (Penso che tu debba studiare
di più.)
Прилози
Прилози за начин, место и време
Основни прилози (bene, male, molto, poco, troppo, meno, più)
и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo)
и простора (a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra,
su, giù.)
Упитни прилози (quando? come? perché? dove?)
Грађење прилога од придева помоћу суфикса –mente
Предлози
Preposizioni articolate – Предлози (di, a, da, in, su) спојени са
чланом
Употреба предлога: di, a, da, con, su, in, per, tra, fra, dentro,
fuori, sotto, sopra, davanti, dietro
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична
Ред речи у реченици
Место прилога и прилошких одредби
Независносложена реченица
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 37
Зависносложена реченица у индикативу и уз инфинитив:
временска (temporale), узрочна (causale), намерна (finale,),
погодбена (condizionale)
Хипотетички период
Реална погодбена реченица
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Властите и заједничке именице у облицима једнине и множи-
не: Traum – Träume, Bild – Bilder, Handy – Handys
Именице изведене од глагола суфиксацијом и имплицитном де-
ривацијом: aufstehen – Aufstand, ankommen – Ankunft, umziehen – Umzug
Именице изведене префиксацијом/префиксацијом и суфикса-
цијом, уз усвајање одговарајућег рода на основу најфреквентнијих
префикса и суфикса: Organisation, Gründung, Freiheit
Сложенице: Buchmesse, Weihnachtsmarkt, Umweltschutz
Најфреквентнији англицизми и њихови еквиваленти на не-
мачком језику: der Song/das Lied, das Event/die Veranstaltung, die
News/die Nachricht, der Shop/der Laden
Придеви
Изведени суфиксацијом од глагола, именица и прилога:
gestrig, heutig, launisch, verständnisvoll, trinkbar, zwanzigjährig,
schrecklich, fehlerfrei, erfolglos
Изведени префиксацијом: unzufrieden, demotiviert
Сложени: bildhübsch, steinreich
Јака, слаба и мешовита придевска промена у номинативу,
генитиву, дативу и акузативу једнине и множине уз придеве у по-
зитиву, компаративу и суперлативу – рецептивно и продуктивно
(mein älterer Bruder, eine der schönsten Frauen, das beste Handy)
Позитив, компаратив и суперлатив у атрибутској и прилошкој
функцији: der höchste Berg, das teuerste Auto, am langweiligsten, je
mehr, desto besser, so gut wie
Најфреквентнији придеви са предлозима (zufrieden mit,
ärgerlich/verärgert über, abhängig von, dankbar für, interessiert an,
fertig mit)
Члан
Одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), присвојни
(mein-, dein-, sein-, ihr-, unser-, euer/eure, Ihr-), показни (dieser,
diese, dieses), негациони (kein, keine), неодређени (manche, einige).
Употреба члана у номинативу (субјекат), акузативу и дати-
ву (директни и индиректни објекат), партитивном генитиву (die
Hälfte des Lebens), посесивном генитиву (die Schwester meiner
Mutter, das Haus meiner Eltern), конструкција einer/eine/einеs +
генитив множине (einer der besten Sänger, eine der populärsten
Schauspielerinnen, eines der größten Länder).
Бројеви
Основни и редни бројеви (der siebte Аchte, im siebten Himmel)
Најфреквентнији разломци у контексту тумачења једностав-
них графикона и статистичких приказа (mehr als /weniger als/knapp
/über die Hälfte, ein Drittel, ein Viertel, zwei Drittel)
Предлози
Функционална употреба предлога за изражавање времен-
ских, просторних, узрочних и начинских односа – предлози са аку-
зативом (Ich kaufe ein Geschenk für dich.), са дативом (Sie arbeitet
bei einem Zahnarzt.), предлози са дативом и акузативом (Er ist in
der Schule. Sie kommt in die Schule.), најфреквентнији предлози са
генитивом (während, wegen, statt, trotz)
Глаголи
Глаголска времена: презент, претерит, перфекат, плусквам-
перфекат и футур слабих, јаких и неправилних глагола, помоћних
и модалних глагола, глагола са наглашеним и ненаглашеним пре-
фиксима.
Глаголи са предлозима (warten auf, denken an, träumen von,
sich verabreden mit), уз лица, ствари и појаве. Конјунктив помоћ-
них и модалних глагола и „würde” + инфинитив у функцији из-
ражавања жеље, савета, препоруке и хипотетичког и иреалног
услова у садашњости и прошлости (Ich hätte gern... Du solltest ...
Wenn ich Zeit hätte, würde ich ins Kino gehen. Wenn ich nur am Meer
wäre! Markus tut so, als ob er viel Geld hätte. Wenn ich bloß früher
gekommen wäre!). Конјунктив претерита јаких глагола – рецеп-
тивно (ich käme, ich gäbe, ich wüsste, ich ginge). Конјунктив плу-
сквамперфекта у функцији изражавања жаљења за радњама које се
нису одиграле (Wenn ich bloß mehr gelernt hätte/Hätte ich bloß mehr
gelernt!/Wenn ich bloß früher gekommen wäre./Wäre ich bloß früher
gekommen! Wenn ich früher gekommen wäre, hätte ich dir geholfen.).
Инфинитив са „zu” уз модалитетне глаголе, одређене имени-
це и придеве, као и устаљене изразе (Hast du noch viel zu lernen?
Sie hatte keine Zeit/Lust/Möglichkeit, mit ihm darüber zu sprechen.
Es ist gesund, viel Obst zu essen. Du brauchst dir keine Sorgen zu
machen. Wann hat er aufgehört, Fleisch zu essen?). Конструкција um
... zu (Er spart, um ein neues Auto zu kaufen.).
Презент и претерит пасива радње – рецептивно и продук-
тивно (Dieses Buch wird viel gelesen. DDR und BRD wurden 1949
gegründet.), перфекат пасива радње – рецептивно (Das Auto ist
repariert worden.)
Пасив презента и претерита уз модалне глаголе (Unser Haus
muss/musste verkauft werden).
Везници
Конјунктори и субјунктори und, oder, aber, doch, sondern,
dass, sodass, weil, denn, wenn, als, während, bis, seit, bevor, damit,
indem, wie, als ob
Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу, повратна
заменица у дативу и акузативу, упитне заменице welch– и was für
ein-, релативне заменице у номинативу, дативу и акузативу. Нео-
дређене заменице (einer/eine/eins/welche), присвојне (meiner/meine/
meins), негационе заменице (keiner/keine/keins).
Прилози
За време (gestern), место (hier, dort), начин (allein), количи-
ну (viel, wenig), узрок (deshalb, darum), заменички прилози (woran,
wofür, daran, dafür).
Pеченице
Изјавне реченице, упитне реченице, независне и зависне ре-
ченице (временске, условне, намерне, начинске, жељене, условне,
иреалне, компаративне, последичне). Ред речи у реченици.
Лексикографија
Структура једнојезичних речника и служење њима. Упозна-
вање са електронским лексикографским изворима. Коришћење
апликација – лексикографских помагала.
РУСКИ ЈЕЗИК
Именице
Род абревијатура (скраћеница). Познатији домаћи и страни
географски називи са специфичностима у роду, броју и промени.
Заменице
Неодређене заменице с постфиксима -то, -нибудь, -либо,
префиксом кое-; заменице некто, нечто.
Придеви
Утврђивање и систематизација придевских облика.
Посебни случајеви образовања краћег облика придева:
большой − велик; маленький − мал; злой − зол.
Страна 38 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Фреквентни примери простог променљивог суперлатива:
величайший, лучший, малейший. Елатив.
Бројеви
Читање децимала и разломака: 0,1 ноль целых одна десятая;
0,01 ноль целых одна сотая; 0,001 ноль целых одна тысячная; 1,1 одна
целая (одно целое) одна десятая; 2,4 две целых четыре десятых; 1⁄2
одна вторая (половина); 3⁄4 три четвëртых (три четверти).
Социјативни бројеви и бројевни прилози: вдвоём, втроём,
вчетвером. (рецептивно)
Глаголи
Глаголски придеви – активни и пасивни (грађење и употре-
ба). (рецептивно)
Двовидски глаголи. (рецептивно)
Глаголи кретања са префиксима – активно коришћење.
Прилози
Систематизација прилога. Исказивање опозиције место –
правац паровима прилога просторног значења као нпр.: там −
туда, здесь − сюда, где − куда и сл.
Предлози
Предлози карактеристични за функционалне стилове (науч-
ни, пословни, публицистички и сл.): ввиду, в зависимости от, в
качестве, в процессе, в результате, вследствие, по мере, по при-
чине, при условии и сл. (рецептивно)
Везници
Везници карактеристични за функционалне стилове: подобно
тому, как; по мере того, как; в зависимости от того, как; в резу-
льтате того, что; в связи с тем, что; несмотря на то, что и сл.
(рецептивно)
Реченица
Једночлане реченице: неодређеноличне и уопштеноличне.
Замена неодређеноличних реченица личним и обрнуто (В киоске
продают газеты Газеты продаются в киоске).
Пасивне конструкције.
Замена пасивних конструкција активним и обрнуто (План
выполнен заводом. Завод выполнил план).
Непотпуне реченице: Ты куда? Сюда! Ты очень изменился! –
Разве? Ты прочитал этот роман? – Прочитал.
Реченични модели
Реченичне моделе предвиђене за претходне разреде и даље
примењивати у различитим комбинацијама. У III разреду посебну
пажњу посветити (у виду вежби) моделима за исказивање следе-
ћих односа и значења:
Субјекатско-предикатски односи
– Реченице са субјектом израженим конструкцијом: номина-
тив + с + инструментал:
Мы с вами опять в школе.
– Реченице с копулама: являться, называться, служить и сл.:
Металлы являются хорошими проводниками электричества.
Глина служит сырьëм для керамических изделий.
– Реченице са копулом есть:
Организм есть живое существо.
– Реченице са это у предикату:
Золото – это драгоценный металл.
– Реченице с трпним глаголским придевом у предикату:
Лес посажен недавно. Проект здания создан архитектором.
Просторни односи
– Реченице с прилошким одредбама за место, правац и трасу:
Я там никогда не был, но очень хочу поехать туда.
28. август 2023.
Северная его часть лежит за полярным кругом.
Авала расположена в двадцати километрах от Белграда.
Квантитативни односи
– Реченице са одредбом за меру и количину:
Был мороз в тридцать градусов.
Предмет весом в пять килограммов.
– Реченице са одредбом за приближну количину:
Я приду минут через десять.
В классе было учеников тридцать.
Атрибутивни односи
– Реченице са атрибутом израженим партиципском конструк-
цијом:
Ученик, стоящий у доски, долго решает задачу.
Мы возьмём письменные работы, проверяемые преподавате-
лем. Товарищ, прочитавший новую книгу, рассказал нам еë содер-
жание.
Книга, прочитанная товарищем, заинтересовала нас.
Лексикологија
Најчешћи идиоми и фразеологизми.
Полисемија речи.
Општестручна терминологија из области више научних ди-
сциплина (посебно из природних и техничких наука и из области
информационих технологија).
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Именичка група:
– систематизација употребе детерминаната: одређеног, не-
одређеног и партитивног члана; присвојних и показних придева;
основних и редних бројева;
– место и промена значења најфреквентнијих придева (ре-
цептивно);
– систематизација заменица: личне ненаглашене (укључујући
и заменицу оn) и наглашене, директни и индиректни објекат за-
меница, показне и присвојне заменице, упитне и фреквентне не-
одређене, прилошке; место заменица у различитим модалитетима
реченице, личне-прилошке;
– неодређени детерминанти (tоute la nuit, autre classe,
plusieurs mots);
– сложене упитне заменице (lequel, laquelle…);
– сложене релативне заменице (auquel, de laquelle, avec
lesquels, pour lesquelles).
Глаголска група
– основне вредности и употреба начина, времена и перифра-
стичних конструкција савладаних у претходним разредима;
– систематизација плусквамперфекта;
– систематизација прошлих времена у нарацији; опозиција
перфекат/имперфекат;
– слагање времена (објекатске реченице, индиректно питање);
– систематизација презента субјунктива, најфреквентнији ве-
зници праћени субјунктивом (pour que, avant que, bien que…);
– перфекaт субјунктива (рецептивно);
– пасив уведен предлогом par и без израженог агенса;
– партицип презента и герундив;
– кондиционал прошли (употреба са посебним нагласком на
жаљење и прекор – vous auriez pu, vous auriez dû, il aurait mieux valu).
Предлози
– систематизација употребе предлога и фреквентних предло-
жних израза.
Прилози
– систематизација поређења прилога.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 39

Модалитети и форме реченице Детерминативи

– императивни модалитет; 1. Обнављање и систематизација садржаја
– систематизација интерогативног модалитета; 2. Квантификатори
– директно и индиректно парцијално питање; – varios: увек у множини, слагање у роду
– систематизиција негација са pas; са форклузивима plus, – cada: cada uno por su camino / Entrega un papel a cada
personne, rien, jamais; estudiante.
– рестрикција ne … que. – poco vs. un poco: Lee poco. / Lee un poco.

Сложене реченице Члан

– систематизација зависних реченица са фреквентним везни- 1. Обнављање и систематизација садржаја
цима (релативне, компаративне, темпоралне, каузалне, консеку- 2. Употреба одређеног члана уз детерминативе otros, demás:
тивне, финалне реченице); los otros amigos, los demás
– употреба предложних конструкција у каузалним реченици-
ма (à cause de, faute de, grace à); Бројеви
– систематизација хипотетичких реченица (вероватни потен- 1. Обнављање и систематизација садржаја
цијал, могући потенцијал); 2. Редни бројеви преко 11: undécimo, duodécimo… vigésimo…
– хипотетичке реченице (иреалност у садашњости; иреал-
ност у прошлости); Прилози
– концесивне и опозитивне реченице са најфреквентнијим ве- 1. Обнављање и систематизација садржаја
зницима (bien que, quoique, alors que, pourtant, par contre). 2. Прилог nunca más: Nunca más voy a ir a este restaurante.
3. Прилози за време с анафоричком употребом: la semana
anterior, un día antes, dos años después…
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Предлози
Фонетика и правопис Обнављање и систематизација садржаја
Обнављање и систематизација гласовног система шпанског
језика; акцентуација и правопис. Глаголи
1. Обнављање и систематизација садржаја
Именице 2. Императив (imperativo): афирмативни и негативни облик
1. Обнављање и систематизација садржаја 3. Конјунктив презента (presente de subjuntivo): морфолошке
2. Властите именице: особености и употреба за изражавање жеље и намере
– презимена с одређеним чланом за целу породицу (los 4. Глаголске перифразе са инфинитивом: volver a, dejar de,
Fernández, los Martínez) estar a punto de, comenzar a, empezar a
– топоними с обавезним одређеним чланом: el Danubio, los 5. Употреба глагола ser и estar уз придеве (bueno, malo, rico,
Balcanes, los Pirineos listo…)

Придеви
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Компарација придева уз igual de: Es igual de guapa que su
hermana.
Заменице
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Заменице за директни и индиректни објекат уз императив:
Dímelo. / Tráigaselo.
3. Систематизација наглашених облика личних заменица уз
предлоге: a mí, a ti, a él; de mí, de ti; conmigo, contigo, consigo; para
mí, para ti, para él
Реченица
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Зависносложена реченица у индикативу:
– узрочна реченица уз везнике como, porque, es que и сл.
– последична зависна реченица уз везнике por eso, así que и сл.
– условна реченица с презентом, футуром и императивом: Si
tengo tiempo, voy. / Si tengo tiempo, iré. / Si puedes, ayúdame.
3. Зависносложене реченице у конјунктиву и инфинитиву:
– изрична реченица за изражавање жеље: Deseo trabajar. /
Deseo que trabajes.
4. Директни и индиректни говор у индикативу (без слагања
времена): Juan dice: ”Vengo mañana.” / Juan dice que viene el día
siguiente.
Страна 40 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Разред Четврти
Недељни фонд часова 2 часа

Уводна напомена: За сваку језичку активност, односно компетенцију, у табеларном делу програма, наведен је најпре најопштији
исход (истакнут курзивом).
ИСХОДИ Језичка активност/компетенција и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
– р еципира, разуме и интерпретира смисао и значење усмених исказа и порука РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
у ситуацијама у којима учествује уживо или путем медија (аудио или аудио-
визуелних снимака), с једним или више говорника, уз ограничени степен лакоће – р азумевање говора;
и тачности, у зависности од: а) начина изговора (стандардни говор примерене – р азумевање монолошких излагања;
јасноће, без дијалекатских обележја и особености или идиоматске маркираности), – р азумевање разговора (дијалога и дискусија) између других лица;
б) ритма и брзине говора (спорији говор, дуже и адекватне паузе између изговорних – р азумевање као саставни део интеракције у којој се активно учествује;
целина, уз одговарајући број понављања, а у случају говора уживо и уз додатна – р азумевањe у циљу извршавања инструкција;
појашњења или преформулацију), в) општих услова комуникације (без ометајућих – к омуникативна ситуација;
шумова и позадинских звукова), г) уз помоћ визуелних елемената, невербалних и –м  онолошко и дијалошко излагање;
паравербалних сигнала; – с тандардни језик;
– р азуме општи садржај и идентификује важније појединости дијалошких форми у –и  зговор;
којима учествује двоје или више говорника, уколико је реч о уобичајеној размени –и  нформативни и медијски прилози (аудио и аудио-видео записи; радио, телевизија,
информација, мишљења и ставова, слагања или неслагања саговорника, и то на интернет);
познате теме из свакодневног живота, уз употребу стандaрднојезичких елемената и – р азмена информација;
споријег ритма; – к ултура и уметност;
– р азуме општи садржај, важније појединости и понеки споредни или илустративни –И  КТ;
детаљ монолошких излагања о познатим, друштвеним, образовним, стручним и
узрасно релевантним темама, уколико се користи стандардни језик, уз евентуалну
визуелну подршку (путем компјутерске презентације, слика, илустрација и
графикона, приказивања артефаката/предмета и сл.);
– р азуме и извршава једноставнија упутства, савете и налоге за различите
свакодневне и једноставније техничке и физичке активности (нпр. за коришћење
апарата, лекова и помагала, оријентацију у простору, правац кретања, примену
правила у спорту или друштвеним играма, праћење рецепата за припрему
хране итд.) и поступа у складу са објавама (нпр. на јавним местима, путем
разгласа), које обухватају појединачан поступак или хронолошки јасно разлучен
низ једноставнијих корака, у приватним, јавним и образовно релевантним
комуникативним ситуацијама, а исказане су стандарднојезичком артикулацијом, уз
минимално ометање позадинским шумовима.
– р азуме општи смисао и важније појединости информативних прилога (вести,
краћих репортажних прилога, интервјуа и анкета, временских прогноза, реклама)
из различитих медија о познатим, друштвено, образовно, стручно и узрасно
релевантним темама, у којима се користи стандардни говор;
– р азуме битне елементе садржаја и појединачне упадљиве детаље у краћим
наративним и дескриптивним аудио или аудио-визуелним формама (кратким
филмовима, документарним прилозима, видео-спотовима, блоговима итд.), у којима
се обрађују познате, друштвено, образовно, стручно и узрасно примерене теме, уз
ослонац на визуелне и звучне пропратне елементе садржаја и одговарајући број
понављања;
– р азуме општи садржај и већину тематски повезаних појединости у текстовима
савремене музике различитих жанрова, у складу са интересовањима, уз поновљена
слушања и одговарајућу припрему;
– р азуме и интерпретира смисао и значење писаног текста, примењујући РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ТЕКСТА
различите стратегије читања које омогућавају: а) сналажење и оријентисање
у једноставним текстовима који спадају у шири спектар интересовања, са – р азумевање прочитаног текста;
циљем процењивања релевантности текста за читаоца и утврђивања начина – а утентични и адаптирани текстови;
за његово даље читање (оријентационо читање); б) усмеравање пажње на – в рсте текстова;
релевантне краће целине и појединачне делове (селективно читање); в) откривање –и  здвајање поруке и суштинских информација;
значења непознатих речи на основу познатог контекста (извођење закључака, –п  роцењивање релевантности текста;
инферирање); – у смеравање пажње на појединачне делове текста;
– р азуме општи садржај и важније појединости дужих текстова у вези с темама –п  репознавање основне аргументације;
везаним за лична интересовања; –н  епознате речи;
– р азуме општи садржај и важније појединости аутентичних и адаптираних дужих –И  КТ;
текстова у вези са познатим, друштвено, образовно и узрасно релевантним темама;
– р азуме општи садржај и важније појединости нефикционалних (примењених
и употребних) текстова у различитим медијским формама (интернет текстове
информативног карактера, форуме, прилоге на друштвеним мрежама итд.);
– р азуме једноставније савремене књижевне текстове примерене узрасту, које чита из
забаве и естетског задовољства, по сопственом избору;
– р азуме смисао и појединачне елементе шематских и статистичких приказа,
графикона, уговора и других релевантних извора у вези с познатим, друштвеним,
образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме и извршава упутства, налоге, савете и обавештења у вези с познатим,
друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним темама;
– р азуме основни смисао и главне информације текстова у којима се износе лични
ставови или аргументују гледишта и препознаје важније ауторове закључке;
– р азуме једноставнију личну, пословну и стручну коресподенцију;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 41

– планира и когнитивно обрађује садржај поруке коју ће репродуковати и/или УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
саопштити у монолошком излагању, остварује интеракцију са једним или више
саговорника у складу са сопственом комуникативном намером и са степеном – у смено изражавање;
формалности говорне ситуације, примењујући а) језичка средства са одређеним –н  еформални разговор;
степеном тачности и адекватности; б) интонацију, ритам и висину гласа; в) –ф  ормална дискусија;
невербална средства; –ф  ункционална комуникација;
– к ористи циљни језик као језик комуникације у учионици; –и  нтервјуисање;
– к ористи релативно спонтано и самостално циљни језик као језик комуникације у – а ртикулација и интонација;
учионици; –м  онолошко излагање;
– г овори углавном самостално и спонтано о познатим темама из домена личног –д  ијалог;
интересовања и образовног контекста на претежно кохерентан начин, примењујући –п  резентација;
познату лексичку грађу и језичке структуре; – к омпензационе стратегије у комуникацији;
–п  репричава неки догађај или дешавање и износи очекивања у вези са тим;
– у кратко образлаже разлоге догађаја или дешавања;
– о бразлаже своје мишљење и реагује на мишљење других;
–и  злаже пред публиком, на разумљив начин, унапред припремљену презентацију на
познате и одабране теме из области личног интересовања, образовног и друштвеног
контекста уз помоћ визуелног подстицаја;
– т оком и после презентације одговара на питања у вези са темом и по потреби пружа
додатна објашњења;
– о писује и тумачи и упоређује илустрације, табеле, слике и графиконе примењујући
сложенија језичка средства;
– у чествује у дијалогу и размењује мишљења и информације у вези са својим
окружењем и свакодневним ситуацијама;
–и  нтерпретира на креативан начин тематски прилагођене песме, рецитације и
скечеве;
– п ланира, скицира и обликује писани текст у областима општег и креативног ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
писања, у традиционалној и дигитално подржаној форми, и уз ограничени степен
лакоће и тачности примењује: а) основне принципе организације и самопровере –п  исмено изражавање;
текста, у складу са његовим типом и степеном формалности; б) једноставније – в рсте текстова;
кохезионе елементе; в) језичка средства (лексичка, граматичка, правописна); – о пште и креативно писање;
–п  ише кохерентне текстове о блиским темама из свог окружења и подручја – о писивање;
интересовања; –н  арација;
–п  ише краће прегледе/сажетке прочитаног текста или медијског приказа о познатим, – р езимирање;
друштвеним, образовним, стручним и узрасно релевантним темама користећи – а ргументација;
једноставнија језичка средства; – к ритичко мишљење;
–п  ише текстове дескриптивног карактера на конвенционалан начин у оквиру –п  исана интеракција;
креативног писања (описује људе, стварне и имагинарне појаве, утиске и осећања, – с тратегије планирања писаног излагања и саопштавања;
износи мишљење, истиче предности и мане неке појаве или поступка користећи – к омпензационе стратегије у комуникацији;
сложенија језичка средства); –д  игитални и традиционални алати;
–п  ише текстове наративног карактера у оквиру креативног писања о стварним и – к охезија и кохеренција;
имагинарним искуствима, плановима и очекивања износећи ставове и аргументе –и  мејлови, СМС поруке, друштвене мреже, форуми;
служећи се једноставнијим језичким средствима, уз употребу релевантних – к олаборативне писане активности;
дигиталних и традиционалних алата, према потреби; – с тандардне формуле писаног изражавања;
–п  ише белешке и краће коментаре у сврху подсећања; – л ексика и комуникативне функције;
–п  ише поруке (попут имејлова, смс порука, прилога на форумима и сл.) у којима –И  КТ;
тражи или преноси релевантне информације о познатим, друштвеним, образовним,
стручним и узрасно релевантним темама;
– у чествује у онлајн интеракцији (у реалном времену или асинхроно) уз претходну
припрему, користећи дигиталне и писане алате (речнике и сличне ресурсе) ради
контроле исправности језичких средстава;
– у чествује у преписци тражећи и преносећи релевантне информације и објашњења,
уз коришћење стандардних, устаљених и једноставнијих језичких средстава;
–п  ише биографију и пријаву за посао, стручну праксу или стипендију и одговара
на пословни оглас тражећи неопходне и додатне релевантне информације
једноставнијим језичким средствима;
–п  ише једноставније текстове према моделу, тумачи и описује илустрације, табеле,
слике, графиконе, истичући релевантне детаље;
–п  ише текстове према моделу за описивање и интерпретацију илустрација, табела,
слика, графикона;
–п  ише неформална и формална писма/имејлове/позивнице и сл. користећи устаљене
изразе за одбијање/прихватање позива, извињења и сл.;
–п  опуњава различите формуларе, упитнике, обрасце и сличне документе,
комплексније структуре у приватном, јавном, образовном и стручном домену;
– у чествује у једноставним колаборативним писаним активностима (рад на
заједничким документима попут Wiki, Google docs) у приватном, образовном
и стручном домену, износећи своје ставове уз помоћ једноставнијих језичких
средстава;
–п  ише извештај/записник о неком догађају или обављеним активностима;
Страна 42 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– користи циљни језик у различитим видовима аутентичне комуникације, СОЦИОКУЛТУРНА И ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА
примењујући на креативан начин ограничена знања из различитих језика, и
идентификује, анализира и пореди појаве и процесе у контексту властите културе –и  нтеркултурност;
и култура заједница чији језик учи, уз примену традиционалних и савремених видова –и  страживање и рефлексија;
комуникације; – з аступљеност циљног језика;
–п  репознаје, разуме и углавном адекватно реагује на основне облике примереног и –п  оложај циљног језика у глобалном контексту;
непримереног понашања (у односу на категорије времена, простора и покрета, као –п  риродне, друштвене и културне одлике регија и држава у којима се страни језик
нпр. тачност, лични простор, гестикулација и сл.) у култури своје земље и заједница користи као већински;
чији језик учи, у контексту очекиваних ситуација из приватног, јавног, образовног и –И  КТ;
професионалног домена; –п  равила понашања;
–и  дентификује фреквентна паравербална и невербална средства комуникације – к ултурне вредности;
(гестове, мимику, емотиконе и сл.) у језицима које познаје и углавном их прикладно – с тереотипи;
користи у комуникацији на циљном језику; – с тилови у комуникацији на страном језику;
–п  репознаје, анализира и критички преиспитује типичне стереотипе у вези са – к омпензационе стратегије у комуникацији;
различитим доменима у властитој култури и културама заједница чије језике учи; –п  аравербална и невербална комуникација;
–п  ознаје поједине историјске и/или савремене догађаје и личности из култура – а утентична комуникација;
циљног језика, у оквиру личног и образовног интересовања, и тумачи њихов значај – језичка варијабилност;
у светским и националним оквирима;
– р азуме положај циљног језика у регионалном и глобалном контексту, у вези са
активностима релевантним за лична, образовна и професионална интересовања;
– р азуме међусобну условљеност природног и друштвеног окружења у заједницама
култура циљног језика и улогу појединца у ширем друштвеном контексту;
–п  репознаје језичку варијабилност на различитим нивоима језичких (нпр.
фонетских, правописних, лексичких) и ванјезичких особености (регистри,
формална и неформална комуникација итд.) и углавном прикладно користи
најфреквентније стилове и регистре;
– п реноси поруку са матерњег језика на страни језик / са страног језика на МЕДИЈАЦИЈА
матерњи, додајући, по потреби, објашњења и обавештења, писмено и усмено,
користећи одговарајуће компензационе стратегије ради превазилажења тешкоћа у – с тратегије преношења поруке са матерњег језика на страни језик / са страног језика
комуникацији (на пример уз опис, парафразу, превод и сл.); на матерњи;
–п  репричава, резимира и преноси, са матерњег језика на страни језик / са страног –п  осредовање у усменој и писаној комуникацији на опште и стручне теме;
језика на матерњи, на структурисан начин садржај и битне појединости текстова, – к омпензационе стратегије у комуникацији;
аудио и аудио-визуелних записа и интеракција опште и стручне природе, уз – к ултурно посредовање.
евентуалну помоћ речника;
–п  осредује у неформалној усменој интеракцији уз уважавање различитих културних
вредности и избегавајући двосмислености и нејасноће.

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Именице Члан

Сложенице (нпр. breakdown, software, passer-by) Одређени и неодређени члан – основна употреба
Множина именица (посебни случајеви – проширивање опсега) Одређени члан уз основне и редне бројеве
Члан (проширивање опсега) Партитивни члан. Партитивни члан као суплетивни облик
Одређени и неодређени члан множине неодређеног члана
Изостављање члана Употреба члана уз властита имена, географске појмове, име-
на градова и држава, презимена
Везници Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују
блиско сродство
Повезивање зависне реченице са главном (нпр. when, that,
while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as Именице
though, so that, in order that) Род и број именица. Правилна и неправилна множина име-
ница
Грађење речи Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto
Префикси и суфикси (проширивање опсега) Облици за мушки и женски род (-ista, -tore, -aio)
(Scamarcio è un attore famosissimo. Monica Bellucci è un’attrice
Глаголи italiana)
Глаголска времена (проширивање опсега) Заменице
Наративна глаголска времена (Past Simple/Continuous, Past
Личне заменице у служби субјекта
Perfect Simple/Continuous, Used to/Would за уобичајене радње у
Присвојне заменице (pronomi possessivi)
прошлости)
Показне заменице (pronomi dimostrativi)
Употреба герунда и инфинитива
Упитне заменице (pronomi interrogativi)
Спекулисање о прошлости (нпр. must have/could have/can’t
Неодређене заменице (pronomi indefiniti).
have/should have)
Релативне заменице (pronomi relativi)
Предлози (проширивање опсега)
Наглашене и ненаглашене личне заменице у служби директ-
Фразални глаголи (проширивање опсега)
ног објекта (complemento oggetto – pronomi diretti atoni/tonici). Не-
Реченица наглашени и наглашени облици личних заменица у служби инди-
ректног објекта – дативне заменице (i pronomi indiretti atoni/tonici)
Неуправни говор (са слагањем времена) Ненаглашене личне заменице у пару – здружене ненаглашене
Пасивне конструкције са дуплим објектом (He is said to be… заменице – рецептивно (pronomi combinati: Compro il libro a Luigi.
It is said that he is…) Glielo compro. Me lo puoi dire. Puoi dirmelo.)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 43
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју
Присвојни придеви (aggettivi possessivi)
Употреба члана уз присвојне придеве
Морфолошке одлике и употреба придева questo, quello, bello,
buono
Неодређени придеви (aggettivi indefiniti)
Апсолутни суперлатив (superlativo assoluto)
Називи боја и морфолошке особености придева (viola, rosa,
blu, arancione)
Компарација придева (comparativo di minoranza, maggioranza,
uguaglianza)
Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива
(релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono, cattivo
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких
облика компаратива и суперлатива (più grande:maggiore; più
buono:migliore)
Бројеви
Основни бројеви (numeri cardinali)
Редни бројеви (numeri ordinali)
Глаголи
Употреба глагола piacere
Presente progressivo (stare + gerundio)
Indicativo Presente – Садашње време правилних, неправилних
и повратних глагола
Passato prossimo – Перфекат правилних, неправилних и по-
вратних глагола
Imperfetto indicativo – Имперфекат правилних, неправилних и
повратних глагола
Trapassato prossimo
(Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito. Ero
stanco perché avevo dormito male. Ho preso un bel voto perché avevo
studiato giorno e notte.)
Употреба и однос прошлих времена
(Mentre camminavo per strada ho incontrato un ragazzo a cui
avevo insegnato molti anni prima.)
Futuro semplice – Футур правилних, неправилних и поврат-
них глагола
Imperativo – Императив за сва лица. Императив повратних
глагола
Condizionale Presente – Кондиционал правилних, неправил-
них и повратних глагола
Futuro anteriore
(Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito. Quando
avrò finito i compiti, ti chiamerò. Saranno arrivati?)
Congiuntivo presente (Penso che Maria debba studiare di più.
Penso che lui sia molto simpatico.)
Congiuntivo passato – рецептивно (Giorgio pensa che tu non sia
mai stata in Italia.)
Passato Remoto – рецептивно – творба и основна употреба
правилних и најфреквентнијих неправилних глагола (Marco entrò
e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.)
Прилози
Прилози за начин, место и време
Основни прилози (bene, male, molto, poco, troppo, meno, più)
и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo)
и простора (a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra,
su, giù)
Упитни прилози (quando? come? perché? dove?)
Грађење прилога од придева помоћу суфикса –mente
Поређење прилога
Компаратив и суперлатив прилога bene и male (È meglio non
parlarne. Peggio per te!)
Грађење суперлатива апсолутног прилога помоћу наставка
-issimo
(Laura parla benissimo l’inglese. Io canto malissimo. Dormi
pochissimo.)
Предлози
Preposizioni articolate – Предлози (di, a, da, in, su) спојени са
чланом
Употреба предлога: di, a, da, con, su, in, per, tra, fra, dentro,
fuori, sotto, sopra, davanti, dietro
Речцe
ci и ne (с прилошком вредношћу и заменичком вредношћу) –
рецептивно
(Ne torno adesso. Ne parliamo spesso. Ci ho parlato ieri.)
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична
Ред речи у реченици
Место прилога и прилошких одредби
Независносложена реченица
Зависносложена реченица у индикативу и уз инфинитив: вре-
менска (temporale), узрочна (causale), намерна (finale), погодбена
(condizionale)
Хипотетички период
Реална погодбена реченица
Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и
аподози
(Se avevi tempo, andavamo in gita.)
Правила о слагању времена – рецептивно
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Именице N – деклинације: Mensch, Herr, Nachbar, Kollege,
Präsident
Поименичени партиципи: der Angestellte, die Studierenden
Валентност најфреквентнијих именица: Teilnahme an,
Abhängigkeit von, Angst vor, Streben nach
Деклинација именица страног порекла: Album, Atlas,
Gymnasium, Labor, Virus...
Неправилна множина именица: Regen/Regenfälle, Rat/
Ratschläge, Sport/Sportarten
Придеви
Изведени суфиксацијом од глагола, именица и прилога:
gestrig, heutig, launisch, verständnisvoll, trinkbar, zwanzigjährig,
schrecklich, fehlerfrei, erfolglos, kalorienarm
Изведени префиксацијом: unzufrieden, demotiviert, ineffektiv
Сложени: gleichgültig, selbstbewusst, oberflächlich
Јака, слаба и мешовита придевска промена у номинативу,
генитиву, дативу и акузативу једнине и множине – рецептивно и
продуктивно
Најфреквентнији придеви са предлозима: beliebt bei, stolz auf,
reich an, bekannt für
Партицип презента и партицип перфекта у атрибутској функ-
цији: das lachende Kind, der zerbrochene Spiegel, ein sprechender
Papagei, Schlange stehende Leute
Члан
Одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), присвојни
(mein-, dein-, sein-, ihr-, unser-, euer/eure, Ihr-), показни (dieser,
diese, dieses), негациони (kein, keine), неодређени (manche, einige,
solche).
Употреба члана – систематизација градива из прва три разреда
Бројеви
Основни и редни бројеви (der siebte Аchte, im ersten Stock)
Страна 44 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Најфреквентнији разломци и проценти у контексту тумачења
једноставних графикона и статистичких приказа (mehr als /weniger
als/knapp/über die Hälfte, ein Drittel, ein Viertel, zwei Drittel, 75% der
Befragten)
Предлози
Употреба предлога за изражавање временских, просторних,
узрочних и начинских односа – систематизација градива из прет-
ходних разреда – предлози са акузативом (Ich kaufe ein Geschenk
für dich.), са дативом (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt.), предлози са
дативом и акузативом (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule.),
најфреквентнији предлози са генитивом (während, wegen, statt,
trotz, außerhalb, innerhalb).
Глаголи
Глаголска времена: презент, претерит, перфекат, плусквам-
перфекат и футур слабих, јаких и неправилних глагола, помоћних
и модалних глагола, глагола са наглашеним и ненаглашеним пре-
фиксима.
Глагол lassen.
Глаголи са предлозима (warten auf, denken an, träumen von,
sich verabreden mit) уз лица ствари и појаве.
Глаголи са предлозима + корелат + dass реченица (Ich ärgere
mich darüber, dass...).
Конјунктив помоћних и модалних глагола и „würde” + инфи-
нитив – систематизација.
Конјунктив плусквамперфекта у функцији изражавања жаље-
ња за радњама које се нису одиграле (Wenn ich bloß mehr gelernt
hätte/Hätte ich bloß mehr gelernt!, Wenn ich bloß früher gekommen
wäre/Wäre ich bloß früher gekommen! Wenn ich früher gekommen
wäre, hätte ich dir geholfen. Das hätte ich ihr sagen sollen.)
Слагање времена у оквиру временске реченице уведене ве-
зником nachdem (Nachdem ich aufgestanden bin, wasche ich mich.
Nachdem ich nach Hause gekommen war, wollte ich zu Mittag essen.)
Инфинитив са „zu”, конструкције um... zu (Er spart, um ein
neues Auto zu kaufen), statt ... zu , ohne ... zu.
Презент, претерит и перфекат пасива радње – рецептивно и
продуктивно (Dieses Buch wird überall gelesen. Die Wohnung wurde
renoviert. Das Auto ist verkauft worden.)
Пасив презента и претерита уз модалне глаголе (Unser Haus
muss/musste verkauft werden).
Презент и претерит пасива стања (Die Tür ist/war geöffnet.)
Пасивне парафразе (Das Wasser ist trinkbar. Der Wagen ist zu
reparieren. Die Wohnung lässt sich renovieren.)
Најфреквентнији функционални глаголски спојеви: eine
Entscheidung treffen, (sich) Wünsche erfüllen
Неуправни говор – искључиво рецептивно
За истовременост
Sie sagt: ”Ich schreibe einen Brief an meinen Freund.”
Sie sagt, dass sie einen Brief an ihren Freund schreibe.
За радњу која се десила пре момента говора; перфект или
плусквамперфект конјунктива
Sie sagt: ”Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt,
sie habe/hätte einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, dass sie...
За радњу која се дешава после момента говора: футур кон-
јунктива или облик würde
Sie sagt: ”Ich werde einen Roman von T. Mann lesen.”
Sie sagt, sie werde/würde einen Roman von T. Mann lesen.
Sie sagt, dass sie...
Везници и везнички изрази
Конјунктори и субјунктори und, oder, aber, doch, sondern, dass,
sodass, weil, da, denn, wenn, als, während, bis, seit, bevor, nachdem,
damit, indem, wie, als ob, sowohl... als auch, nicht nur... sondern auch,
entweder...oder, weder...noch, je...desto, falls, (an)statt dass, ohne dass
Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу, повратна
заменица у дативу и акузативу, упитне заменице welch-и was für
28. август 2023.
ein-, релативне заменице у номинативу, генитиву, дативу и акуза-
тиву. Неодређене заменице (einer/eine/eins/welche) и присвојне
(meiner/meine/meins), негационе заменице (keiner/keine/keins)
Прилози
За време (gestern), место (hier, dort), начин (allein), количи-
ну (viel, wenig), узрок (deshalb, darum); заменички прилози (woran,
dafür).
Партицип презента у функцији прилошке одредбе: Er geht
singend nach Hause.
Партицип презента у функцији предикатива: Die Arbeit ist
anstrengend.
Pеченице
Изјавне реченице, упитне реченице, независне и зависне ре-
ченице.
Ред речи у реченици.
Промена у реду речи у кондиционалној и поредбеној/начин-
ској реченици условљеног изостављањем везника wenn и скраћи-
вањем везника als ob – рецептивно.
Лексикографија
Структура једнојезичних речника и служење њима. Упозна-
вање са електронским лексикографским изворима. Коришћење
апликација – лексикографских помагала.
РУСКИ ЈЕЗИК
Именице
Систематизација именица
Именице општег рода (умница, невежда, соня).
Род скраћеница.
Домаћи и страни познатији географски називи са специфич-
ностима у роду, броју и промени.
Именице које означавају материју. Називи представника на-
ционалних и територијалних група и професија.
Именице придевског порекла (учёный, зодчий, портной, го-
стиная, запятая, жаркое, пирожное).
Заменице
Систематизација заменица
Присвојне заменице 1, 2. и 3. лица и заменица свой (обнављање)
Одричне заменице; некого, нечего. (обнављање)
Неодређене заменице с постфиксима -то, -нибудь, -либо,
префиксом кое-. (обнављање)
Повратна заменица уз глаголе (Мы чувствуем себя хорошо.
Он уважает себя).
Односне заменице и корелације (Увидишь чудеса, каких не
видел. Каков привет, таков ответ.).
Заменица сей (у устаљеним конструкцијама: до сих пор, ни с
того ни с сего).
Придеви
Систематизација придева.
Присвојни придеви типа медвежий, лисий.
Придеви са различитом рекцијом у односу на српски језик:
способный к чему, интересный чем, готовый к чему и др.
Продуктивни суфикси описних придева -ист, -аст, -ат, -ив,
-лив, -чив
Поређење придева (обнављање и систематизација).
Елатив: Он рассказал всё до мельчайших подробностей.
Бројеви
Слагање бројева са именицама и придевима (обнављање и
систематизација)
Основни бројеви и њихова употреба.
Бројеви полтора, полтораста. Сложенице с морфемом пол(-).
Систематизација бројева.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 45

Глаголи Временски односи

Обнављање и систематизација глагола. – Реченице с прилошком одредбом за време (систематизација):
Фреквентни двовидски и непарни глаголи: адресовать, иссле- Он родился 15 мая 1971 года. Он родился в 1971 году.
довать, организовать, родиться, лежать, сидеть, очутиться, итд. За несколько дней до начала войны он приехал домой.
Глаголи кретања са префиксима (систематизација). Он пришëл перед началом урока.
Императив глагола пить, петь, лечь, есть. Это было два года тому назад.
Префикси с временским значењем почетка, понављања и за- – Сложена реченица:
вршетка глаголске радње. Прежде чем ты будешь отвечать, хорошо подумай.
Радни и трпни глаголски придеви – грађење, употреба и про- Перед тем как объявили войну, он видел еë на хуторе.
мена. Пока жена готовила завтрак, Данилов вышел в город.
Трпни глаголски придев садашњег и прошлог времена − гра-
Циљни односи
ђење, употреба и промена.
– Реченице с прилошком одредбом за циљ и намену (систе-
Прилози матизација):
Употреба прилога образованих од других врста речи (од име- Я иду в аптеку за лекарством.
ница: домой, вечером, од придева: новый − ново, хороший − хоро- Я иду в аптеку купить лекарство.
шо, од броjева: однажды, дважды, од заменица: по-моему, всегда; С целью измерения силы применяют динамометр.
од глагола, али у облику партиципа и глаголских прилога: блесте- – Сложена реченица:
ть − блестяще, читать − читая, од других прилога: близко-близ- Чтобы определить направление, нужен компас.
ко, отсюда, оттуда). Для того, чтобы они поняли нашу правду, мы должны идти
вперëд.
Реченица
Узрочни односи
Одричне реченице.
Разноврсни облици и специфичности изражавања одрицања у – Реченица с прилошком одредбом за узрок (систематизација):
руском језику (не, нет, ни; никто, ничто, никакой; нигде, никогда...). Товарищи почему-то не пришли.
Партиципске конструкције. Замена пасивних конструкција Благодаря помощи друга, я выполнил задание.
активним и обрнуто. Замена партиципских конструкција зависно- Он отсуствовал по болезни.
сложеном реченицом с везником который и обрнуто. – Сложена реченица:
Сложене реченице. Так как было шумно, мы ничего не могли понять.
Употреба зависносложених реченица (временске, начинске, Он не пришëл в школу, потому что заболел.
мере и степена и др.: Солнце уже было высоко, когда я открыл Условни односи
глаза. Писать надо так, чтобы всё было понятно. Он принёс сто-
лько словарей, сколько было нужно.). – Сложена реченица:
Безличне реченице. (Уже светает. Реки сковало льдом. Меч- Если нагревать тела, то они расширяются.
там и годам нет возврата и сл.) Если бы вся любовь была счастливой, то не было бы песен о
любви.
Реченични модели
Атрибутивни односи
Реченичне моделе уведене у наставу током претходних разре-
да обнављати тако да ученици постану свесни: – Реченице са конгруираним и неконгруираним атрибутом
– да се исти смисао (значење, однос) у руском језику може (систематизација):
исказати језичким средствима различитог нивоа; Учитель проверил ученические тетради.
– да се исти смисао често на различите начине исказује у ру- Учитель проверял тетради учеников.
ском језику и матерњем језику ученика. Это чемпион мира по шахматам.
Посебну пажњу посветити, пре свега у облику вежби, следе- По стенам висели английские и французские гравюры.
ћим моделима и њиховом стилском диференцирању:
Лексикологија
Субјекатско-предикатски односи Даљи рад на усвајању синонима, антонима, хомонима и паро-
– Реченица с глаголом представлять собой у предикату: нима, као и међујезичких хомонима и паронима.
Геометрическая фигура представляет собой часть плоско- Вишезначност речи и њихова семантизација.
сти. Најучесталији руски фразеологизми.
– Реченице с глаголима иметь, иметься у предикату: Руске реалије (у поређењу с матерњим језиком).
Мы имеем фотографии нашей планеты, сделанные из космоса. Стилска обојеност речи. Разликовање стилова изражавања.
– Реченице са аналитичким глаголским предикатом: ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Данные подвергаются обработке в ЭВМ.
Именичка и глаголска група:
Објекатски односи
– систематизација употребе свих врста чланова;
– Објекат уз негиране глаголе: – изостављање чланова (рецептивно);
Он не имеет права так говорить. Разве ты не знаешь эту – систематизација бројева;
девушку? – употреба придева испред и иза именица (рецептивно);
Просторни односи – систематизација компаратива и суперлатива – неправилан
компаратив и суперлатив;
– Реченице с прилошким одредбама за место, правац, одваја- – праве неодређене заменице;
ње од места и трасу (систематизација): – систематизација презента субјунктива и његова употреба
Идите вниз. Мы были внизу. Они пришли снизу. иза најфреквентнијих глагола;
Много таких памятников вокруг нас. Я тебя буду ждать – перфекат субјунктива (рецептивно);
около памятника. – антериорни футур;
Мы повесили зеркало над умывальником. – аорист (рецептивно);
Солнечные лучи проходят сквозь/через стекло. – инфинитив перфекта.
Страна 46 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Предлози:
– систематизација употребе предлога и фреквентних предло-
жних израза.
Прилози:
– место прилога употребљених са простим и сложеним вре-
менима;
– прилози на -ment и -amment/-emment.
Модалитети и форме реченице:
– систематизација пасива (без израженог агенса; са агенсом
уведеним предлозима par и de).
Сложене реченице:
– инфинитивне реченице (рецептивно);
– систематизација најфреквентнијих везника и предложних
конструкција у темпоралним, узрочним, консекутивним, конце-
сивним, опозитивним и финалним реченицама;
– систематизација хипотетичких реченица (вероватни потен-
цијал, могући потеницијал, иреалност у садашњости и иреалност
у прошлости).
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Фонетика и правопис
1. Обнављање и систематизација гласовног система шпанског
језика; акцентуација и правопис.
2. Писање речи страног порекла (освешћивање и илустрација
феномена): vagón, bistec, cóctel, suéter, sándwich…
Именице
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Властите именице: имена уметничких дела (Las Meninas,
Don Quijote de la Mancha)
3. Заједничке именице: именице за количину (una rebanada
de pastel, una loncha de queso, dos (lonchas) de queso, una lata de
cocacola, dos (latas) cocacolas)
Придеви
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Апсолутни суперлатив са суфиксом -ísimo: guapísimo,
buenísimo
Заменице
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Положај заменице за директни и индиректни објекат
уз инфинитив: Quiero mostrarlo. / Lo quiero mostrar. / Conviene
conocerlo. / *Te siento molestar.
Детерминативи
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Квантификатори (систематизација): demasiado, mucho,
bastante, poco, alguno, ninguno, (casi) todo el mundo, la mayoría,
(casi) nadie и сл.
Члан
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Изостављање члана уз именице у функцији допуне: silla de
ruedas, estudiante de medicina, libro de reclamaciones
Бројеви
Обнављање и систематизација садржаја
Прилози
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Модални прилози: posiblemente, seguramente, evidente-
mente…
28. август 2023.
Предлози
Обнављање и систематизација садржаја
Глаголи
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Плусквамперфекат (pretérito pluscuamperfecto): морфоло-
гија и основна употреба
3. Конјунктив презента (presente de subjuntivo):
– изражавање осећања: Me duele que no estés aquí.
– изражавање жеље и забране: Quiero que salgas. / Te pido que
salgas. / Te mando que salgas.
– изражавање намере: Te hablo para que me entiendas.
– вредновање: Es importante que nos conozcamos.
4. Употреба глагола ser и estar:
– безличне конструкције: Es de noche. / Es tarde.
– фреквентне конструкције с именским предикатом: Es una
pena que no vengan a la fiesta.
– привремени радни однос: Está de telefonista. / Está de médico
en La Paz.
– изражавање датума: Es el 3 de marzo. / Estamos a 3 de marzo.
– промењиве количине и цене, уз предлог a: El euro está a...
Реченица
1. Обнављање и систематизација садржаја
2. Зависносложене реченице:
– изричне реченице: Te digo que te quiero. / Te digo que
estudies. / Es obvio que el concierto está cancelado. / Es interesante
que todos estemos aquí.
– намерне реченице уз везник para que: Te hablo para que me
entiendas.
3. Директни и индиректни говор са слагањем времена (без
конјунктива)
ТЕМАТСКЕ ОБЛАСТИ
Напомена: Тематске области за све језике се прожимају и
обрађују у сва четири разреда средње стручне школе – у сваком
наредном разреду обнавља се, а затим проширује фонд лингви-
стичких знања, навика и умења и екстралингвистичких представа
везаних за конкретну тему. Теме се бирају у складу са интересо-
вањима ученика, њиховим потребама и савременим токовима у
настави страних језика, тако да свака тема представља одређени
ситуацијски комплекс.
OПШТЕ ТЕМЕ
ЧОВЕК И ДРУШТВО
(свакодневни лични живот – организација времена, послова,
слободно време, празници, куповина, путовања, бонтон, животни
простор, живот у граду и живот на селу, оријентација у просто-
ру и сл.; међуљудски односи – вршњачки односи, односи према
старијима, наставницима, солидарност, поштовање и разумевање
различитости, толеранција, породица, пријатељство, љубав и сл.;
организација друштвених односа – институције, омладинске и во-
лонтерске организације, волонтерски и хуманитарни рад, помоћ
старијима и немоћним, хуманитарне акције, пружање прве помоћи
и сл.; потрошачко друштво – административне процедуре, услу-
жне делатности (банка, пошта, туристичка агенција итд.), конзу-
меризам, рекламе и рекламне кампање, познати брендови и модне
марке; људи – волонтери, културни активизам, обични људи-херо-
ји, занимљиве животне приче и сл.; догађаји – интересантне жи-
вотне приче и догађаји)
ОБРАЗОВАЊЕ И ПОСАО
(образовање као појам, образовни системи, образовање за
све, размена ученика, професионални развој, напредовање, це-
ложивотно учење, писање биографије (CV), пракса младих, при-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 47
преме за будуће занимање, образовање за све, свет рада, послови,
услови запошљавања, савремене миграције, пословни односи,
улоге и одговорности, пословна хијерархија, радни простор, пла-
нирање и организовање посла, начини решавања проблема, пре-
дузетништво, свет бизниса, млади предузетници, пословне идеје,
бизнис план, бизнис модел, конкуренција, пословни успеси, развој
каријере, биографије успешних и сл.)
КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
(свет културе, уметности, знамените личности из света кул-
туре и уметности, жене које су обележиле националну и светску
културу и уметност, награде за достигнућа у различитим областима
културе и уметности, живот и дела славних људи из света културе
и уметности, књижевност, визуелне уметности, позориште, музика,
филм, очување материјалне и нематеријалне културне баштине, ло-
калне и међународне акције/организације за очување традиције и
заштиту културно-историјских споменика и места и сл.)
НАУКА И ТЕХНИКА
(свет науке, знамените личности из света науке и технике, до-
принос жена у области науке и технике, научна достигнућа, награ-
де за достигнућа у различитим областима науке и технике, живот и
дела славних људи из света науке и технике, развој/распрострање-
ност/примена/корист/негативне стране модерне технологије и сл.)
ПРИРОДА И ЕКОЛОГИЈА
(живи свет и заштита човекове околине, очување биљног и
животињског света, глобално загревање, климатске промене, об-
новљиви извори енергије, природни феномени, животињске врсте
у опасности од изумирања, организације/покрети за заштиту жи-
вотиња, утицај човека на животну средину, рециклажа и сл.)
МЕДИЈИ И КОМУНИКАЦИЈА
(савремени и традиционални медији, дигитални свет и савре-
мени облици комуникације и информисања, тражење и провера
информација, критичко читање, презентовање пројеката и резулта-
та истраживања, модерна средства комуникације, медијска култу-
ра, манипулације у медијима и дезинформације, утицај медија на
свакодневни приватни и професионални живот и сл.)
ЖИВОТНИ СТИЛ И ЗДРАВЉЕ
(здравље – психичко и физичко здравље савременог човека; ис-
храна – навике у исхрани, карактеристична јела и пића у земљама све-
та, области гастрономије и ресторатерства, исхрана и здравље; спорт
– спортови, спортске манифестације, позната спортска такмичења,
познате личности из света спорта, толеранција, фер-плеј, историјат
спортских догађаја, савремени спортски догађаји, млади и спорт)
СРБИЈА И СВЕТ
(Србија – моја домовина: традиција, обичаји, празници, историј-
ски догађаји, географски подаци, становништво, туристичке атракци-
је, религија; свет – заједнички живот народа, људи, језици, региони
и земље у којима се говори циљни језик, познати градови, знамени-
тости и сл.; културна, образовна, професионална и научна сарадња)
СТРУЧНЕ ТЕМЕ
– Основне стручне теме и терминологија
– Основе пословне комуникације и кореспонденције
Напомена: Стручне теме треба распоредити по разредима
тако да буду у корелацији са садржајима који се обрађују из струч-
них предмета.
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Представљање себе и других
Поздрављање (приликом сусрета и растанка; формално, не-
формално, регионално специфично)
Идентификација и именовање особа, објеката, радног про-
стора, боја, бројева итд.
Давање једноставних упутстава и команди
Изражавање молби и захвалности
Изражавање извињења
Изражавање потврде и негирање
Изражавање допадања и недопадања
Изражавање индиферентног става
Изражавање физичких сензација и потреба
Исказивање просторних и временских односа
Давање и тражење информација и обавештења
Описивање и упоређивање лица и предмета
Описивање догађаја у садашњости, прошлости и будућности
Изрицање забране и реаговање на забрану
Изражавање припадања и поседовања
Скретање пажње
Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања
Тражење и давање дозволе
Исказивање честитки
Изражавање жаљења
Изражавање похвала
Исказивање препоруке
Изражавање хитности и обавезности
Исказивање сумње, несигурности и бојазни
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Савремена настава страних језика претпоставља остварива-
ње исхода уз појачану мисаону активност ученика, као и пошто-
вање и уважавање дидактичких принципа у чијем фокусу је развој
комуникативних компетенција на страном језику. Поред тога, циљ
наставе је и да допринесе развоју стваралачког и истраживачког
духа који ће омогућити ученицима да развијају знања, вредности
и функционалне вештине у даљем образовању, професионалном
раду и свакодневном животу; формирају вредносне ставове; буду
оспособљени за живот у мултикултурном друштву; овладају оп-
штим и међупредметним компетенцијама, релевантним за активно
учешће у заједници и целоживотно учење.
Један од кључних елемената комуникативне наставе страних
језика је и комуникативно-интерактивна парадигма која укључује
усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествова-
ње у друштвеном чину и поимање програма наставе и учења као
динамичне, заједнички припремљене и ажуриране листе задатака
и активности.
Приликом планирања неопходно је руководити се очекива-
ним резултатима учења, јер су они дефинисани тако да је природна
веза са стандардима, општим и међупредметним компетенцијама
јасна и лако уочљива. Планирању се може приступити аналитич-
ки и синтетички. Аналитичка метода подразумева рашчлањавање
програма до нивоа наставних јединица које се затим распоређују
у плану за одређени временски период. Синтетичка метода препо-
ручује обрађивање наставне грађе по ширим целинама. Да би пла-
нирање (глобално, оперативно, лекцијско) било функционално и
квалитетно, треба водити рачуна о предвиђеном годишњем фонду
часова, контексту у коме се реализује настава и образовним захте-
вима средње стручне школе.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВЕ
Језичка знања се развијају активним учешћем у комуникатив-
ном чину због чега наставне активности увек полазе од специфич-
не комуникативне функције (в. одељак Комуникативне функције).
Окосницу часа чине задаци који подразумевају употребу је-
зика у активностима усмене и писане рецепције, продукције и/или
интеракције, односно у комбинацији различитих комуникативних
Страна 48 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
активности (по узору на аутентичну комуникацију); очекивано је
да се на истом часу комбинују различите комуникативне активно-
сти (в. одељак Исходи).
Програм наставе и учења чини динамичну, заједнички при-
премљену и ажурирану листу задатака и активности које се при-
лагођавају потребама ученика и образовног контекста. Различите
наставне и ваннаставне активности, као што су мини-дијалози,
дискусије, дебате, симулације, игре улога, индивидуално и кола-
боративно писање, презентације, израда, спровођење и заједнич-
ка евалуација пројеката, анализа језичких садржаја и многе дру-
ге, сврсисходно су интегрисане у наставни процес у циљу развоја
специфичних предметних и међупредметних компетенција.
Продуктивне вештине треба посматрати са аспекта функци-
оналне примене која обезбеђује ученицима усвајање и овладава-
ње стратегијама и језичким структурама усклађеним са реалним
животним контекстима и захтевима и потребама струке. То подра-
зумева писање порука, имејлова у оквиру пословне комуникације
(поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе итд.) и вођење усмене
комуникације која омогућава споразумевање било у директном
контакту са саговорником или на даљину.
ЛЕКСИКА
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на стра-
ном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у ко-
релацији са њима, а ученици се оспособљавају да прате одговара-
јућу стручну литературу у циљу информисања, праћења иновација
и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
Поред усвајања и проширивања опште лексике, посебна па-
жња се посвећује стручним терминима специфичним за одређену
професију и профил.
Усвајање и проширивање лексике трансверзалног је карак-
тера и прожима се кроз све активности и развој комуникативних
компетенција.
Речи се усвајају и проширују у контекстуализованим целина-
ма, наставник подстиче усвајање и систематизацију лексичких зна-
ња различитим стратегијама (синонимија, антонимија, хипонимија,
хиперонимија, полисемија, творбе речи и сл.), асоцијацијама и сл.
УПУТСТВО ЗА ТУМАЧЕЊЕ ГРАМАТИЧКИХ САДРЖАЈА
Настава граматике, с наставом и усвајањем лексике и других
аспеката страног језика, представља један од предуслова овладава-
ња страним језиком. Усвајање граматике подразумева формирање
граматичких појмова и граматичке структуре говора код ученика,
изучавање граматичких појава, формирање навика и умења у обла-
сти граматичке анализе и примене граматичких знања, као прилог
изграђивању и унапређивању културе говора.
Граматичке појаве треба посматрати са функционалног аспек-
та тј. од значења према средствима за његово изражавање (функ-
ционални приступ). У процесу наставе страног језика у што већој
мери треба укључивати оне граматичке категорије које су типичне
и неопходне за свакодневни говор и комуникацију и потребе учени-
ка у односу на образовни профил, односно квалификацију струке.
Граматичке категорије су разврстане у складу са Европским
референтним оквиром за живе језике за сваки језички ниво (од
нивоа А2.2 до нивоа Б1+) који подразумева прогресију језичких
структура према комуникативним циљевима: од простијег ка сло-
женијем и од рецептивног ка продуктивном. Сваки виши језички
ниво подразумева граматичке садржаје претходних језичких ни-
воа. Цикличним понављањем претходно усвојених елемената,
надограђују се сложеније граматичке структуре. Треба тежити
томе да се граматика усваја и рецептивно и продуктивно, кроз све
видове говорних и писаних активности, на свим нивоима учења
страног језика, у овом случају у свим типовима средњих стручних
школа, према јасно утврђеним циљевима и задацима, стандардима
и исходима наставе страних језика. Наставник има слободу да из-
двоји граматичке структуре које ће циклично понављати у складу
са постигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.
Главни циљ наставе страног језика јесте развијање комуникативне
компетенције на одређеном језичком нивоу.
28. август 2023.
ОБЛИЦИ РАДА
Учење и настава се остварују применом различитих облика
рада који подразумевају индивидуални рад, рад у пару, мањој гру-
пи, пленуму. Препоручује се комбинација ових форми како би се
подстакла динамика часа и да би се активности прилагодиле ра-
зличитим стиловима учења.
У случају групног рада, наставник даје јасне смернице за
фазе рада (заједничко размишљање, подела посла, решавање зада-
така, заједничка евалуација, унапређивање и корекције), надгледа,
подржава и усмерава активности група у мери у којој је то потреб-
но. Оптимално је поделити ученике у мање групе (три до четири
особе) будући да они и даље развијају компетенције за сарадњу и
комуникацију.
НАСТАВНА СРЕДСТВА
Наставни материјал је разноврстан и подразумева аутентичне
и прилагођене материјале из различитих текстуалних, дигиталних,
аудио и аудио-визуелних извора (компјутерске презентације, сли-
ке, графикони, музичка остварења, филмови, песме, вести, рекла-
ме, блогови, влогови итд.) у вези са општим и стручним темама;
уџбеник је, стога, само једно наставно средство које се прилаго-
ђава процесу наставе и учења и нужно подразумева селекцију и
адаптацију уџбеничких садржаја, као и елиминацију одређених
деоница које су мање релевантне.
У планирању наставе и учења уџбеник треба посматрати као
функционално и флексибилно наставно средство које не одређује
садржаје предмета. Садржајима у уџбенику се приступа селектив-
но и у складу са предвиђеним исходима. Уџбеници су само један
од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора ин-
формација и дидактичких материјала, поготову кад је реч о струч-
ним темама. Наставник упућује ученике на друге изворе информи-
сања и развијања знања и вештина уз употребу додатних средстава
у настави (аудио-визуелни материјали, ИТ, игре, аутентични ма-
теријали и и материјали прилагођени нивоу знања ученика, који
су преузети из различитих дигиталних, аудио и аудио-визуелних
извора (компјутерске презентације, слике, графикони, музичка
остварења, филмови, вести, рекламе, блогови и сл.) у вези са оп-
штим и стручним темама. Спектар текстова који се препоручују је
велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инстру-
мената или материјала, хемикалија, рецепти, декларације, краћи
стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје
стручних предмета, извештаји, каталози, програми сајамских ак-
тивности и сл. Рад с таквим текстовима захтева одговарајућу ди-
дактичку подршку која одговара врсти, тежини и важности инфор-
мација садржаних у тексту.
Наставник упознаје ученике са основним алаткама у кори-
шћењу корпуса страног језика са циљем подстицања самосталног
и целоживотног учења; подстиче ученике на коришћење једноје-
зичних речника у електронском и папирном облику, као и одре-
ђених апликација у својству лексикографских и општих језичких
помагала. Неопходно је ученику скренути пажњу на правилно
коришћење референтних (једнојезичних, двојезичних, вишејезич-
них) речника у електронском облику и дати основне податке о реч-
ничкој литератури одговарајућег квалитета. Ученику треба пока-
зати и стално га подстицати на правилно коришћење електронског
речника, платформи и сајтова за учење језика. Такође је важно мо-
тивисати ученика да чита, гледа филмове и прати корисне и едука-
тивне усмене и писане садржаје на друштвеним мрежама.
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ/ТЕХНИКЕ/АКТИВНОСТИ
Општи комуникативни циљ наставе страних језика постиже
се помоћу различитих поступака, техника, активности и метода
наставе уз примену принципа наставе засноване на сложеним зада-
цима који не морају бити искључиво језичке природе. На пример,
пројектно учење (обимнији пројекти који се раде у учионици и ван
ње у трајању од неколико недеља до читавог полугодишта уз кон-
кретне видљиве и мерљиве производе и резултате); настава кроз
задатке, слушање и реаговање на налоге и/или задатке (у вези са
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 49
текстом намењеном развоју и провери разумевања говора), разви-
јање стратегија за рад на тексту (апстраховање непознатог, за-
кључивање и разлучивање из контекста); наставне и ваннаставне,
кооперативне и пројектне активности (израда паноа, презента-
ција, зидних новина, постера за учионицу, организација тематских
вечери), дебате (унапред припремљени аргументовани монолози са
ограниченим трајањем), дискусије примерене узрасту (спонтаније и
неприпремљене интеракције на одређену тему), писана продукција
(као најсложенија активност развија се као индивидуална и групна
активност са различитим комуникативним циљевима, као и у окви-
ру пројектне наставе са фокусом на интеракцију између учесника у
различитим контекстима преписке са циљем да се ученик оспособи
да разуме и репродукује различите текстуалне жанрове (наративне,
дескриптивне, информативне, нормативне, аргументативне, експре-
сивне и др.) у складу са језичким нивоом и личним и професионал-
ним потребама) и друге методе, технике и активности.
УЛОГА УЧЕНИКА
Ученици су активни, одговорни и креативни учесници у кому-
никативним чиновима, што значи да на сваком часу користе језик да
би одговорили на задатак чији је циљ стварање одговарајућег језич-
ког производа (као што су, на пример, коментар, састав, резиме, ре-
цепт, савет, честитка, упутство, презентација, дијалог, дебата итд.).
УЛОГА НАСТАВНИКА
Наставник управља процесом учења одабиром одговарајућих
задатака, при чему настоји да препозна потребе групе са којом ради
(степен компетенције, стилове учења, лична и образовна интересо-
вања, склоности итд.) како би им прилагодио наставне активности.
Наставник омогућава приступ и прихватање нових идеја,
подстиче ученике на коришћење једнојезичних речника у елек-
тронском и папирном облику, као и одређене апликације у својству
лексикографских помагала, упознаје ученике са основним алатка-
ма у коришћењу корпуса страног језика са циљем подстицања са-
мосталног и целоживотног учења.
КАКО СЕ РАЗВИЈАЈУ ЈЕЗИЧКЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Развој предметних компетенција се тешко може одвојити од
општих и међупредметних компетенција. Колико год биле специ-
фичне, предметне компетенције треба да доприносе да ученици
успешније живе и уче. Сваки час је прилика да се развијају и пред-
метне и међупредметне компетенције помоћу добро осмишљених
активности ученика које погодују трансферу знања, развијању
спознајних способности ученика, побољшању њихове радне кул-
туре и примени стеченог знања у реалним животним контекстима.
Разумевање говора
Разумевање говора је језичка активност декодирања дослов-
ног и имплицитног значења усменог текста; поред способности
да разазнаје и поима фонолошке и лексичке јединице и смисаоне
целине на језику који учи, да би успешно остварио разумевање,
ученик треба да поседује и следеће компетенције: дискурзивну (о
врстама и карактеристикама текстова и канала преношења пору-
ка), референцијалну (о темама о којима је реч) и социокултурну (у
вези са комуникативним ситуацијама, различитим начинима фор-
мулисања одређених говорних функција и др.).
Тежина задатака у вези са разумевањем говора зависи од
више чинилаца: од личних особина и способности онога ко слу-
ша, укључујући и његов капацитет когнитивне обраде, од његове
мотивације и разлога због којих слуша дати усмени текст, од на-
мера и особина говорника, од контекста и околности – повољних
и неповољних – у којима се слушање и разумевање остварују, од
карактеристика и врсте текста који се слуша итд.
Прогресија (од лакшег ка тежем, од простијег ка сложенијем)
за ову језичку активност у оквиру програма предвиђена је, стога,
на више равни. Посебно су релевантне следеће:
– присуство/одсуство визуелних елемената (на пример, усме-
ни текстови који су праћени визуелним елементима сматрају се
лакшим за разумевање, због обиља контекстуалних информација
које се аутоматски процесуирају, остављајући ученику могућност
да пажњу усредсреди на друге појединости);
– дужина усменог текста (напори да се разумеју текстови
дужи од три минута оптерећују и засићују радну меморију);
– брзина говора;
– јасност изговора и евентуална одступања од стандардног
говора;
– познавање теме;
– могућност/немогућност поновног слушања и друго.
Уопштено говорећи, без обзира на врсту текста који се слу-
ша на страном језику, текст се лакше разуме ако поседује следеће
карактеристике: ограничен број личности и предмета; личности и
предмете који се јасно разликују; једноставне просторне релаци-
је (нпр. једна улица, један град) уместо неодређених формулација
(„мало даље” и слично); хронолошки след; логичке везе између
различитих исказа (нпр. узрок/последица); могућност да се нова
информација лако повеже са претходно усвојеним знањима.
Стално развијање способности разумевања говора на страном
језику услов је за развој аутономије у употреби страног језика ван
учионице и аутономије у учењу тог језика. Стога се у настави и уче-
њу страног језика непрекидно ради на развијању стратешке компе-
тенције, коју чине когнитивне и метакогнитивне стратегије, на при-
мер (когнитивне од броја 1 до 4, метакогнитивне под бројем 5 и 6):
1. коришћење раније усвојених знања;
2. дедуктивно/индуктивно закључивање;
3. употреба контекста;
4. предвиђање;
5. анализа и критичко расуђивање;
6. самостална контрола активности.
Како би ученици са већим успехом разумели говор на стра-
ном језику, потребно је да приликом слушања примене стратеги-
је чија је делотворност доказана у разним ситуацијама, то јест да
обрате пажњу на а) општу тему разговора или поруке, б) улоге са-
говорника, в) њихово расположење, г) место где се разговор одвија
и д) време када се разговор одвија. Битно је, такође, да буду свесни
свега што је допринело да дођу до тих информација како би се на-
викли да предвиде развој разговора на основу онога што су чули
и на основу својих чињеничних знања; да износе претпоставке на
основу контекста и тона разговора; да слушају „између речи” (као
што се чита „између редова”) да би разумели шта стварно мисле
саговорници, јер људи не кажу увек оно што мисле; да разликују
чињенице од мишљења како би постали критички слушаоци.
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче-
ницима
Пре слушања
Проверавам да ли добро разумем налог.
Пажљиво гледам слике и наслов и проверавам да ли ми то може
помоћи у предвиђању садржаја текста који ћу слушати.
Покушавам да се присетим што је могуће већег броја речи у вези са
темом о којој ће бити говора.
Покушавам да размислим о томе шта би се могло рећи у таквој
ситуацији.
За време слушања
Препознајем врсту текста (разговор, рекламна порука, вести итд.).
Обраћам пажњу на тон и на звуке који се чују у позадини.
Ослањам се на још неке показатеље (нпр. на кључне речи) с циљем
разумевања општег смисла текста.
Ослањам се на своја ранија искуства и на основу њих изводим
могуће претпоставке.
Обраћам пажњу на речи које постоје и у мом матерњем језику и у
другим језицима које учим.
Не успаничим се када нешто не разумем и настављам да слушам.
Покушавам да издвојим имена лица и места.
Покушавам да запамтим тешке гласове и да их поновим.
Покушавам да издвојим из говорног ланца речи које онда записујем
и проверавам да ли одговарају онима које су ми познате.
Не предајем се пред тешкоћом задатка и не покушавам да погађам
наслепо.
Страна 50 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Покушавам да уочим граматичке елементе од посебног значаја
(времена, заменице итд.).
После слушања
Враћам се на почетак да проверим да ли су моје почетне
претпоставке биле тачне, односно да ли треба да их преиспитам.
У циљу унапређивања својих постигнућа, убудуће ћу водити рачуна
о следећем:
Разумевање прочитаног текста
Читање или разумевање писаног текста спада у тзв. визуелне
рецептивне језичке вештине. Том приликом читалац реципира и
обрађује тј. декодира писани текст једног или више аутора и про-
налази његово значење. Током читања неопходно је узети у обзир
одређене факторе који утичу на процес читања, а то су карактери-
стике читалаца, њихови интереси и мотивација, као и намере ау-
тора, карактеристике текста који се чита, стратегије које читаоци
користе, као и захтеви ситуације у којој се чита.
На основу намере читаоца разликујемо следеће врсте визуел-
не рецепције:
– читање ради усмеравања;
– читање ради информисаности;
– читање ради праћења упутстава;
– читање ради задовољства.
Током читања разликујемо и ниво степена разумевања, тако
да читамо да бисмо разумели:
– глобалну информацију;
– посебну информацију;
– потпуну информацију;
– скривено значење одређене поруке.
Потребно је напоменути да су стратегије које се користе при
разумевању говора у великој мери примењиве и у случају разуме-
вања прочитаног текста, будући да се у оба случаја ради о рецеп-
тивним вештинама.
На основу ових показатеља програм садржи делове који, из
разреда у разред, указују на прогресију у домену дужине текста,
количине информација и нивоа препознатљивости и разумљи-
вости, као и примени различитих стратегија читања. У складу са
тим, градирани су по нивоима следећи делови програма:
– разликовање текстуалних врста;
– препознавање и разумевање тематике – ниво глобалног ра-
зумевања;
– глобално разумевање у оквиру специфичних текстова;
– препознавање и разумевање појединачних информација –
ниво селективног разумевања;
– разумевање стручних текстова;
– разумевање књижевних текстова.
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче-
ницима
Пре читања
Проверавам да ли добро разумем наслов текста и да ли ми је аутор
текста познат.
Пажљиво гледам слике и проверавам да ли ми то може помоћи у
предвиђању садржаја текста који ћу читати.
Покушавам да предвидим о којој врсти текста се ради.
Покушавам да предвидим тематику текста и да се присетим што
већег броја речи у вези са конкретном темом.
За време читања
Препознајем врсту текста који читам и по потреби примењујем
различите стратегије читања.
Ослањам се на своја ранија знања и искуства и на основу њих
изводим могуће претпоставке и размишљам о намерама аутора.
Обраћам пажњу на речи које постоје и у мом матерњем језику и у
другим језицима које учим.
Не успаничим се уколико не разумем сваку реч, нарочито уколико ми
је јасан шири контекст.
Непознате речи не покушавам да погађам, него закључујем на основу
контекста и претходних знања.
28. август 2023.
Постављам себи питања да се уверим да добро разумем текст.
Размишљам о информацијама које се појављују и покушавам да их
класификујем као познату/непознату, битну/небитну информацију
и сл.
После читања
Проверавам да ли су моје почетне претпоставке биле тачне.
Проверавам колико разумем текст и поново се враћам на поједине
делове.
Покушавам да препричам текст.
Писмено изражавање
Писана продукција подразумева способност ученика да у
писаном облику опише догађаје, мишљења и осећања, пише елек-
тронске и СМС поруке, учествује у дискусијама на блогу, рези-
мира садржај различитих порука о познатим темама (из медија,
књижевних и стручних текстова и др.), као и да сачини краће пре-
зентације и слично. Задаци писања за сваки ниво знања везани су
тематски и жанровски за различите домене: приватни (лична пи-
сма, рецепти, поруке, блогови и сл.), јавни (огласи, програмски са-
држаји, јеловници и сл.), професионални (пословна писма, радни
налози, обрасци, упутства и сл.) и образовни (пројектни задаци,
описи графикона, истраживања и сл.).
Тежина задатака у вези са писаном продукцијом зависи од
следећих чинилаца: познавања лексике и нивоа комуникативне
компетенције, капацитета когнитивне обраде, мотивације, способ-
ности преношења поруке у кохерентне и повезане целине текста.
Прогресија означава процес који подразумева усвајање стра-
тегија и језичких структура од лакшег ка тежем и од простијег ка
сложенијем. Сваки виши језички ниво подразумева циклично по-
нављање претходно усвојених елемената, уз надоградњу која са-
држи сложеније језичке структуре, лексику и комуникативне спо-
собности. За ову језичку активност у оквиру програма наставе и
учења предвиђена је прогресија на више равни. Посебно су реле-
вантне следеће ставке:
– теме (ученикова свакодневница и окружење, лично интере-
совање, актуелни догађаји и разни аспекти из друштвено-културног
контекста, као и теме у вези са различитим наставним предметима);
– врсте и дужина текста;
– лексика и комуникативне функције (способност ученика да
оствари различите функционалне аспекте као што су описивање
људи и догађаја у различитим временским контекстима, да изрази
захвалност, да се извини, да нешто честита и слично у приватном,
јавном, образовном и професионалном домену).
Како би ученици развили писану компетенцију, потребно је
да усвоје различите стратегије приликом писања: планирање, раз-
раду, проверу и уобличавање. Планирање се односи на ментални
процес припреме пре почетка писања и подразумева промишљање
о селекцији и начину преношења информација/садржаја и идеја,
као и прво скицирање текста. Провера и уобличавање односе се на
свестан процес анализе написаног и корекције.
Писмено изражавање подразумева једносмерну индивидуал-
ну писану продукцију која може бити промишљање на одређену
тему, изражавање ставова и сл. (лични дневник, постови итд.),
али се посматра и као писана интеракција између два или више
учесника. Писана интеракција подразумева писану интеракцију
општег карактера, лично и професионално дописивање и разме-
ну порука, бележака и образаца. Писана интеракција се односи на
традиционални контекст дописивања, као и на онлајн интеракцију
у дигиталном окружењу (у реалном времену или асинхроно). Ва-
жно је подстицати ученике да користе дигиталне и писане алате
(речнике и сличне ресурсе) како у фази припреме, тако и у фази
провере ради контроле језичких средстава.
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче-
ницима:
Пре писања
Проверавам да ли добро разумем тему или теме за писање. Уколико
је понуђено више тема бирам ону коју најбоље познајем (како из
личног искуства, тако и из аспекта познавање лексике, стила и
граматичких структура), као и ону која ме највише мотивише.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 51
Пажљиво читам смернице за писање и правим план структуре текста
(у складу са општим принципом организације текста: увод, разрада
и закључак).
Покушавам да се присетим што је могуће већег броја речи и
језичких структура у вези са темом о којој пишем уз помоћ
асоцијације, синонимије, антонимије и сл. Водим белешке и правим
план за писање.
Размишљам о употреби адекватних граматичких структура (нпр.
употреба времена и сл.) у складу са правилима система страног
језика.
За време писања
Користим стил, регистар, лексику и граматичке структуре у складу
са темом и текстуалним жанром који се тражи у задатку.
Пратим смернице за израду задатка и план структуре текста, водећи
рачуна о повезивању реченица и надовезивању мисли које треба да
чине логичну целину.
Обраћам пажњу на употребу разноврсне лексике у складу са стилом,
регистром и текстуалним жанром.
У случају да не познајем реч и/или језичка средства која су ми
потребна да изразим одређене комуникативне функције, стил и
регистар у складу са задатком, примењујем одређене компензационе
стратегије: нпр. присећам се речи и конструкција у другом страном
језику и/или другим страним језицима (нпр. интернационализама
и др.) и/или матерњем језику и покушавам да се адекватно изразим
познатим језичким средствима.
После писања
Поново пажљиво читам тему и смернице за израду задатка.
Проверавам да ли мој текст одговара задатој теми и смерницама.
Проверавам да ли су стил, регистар, лексика и граматичке структуре
у складу са темом и текстуалним жанром који се тражи у задатку.
Проверавам да ли су употребљена одговарајућа језичка средства
(везници, заменице, чланови и сл.) која повезују реченице у тексту и
да ли је мој текст кохерентан. Проверавам ток мисли у тексту и да ли
се оне спонтано надовезују и чине логичну целину.
Проверавам адекватност, разноврсност и богатство употребљене
лексике у тексту. Избегавам понављање речи и израза.
Проверам морфосинтаксичку тачност у тексту (граматичке елементе
и структуре у складу са правилима система страног језика).
Проверавам јасноћу изражавања комуникативних функција и
покушавам да изразим и сложеније мисли уз помоћ језичког знања
које поседујем.
Како бих поправио/ла своја постигнућа, убудуће ћу водити рачуна о
следећем:
Усмено изражавање
Усмено изражавање као продуктивна вештина посматра се са
два аспекта, и то у зависности од тога да ли је у функцији моноло-
шког излагања текста, при чему говорник саопштава, обавештава,
презентује или држи предавање једној или више особа, или је у
функцији интеракције, када се размењују информације између два
или више саговорника са одређеним циљем, поштујући принцип
сарадње током дијалога.
Активности монолошке говорне продукције су:
– јавно обраћање путем разгласа (саопштења, давање упут-
става и информација);
– излагање пред публиком (јавни говори, предавања, презен-
тације разних производа, репортаже, извештавање и коментари о
неким културним догађајима и сл.).
Ове активности се могу реализовати на различите начине, и то:
– читањем писаног текста пред публиком;
– спонтаним излагањем или излагањем уз помоћ визуелне
подршке у виду табела, дијаграма, цртежа и др.
– реализацијом увежбане улоге или певањем.
Интеракција подразумева сталну примену и смењивање ре-
цептивних и продуктивних стратегија, као и когнитивних и дис-
курзивних стратегија (узимање и давање речи, договарање, уса-
глашавање, предлагање решења, резимирање, ублажавање или
заобилажење неспоразума или посредовање у неспоразуму) које
су у функцији што успешнијег остваривања интеракције. Интерак-
ција се може реализовати кроз низ активности, на пример: размену
информација, спонтану конверзацију, неформалну или формалну
дискусију, дебату, интервју или преговарање, заједничко планира-
ње и сарадњу. За развој критичког мишљења посебно су значајне
дебате и дискусије примерене узрасту: дебате представљају уна-
пред припремљене аргументоване монологе са ограниченим тра-
јањем, док су дискусије спонтаније и неприпремљене интеракције
на одређену тему.
Стога се и у програму, из разреда у разред, прати развој ве-
штине говора у интеракцији кроз следеће активности:
– разумевање изворног говорника;
– неформални разговор;
– формална дискусија;
– функционална сарадња;
– интервјуисање.
Пример листе критеријума за проверу која се може дати уче-
ницима
МОНОЛОШКО ИЗЛАГАЊЕ
Пре излагања
Проверавам да ли добро разумем задатак, односно тему о којој треба
да излажем. Уколико имам могућност избора, бирам тему која ми је
позната, блиска и која ме интересује.
Трудим се да се познатим језичким структурама и расположивим
фондом лексике што боље изразим и изнесем што више
информација на кохерентан и разумљив начин.
Пажљиво припремам презентацију, уколико је реч о излагању пред
публиком, водећи рачуна о плану и структури презентације, као
и о избору визуелних елемената који олакшавају разумевање и
семантизацију.
Покушавам да се присетим што је могуће већег броја речи
и језичких структура у вези са темом користећи различите
компензационе стратегије, као нпр. асоцијације, синонимије,
антонимије и сл.
Размишљам о употреби адекватних граматичких структура у складу
са правилима система страног језика.
За време излагања
Користим стил, регистар, лексику и граматичке структуре у складу
са темом и интенцијом шта желим да пренесем саговорницима,
односно слушаоцима.
Поштујем план и структуру излагања, водећи рачуна о повезивању
реченица и надовезивању мисли у логичну целину.
Обраћам пажњу на употребу разноврсне и адекватне лексике у
складу са стилом, регистром и интенцијом.
Излажем разговетно водећи рачуна о изговору, темпу и интонацији,
наглашавајући одређене речи или делове реченица за које сматрам да
су важне за разумевање теме.
ИНТЕРАКЦИЈА
Проверавам да ли добро разумем задатак, тему и врсту активности
(размену информација, спонтану конверзацију, неформалну или
формалну дискусију, дебату, интервју или преговарање, заједничко
планирање и сарадњу).
Покушавам да што боље разумем саговорника, његову
комуникативну интенцију и уколико имам проблема с тим, замолим
га да понови, преформулише или чак користећи средства невербалне
комуникације, семантизује већ речено како би се конверзација
наставила и одржала.
Покушавам да на оптималан начин примењујем у датом тренутку
одговарајућу лексику и језичка средства која повезују реченице и
доприносе кохерентности и разумљивости.
Покушавам да одржим у интеракцији јасноћу изражавања,
ток мисли, спонтаност у изражавању и логично расуђивање и
закључивање.
Трудим се да у конверзацији оптимализујем разумевање саговорника
примењујући различите стратегије: постављам додатна питања
саговорнику, тражим да понови или преформулише речено, захтевам
додатна објашњења и инструкције.
С друге стране, изражавам спремност да на исти начин изађем у
сусрет саговорнику уколико има проблема са разумевањем мог
излагања.
Социокултурна и интеркултурна компетенција
Социокултурна компетенција представља скуп знања о свету
уопште, као и о сличностима и разликама између властите култу-
ре и култура заједница циљног језика. Та знања се односе на све
аспекте живота једне заједнице, од свакодневне културе (навике,
начин исхране, радно време, разонода), услова живота (животни
Страна 52 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
стандард, здравље, сигурност) и умећа живљења (тачност, конвен-
ције и табуи у разговору и понашању), преко међуљудских одно-
са, вредности, веровања и понашања, до паравербалних средстава
(гест, мимика, просторни односи међу саговорницима итд.). Ова
знања су услов за успешну комуникацију, те чине неодвојиви део
наставе страног језика.
У тесној вези са социокултурном компетенцијом је и интер-
културна компетенција која подразумева развој свести о другом и
другачијем, познавање и разумевање сличности и разлика између
говорних заједница у којима се ученик креће (како у матерњем
језику/језицима, тако и у страним језицима које учи). Интеркул-
турна компетенција такође подразумева и развијање радозналости,
толеранције и позитивног става према индивидуалним и колектив-
ним карактеристикама говорника других језика, припадника дру-
гих култура које се у мањој или већој мери разликују од власти-
те, то јест, развој интеркултурне личности. Самим тим, развој ове
компетенције је неодвојив од развоја критичког мишљења будући
да подразумева ангажовање виших когнитивних процеса као што
су анализа, упоређивање, апстраховање, идентификовање кључ-
них карактеристика, разликовање општег од појединачног итд.
Социокултурна и интеркултурна компетенција се развијају ак-
тивним укључивањем у аутентичну усмену и писану комуникацију
(слушање песама, гледање емисија, читање аутентичних текстова,
разговор, електронске поруке, СМС, друштвене мреже, дискусије
на форуму или блогу, дебате итд.), као и истраживањем тема које су
релевантне за ученике у погледу њиховог узраста, интересовања,
образовних и професионалних потреба. У том смислу, наставни
процес мора да укључи активности које ће ученицима омогућити
разматрање различитих друштвених и културних феномена, у скла-
ду са препорукама програма али и интересовањима самих ученика.
Припрема анкета (које могу бити веома једноставне или пак сложе-
не) уз прикупљање података и њихову анализу, упитници или ин-
тервјуи са члановима властите заједнице и заједница култура чији
језик учи а у вези са релевантним темама, прикупљање и анализа
аутентичних материјала и други облици пројектних задатака само
су неки примери погодни за развој ових компетенција.
Често и веома једноставни задаци реализовани током једног
школског часа могу бити усмерени ка развоју социокултурне и ин-
теркултурне компетенције. Наводимо један такав пример:
1. Задатак: састављање рецепта
2. Исходи: ученици могу да разумеју и дају инструкције на
циљном језику; увиђају и разумеју везу природног и друштвеног
окружења, као и културну условљеност властитих одлука
3. Поступак: а. Уводни део: наставник најављује тему неком
асоцијативном техником (активација лексике у вези са семантич-
ким пољем хране); наставник приказује неколико примера ти-
пичних јела која се доводе у везу са различитим регијама циљног
језика (коментаришу се састојци, који су у вези са регијом, као и
поступци припреме); б. Средишњи део часа: наставник наводи
списак од десетак састојака типичних за одређену регију циљног
језика (пожељно је да бар у извесној мери ученицима буду „егзо-
тични”), а ученици имају задатак да у малим тимовима саставе ре-
цепт у који ће укључити најмање пет наведених састојака уз још
два састојка по властитом нахођењу; ученици представљају своје
рецепте, а остатак одељења пописује састојке који су коришћени
у сваком рецепту; в. Завршни део часа: идентификују се најчешће
коришћени састојци, као и они најчешће додати (који ће сасвим
извесно бити подстакнути локалним културним искуством); указу-
је се на културну условљеност наших одлука и праве се паралеле
са другим животним ситуацијама; коментаришу се језички облици
употребљени у рецептима.
Иако је могуће елементе социокултурне и интеркултурне
компетенције укључити у сумативно оцењивање, препорука је да
се њихов развој прати континуирано, формативним оцењивањем,
уз јасно успостављене критеријуме. Критеријуми ће се, наравно,
разликовати од задатка до задатка, али увек треба да укључе еле-
менте којима се процењује квалитет обрађене теме (уложен труд,
информативност, аналитичност…), језички квалитет коначног ре-
зултата, као и саморегулација, тј. способност ученика да разуме и
28. август 2023.
примени смернице и да унапређује квалитет задатка током његове
израде. Уз ове, зависно од задатка, биће релевантно примењивати
и друге критеријуме који се односе на кључне компетенције као
што су сарадња у тиму, креативност, мултимодални квалитет ре-
зултата, естетски аспекти итд.
Медијација
Медијација представља активност у оквиру које ученик не
изражава сопствено мишљење, већ преузима улогу посредника из-
међу особа које нису у стању или могућности да се непосредно
споразумевају. На овом нивоу образовања, медијација може бити
усмена, писана или комбинована, неформална или полуформална,
и укључује сажимање текста и његово експликативно проширива-
ње са матерњег на циљни језик и обрнуто. Из наведених разлога,
то јест због сврхе активности и природе формулисаних исхода,
требало би све време у настави имати у виду следеће аспекте: а)
способност медијације тесно је повезана са развојем осталих је-
зичких активности или компетенција (слушање, говор, читање,
писање); б) ефикасној медијацији у великој мери доприноси ко-
релација наставе страног језика са наставом осталих општих и
стручних предмета, а нарочито са наставом матерњег језика.
Медијација подразумева, с једне стране, посредовање у ситу-
ацијама када аутор и прималац поруке немају непосредан контакт,
а са друге стране, учешће у непосредној усменој интеракцији два
или више саговорника који не поседују исти ниво језичких компе-
тенција на два језика. У оба случаја, посредовање изискује приме-
ну читавог низа језичких и ванјезичких активности и компетенци-
ја, као и стратегија. У првом случају, треба посебно истаћи значај
коришћења штампаних и електронских речника и референтних
докумената, а у другом случају важност социокултурне и интер-
културне компетенције (видети постављене исходе).
У настави страних језика, медијација се може спроводити као
засебна активност у вези са датим предлошком (текстуалне, хи-
пертекстуалне, визуелне или аудио-визуелне природе), али може
и да представља саставни део сложенијих наставних активности
пројектног типа (у којима се нижу фазе рада, смењују социјалне
форме рада, обављају етапни задаци који воде изради коначног ре-
зултата или продукта).
Активност медијације нужно укључује и повремено превође-
ње исказа или његових делова, што значи да се уз преношење пору-
ке задржава и њена (макар приближна) форма. Међутим, имајући у
виду начела савремене наставе страних језика, превођење не треба
сматрати циљем и битним критеријумом за вредновање и оцењива-
ње ученичких знања и вештина. При евалуацији ове активности у
појединачним случајевима током наставе, па и остваривање поста-
вљених исхода, мерило је ефикасно и ситуационо примерено пре-
ношење порука које доприноси разумевању учесника у директној
или посредној комуникацији на два или више језика.
Наставник, дакле, има деликатну улогу у припремању, реа-
лизацији и евалуацији медијације, поготову због реалне претпо-
ставке да ће ученици средњих стручних школа упражњавати ову
активност у реалним комуникативним ситуацијама, пре свега у
професионалном домену.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
КАКО СЕ ПРАТИ И ВРЕДНУЈЕ РАЗВОЈ ЈЕЗИЧКИХ
КОМПЕТЕНЦИЈА
Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је
формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником о
оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању.
Развој предметних и међупредметних компетенција се прати
и вреднује континуирано, од почетка до краја образовног циклуса.
Сврха континуиране евалуације је да омогући ученицима да лакше
уоче у којим областима успешно напредују, а где је пак потребно
уложити више труда. Бројчана оцена је само квантитативно (и не-
довољно информативно) мерило ученикових компетенција, те је
важно да буде пропраћена коментарима и смерницама који ће ука-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 53
зати на даља места развоја. У том смислу, кључна је улога форма-
тивне евалуације која садржи корисне повратне информације, како
за ученика тако и за наставника, и то: а) информативну (о јаче/сла-
бије развијеним компетенцијама), б) евалуативну (према унапред
утврђеном објективном критеријуму), в) инструктивну (предлози
за даље унапређивање компетенција) и г) мотивациону (охрабри-
вање и подстицање). Квалитетна формативна евалуација развија
компетенцију за учење и подстиче саморегулацију ученика.
Нека правила и поступци у процесу праћења и процењивања
компетенција код ученика:
– Развој компетенција наставници прате заједно са својим
ученицима. Неопходно је да ученици познају критеријум за про-
цену квалитета комуникативног задатка којим се баве да би на
одговарајући начин могли да усмере своје активности. Сем тога,
кључно је да разумеју да различити задаци захтевају примену ра-
зличитих критеријума. Уколико је сврха задатка развој креативно-
сти (на пример, у почетним фазама креативног писања), потребно
је фокус ставити на разраду теме, квалитет идеја и њихову кохе-
ренцију, док је језичка тачност у другом плану. У другачије по-
стављеним задацима пак језичка тачност (лексичка и граматичка)
имаће већи значај (на пример, у формалној преписци, вођеним
саставима и сл.). Стога је потребно анализирати критеријуме за
вредновање задатака – заједно са ученицима – и прилагођавати их
непосредним образовним потребама и циљевима.
– Приликом праћења и вредновања, у обзир се узимају раз-
новрсни примери који илуструју развијеност компетенције. Фор-
мативна евалуацију подразумева праћење активности ученика у
најразличитијим задацима – активност на часу, задаци који се раде
на часу и код куће, тестови, писмени задаци, пројекти, портфолио
и друго – сви облици наставног рада основ су за праћење и вред-
новање развоја компетенција код ученика.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
(за све образовне профиле у четворогодишњем трајању)
Циљ учења предмета Физичко васпитање је да ученик континуирано развија знања, физичке способности и моторичке вештине у
складу са вредностима физичког вежбања, потребама за очување и унапређивање здравља и даљег професионалног развоја.
Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− с врсисходно примењује вежбе, разноврсна природна и изведена кретања;
− у пореди и анализира резултате тестирања са вредностима за свој узраст и сагледа
сопствени моторички напредак;
−п  ланира и примењује усвојене моторичке вештине у свакодневном животу;
−и  гра један народни и један друштвени плес;
−п  римењује и поштује основне принципе вежбаоног процеса и правила тимских и
спортских игара;
− о дговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за
вежбање;
−н  авија фер;
– р азликује различите типове физичке активности и њихов утицај на организам;
–п  римењује усвојене вежбе и вежбања у складу са сопственим могућностима и
потребама;
−п  репозна ниво оптерећења током вежбања;
− у очи грешке у извођењу покрета и кретања;
− у чествује на одељењском, разредном и другим такмичењима и/или спортско-
рекреативним манифестацијама за које се школа определи;
−п  омаже у организацији школских спортских манифестација;
− к ористи могућности за свакодневну физичку активност у окружењу и редовно
вежба у складу са својим потребама;
−п  римени принципе здраве исхране;
−п  римењује правила безбедности у физичким активностима у школи и ван школе;
− у групним активностима ради на остваривању заједничких циљева;
− р ешава конфликте на толерантан и прихватљив начин;
−п  ри вежбању и кретању уочи и негује естетске вредности;
− к оригује последице седентарне активности, положаје, покрете и кретања који имају
негативан утицај на здравље применом физичког вежбања;
−п  оштује здравствено-хигијенска и еколошка правила у вежбању;
− р едовно контролише своје здравље;
−п  овезује штетан утицај који психоактивне супстанце имају на здравље.
−п  ознаје основне принципе пружања прве помоћи
– Укључивање свих ученика у процес вредновања предста-
вља основ за развој предметних компетенција, као и компетенције
за доживотно учење. Представљање задатака пред целом групом,
након чега се коментаришу успешни елементи, као и они на ко-
јима је потребно додатно радити, дају смернице ученицима за
праћење властитог напредовања. Треба подстицати ученике да
дају своје мишљење у виду конструктивних коментара (вршњачка
евалуација), чиме развијају и општу компетенцију комуникације.
Међутим, бројчану оцену изводи наставник на основу јасно утвр-
ђеног критеријума, у складу са карактеристикама задатка.
– На самом почетку образовног процеса потребно је урадити
дијагностички тест како би се утврдио ниво компетенције учени-
ка, што ће послужити као основ за прилагођавање наставних ак-
тивности. Дијагностички, као и сваки други тест који се реализује
током школске године (обично као контролни задатак), фокусира
се на специфичне компетенције предмета страни језик (усмено
разумевање, писано разумевање, писање, говор), а превасходно
проверава успешност у реализацији комуникативних функција (в.
Исходи). Типични тест за проверу знања током једног школског
часа требало би да укључи задатке за проверу усменог и писаног
разумевања (вишеструки одговори, тачно/нетачно, повезивање и
сл.), функционалне и контекстуализоване употребе лексичких и
граматичких садржаја (задаци типа cloze, вишеструки одговори,
допуњавање и сл.), као и задатак писане продукције.
– Док развијају језичка знања на циљном језику, очекивано је
да ученици греше јер се њихов језички систем још није стабилизо-
вао. Грешке су често показатељ нове развојне фазе у језичкој продук-
цији будући да ученици испробавају нове обрасце и структуре које
су им до тада биле познате само у рецептивном виду. Неопходно је
стога да се овај тип грешке прихвати и не санкционише, већ, напро-
тив, да се похвали спремност ученика да развија своја језичка знања.
– Планира се израда два писмена задатка за сваки разред.
ОБЛАСТ, ТЕМА и
кључни појмови садржајa
ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ
Тестирање ученика.
Кондициона припрема ученика:
– в ежбе за развој снаге;
– в ежбе за развој покретљивости;
– в ежбе за развој издржљивости;
– в ежбе за развој брзине:
– в ежбе за развој координације.
СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
Атлетика
Усавршавање технике трчања на кратким стазама.
Усавршавање технике трчања на средњим стазама.
Усавршавање технике скок удаљ.
Усавршавање технике скок увис.
Бацање кугле.
Спортска гимнастика
Вежбе на тлу
Основни садржаји
Провера савладаности елемената гимнастике из основне школе.
Вага претклоном и заножењем и спојено, одразом једне ноге колут напред.
Став на шакама, издржај, колут напред.
Два повезана премета странце удесно (улево).
Проширени садржаји
Премет странце са окретом за 180o „рондат”.
Колут назад до става о шакама.
Премет напред.
Страна 54 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Прескок
Згрчка.
Разношка.
Кругови (дохватни)
За ученике :
– вучењем вис узнето;
– вис стражњи, издржај;
– вучењем вис узнето;
– спуст у вис предњи.
За ученице:
– уз помоћ суножним одскоком наскок у згиб;
– њих у згибу/уз помоћ;
– спуст у вис стојећи.
Разбој
За ученике:
Основни садржаји
Паралелни разбој:
– Њих у упору.
– Саскоци.
– Састав.
Проширени садржаји
Њих у упору, њих и зањихом склек;
њих и предњихом упор, зањих, предњихом склек, зањихом упор, саскок са окретом
за 180°
Предношка (окрет према притки).

За ученице двовисински разбој или једна притка вратила:

– наскок у упор на н/п (или узмак замахом једне ноге);
– премах одножно десном/левом ногом до упора јашућег;
– прехват у потхват упорном руком (до предножне) и спојено одножењем заножне
премах, саскок са окретом за 90° (одношка), завршити боком према притки.

Вратило – дохватно
За ученике:
Основни садржаји
Суножним одразом узмак.
Саскок замахом у назад.
Проширени садржај
Ковртљај назад из упора.
Греда
За ученице:
Основни садржаји
Вежба на ниској греди од елемената предвиђених у основној школи.
Висока греда ходање са различитим гимнастичким елементима.
Проширени садржаји
Састав на греди.

Коњ са хватаљкама
За ученике:
Проширени садржај
Премах одножно десном напред, замах улево, замах удесно, замах улево и спојено
премах левом напред, премах десном назад, замах улево, замах удесно и спојено
премахом десне; саскок са окретом за 90° улево до става на тлу, леви бок према коњу.

Физичка активност по избору

Понављање и утврђивање раније обучаваних елемената технике.

Проширивање и продубљавање техничко-тактичких способности ученика.
Учествовање на такмичењима на нивоу одељења.

Плес и ритмика
Основни садржаји
Народно коло „Моравац”.
Енглески валцер.
Проширени садржаји
Народна кола и плесови по избору.
Ритмички елементи и вежбе по избору.

Полигони

Комбиновани полигон у складу са реализованим моторичким садржајима.

ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Физичко образовање
Основна правила и принципи вежбања:
– загревање,
– разгибавање, вежбе обликовања,
– дисање,
– дозирање вежбања,
– смиривање организма.
Основне моторичке способности.
Правила спортских игара и дисциплина.
Безбедност у вежбању.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 55

Здравствена култура
Појам здравља.
Физичко вежбање у функцији унапређивања здравља и превенције болести.
Болести које настају услед неправилног одржавања личне хигијене и нередовне
физичке активности.
Значај редовних лекарских прегледа.
Уравнотежена и здрава исхрана.
Психоактивне супстанце и недозвољена средства.
Основе прве помоћи.

Разред Други
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ОБЛАСТ, ТЕМА и

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржајa
−п  равилно примењује вежбе, разноврсна природна и изведена кретања; ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ
− у пореди и анализира резултате тестирања са вредностима за свој узраст;
− с агледа сопствени моторички статус и уз помоћ наставника примени вежбања у Тестирање ученика. Примена националне батерије тестова
циљу његовог побољшања; Кондициона припрема ученика
−п  римењује усвојене моторичке вештине у различитим животним ситуацијама; СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
−и  гра један народни и један друштвени плес;
−п  римењује и поштује основне принципе вежбаоног процеса. Атлетика
− у з помоћ наставника примењује основне методе за развој моторичких способности; Усавршавање технике атлетских дисциплина – трчања, скокова удаљ и увис и бацања
− о дговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за Четворобој
вежбање; Спортска гимнастика
−п  репозна и реши конфликтну ситуацију; Основни садржаји
–п римењује одговарајуће вежбе у складу са сопственим могућностима и потребама; Вежбе на тлу
− у з помоћ наставника коригује грешке у извођењу покрета и кретања; Прескоци и скокови
− у чествује на одељењском, разредном и другим такмичењима; Вежбе у упору
−п  омаже у организацији школских спортских манифестација; Вежбе у вису
− к ористи могућности за свакодневну физичку активност и редовно вежба; Греда
−п  овеже принципе здраве исхране и вежбање; Гимнастички полигон
−п  римењује правила безбедности у различитим физичким активностима; Проширени садржаји
− р ешава конфликте на социјално прихватљив начин; Вежбе на тлу – сложенији састав
− к оригује последице дуготрајне седентарне активности, положаје, покрете и кретања Висока греда
који имају негативан утицај на здравље применом физичког вежбања; Прескок
− р едовно контролише своје здравље; Коњ са хватаљкама
− р азликује позитиван и негативан утицај вежбања за репродуктивно здравље; Вежбе у упору – сложенији састав
−п  овеже штетан утицај које енергетски напици, психоактивне супстанце и Вежбе у вису – сложенији састав
недозвољена средства имају на здравље. Спортске игре и активности по избору
−п  ознаје и примењује основне принципе пружања прве помоћи. Спортске игре
Рукомет, кошарка, одбојка, футсал
Проширивање и продубљивање техничко-тактичких способности ученика
Активности по избору
Аеробик и други фитнес програми, стони тенис, бадминтон и др.
Плес и ритмика
Народно коло „Моравац”
Бечки валцер и Ча-ча-ча плес
Народне игре и Плес из средине у којој се школа налази
Народна кола и плесови по избору
Ритмички елементи и састави
Полигони
Комбиновани полигон у складу са савладаним моторичким садржајима
ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Физичко образовање
Правила и принципи вежбања
Основни методи развоја моторичких способности (снага, брзина, издржљивост,
покретљивост)
Тактика игре
Безбедност у вежбању
Улога физичке оспособљености и моторичких знања у ванредним ситуацијама
Примена информационих технологија у физичкој активности

Здравствена култура
Физичко вежбање у функцији унапређивања здравља, репродуктивног здравља и
превенције болести
Недовољна физичка активност као један од ризика у настанку болести
Значај редовних лекарских прегледа и физичка активност
Исхрана и вежбање – последице неадекватних дијета и дијететских производа
Ризици од конзумирања енергетских напитака, психоактивних супстанци и
недозвољених средстава
Основе прве помоћи
Страна 56 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Разред Трећи
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ОБЛАСТ, ТЕМА и

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржајa
−п  равилно примењује вежбе, разноврсна природна и изведена кретања; ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ
− у пореди и анализира резултате тестирања са вредностима за свој узраст;
− с агледа сопствени моторички статус и примени одговарајућа вежбања по савету Тестирање ученика
наставника у циљу његовог побољшања; Кондициона припрема ученика (снага, брзина, издржљивост, гипкост, координација)
−п  римењује усвојене моторичке вештине у различитим животним ситуацијама; СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
−и  гра један народни и један друштвени плес;
−п  римењује и поштује основне принципе вежбаоног процеса и примењује основне Атлетика
методе за развој моторичких способности; Усавршавање технике атлетских дисциплина – трчања, скокова удаљ и увис и бацања
− о дговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за Четворобој
вежбање; Спортска гимнастика
− р еши конфликтну ситуацију; Основни садржаји
–п римењује одговарајуће вежбе у складу са сопственим могућностима и потребама; Вежбе на тлу
− к оригује грешке у извођењу покрета и кретања; Прескоци и скокови
− у чествује на одељењском, разредном и другим такмичењима; Вежбе у упору
− у чествује у организацији школских спортских манифестација; Вежбе у вису
− к ористи могућности за свакодневну физичку активност и редовно вежба; Греда
−п  овеже принципе здраве исхране и вежбање; Гимнастички полигон
−п  римењује правила безбедности у различитим физичким активностима; Проширени садржаји
− р ешава конфликте на социјално прихватљив начин; Вежбе на тлу – сложенији састав
− к оригује последице дуготрајне седентарне активности, положаје, покрете и кретања Висока греда
који имају негативан утицај на здравље применом физичког вежбања; Прескок
− р едовно одлази на систематске прегледе; Коњ са хватаљкама
− р азликује позитиван и негативан утицај вежбања на репродуктивно здравље; Вежбе у упору – сложенији састав
−п  овеже штетан утицај које енергетски напици, психоактивне супстанце и Вежбе у вису – сложенији састав
недозвољена средства имају на здравље; Спортске игре и активности по избору
−п  равилно примени поступке у пружању прве помоћи. Спортске игре
рукомет, кошарка, одбојка, футсал
Проширивање и продубљивање техничко-тактичких способности ученика.
Активности по избору
Аеробик и други фитнес програми, стони тенис, бадминтон, оријентиринг и др.
Плес и ритмика
Народно коло „Ужичко”
Енглески и Бечки валцер
Ча-ча-ча и „Rock n Roll” плес
Народне игре и Плес из средине у којој се школа налази
Народна кола и плесови по избору.
Ритмички елементи и састави
Полигони
Комбиновани полигон у складу са савладаним моторичким садржајима.
ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Физичко образовање
Правила и принципи вежбања
Основни методи развоја моторичких способности (снага, брзина, издржљивост,
покретљивост).
Тактика игре
Безбедност у вежбању
Улога физичке оспособљености и моторичких знања у ванредним ситуацијама
Примена информационих технологија у физичкој активности
Здравствена култура
Физичко вежбање у функцији унапређивања здравља, репродуктивног здравља и
превенције болести
Недовољна физичка активност као један од ризика у настанку болести.
Значај редовних лекарских прегледа и физичка активност
Исхрана и вежбање – последице неадекватних дијета и дијететских производа
Ризици од конзумирања енергетских напитака, психоактивних супстанци и
недозвољених средстава (медикаменти и суплементи)
Основе прве помоћи у вежбању и професионалном раду
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 57

Разред Четврти
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ОБЛАСТ, ТЕМА и

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржајa
−б  ира и примењује вежбе, разноврсна природна и изведена кретања; ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ
− а нализира и упореди резултате тестирања са вредностима за свој узраст;
− с агледа сопствене моторичке и функционалне способности и примени вежбања у Тестирање ученика
циљу њиховог побољшања; Кондициона припрема ученика (снага, брзина, издржљивост, гипкост, координација)
− с врсисходно примени усвојене моторичке вештине у различитим животним Примена природних и изведених облика кретања у функцији развоја физичких
ситуацијама; способности
−и  гра народне и друштвене плесове; СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
−п  римени основне принципе тренажног процеса и основне методе унапређивања
моторичких способности; Атлетика
−и  зради индивидуални програм вежбања; Усавршавање технике атлетских дисциплина – трчања, скокова удаљ и увис и бацања
− о дговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за Атлетско одељенско такмичење
вежбање; Спортска гимнастика
− р ешава конфликтне ситуације; Основни садржаји
–п римени одговарајуће вежбе у складу са могућностима и потребама; Вежбе на тлу
− у чествује на одељењском, разредном и другим такмичењима; Гимнастички полигон
−п  омаже и учествује у организацији школских спортских манифестација; Проширени садржаји
− к ористи могућности за свакодневну физичку активност; Вежбе на справама и тлу
− у склади исхрану са вежбањем; Спортске игре и активности по избору
−п  римењује правила безбедности у различитим физичким активностима и преноси Спортске игре
их на друге учеснике у вежбању; Рукомет, кошарка, одбојка, футсал – игра
− к оригује последице дуготрајне седентарне активности, положаје, покрете и кретања Активности по избору
који имају негативан утицај на здравље применом физичког вежбања; Аеробик, пилатес и други фитнес програми, стони тенис, бадминтон, оријентиринг,
− с агледа узроке и последице девијантног понашања на спортским приредбама; борења и др.
− р едовно контролише своје здравље; Плес и ритмика
− р азликује позитиван и негативан утицај вежбања за репродуктивно здравље и Припрема за матурски плес
примењује мере предострожности код себе и других; Ритмички елементи и састави
− о дупре изазовима конзумирања енергетских напитака, психоактивних и Полигони
фармаколошких супстанци и других недозвољених средстава; Комбиновани полигон у складу са савладаним моторичким садржајима
− а декватно реагује при пружању прве помоћи себи или другом лицу.
ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА
Физичко образовање
Основни принципи тренинга и израда индивидуалних програма вежбања
Фитнес програми
Безбедност у вежбању
Значај физичке оспособљености и моторичких знања за сналажење у ванредним
ситуацијама
Социолошки аспекти навијања у спорту
Значај физичког вежбања за регенерацију радних способности и смањења негативних
утицаја будућег занимања
Значај физичке оспособљености за рад, одбрану и послове у физичком васпитању,
рекреацији и спорту
Примена информационих технологија у физичком вежбању, спорту и рекреацији
Здравствена култура
Здравље, репродуктивно здравље, превенција болести и физичко вежбање
Хипокинезија и њене последице на здравље
Редовни лекарски прегледи као мера смањења ризика у вежбању и тренингу
Последице неадекватних дијета и употреба дијететских производа
Правилна употреба додатака исхрани
Последице конзумирања психоактивних супстанци и неправилно коришћење
медикамената и других недозвољених средстава
Основе прве помоћи у вежбању и професионалном раду

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО А. Часови физичког и здравственог васпитања

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Наставне области:
Достизање циља и исхода наставе и учења Физичког васпита-
ња заснива се на јединству наставних и ваннаставних организаци- I. Физичке способности
оних облика рада који се састоје из три предметне области: На свим часовима и на другим организационим облицима
– физичке способности; рада, посебан акценат се ставља на:
– моторичке вештине спорт и спортске дисциплине; – унапређивање и одржавање физичких способности;
– физичка и здравствена култура. – проширивање знања о развоју моторичких способности;
Програм наставе и учења базиран је на усвојеним знањима, – правилно држање тела.
вештинама, ставовима и вредностима из претходних разреда. Унапређивање и одржавање физичких способности континуи-
Организациони облици рада рано се реализује на свим часовима. У основној фази часа унапређи-
вање физичких способности потребно је ускладити са утицајима ве-
А. Часови физичког и здравственог образовања; жбања из области Моторичке вештине, спорт и спортске дисциплине.
Б. Слободне активности – секције; На основу процене могућности и потреба ученика настав-
В. Недеља школског спорта; ник може већи део часа искористити за рад на развоју физичких
Г. Активности у природи (крос, спортски дан, излети, зимо- способности ученика. Методе и облици рада бирају се у складу са
вање, летовање...); потребама ученика и материјално-техничким условима. У развоју
Д. Школска такмичења; физичких способности препоручује се примена диференцираних
облика рада.
Страна 58 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Програм унапређивања и одржавања физичких способности
је саставни део годишњег плана рада наставника.
За праћење, вредновање и евидентирање физичких способно-
сти ученика користи се батерија тестова из Приручника за праћење
физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у на-
стави физичког васпитања (Завод за унапређивање образовања и
васпитања, 2019).
II. Спортско-техничко образовање
Усвајање моторичких вештина остварује се применом основ-
них дидактичко-методичких принципа и метода рада неопходних
за достизање постављених исхода реализовањем одговарајућих
програмских садржаја.
Основни и проширени садржаји дати су у наставној теми
Спортска гимнастика уз уважавање индивидуалних способности
ученика и материјално-техничке опремљености школе.
Усвојене моторичке вештине треба да омогуће ученицима
њихову примену у спорту, свакодневним активностима, специфич-
ним и ванредним животним ситуацијама.
Ученицима који тренутно нису у стању да изведу неке од
предвиђених вежби, задају се посебна вежбања.
Уколико ученик не достигне предвиђени исход, оставља се
могућност да исти достигне у наредном периоду.
У раду са ученицима могу се реализовати додатни садржаји
које креира наставник у складу са потребама ученика.
Кроз процес реализације наставе неопходно је пратити спо-
собности ученика и давати одговарајуће савете.
III. Физичко образовање и здравствена култура
Ова наставна област реализујe се кроз све организационе
облике рада, наставне области и теме уз практичан рад.
Достизањем исхода ове наставне области, ученици развијају
знања, вештине, ставове и вредности о вежбању, физичком образо-
вању (основним правилима и принципима тренинга, моторичким
и функционалним способностима, безбедности при вежбању, зна-
чају вежбања у превенцији постуралних поремећаја, незаразних
болести, насиља и др.), спорту, рекреацији и здрављу. Неопходно
је истаћи значај физичких способности и оспособљеност у вешти-
нама за одржавање радне и одбрамбене способности, и њихову
примену у ванредним ситуацијама
Садржаји ове наставне области реализују се непосредно пре, то-
ком и након вежбања на часу, као и другим пригодним ситуацијама.
Развијање знања из ове области реализује се на основама ин-
терактивне наставе.
Ова област обухвата: формирање правилног односа према
физичком вежбању и здрављу, различитостима, чувању личне и
школске имовине, неговању друштвених и патриотских вредно-
сти, мултикултуралности; развијање толерантности, фер плеја;
препознавање негативних облика понашања у вежбању, спорту и
рекреацији; утицај суплемената у исхрани младих; последице кон-
зумирања психоактивних супстанци, допинга.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Исходи су важан део и незаобилазан елемент процеса плани-
рања наставе и учења и дефинисани као резултати учења на крају
сваког разреда. Током планирања рада потребно је одредити вре-
менску динамику за остваривање појединих исхода током школске
године. Неопходно је посебну пажњу обратити на исходе које није
могуће достићи током једног или више часова, већ је у ту сврху
потребно реализовати различите активности током године.
Предмет се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (до 4 часа);
– практична настава (у складу са планом образовног профила).
Теоријска настава
Теоријски часови могу се организовати само у оним ситуаци-
јама када не постоје услови за реализацију наставе у просторима
28. август 2023.
за вежбање или алтернативним објектима, и као први час у полу-
годишту. На тим часовима детаљније се обрађују садржаји пред-
виђени темама Физичко образовање и Здравствена култура уз мо-
гући практичан рад у складу са условима.
У школама које имају услове максималан број часова без
практичног рада не би требало да буде већи од четири (4) у току
школске године.
При планирању теоријских садржаја неопходно је узети у об-
зир: садржај програма, претходна искуства ученика, садржаје дру-
гих предмета (корелацију – међупредметне компетенције).
Практична настава
Број часова по темама планира се на основу процене настав-
ника, могућности и интересовања ученика, материјално-технич-
ких и просторних услова. Наставне теме или поједини садржаји за
које не постоје услови за реализацију могу бити замењени одгова-
рајућим темама или садржајима програма за које постоје одговара-
јући услови. Број часова по темама одређује Стручно веће.
Достизање исхода наставне теме Спортска гимнастика
остварује се реализацијом основних и проширених садржаја.
Основни садржаји су они које је неопходно спровести у
раду са ученицима узимајући у обзир способности ученика, мате-
ријално-техничке и просторне услове.
Проширени садржаји су они које наставник бира и реали-
зује у раду са ученицима (групама или појединцима), који су са-
владали основне садржаје, узимајући у обзир ниво достигнутости
исхода, могућности, потребе ученика и услове за рад.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Физичке способности
Тестирање ученика тј. праћење физичког развоја и моторич-
ких способности спроводи се на почетку и крају школске године,
из простора кардиореспираторне издржљивости (процена аеробног
капацитета), телесног састава (посебно телесне масноће), мишићне
снаге, издржљивости у мишићној снази, гипкости и агилности.
При планирању вежбања у припремној фази часа, треба узети у
обзир утицај наставне теме на физичке способности ученика и при-
менити вежбе чији делови биомеханичке структуре одговарају основ-
ном задатку главне фазе часа и служе за обучавање и увежбавање кон-
кретног задатка. У раду са ученицима примењивати диференциране
облике рада, дозирати вежбања у складу са њиховим могућностима
и примењивати одговарајућу терминологију вежби. Време извођења
вежби и број понављања задају се групама ученика или појединцима
у складу са њиховим способностима, водећи рачуна о постизању што
веће радне ефикасности и оптимализације интензитета рада.
Препоручени начини рада за развој физичких способности
ученика:
1. Развој снаге
– без и са реквизитима,
– у пару (два ученика),
– на справама и уз помоћ справа.
2. Развој гипкости (покретљивости)
– без реквизита и са реквизитима,
– у пару (два ученика),
– уз коришћење справа.
3. Развој издржљивости
– трчања,
– спортске игре,
– прескакање вијаче,
– плес.
4. Развој координације
– извођење координационих вежби у различитом ритму и
променљивим условима.
5. Развој брзине
– једноставне и сложене кретне структуре изводити максимал-
ним интензитетом из различитих почетних положаја, изазване ра-
зличитим чулним надражајима (старт из различитих положаја итд.);
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 59
– штафетне игре;
– извођење вежби максималном брзином.
Методе вежбања које се примењују у настави су тренажне
методе, прилагођене индивидуалним способностима и карактери-
стикама ученика.
За сваки час планира се развој моторичких способности уче-
ника (Кондициона припрема), у складу са наставном темом која
се реализује у главном делу часа. Одређени број часова наставник
може планирати искључиво за рад на кондиционој припреми уче-
ника на основу процене њихових, потреба и могућности.
Наставник у сарадњи са ученицима даје упутства за израду
личних програма вежбања које ученици повремено приказују на
часовима.
За ученике који из здравствених разлога изводе посебно ода-
бране вежбе, потребно је обезбедити посебно место за вежбање и
дозирати вежбање у складу са њиховим могућностима.
Спортско-техничко образовање
1. Атлетика
Трчања:
Усавршавање технике трчања на кратке стазе.
Трчање на време на кратке стазе сходно условима (30 – 100 m).
Усавршавање технике трчања на средњим и дугим стазама:
Трчање умереним интензитетом и различитим темпом у тра-
јању од 9 до 12 и више минута (постепено повећавати време у сва-
ком разреду).
Трчање 800 m ученице и 1500 m ученици на време.
Скокови:
– скок удаљ: једном од техника.
– скок увис: једном од техника.
Бацања: бацање кугле, једна од техника (ученице 4 kg , уче-
ници 5 kg ).
Спровести такмичења у одељењу, на резултат, у свим реализо-
ваним атлетским дисциплинама у складу са могућностима школе.
Крос се организује једном у току школске године (ученице
800 m, ученици 1200 m).
2. Спортска гимнастика
Наставник формира групе на основу умења (вештина) учени-
ка стечених након завршених претходних разреда на најмање две
групе: „бољу” и „слабију”.
Неопходно је олакшавати, односно отежавати програм вежби
на основу моторичких способности и претходно развијених знања
и умења ученика.
Основни садржаји
Вежбе на тлу
Понављање – усавршавање елемената у складу са индивиду-
алним могућностима ученика.
Проширени садржаји
Вежбе на справама и тлу
Прескок (козлић или коњ)
Згрчка.
Разношка.
Одбочка.
Прескоци преко коња
Кругови, разбој, вратило, греда, коњ са хватаљкама
– Поновити елементе из основне школе и проширити их по-
степено новим елементима у сваком од разреда средње школе.
3. Спортске игре и физичка активност по избору
3. 1. Футсал
Игра
3.2. Рукомет
Игра
3.3. Кошарка
Игра
3.4. Одбојка
Игра
3.5. Активности по избору
У складу са просторно техничким могућностима школе на-
ставник у договору са ученицима реализује неке од наведених ак-
тивности:
– Кондиционо вежбање (кружни тренинг, аеробик, пилатес,
елементи фитнеса и др.)
– Пливање и ватерполо;
– Скијање;
– Клизање;
– Бадминтон;
– Стони тенис;
– Оријентиринг;
– Веслање;
– Основни елементи борилачких спортова и самоодбране;
– Друге активности по избору Стручног већа школе у складу
са потребама ученика;
– Активности од значаја за локалну заједницу.
Пливање и ватерполо
Пливање реализују школе које за то имају услове у школи
или објектима у њеној близини.
Програм наставе пливања предлаже Стручно веће на основу
могућности ученика.
Клизање и скијање
– Програмски задаци из клизања и скијања обухватају савла-
давање основне технике и упознавање са правилима. Стручно веће
предлаже програм клизања и скијања. Клизање и скијање у оквиру
редовне наставе реализује се у школама које за то имају одговара-
јуће услове у непосредној близини школе.
4. Плес и ритмика
– Понављање плесова усвојених у основној школи и у сваком
разреду проширити или научити нови плес у складу са програмом.
– Примена елемената ритмике у циљу унапређивања мото-
ричких способности ученика.
–П рипрема за матурски плес
5. Полигони
Наставник осмишљава полигоне у складу са усвојеним мото-
ричким садржајима.
Примена полигона у одређеним професијама (факултети
спорта и физичког васпитања, војска, полиција, спасиоци и др.).
Физичка и здравствена култура
Ова наставна област реализујe се кроз све друге наставне
области и теме уз практичан рад и састоји се од две наставне теме
Физичко образовање и Здравствена култура.
Физичко образовање
Упознати ученике са основним принципима тренинга и из-
радом индивидуалних програма вежбања. Са ученицима реализо-
вати фитнес програме за које показују посебни интерес. Упознати
ученике о значају физичке оспособљености за рад, одбрану, снала-
жење у ванредним ситуацијама и за послове у физичком васпита-
њу, рекреацији и спорту. Указивати на правила безбедности прили-
ком вежбања. Проширити знања о превентивном утицају физичког
вежбања на здравље. Упознати ученике са применом савремених
средстава и ИКТ-а у физичком вежбању, спорту и рекреацији.
Здравствена култура
Продубљивање знања о значају вежбања за очување здра-
вља. Подсетити ученике на значај и улогу физичког вежбања у
очувању здравља и могуће последице хипокинезије. Нагласити
ученицима значај заштите приликом вежбања у циљу очувања
репродуктивног здравља. Информисање ученика о значају лекар-
ских прегледа као основне превентиве присутних ризика у спор-
ту и рекреацији. Упознати ученике са последицама практиковања
неадекватних дијета.
Страна 60 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Пружање информација о штетним последицама и ризицима
конзумирања различитих енергетских напитака, психоактивних
супстанци и других недозвољених средства на организам (штет-
ност дувана, алкохола, дроге, прекомерне употребе фармаколо-
шких суплемената, лекова и др.).
У зависности од узраста ученика и претходних искустава
ученике је неопходно, постепено у сваком од разреда, оспособити
за пружање прве помоћи код најчешћих повреда:
– Поступак са ранама – крварења;
– Поступак са опекотинама;
– Поступак са промрзлинама;
– Поступак приликом прелома, уганућа, ишчашења екстре-
митета;
– Поступак приликом повреде кичменог стуба;
– Поступак приликом губитка свести (кома положај);
– Поступак приликом епилептичног напада;
– Спашавање утопљеника и прва помоћ (теоријски приступ);
– Обавештавање надлежних институција (хитна помоћ, поли-
ција, наставник, родитељ...).
Посебна препорука
У складу са специфичностима образовног профила – занима-
ња препорука је да се тежиште стави на:
– активности којима се компензују негативни утицаји на
здравље;
– активности које доприносе развоју способностима важним
за обављање процеса рада и очување радне способности.
Дидактичко-методички елементи
Основне карактеристике реализације наставе и учења:
– јасноћа наставног процеса;
– оптимално коришћење расположивог простора, справа и
реквизита;
– избор рационалних облика и метода рада;
– избор вежби усклађен са програмским садржајима и дости-
зањем исхода;
– функционална повезаност делова часа – унутар једног и
више узастопних часова одређене наставне теме.
При избору облика рада узимају се у обзир просторни усло-
ви, број ученика на часу, опремљеност справама и реквизитима и
планирана динамика рада.
Избор дидактичких облика рада треба да буде у функцији
ефикасне организације и интензификације часа у циљу достизања
постављених исхода.
Значајне активности ученика у оквиру предмета су:
– Посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради
јасног запажања и уочавања свих елемената и информација о ве-
жбању као и информација о здрављу (уочавање важних карактери-
стика вежби и процеса вежбања);
– Увежбавање и демонстрација усвојених елемената – вежби;
– Играње – активно учешће и сарадња у спортским играма и
дисциплинама;
– Описивање – вербално изражавање спољашњих и унутра-
шњих запажања о вежбању и здрављу;
– Процењивање – сопствених могућности у вежбању;
– Континуирана примена мера безбедности приликом вежбања;
– Бележење – записивање графичко, симболичко, електрон-
ско бележење опажања у вези вежбања и здравља;
– Практиковање усвојеног у настави, свакодневном животу,
вежбању и раду;
– Истраживање релевантних извора информација о вежбању
и здрављу;
– Стварање – сопствени програм вежбања;
– Праћење и анализирање резултата тестирања;
– Активности у оквиру мини-пројекта – осмишљавање и ре-
ализација.
28. август 2023.
III. ПРАЋЕЊЕ, ВРЕДНОВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ
Исходи представљају добру основу за праћење и процену по-
стигнућа ученика, односно креирање захтева којима се може утврди-
ти да ли су ученици достигли оно што је описано одређеним исходом.
У процесу праћења, вредновања и оцењивања неопходно је
користити лични картон ученика (eвидeнциja o прoцeсу и прoдук-
тимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података
и показатеља о напредовању ученика. На основу доступних пода-
така наставник сачињава радни (лични) картон ученика.
На почетку школовања у средњем образовању и васпитању
сваки ученик предаје наставнику лични картон који је добио након
завршеног основног образовања и васпитања ради даљег праћења
његовог развоја.
Предности коришћења личног картона ученика су вишестру-
ке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтичнo прaћeњe нaпрeдoвaњa,
представља увид у прaћeњe рaзличитих аспеката учења и развоја,
представља подршку у оспособљавању ученика за самопроцену,
пружа прецизнији увид у различите oблaсти постигнућа ученика.
У циљу сагледавања и анализирања ефеката наставе Физич-
ког и здравственог образовања, наставник подједнако континуира-
но прати и вреднује:
I. Однос ученика према Физичком и здравственом васпитању
који обухвата:
– в ежбање у адекватној спортској опреми;
– р едовно присуство и рад на часовима;
– учествовање у ванчасовним и ваншколским активностима
и др.
II. Приказ вежби за развој снаге, покретљивости, брзине, из-
држљивости и координације.
III. Достигнут ниво постигнућа моторичких знања, умења и
навика (напредак у усавршавању технике и тактичких елемената):
Атлетика:
Приказ технике спринтерског трчања:
спринтерско трчање 30–100 m на време.
Приказ технике истрајног трчања:
истрајно трчање у трајању од 9 од 12 минута (у зависности од
разреда, нпр. први разред 9 минута, други разред 10 минута итд.),
трчање школског кроса.
Приказ технике скока удаљ.
Приказ технике скока увис.
Техника бацања кугле.
Спортска гимнастика:
Ученик се прати и вреднује на основу нивоа достигнутих ис-
хода спортске гимнастике током школске године.
Спортске игре и активности по избору
Ученик се прати и вреднује на основу нивоа достигнутих ис-
хода наставних тема спортских игара и активности по избору.
Пливање:
Пливање једном техником по избору ученика у дужини од 50 m.
Плес и ритмика:
У зависности од разреда наставник прти и вреднује:
Ужичко коло и Моравац.
Бечки и Енглески валцер (мешовити парови).
Rock ’n’ roll и Ча-ча-ча (мешовити парови).
Стони тенис:
Познавање правила стоног тениса. Основни став, кретање и
техника држања рекета. Основне технике удараца бекхенд и фор-
хенд. Сервис. Игра.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 61
Клизање и скијање:
Приказ усвојеног нивоа технике клизања или скијања.
Друге активности у складу са могућностима школе
Начин праћења, вредновања и оцењивања одређује наставник
на основу активности за коју се ученик определи (оријентиринг,
веслање, планинарење, борилачке вештине и самоодбрана и др.).
IV. Индивидуални напредак у развоју моторичких способности
Индивидуални напредак сваког ученика процењује се у одно-
су на претходно проверено стање.
Приликом праћења, вредновања и оцењивања неопходно је
узети у обзир способности ученика, његов индивидуални напре-
дак у односу на претходна постигнућа и могућности, као и анга-
жовање ученика у наставном процесу.
Код ученика ослобођених од практичног дела наставе, на-
ставник прати и вреднује:
– ниво остварености исхода из области Физичко образовање
и здравствена култура;
– учешће у настави и организацији ваннаставних активности.
Праћење, вредновање и оцењивање ученика ослобођених од
практичног дела наставе, наставник може извршити усменим или
писменим путем.
Праћење, вредновање и оцењивање ученика са инвалидите-
том врши се на основу његовог индивидуалног напретка и актив-
ности на часовима.
Ваннаставне и ваншколске активности
План и програм ових активности предлаже Стручно веће и
саставни је део годишњег плана рада школе и школског програма.
Б. Секције
Реализују се према интересовању ученика. Стручно веће са-
чињава посебан програм при чему се узимају у обзир материјални
и просторни услови рада, потребе и способности ученика.
В. Недеља школског спорта
Ради развоја и практиковања здравог начина живота, развоја
свести о важности сопственог здравља и безбедности, о потреби
неговања и развоја физичких способности, као и превенције на-
сиља, наркоманије, малолетничке делинквенције, школа у оквиру
Школског програма може да реализује недељу школског спорта.
Недеља школског спорта обухвата:
– физичке активности прилагођене узрасту и могућностима
ученика;
– културне манифестације са циљем промоције физичког
вежбања, спорта и здравља (ликовне и друге изложбе, фолклор,
плес, музичко-спортске радионице...);
– радионице о здрављу, физичком вежбању, спорту и др...
План и програм Недеље школског спорта сачињава Стручно
веће у сарадњи са другим стручним већима (Ликовне културе, Му-
зичке културе, Историје, Рачунарства и информатике...) и струч-
ним сарадницима у школи, водећи рачуна да и ученици који су
ослобођени од практичног дела наставе буду укључени у органи-
зацију ових активности.
Г. Активности у природи (излет, крос, зимовање, летовање...)
Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, на
предлог Стручног већа наставника Физичког и здравственог ва-
спитања, школа организује активности у природи:
– излет са пешачењем (до 12 km у оба правца);
– крос се организује најмање једном у току школске године;
– зимовање у трајању од 7 дана (обука скијања и активности
на снегу);
– летовање – организује се за време летњег распуста (боравак у
природи са организованим образовним и физичким активностима).
Д. Школска такмичења
Школа организује и спроводи школска такмичења, као ин-
тегрални део процеса физичког и здравственог образовања на
основу плана Стручног већа. Ученици могу да учествују на так-
мичењима у систему школских спортских такмичења Републике
Србије, која су у складу са планом и програмом, као и на такмиче-
њима од интереса за локалну заједницу.
Како би што већи број ученика био обухваћен системом так-
мичења, на ваншколским такмичењима један ученик може пред-
стављати школу само у једном спорту и једној спортској дисци-
плини.
Ослобађање ученика од практичног дела наставе Физичког и
здравственог васпитања
Ученик може бити ослобођен само од практичног дела про-
грама наставе за одређени период, полугодиште или целу школску
годину на основу препоруке изабраног лекара.
Ученик ослобођен практичног дела у обавези је да прису-
ствује часовима. За рад са ослобођеним ученицима наставник са-
чињава посебан програм рада базиран на усвајању теоријских и
васпитних садржаја у складу са програмом и корелацији са про-
грамима других предмета.
Ослобођеним ученицима треба пружити могућност да:
– прате активности на часу и усвајају правила игре и основе
индивидуалне и колективне тактике;
– направе презентацију са спортског догађаја, о историји
спорта или некој другој спортској активности;
– на други начин помажу у настави (воде записник, суде и сл.).
Пример исхода за ученике ослобођене од практичног дела на-
ставе.
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– наведе правила игара и основе тактике које се најчешће
примењују у настави, правила атлетике и спортске гимнастике;
– примени основна здравствено-хигијенска правила;
– примени знања о повезаности здраве исхране и физичке ак-
тивности;
– наведе последице недовољне физичке активности;
– помогне у организацији ванчасовних активности предвиђе-
них програмом.
Ученицима са инвалидитетом настава се прилагођава у скла-
ду са њиховим могућностима и врстом инвалидитета.
Педагошка документација
Педагошку документацију наставника чине:
– Дневник рада, структура и садржај утврђује се на нивоу
стручног Савеза, а наставнику се оставља могућност да га допуни
оним материјалом за које има још потребе.
– планови рада физичког и здравственог образовања: план
рада стручног већа, годишњи план (по темама са бројем часова),
месечни оперативни план, план ваннаставних активности и праће-
ње њихове реализације;
– писане припреме: форму и изглед припреме сачињава сам
наставник уважавајући временску артикулацију остваривања, циљ
часа, исходе који се реализују, конзистентну дидактичку структуру
часова, запажања након часа;
– радни картон: наставник води за сваког ученика. Он садр-
жи: податке о стању физичких способности ученика са тестирања,
оспособљености у вештинама, напомене о специфичностима уче-
ника и остале податке неопходне наставнику.
Педагошку документацију наставник сачињава у писаној, а
по могућности и електронској форми.
Страна 62 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

МАТЕМАТИКА
(за образовне профиле у четворогодишњем трајању који имају 2 часа недељно)

Циљ учења Математике је да ученик, усвајајући математичке концепте, знања, вештине и основе дедуктивног закључивања, развије
апстрактно и критичко мишљење, способност комуникације математичким језиком и примени стечена знања и вештине у даљем школо-
вању и решавању проблема из свакодневног живота и струке, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.

Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
− к ористи логичке и скуповне операције; ЛОГИКА И СКУПОВИ
− к ористи функције и њихова својства; Основне логичке и скуповне операције. Важнији закони закључивања.
− к ористи, приказује на бројевној правој и пореди природне, целе, рационалне и Функције.
реалне бројеве; РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
−п  реведе рационалне бројеве из једног записа у други; Преглед различитих врста бројева (природни, цели, рационални, реални), операције и
−н  а основу једноставнијег реалног проблема састави и израчуна вредност бројевног њихова својства. Апсолутна вредност реалног броја.
израза (са или без калкулатора); Приближна вредност реалних бројева, правила заокругљивања.
− о дреди апсолутну вредност реалног броја; Апсолутна и релативна грешка.
− з аокругли број на одређени број децимала;
− о дреди границу апсолутне и релативне грешке; ПРОПОРЦИОНАЛНОСТ
−п  римени пропорцију и процентни рачун у реалном контексту; Размера и пропорција, пропорционалност величина (директна и обрнута), примене
−п  римени прост каматни рачун у једноставним реалним ситуацијама; (сразмерни рачун и рачун поделе).
− р азликује узајамне положаје тачака и правих у равни; Процентни рачун.
−п  римени својства троуглова, четвороуглова и кругова, укључујући и примену у ГЕОМЕТРИЈА
реалном контексту; Геометријски појмови и везе између њих.
−п  римени Талесову теорему; Троугао. Значајне тачке троугла.
− т рансформише целе и рационалне алгебарске изразе; Четвороугао.
− р еши линеарне једначине, неједначине и системе линеарних једначина са две Кружница и круг.
непознате; Талесова теорема.
− г рафички представи линеарну функцију и анализира њен график; РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
− р еши проблем који се своди на линеарну једначину или систем линеарних Полиноми, сабирање, одузимање и множење полинома.
једначина; Растављање полинома на чиниоце. Појам дељивости полинома. НЗС и НЗД полинома.
− о дреди вредности тригонометријских функција углова од 30°, 45° и 60°; Операције са рационалним алгебарским изразима.
−п  римени основне тригонометријске идентичности при одређивању вредности
ЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ, НЕЈЕДНАЧИНЕ И СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ
тригонометријских функција оштрог угла ако је позната вредност једне од њих;
ЈЕДНАЧИНА
−п  римени тригонометрију правоуглог троугла у реалним ситуацијама уз коришћење
Линеарне једначине и неједначине.
калкулатора.
Линеарна функција и њен график.
Системи линеарних једначина са две непознате.
Примене у реалним ситуацијама.
ТРИГОНОМЕТРИЈА ПРАВОУГЛОГ ТРОУГЛА
Тригонометријске функције оштрог угла. Основне тригонометријске идентичности.
Решавање правоуглог троугла.

Разред Други
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
− т рансформише и израчуна вредност једноставних израза са степенима или СТЕПЕНОВАЊЕ И КОРЕНОВАЊЕ
коренима користећи својства операција и функција, по потреби користећи Степен чији је изложилац цео број. Операције са степенима.
калкулатор; Функције у = x2 и у = x3.
− с кицира графике функција у = x2 и у = x3; Појам корена. Операције са коренима.
− реши једноставан проблем који се своди на квадратне једначине са реалним Степен чији је изложилац рационалан број.
решењима и неједначине; КВАДРАТНА ЈЕДНАЧИНА И КВАДРАТНА ФУНКЦИЈА
− растави квадратни трином на чиниоце; Квадратнe једначинe са реалним решењима.
− примени Вијетове формуле; Вијетове формуле и растављање квадратног тринома.
− скицира и тумачи график квадратне функције; Квадратна функција и њен график.
− израчуна вредност тригонометријске функције, по потреби користећи калкулатор; Једноставне квадратнe неједначинe.
− скицира графике основних тригонометријских функција;
− примени адиционе формуле. ТРИГОНОМЕТРИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ
Угао. Радијан.
Тригонометријски круг.
Основне тригонометријске функције и њихови графици.
Адиционе формуле.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 63

Разред Трећи
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
−и  зрачуна површину и запремину праве призме, пирамиде, правог ваљка, праве купе СТЕРЕОМЕТРИЈА
и лопте, и примени их у једноставним ситуацијама; Права призма и пирамида, њихове површине и запремине.
−и  зрачуна вредност експоненцијалне и логаритамске функције, по потреби Прав ваљак и права купа, њихове површине и запремине.
користећи калкулатор; Сфера и лопта. Површина сфере и запремина лопте.
−п  рикаже аналитички, табеларно и графички експоненцијалну и логаритамску ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНА И ЛОГАРИТАМСКА ФУНКЦИЈА
функцију; Експоненцијална функција и њен график.
− р еши једноставне експоненцијалне и логаритамске једначине; Једноставне експоненцијалне једначине.
−п  римени Гаусов поступак за решавање система линеарних једначина; Логаритам, његова својства и примене.
− р еши једноставан проблем који се своди на систем линеарних једначина; Логаритамска функција и њен график.
− р еши једноставне проблеме међусобних односа тачака и правих у координатној Једноставне логаритамске једначине.
равни;
− р еши једноставне проблеме користећи једначине праве и кружнице; СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА
−п  римени аритметички и геометријски низ у једноставним ситуацијама. Системи линеарних једначина са три непознате. Гаусов поступак.
АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ
Обим троугла.
Разни облици једначине праве. Узајамни положај двеју правих.
Кружница.
НИЗОВИ
Основни појмови о низовима. Аритметички и геометријски низ.

Разред Четврти
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
− к ористи основна својства функција (домен, периодичност, парност, монотоност, ФУНКЦИЈЕ
нуле, знак...); Важнији појмови и својства реалних функција реалне променљиве.
−и  зрачуна једноставне граничне вредности функција; Преглед елементарних функција.
−и  зрачуна извод једноставних функција применом правила диференцирања; Гранична вредност функције.
−и  спита ток и скицира график једноставне рационалне функције; Асимптоте.
−п  римени правила збира и производа за пребројавање коначних скупова; ИЗВОД ФУНКЦИЈЕ
−п  римени елементе комбинаторике у једноставним реалним ситуацијама; Прираштај функције. Извод функције (проблем тангенте и брзине). Основне теореме
−п  римени биномни образац на решавање једноставнијих проблема; о изводу, изводи елементарних функција.
− о дреди вероватноћу једноставнијег случајног догађаја; Испитивање функције и њен график.
− о дреди очекивану вредност и дисперзију дискретне случајне величине;
−и  зврши мање статистичко истраживање, обради резултате, прикаже их и КОМБИНАТОРИКА
интерпретира. Основна правила.
Варијације. Пермутације.
Комбинације (без понављања).
Биномни образац.
ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА
Случајни догађаји. Вероватноћа догађаја.
Дискретне случајне величине.
Популација, обележје и узорак. Очекивана вредност и дисперзија.
Прикупљање, сређивање, графичко приказивање и нумеричка обрада података.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони пре-

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Основа за писање исхода и избор садржаја били су програ-
ми Математике за претходне разреде, стандарди постигнућа уче-
ника за крај обавезног основног и општег средњег образовања и
средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета,
међупредметне компетенције, циљ учења Математике као и чиње-
ница да се учењем математике ученици оспособљавају за: реша-
вање разноврсних практичних и теоријских проблема, комуника-
цију математичких језиком, математичко резоновање и доношење
закључака и одлука.
Наставници у својој свакодневној наставној пракси, треба
да се ослањају на исходе, јер они указују шта је оно за шта уче-
ници треба да буду оспособљени током учења предмета у једној
школској години. Исходи представљају очекиване и дефинисане
резултате учења и наставе. Остваривањем исхода, ученици усва-
јају основне математичке концепте, овладавају основним мате-
матичким процесима и вештинама, оспособљавају се за примену
математичких знања и вештина и комуникацију математичким је-
зиком. Кроз исходе се омогућава остваривање и међупредметних
компетенција као што су комуникација, рад са подацима и инфор-
мацијама, дигитална компетенција, решавање проблема, сарадња
и компетенција за целоживотно учење.
длог броја часова по темама. С обзиром на то да годишњи број ча-
сова није исти код свих образовних профила, у наставку је прика-
зан модел за годишњи фонд од 70 часова у првом, другом, трећем
разреду и 64 часа у четвртом.
Приликом израде годишњих и оперативних планова настав-
ник распоређује укупан број часова предвиђен за поједине теме
по типовима часова (обрада новог градива, утврђивање и увежба-
вање, понављање, проверавање и систематизација знања), водећи
рачуна о циљу предмета и исходима.
Први разред
Логика и скупови (6)
Реални бројеви (6)
Пропорционалност (6)
Геометрија (14)
Рационални алгебарски изрази (12)
Линеарне једначине, неједначине и системи линеарних једна-
чина (10)
Тригонометрија правоуглог троугла (6)
Напомена: за иницијално процењивање и анализу његових ре-
зултата планирана су 2 часа, а за реализацију 4 писмена задатка (у
трајању од по једног часа), са исправкама, планирано је 8 часова.
Страна 64 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Други разред
Степеновање и кореновање (16)
Квадратна једначина и квадратна функција (22)
Тригонометријске функције (22)
Напомена: за иницијално процењивање и анализу његових ре-
зултата планирана су 2 часа, а за реализацију 4 писмена задатка (у
трајању од по једног часа), са исправкама, планирано је 8 часова.
Трећи разред
Стереометрија (18)
Експоненцијална и логаритамска функција (10)
Системи линеарних једначина (6)
Аналитичка геометрија у равни (18)
Низови (8)
Напомена: за иницијално процењивање и анализу његових ре-
зултата планирана су 2 часа, а за реализацију 4 писмена задатка (у
трајању од по једног часа), са исправкама, планирано је 8 часова.
Четврти разред
Функције (16)
Извод функције (16)
Комбинаторика (10)
Вероватноћа и статистика (12)
Напомена: за иницијално процењивање и анализу његових ре-
зултата планирана су 2 часа, а за реализацију 4 писмена задатка (у
трајању од по једног часа), са исправкама, планирано је 8 часова.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм усмерава наставника да наставни процес конципира у
складу са дефинисаним исходима, односно да планира како да уче-
ници остваре исходе, и да изабере одговарајуће методе, активности и
технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику
и која су то специфична знања и вештине која су ученику потребна за
даље учење и свакодневни живот. Приликом планирања наставе треба
имати у виду да се ниједан исход не може остварити за један час: за
неке исходе ће бити потребно мање часова, за неке више, постоје и ис-
ходи који се остварују током целе године или чак и током целог шко-
ловања. Наставник, приликом планирања часова, треба сваки исход
да разложи на мање исходе, помоћу којих се остварује почетни исход,
нпр. исход по завршетку разреда ученик ће бити у стању да транс-
формише алгебарске изразе се може разложити на следеће исходе:
1. ученик ће бити у стању да растави полином на чиниоце;
2. ученик ће бити у стању да одреди НЗС и НЗД за дате по-
линоме;
3. ученик ће бити у стању да сабере и одузме дате рационал-
не алгебарске изразе;
4. ученик ће бити у стању да помножи и подели дате рацио-
налне алгебарске изразе.
При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће
искуство и знање ученика, и настојати, где год је то могуће, да уче-
ници самостално откривају математичке правилности и изводе за-
кључке. Основна улога наставника је да буде организатор настав-
ног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Ученике
треба упућивати да користе уџбеник и друге изворе знања, како би
усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за
примену у решавању разноврсних задатака.
На часовима треба комбиновати различите методе и облике
рада, што доприноси већој рационализацији наставног процеса,
подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини инте-
ресантнијом и ефикаснијом. Препоручује се коришћење интерак-
тивних метода, пројектне, проблемске и истраживачке методе, рад
на референтном тексту, (истраживање по кључним речима, појмо-
вима, питањима), дискусије, дебате и др. Заједничка особина свих
наведених метода је да оне активно ангажују ученика током наста-
ве, а процес учења смештају у различите и разнолике контексте.
Избор метода и облика рада, као и планирање активности учени-
ка зависи од наставних садржаја које треба реализовати на часу и
предвиђених исхода, али и од специфичности одређеног одељења
и индивидуалних карактеристика ученика.
28. август 2023.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Први разред
Логика и скупови
Логички и скуповни садржаји (исказ, формула, логичке и
скуповне операције, основни математички појмови, пресликава-
ња, закључивање и доказивање тврђења) основа су за реализацију
осталих садржаја програма математике, а нагласак треба да буде
на овладавању математичко-логичким језиком и разјашњавању су-
штине значајних математичких појмова и чињеница.
Указати на значај таутологија у закључивању и доказима те-
орема.
Посебну пажњу посветити појму пресликавања (функције)
и увођењу операције композиције пресликавања. Истаћи својства
1-1 и НА пресликавања као и појам инверзног пресликавања. При-
мере за инверзне и сложене функције радити само са линеарним
функцијама.
Реални бројеви
Подсетити ученике на скупове природних, целих, рационал-
них, ирационалних и реалних бројева, као и на њихове међусобне
односе. Проширити знања о рационалним и ирационалним бро-
јевима, користећи доказивања и бројевну праву (представљање
коначног и бесконачног периодичног децималног записа броја у
виду разломка, конструкција неких дужи чија је дужина ирацио-
налан број). Ученици треба да израчунавају вредност једноставни-
јег бројевног израза (са или без калкулатора). Потребно је да се
обновe правила о заокругљивању брoјева, а затим уведу појмови
апсолутне и релативне грешке, и њихових граница.
Пропорционалност
Кроз практичне примере из свакодневног живота обновити
појмове размере и пропорције, а затим увести и појам проширене
пропорције као једнакости три или више размера. Пажњу посветити
примени директнe и обрнуте пропорционалности. Решавати пробле-
ме који се односе на процентни и сразмерни рачун и рачун поделе
кроз практичне примере. Обрадити прост каматни рачун на одређи-
вању непознате главнице, процента, процентног износа или времена
(примере радити искључиво када се време рачуна у годинама).
Геометрија
У оквиру ове теме очекује са да се ученици подсете на нај-
значајније планиметријске појмове и релације које су већ учили,
релације везане за унутрашње и спољашње углове троугла, од-
нос страница и углова у троуглу, својства средње линије троугла,
својство тежишта троугла, врсте четвороуглова и њихове особине,
својства паралелограма, примену Талесове и Питагорине теореме,
основне појмове о кругу и кружници, као и међусобне односе пра-
ве и кружнице. Ученици треба да знају да изведу и најосновније
конструкције, на пример конструкцију симетрале дужи, симетрале
угла и висине троугла, као и конструкције значајних тачака троу-
гла и поделу дужи на n једнаких делова. Пажњу треба посветити
садржајима као што су: међусобни однос углова (суседни, упоред-
ни, унакрсни, комплементни, суплементни), везе између углова са
паралелним (или нормалним) крацима.
Приликом избора задатака очекују сe само најједноставнији
примери, док задатке са доказивањем не треба задавати ученицима.
Рационални алгебарски изрази
Циљ је да ученици, полазећи од познатих својстава опера-
ција с реалним бројевима, утврде и прошире знања о идентичним
трансформацијама целих алгебарских израза, користећи између
осталог правила о трансформацији разлике квадрата, разлике и
збира кубова, квадрата и куба збира и разлике. Увести појам дељи-
вости полинома (без увођења поступка дељења) и увежбати одре-
ђивање НЗД и НЗС за полиноме.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 65
Ученици треба да овладају и трансформацијама рационалних
алгебарских израза (одређивање области дефинисаности алгебар-
ског разломка, сабирање, множење и дељење разломака).
Линеарне једначине, неједначине и системи линеарних
једначина
Извршити проширивање знања о линеарним једначинама и
функцијама која су ученици стекли у основној школи. Треба раз-
матрати једначине у којима се непозната налази и у имениоцу, као
и једноставне једначине са апсолутном вредношћу. Нису предви-
ђене једначине са параметром. Ученици треба да науче да нацр-
тају график линеарне функције, као и да „прочитају” њена свој-
ства са графика. Треба обрађивати само најједноставније линеарне
неједначине. Системи линеарних једначина који се решавају могу
имати две непознате.
У овој теми пажњу треба посветити и примени једначина и
њихових система на решавање разних проблема, по могућности
повезаних са струком ученика.
Тригонометрија правоуглог троугла
По увођењу дефиниција тригонометријских функција у пра-
воуглом троуглу које уређују односе између његових страница и
углова, доказати најједноставније тригонометријске идентитете и
једноставније примере примене.
Поред стандардних вредности тригонометријских функци-
ја (за углове од 30°, 45° и 60°) код решавања правоуглог троугла
користити и друге оштре углове и уз помоћ калкулатора или ра-
чунара решавати разноврсне примере примене тригонометријских
функција у реалним ситуацијама.
Други разред
Степеновање и кореновање
На почетним часовима требало би обновити појам степена са
природним изложиоцем и квадратног корена које су ученици из-
учавали у основној школи. Проширити стечена знања увођењем
операција са степенима са целобројним изложиоцем. Од посебног
је значаја релација а такође и децимални запис броја у
тзв. стандардном облику a · 10n, где је 1 ≤ a < 10 (n ∈ Z).
Увести појам корена произвољног реда и увежбати најједно-
ставније операције са њима. Дефинисати појам степена с рацио-
налним изложиоцем. Ученике треба оспособити да рационалишу
имениоце најједноставнијег облика
Функцију у = хn (n ∈ N) скицирати само за n = 2 и n = 3.
Квадратна једначина и квадратна функција
На почетку обновити из основне школе решавање непотпуне
квадратне једначине у скупу R. Затим извести формулу за решавање
квадратне једначине са реалним коефицијентима. Решавати једначине
са реалним решењима и истаћи у којим случајевима једначина нема
реалних решења или има два различита, односно два једнака решења.
Решавати и једначине са непознатом у имениоцу које се своде на ква-
дратне, при чему треба истаћи важност услова дефинисаности.
Везу између коефицијената и решења квадратне једначине
успоставити кроз Виjетове формуле и растављање квадратног три-
нома на чиниоце.
Пажњу посветити разноврсним проблемима из свакодневног
живота који се решавају свођењем на квадратну једначину.
Ученике треба оспособити да скицирају график квадратне
функције и да помоћу њега тумаче њене особине: одређују нуле (aко
постоје), знак, максимум или минимум и интервале монотоности.
Квадратне неједначине треба решавати „читањем са графика”.
Тригонометријске функције
На почетним часовима требало би обновити тригонометриј-
ске функције оштрог угла (тригонометрију правоуглог троугла),
као и релације између тригонометријских функција које су учени-
ци упознали у првом разреду.
Успоставити везу између угла израженог у степенима и угла
израженог у радијанима.
На тригонометријском кругу најпре одређивати вредности
тригонометријских функција за углове у првом квадранту, а затим
и за произвољне вредности углова. Осим помоћу тригонометриј-
ског круга потребно је да ученици у потпуности савладају одређи-
вање вредности тригонометријских функција помоћу калкулатора.
Ученике оспособити да решавају једноставније проблеме у реал-
ном контексту помоћу тригонометрије.
Приликом трансформација тригонометријских израза кори-
стити адиционе формуле и тригонометријске формуле двоструког
угла. Решавати задатке у којима се тригонометријски идентитети
директно примењују.
Скицирати и тумачити графике основних тригонометријских
функција (y = sinx, y = cosx, y = tgx, y = ctgx).
Трећи разред
Стереометрија
Обраду ове теме започети обнављањем одређивања површи-
не фигура у равни, што је ученицима познато из основне школе.
Како ученици већ поседују знања о основним геометријским
телима, треба их подсетити на одређивање површине и запремине
коцке и квадра. Довољно је навести опште формуле за површину
и запремину праве призме и пирамиде. При увежбавању треба би-
рати најједноставније примере и задатке (првенствено правилне
призме и пирамиде).
Када су у питању обртна тела, треба обрадити прав ваљак и
праву купу, и навести формуле за њихове површине и запремине.
Такође, треба увести појам сфере и лопте, и навести формуле за по-
вршину сфере и запремину лопте. Код обраде обртних тела такође
се треба ограничити само на најједноставније примере и задатке.
Пажњу треба посветити и развијању просторних представа,
чему у извесној мери може допринети позивање на очигледност,
коришћење динамичких софтвера и правилно скицирање простор-
них фигура.
Експоненцијална и логаритамска функција
При увођењу појма експоненцијалне и логаритамске функци-
је на овом нивоу не може се дати прецизна дефиниција, па самим
тим се и не могу строго доказати њихове особине, већ се о тим
особинама закључује по аналогији са особинама степена. Ученике
треба оспособити да одреде вредност експоненцијалне и логари-
тамске функције у датој тачки (при чему могу да користе калку-
латор када је то неопходно), а такође и да скицирају график једно-
ставних експоненцијалних и логаритамских функција.
Ученици треба да упознају и примењују само једноставна
својства логаритама (логаритам производа, количника, степена).
Експоненцијалне и логаритамске једначине треба обрађивати
у мери у којој је то наведено у исходима, што значи у најједностав-
нијим примерима и задацима.
Системи линеарних једначина
Код решавања система линеарних једначина треба најпре об-
новити решавање система 2x2, методе замене и методе елимина-
ције. Исте методе размотрити код система 3x3 и надовезати на то
Гаусов алгоритам.
Решавати само примере и задатке у којима се не појављују
параметри.
Аналитичка геометрија у равни
Основни циљ увођења аналитичке геометрије је повезивање ал-
гебарских и геометријских садржаја (на пример: решавање система
линеарних једначина 2х2 и међусобни положај одговарајућих пра-
вих у координатном систему). На почетку обновити приказ тачака
и правих у Декартовом правоуглом координатном систему у равни,
одређивање растојања између две тачке, имплицитни и експлицитни
облик једначине праве, као и превођење из једног облика у други.
Страна 66 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Оспособити ученике да одређују обим троугла ако су дате ко-
ординате његових темена. Ученици треба да умеју да одреде једна-
чину праве на основу датих услова (одређену датом тачком и датим
коефицијентом правца, као и двема датим тачкама) и да испитају
узајамни положај двеју правих (посебно да примене услове пара-
лелности и нормалности). При одређивању услова за паралелност,
односно нормалност правих, искористити знања из тригонометрије.
Једначину кружнице извести применом познате формуле за
растојање тачака у координатном систему. Увести канонски и оп-
шти облик једначине кружнице и ученике оспособити да преводе
општи облик у канонски и да скицирају кружницу у координатном
систему на основу задате једначине.
Приликом увежбавања градива аналитичке геометрије треба
бирати што једноставније задатке и илустровати решења цртежи-
ма у координатном систему.
Низови
Појам бесконачног низа реалних бројева увести кроз кон-
кретне примере. Навести и примере када се низови могу дефини-
сати рекурентним релацијама.
Увести аритметички и геометријски низ, указујући на специ-
фичности разлике и количника. Ученици треба да на основу зада-
тог низа, препознају тип низа, одређују први члан, разлику, одно-
сно количник и примењују формулу за израчунавање збира првих
n чланова низа. Сврху увођења аритметичког и геометријског низа
приказати једноставнијим примерима примене.
Геометријски низ применити и код сложеног каматног рачуна
на израчунавање главнице и главнице са каматом.
Четврти разред
Функције
У оквиру ове теме треба поновити и систематизовати стече-
на знања о функцијама које су обрађене у претходним разредима
(линеарна, степена, квадратна, експоненцијална, логаритамска и
тригонометријске функције). Ученике треба подсетити на основ-
не појмове у вези с функцијама (домен, кодомен, 1-1, НА). Затим
размотрити својства карактеристична за реалне функције једне
реалне променљиве (ограниченост, парност и непарност, пери-
одичност, нуле, знак, монотоност, график) и илустровати их на
примерима функција које су ученицима познате. Навести својства
и графике основних елементарних функција (константе, степе-
не функције, експоненцијалне и логаритамске функције, основне
тригонометријске функције).
Граничну вредност (лимес) функције најпре илустровати
примерима. Затим дати дефиниције у различитим случајевима.
Илустровати графички примере који доводе до асимптота (верти-
калних и хоризонталних). Навести аритметичка својства лимеса и
увежбати њихово коришћење. Размотрити неке карактеристичне
случајеве тзв. неодређених израза и увежбати њихово решавање,
али само у најједноставнијим примерима. Код одређивања асимп-
тота графика функција треба се ограничити на рационалне функ-
ције и то у једноставним ситуацијама.
Извод функције
На самом почетку теме, користећи историјске изворе као мо-
тивацију, осврнути се на чињеницу да је појам извода настао из
потребе да се одреди општа метода за одређивање тангенте неке
криве, као и брзине кретања. Навести таблицу извода основних
елементарних функцијама (с доказима у два до три случаја).
Обрадити правила за налажење извода збира, разлике, прои-
звода и количника, и илустровати их на једноставним примерима.
Упознати ученике са појмом извода вишег реда.
28. август 2023.
Пажњу посветити испитивању функција и цртању њихових
графика, користећи изводе, при чему се ограничити на рационал-
не функције. Обратити пажњу на појам максимума и минимума,
конвексности и конкавности функције, трудећи се да се сва стече-
на знања о функцијама повежу у логичку целину (домен, парност,
нуле, знак, монотоност, локални максимум и минимум, конкав-
ност, конвексност, превојне тачке, асимптоте).
Комбинаторика
Елементе комбинаторике (правило збира и правило произво-
да) дати на једноставнијим примерима и задацима, као примену
код пребројавања броја елемената коначних скупова. Увести појам
факторијела и користити га у различитим примерима. Поштова-
њем принципа поступности увести пермутације, варијације, као
и комбинације без понављања. При решавању проблема у којима
ученици користе те појмове користити реалне примере, у којима
постоје различита ограничења, односно понављања. Увести Па-
скалов троугао и биномни образац (без доказа) и приказати приме-
ре њихове примене уз ограничење n ≤ 5.
Вероватноћа и статистика
Увод у елементарну теорију вероватноће подразумева кла-
сичну дефиницију вероватноће и припадајућих појмова (скуп еле-
ментарних догађаја, сигуран догађај, немогућ догађај, супротни
догађај...) и њихову илустрацију на примерима разних експериме-
ната (бацање новчића и коцкица, извлачење куглица и други при-
мери). У току увежбавања, брзим експериментом у коме учествују
сви ученици (на пример, окретањем једног новчића по 10 пута од
стране сваког ученика) и акумулацијом добијених резултата (фре-
квенција) указати на суштински однос класичне и статистичке де-
финиције вероватноће.
Обраду теме наставити увођењем појма случајне величине
дискретног типа и указивањем на једноставније примере. Указати
на појмове популације, обележја и узорка и потребу дескриптивне
обраде података посматрањем одређеног обележја. На конкретним
примерима (сопствених истраживања или база података које је
могуће наћи на интернету) показати поступке прикупљања, уре-
ђивања података, табличног и графичког приказивања изабраног
обележја, дефинисати и демонстрирати израчунавање математич-
ког очекивања и дисперзије. Дати тумачење шта ти параметри су-
штински значе.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Саставни део процеса развоја математичких знања у свим
фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености
исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање развоја
и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном проце-
ном нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање информација из
различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу,
учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у гру-
пи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и
напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака актив-
ност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне
информације, а важно је ученике оспособљавати и охрабривати да
процењују сопствени напредак у учењу.
У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају до-
маћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну
повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које
ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који
редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи
увид у степен остварености исхода.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 67
РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
Циљ учења Рачунарства и информатике је да ученик, усвајајући информатичке концепте, знања и вештине, формира вредносне
ставове и развије апстрактно и критичко мишљење, способност ефективног коришћења технологије на рационалан, етичан и безбедан
начин и примени стечена знања и вештине у решавању проблема из свакодневног живота, даљем школовању и раду.
Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– о бјасни улогу ИКТ у свакодневном животу;
–н  аведе актуелне области рачунарства и проблеме који они решавају;
– р азуме изазове коришћења и користи савремене технологије на одговоран и
безбедан начин;
– о бјасни начин дигиталног записа података и бинарног записа природних бројева;
–п  роцени количину меморије коју заузимају различите врсте података;
– о пише разлику између хардвера и софтвера;
–н  аведе хардверске компоненте дигиталних уређаја, њихову улогу у систему и
основне карактеристике;
– о бјасни шта је системски софтвер;
– о бјасни која је улога оперативног система;
–п  ознаје основне типове апликативног софтвера;
– р азликује појмове и типове лиценци софтвера и садржаја који се деле;
– р азликује елементе графичког корисничког интерфејса;
–п  рилагоди радно окружење кроз основна подешавања;
–и  нсталира и деинсталира корисничке програме;
– о бјасни начине прикључивања и подешавања спољашњих уређаја (штампача,
скенера, пројектора, ...);
–п  риступа интернету, самостално претражује, проналази информације у дигиталном
окружењу и преузима их на свој уређај;
– о рганизује датотеке на локалном и дељеном складишту;
– к ласификује информације са интернета и процењује њихов квалитет и поузданост;
– к ористи сервисе интернета који одговарају његовом стручном усмерењу;
– с проводи поступке за заштиту личних података и приватности на интернету;
– е фикасно и тачно уноси и уређује неформатиран текст, поштујући правила језичког
и дигиталног правописа;
– к ористи функционалнoсти намењене сарадничком раду;
–п  римени основне и напредније елементе форматирања и структуирања стручног
текста;
–п  римени параметре стилизовања текста на нивоу карактера, параграфа и страница;
– к ористи, креира и одржава именоване стилове и табелу садржаја документа;
–п  рипреми документ за штампу и одштампа га;
– к реира растерску и векторску слику у изабраном програму;
– к ористи алате за уређивање и трансформацију слике;
– о птимизује слику за приказ на различитим медијима и сачува је у одговарајућем
формату;
– к ористи алат за уређивање аудио и видео-записа;
– у складу са правилима за израду добре презентације креира, уређује и приказује
слајд презентације;
– к реира једноставни веб-сајт на основу готових веб решења;
– к реира и форматира табелу са подацима одговарајућег типа;
– к реира формуле за израчунавање статистика уз коришћење уграђених функција;
– к ористи апсолутно и релативно адресирање;
– с ортира и филтрира податке по задатом критеријуму;
– к реира изведене (пивот) табеле;
–п  редстави визуелно податке на oдговарајући начин;
–п  ротумачи резултате анализе података и изведе закључке;
–п  рипреми табеле за штампу и одштампа их.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Настава се изводи на спојеним часовима, са половином оде-
љења у рачунарском кабинету, у групама не већим од 15 ученика.
На почетку наставе урадити проверу нивоа знања и вештина
ученика, која треба да послужи као оријентир за организацију и
евентуалну индивидуализацију наставе.
При реализацији програма дати предност пројектној, про-
блемској и активно оријентисаној настави, кооперативном учењу,
вршњачкој процени, изградњи знања и развоју критичког мишље-
ња. Ангажовати се на стварању услова за реализацију хибридног
модела наставе – комбинација традиционалне наставе и електрон-
ски подржаног учења коришћењем неког од система за управљање
ТЕМА
и кључни појмови садржаја
РАЧУНАРСТВО
ИКТ у свакодневном окружењу.
Области рачунарства (софтверско и хардверско инжењерство, вештачка
интелигенција, информациони системи, рачунарска графика, ...).
Дигитални рачунари и дигитални запис података.
Начини приказивања/представљања података и дигиталног записа.
Хардверске и софтверске компоненте рачунарских система.
Системски и апликативни софтвер.
Улога и компоненте оперативних система.
Типови апликативног софтвера.
Ауторска права и лиценце софтвера.
ДИГИТАЛНИ УРЕЂАЈИ И ИНТЕРНЕТ
Елементи графичко-корисничког интерфејса и интеракција са њима.
Подешавања оперативног система.
Инсталирање и уклањање програма (апликативних програма, драјвера).
Средства и методе заштите рачунара и информација.
Рад са документима и системом датотека.
Глобална мрежа (интернет) и сервиси интернета.
Чување, организовање и дељење докумената „у облаку” коришћењем различитих
сервиса.
Лепо понашање, право и етика на интернету.
Безбедност и приватност на интернету.
КРЕИРАЊЕ И УРЕЂИВАЊЕ ДИГИТАЛНИХ САДРЖАЈА
Унос текста и његово уређивање на локалном рачунару и у облаку, кроз различите
сервисе.
Дељење докумената у облаку. Сараднички рад на изради текстуалног документа (и у
облаку и коришћењем опције праћења промена).
Форматирање и обликовање текста.
Посебни елементи у тексту (листе, табеле, слике, математичке формуле, ...).
Коришћење готових и израда нових стилова, генерисање садржаја.
Припрема за штампу и штампање докумената.
Рад у програму за растерску графику.
Рад у програму за векторску графику.
Формати записа слике (компресија са губитком, компресија без губитка).
Рад у програму за снимање и обраду аудио и видео-записа.
Креирање слајд-презентације.
Готова веб дизајн решења.
ПРОГРАМИ ЗА ТАБЕЛАРНА ИЗРАЧУНАВАЊА
Креирање и форматирање табеле уз унос различитих типова података (нумеричких,
текстуалних, датум, време....).
Примена формула и уграђених функција за израчунавање статистика.
Копирање формула уз коришћење апсолутног и релативног адресирања.
Сортирање и филтрирање података.
Условно форматирање табела.
Изведене (пивот) табеле.
Визуализација података.
Тумачење и презентовање резултата обраде и анализе података.
Припрема табеле за штампу.
учењем, поготово у случајевима када је због разлика у предзнању
потребна већа индивидуализација наставе. Посебно се за дискуси-
је и вршњачку процену препоручује употреба форума у безбедном
окружењу школског система за електронски подржано учење.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм усмерава наставника да наставни процес конципира
у складу са дефинисаним исходима, односно да планира како да
ученици остваре исходе, и да одабере одговарајуће методе, актив-
ности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи пока-
зују наставнику и која су то специфична знања и вештине која су
ученику потребна за даље учење и свакодневни живот. Приликом
планирања часа, за достизање исхода предвиђених програмом пла-
ниране активности за конкретан час треба разложити на мање сег-
Страна 68 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
менте. Треба имати у виду да се исходи у програму разликују, да
се неки могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе
потребно више времена, активности и рада на различитим садржа-
јима. Исходе треба посматрати као циљеве којима се тежи током
једне школске године. Наставу у том смислу треба усмерити на ра-
звијање компетенција, и не треба је усмерити само на остваривање
појединачних исхода.
При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће
искуство и знање ученикa. Основна улога наставника је да буде
организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност
ученика. Ученике треба упућивати да користе уџбеник, наставна
средства и друге изворе знања, како би усвојена знања била трај-
нија и шира, а ученици оспособљени за примену у решавању раз-
новрсних задатака.
На часовима треба комбиновати различите методе и облике
рада, што доприноси већој рационализацији наставног процеса,
подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини ин-
тересантнијом и ефикаснијом. Препорука је да се користе интер-
активнe, пројектне, проблемске и истраживачке методе, дискуси-
је, дебате и слично, како би ученици били што више ангажовани
током наставе. У зависности од могућности ученика и рачунарске
опреме, комбиновати на часовима различите облике рада као што
су самостални рад ученика (по принципу један ученик – један ра-
чунар), рад у паровима (два ученика истовремено и заједно реша-
вају конкретне задатке), рад у мањим групама (почетна анализа и
идеје за методе решавања), као и рад са целом групом када настав-
ник објашњава, приказује, демонстрира и кроз дискусију уводи
ученике у нове области. Избор метода и облика рада, као и плани-
рање активности ученика ускладити са наставним садржајем који
треба реализовати на часу у складу са предвиђеним исходима, али
и са специфичностима одељења и индивидуалним карактеристи-
кама ученика.
Ради лакшег планирања наставе даје се пример оријентацио-
ног броја часова по темама за годишњи фонд часова 74.
– Рачунарство (20)
– Дигитални уређаји и интернет (10)
– Креирање дигиталних садржаја (24)
– Програми за табеларна израчунавања (20)
Предложени број часова по темама је оквиран, на наставнику
је да процени потребан и довољан број часова по темама узимају-
ћи у обзир годишњи фонд часова, знања и вештине које ученици
имају из претходног школовања и животног искуства.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У наставку је дат предлог конкретних знања и вештина које
могу бити предмет изучавања у склопу сваке наставне теме. Мно-
ге од предложених садржаја су ученици већ обрађивали у основној
школи и ако наставник процени да су ученици постигли одговара-
јући ниво компетенција не мора те садржаје обрађивати поново.
Уколико наставник процени да су неки од предложених садржаја
превише напредни за одређени образовни профил, може да их из-
остави и да више времена посвети детаљнијој обради тема које су
релевантне за конкретан образовни профил.
Рачунарство
Потребно је нагласити значај ИКТ у свакодневном живо-
ту, али и да коришћење доноси различите ризике и одговорност.
Кроз ученицима познате примере навести примере одговорног и
безбедног коришћења ИКТ (иако ће се ова тема провлачити током
целог школовања, како ученици овладавају алатима и применом
ИКТ у свом животу, наглашавати безбедност и одговорност при
коришћењу истих).
Приликом објашњавања који се уређаји користе, посебну па-
жњу посветити уређајима који се користе код образовног профила
за који се ученици школују. Ученици би требало да се упознају са
врстама уређаја, њиховим најбитнијим функцијама и ситуацијама
у којима се ти уређаји примењују. Осврнути се на софтверска ре-
шења за слање електронске поште, за комуникацију (нпр. Zoom,
Google Meet, Teams), на системе за управљање учењем (нпр.
28. август 2023.
Moodle) итд. Осврнути се на типове уређаја преко којих може да
се оствари комуникација и шта је потребно да би неки уређај (нпр.
уређај који је нов) могао да обезбеди комуникацију између кори-
сника. Са ученицима разматрати ИКТ сервисе: електронска трго-
вина, електронско банкарство, системе за складиштење и размену
података, симулацију система на којима се обучавају радници или
учи управљање уређајима, тродимензионална модулација, навига-
ција итд.
Разматрати утицај ИКТ-а на друштво. Ученици треба да пре-
познају које карактеристике има информационо друштво, који је
значај примене дигиталних уређаја и како дигитални уређаји ути-
чу на здравље и животну средину. Посебно нагласити значај пој-
ма интелектуална својина, безбедност, заштита личних података и
правила понашања приликом коришћења ИКТ-а. Ученике упутити
на адресу Завода за унапређивање образовања и васпитања https://
zuov.gov.rs/savremene-tehnologije/ на тему „Безбедност и приват-
ност на мрежи”.
Представити како предузећа, организације и појединци ко-
ристе информационе системе, где је информациони систем инте-
грисани скуп компоненти за прикупљање, обраду, складиштење и
преношење информација.
Упознати ученике са основним областима савременог ра-
чунарства. Објаснити ученицима чиме се бави софтверско ин-
жењерство: креирање и унапређивање апликација, опeративних
система… Упознати их са пословима хардверског инжењерства,
креирањем и унапређивањем хардверског дела уређаја. Разматрати
особине система у којима хардвер и софтвер реализују машинско
учење и продукују да машине обављају задатке интелигентно (пре-
познају људски говор, анализирају црте лица, тумаче информације
које добијају од сензора, предвиђају како ће се одвијати догађаји).
Рачунарску графику и анимацију представити као неизостав-
ни део данашњице. На примерима обрадити коришћење графике и
анимација узимајући у обзир за који се образовни профил ученици
школују, на пример: пројектовање новог аутомобила, зграде, обуће,
комада намештаја, моделовање унутрашњости људског тела итд.
Вештачку интелигенцију представити ученицима помоћу
области које јој припадају: машинско учење, аутоматско резоно-
вање, обрада природног језика, рачунарска интелигенција, теорија
игара и друге. Са ученицима дискутовати о примени вештачке ин-
телигенције у свакодневном животу. Ученици треба да препознају
где и како се вештачка интелигенција може користити у занимањи-
ма за које се школују. Навести теме за размишљање и разматрање:
да ли је могуће идентификовати особу на улици помоћу сигурно-
сних камера, да ли рачунар може да препозна људски рукопис, да
ли могу да се направе потпуно аутоматизовани аутомобил, итд.
Као истраживачки или пројектни задатак ученици у сарадњи са
наставником треба да пронађу слободан софтвер који је заснован
на вештачкој интелигенцији (на пример, софтвер за обраду сли-
ка, звука, текста на природном језику), да га испробају и прика-
жу осталим ђацима. Ученици који се додатно заинтересују за ову
тему могу да креирају симулацију паметног града коришћењем
бесплатног алата https://www.tinkercad.com/.
При реализацији ове тематске целине потребно је да ученици
стекну знања о томе како се у дигиталним уређајима информаци-
је представљају помоћу бројева. Треба да знају да се кодирањем
представљају текст, графика и звук. Приказати ученицима како
се природни бројеви представљају у бинарном систему (нулама и
јединицама). На информативном нивоу показати хексадекадни си-
стем као скраћење записа бинарних бројева и приказати бинарни
запис неких података (на пример, текста записаног ASCII кодом).
За превођење бинарних записа у друге бројне системе користити
калкулаторе на рачунарима.
Ученици треба да познају јединице за мерење количине по-
датака (бит, бајт, килобајт, ...) и везе између њих, као и да процене
колико уобичајени подаци заузимају меморије (нпр. колико отпри-
лике заузима страница текста, фотографија ниске и високе резолу-
ције, видео-записи и слично). Важно је и да знају шта су компри-
мовани подаци и на које начине могу да представе податке како
би они заузели мање меморијског простора на дигиталном уређају.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 69
Током изучавања ове области ученици стичу основна знања
о структури рачунара (процесор, меморије и улазно-излазни уре-
ђаји, као и комуникација између њих) и организацији савремених
стоних и преносних рачунара (кућиште са напајањем, матична
плоча и њене компоненте, врсте портова, графичке картице итд.).
Ученици треба да знају улогу процесора у функционисању рачу-
нарског система, да познају особине процесора, да објасне врсте
и улогу различитих меморија у рачунарима (меморије које трајно
и привремено памте податке) и да разликују унутрашње меморије
(кеш, RAM) од спољашњих, складишних меморија (хард-дискова,
флеш-меморија, SSD уређаја, оптичких дискова). Инсистирати на
хијерархијској организацији меморија и објаснити разлику у брзи-
ни, капацитету и цени различитих облика меморија (особине ме-
морија); основне врсте улазно-излазних уређаја и начине комуни-
кације са њима; врсте магистрала и њихову улогу у остваривању
комуникације између различитих компонената унутар рачунара.
У зависности од образовног профила за које се ученик школује,
посветити пажњу описивању компоненти и њиховом функциони-
сању. На пример, ако се ради о куварима или медицинским техни-
чарима ученици треба да их познају на нивоу препознавања, без
улажења у детаље, а ако се ради о електротехничарима рачунара
ученици треба детаљно да знају архитектуру компоненти и њихо-
во функционисање.
Искуствено ученици могу описати улогу оперативних систе-
ма. Кроз дискусију ученике подсетити на разлику између аплика-
тивних и системских програма, као и на различиту примену апли-
кативних програма у свакодневном животу (на пример, програме
за приступ интернету и вебу, рачунарске игре, програме за обраду
звука, апликације везане за стручну област). Посебну пажњу по-
светити ауторским правима, интелектуалној својини и типовима
лиценци софтвера и дељених садржаја. Део тематске целине чији
је фокус на заштити ауторских права и коришћењу туђег садржаја
треба да се прожима кроз све тематске целине.
Дигитални уређаји и интернет
Систематизовати знање ученика о елементима графичког
корисничког окружења: радној површини, прозорима, менијима,
дугмадима, пољима за унос текста и слично. Осигурати да учени-
ци ефикасно баратају основним улазним уређајима тј. да умеју да
изведу акције мишем, екраном осетљивим на додир, али и пречи-
цама на тастатури. Обезбедити да ученици разумеју концепте се-
лекције, концепт клиборда и њихову примену на копирање и пре-
мештање података. Ученици треба да знају да адекватно одреагују
на разне поруке које добијају од система током рада (на пример,
при брисању података, затварању програма, чувању документа…).
Систематизовати са ученицима и основна системска поде-
шавања (датума и времена, радне површине, регионална подеша-
вања, подешавања језика и тастатуре, коришћење и подешавање
корисничких налога). Објаснити, кроз неколико примера инста-
лацију и уклањање програма – апликативних програма, драјвера
(опет направити паралелу стоних и преносивих рачунара са мо-
билним уређајима) прилагођених потребама ученика који похађају
различите образовне профиле.
Паралелно са радом на организацији података на систему да-
тотека оперативног система демонстрирати манипулисање пода-
цима у „облаку”. Дискутовати о предностима и недостацима рада
са подацима на оба начина. Потребно је да ученици знају када по-
датке чувају на диску, на некој преносивој спољној меморији, на
телефону, „у облаку” итд. Потребно је појаснити терминологију
(фајл-датотека, фолдер – фасцикла – директоријум – каталог, пар-
тиција, диск), и обезбедити да ученици разумеју концепт датоте-
ка и фасцикли и њихову примену на хијерархијско организовање
података. Ученици треба да познају најпознатије типове датотека,
да знају да искључе/укључе приказ типа датотеке и скривених да-
тотека, да знају да су одређени типови датотека повезани са под-
разумеваним програмима који их отварају, као и да та повезива-
ња подесе. Кроз рад на документима и фасциклама инсистирати
на начинима како се дели и приступа фасциклама и датотекама у
„облаку” (сарадња, само да прегледају документе....). Потребно је
да ученици разумеју хијерархијску организацију система датотека
и путање које одређују позицију (тј. адресу) датотеке у систему.
Ученике подсетити на „пречице” тј. симболичке линкове ка дато-
текама. Упознати ученике са неким програмима за архивирање по-
датака и потребом за таквим програмима (на пример, вежба слање
мејла са архивираним подацима).
Упознати ученике са методама и значајем заштите података,
подешавањем антивирусног програма, заштитног зида.
Нагласити да су савремени уређаји данас нераскидиви део
интернета и обрнуто. Ученици треба да стекну представу о рачу-
нарским мрежама и да јасно разликују локалну мрежу и интернет.
Потребно је направити паралелу између кућне мреже и мреже у
школи и скренути пажњу да су за формирање и функционисање
мреже потребни и посебни уређаји и програми, без уласка у де-
таљну анализу њихове улоге и технолошких карактеристика. При
реализацији ове теме потребно је да наставник, у зависности од
образовног профила, процени шта ће бити полазна и крајња тачка
у изучавању рачунарске мреже (локалне или глобалне). Полазна
основа при упознавању са локалном мрежом треба да буде школ-
ска мрежа на којој се могу илустровати њене саставне компоненте,
топологије, ресурси, клијент-сервер организација итд. Наставник
треба локалну мрежу да стави у контекст интернета (светске мре-
же) и сарадничког коришћења расположивих ресурса. Ученици
треба да схвате предности умрежавања, треба да разумеју у чему
је разлика између рачунара-сервера и рачунара-клијента, која је
улога интернет-провајдера, карактеристике основних технологија
како се приступа интернету, адресирање на интернету итд, као и
принципе функционисања интернета, чему служе основни интер-
нет протоколи и како се рачунари повезују са интернетом.
Са ученицима детаљније дискутовати о сервисима на ин-
тернету и веб-апликацијама и подстакнути их да једни другима
укажу на корисне и интересантне сервисе и апликације. Прили-
ком објашњавања апликација и сервиса који се користе посебно
пажњу посветити на оне који су значајни за образовни профил за
који се ученици образују (нпр. коришћење Google Maps и других
апликација за означавање важних локација за истовар робе воза-
ча или мапирање различитих културних и историјских локација
за туристичке водиче итд.). Посебну пажњу посветити ефикасном
претраживању информација на интернету и процени њихове поу-
зданости и релевантности. Ова тема треба да буде практично де-
монстрирана и прожета током читавог наставног процеса.
При свакој интернет-комуникацији инсистирати на безбед-
ном и одговорном коришћењу уз поштовање правила лепог по-
нашања. Ученике упознати кроз практичне задатке са неким од
сервиса „у облаку” (cloud computing) за складиштење и обраду по-
датака. При свему овоме неопходно је перманентно радити на ра-
звијању свести о важности поштовања правних и етичких норми
при коришћењу интернета, критичком прихватању информација
са веба, поштовању ауторских права при коришћењу информација
са веба, поштовању права приватности. Ученике усмерити ка тра-
жењу образовних веб сајтова и коришћењу система за електронско
учење, како би се код њих развиле навике коришћења интернета
за прикупљање информација потребних за сопствено образовање.
Креирање и уређивање дигиталних садржаја
Препорука је да се тема Креирање и уређивање дигиталних
садржаја обрађује у облику пројектног задатка. У зависности од
образовног профила, ученицима поставити задатке који их под-
стичу да проуче различите производе, односно услуге, да саставе
спецификације за њих у оквиру дељених докумената, да у доку-
ментацију убаце одговарајуће табеле, листе, слике, аудио и видео
записе (директно или путем линкова), да припреме своју презента-
цију и представе их другим ученицима у oдељењу. Као припрему
за овај пројектни задатак, потребно је сагледати садржаје струч-
них предмета и обезбедити ученицима унапред припремљену ли-
сту производа, односно услуга које могу истраживати. Приликом
одабира теме за пројектни задатак наставник треба да усмери уче-
нике на избор одговарајућих извора али и техника истраживања.
Ученици могу да истражују у групи или у паровима и додељују
Страна 70 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
им се задаци везани за једну или више тема (у зависности од сло-
жености теме, времена потребног за истраживање и обраду пода-
така, интересовања ученика и сл.) и потребно их је усмеравати ка
прикупљању података из различитих извора. Поред прикупљања
података са релевантних интернет страница, прегледа литературе,
теме је могуће истражити и испитивањем стручњака за поједине
области (наставници одређених предмета, стручњаци институција
ван школе и сл.). Улога наставника у изради пројектног задатака је
вишеструка: он је организатор читавог процеса, подстиче и усме-
рава активност ученика, усмерава ученике на релевантне изворе и
технике истраживања, пружа адекватну стручну помоћ и подршку
везану за теме истраживања, даје примере различитих задатака и
подстиче њихову анализу (издвајањем добрих и мање добрих де-
лова задатака) итд. Такође, листови за евалуацију и самоевалуаци-
ју оваквих радова су препоручљиви за пројектне задатка како би
ученици могли да препознају, уоче и исправе грешке, али и начине
свог учешћа у току пројекта, у пројектним задацима.
Приликом рада на пројектном задатку од ученика се очекује да:
– се определе за област из које ће радити пројекат,
– уз помоћ наставника дефинишу циљ пројекта своје групе,
– јасно и прецизно презентују пројекат.
Уколико наставник процени да је ученицима потребан тради-
ционалан облик наставе, наставник има слободу да наставу орга-
низује на тај начин.
При реализацији ове тематске целине, потребно је да се кроз
мултидисциплинарни приступ формирају вежбе прилагођене обра-
зовном профилу за који се ученици школују. Текстове и графичке
елементе треба преузети из садржаја стручних предмета, или из
општеобразовних предмета извући садржаје који чине основу за
даљи рад у оквиру струке. Инсистирати да ученици вешто и ефи-
касно врше уношење текста строго придржавајући се дигиталног
правописа (у латиничком тексту на српском језику користећи ди-
јакритичке карактере č, ć, ž, š, и сва граматичка правила говорног
језика). За почетак вежбати рад са чистим текстом, без уметнутих
нетекстуалних елемената. Осим уношења текста, треба нагласити
да су основни кораци у раду са текстом кретање кроз текст, ко-
пирање, премештање делова текста, претрага и замена. Ученици
треба да користе пречице на тастатури за различите операције са
текстом (копирање, премештање, претрага, …). Приликом уноса
текста потребно је да знају како се текст дели на целине – пара-
графе и скренути им пажњу на разлику између експлицитног уме-
тања ознака за нови ред и прелаза у нови ред које едитор текста
аутоматски приказује (а који нису унети у текст). Нагласити уче-
ницима да је овај основни ниво рада са текстом заједнички за вео-
ма широку палету програма (од најједноставнијих едитора текста
до напредних процесора текста) и демонстрирати рад у неколико
различитих програма (на локалном рачунару, али и онлајн), укљу-
чујући и програмерске едиторе ако је то за саму струку битно.
Након рада са чистим текстом, прећи на обраду уметања не-
текстуалних елемената и структурирање текста. Ученици треба
да знају да организују текст коришћењем нумерисаних и ненуме-
рисаних листа, да у текст уметну нетекстуалне елементе (табеле,
слике, једноставне математичке симболе и формуле...). И ову тему
приказати кроз неколико различитих програма (нпр. текст проце-
сора, програма за слање електронске поште и креирање онлајн до-
кумента или веб стране) и истаћи заједничке карактеристике.
Објаснити разлику између логичке структуре документа и
његовог визуелног и стилског обликовања и увести стилове као
основну технику логичког структурирања документа. Ученици
треба ефикасно да користе постојеће, прилагођавају именоване
стилове и креирају сопствене стилове на нивоу карактера, пара-
графа и странице. Поред тога потребно је да овладају елементима
за аутоматско ажурирања документа (садржај, листа свих табела
или слика, странице...). На крају рада са документом треба да зна-
ју да документ припреме за штампање и одштампају га на папиру
(уколико за то постоје техничке могућности) или извезу у формат
PDF. Коришћењем програма за креирање слајд презентација уче-
ници треба да примене већ овладане технике форматирања и сти-
лизовања текста и креирају добру и ефективну презентацију. При
28. август 2023.
изради слајд-презентације морају се придржавати правила добре
презентације (број информација на слајду, дизајн слајда, естети-
ка, анимације у служби садржаја, …). Нагласити важност израде
сарадничког документа, као и праћења измена начињених уну-
тар документа од стране сарадника на документу (Track Changes,
Versions) приликом рада на неком тексту или слајд – презентацији.
За рад на уобличавању текстуалних докумената и презентаци-
ја, користити стручне текстове и одговарајуће графичке елементе.
Вежбати са ученицима начине за приказ садржаја према образов-
ном профилу за који се школују. Уколико за то постоји потреба, у
зависности од образовног профила, увежбавати израду формалних
докумената (разних образаца, уговора, биографије, пословних пи-
сама, електронске поште …). Код израде презентација потреб-
но је додатно објаснити да је, уз поштовање препорука за израду
ефектних презентација, потребно размотрити и однос елемената у
оквиру презентација како би се оне прилагодиле одређеној групи
корисника, али и различитим начинима приказа (за подршку пре-
зентеру, односно за читање). За представљање резултата рада у
оквиру ове тематске целине, потребно је организовати ученике у
групе и формирати диференциране задатке како би имали прилику
да се опробају у различитим улогама (од техничара до презентера).
Обновити карактеристике векторског и растерског предста-
вљања слике, предности и недостатке једног и другог начина. Под-
сетити ученике на постојање RGB и CMYK палета боја и на везу
избора палете у односу на намену: RGB за приказивање на диги-
талном уређају или на интернету, односно CMYK палете боја за
припрему за штампање. Размотрити питање одговарајуће резолу-
ције (квалитета) графичке датотеке у контексту конкретне потребе,
штампање или коришћење на дигиталном уређају, односно поста-
вљање на интернет. Код помињања резолуције слике, још једном
подсетити ученике на појам пиксела, однос квалитета слике и
резолуције. Коментарисати количину меморијског простора који
заузима иста дигитална слика припремљена за штампу и припре-
мљена за приказивање на вебу или слање електронском поштом,
и то повезати са претрагом слика у оквиру интернет прегледача
(претрага по „величини” слике). Објаснити појам битмапе и нај-
чешће технике компресије података (компресија редуковањем ве-
личине, компресија без губитка података и компресија са губитком
квалитета слике), без уласка у техничке детаље самих алгоритама
компресије.
Наставити рад на креирању растерске графике у програму
који су ученици користили у претходним разредима. Разматрати
јединице за опис квалитета слике, PPI (pixel per inch) и DPI (dot
per inch) и различите формате записа фотографије (bmp, gif, mpeg,
png, tiff).
Подсетити ученике на појам и сврху слојева. Урадити пример
са сликом која садржи више слојева, од којих је један слој текст
дат као векторски слој у растерској слици. Демонстрирати увећа-
вање слова док је слој векторски. Провежбати технике: додава-
ња и брисања слоја, видљивости и сакривања слоја, подешавања
провидности, закључавања слоја за измену и стапања слојева. На
више основних примера поновити основне геометријске транс-
формације над сликом (опсецање, ротирање, смицање и преврта-
ње слике у целини...), провежбати рад са алатима за селекцију и
основне корекције дигиталних слика и фотографија као што су
промена нивоа осветљености, контраста и обојености. На конкрет-
ним сликама или фотографијама применити филтере као што су
Blur (замућеност) и Sharpen (оштрина) и тражити од ученика да
сами изаберу различите околности када користе различите фил-
тере (нпр. поштовање права приватности особа које сликамо...).
Приказати могућности аутоматске обраде већег броја дигиталних
слика (нпр. аутоматско смањење величине свих слика преузетих
са дигиталног фото-апарата). Припремити за часове дигитални
фото-апарат или мобилни телефон са камером и на часу правити
фотографије. На претходном часу дати ученицима задатак да до-
несу фотографије које ће на часу скенирати (уколико за то постоје
техничке могућности).
Објаснити објекат као основни графички елемент у вектор-
ској графици и његове најважније атрибуте: боју, границу, место и
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 71
величину. Посебну пажњу посветити пројектовању цртежа (поде-
ли на нивое, уочавању симетрије, објеката који се добијају поме-
рањем, ротацијом, трансформацијом или модификацијом других
објеката итд.), као и припреми за цртање (избор величине и ори-
јентације папира, постављање јединица мере, размере, помоћних
линија и мреже, привлачења, углова, итд.). Код цртања основних
графичких елемената (дуж, изломљена линија, правоугаоник, ква-
драт, круг, елипса) објаснити принцип коришћења алатки и указа-
ти на сличности са командама у различитим програмима. Слично
је и са радом са графичким елементима и њиховим означавањем,
брисањем, копирањем, груписањем и разлагањем, премештањем,
ротирањем, симетричним пресликавањем и осталим манипула-
цијама. Указати на важност поделе по нивоима и основне особи-
не нивоа (видљивост, могућност штампања, закључавање). Код
трансформација објеката обратити пажњу на тачно одређивање ве-
личине, промену величине (по једној или обе димензије), промену
атрибута линија и њихово евентуално везивање за ниво. Посебно
указати на разлику отворене и затворене линије и могућност попу-
њавања (бојом, узорком, итд.).
Указати на важност промене величине приказа слике на екра-
ну (увећавање и умањивање цртежа), и на разлоге и начине осве-
жавања. Код коришћења текста указати на различите врсте текста
у овим програмима, објаснити њихову намену и приказати ефекте
који се тиме постижу.
За увежбавање дати ученицима конкретан задатак да нацрта-
ју грб школе, свог града или спортског друштва, насловну страну
школског часописа, рекламни пано и сл. Као пројектни задатак, у
зависности од стручног усмерења, поделити ученике у групе које
ће формирати своје виртуелно предузеће и осмислити визуел-
ни идентитет, као и начине за рекламирање овог предузећа. При
овоме се могу користити и различите апликације на интернету, а
посебно се овде треба усмерити на различите формате који се при-
ликом рекламирања производа и услуга користе.
Приказати ученицима конкретне примере блога, викија и
електронског портфолија, размотрити могућности примене у
оквиру њихове струке, ученицима пружити прилику да креирају
садржаје и коментаре на веб-сајтовима и порталима са слобод-
ним приступом или у саставу школског веб-сајта или платформе
за електронски подржано учење. На крају ове наставне целине по-
жељно је да ученик креира повезане веб-странице са изабраним
елементима на тему која је прилагођена образовном профилу за
који се школују. Посебну пажњу обратити на потребу поштовања
ауторских права, етичких норми, поштовање права на приватност,
правилно писање и изражавање и правила лепог понашања у ко-
муникацији. Активности осмислити тако да подстичу тимски рад,
сарадњу, критичко мишљење, процену и самопроцену кроз рад на
часу, примену у другим наставним областима и домаће задатке.
Програми за табеларна израчунавања
Све појмове уводити кроз демонстрацију на реалним приме-
рима, прилагођеним приватном и школском животу ученика, али и
будућој струци ученика. Од самог почетка давати ученицима нај-
пре једноставне, а затим све сложеније примере кроз које ће сами
практично испробати оно што је демонстрирао наставник. Анали-
зу података приказати у функцији извођења закључака на основу
којих се могу доносити личне и пословне одлуке.
Објаснити основне појмове у програмима за рад са табелама
(табела, врста, колона, ћелија,…) и указати на њихову општост у
раду са подацима. При уношењу података у табелу, објаснити разли-
ку између различитих типова података (нумерички формати, датум
и време), као и грешке које могу из тога да настану. У том смислу
представити алате за валидацију података, увођењем ограничења
која се тичу врсте података или вредности које корисници уносе у
ћелију, као и додавања могућности избора из падајуће листе.
Код трансформација табеле указати на различите могућности
додавања или одузимања редова, или колона у табели. Објаснити
појам опсега тј. распона ћелија.
Код форматирања приказа податка у ћелији, приказати на
примерима могућност различитог тумачења истог нумеричког по-
датка (број, датум, време). Указати на предности условног форма-
тирања које омогућава означавање ћелије одређеном бојом у зави-
сности од вредности ћелије, коришћењем већ уграђених правила
као и дефинисање нових правила коришћењем формула.
Такође, нагласити важност доброг приказа података (висине
и ширине ћелија, фонта, поравнања) и истицања појединих пода-
така или група података раздвајањем различитим типовима линија
и бојењем или сенчењем. Представити опције за побољшање пре-
гледности података груписањем редова и колона, као и замрзава-
њем изабране области како би иста била стално видљива при пре-
гледу остатка садржаја радног листа.
Указати на повезаност података у табели и могућност до-
бијања изведених података применом формула. Објаснити појам
адресе и различите могућности референцирања ћелија. Приказати
копирање формула и понашање релативних и апсолутних адреса
приликом копирања формула. Указати на различите могућности
додељивања имена подацима или групама података и предно-
сти коришћења имена. Приказати функције уграђене у програм и
обратити пажњу на најосновније функције, посебно за сумирање,
сортирање (по једном и по више критеријума), филтрирање, а за-
тим показати многобројност и применљивост осталих уграђених
функција. Показати математичке, статистичке функције, функције
за текст и време, референцирање итд. Примери могу бити стати-
стика одељења, и статистика свих одељења на нивоу школе (или
разреда) укључујући просек, успех, успех по предметима, издваја-
ње датума рођења из ЈМБГ, одређивање дана у недељи кад је уче-
ник рођен, ко је најстарији, најмлађи, раздвајање имена и презиме-
на из табеле са уклањањем вишкова знакова (празнине), спајање
имена и презимена уз кориговање великих слова тамо где треба,
сортирање по више критеријума, филтрирање по различитим за-
хтевима, итд.
Указати на различите могућности аутоматског уношења пода-
така у серији.
Посебну пажњу посветити различитим могућностима гра-
фичког представљања података. Указати на промене података де-
финисаних у табели формулама, и графикону у случају измене
појединих података у табели. Указати на могућност накнадних
промена у графикону, како у тексту, тако и у размери и бојама (по-
задине слова, скале, боја, промена величине, лабеле итд.).
Показати анализу података кроз креирање и примену изведе-
них (пивот) табела. Указати на потребу да подаци морају бити до-
бро припремљени, и како се накнадно пивот табела мења и анали-
зира, чиме се добијају различити погледи на почетни скуп података.
Указати на важност претходног прегледа података и графико-
на пре штампања, као и на основне опције при штампању.
Пројектни задатак из дела Креирање дигиталних садржаја
је могуће урадити у две фазе. Тим на почетку бира тему за коју
ће креирати дигиталне садржаје. У првом делу пројектног задатка
претражује интернет, прикупља податке и представља их у диги-
талном облику, а касније након обраде теме Програми за табелар-
на израчунавања, може да анализира и обрађује те податке, пред-
ставља их визуелно и на основу њих доноси закључке.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У процесу вредновања потребно је континуирано пратити
рад ученика. У настави оријентисаној на достизање исхода вред-
нују се и процес и продукти учења. Тај процес започети иници-
јалном проценом нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање
информација из различитих извора (свакодневна посматрања, ак-
тивност на часу, учествовање у разговору и дискусији, самосталан
рад, рад у групи, тестови) помаже наставнику да сагледа постиг-
нућа (развој и напредовање) ученика и степен остварености исхо-
да. Свака активност је добра прилика за процену напредовања и
давање повратне информације, а важно је ученике оспособљавати
и охрабривати да процењују сопствени напредак у учењу.
Вредновање активности, нарочито ако је тимски рад у пита-
њу, се може обавити са групом тако да се од сваког члана тражи
мишљење о сопственом раду и о раду сваког члана понаособ (тзв.
вршњачко оцењивање). Препоручује се да наставник са ученицима
Страна 72 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак
у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о
томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењи-
вање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На основу
резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба пла-
нирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (елек-
тронска збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдукти-
мa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и
показатеља о напредовању ученика. Предности коришћења потр-
фолија су вишеструке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтичнo
прaћeњe нaпрeдoвaњa, подстиче развој ученика, представља увид
у прaћeњe рaзличитих аспеката учења и развоја, представља, по-
дршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа преци-
ИСТОРИЈА
(за образовне профиле који изучавају историју у два разреда са недељним фондом од 2 часа)
Циљ учења Историје је да ученик, изучавајући историјске догађаје, појаве, процесе и личности, стекне знања и компетенције неоп-
ходне за разумевање савременог света, развије вештине критичког мишљења и одговоран однос према себи, сопственом и националном
идентитету, културно-историјском наслеђу, поштовању људских права и културних различитости, друштву и држави у којој живи.
Разред Први
Недељни фонд часова 2 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– у усменом и писаном излагању користи основне научне и историјске појмове;
– к ористи хронолошке одреднице на одговарајући начин, у складу са периодизацијом
прошлости;
– а нализира узрочно-последичне везе и идентификује их на конкретним примерима;
–п  римењује основну методологију у елементарном историјском истраживању и
резултате презентује у усменом, писаном, или дигиталном облику;
–д  оведе у везу личности, догађаје, појаве и процесе са одговарајућим историјским
периодом;
–п  окаже на карти места одигравања историјских догађаја;
–п  репозна предрасуде, стереотипе, пропаганду и друге врсте манипулација
прошлошћу на конкретним примерима;
–п  оредећи историјске и географске карте датог простора, уочава утицај рељефа и
климатских чинилаца на настанак цивилизација и кретање становништва;
–н  аведе и лоцира најважније праисторијске и античке локалитете у свету и Србији;
–и  дентификује и пореди најважније одлике државних уређења у цивилизацијама
старог века;
–н  аведе типове државних уређења у периоду средњег и раног новог века и издвоји
њихове специфичности;
– а нализира и пореди положај и начин живота деце, жена и мушкараца, припадника
различитих друштвених слојева и група у старом, средњем и раном новом веку;
–и  дентификује основне елементе и одлике привреде у старом, средњем и раном
новом веку;
–п  репознаје присуство и процењује важност тековина старог, средњег и раног новог
века у савременом свету;
– а нализира специфичности и утицај међународних односа на положај држава и
народа;
–п  репознаје међусобну повезаност појава из политичке, друштвене, привредне и
културне историје;
–и  дентификује најважније одлике српске државности у средњем веку;
– а нализира структуру и особености српског друштва и уочава промене изазване
политичким и економским процесима у периоду средњег и раног новог века;
–и  зводи закључак о повезаности појава и процеса из националне историје са
појавама и процесима у регионалним, европским и светским оквирима, на основу
датих примера;
– о бјасни историјске појаве и процесе, користећи историјску карту;
–и  дентификује најзначајније последице настанка и ширења различитих верских
учења у историјском и савременом контексту;
–и  луструје примерима значај прожимања различитих народа, култура и
цивилизација;
–п  репознаје утицај идеја и научно-техничких открића на промене и развој друштва,
културе и образовања;
– у чествује у организовању и спровођењу заједничких активности у школи или у
локалној заједници које подстичу друштвену одговорност и неговање културе
сећања;
– р азликује споменике из различитих епоха са посебним освртом на оне у локалној
средини.
28. август 2023.
знији увид у различите oблaсти постигнућа (јаке и слабе стране)
ученика. Употребу портфолија отежавају недостатак критеријума
за одабир продуката учења, материјално-физички проблеми, вре-
ме, финансијска средства и велики број ученика. Већи број омета-
јућих фактора, у прикупљању прилога и успостављању критери-
јума оцењивања, је решив успостављањем сарадње наставника са
стручним сарадником, уз коришћење Блумове таксономије.
Препоручено је комбиновање различитих начина оцењивања
да би се сагледале слабе и јаке стране сваког ученика. Приликом
сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну
информацију која помаже да разуме грешке и побољша свој резул-
тат и учење. Потребно је да наставник резултате вредновања по-
стигнућа својих ученика континуирано анализира и користи тако
да промени део своје наставне праксе.
ТЕМЕ и
кључни појмови садржаја програма
Историја као процес, наука и наставни предмет
Историја као прошлост, као знање о прошлости и као поучавање о прошлости.
Помоћне историјске науке.
Хронологија и историјски извори.
Главне одлике праисторије и њени остаци у свету и Србији – Лепенски вир, Старчево,
Винча.
Цивилизације старог века
Општи преглед цивилизација старог века.
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (Стари исток –
најзначајније државе Месопотамије, Египат, Персија; античка Грчка – критско-
микенски период, Дорска сеоба, Хомерско доба, колонизација, настанак полиса,
државни и друштвени поредак Спарте и Атине – Ликург, Дракон, Солон, Пизистрат,
Клистен, грчко-персијски ратови и атинска хегемонија – Леонида, Темистокле,
Ксеркс, Пелопонески рат и његове последице – Перикле, Алкибијад, Никија;
хеленизам – успон Македоније, царство Александра Великог и хеленистичке
монархије; народи на тлу Балканског полуострва у антици; антички Рим – оснивање
Рима и доба краљева, државни и друштвени поредак у републици, освајање Италије
и Средоземља – Пир, Ханибал, грађански ратови и криза републике – Гнеј Помпеј,
Гај Јулије Цезар, Марко Антоније, главне одлике принципата и домината – Октавијан
Август, Тиберије, Трајан, Хадријан, Марко Аурелије, Диоклецијан; Велика сеоба
народа и њен утицај на пропаст Римског царства).
Религија и култура (основне одлике религија Старог истока, античке Грчке, епохе
хеленизма и античког Рима, хришћанство; писменост, књижевност – Хомер, Хесиод,
Пиндар, Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан, Херодот, Тукидид, Тацит, Тит Ливије,
Вергилије, Хорације, Овидије, уметност – Фидија, Мирон, Поликлет, Лисип, наука).
Привреда и свакодневни живот (основне одлике привредa Старог истока, античке
Грчке, епохе хеленизма и античког Рима; појава новца; свакодневни живот).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (тековине цивилизација
старог века – календар, иригациони систем – Ератостен, Архимед, Еуклид, Плиније
Старији, наука, римски бројеви, медицина – Асклепије, Хипократ, Гален, закони
– Хамураби, римско право, филозофија – Питагора, Сократ, Платон, Аристотел,
демократија, беседништво, олимпијске игре, спортови; архитектура – храмови,
позоришта, терме, водовод, канализација, путеви, арене, Витрувије...; јудаизам,
хришћанство, античко наслеђе и најзначајнија налазишта на територији Србије –
Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Феликс Ромулијана, Наисус, Јустинијана
Прима…).
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 73

Европа и Средоземље у средњем веку

Основне одлике средњег века (хронолошки и просторни оквири, особеност државног
и друштвеног уређења; настанак феудалног друштва – формирање феудалне
друштвене структуре, вазални односи, развој и структура феудалних држава).
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (настанак „варварских”
држава на територији Западног римског царства; Константин Велики – оснивање
Цариграда, Византијско царство – грчко и римско наслеђе, Јустинијан I и покушаји
обнове Римског царства, успон царства и утицај на Бугаре, Србе, Русе – Прво
бугарско царство и Кијевска Русија; Франачка држава, значај Карла Великог; појава
ислама и арапска освајања; сталешке монархије – Француска, Енглеска и Немачка;
Велика повеља слобода; крсташки ратови – најзначајнији походи и учесници; развој
средњовековних градова).
Религија и култура (хришћанска црква – црквена организација, монаштво,
процеси покрштавања, Велики раскол и његове последице; културне области –
западноевропска, византијска и арабљанска; манастири као средишта културе и
писмености, појава јеретичких учења, школе и универзитети, проналасци, опште
одлике уметности и књижевности, арапско-исламска култура и њен утицај на културу
народа Европе).
Привреда и свакодневни живот (основне одлике привреде у средњем веку; развој
банкарства; свакодневни живот – владар и двор, живот на селу и у граду, породични
односи).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (тековине средњег века –
легенде и митови, хералдика, институције).
Срби и њихово окружење у средњем веку
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (узроци и правци
сеобе Словена, Јужни Словени према староседеоцима и суседима на Балканском
полуострву, насељавање Бугара и Мађара и настанак њихових држава; Срби од VII
до XII века – досељавање Срба и Хрвата, српске земље, Србија између Византије и
Бугарске, успон Дукље; Србија у XII и почетком XIII века – Рашка између Византије
и Угарске, Стефан Немања, Стефан Првовенчани, аутокефалност српске цркве –
Свети Сава; успон српске државе у XIII и почетком XIV века и Византија Палеолога
– Урош I, Милутин, Стефан Дечански и битка код Велбужда; освајања Стефана
Душана, успостављање патријаршије и проглашење царства, уређење државе,
друштвени слојеви и односи, слабљење царства у време цара Уроша; постанак и
развој средњовековне босанске државе; Турци Османлије и њихова освајања на
Балкану, битка на Марици; Моравска Србија и њена улога у борби против Османлија
– кнез Лазар, бој на Косову; држава српских деспота и околне земље – Стефан
Лазаревић и Ђурађ Бранковић, пад Цариграда и пропаст Византије, пад Смедерева,
сеобе Срба у Угарску, слабљење и пад Босне, Зета за време Балшића и Црнојевића).
Религија и култура (покрштавање Срба и других Јужних Словена, мисија Ћирила и
Методија и њихових ученика, језик и писмо, Мирослављево јеванђеље, књижевност
– Свети Сава, Доментијан, Теодосије, монахиња Јефимија; најзначајније задужбине,
хералдика, правни споменици – Номоканон/Законоправило Светог Саве, Душанов
законик, Рударски закон деспота Стефана Лазаревића).
Привреда и свакодневни живот (основне одлике привреде у српским земљама у
средњем веку, развој рударства, значај Дубровника у привредном животу српских
земаља; свакодневни живот – живот на двору, у селу и граду).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (тековине средњег века:
српска црква, култови српских светитеља, манастири и уметничка баштина, српски
језик и писмо, ћирилица, косовско предање – утицај историјских и епских ликова
кнеза Лазара, Милоша Обилића, Вука Бранковића и Марка Краљевића на формирање
националне свести српског народа).
Европа и свет од краја XV до краја XVIII века
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (велика техничка и
географска открића – унапређивање бродоградње, усавршавање компаса, астролаба,
дурбина и часовника, покретна штампарска слова, путовања Бартоломеа Дијаза,
Васка да Гаме, Кристифора Колумба и Фернанда Магелана; улога и значај великих
европских градова; успон грађанске класе, сталешко друштво, апсолутистичке
монархије – примери Шпаније, Енглеске, Француске, Пруске, Аустрије, Русије и
њихових владара: Карло V, Хенри VIII, Луј XIV, Фридрих Велики, Марија Терезија,
Петар Велики и Катарина Велика; европске револуције: Низоземска револуција,
Енглеска револуција).
Култура и религија (хуманизам и ренесанса – Данте Алигијери, Франческо
Петрарка, Ђовани Бокачо, Еразмо Ротердамски, Николо Макијавели, Микеланђело
Буонароти, Леонардо да Винчи, Рафаело Санти, Албрехт Дирер; барок и класицизам
у уметности; научна револуција – Никола Коперник, Галилео Галилеи, Исак
Њутн; реформација и противреформација – Мартин Лутер и Жан Калвин, језуити,
инквизиција, верски ратови).
Привреда и свакодневни живот (мануфактурна производња; прекоморске колоније;
преношење економских центара са Средоземља на атлантску обалу; револуција
цена; велике банкарске породице – примери Медичија, Фугера...; оснивање берзи;
свакодневни живот – владар и дворски живот, живот на селу и у граду, породични
односи).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (научна, техничка и
географска открића, верске поделе, културно-уметничка баштина).
Страна 74 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Разред Други
Недељни фонд часова 2 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– к ористи хронолошке одреднице на одговарајући начин, у складу са периодизацијом
прошлости;
– у усменом и писаном излагању користи основне научне и историјске појмове;
–и  дентификује узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса из опште
и националне историје;
– а нализира историјске догађаје и појаве на основу доступних визуелних, аудио-
визуелних извора и статистички-табеларно обрађених података;
–п  резентује у усменом, писаном, или дигиталном облику резултате елементарног
истраживања;
– к ритички процењује сазнајну вредност и веродостојност усмених сведочанстава,
као и писаних, визуелних, аудио-визуелних и електронских историјских извора;
–п  репозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у историјском извору и
формулише став који се супротставља манипулацији;
– а нализира, на основу одабраних историјских извора и литературе, различита
тумачења истог историјског догађаја или појаве;
– к ритички се односи према информацијама из медија користећи се историјским
знањима и вештинама;
–п  роцени значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
–п  окаже на карти места одигравања историјских догађаја;
– о бразложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на савремено друштво;
–п  репознаје међусобну повезаност појава из политичке, друштвене, привредне и
културне историје;
–и  зрази ставове, засноване на историјским аргументима, уважавајући мишљење
саговорника;
–и  зводи закључак о повезаности појава и процеса из националне историје са
појавама и процесима у регионалним, европским и светским оквирима, на основу
датих примера;
–и  дентификује најважније друштвене групе, њихове улоге и односе у периоду од
Индустријске револуције до почетка 21. века;
–н  аведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова
појединаца и група;
–н  аведе специфичности друштвених, економских и државних уређења у периоду од
Индустријске револуције до почетка 21. века;
– а нализира, на примерима, процес настанка модерних нација;
– а нализира структуру и особености српског друштва и уочава промене изазване
политичким и економским процесима у периоду од краја 18. до почетка 21. века;
–и  дентификује основне карактеристике и предуслове настанка тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и савременом контексту;
– о бјасни значење појмова геноцид и Холокауст;
– р азликује стварне и прокламоване вредности и особине различитих идеологија и
политичких система у периоду од краја 18. до почетка 21. века
– у очава историјске промене, поређењем политичке карте савременог света са
историјским картама;
–и  луструје примерима утицај научно-технолошког развоја на промене у друштву,
економији и природном окружењу;
– о бразложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на креирање и јачање
националног и културног идентитета;
– у очи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и уметничким делима;
–п  репозна, на примерима из савремене историје, важност поштовања људских права;
–п  репозна последице различитих врста дискриминације и еманципације у периоду
од краја 18. до почетка 21. века;
–и  дентификује демографске, социјалне и културолошке промене у периоду од краја
18. до почетка 21. века;
–п  ореди карактеристике српских држава и других држава у којима је српски народ
живео у 19. и 20. веку и на почетку 21. века;
– а нализира положај српског народа у различитим државама у периоду од краја 18. до
почетка 21. века;
– о бразложи смисао неговања сећања на догађаје и личности из прошлости;
28. август 2023.
Српски народ под страном влашћу од краја XV до краја XVIII века
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (османска освајања,
држава и друштво – Сулејман Величанствени и врхунац османске моћи, Мехмед-
паша Соколовић, друштво – муслимани и хришћани, тимарски систем; положај Срба
у Османском царству – раја и власи; значај и улога Пећке патријаршије као верске,
националне и политичке установе; Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике
против Османског царства – Дуги, Кандијски, Велики бечки, ратови 1716–1718.
и 1737–1739. године, Кочина крајина; хајдуци и ускоци, сеобе Срба – Далмација,
Лика, Кордун, Банија, Славонија, Срем, Банат, Бачка, Барања; Велика сеоба 1690. и
патријарх Арсеније III Црнојевић, сеоба из 1739. и патријарх Арсеније IV Јовановић
Шакабента; укидање Пећке патријаршије 1766, Срби под хабзбуршком и млетачком
влашћу – статус и привилегије, Војна крајина, настанак грађанства код Срба,
Карловачка митрополија, Темишварски сабор).
Религија и култура (исламизација, покатоличавање и унијаћење, организација српске
цркве – верски и културни живот; реформе Марије Терезије и Јосифа II, настанак
елита – трговци, официри, свештеници, чиновници, учитељи, правници; митрополит
Стефан Стратимировић, Сава Текелија, Доситеј Обрадовић, Карловачка гимназија;
културни значај Дубровника, Иван Гундулић, Руђер Бошковић).
Привреда и свакодневни живот (основне одлике привреде у српским земљама –
трговина, значај Дубровачке републике у привредном животу; свакодневни живот).
ТЕМЕ и
кључни појмови садржаја програма
Европа и свет од краја XVIII века до Првог светског рата
Политичко-историјски оквир (Индустријска револуција – Џејмс Ват; просветитељство
– Волтер, Монтескје, Русо; социјална, верска и националноослободилачка обележја
политичких револуција; Америчка револуција – Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон;
појмови уставности и поделе власти; Француска револуција: укидање феудализма,
Декларација о правима човека и грађанина, револуционарни терор – Луј XVI,
Маркиз Лафајет, Максимилијан Робеспјер; Наполеоново доба, Бечки конгрес;
опадање Османског царства, Источно питање, утицај великих сила и уобличавање
националних држава на Балкану; европске и латиноамеричке револуције – Ђузепе
Мацини, Симон Боливар; револуције 1848/49. године – јачање идеја национализма,
конзервативизма, либерализма, демократије, радикализма, социјализма; Кримски
рат; уједињење Италије и уједињење Немачке – Камило Кавур, Ото фон Бизмарк;
Грађански рат и укидање ропства у САД – Абрахам Линколн; уништење
староседелачког становништва у Северној Америци; међународни односи у другој
половини XIX и почетком XX века – настанак Тројног савеза и Антанте, Велика
источна криза и Берлински конгрес, продор Хабзбуршке монархије на Балкан, борба
за колоније, успон САД и Јапана, подела Кине; Руско-јапански рат и Руска револуција
1905; две мароканске кризе; Анексиона криза, италијанско-турски рат, балкански
ратови).
Привреда, култура и свакодневни живот (последице Индустријске револуције –
напредак рударства, индустрије и саобраћаја, урбанизација, описмењавање, јачање
грађанске и појава радничке класе, проширење права гласа, еманципација жена;
оснивање националних банака; Друга индустријска револуција – употреба електричне
енергије и мотора са унутрашњим сагоревањем – Томас Едисон, Никола Тесла,
Михајло Пупин, Рудолф Дизел; култура: наука – Луј Пастер, Чарлс Дарвин, Пјер
и Марија Кири, Дмитриј Мендељејев, Огист Конт, Карл Маркс, Алберт Ајнштајн,
Вилхелм Конрад Рендген, образовање, религија, најзначајнији правци у књижевности
и ликовним уметностима – Гете, Лорд Бајрон, Александар Пушкин, Лудвиг ван
Бетовен, Федерик Шопен, Петар Чајковски, Жак-Луј Давид, Франциско Гоја, Ежен
Делакроа, Чарлс Дикенс, Оноре де Балзак, Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Клод
Моне, Густав Климт, Едвард Мунк, Емил Зола, Оскар Вајлд; свакодневни живот).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (индустријализација,
нове врсте оружја и саобраћајних средстава, обавезно основно образовање, масовна
култура, дневна и недељна штампа, телефон, телеграф, фотографија, филм; културно-
уметничка баштина).
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 75

– образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на стварање националног

и других идентитета;
– к ористи сазнања из других научних области, ради потпунијег сагледавања
историјских појава и процеса;
–н  аведе примере узајамног утицаја политике, уметности и популарне културе у
периоду од краја 18. до почетка 21. века;
–и  стражи меморијалне споменике у локалној средини;
– у чествује, у сарадњи са локалном заједницом, у организовању и спровођењу
заједничких школских активности везаних за развој културе сећања;
–п  окаже одговоран однос према културно-историјском наслеђу сопственог и других
народа.
Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском царству од краја XVIII
века до Првог светског рата
Политичко-историјски оквир (Први српски устанак – националноослободилачка
и социјална обележја, битке на Иванковцу, Мишару и Делиграду, организација
устаничке државе, улога великих сила, вожд Карађорђе Петровић, Прота Матеја
Ненадовић, Хајдук Вељко Петровић, Букурешки мир и пропаст устаничке државе;
Хаџи Проданова буна; Други српски устанак – битке на Дубљу и Љубићу и споразум
са Турцима, кнез Милош Обреновић; стицање аутономије, Сретењски устав, укидање
феудализма; Турски устав, Уставобранитељски режим – развој државних установа,
кнез Александар Карађорђевић, Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић и Илија
Гарашанин; друга владавина Милоша и Михаила Обреновића – добијање градова,
стварање Балканског савеза; Намесништво и Устав из 1869. године; владавина
Милана Обреновића – ослободилачки ратови 1876–1878, територијално проширење и
независност, оснивање политичких странака, проглашење краљевине, српско-бугарски
рат, Устав из 1888, Јован Ристић, Никола Пашић, Стојан Новаковић, краљица Наталија
Обреновић; владавина Александра Обреновића – национална политика у Старој
Србији и Македонији, државни удари, Устав из 1901, Мајски преврат, краљица Драга
Обреновић, Драгутин Димитријевић Апис; владавина краља Петра I Карађорђевића
– Устав из 1903, напредак парламентаризма, спољнополитичко окружење, Царински
рат, Анексиона криза, организација Уједињење или смрт, Љубомир Стојановић,
Милован Миловановић, Димитрије Туцовић, Јован Скерлић; Црна Гора – територија
и становништво; унутрашња и спољна политика владике Петра I Петровића Његоша,
битке на Мартинићима и Крусима; владика Петар II Петровић Његош, развој државних
институција; владавина кнеза Данила – успостављање световне власти, битка на
Граховцу и територијално проширење; владавина кнеза и краља Николе Петровића,
Црна Гора у ратовима 1876–1878, територијално проширење и стицање независности,
увођење уставности, политичке странке, проглашење краљевине; Срби под хабзбуршком
влашћу – Јужна Угарска, Хрватска и Славонија, Далмација и Бока Которска; Срби у
Револуцији 1848/1849. године, национални покрет, последице Аустро-угарске нагодбе
и Хрватско-угарске нагодбе, српске политичке странке, погроми над Србима у Загребу,
Хрватско-српска коалиција, Загребачки велеиздајнички процес; патријарх Јосиф Рајачић,
Светозар Милетић, Михаило Полит Десанчић, Јаша Томић, Светозар Прибићевић,
Анте Старчевић, Јосип Франк; Босна и Херцеговина под османском и аустроугарском
влашћу – простор, становништво, политички живот; Лука Вукаловић, Богдан Зимоњић,
Бењамин Калај, Петар Кочић, Осман Ђикић, Алекса Шантић; Срби у Османском царству
– Косово, Метохија, Рашка област и Македонија, четнички покрет; Сима Андрејевић
Игуманов, Петар Костић; балкански ратови – сарадња и супротности између балканских
националних политика, Кумановска, Битољска и Брегалничка битка, последице ратова).
Привреда, култура и свакодневни живот (аграрни карактер привреде, развој
занатства и трговине, зачеци индустрије, оснивање банака: Ђорђе Вајферт, Владимир
Матијевић; задужбинарство: Миша Анастасијевић, Илија Милосављевић Коларац;
Матица српска, развој школства, значај делатности Доситеја Обрадовића и Вука
Караџића, Београдски универзитет, Богословија у Призрену, напредак науке и
оснивање научних друштава, успон националне књижевности и уметности; Катарина
Ивановић, Димитрије Давидовић, Јоаким Вујић, Јован Стерија Поповић, Драга
Љочић, Богдан Поповић, Јован Цвијић, Бранислав Нушић, Милан Ракић, Јован
Дучић, Михаило Петровић Алас, Марко Миљанов, Валтазар Богишић; развој градова,
успон грађанства; свакодневни живот).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (присутност и утицај
политичких идеја на савремено српско друштво, трајност установа и институција
– Народни музеј, Народно позориште, Народна библиотека, САНУ, Народна банка;
културно-уметничко наслеђе као основ савремене српске културе).
Први светски рат
Политичко-историјски оквир (сукобљени интереси великих сила, савезништва, Сарајевски
атентат, фронтови, велике битке и преломни догађаји; водеће личности држава у сукобу;
губици и жртве, нови типови оружја, живот на фронту и у позадини; револуције у Русији
– Фебруарска револуција, Октобарска револуција и грађански рат; утицај Октобарске
револуције на прилике у Европи, револуције у Мађарској и Немачкој, анархија и распад
великих царстава; Србија и Црна Гора у Великом рату – одбрана отаџбине 1914. године
– Церска битка, Битка на Дрини, Колубарска битка, 1300 каплара, ратни циљеви Србије
и Југословенски одбор, глад и епидемије; одбрана Београда и војни слом 1915. године,
Мојковачка битка, албанска голгота; влада, војска и народ у избеглиштву (Крф, Тунис,
Западна Европа), Плава гробница; Крфска декларација; Солунски фронт, битка на
Кајмакчалану, добровољачки покрет; окупациони системи, репресија, масовни злочини,
концентрациони логори, покушаји мењања националног и културног идентитета српског
становништва, покрет отпора и Топлички устанак; Солунски процес; пробој Солунског
фронта, ослобођење Србије, Црне Горе и југословенских покрајина Аустроугарске,
допринос победи Антанте; Народно вијеће СХС, Подгоричка и Новосадска скупштина,
проглашење Краљевине СХС, утицај великих сила на настанак југословенске државе;
најзначајније војне и политичке личности – Владимир Гаћиновић, Гаврило Принцип,
Александар Карађорђевић, Петар Карађорђевић, Никола Пашић, Радомир Путник, Степа
Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, Јанко Вукотић, Павле Јуришић Штурм,
Франш Д҆Еспере, Војислав Танкосић, Војин Поповић – Војвода Вук, Надежда Петровић,
Милунка Савић, Момчило Гаврић, Флора Сендс, Арчибалд Рајс, Коста Војиновић,
Драгутин Димитријевић Апис, Оскар фон Поћорек, Аугуст фон Макензен, Франо Супило,
Анте Трумбић, Милутин Бојић, Владислав Петковић Дис.
Рат и култура – уметничко виђење рата; Велики рат у сећању.
Страна 76 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Европа и свет између два светска рата

Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (Париска мировна
конференција, Версајска Европа; међународни односи – супротности између
победничких и поражених земаља; настанак нових држава; Друштво народа; криза
демократије и појава тоталитарних идеологија – комунизам, фашизам и нацизам;
раднички покрет и Коминтерна; заоштравање међународних односа – јапанска
инвазија на Манџурију, рат у Етиопији, грађански рат у Шпанији, аншлус Аустрије,
Минхенски споразум, италијанска окупација Албаније, Немачко-совјетски пакт;
Вудро Вилсон, Владимир Лењин, Јосиф Стаљин, Бенито Мусолини, Адолф Хитлер,
Френклин Рузвелт, Франциско Франко, Мустафа Кемал Ататурк).
Привреда, култура и свакодневни живот (напредак привреде; велика економска криза
и модели њеног решавања; уметнички покрети, популарна култура, спорт, научна
открића, употреба вештачких материјала у индустрији; Томас Ман, Михаил Булгаков,
Пабло Пикасо, Салвадор Дали, Василиј Кандински, Казимир Маљевич, Сергеј
Ајзенштајн, Чарли Чаплин, Волт Дизни, Лени Рифенштал, Александар Флеминг,
Алберт Ајнштајн, Сигмунд Фројд).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости; тековине периода –
научна и техничка открића (напредак медицине, појава радија, телевизије, звучног
филма...) и културно-уметничко наслеђе.
Српски народ у југословенској држави између два светска рата
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (југословенска идеја и
конституисање државе, уједињење СПЦ и обнова српске патријаршије, југословенска
спољна политика, политичке партије; КПЈ и Коминтерна; национално и верско
питање; Видовдански устав, тероризам, ВМРО, усташки покрет; лични режим краља
Александра, Септембарски устав, Балкански пакт, атентат у Марсељу; политика
кнеза Павла Карађорђевића и влада Милана Стојадиновића – преуређење државе у
сенци новог светског рата и међународних притисака – Конкордатска криза, стварање
Бановине Хрватске, влада Цветковић–Мачек, отварање српског питања; краљ
Александар Карађорђевић, краљица Марија Карађорђевић, Петар II Карађорђевић,
патријарх Варнава, патријарх Гаврило, Никола Пашић, Стјепан Радић, Влатко Мачек,
Светозар Прибићевић, Антон Корошец, Мехмед Спахо, Анте Павелић, Иван Ванчо
Михајлов).
Привреда, култура и свакодневни живот (социјално-економске прилике,
неуједначеност економског и културног развоја, аграрна реформа,
индустријализација; утицај страног капитала; универзитет и наука; уметнички
покрети; допринос руске емиграције; хуманитарна друштва и спортске организације;
свакодневни живот; Михајло Пупин, Слободан Јовановић, Милутин Миланковић,
Михаило Петровић Алас, Милош Црњански, Иво Андрић, владика Николај
Велимировић, Станислав Винавер, Исидора Секулић, Ксенија Атанасијевић, Сава
Шумановић, Урош Предић, Иван Мештровић, Мирослав Крлежа).
Историјско наслеђе – повезивање прошлости и садашњости (присутност и утицај
политичких идеја на савремено српско друштво, трајност установа и институција;
културно-уметничко наслеђе).
Други светски рат
Политичко-историјски оквир (карактер рата и главни фронтови; победе Сила осовине
у првој фази рата; образовање Антифашистике коалиције; велике битке и преломни
догађаји; геноцид, Холокауст, концентрациони логори, логори смрти; покрети отпора
у Европи; ратна свакодневица; савезничке конференције – Техеран, Јалта, Потсдам;
људски и материјални губици, модерна војна технологија и употреба атомског оружја;
победа Антифашистичке коалиције; водеће личности држава у сукобу; српски народ
и Југославија у Другом светском рату – приступање Тројном пакту и војни пуч 27.
марта 1941, Априлски рат и војни слом, окупација, деоба територија и квислиншки
режими, Независна Држава Хрватска и политика геноцида над Србима, Јеврејима и
Ромима; Јасеновац, Јадовно, Сајмиште, Бањица; Пребиловци, Гаравице, Стари Брод,
Јајинци, „Новосадска рација”; геноцид и масовни злочини над Србима – Косово и
Метохија, Македонија, Шабац, Краљево, Крагујевац; устанци и два покрета отпора,
двор и влада у Лондону; грађански рат, најзначајније војне операције, савезничка
политика према покретима отпора, победа партизана, револуционарни терор,
основи новог државног уређења, завршне операције за ослобођење југословенског
простора, људске жртве и материјална разарања, допринос савезничкој победи,
Југославија на Мировној конференцији у Паризу; Драгољуб Михаиловић, Јосип
Броз Тито, Слободан Јовановић, Милан Недић, Димитрије Љотић, Анте Павелић,
кардинал Алојзије Степинац, Макс Лубурић, Диана Будисављевић, Секула Дрљевић,
Сава Шумановић, Вукашин Мандрапа, митрополит дабробосански Петар Зимоњић,
митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац).
Рат и култура – уништавање и пљачка културних добара; уметничко виђење рата, рат
као поништавање цивилизацијских вредности; лични доживљај рата.
Европа и свет у периоду хладног рата
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (две суперсиле СССР
и САД и стварање блокова; Кинеска револуција; хладни рат и трка у наоружању;
Покрет несврстаних; међународне кризе и ратови: Берлинска криза, Корејски
рат, интервенција у Мађарској, Вијетнамски рат, Кубанска криза, интервенција у
Чехословачкој, израелско-арапски сукоби, Кипарска криза, Иранска револуција,
рат у Авганистану; улога ОУН у очувању мира, антиколонијални покрети и
деколонизација; покрети еманципације и антиратни покрети; кризе комунистичког
поретка у Источној Европи; „перестројка”; пад Берлинског зида и крај хладног рата;
Мао Цедунг, Махатма Ганди, Фидел Кастро, Ернесто Че Гевара, Никита Хрушчов,
Џон Кенеди, Мартин Лутер Кинг, Нелсон Мандела, Голда Меир, Индира Ганди,
Маргарет Тачер, Роналд Реган, папа Јован Павле II, Михаил Горбачов).
Привреда, култура и свакодневни живот (напредак привреде; еколошки проблеми;
међународне финансијске институције; Трећа индустријска револуција, освајање
свемира, медији, популарна култура, индустрија забаве; Албер Ками, Жан Пол Сартр,
Џорџ Орвел, Александар Солжењицин, Елвис Присли, Енди Ворхол, Луис Буњуел,
Алфред Хичкок, Акира Куросава, Андреј Тарковски, Јуриј Гагарин, Нил Армстронг,
Валентина Терешкова).
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 77

Српски народ у југословенској држави у периоду хладног рата

Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (конституисање
југословенске федерације; комунистичка диктатура и репресија, сукоб са
Информбироом и Голи оток; Балкански пакт; сарадња са Западом, улога у Покрету
несврстаних; самоуправљање, Брионски пленум, албанске демонстрације на Косову
и Метохији 1968. и 1981; Маспок; Устав из 1974. године и положај српског народа,
опозиционо деловање; јачање национализма; Јосип Броз Тито, Милован Ђилас,
Александар Ранковић, Едвард Кардељ, Михаило Ђурић).
Привреда, култура и свакодневни живот (индустријализација, државна привреда
и њене противречности; економска и дужничка криза 1980-их; култура, наука и
образовање; свакодневица, животни стандард, популарна култура, спорт; Иво Андрић,
Милош Црњански, Меша Селимовић, Бранко Ћопић, Данило Киш, Добрица Ћосић,
Борислав Пекић, Десанка Максимовић, Мирослав Крлежа, Јустин Поповић, Милан
Коњовић, Петар Лубарда, Александар Саша Петровић, Мира Траиловић).
Европа и свет у савременим процесима
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (нестанак Источног
блока; уједињење и успон Немачке; распад СССР-а, Чехословачке и Југославије;
европске интеграције – Европска унија; ширење НАТО у Источној Европи; стварање
мултиполарног света – успон Русије и Кине; глобализација, тероризам, еколошки
проблеми; Борис Јељцин, Хелмут Кол, Бил Клинтон, Владимир Путин)
Привреда, култура и свакодневни живот (усавршавање дигиталних медија и
интернета, нанотехнологија, вештачка интелигенција; процеси глобализације;
миграције).
Српски народ и држава у савременим процесима
Политичко-историјски оквир, државни и друштвени поредак (распад СКЈ и обнова
вишестраначког система, велике силе и југословенска криза, разбијање југословенске
државе; ратови у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини; формирање нових
држава; настанак СР Југославије, Републике Српске Крајине, Републике Српске;
напади НАТО, хрватске и муслиманске војске и протеривање Срба из Хрватске
и делова Босне и Херцеговине, Дејтонски споразум; ратна разарања и страдање
цивилног становништва; оружана побуна на Косову и Метохији и НАТО агресија
на СР Југославију; протеривање Срба са Косова и Метохије; статус Косова и
Метохије према резолуцији СБ УН 1244; политичке промене у Србији 2000; положај
српског народа на простору бивше Југославије и борба за очување територијалног
интегритета Србије; Слободан Милошевић, патријарх Павле, Војислав Коштуница,
Зоран Ђинђић, Јован Рашковић, Радован Караџић, Ратко Младић, Фрањо Туђман,
Алија Изетбеговић).
Привреда, култура и свакодневни живот (крах социјалистичке економије,
приватизација делова државне и друштвене имовине, економске санкције и њихове
последице, хиперинфлација, емиграција и имиграција; култура, спорт и свакодневица;
културне последице нестанка Југославије; Миодраг Мића Поповић, Емир Кустурица,
Милорад Павић, Матија Бећковић, Милорад Екмечић, Душан Ковачевић).

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО постоји повезаност и остваривање једног исхода доприноси оства-

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм је конципиран тако да су уз стандарде постигнућа и
исходе дефинисане за крај разреда, дати и кључни појмови садр-
жаја разврстани у међусобно повезане тематске целине. Концепт
наставе и учења засноване на исходима подразумева да ученици,
посредством садржаја предмета, стекну не само основна знања,
већ да их користе у развоју вештина историјског мишљења и из-
градњи ставова и вредности. Програм, у том смислу, нуди садр-
жински оквир, а наставник има могућност да изабере и неке до-
датне садржаје уколико сматра да су примерени средини у којој
ученици живе, или процени да одговарају њиховим интересовањи-
ма. Програм се, на пример, може допунити и садржајима из про-
шлости завичаја, чиме се код ученика постиже јаснија представа
о историјској и културној баштини у њиховом крају – споменици,
музејске збирке. Сви садржаји су дефинисани тако да су у функци-
ји остваривања исхода предвиђених програмом.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Најефикасније методе наставе и учења јесу оне које ученика
стављају у адекватну активну позицију у процесу развијања знања
и вештина. При остваривању циља предмета и достизању исхода
мора се имати у виду да су садржаји, методе наставе и учења и
активности ученика неодвојиви у наставном процесу. Да би сви
ученици достигли предвиђене исходе и да би се остварио циљ на-
ставе историје, потребно је да наставник упозна специфичности
начина учења својих ученика и да према њима планира и прилаго-
ђава активности. Наставник има слободу да сам одреди распоред и
динамику активности за сваку тему, уважавајући циљ предмета и
дефинисане исходе. Редослед исхода не исказује њихову важност
јер су сви од значаја за постизање циља предмета. Између исхода
ривању других исхода.
Програм оријентисан на процес и исходе учења наставнику
даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења.
Улога наставника је да контекстуализује дати програм потребама
конкретног одељења имајући у виду: састав одељења и карактери-
стике ученика; уџбенике и друге наставне материјале које ће кори-
стити; техничке услове, наставна средства и медије којима школа
располаже; ресурсе, могућности, као и потребе локалне средине у
којој се школа налази. Полазећи од датих исхода и садржаја, на-
ставник најпре креира свој годишњи план рада из кога ће касни-
је развијати своје оперативне планове. Од њега се очекује и да, у
фази планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за
сваку наставну јединицу. При планирању треба имати у виду да се
исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је
за већину исхода потребно више времена и више различитих ак-
тивности. Наставник за сваки час планира и припрема средства и
начине провере остварености пројектованих исхода. У планирању
и припремању наставе и учења, наставник планира не само своје,
већ и активности ученика на часу. Поред уџбеника, као једног од
извора знања, на наставнику је да ученицима омогући увид и ис-
куство коришћења и других извора сазнавања.
Ученици на почетку средњошколског образовања већ посе-
дују извесна знања о најважнијим историјским појмовима, имају
нека животна искуства и формиране ставове који су основ за из-
градњу нових знања, вештина, ставова и вредности. Битно је ис-
користити велике могућности које Историја као наративни пред-
мет пружа у подстицању ученичке радозналости, која је у основи
сваког сазнања. Посебно место у настави историје имају питања,
како она која поставља наставник ученицима, тако и она која до-
лазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или
што су сазнали ван ње користећи различите изворе информација.
Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функ-
Страна 78 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
цију за развој историјског мишљења и критичке свести, не само у
фази утврђивања и систематизације градива, већ и у самој обради
наставних садржаја. У зависности од циља који наставник жели
да оствари, питања могу имати различите функције, као што су:
фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање по-
ређења, трагање за објашњењем. Одговарајућа питања могу да
послуже и као подстицај за елементарна историјска истраживања,
прилагођена узрасту и могућностима ученика, што доприноси до-
стизању прописаних стандарда постигнућа.
Настава би требало да помогне ученицима у стварању што ја-
сније представе не само о томе „како је уистину било”, већ и зашто
се нешто десило и какве су последице из тога проистекле. У изу-
чавању прошлости ученици треба што више да користе одабране
историјске изворе, литературу, карте и друге изворе података (до-
кументарни и играни видео и дигитални материјали, музејски ек-
спонати, илустрације). Препоручује се посећивање културно-исто-
ријских споменика и установа културе. Треба искористити и утицај
наставе и учења историје на неговање језичке и говорне културе
(вештине беседништва и дебате), као и на развијање културе сећа-
ња и свести о друштвеној одговорности и људским правима.
Неопходно је имати у виду и интегративну функцију истори-
је, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним
предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о
повезаности и условљености географских, економских и култур-
них услова живота човека. Пожељно је избегавати фрагментарно и
изоловано учење историјских чињеница јер оно има најкраће тра-
јање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања и
развоју вештина.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Приликом остваривања програма наставник треба да има у
виду циљ, општу и специфичне компетенције предмета, стандарде
постигнућа и исходе за разред и да у складу с тим води рачуна о
селекцији и броју података неопходних за разумевање одређених
кључних појмова.
У остваривању тема пажњу би требало посветити и прошири-
вању већ постојећих ученичких знања о историјској науци, хроно-
логији и периодизацији, пореклу и сазнајној вредности историјских
извора, као и о самом истраживачком процесу. Током одабира ма-
теријала за рад и осмишљавања активности наставник увек треба
да има у виду узраст ученика и ниво њиховог знања, као и што рав-
номернију заступљеност примера из опште и националне историје.
Кроз реализацију тема ученици ће проширити своја знања о
најважнијим догађајима и феноменима из политичке, друштвене
и културне историје различитих епоха. Када је реч о политичкој
историји, посебну пажњу треба посветити узроцима и последица-
ма најзначајнијих догађаја и личностима које су их покретале и у
њима учествовале. Требало би да уоче законитости појава, њихову
развојност, како су се мењале током времена и који су чиниоци на
то утицали. Поред тога, ученици треба да праве паралеле између
држава, институција и процеса у оквиру исте и различитих епоха,
да уочавају сличности и разлике, као и међусобне утицаје.
На основу већ усвојених знања о политичким, друштвеним,
привредним и културним приликама датог периода ученици треба
да уоче њихову повезаност и утицај на свакодневни живот и ра-
звој друштва. Важно је, такође, приказати начин поимања света
у датој епохи и на тај начин разумети људе који су тада живели.
Ученике треба подстицати да уоче међусобне културне утицаје и
прожимања различитих народа, култура и цивилизација и како су
одређене идеје и научно-техничка открића утицала на развој дру-
штва, културе, уметности, образовања и свакодневни живот људи.
У том смислу, треба им указати на важност неговања различитих
културних традиција и подстицати код њих одговоран однос пре-
ма културно-историјском наслеђу сопственог и других народа. Да
би разумели историјски период који изучавају, ученици треба да
се упознају и са књижевношћу и уметношћу тог времена. Зато је
пожељно да се у корелацији са наставом других одговарајућих
предмета осветле друштвени контекст настанка неког дела које се
проучава.
28. август 2023.
Када је историја српског народа у питању, треба приказати
преглед најзначајних политичких догађаја и процеса, развој др-
жавних, друштвених и верских институција и културних прилика
у ширем, регионалном и европском контексту. Потребно је подсти-
цати код ученика развој критичког мишљења и свести о значају
неговања културе сећања.
Програмом је предвиђено и изучавање периода савремене исто-
рије, што подразумева и обраду многих осетљивих, па и противуреч-
них и контроверзних тема, о којима не постоји консензус у научним
круговима и јавности. То су теме које су присутне свакодневно у ин-
формативним и документарним програмима, на интернету, о њима
говоре политичари, јавне личности и новинари. Такве теме су често
саставни део породичне историје и личних наратива, што додатно
увећава њихову актуелност. Ученици су изложени различитим тума-
чењима историјских догађаја и због тога је нарочито важно код њих
развијати критички однос према информацијама које им се нуде.
Овладавање том вештином наводи се и у образовним стандардима, а
у оквиру програма спомиње се у циљу предмета, као и у појединим
исходима за крај разреда. Због тога би једна од најбитнијих компе-
тенција успешног наставника била да зна како да код ученика под-
стиче критичко и историјско мишљење, што би ученицима омогући-
ло развијање хуманистичких вредности заснованих на толеранцији,
уважавању различитости и поштовању другог. Ученици треба да
буду оспособљени да аргументовано анализирају противуречности,
да се децентрирају (сагледају и уваже туђи угао гледања на одре-
ђени историјски феномен), да уочавају сличности и различитости,
постављају питања а нове информације лако повезују с постојећим
знањима. На тај начин, биће оспособљени да препознају пропаганду
и активно учествују у разградњи предрасуда и стереотипа с којима
се свакодневно сусрећу. Такав приступ омогућио би им аутономни и
рационални однос према информацијама и додатно олакшао проми-
шљање и доношење аргументованих закључака и судова.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Праћење напредовања ученика започиње иницијалном про-
ценом нивоа на коме се он налази и у односу на шта ће се про-
цењивати његово даље напредовање. Свака активност је добра
прилика за процену напредовања и давање повратне информације,
а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују соп-
ствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак
других ученика. Сваки наставни час и свака активност ученика су,
у том смислу, прилика за регистровање напретка ученика и упу-
ћивање на даље активности. Наставник треба да подржи саморе-
флексију (промишљање ученика о томе шта зна, уме, може) и под-
стакне саморегулацију процеса учења кроз постављање личних
циљева напредовања.
У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се
процес и продукти учења. Да би вредновање било објективно и
у функцији учења, потребно је ускладити нивое циљева учења и
начине оцењивања. Потребно је, такође, ускладити оцењивање са
његовом сврхом. У вредновању наученог, поред усменог испити-
вања, користе се и тестови знања. У формативном оцењивању се
користе различити инструменти, а избор зависи од врсте активно-
сти која се вреднује. Вредновање активности, нарочито ако је тим-
ски рад у питању, може се обавити са групом тако да се од сваког
члана тражи мишљење о сопственом раду и о раду сваког члана
понаособ (тзв. вршњачко оцењивање).
Како ниједан од познатих начина вредновања није савршен,
потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино
тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране сваког свог
ученика. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је
ученику дати повратну информацију која помаже да разуме гре-
шке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са учени-
цима договори показатеље на основу којих сви могу да прате на-
предак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог
рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили.
Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На
основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима
треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 79

Потребно је да наставник резултате вредновања постигнућа планирања, остваривања и праћења и вредновања. Важно је да на-
својих ученика континуирано анализира и користи тако да унапре- ставник континуирано прати и вреднује, осим постигнућа учени-
ди део своје наставне праксе. Рад сваког наставника састоји се од ка, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад.

ГЕОГРАФИЈА
(за образовне профиле који географију изучавају у једном разреду са недељним фондом од 2 часа)
Циљ учења Географије је да ученик развија систем географских знања и вештина, свест и осећање припадности држави Србији,
разумевањe суштине промена у свету, неговањe и стицањe моралних вредности, еколошке културе, одрживог развоја, етничке и верске
толеранције које ће му помоћи у професионалном и личном развоју.

Разред Према плану наставе и учења

Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: и кључни појмови садржаја програма
– о пише географски положај Србије и доведе га у везу са историјско-географским Географски положај, територија и границе Србије.
развојем територије; Географски положај Србије.
– а нализира територијалну организацију Србије;
–н  аводи карактеристике граница и пограничних општина Србије; Апсолутан географски положај: математичко-географска и физичко-географска
– о бјашњава физичко-географске елементе простора Србије у смислу генезе, компонента.
типологије и њихових општих карактеристика; Релативан географски положај: економско-географска, политичко-географска,
–п  роцењује утицај човека на животну средину и предвиди ефекте заштите природних саобраћајно-географска и еколошка компонента.
добара на животне и привредне активности људи; Територија.
– а нализира успешне примере одрживог развоја у различитим областима и предлаже
Географско-историјски развој територије и интеграциони и дезинтеграциони процеси.
решења за њихово преношење у своју локалну средину;
Друштвено-политичко уређење.
– о писује утицај географских фактора на демографски развој, размештај
Територијална организација.
становништва, насеља и привреде у Србији;
– а нализира узроке и последице актуелног стања развоја привреде у Србији и њеним Границе.
географским регијама; Државне границе, међународни гранични спорови и проблеми пограничних општина.
–п  омоћу општих и тематских географских карата демонстрира специфичности
развоја становништва, привреде и насеља Србије; Физичко-географске карактеристике Србије.
–н  аводи особине најважнијих културних добара у Србији; Рељеф Србије.
–и  зводи закључке о узајамном односу физичко-географских и друштвено- Геолошка грађа: типови стена и минералa.
географских одлика на развој географских регија у Србији; Тектонски процеси и геотектонске јединице.
–п  омоћу општих и тематских географских карата демонстрира регионалне Морфоструктуре: Панонска низија, Перипанонски обод, Планинско-котлинско-
специфичности развоја становништва, привреде и насеља географских регија долинска област, Понтијска низија и Перипонтијски обод.
Србије; Сеизмизам.
– к ористи дигиталне алате за приказ и анализу географских садржаја о Србији. Ерозивни процеси: распадање стена, плувијална ерозија и денудација, падински
рељеф, флувијални рељеф, крашки рељеф глацијални рељеф,еолски рељеф и
антропогени рељеф.
Клима Србије.
Климатски фактори и елементи.
Типови климе.
Заштита ваздуха.
Воде Србије.
Подземне воде и извори.
Реке.
Језера: природна језера, вештачка језера.
Управљање водама: коришћење вода, уређење водотока и заштита вода.
Земљишта Србије.
Основне одлике земљишта.
Педогенетски фактори.
Типови земљишта: типска и атипска земљишта.
Угроженост и мере заштите земљишта: деградација и деструкција земљишта и мере
заштите земљишта.
Биљни и животињски свет Србије.
Биогеографске области: степска, шумска и измењена (антропогена).
Угроженост биодиверзитета.
Заштита природе Србије.
Заштићена подручја.
Категорије и режими заштите заштићених подручја.
Врсте заштићених подручја.
Заштићене дивље врсте.
Остала заштићена подручја међународног значаја: Рамсарска подручја и резервати
биосфере.
Друштвено-географске карактеристике Србије.
Становништво Србије.
Извори података о становништву.
Број становника.
Густина насељености.
Природно кретање становништва.
Просторна мобилност становништва.
Структуре становништва.
Демографски проблеми и мере популационе политике.
Привреда Србије.
Фазе развоја српске привреде: привреда Србије у 19. и првој половини 20. века,
привреда Србије у другој половини 20. века и привреда Србије у транзиционом
периоду.
Привредни сектори: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор.
Страна 80 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Насеља Србије.
Фактори настанка и развоја насеља.
Прва насеља, настанак и развој насеља у Србији.
Класификација насеља.
Сеоска насеља.
Градска насеља: статус града, унутрашња просторна структура града, градске
функције и урбанизација и веза града са околином.
Културна добра Србије.
Непокретна културна добра.
Покретна културна добра.
Нематеријална културна добра.
Географске регије Србије.
Београдска регија.
Војводина.
Косово и Метохија.
Шумадија.
Западно Поморавље.
Велико Поморавље.
Јужно Поморавље.
Источна Србија.
Западна Србија.
Старовлашко-рашка висија.
Ибарско-копаонички крај.
Примена дигиталних алата у анализи географских садржаја о Србији.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ти и компоненте релативног географског положаја: културно-гео-

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
На уводном часу ученике треба упознати са програмом на-
ставе и учења Географије и значајем националне географије у ра-
зумевању појава и процеса у локалној средини и географском про-
стору Србије и окружења. Улога наставника се огледа у правилном
усмеравању и подстицању ученика на развијање позитивних људ-
ских вредности, развијање националног идентитета, развијање
свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и
очување националне културне баштине. Препорука је да активно-
сти наставника буду усмерене на поучавање и учење путем откри-
ћа, дефинисању и анализи географских појава и процеса у Србији.
Ученике треба усмерити на релевантне географске изворе инфор-
мација, научити их да класификују, интегришу и примене стати-
стичке податке, а све у циљу долажења до конкретних закључака о
географском простору.
Дати садржаји су препоручени и распоређени у пет темат-
ских целина: Географски положај, територија и границе Србије;
Физичко-географске карактеристике Србије; Друштвено-гео-
графске карактеристике Србије; Географске регије Србије и При-
мена дигиталних алата у анализи географских садржаја о Србији.
За достизање исхода ученике треба упознати са практичном
применом општих и тематских географских карата израђених у
аналогном и дигиталном облику. Такође, неопходно је указати на
значај картографског садржаја у анализи географских појава, обје-
ката и процеса кроз конкретне примере.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Географски положај, територија и границе Србије
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да опише гео-
графски положај Србије и доведе га у везу са историјско-географ-
ским развојем територије; потребно је објаснити детерминанте и
компоненте географског положаја Србије, њене границе, облик и
величину територије. Објаснити да су детерминанте и компоненте
географског положаја, мењајући кроз историју неке од функција,
утицале на промене значаја коју је Србија имала у историји и коју
има данас. Објаснити ученицима да географски положај Србије
може бити апсолутан и релативан. Истаћи да је апсолутан гео-
графски положај Србије егзактан јер су у питању географске коор-
динате (математичко-географске) и природни фактори. На основу
тога издвојити две компоненте апсолутног географског положаја:
математичко-географску и физичко-географску. Такође, издвоји-
графску, политичко-географску, саобраћајно-географску, еколошку
и економско-географску.
Објаснити ученицима да је територија Србије повезана и ин-
тегрисана, да њена тродимензионалност подразумева копно, ва-
здушни простор изнад копна и Земљину унутрашњост испод коп-
на, као и да је њен квалитет дефинисан економским параметрима
који зависе од квалитета и квантитета природних ресурса, као што
су на пример, плодност земљишта, рудно богатство, однос обради-
вих и необрадивих површина и биолошка разноврсност.
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да анализира
територијалну организацију Србије; објаснити ученицима да те-
риторијалну организацију Србије чине територијалне јединице:
општине, градови и Град Београд (174 јединице локалне самоупра-
ве) и аутономне покрајине као облици територијалне аутономије.
Појаснити ученицима да територију локалних самоуправа чине
насељена места; општина је основна територијална јединица у
којој се остварује локална самоуправа и која је способна да само-
стално преко својих органа врши сва права и дужности из своје
надлежности; град је територијална јединица која је економски,
административни, географски и културни центар ширег подручја
и има најчешће више од 100.000 становника, као и да су аутономне
покрајине облици територијалне аутономије у Србији. Србија има
две аутономне покрајине, АП Војводину на северу (37 општина и
8 градова) и АП Косово и Метохију на југу (28 општина и 1 град).
Оспособити ученике да израђују тематске карте о територијалној
организацији Србије користећи неме карте, на којима се могу из-
двојити различити садржаји везани за ову наставну јединицу.
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да наводи ка-
рактеристике граница и пограничних општина Србије; важно је
издвојити граничне прелазе Србије према суседним државама и
објаснити централно језгро – колевку државне идеје, центар ин-
теграције и фактор кохезије њене територије. У циљу подстицања
толеранције код ученика, указати на постајање различитих етнич-
ких и културних група у пограничним територијама Србије.
Физичко-географске карактеристике Србије
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да објашњава
физичко-географске елементе простора Србије у смислу генезе,
типологије и њихових општих карактеристика; потребно је да
ученици савладају наставне садржаје који се односе на геомор-
фолошке, климатске, хидролошке и биогеографске одлике наше
земље. Кључно је да у светлу теорије литосферних плоча ученик
опише геотектонски положај и геотектонску рејонизацију Србије
сагледавањем односа Евроазијске и Афричке литосферне плоче,
објасни механизме настанка и обликовања рељефа на простору
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 81
Србије и именује значајне морфоструктурне облике рељефа у Ср-
бији. Даљом операционализацијом исхода ученик ће бити у ста-
њу да препозна и наведе облике рељефа који настају тектонским
покретима и вулканизмом, објасни процес настанка земљотреса
и наведе најугроженије зоне и изведе закључке о појави савреме-
ног сеизмизма као и одсуствo активног вулканизма на територији
Србије. Наставници могу упознати ученике са мрежом сеизмоло-
шких станица Србије и различитим начинима прикупљања пода-
така о трусној активности на подручју Србије у реалном времену,
размени података са земљама у окружењу и компјутерским про-
грамима за аутоматско лоцирање и извештавање.
Приликом проучавања климатских одлика наше државе треба
користити што више статистичких података о климатским елементи-
ма. У овој наставној теми акценат ставити на утицај различитих кли-
матских фактора који дефинишу климу наше земље. Након анализе
климатских фактора, потребно је издвојити основне типове климе са
њиховим главним карактеристикама. Да би анализирао просторну и
временску дистрибуцију климатских података неопходно је да уче-
ник самостално конструише климадијаграме бар два места између
којих постоји значајна разлика у надморским висинама. Поред ових
климатских елемената, ученика треба упознати и са ветровима и ин-
солацијом. Просторну и временску дистрибуцију температура, пада-
вина и ветрова треба повезати са климатским факторима који усло-
вљавају њихово формирање. Као последица просторне и временске
дистрибуције вредности климатских елемената на простору Србије
издвајају се одређене климатске области. Да би се исход остварио
неопходно је да ученик: наведе климатске елементе, опише простор-
ну и временску дистрибуцију температуре ваздуха и падавина на те-
риторији Србије, наведе и оцени значај климатских фактора, издвоји
климатске области на територији Србије.
Посебну пажњу треба посветити проучавању хидролошких
особина Србије. У овој наставној теми потребно је извршити поделу
територије према морским сливовима, класификовати језера према
начину постанка, објаснити типологију термоминералних вода према
температури и хемијском саставу. Да би се остварио исход неопходно
је да ученик: наведе највеће реке Црноморског, Јадранског и Егејског
слива, процени време појаве минималних и максималних водостаја
на рекама, разликује језера по начину постанка, опише еволуцију је-
зерских басена, лоцира термоминералне изворе, опише врсте и значај
подземних вода за водоснабдевање, утврди везу између доступности
воде и лоцирања одређених привредних делатности и објеката.
Неопходно је да ученици сагледају просторну дистрибуцију
животињских врста, травнатих области, шумских ареала и њихов
састав, као и ефекте које остварују у интеракцији са осталим при-
родним и друштвеним објектима у простору. Ученик треба да наве-
де основне типове земљишта, разликује вертикални и хоризонтални
распоред вегетације, класификује фауну у односу на тип средине
(фауна копнених вода, фауну копна; шумска и нешумска подручја),
наведе како људске активности утичу на фрагментацију и смањење
ареала биљних и животињских врста и појаву ендемских врста.
У сваком делу градива који се односи на проучавање физич-
ко-географских одлика треба код ученика инсистирати на повези-
вању између природних карактеристика и могућности за развој
различитих привредних делатности попут пољопривреде, шумар-
ства, енергетике, рударства, индустрије, саобраћаја и туризма.
Предлог пројектног задатка: природа одабране општине/гра-
да. Визуелним посматрањем терена и прикупљањем података из
различитих писаних и интернет извора ученици треба да припре-
ме пано или мултимедијалну презентацију о физичко-географским
одликама општине/града у коме живе. Ученици могу да фотогра-
фишу, лоцирају и картирају облике рељефа, хидрографске објекте
и основне биогеографске ареале који су присутни у посматраном
насељу. Прикупљањем података из најближе метеоролошке стани-
це ученици ће утврдити основне климатске карактеристике.
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да процењује
утицај човека на животну средину и предвиди ефекте заштите
природних добара на животне и привредне активности људи;
потребно је проширити постојећа и стећи нова знања о утицају
пољопривреде, индустрије, саобраћаја, туризма и других привред-
них делатности на географски простор. Будући да су примери не-
гативног утицаја човека на животну средину доминантни у односу
на позитивне, те да се на истицању позитивног утицаја човека на
животну средину инсистирало и у нижим разредима, овде је ак-
ценат стављен на примере рационалног коришћења енергетских
извора и очувања животне средине. На овај начин код ученика се
развија критичко и дивергентно мишљење, али и патриотска свест
и интеркултуралност.
Ученика треба упознати са типовима заштићених природних
добара као и најзначајнијим примерима на простору Србије. По-
том указати на режиме заштите I, II и III степена који подразуме-
вају рестрикцију одређених привредних и животних активности.
Ученик ће достизањем овог исхода бити у стању да предложи мере
које би довеле до смањења колизије заштите природни добара са
једне и животних и привредних активности људи са друге стране.
Овај исход се операционализује током наставе кроз проверу оства-
рености следећих исхода код ученика: проналази податке о зашти-
ћеним подручјима како би самостално закључили који је њихов
значај; утврђује узроке и последице угрожености заштићених по-
дручја и предлаже мере ревитализације; приказује тематским кар-
тама географски размештај заштићених подручја и сл. Овај исход
је погодан за примену различитих облика кооперативног учења (у
пару, у групама) и за развој међупредметних компетенција учени-
ка (комуникација и сарадња, рад са подацима, решавање проблема,
одговоран однос према околини, итд.).
Исход: ученик ће бити у стању да анализира успешне приме-
ре одрживог развоја у различитим областима и предлаже реше-
ња за њихово преношење у своју локалну средину; се операциона-
лизује током наставе кроз проверу остварености следећих исхода
код ученика: дефинише концепт одрживог развоја; наводи штетне
последице загађења животне средине у Србији, одређеној општи-
ни/граду/географској регији Србије; проналази примере одрживих
решења проблема животне средине у општини/граду/географској
регији Србије; предлаже могућности преношења решења одржи-
вог коришћења природних ресурса или управљања животном сре-
дином у општини/граду/географској регији у којој живи. Кроз ре-
ализацију овог исхода ученици стичу функционална, употребљива
знања која могу да примене у даљем образовању, на другим на-
ставним предметима и у свакодневном животу.
Друштвено-географске карактеристике Србије
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да описује
утицај географских фактора на демографски развој, размештај
становништва, насеља и привреде у Србији; потребно је проши-
рити знања које су ученици већ стекли у досадашњем школовању
о утицају природних услова и ресурса, као и друштвених еле-
мената географског простора на развој становништва, насеља и
привреде. Потребно је да ученици уоче кључни значај бројности,
размештаја, кретања и структура становништва за развој привреде
као целине и појединачних привредних грана (делатности). У том
смислу потребно је указати на специфичности радно-интензивних
грана привреде, као и оних који захтевају квалификовану радну
снагу, а посебно за нова занимања која се развијају у овом веку.
Овај исход се операционализује током наставе кроз проверу оства-
рености следећих исхода код ученика: именује географске факто-
ре који утичу на размештај и кретање становништва; проналази и
анализира податке демографске и економске статистике; утврђује
географске факторе који детерминишу развој и размештај насе-
ља; објашњава утицај демографских процеса на ниво економске
развијености Србије; наводи географске факторе развоја и разме-
штаја појединих привредних делатности и значајних привредних
објеката у нашој земљи; објашњава појединачне, антагонистичке
и синергетске утицаје природних и друштвених географских фак-
тора на развој и размештај становништва, привреде и насеља у
Србији; објашњава историјске промене у дејству географских фак-
тора на развој и размештај становништва, привреде и насеља у Ср-
бији. Овим исходом се постиже да ученици разумеју физичко-гео-
графски и друштвено-географски контекст развоја становништва,
привреде и насеља у Србији.
Страна 82 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да анализира
узроке и последице актуелног стања развоја привреде у Србији и
њеним географским регијама; потребно је да се ученици упознају
или прошире већ стечена знања о процесима економске и поли-
тичке транзиције, глобализације, светске економске кризе и реин-
дустријализације, да уоче њихов утицај на приведу Србије. Овај
исход може се операционализовати на следећи начин: ученик де-
финише појмове транзиција, глобализација, светска економска
криза, директне стране инвестиције, реиндустријализација; анали-
зира квантитативне податке о наведеним процесима у Србији; уче-
ник објашњава промене у структури привреде (власничка струк-
тура, структура по економским делатностима и гранама, промена
структура запослених) и њеном просторном размештају.
Исход: ученик ће бити у стању да помоћу општих и темат-
ских географских карата демонстрира специфичности развоја
становништва, привреде и насеља Србије; јако је важан у функ-
ционалном домену. Овде до изражаја долази захтев да ученик са-
мостално проналази податке о становништву/привреди/насељима
који су доступни у аналогном и дигиталном облику те да их на
часовима и код куће за домаће задатке приказује у виду полно-ста-
росних пирамида, графикона, дијаграма и тематских карата (кар-
тодијаграма). Садржаји везани за овај исход могу се реализовати
применом различитих облика рада (индивидуални, рад у пару, рад
у групи) и своју пуну примену проналазе у изради истраживачких
пројеката, најбоље везано за локалну средину.
Исход: ученик ће бити у стању да наводи особине најважни-
јих културних добара у Србији је остварен уколико ученик уме
да дефинише појам културних добара, да културна добра класи-
фикује на материјална (покретна и непокретна) и нематеријална,
да им одреди положај на географској карти Србије и да их опише.
Од наставника се очекује да подстакне ученике на размишљања
о везама између специфичности културних добара и историјских
догађаја, појава и процеса (миграција, ратова, епидемија, начина
обраде земљишта, специфичних заната, верских обреда).
Географске регије Србије
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да изводи за-
кључке о узајамном односу физичко-географских и друштвено-гео-
графских одлика на развој географских регија у Србији; ученици
треба да анализирају и доведу у везу физичко-географске и дру-
штвено-географске карактеристике Београдске регије, Војводи-
не, Косова и Метохије, Шумадије, Западног Поморавља, Великог
Поморавља, Јужног Поморавља, Источне Србије, Западне Срби-
је, Старовлашко-рашке висије и Ибарско-копаоничког краја. Овај
исход се операционализује тако што ученик објашњава на основу
којих критеријума су издвојене дате просторне целине, анализира
географски положај, границе и величину регије, објашњава најва-
жније физичко-географске и друштвено-географске одлике регије,
описује историјски развој географске регије, објашњава утицај ра-
зличитих географских фактора на развој географске регије. Овде
би требало указати на то да територија Србије није хомогена, већ
да је одликује заступљеност различитих физичко-географских и
друштвено-географских елемената, које је чине хетерогеним про-
стором. Обраду ових наставних садржаја вршити по Керовом си-
стему, који подразумева следећи редослед излагања: географски
положај, границе и величина, рељеф, клима, воде, живи свет, ста-
новништво, насеља и привреда.
28. август 2023.
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да помоћу оп-
штих и тематских географских карата демонстрира регионалне
специфичности развоја становништва, привреде и насеља гео-
графских регија Србије; ученици треба науче да опште и тематске
географске карте користе као извор информација о географским
регијама Србије, као и да на тематским картама приказују специ-
фичности друштвено-географских појава и процеса у одређеној
географској регији или Србији као целини. Овај исход се опера-
ционализује током наставе тако што ученик на општегеографској
карти Србије показује географски размештај насеља, саобраћај-
ница, привредних објеката; проналази и анализира тематске карте
(историјске, економске, административне, итд.) на којима су при-
казане специфичности становништва, привреде и насеља; израђује
тематске карте развоја и размештаја становништва, привреде и на-
сеља у одређеној географској регији и/или Србији као целини и сл.
Примена дигиталних алата у анализи садржаја о Србији
За достизање исхода: ученик ће бити у стању да користи ди-
гиталне алате за приказ и анализу географских садржаја о Ср-
бији очекује се да ученици овладају инсталацијом и подешавањем
одређеног програма, да демонстрирају употребу алата овог про-
грама са његовим основним и сложеним функцијама, те да креира-
ју, увозе и извозе податке у наведеном програму.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим
се обезбеђује стално праћење и процењивање резултата постиг-
нућа ученика, а у складу са Правилником о оцењивању ученика у
средњем образовању и васпитању. Праћење и вредновање ученика
започиње иницијалном проценом нивоа знања на коме се ученик
налази. Свака активност на часу служи за континуирану процену
напредовања ученика. Неопходно је ученике стално оспособљава-
ти за процену сопственог напретка у остваривању исхода предмета.
Како ниједан од познатих начина вредновања није савршен, по-
требно је комбиновати различите начине оцењивања. Приликом сваког
вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информа-
цију која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење.
Ако наставник са ученицима договори показатеље на основу којих сви
могу да прате напредак у учењу, ученици се уче да размишљају о ква-
литету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапре-
дили. Оцењивање на тај начин постаје мотивациони фактор за ученике.
На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима тре-
ба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
Неопходно је да на почетку школске године наставници гео-
графије поштујући временску динамику процењују постигнућа
ученика кроз адекватну заступљеност сумативног и формативног
оцењивања. Будући да се у новим програмима наставе и учења
инсистира на функционалним знањима, развоју међупредметних
компетенција и пројектној настави, важно је да наставници добро
осмисле и са ученицима договоре како ће се обављати форматив-
но оцењивање. У том смислу препоручује се наставницима да на
нивоу стручних већа договоре критеријуме и елементе форматив-
ног оцењивања (активност на часу, допринос групном раду, израда
домаћих задатака, кратки тестови, познавање географске карте...).
Рад сваког наставника састоји се од планирања, остваривања,
праћења и вредновања. Важно је да наставник континуирано спро-
води евалуацију и самоевалуацију процеса наставе и учења.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 83
ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
(за образовне профиле који Екологију и заштиту животне средине изучавају као изборни предмет са недељним фондом од 2 часа)
Циљ учења Екологије и заштите животне средине је да ученик, усвајајући основне еколошке концепте, знања, вештине и концепт
одрживог развоја, развије свест о значају чисте животне средине и биодиверзитета за живот људи, као и да стечена знања и вештине при-
мењује у свакодневном животу водећи рачуна о праву будућих генерација на очувану животну средину и природне ресурсе од значаја за
њихов квалитет живота.
Разред Према плану наставе и учења
Недељни фонд часова 2 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– з акључује о хемијском јединству живих и неживих система и о заједничком пореклу
живих бића на основу њихових заједничких особина;
–п  овеже просторни и временски распоред кључних абиотичких еколошких фактора
са распоредом биома на Земљи;
–н  а примерима анализира компоненте и кључне процесе екосистема;
–и  дентификује кључне екосистемске услуге на примерима природних екосистема и
вреднује њихов значај за људску заједницу и здравље;
– а нализира кључне облике антропогеног нарушавања биогеохемијских циклуса;
– о бразложи утицај климатских промена на губитак биодиверзитета;
– в реднује своје обрасце коришћења ресурса сходно свом еколошком отиску;
– у истраживању користи једноставне процедуре, техникe, инструменте и литературу,
односећи се одговорно према преузетим обавезама, сопственом здрављу,
сарадницима, животној средини и културном наслеђу;
–п  рикупи, одабере и обради информације релевантне за истраживање, користећи
ИКТ и поуздане изворе информација, поштујући правила чувања приватности
података;
–п  рикаже, наводећи изворе података, и образложи резултате истраживања, користећи
језик и стил комуникације специфичан за екологију и конзервациону биологију;
–и  знесе и вреднује аргументе на основу доказа;
– с арађује у тиму, поштујући разлике у мишљењу и интересима, дајући лични
допринос постизању договора и афирмишући толеранцију и равноправност у
дијалогу;
– с арађује у тиму, поштујући разлике у мишљењу и интересима, дајући лични
допринос постизању договора и афирмишући толеранцију и равноправност у
дијалогу;
– к ритички и аргументовано процени сопствени рад и рад сарадника у групи, тако да
унапреди рад групе.
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм екологије и заштите животне средине приступа изу-
чавању нераскидиве повезаности живих бића са њиховим окруже-
њем и оријентисан је на достизање образовних исхода. Достизање
исхода води развоју свих кључних и општих међупредметних ком-
петенција као што су дигитална компетенција, рад са подацима и
информацијама, решавање проблема, комуникација, предузимљи-
вост, сарадња, компетенција за целоживотно учење, одговоран од-
нос према здрављу, одговоран однос према околини и одговорно
учешће у демократском друштву. Исходи представљају описе ин-
тегрисаних знања, вештина, ставова и вредности ученика, дефи-
нисан су на нивоу примене и груписани су у три теме: Јединство
живог и неживог света и основне особине живих бића; Основи
екологије; Угроженост и заштита природе и биодиверзитета.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Улога наставника је да контекстуализује дати програм према
потребама конкретног одељења имајући у виду: састав одељења
и карактеристике ученика; уџбенике и друге наставне материјале
које ће користити; техничке услове, наставна средства и медије ко-
јима школа располаже; ресурсе, могућности, као и потребе локал-
не средине у којој се школа налази. Полазећи од датих исхода и са-
држаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада
из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Потребно
је да наставник за сваку наставну јединицу, у фази планирања и
писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише
исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању
треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки лак-
ше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више
времена и више различитих активности. У фази планирања наста-
ТЕМА и
кључни појмови садржаја програма
ЈЕДИНСТВО ЖИВОГ И НЕЖИВОГ СВЕТА И ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ ЖИВИХ
БИЋА
Хемијски састав живих бића. Значај воде за одвијање животних функција. Особине
које произлазе из ћелијске организације органске материје: метаболизам, раст/
развиће, надражљивост и покретљивост, хомеостаза, репродукција и еволуција.
ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ЕКОЛОГИЈЕ
Циљ, начин и предмет истраживања екологије. Геофизички услови биосфере.
Градијенти еколошких фактора и распоред биома на Земљи. Медијуми животне
средине. Еколошки системи и њихова хијерархија. Еколошки фактори.
Станиште, еколошка валенца и еколошка ниша. Абиотички фактори као агенси
селекције.
Интраспецијска компетиција и природна селекција.
Интерспецијски (трофички) односи, њихова корелација са нишом. Коеволуција.
Популација. Популациони атрибути. Популациони процеси и њихови параметри.
Модели раста популације. Адаптивна вредност популације.
Компоненте екосистема.
Биоценоза – структурне и функционалне карактеристике.
Процеси у екосистемима.
Биогеохемијски циклуси.
УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ПРИРОДЕ И БИОДИВЕРЗИТЕТА
Екосистемске услуге и здравље.
Динамика хумане популације, модел демографске транзиције. Антропогена
дисрупција биогеохемијских циклуса и нарушавање атмосфере. Губитак земљишта.
Деградација биодиверзитета. Концепт одрживог развоја.
ве и учења веома је важно имати у виду да је уџбеник наставно
средство и да он не одређује садржаје предмета. Зато је потребно
садржајима датим у уџбенику приступити селективно и у односу
на предвиђене исходе које треба достићи. Поред уџбеника, као јед-
ног од извора знања, на наставнику је да ученицима омогући увид
и искуство коришћења и других извора сазнавања. Препорука је
да наставник планира и припрема наставу самостално и у сарадњи
са колегама због успостављања корелација међу предметима.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У остваривању наставе потребно је подстицати радозналост,
аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговор-
ност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.
Препоручује се максимално коришћење ИКТ решења јер се могу
превазићи материјална, просторна и друга ограничења (платформе
за групни рад нпр. Pbworks, платформа Moodle, сарадња у „обла-
ку” као Гугл, Офис 365...; за јавне презентације могу се користити
веб решења нпр. креирање сајтова, блогова – Weebly, Wordpress...;
рачунарске симулације као нпр. https://phet.colorado.edu/sr/и апли-
кације за андроид уређаје; домаћи и међународни сајтови и порта-
ли, нпр. www.cpn.rs,www.scientix.eu, www.go-labproject. eu, www.
scienceinschool.org, www.science-on-stage.eu и други).
Кроз активности за достизање исхода ученик ће бити у стању
да закључује о хемијском јединству живих и неживих система и
о заједничком пореклу живих бића на основу њихових заједничких
особина ученике би требало подстицати да примењују знања која
су стекли на настави хемије. Хемијски састав ћелије би требало
обрадити на елементарном нивоу, тако да ученици разумеју да су
најчешћи елементи у изградњи живих и неживих система (универ-
зума) исти (CHON), а разлику између живих и неживих система
треба приказати као разлику у начину организације материје и у
брзини одвијања хемијских реакција (унутар ћелија). У том кон-
Страна 84 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
тексту, ученици би требало да разумеју зашто је баш вода супстрат
за одигравање животних процеса, а не нека друга супстанцa. Од-
носно, требало би да разумеју како из структурних особености
молекула воде произилазе њене биолошке функције, у вези спо-
собности воде да раствара поларне супстанце, топлотног капаци-
тета и парадокса густине. Илустрације структуре молекула воде и
њених својстава су свима доступне на интернету у облику видео
клипова и кратких филмова, због чега је могуће да наставник води
и надгледа процес учења код ученика који би сами прикупљали и
приказивали занимљиве појаве у вези структуре и својстава воде.
Тежиште треба да буде и на чињеници да је сва специфичност ма-
терије која чини живи свет директна последица структурних свој-
става угљениковог атома која га чине способним да гради велики
број разноврсних великих молекула, тзв. органске (биолошке) мо-
лекуле. Биолошке макромолекуле (угљене хидрате, липиде, проте-
ине и нуклеинске киселине) треба само илустровати и повезати са
функцијама, без улажења у детаље њихове хемијске структуре.
Присуство биомакромолекула у приближно истим пропорци-
јама у свим ћелијама, биохемијско јединство живог света, ученици
треба да повежу, како са основним својствима која произлазе из ће-
лијске организације органске материје (метаболизам, раст/развиће,
хомеостаза, надражљивост, покретљивост, репродукција, еволуци-
ја), тако и са заједничким пореклом свих живих бића на Земљи. Хе-
мијско јединство живог и неживог и биохемијско јединство живог
света треба повезати са чињеницом да сви живи организми постоје
у природи увек и само у оквиру животних заједница и екосистема.
Од особина живих бића које произлазе из ћелијске организаци-
је материје, највећу пажњу треба посветити метаболизму као проце-
су у коме ћелије размењују материју са околином и у коме се врши
аквизиција материје и претварање енергије у облик доступан хемиј-
ским процесима у ћелији (у хемијским везама АТP-а). У том смислу
је важно подсетити и на улоге атмосферских гасова, угљен-диокси-
да и кисеоника, у физиологији ћелије, тј. у фотосинтези и ћелијском
дисању (представити их само шематски). Способност живих бића
да одговоре на промену у околини (надражљивост/покретљивост) и
да упркос променама у околини одржавају стабилност унутрашњег
састава и услова (хомеостаза) треба повезати са физиолошким адап-
тацијама (везано за сезонско варирање еколошких фактора). Свој-
ство популација и врста свих живих бића да се постепено мењају
у дугим временским периодима (еволуирају) треба повезати са на-
станком адаптација у еволуционом смислу, као особина које постају
типичне за врсте и популације под дејством природне селекције у
локалним условима екосистема (еколошким нишама).
У достизању исхода ученик ће бити у стању да повеже про-
сторни и временски распоред кључних абиотичких еколошких
фактора са распоредом биома на Земљи, требало би повезати сте-
чена знања из географије, физике, хемије и биологије са учењем
о геофизичким чиниоцима (Сунчево зрачење и његов градијент),
енергетски баланс биосфере, распоред копна и мора, ветрови и
морске струје, који су узрок распореда различитих животних усло-
ва, чиме утичу на просторни распоред биома на Земљи. Знања о
електромагнетном зрачењу и термодинамици и о енергетским
аспектима метаболизма, треба да омогуће ученицима да разумеју
да део протока енергије иде и кроз биосферу, покрећући животне
процесе. Различитост и променљивост еколошких фактора треба
приказати по медијима животне средине (вода, копно, земљиште).
У достизању исхода ученик ће бити у стању да на примери-
ма анализира компоненте и кључне процесе екосистема и иден-
тификује кључне екосистемске услуге на примерима природних
екосистема и вреднује њихов значај за људску заједницу и здравље
потребно је ослонити се на стечена знања из екосистемске еколо-
гије почевши од општег концепта екосистема и еколошких нивоа
организације које треба поставити у континуум са биолошким ни-
воима организације. Концепт екосистема треба проширити исти-
чући да се од нивоа животне заједнице па до биосфере еколошки
системи формирају по јединственој матрици која се изражава у
поједностављеној формули „6К+6П” тј. шест компоненти и шест
процеса. Три компоненте су увек у околини (енергетски извори,
материјални извори/супстанце – ресурси и еколошки чиниоци), а
три су увек „унутар” екосистема (произвођачи, потрошачи, разла-
28. август 2023.
гачи). У проучавању биоценозе ученици треба да посвете пажњу:
основним структурним (диверзитет, спратовност) и функционал-
ним (трофички односи, ланци и мреже исхране) карактеристикама.
У проучавању екосистема треба обратити пажњу на:
а) Токове енергије у и кроз екосистеме – основе енергетике
екосистема, губитак енергије у протоку кроз трофичке ланце и
упоредо повећање индивидуалне биомасе и смањење бројности/
густине карактеристичних представника (анализирати трофичке
пирамиде као квантитативни израз тог феномена). Треба указати
на феномен да се одређена количина енергије увек рециклира у
оквиру разлагачке компоненте екосистема активношћу разлагача
у промени хемијске структуре детритуса (угинулих и делимично
распаднутих делова живих бића) и излучевина.
б) Токове супстанци у и кроз екосистеме. Ученици треба да
уоче да су екосистеми отворени за промет енергије и супстанци, и
да супстанце увек (са припадајућим енергетским садржајем) кру-
же у екосистему. Потребно је обрадити основни циклус кружења
супстанци у екосистему и истаћи улогу разлагача у том процесу.
Комбинацијом ова два процеса, треба указати на општу једнакост
између производње и потрошње у екосистему, односно на прибли-
жну једнакост продукције и респирације. Ученици треба да пове-
жу основне типове исхране и дисања живих бића са продукцијом
и респирацијом као феноменима на нивоу екосистема.
в) Спектар еколошких чинилаца у околини. Ученици треба да
идентификују деловање еколошких чинилаца у околини, као један
од шест кључних процеса, на сваком од хијерархијских нивоа еко-
лошких система. Посебно је важно да ученици уоче како се један
те исти чинилац (нпр. падавине) различито манифестује на разли-
читим хијерархијским нивоима (пределу, биому, биосфери).
г) Диверзитет биоценозе и обрасце разноврсности живих
бића. Ученици треба да проуче фенологију, спратовност (подземна
и надземна) и основне типове екосистема који поседују одређен
тип обрасца (шумски, ливадски) и упореде их са специфичности-
ма образаца диверзитета у воденим екосистемима.
д) Развој и еволуцију екосистема ученици могу да проуче на
одабраним примерима природних сукцесија (примарних и секун-
дарних). Требало би да објасне промене атрибута екосистема у току
сукцесија и значај климаксне заједнице (укључујући климатогене и
едафске климаксе). Деловање антропогеног фактора треба да проу-
че кроз деградацију биоценоза (нарушавање станишта) и повезане
последице (појачавање ерозије, промена хидролошког режима).
ђ) Стабилност екосистема ученици треба да разумеју проучава-
јући својства климаксне заједнице. Треба истаћи да стабилни екоси-
стеми пружају човеку одређене сервисе и услуге које су човечанству
неопходне за живот, а да деградација екосистема деловањем антро-
погеног фактора доводи до поремећаја функционалности екосистема
и онемогућавања пружања за човека животно важних екосистемских
сервиса и услуга (кључне речи за претрагу екосистемске услуге,
ecosystem services). У овом контексту требало би подстицати ученич-
ку дискусију на тему поремећаја рада органских система изазваних
штетним ефектима најчешћих загађивача животне средине.
Посебну пажњу вреди посветити и анализи процеса на нивоу
глобалног екосистема.
У активностима на достизању исхода ученик ће бити у ста-
њу да анализира кључне облике антропогеног нарушавања биоге-
охемијских циклуса треба се ослонити на стечена знања о метабо-
личким процесима и обрадити биогеохемијске циклусе основних
градивних супстанци живих бића, пре свега угљеника, воде, азота,
фосфора и сумпора (при том направити корелацију са хемијом –
оксидо-редукционим процесима и растворљивостима соли нитра-
та, сулфата и фосфата). Треба истаћи појаву антропогене дисруп-
ције биогеохемијских циклуса посебно у случају азота, сумпора
и фосфора, са освртом на последице, и указати како се физички
и хемијски састав атмосфере и хидросфере (а делимично и лито-
сфере нарочито у морфологији предела – урбанизација и инфра-
структура, губитак плодног земљишта појачавањем ерозије) мења
последњих деценија убрзаном експлоатацијом фосилних горива.
Ученици би требало да уоче да је деградација биодиверзитета на
глобалном плану последица деловања антропогеног фактора (гу-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 85
битак врста, дезертификација, уништавање шума, претварања ау-
тономних, природних у полуаутономне, пољопривредне и урба-
но-индустријске екосистеме).
Посебну пажњу би требало посветити феномену тзв. „великог
убрзавања” (као појам за претрагу може се употребити енгл. „The
Great Acceleration”). При томе треба подстаћи ученике да на моделу
демографске транзиције хумане популације уоче тренд све већег убр-
завања утицаја људских активности на природне екосистеме и жи-
вотну средину, који је нарочито уочљив од доба Великих открића, па
потом индустријализације током 19. и 20. века. Нагласак треба стави-
ти на изразито убрзавање свих компоненти, како технолошко-економ-
ског развоја, тако и притисака на животну средину и природне екоси-
стеме, које се дешава током последњих седамдесет година.
Активности на достизању исхода ученик ће бити у стању да
образложи утицај климатских промена на губитак биодиверзите-
та и вреднује своје обрасце коришћења ресурса сходно свом еколо-
шком отиску, требало би почети подсећањем ученика на каракте-
ристичне лонгитудиналне и латитудиналне градијенте еколошких
фактора (који су узрок распореда различитих животних услова,
што утиче на просторни распоред биома на Земљи). Притом, жи-
вотнe услове ученици треба да повежу са карактеристичним живим
бићима тих области и њиховим адаптацијама (веза са распростра-
њењем – ареалима). Потом треба објаснити видове биодиверзитета
(генски, специјски и екосистемски) и њихов значај.
Ученици могу кроз истраживачко-пројектни задатак да обра-
де „Мој еколошки отисак”. Потребан материјал се налази на адре-
си https://www.footprintnetwork.org/our-work/ecological-footprint/
(упознавање са концептом). Кроз ове активности ученици могу
да стекну знања о концепту биокапацитета и еколошког дефи-
цита, односно еколошке резерве. Потребно је обратити посебну
пажњу на феномен „Earth overshoot day” односно дан у години
када процењујемо да је човечанство потрошило све расположиве
ресурсе које Земља „произведе” те године и од када живимо тро-
шећи ресурсе из „резерви капитала” планете, умањујући потен-
цијале наредним генерацијама да функционишу на исти начин.
На крају је потребно да ученици израчунају индивидуални (лич-
ни) еколошки отисак уз помоћ калкулатора на адреси https://www.
footprintcalculator.org/ и дискутују добијене резултате („Колико ми
је планета потребно за живот кад би сви живели као ја?”, „Како
могу да смањим свој еколошки отисак?” „Да ли хоћу да будем ак-
тивна/активан у смањењу свог личног отиска?”).
Активности на достизању свих исхода би могле бити заокру-
жене дебатом на тему да ли је тренутни економско-технолошки
развој одржив и праведан, или штети и угрожава начин живота и
опстанак будућих генерација људи. У том смислу је важно учени-
ке упознати са основним принципима концепта одрживог развоја,
а нарочито са његовом интегралном идејом да је човек само једна
од врста у динамичним екосистемима са, међутим, огромним ути-
цајем и одговорношћу за очување биодиверзитета.
Исходи: у истраживању користи једноставне процедуре,
техникe, инструменте и литературу, односећи се одговорно пре-
ма преузетим обавезама, сопственом здрављу, сарадницима, жи-
вотној средини и културном наслеђу; прикупи, одабере и обради
информације релевантне за истраживање, користећи ИКТ и по-
уздане изворе информација, поштујући правила чувања приватно-
сти података; прикаже, наводећи изворе података, и образложи
резултате истраживања, користећи језик и стил комуникације
специфичан за екологију и конзервациону биологију; изнесе и вред-
нује аргументе на основу доказа; сарађује у тиму, поштујући ра-
злике у мишљењу и интересима, дајући лични допринос постизању
договора и афирмишући толеранцију и равноправност у дијалогу;
критички и аргументовано процени сопствени рад и рад сарадни-
ка у групи, тако да унапреди рад групе су развојни, предметни и
међупредметни и треба их планирати и радити на њиховом дости-
зању уз остале исходе.
Додатне информације се могу добити на: https://www.
scienceinschool.org/sr/content/evolucija-na-delu-patogeni, https://
www.scienceinschool.org/content/manipulating-gut-microbiome-
potential-poo, https://www.scienceinschool.org/sr/content/safari-u-
va%C5%A1im-ustima-мikrobiolo%C5%A1ka-d%C5%BEungla).
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и
вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти
учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати
напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици парти-
ципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају,
документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији
учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања,
Ниво исхода Одговарајући начин оцењивања
Објективни тестови са допуњавањем
Памћење (навести, препознати, кратких одговора, задаци са
идентификовати...) означавањем, задаци вишеструког
избора, спаривање појмова
Разумевање (навести пример, Дискусија на часу, мапе појмова,
упоредити, објаснити, препричати...) проблемски задаци, есеји
Примена (употребити, спровести, Лабораторијске вежбе, проблемски
демонстрирати...) задаци, симулације
Анализирање (систематизовати, Дебате, истраживачки радови, есеји,
приписати, разликовати... студије случаја, решавање проблема
Евалуирање (проценити, критиковати, Дневници рада ученика, студије случаја,
проверити...) критички прикази, проблемски задаци
Креирање (поставити хипотезу,
Експерименти, истраживачки пројекти
конструисати, планирати...)
као и оцењивање са његовом сврхом:
Сврха оцењивања Могућа средства оцењивања
Тестови, писмене вежбе, извештаји,
Оцењивање наученог (сумативно)
усмено испитивање, есеји
Посматрање, контролне вежбе,
Оцењивање за учење (формативно)
дијагностички тестови, дневници рада
ученика, самоевалуација, вршњачко
оцењивање, практичне вежбе
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног ис-
траживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке
аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу
да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете информа-
ција и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем,
планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпретацијом за-
датих података. У вредновању наученог, поред усменог испитивања,
најчешће се користе тестови знања. На интернету, коришћењем кључ-
них речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу
се наћи различити инструменти за оцењивање и праћење.
У формативном вредновању наставник би требало да про-
мовише групни дијалог, користи питања да би генерисао податке
из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје уче-
ницима повратне информације, а повратне информације добијене
од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике
да оцењују квалитет свог рада, а избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
Када је у питању нпр. практичан рад (тимски рад, пројектна на-
става, теренска настава и слично) може се применити чек листа
у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима
испуњености, а наставник треба да означи показатељ који одгова-
ра понашању ученика. У процесу оцењивања добро је користити
портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдук-
тимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података
и показатеља о напредовању ученика. Предности коришћења по-
трфолија су вишеструке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтско
прaћeњe нaпрeдoвaњa, подстиче развој ученика, представља увид
у прaћeњe рaзличитих аспеката учења и развоја, представља по-
дршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа преци-
знији и поузданији увид у различите oблaсти постигнућа (јаке и
слабе стране) ученика. Приликом сваког вредновања постигнућа
потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да
разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са
ученицима договори показатеље на основу којих сви могу да прате
напредак у учењу, а који су у складу са Правилником о оцењива-
њу ученика у средњем образовању и васпитању, ученици се уче да
Страна 86 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму
да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент
за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и вреднова-
ња, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати
погодне стратегије учења. Важно је да наставник континуирано
прати и вреднује, осим постигнућа ученика, и процес наставе и
учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној прак-
си, а све што се покаже као недовољно ефикасно требало би уна-
предити.

ХЕМИЈА
(за образовне профиле који Хемију изучавају у једном разреду са недељним фондом од два часа)

Циљ учења Хемије је да ученик формира основна знања из области хемије, да се оспособи за примену стечених знања у свакод-
невном животу и струци, да развије активан и одговоран однос према себи, другима и животној средини, базиран на знању хемије, да
развије креативно и критичко мишљење, предузимљивост, способност за решавање проблема, сарадњу, тимски рад и спремност за цело-
животно образовање.

Разред Први или други

Недељни фонд часова 2 часa

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програмa
–п  редстави и опише структуру, својства и промене супстанци помоћу хемијског ОСНОВНИ ПОЈМОВИ У ХЕМИЈИ
језика: хемијских термина, хемијских симбола, формула и једначина; Атоми, молекули и јони.
–п  римени основне и изведене физичке величине и изрази их одговарајућим мерним Хемијске везе (јонска, ковалентна, метална) и својства супстанци.
јединицама међународног система (SI); Водонична веза.
– о бјасни како честична грађа, хемијске везе и међумолекулске интеракције одређују Суспензије, емулзије, колоиди и прави раствори.
својства супстанци познатих из свакодневног живота и струке; Киселине, базе и соли. рН вредност.
– о бјасни својства дисперзних система и наведе примере њихове примене у Хемијске реакције: квантитативни аспекти, егзотермне и ендотермне реакције, брзина
свакодневном животу и струци; хемијске реакције, оксидоредукционе реакције, хемијски извори струје, електролиза
– о бјасни методе за одвајање и пречишћавање састојака смеша и предложи њихову и корозија.
примену у свакодневном животу и струци;
–и  зведе израчунавања у вези с квантитативним саставом раствора према потребама у Демонстрациони огледи:
свакодневном животу и струци; Својства супстанци са ковалентном и јонском везом.
–и  зведе једноставна стехиометријска израчунавања на основу задатих података; Састав и својства смеша.
– о бјасни факторе који утичу на брзину хемијске реакције и процени њихов утицај на Суспензије, емулзије, колоиди и раствори, и њихова својства.
хемијске процесе у индустрији, струци и свакодневном животу; Раздвајање састојака смеша.
– р азликује ендотермне и егзотермне реакције и наведе њихове примере из Испитивање киселинско-базних својстава раствора помоћу индикатора.
свакодневног живота и струке; Реакција неутрализације.
– р азликује киселу, неутралну и базну средину на основу рН вредности; НЕОРГАНСКЕ СУПСТАНЦЕ У ПРИРОДИ И ПРАКСИ
–н  а основу назива пише хемијске формуле најважнијих киселина, база и соли које Налажење метала и неметала у природи.
се користе у свакодневном животу и струци, и именује ова једињења на основу Основна физичка и хемијска својства метала s-, p– и d-блока, њихових легура и
формуле; једињења која се користе у свакодневном животу и струци.
–и  спита киселинско-базна својства водених раствора помоћу различитих киселинско- Основна физичка и хемијска својства водоника, кисеоника, угљеника, азота, фосфора,
базних индикатора; сумпора и хлора, и њихових једињења која се користе у свакодневном животу и
–п  овеже својства електролита са значајем за здравље и применом у свакодневном струци.
животу и струци;
– о пише оксидоредукционе реакције познате из свакодневног живота и струке; Демонстрациони огледи:
– о пише физичка и хемијска својства метала, неметала и металоида, и објасни Разлика у реактивности метала s-, p– и d-блока с кисеоником из ваздуха, водом и
повезаност својстава и положаја елемената у Периодном систему; киселинама.
– о пише карактеристична својства метала: натријума, калијума, магнезијума, Амфотерност алуминијума и алуминијум-хидроксида.
калцијума, алуминијума, олова и њихових важнијих једињења, и повеже својства Реакције метала и водених раствора соли.
ових једињења с налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и Реакција хлороводоничне киселине с калцијум-карбонатом и натријум-
применом; хидрогенкарбонатом. Својства и доказивање угљеник(IV)-оксида.
– о пише карактеристична својства неметала: водоника, кисеоника, угљеника, азота, Добијање сумпор(IV)-оксида и испитивање његових својстава.
фосфора, сумпора, хлора и њихових важнијих једињења, и повеже својства ових
елемената с налажењем у неживој и живој природи, њиховим значајем и применом; ОРГАНСКЕ СУПСТАНЦЕ У ПРИРОДИ И ПРАКСИ
– о пише општа својства, значај и примену метала d-блока, као и њихових најважнијих Основне класе органских једињења (функционалне групе и називи) у практичној
једињења; примени у свакодневном животу и струци.
– о бјасни начине повезивања атома угљеника у различитим органским молекулима; Физичка и хемијска својства најзначајнијих угљоводоника за свакодневни живот и
– к ласификује органска једињења према саставу и структури молекула, на основу струку.
назива и хемијске формуле; Физичка и хемијска својства најзначајнијих представника класа органских једињења
–и  менује и хемијским формулама прикаже представнике класа органских једињења; са кисеоником (алкохола, фенола, алдехида и кетона, карбоксилних киселина и
–п  овеже физичка и хемијска својства органских једињења и њихових смеша с естара) за свакодневни живот и струку.
употребом и значајем у свакодневном животу, струци и хемијској индустрији; Физичка и хемијска својства амина.
–н  аведе примере биомолекула, њихов значај и улоге у организму, као и заступљеност
у природи; Демонстрациони огледи:
–п  овеже својства неорганских и органских супстанци с њиховим утицајима на Упоређивање својстава органских и неорганских супстанци (растворљивост, реакције
здравље и животну средину, и наведе начине заштите; сагоревања). Оксидација алкохола помоћу калијум-дихромата.
– р азликује врсте отпада према токсичности, месту настанка и саставу, као и Естерификација: добијање етил-етаноата.
правилно од неправилног руковања отпадом; БИОМОЛЕКУЛИ
– о бјасни значај рециклаже као једног од начина очувања животне средине. Аминокиселине и протеини.
Триацилглицероли у мастима и уљима.
Моносахариди, дисахариди и полисахариди.
Витамини.
Алкалоиди.

Демонстрациони огледи:
Таложење протеина загревањем. Утицај температуре и рН вредности средине на
активност амилазе. Добијање сапуна.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 87

УТИЦАЈ СУПСТАНЦИ НА ЗДРАВЉЕ И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Загађујуће супстанце животне средине. Правилно руковање супстанцама и
комерцијалним производима.
Заштита животне средине. Управљање отпадом и рециклажа.
Зелена хемија.

Демонстрациони огледи:
Добијање сумпор(IV)-оксида и демонстрирање његовог утицаја на животну средину
(латице цвета, кречњачке стене).

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм наставе и учења Хемије оријентисан је на процес
учења и остваривање исхода. Исходи су искази о томе шта уче-
ници умеју да ураде на основу знања која су стекли учећи хеми-
ју. Они омогућавају да се циљ наставе хемије достигне у складу
с предметним и међупредметним компетенцијама и стандардима
постигнућа. Исходи представљају ученичка постигнућа и као та-
кви су основна водиља наставнику који креира наставу и учење.
Програм наставе и учења хемије је тематски конципиран. За сваку
тему предложени су кључни појмови садржаја. Ради лакшег пла-
нирања наставе, предложен је редослед реализације тема и оријен-
тациони број часова по темама:
– Основни појмови у хемији – 20 часова
– Неорганске супстанце у природи и пракси – 16 часова
– Органске супстанце у природи и пракси – 18 часова
– Биомолекули – 15 часова
– Утицај супстанци на здравље и животну средину – 5 часова
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм наставе и учења оријентисан на исходе даје настав-
нику већу слободу у осмишљавању и планирању наставе и учења.
При планирању наставе и учења важно је имати у виду да се ис-
ходи разликују по потребном времену за њихово постизање. Пре-
дложени број часова за обраду тема је оријентациони. Зависно од
других предмета у наставном плану образовног профила за које је
потребно предзнање из хемије, предзнања ученика и компетенци-
ја које је потребно да развију током средњошколског образовања,
наставник одлучује о потребном броју часова за сваку тему. Теме
које се у наредним разредима уче у оквиру посебног предмета (на
пример, органска хемија, биохемија), могу се обрадити током ма-
њег броја часова у односу на предложени број, а више времена се
може посветити другим темама у програму.
Предложени демонстрациони огледи могу се заменити дру-
гим одговарајућим демонстрацијама према опремљености школе.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Основни појмови у хемији
На основу стеченог знања у основној школи ученици опису-
ју структуру атома елемената користећи: Z, A, N(p+), N(e−), N(n0)
и проширују знање о распореду електрона по нивоима у атомима
разматрањем електронске конфигурације атома елемената. Пове-
зују електронску конфигурацију атома елемената с положајем еле-
мента у Периодном систему (одређују групу и периоду у којој се
елемент налази), као и с физичким и хемијским својствима елеме-
ната. Наводе шта су изотопи, описују их користећи се појмовима
масени и атомски број, и одређују број елементарних честица у
изотопима.
Ученици описују и представљају формирање јонске и кова-
лентне везе на одговарајућим примерима и објашњавају својства
супстанци према типу хемијске везе. Металну везу (електроста-
тичко привлачење) разматрају у оквиру кристалне структуре коју
чине позитивни јони метала окружени делокализованим електро-
нима, и према томе објашњавају физичка својства метала као што
су савитљивост, дуктилност, топлотна проводљивост, температура
топљења и електрична проводљивост. Описују водоничну везу и
како она утиче на физичка својства супстанци (на пример, темпе-
ратуре топљења и кључања воде, густина воде у чврстој и течној
фази, површински напон).
Стечено знање из основне школе о хетерогеним и хомогеним
смешама ученици проширују новим појмовима о суспензијама,
емулзијама, колоидима и правим растворима. Разматрају значај и
примену дисперзних система у свакодневном животу и струци, и
повезују колигативна својства раствора с применом у свакоднев-
ном животу. Објашњавају методе за одвајање и пречишћавање
састојака смеша и предлажу њихову примену у свакодневном жи-
воту и струци. Према потребама у свакодневном животу и струци
изражавају квантитативни састав раствора и изводе потребна изра-
чунавања за припремање раствора одређеног састава.
Ученици пишу називе и формуле најзначајнијих киселина,
база и соли, а знање о саставу и својствима ових једињења бази-
рају на посматрању демонстрационих огледа. Промену боје ин-
дикатора у растворима различитих киселина и база повезују с по-
стојањем Н+, односно ОН− јона у воденим растворима, и даље с
хемијским својствима ових једињења. Стечено знање примењују
на примерима из свакодневног живота и струке (киселинско-базна
својстава комерцијалних производа која се примењују за уклања-
ње каменца, одмашћивање рерни, чишћење сливника). На тај на-
чин утврђују повезаност својстава киселина и хидроксида с прак-
тичном применом ових једињења.
Ученици уче о киселости раствора и рН-скали на примерима
из свакодневног живота (на пример, средства за одржавање хиги-
јене, козметички препарати, прехрамбени производи, телесне теч-
ности), што им помаже у разумевању информација о рН вредности
на етикетама различитих производа.
У оквиру теме ученици примењују знање о квалитативном и
квантитативном значењу хемијске једначине којом се представља
одређена хемијска промена, примењују значење коефицијента, ра-
зликују коефицијент од индекса и реактанте од производа хемиј-
ске реакције.
Ученици објашњавају да се током физичких и хемијских про-
мена супстанци ослобађа или троши енергија, према топлотном
ефекту разликују промене и повезују их с применом у свакоднев-
ном животу и струци (на пример, приликом заваривања метала).
Објашњавају да брзина хемијске реакције представља проме-
ну концентрације реактаната или производа у јединици времена,
факторе који утичу на брзину реакције и како се то практично при-
мењује у свакодневном животу, индустријској производњи и иза-
браној струци.
Ученици описују оксидоредукционе рекације (процес окси-
дације и редукције супстанци), идентификују оксидациона и ре-
дукциона средства, на примерима одређују оксидационе бројеве,
описују процес електролизе и корозије, и наводе примере оксидо-
редукционих процеса у свакодневном животу, струци или инду-
стријској производњи.
Неорганске супстанце у природи и пракси
На почетку теме ученици разматрају заступљеност метала и
неметала у неживој и живој природи, и повезују налажење елеме-
ната у природи (у елементарном облику и у једињењима) са струк-
туром атома, односно реактивношћу елемената. Физичка својства
метала уче у прегледу кроз групу и периоду. Хемијска својства ме-
тала 1. и 2. групе уче на изабраним примерима. Ученици би треба-
ло да сазнају о важности катјона појединих метала за живе орга-
низме и повежу та знања са садржајем биологије.
Страна 88 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
При разматрању хемијских својстава метала који имају вели-
ку практичну примену (гвожђе, бакар, алуминијум, олово и цинк),
ученици би требало да уоче разлику у њиховој реактивности (гра-
ђење оксида и хидроксида) у односу на реактивност алкалних и
земноалкалних метала. У оквиру разматрања практичне примене
метала, ученици би требало да сазнају о начинима заштите метала
од корозије, о легирању метала у циљу добијања материјала са бо-
љим својствима за одређену намену и о легурама које се најчешће
користе (бронза, месинг, челик, дуралуминијум, силумини). Очеку-
је се да упоређују физичка и хемијска својства метала и њихових
легура (отпорност на корозију, проводљивост топлоте и електричне
струје, ковност, могућност обликовања, отпорност на ломове, ела-
стичност, тврдоћа), да објашњавају зашто се метали (укључујући и
племените) легирају, тј. да повезују с практичном применом.
Ученици сазнају о различитим алотропским модификацијама
сумпора, фосфора, угљеника и кисеоника, о физичким и хемиј-
ским својствима неметала и њихових најважнијих једињења која
се практично примењују у свакодневном животу и струци.
На крају обраде теме, на примерима разматраних једињења у
теми, ученици систематизују знања о карактеристичним својстви-
ма оксида, киселина, хидроксида и соли.
Органске супстанце у природи и пракси
Од ученика се очекује да уоче бројност и значај класифи-
кације органских једињења, да разликују функционалне групе у
органским молекулима и, на основу тога, класе органских једиње-
ња. Ученици препознају и именују класе органских једињења на
основу хемијских формула и пишу формуле представника класа
органских једињења на основу њиховог назива. Навођењем карак-
теристичних физичких и хемијских својстава органских једињења
(агрегатно стање, растворљивост, сагоревање, полимеризација),
ученици повезују својства органских једињења и њихових смеша
с практичном применом и значајем за струку и свакодневни живот
(нафта, земни гас, пластичне масе…).
Ученици сазнају који су најзначајнији представници класа
органских једињења, познатих из свакодневног живота и струке
(метан, каучук, гума, ацетилен, метанол, етанол, етилен-гликол,
глицерол, формалдехид, ацетон, мравља киселина, сирћетна ки-
селина, бензоева киселина, натријум-бензоат, лимунска киселина,
млечна киселина, палмитинска киселина, стеаринска киселина,
олеинска киселина...). У овој наставној теми они стичу увид о за-
ступљености органских једињења у природи, њиховим својстви-
ма, улози у добијању многих органских комерцијалних производа,
њиховом значају и утицају на здравље људи. На пример, сазнају
о хемијском саставу и значају синтетичких комерцијалних орган-
ских производа (лекови, боје, вештачка влакна...), као и о својстви-
ма и примени органских полимера (пластика, гума). При томе је
важно да размотре оне органске супстанце које су посебно важне
за изабрану струку.
Биомолекули
Током учења садржаја ове теме, ученици би требало да поно-
ве врсте, заступљеност, својстава и значај биомолекула о којима су
учили у основној школи (протеини, угљени хидрати, триацилгли-
цероли у мастима и уљима, витамини).
Ученици уче о аминокиселинама као једињењима која у свом
молекулу садрже две функционалне групе: карбоксилну и амино
групу, и о настајању пептидне везе. Важно је да ученици познају
значење појмова: аминокиселина и есенцијалне аминокиселине,
као и да познају биолошки значај протеина, њихову градивну и
каталитичку функцију у организму. На основу огледа ученици би
требало да уоче да под дејством топлоте и киселина долази до де-
натурације протеина.
Од ученика се очекује да наводе разлике у саставу и својстви-
ма између масти и уља, биолошки значај масти и уља, протеина,
угљених хидрата и витамина, и примену ових једињења као си-
ровина или полупроизвода у даљој хемијској преради (на пример,
добијање маргарина из уља и производња сапуна).
28. август 2023.
У оквиру теме ученици класификују угљене хидрате на мо-
носахариде, дисахариде и полисахариде, наводе и међусобно
разликују најважније представнике угљених хидрата (глукоза,
фруктоза, сахароза, лактоза, скроб, целулоза и гликоген), као и да
наводе њихова карактеристична својства. Важно је да познају за-
ступљеност угљених хидрата у природи и њихову примену у сва-
кодневном животу: сахарозе у прехрамбеној индустрији, скроба у
прехрамбеној и фармацеутској индустрији, памука и целулозе у
текстилној индустрији.
Ученици критички разматрају алкалоиде и остале супстанце
које више или мање утичу на здравље и живот људи, а доступни су
у свакодневном животу као природни или синтетички производи.
Ученици могу да припреме есеј о енергетској улози биомо-
лекула у живим бићима и значају правилне исхране. У оквиру
теме они треба да науче да се исхраном уноси шест главних врста
супстанци неопходних људском организму (протеини, угљени хи-
драти, масти и уља, витамини, минерали и вода), о важности пра-
вилне исхране, о поремећајима исхране и штетности различитих
органских једињења (на пример, неких алкалоида).
Очекује се да ученици повежу садржаје ове теме са садр-
жајем програма наставе и учења биологије, познавања робе (пре-
храмбени производи) или са садржајем програма наставе и учења
у којима се изучавају биомолекули у контексту струке. Такође,
важно је да коригују своје навике у исхрани на основу познавања
улоге и значаја биомолекула за организам и њихове заступљености
у намирницама, као и да воде рачуна о штетним ефектима по здра-
вље појединих супстанци.
Утицај супстанци на здравље и животну средину
На основу стеченог знања у претходним темама ученици би
требало да уоче да неорганске и органске супстанце доспевањем
у животну средину могу да изазову промене, мањег или већег ин-
тензитета, као и да почетна промена може покренути серију дру-
гих промена. Они би требало да познају загађујуће неорганске и
органске супстанце које могу нарушити квалитет животне средине
и здравље људи.
Ученици би требало да анализирају узроке, ефекте, ризике и
последице примене одређених хемијских технологија и супстанци
(неорганских и органских) на здравље људи, загађивање и очува-
ње животне средине, економију, као и остале домене људског жи-
вота и рада, да развијају одговоран однос према очувању животне
средине, да се придржавају ознака опасности, упозорења и обаве-
штења при употреби, складиштењу и одлагању производа с којима
долазе у контакт код куће, у школи или с којима ће бити у контакту
на будућем радном месту (средства за дезинфекцију, вештачка ђу-
брива, боје и лакови, плинске боце, бензин).
Потребно је да уваже значај раздвајања отпада и примене про-
цеса рециклаже одређених материјала (папир, стакло, пластика).
У оквиру теме ученици разматрају мере које се могу преду-
зети у циљу спречавања загађивања ваздуха, воде и земљишта.
Упознају основе зелене технологије која нуди иновативна решења
у циљу замене класичних решења третирања отпада на крају про-
изводног процеса, као и значај чистије производње за очување жи-
вотне средине и одрживи развој.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У настави оријентисаној на достизање исхода вреднује се
процес и продукти учења. Приликом сваког вредновања постиг-
нућа потребно је ученику дати повратну информацију која пома-
же да побољша учење и резултат. Свака активност је прилика за
процену напредовања и пружање повратне информације (форма-
тивно проверавање), а ученике треба оспособљавати да процењују
сопствени напредак у остваривању исхода предмета. Тако, на при-
мер, питања у вези с демонстрацијом огледа, ученичка запажања,
објашњења и закључци, могу бити један од начина формативног
проверавања. Анализа ученичких одговора пружа увид у то како
они примају информације из огледа и издвајају битне, анализи-
рају ситуације, повезују хемијске појмове и појмове формиране
у настави других предмета у формулисању објашњења и извође-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 89
њу закључака о својствима и променама супстанци. Таква пракса
праћења напредовања ученика поставља их у позицију да повезују
и примењују научне појмове у контекстима обухваћеним демон-
стрираним огледима, доприноси развоју концептуалног разуме-
вања и критичког мишљења, и припрема ученике да на тај начин
разматрају својства и промене супстанци с којима су у контакту у
свакодневном животу.
Праћење напредовања ученика требало би да обухвати све
нивое презентовања хемијских садржаја: макроскопски, честич-
ни и симболички ниво. Питањима би требало подстицати ученике
да предвиде шта ће се десити, да оправдају избор, објасне зашто
се нешто десило и како се десило, повежу различите области са-
држаја, препознају питања постављена на нови начин, извуку ко-
рисне податке, али и да процењују шта нису разумели. Ученике
би требало охрабривати да презентују, објашњавају и бране стра-
тегије које користе у решавању проблема. Тиме се они подстичу
да реструктуирају и организују садржај на нов начин, издвајају
релевантан део садржаја за решавање проблема, цртају дијаграме,
анализирају везе између компоненти, објашњавају како су решили
проблем или трагају за различитим начинима решавања проблема.
ЛИКОВНА КУЛТУРА
(за све образовне профиле у четворогодишњем трајању)
Циљ учења Ликовне културе је да ученик кроз практични рад и активну наставу развија визуелно опажање, стваралачко мишљење,
способност визуелне комуникације, естетичке критеријуме и позитиван однос према уметничком наслеђу свог и других народа ради лич-
ног развоја и примене у свакодневном животу, даљем учењу и будућем занимању
Разред Према плану наставе и учења
Недељни фонд часова 1 час недељно или 30 часова блок наставе годишње
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
–п
 римењује, у разговору, основну терминологију визуелних уметности;
– о бразложи значај очувања културног и уметничког наслеђа и значај одабраних
националних уметника;
– т умачи, самостално или у групи, садржаје одабраних уметничких дела и визуелних
информација из окружења;
– о бликује рад који исказује јасну позитивну поруку, став или емоцију;
– о бликује композицију одабраним материјалом и техником примењујући знања о
композицији;
– с кицира више решења истог ликовног проблема;
– к ористи одабране визуелне, текстуалне, аудио или аудиовизуелне садржаје као
подстицај за истраживачки или стваралачки рад;
–и
 зражава, аргументовано, лични доживљај одабраног дела;
–п
 резентује пројектни задатак, самостално или у тиму, према траженим
критеријумима;
–п
 овезује знања, вештине и ставове развијене у настави ликовне културе са
применом у свакодневном животу и струци;
– у чествује у стваралачким активностима које доприносе добробити уже или шире
заједнице;
–н
 аведе нова интересовања која је развио током учења ликовне културе.
Улога наставника је да води питањима или сугестијама резонова-
ње ученика, као и да пружа повратне информације. На основу ре-
зултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба плани-
рати процес учења.
Оцењивање (сумативно проверавање) је саставни део проце-
са наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење оствари-
вања циља, исхода и стандарда постигнућа. Ученик се оцењује на
основу усмене провере постигнућа, писмене провере и практичног
рада. Важно је да активности ученика у процесу наставе и учења,
формативног и сумативног проверавања буду усаглашене према
очекиваним исходима, и да се приликом оцењивања од ученика не
очекује испуњавање захтева за које нису имали прилику да током
наставе развију потребна знања и вештине.
Наставник континуирано прати и вреднује, осим постигнућа
ученика, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад.
Преиспитивање наставе према резултатима које постижу ученици
је важна активност наставника и подразумева промену у методама
наставе и учења, активностима и задацима ученика, изворима за
учење, наставним средствима, тако да се ученицима обезбеди на-
предовање ка бољим постигнућима.
ТЕМА и
кључни појмови садржаја програма
УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ
Културно наслеђе (материјална и нематеријална културна добра, заштита наслеђа,
Унеско, музеј, споменик, баштина).
Уметност (врсте уметности, гране визуелних уметности, теме и намена визуелних
уметности).
Светско уметничко наслеђе (најзначајнији уметници и дела).
Уметничко наслеђе на територији Србије (уметничка дела и уметници, значај,
заштита и промоција наслеђа).
УМЕТНИЧКО ДЕЛО
Визуелна комуникација (споразумевање путем слика, пиктограми, симболи,
типографија, фотографија, филм, рачунарска графика, дигитална уметност, визуелне
уметности, боја у визуелној комуникацији, обликовање визуелних порука).
Композиција (дводимензионална и тродимензионална композиција, ликовни
елементи и принципи компоновања, перспектива и пропорција у композицији).
Стваралаштво (појам уметности, стваралачки чин, мотивација и инспирација,
ауторски рад, наивна и примитивна уметност, кич, траадиционални и савремени
медији уметничког изражавања, садржај, концепт и форма уметничког дела).
Перцепција уметничког дела (елементи форме– ликовни медиј, техника, структура
композиције /ликовни елементи и принципи, уметничка експресија, елементи
садржаја – тема, мотив, временски и идејни контекст дела; комуникативност
уметничког дела; вредновање уметничког дела).
ДИЗАЈН
Графички дизајн (типографија и писмо, дизајн логотипа и књига графичких
стандарда, брендирање, плакат, обликовање публикација, фотографија, анимација...).
Дизајн игара (концепт).
Индустријски дизајн (компоненте дизајна – техничко-технолошка, естетичка,
економска, ергономска компонента).
Модни дизајн (висока мода, дизајн свакодневне одеће и аксесоара, одећа специјалне
намене, сценски костим...).
Ангажовани дизајн (производ у контексту друштвених проблема, значај екологије
у свим сферама стваралаштва, рециклирање и стварања дела од употребних и
одбачених предмета).
ПРОСТОР
Перспектива (простор у сликарству, промена перспективе и начин сагледавања
сликарске сцене).
Уметност у екстеријеру (споменици културе на јавним местима, скулптуре у
пленеру, ленд-арт, мурали, графити, стикери...).
Ентеријер (дизајн ентеријера у односу на намену и функцију; пословни и радни
простор, еколошка свест и организација простора).
Архитектура и уметност (архитектура као спој техничко-технолошких и друштвено-
хуманистичких наука и визуелне уметности, архитектонски стилови, еколошка
архитектура, паметне зграде и иновације у архитектури).
Страна 90 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Обавезни општеобразовни предмет Ликовна култура је пред-
мет који има посебан значај за развој ученика, за развијање знања,
вештина, вредносних ставова, креативности, сарадње, толеранције
и емпатије, индивидуалних способности и интересовања, неоп-
ходних за ефикасно укључивање у свет рада и живот у савреме-
ном друштву које се убрзано мења. Програм је припремљен тако
да омогућава прилагођавање различитим квалификацијама, специ-
фичностима седишта школе, ресурсима којима школа располаже,
интересовањима и способностима ученика, променама у струци,
као и непредвиђеним околностима.
У програму, израз визуелне уметности употребљен је као
кровни израз за две уметничке области: ликовне уметности и при-
мењене уметности и дизајн. Сви кључни појмови садржаја програ-
ма у вези су са наведеним областима.
Програмска концепција предвиђа да наставник надогради
кључне појмове садржајима из визуелних уметности који имају
примену у свакодневном животу и занимањима за која се ученици
школују. Независно од квалификације, програм се допуњује садр-
жајима из визуелних уметности и наслеђа који су специфични и
значајни за статистички регион Републике Србије, округ (област)
или уже окружење седишта школе, као што су: археолошки лока-
литет, спомен-парк, споменици, скулптуре у пленеру, музеј, гале-
рија, уметнички бијенале, ликовна колонија, ликовне радионице,
уметничка школа, значајни визуелни уметници и сл. Програм који
се остварује на језику националне мањине допуњује се и садржа-
јима из уметничког наслеђа који су од значаја за дату националну
мањину, а пожељно је да их ученици представе вршњацима, пре-
зентацијом уживо или онлајн.
Наставник самостално припрема задатке и наставне матери-
јале усклађене са предзнањима ученика, користећи штампану и
дигиталну литературу. Презентације, збирке визуелних и аудио-
визуелних примера и материјал за учење треба да буду доступни
свим ученицима на одговарајућим онлајн платформама за учење
или на сајту школе.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
На почетку програма наведен је циљ (сврха) учења предмета.
Циљ учења је прописани елемент програма. Израз визуелна кому-
никација нема ускостручно значење, већ је конвенција и односи се
на тумачење визуелних садржаја и изражавање ученика одабраним
традиционалним и/или савременим материјалима, техникама и
средствима визуелних уметности. Након циља следи табела.
У првој колони табеле дати су исходи учења за крај разреда
који се достижу постепено до краја школске године. Исходи су
прописани елемент програма. На основу једног исхода могуће је
осмислити више разноврсних задатака, односно активности уче-
ника. Такође, пажљиво осмишљен задатак/активност обједињује
више исхода. Исходи учења за крај разреда формулисани су тако
да буду достижни за сваког ученика и да се достигнутост исхода
може проверити, али не дефинишу ниво постигнућа. Треба имати
у виду да ће један ученик неке исходе достићи брже, а неке спо-
рије, да ће неке достићи на основном нивоу, неке на средњем, а
неке на напредном, јер су способности и интересовања ученика
индивидуални. Улога наставника је да прати напредовање ученика
и према процени прилагођава задатке и активности како би под-
стакао све ученике да достигну свој максимум.
У другој колони табеле дати су називи тема (тематских цели-
на). Теме су прописани елемент програма, али редослед тема није
обавезујући. Наставник одређује време за реализацију сваке теме
у односу на врсту квалификације, а водећи рачуна о томе да је ми-
нимално време за реализацију једне теме 4 школска часа. Теме не
треба третирати као изоловане програмске целине. Знања, вешти-
не, ставови, способности и интересовања који су се развијали у
првој теми и даље се развијају у наредним темама, односно теме,
појмове и активности ученика је потребно логично повезати.
28. август 2023.
У оквиру сваке теме дати су кључни појмови садржаја про-
грама, који су обележени задебљаним словима. Кључни појмови
су прописани елемент програма и представљају полазну основу за
изградњу мреже појмова. У загради су дати предложени садржаји,
који нису обавезни елемент програма. Такође, редослед кључних
појмова унутар теме није обавезујући.
Наставник планира наставу и учење полазећи од циља учења,
исхода учења, тема и кључних појмова. Имајући у виду фонд часо-
ва, предзнања ученика, квалификацију, специфичности школе, оде-
љења и ученика, као и укупно оптерећење ученика, наставник треба
рационално да надогради појмове и осмисли активности ученика.
За сваки час је потребно испланирати задатак, односно ак-
тивност ученика водећи рачуна о томе да се комбинују типови за-
датака/активности како би се одржало интересовање за предмет и
подстакла мотивисаност. Основни типови задатака/активности у
настави ликовне културе за ниво НОКС 4 су: задатак за стваралачки
рад (индивидуални, у пару, тимски или одељењски), при чему се об-
јашњења појмова, концепта или процеса примењују у обликовању
ликовног рада; истраживачки задатак који обухвата истраживање
текстуалних и визуелних информација на интернету или у штам-
паној литератури ради разумевања појмова, феномена, концепта,
процеса или развијања креативних идеја; вежбе опажања; тумачење
разноврсних визуелних садржаја и размена утисака и мишљења; ре-
шавање ликовних проблема – компоновање; креирање оптималних
и/или иновативних решења према задатим условима; анализа форме
и садржаја уметничког дела; отворени разговор о одабраном фено-
мену. Наставник може да планира и савремену организацију наста-
ве и учења (пројектне задатке, пројектну наставу, радионице, амби-
јенталну наставу, играње улога, интегративну наставу...).
Кључни појмови садржаја програма нису називи наставних
јединица. Наставник треба да објасни сваки кључни појам, а само-
стално одређује у којој мери ће објаснити и надоградити појмове. На
пример, сви кључни појмови једне теме могу сажето да се објасне уз
презентацију, у уводном делу теме. Надаље наставник може да ода-
бере само један кључни појам на основу ког ће осмислити наставне
јединице или може осмислити наставне јединице за сваки кључни
појам. Приликом креирања планова треба имати у виду да су сви ти-
пови часа комбиновани, посебно када се планира нпр. пројектни зада-
так, али да се у плановима, у складу са тренутним захтевима, наводи
обрада када се ученици први пут уводе у феномен/активност; вежба-
ње у току даље реализације активности и процењивање у финалном
делу активности, а по потреби може се навести и комбиновани тип.
У средњој школи, у зависности од планираних активности,
могуће је планирати и блок-часове од 90 минута или часовни ци-
клус од 180 минута. Часовни циклус се уобичајено планира за ра-
дионице и наставу која се реализује у другој установи, нпр. музеју.
Настава се не реализује кроз предавања, већ кроз активну
наставу и интеракцију наставника и ученика. Наставник треба да
комбинује методе и поступке. На пример, ако планира пројектни
задатак или радионицу за све ученике у одељењу, настава је коо-
перативна, при чему и наставник учествује у реализацији пројект-
ног задатка или радионице. Када је настава индивидуализована,
сваки ученик ради другачији задатак према својим способности-
ма и интересовањима, а који води ка достизању одабраног исхода,
док је наставник у улози ментора. Истраживачке задатке је погод-
но радити у пару или мањим тимовима, код куће, док се на часу
презентују резултати. Такође, поступак може бити и обратан, да
се истраживање и прикупљање информација реализује у школи,
а презентација припреми код куће и постави на онлајн платфор-
му. Наставник нуди листу феномена које парови/тимови бирају
или формира парове/тимове према процени способности учени-
ка и сваком пару/тиму додељује истраживачки задатак. Поједи-
не наставне јединице се могу планирати кроз играње улога. На
пример, наставник је у улози галеристе или купца који наручује
одређена дела или продукте (уз постављање одређених захтева),
док су ученици у улози уметника који припремају те продукте. По-
жељно је поједине наставне јединице реализовати у другој уста-
нови – галерији, музеју, другој школи, високошколској установи,
археолошком локалитету..., у зависности од седишта школе. Тако-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 91
ђе, препоручује се организовање продајног школског сајма у ху-
манитарне сврхе. Могућности за активну и подстицајну наставу
су бројне. Укратко о приступу усмереном на компетенције може
се сазнати уколико се у претраживач унесе: Competency-Based
Learning; Competency-Based Learning: Developing Mastery of Skills
and Content или Competency-Based Education: Focusing on learning,
competency, and mastery.
Приликом планирања наставних јединица и активности уче-
ника наставник може као помоћ користити Финкову (Dee Fink)
таксономију смисленог учења и таблицу за планирање из Ревиди-
ране Блумове таксономије.
Финкова таксономија смисленог учења
Ревидирана Блумова таксономија
Димензије знања
Присећа се Разуме
Чињенично
Концептуално
Процедурално
Метакогнитивно
Таблица за планирање из Ревидиране Блумове таксономије у
настави ликовне културе погодна је само за неке типове активно-
сти, јер искључује друге важне компоненте смисленог учења и ра-
звијања способности ученика. У поља се уносе активности учени-
ка. Успешно испланирани час је онај где је више поља попуњено.
Ближа објашњења се могу наћи у литератури и стручним чланци-
ма, а који су доступни на интернету.
Таксономије нису прописане и не треба их схватити као до-
датно оптерећење. Основна сврха таксономија је да наставник
провери да ли је успешно испланирао наставу и учење.
II. OСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У овом делу дати су предлози за остваривање наставе и уче-
ња, као помоћ наставнику, а од наставника се очекује да само-
стално осмисли задатке и активности ученика. На почетку године
ученике треба оквирно упознати са програмом и начином рада. На
почетку сваке теме је потребно информисати ученике шта ће учи-
ти, како и зашто, као и шта се од њих очекује.
Уметничко наслеђе
На одабраним репрезентативним примерима светске и на-
ционалне уметности ученици треба да се упознају са значајем
културног наслеђа и његовог очувања, јер оно представља наше
памћење прошлости и вредности које су опстале до данас. Настав-
ник не треба да даје преглед епоха и праваца историје уметности,
већ да изабере примере према одређеном феномену и кроз разго-
вор (гледање, уочавање, анализу) и истраживање са ученицима
разматра питања: које су то важне вредности (тематски, ликовно,
историјски); шта нам говори и о чему сведочи једно уметничко
дело у музеју/један споменик, шта од/из једног артефакта може-
мо сазнати (када би зграде, музејски предмети, споменици могли
Према Финковој таксономији смисленог учења једна настав-
на јединица/блок-час/часовни циклус обухвата све компоненте
таксономије. Фундаментално, кључно знање обухвата неизостав-
но знање, најважније информације које су основ за активности
ученика. То може бити кључни појам, сажето објашњење концеп-
та или процеса, идеје водиље, карактеристике стила, иновације...
Кључно знање треба да има примену. Примена обухвата ствара-
лачке активности, решавање ликовних проблема, пројектне за-
датке, радионице... У зависности од планираних активности при-
мена може укључивати и разматрање неког феномена и примену
критичког мишљења. Повезивање обухвата повезивање садржаја
и активности са свакодневним животом ученика, повезивање са
применом у будућем занимању, повезивање са садржајима других
предмета, повезивање личности и дела, повезивање са одређеним
контекстом, који може бити и историјски... Хумана димензија
обухвата учење о себи и другима, развијање индивидуалних спо-
собности, самопоуздања и самопоштовања, учење на грешкама,
сарадња, разумевање различитости, развијање толеранције, ем-
патије, бриге о другима... Компонента која је у оригиналу назва-
на Caring, преведена је као мотивација, а односи се на развијање
нових интересовања и вредносних ставова. Учење како се учи је
важна компонента у свим савременим приступима настави и уче-
њу. Наставник треба да научи ученике како да брже и лакше уче
и организују своје активности. У настави ликовне културе, важно
је и објаснити могуће технике за развијање креативних идеја, које
се, осим у стваралачком изражавању, могу применити у свим за-
нимањима.
Димензије когнитивних процеса
Примењује Анализира Процењује Креира
да говоре, шта би нам рекли); како нам уметност прошлих епоха
помаже у формирању идентитета (личног, колективног, национал-
ног), да ли данашње слике (селфији, друштвене мреже, телевизија,
филм, анимације, рекламе, билборди...) имају своје претходнике у
прошлости; на који начин се доносе закључци о вредности и ва-
жности наслеђа; зашто је важна Мона Лиза/Аутопортрет Надежде
Петровић/Споменик кнезу Михаилу/Партенон/Грачаница… Веома
је важно указати и на то да је уметничко наслеђе значајно за развој
туризма, отварање радних места, промовисање идентитета и пози-
тивне слике о држави и њеним грађанима. Такође, да осим прото-
ком времена, природним непогодама и ратним сукобима, наслеђе
може бити оштећено или уништено дивљом градњом, неодговор-
ним одлагањем отпада, незаконитим и нестручним ископавањима
археолошких налаза, крађом и препродајом археолошких налаза и
уметничких дела ван земље (што се сматра кривичним делом и ка-
жњава се затвором), неадекватном заштитом од немарних туриста,
као и неодговорним понашањем грађана који нису упућени у вред-
ност и значај наслеђа. Ученицима је потребно скренути пажњу да
не исписују графите на споменицима, археолошким налазиштима
и грађевинама од значаја.
Кроз разматрање једног или више феномена (у зависности
од квалификације и интересовања ученика) ученици треба да се
упознају и са развојем културе кроз стваралачко изражавање. На
тај начин се уједно упознају и са различитим медијима и техника-
ма који се с временом развијају. Феномени који се могу истражи-
ти су нпр. портрети (од античких преко ренесансних до селфија
и профила на друштвеним мрежама); тело као мотив (људска фи-
гура/акт, од Вилендорфске Венере до данас); ритуална уметност
(праисторијска уметност, религиозне и митолошке теме, тетова-
же, маске...); историја у слици (историјске теме, рељефи, битке,
победе, владарски портрети, ктиторски портрети, победничке и
пропагандне грађевине...); замишљени светови (апстрактна умет-
Страна 92 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ност, ВР, фантастика...); свакодневни живот (мртва природа и жанр
сцене; мода, исхрана, проналасци...); предели (сеоски пејзаж, ве-
дута, марина, ноктурно...), одређена музејска збирка и сл. Поред
разматрања одабраног феномена, потребно је осмислити задатак
за ученике који ће имати и ликовно/визуелно решење или предло-
жити више задатака које ученици могу да одаберу према својим
интересовањима (нпр. колаж, фото-монтажа, дигитална збирка,
дигитална презентација, плакат, промотивни материјал у вези са
одабраним знаменитостима у локалном или ширем окружењу...).
Уметничко дело
У уводном делу теме потребно је разматрати уметност и
уметничко дело као естетски, духовни и мисаони продукт креа-
тивног деловања који остварује чулне, емотивне и умне утиске на
посматрача, а уметника као даровитог појединца са снажно изра-
женом потребом да изрази своје идеје и осећања у неком од медија
уметничког изражавања. У зависности од изабраног будућег зани-
мања и процене наставника, ученици се могу упознати са разли-
читим погледима на дефиницију уметности у естетици и теорији
уметности. Како се ради о комплексној сфери људског деловања,
неопходно је указати на немогућност крутих дефиниција појма.
При разматрању појма уметности ученици могу да исписују
на самолепљивим папирима асоцијације на појам уметност, а потом
да их лепе, групишу и организују на школској табли као мапу ума,
колоне, скупове и сл, при чему треба каналисати процес ка дефини-
сању следећих кључних појмова: врсте уметности, визуелне умет-
ности, медији уметничког изражавања, а потом, према ситуацији,
уситњавати или ширити појмове (традиционални и савремени ме-
дији, апстрактно и фигуративно, тродимензионално и дводимензи-
онално, даровитост, креативност, вредновање дела...). У зависности
од опреме и афинитета, активност се може спровести и дигитално,
у виду подељеног документа, дигиталне беле табле и истовремено
пројектовати у учионици; наставник, за рад у групама, може при-
купити или одштампати 20-так карактеристичних репродукција и
фотографија и задати ученицима да их разврстају и објасне по за-
једничким својствима. Свака група треба визуелно да уобличи своје
закључке, у форми постера или друге одабране форме.
Наставник води и усмерава разговор о свету слика у нашем
окружењу и указује на опсег појма визуелна комуникација, као и
употребу ликовних елемената у односу на специфичну комуника-
тивну функцију. Наставник припрема примере у виду презентације,
припремљених репродукција, али користи и примере у окружењу
(ознаке у учионици, корице књига, лого на ученичком ранцу, итд.).
Примери могу бити: хијероглифи, јавне ознаке, симболи, логотипи,
шеме, мапе, изглед интернет странице, прелом часописа, иконице и
укупни изглед апликација, концепт дизајн популарних игара, дизај-
нирани модели визуелне комуникације у дигиталном окружењу (об-
расци докумената, презентација, плаката, итд. у наменским аплика-
цијама), употреба и симболика боја у визуелној комуникацији, (нпр.
коришћење боје у саобраћајној сигнализацији, типске боје у дизај-
ну, психолошко дејство боја...), примери уметничких дела. Практич-
ни задатак може бити креирање и визуелно уобличавање задате или
изабране поруке, ознаке, симбола, у цртачкој или сликарској техни-
ци или у некој од изабраних апликација. Може се комбиновати ин-
дивидуални и тимски рад у задацима, попут израде сета ознака за
просторије школе или персонализованих симбола ученика.
Одабиром и демонстрирањем карактеристичних ликовних
композиција, наставник иницира обнављање знања из основног
образовања и васпитања (појмови: линија, облик, текстура, валер,
боја, контраст, хармонија, градација, равнотежа, доминанта, једин-
ство, перспектива, пропорција...). Ученици посматрају и описују
композиције. Такође, сви појмови могу бити и исписани на табли
или на презентацији, а ученици их придруживати конкретним при-
мерима. Наставник треба да процени, у односу на афинитете и про-
фил ученика, као и будуће занимање, најефикаснији начин за вежбе
компоновања. Наставник може истражити доступне апликације за
мобилне телефоне, погодне за цртање и едитовање визуелног са-
држаја и договорити се са ученицима о одабиру апликације за рад
на задацима. Такав избор може бити релаксирајући за ученике који
28. август 2023.
показују страх или немају афинитета за изражавања класичним
ликовним техникама и обезбедити савладавање ликовне форме на
пријемчив начин. Вежбе компоновања се могу реализовати распо-
ређивањем облика у форми класичног цртежа/слике или колажа
или асамблажа. Ученици благовремено прикупљају и припремaју
дводимензионалне или тродимензионалне елементе за компоно-
вање. То могу бити исечени геометријски елементи, фотографије
људских фигура, архитектонских и других објеката за површинско
обликовање дводимензионалних композиција, или геометријска
тела, одбачени предмети, играчке, и сл. за тродимензионално обли-
ковање објеката или инсталација). Такође, могу пројектовати на зид
или папир различите предмете, скицирати пројектоване облике, оп-
ционо их исецати и њиховим распоредом и преклапањем форми-
рати уређену композицију. Овај поступак може резултирати и стоп
трик анимацијом, уколико би се фотографисале фазе компоновања.
Наставник процењује на који начин ће се разматрати појам
стваралаштва и даровитости. Може ученицима задати да истраже
живот и дело једног уметника, самостално или у групама, прика-
зати филм о уметнику, посетити изложбу са ученицима, органи-
зовати гостовање уметника, у зависности од могућности. Сваки
од ових начина подстиче разговор о даровитости, уметниковој
потреби за изражавањем осећања, ставова и идеја, подстицајима
за стварањем, професионалном развоју и ауторском опусу. Код
квалификација медицинске струке потребно је указати и на потен-
цијал стваралачких активности из области визуелних уметности у
процесу опоравка (art as therapy).
На основу карактеристичних примера уметничких дела, дела
наивне уметности, аматерских радова, кич продуката, заједничком
анализом и посматрањем, потребно је разматрати начине и нивое
реаговања на појаве и феномене – представљање, имитација, опо-
нашање, експресија, интерпретација, транспозиција... Треба раз-
мотрити идеје и ставове које уметници изражавају, континуитет
и доследност у раду, оригиналност и особеност, одјек рада на по-
сматрача и јавност и временски контекст као карактеристике умет-
ничког рада. За ученике може бити подстицајан увид у наивну и
примитивну уметност као показатељ да вештина није неопходан
услов за стваралачко изражавање. Упознавањем са савременом
уметничком праксом и могућностима дигиталних медија, ученици
се могу оснажити да визуелно артикулишу своје идеје. Предлози
практичних задатака: цртеж мотива из простора учионице; цртеж
на тему изабране музике, сна, осећања, цртежи личних предмета
(перница, торба, предмети на столу), кратки филм на одређену
тему (нпр: ходање, степенице, људи, боје, храна....), класични или
дигитални колаж на тему портрет, природа, време, итд; перфор-
манс на теме: сусрети, линије, границе; инсталација у школском
простору; објекат, скулптура од рециклираних елемената...
Ученици треба даље да вежбају методе читања уметничког
дела. У основи тог процеса наставник их упућује да траже одгово-
ре на питања: шта, како и зашто. Наставник може приказати упо-
редо две или више композиција, које ученици посматрају и опи-
сују своја запажања. Оптималан критеријум за избор композиција
би био да имају и заједничка и различита својства. Пример који
илуструје исту тему, а различиту форму и израз, може бити Лео-
нардова и Тинторетова Тајна вечера, пример који илуструје разли-
чит ритам и употребу боје и површине у апстрактној композицији
може бити Мондријан (Композиција са црвеном, жутом и плавом)
и Кандински (Композиција бр.5), а пример за различит приступ у
приказивању људске фигуре и моделовању маса Роден (Мисли-
лац), Боћони (Јединствени облици континуитета у простору) и Ђа-
комети (Човек који хода). На основу ових или сродних дела, могу
се објаснити различити аспекти уметничког дела: формална струк-
тура дела, начин компоновања, употреба ликовних елемената и
принципа, техника, историјске одреднице и темпо промена у умет-
ности. У току, или након разговора, ученици на картицама могу
записивати елементе анализе, са циљем да на крају заједнички
утврде методологију и кораке у декодирању уметничког дела (по-
даци, физичка својства, формална анализа, композициона шема,
израз, тема, мотив, веза између уметника или дела и друштвене,
културне и политичке историје, симболи, значења, простор и пер-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 93
спектива...). Интернет нуди велики број квалитетних видео мате-
ријала на тему анализе уметничког дела који се могу користити
као наставни материјал и модел анализе. Неопходно је посвети-
ти пажњу савременој уметничкој пракси, радовима са објектима,
радовима у простору, радовима са телом, видео радовима, анима-
цији, дигиталној и уличној уметности (public art, street art). Треба
размотрити комуникативну функцију уметничког дела, као и начи-
не вредновања, тј. вредновање дела на основу личних афинитета
и вредновање дела на основу утврђених критеријума. Након утвр-
ђивања критеријума, ученици се могу поделити у тимове, а сваки
тим изабрати мотив у уметности који ће истражити и анализирати
на неколико примера (нпр: портрет, тело, Парисов суд, Скидање
са крста...). Задатак може бити и избор дела, који би ученици ана-
лизирали, а потом реинтерпретирали. Могу истражити и изабрати
композицију са више фигура, а потом направили живу слику или
видео на основу ње или перформанс, реферирајући се на дело или
транспонујући његов садржајни или идејни аспект.
Наставник бира, самостално или у договору са ученицима,
један пројектни задатак који ће се реализовати у оквиру теме. За-
датак се може реализовати као индивидуални рад, рад у тиму или
одељењски рад. Треба планирати фазе рада: избор појма/феноме-
на, начин реализације, поделу дужности, временско и организа-
ционо планирање, реализацију и презентовање. Поред пројектног
задатка, могу се реализовати и други задаци/вежбе мањег обима.
Дизајн
Данас се појам дизајн употребљава у много ширем значе-
њу него некада, па се проширио на многе области које нису више
само визуелне те имамо дизајн мишљења, дизајн курикулума, ди-
зајн упитника и сл. У том смислу је потребно разграничити дизајн
у оквиру области Уметности, указати на подобласти које су важне
за феномене који се разматрају у оквиру ликовне културе, при
чему је потребно водити рачуна о томе да се области образовања и
у нашој земљи класификују према документу ISCED-F13. У наста-
ви ликовне културе фокус је на уметничком дизајну – графичком
дизајну, индустријском дизајну, модном дизајну и сл. Потребно је
показати примере свих подобласти како би се поставиле јасне гра-
нице и схватила суштинска разлика. Важно је да ученици увиде
на који начин могу применити уметнички дизајн у свом професи-
оналном и приватном животу. У зависности од квалификације, за-
даци се могу прилагодити интересовањима ученика и конкретним
ситуацијама у будућем занимању.
Графички дизајн се може уопштено класификовати као дво-
димензионални и тродимензионални, али је фокус на дводимен-
зионалном дизајну који се може применити у свим струкама. Ак-
тивности у вези са појмом могу се остварити у оквиру пројектног
задатка за све ученике једног одељења, при чему сваки ученик или
мањи тим може добити или одабрати реализацију једног елемен-
та пројектног задатка, да би се на крају сви елементи уклопили у
целину. Овакав приступ подразумева договарање и сарадњу током
реализације, док је наставник у улози вође и организатора актив-
ности. На пример, ученици могу да брендирају свој разред или да
брендирају школу, општину, град, личност, будућу фирму..., те да
направе предлог за (нови) лого. Могуће је да ученици имају неки
коментар и разлог зашто би нпр. постојећи лого изменили, што би
био повод за дискусију и учење о правилима стварања неког знака,
уз примере и образложење. Затим, неки ученици или тимови могу
да обликују плакат, да одаберу (или дизајнирају) типографско пи-
смо, обликују предлог идејног решење школског часописа, промо-
тивног материјала и сл. У зависности од интересовања и способ-
ности, неки ученици могу да документују фотографијом процес
реализације пројектног задатка или да припреме фотографије као
материјал за обликовање нпр. плаката, презентације, часописа,
брошуре... Све фазе рада пролазе кроз заједничку дискусију, али
су улоге/активности ученика подељене. Након дискусија настав-
ник може да прикаже примере из историје дизајна и образложи
одређена уметничка решења.
Дизајн игара се у овом програму односи на RPG (Role
Playing Games) видео игре за рачунар, мобилне уређаје или кон-
золу; TTRPG (Tabletop Role Playing Games) друштвене игре које
се играју за столом (нпр. DND, Warhammer RPG, Battle Dragons,
Midgard, Dune...), као и ЛАРП, играње улога уживо у затвореном
или отвореном простору. Заједничка компонента наведених игара
је играње улога и обједињавање више врста уметности и уметнич-
ких грана. Наставник и ученици могу заједно разматрати елементе
ових игара уз презентацију. На пример, TTRPG игра има одређе-
ни број играча који сами концептуализују свој карактер и његову
улогу, одлуке и поступке током игре, координатора (гејм мастера)
чија је улога смишљање оквирног сценарија и вођење игре, сет за
игру (књиге, коцкице, фигурице, обрасци). Примери визуелних
елемената књига (илустрације екстеријера, ентеријера и ликова)
се могу наћи на интернету у PDF формату. ЛАРП је популаран у
Србији, као и у другим земљама, а организују се и манифестације
као што је ЛАРП фестивал епске фантастике, витешки турнири и
сл. Карактеристика ових игара је да су у вези са популарном књи-
гом (нпр. Господар прстенова), серијом, видео игром, митологијом
или историјским догађајем. Учесници игре сами смишљају и пра-
ве костиме и опрему, размењују савете и идеје онлајн, а костими
и игра/догађај се припремају релативно дуго. Када је реч о видео
играма, оне уобичајено имају кратке анимиране трејлере који
треба да привуку што већи број корисника. Масовне онлајн игре,
такође, нуде илустроване књиге. Наставник може да препоручи
ученицима онлајн курсеве за концепт арт дизајн, а ученици који
су већ укључени у неку од игара, могу да је препоруче одељењу.
Како су све активности у вези дизајна игара временски захтевне,
препорука је да, уколико наставник одлучи да ученици реализују
задатак у вези овог појма, то буде само креирање карактера – би-
рање расе (људи, вилењаци, кентаури, гоблини, минотаури, бића
из словенске митологије...), бирање класе (ратник, паладин, маг,
вештац, свештеник, друид...), смишљање имена карактера, њего-
вих способности, физичког изгледа, одеће и опреме, оружја ако га
има... и цртање јунака уз краћи текстуални опис.
Када је реч о индустријском дизајну, важно је навести ком-
поненте које све имају подједнак значај (техничко-технолошка,
естетичка, економска, ергономска компонента), а у савременом
дизајну посебан значај има и еколошка компонента, због све већег
индустријског загађења и предузимања мера да се смањи у инду-
стријски развијеним земљама. Овом појму је потребно посветити
већу пажњу код квалификација које припремају за рад у инду-
стрији. Током разматрања појма потребно је поменути тренд који
је неко време био актуелан, да се економској компоненти додели
знатно већи значај него осталим компонентама, услед чега неки
производи нису имали задовољавајући естетски изглед, па није
достигнут одговарајући извоз. Такође, употреба јефтиних мате-
ријала и недовољан квалитет израде је значајно смањио трајност
производа, због чега сада производи нуде минимум 2 године га-
ранције. Ученике је потребно упознати и са појмом заштите инду-
стријског дизајна, а који се односи на уметнички дизајн, односно
изглед производа, као и са позитивним примером, активностима
компаније Самсунг, која је освојила највише награда за дизајн.
Код квалификација које не припремају за рад у индустрији важно
је упознати ученике са свим врстама производа које дизајнирају
уметници (намештај, бела техника, превозна средства, предмети за
свакодневну употребу, алати, амбалажа...). У вези са овим појмом,
а према квалификацији и индивидуалним интересовањима учени-
ка, задатак може обухватати дизајнирање одабраног производа.
Модном дизајну је потребно посветити више пажње само код
квалификација које су директно у вези са модном индустријом.
За остале квалификације, важно је указати на кодексе облачења у
појединим установама и компанијама, на функционалност радне
одеће, на примену знања о бојама и развијању сопственог стила
у приватном животу. Такође, могуће је разматрати на који начин
људи доносе судове о некоме на основу стила... Уколико ученици
испоље заинтересованост за креативно изражавање у овој области,
могу дизајнирати школску униформу, радно одело, одећу за специ-
јалне прилике, шешире, накит, обућу, торбе...
Ангажовани дизајн није уметничка грана, већ се односи на све
сфере уметничког стваралаштва, а у овој теми на улогу дизајна у ак-
тивирању шире друштвене заједнице у решавање актуелних глобал-
Страна 94 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
них, националних и локалних проблема, као и побољшању квалитета
живота појединаца. Према процени Уједињених нација, препознати
актуелни глобални проблеми су: климатске промене; загађење (вазду-
ха, океана, земљишта...); снабдевање енергијом; снабдевање храном и
водом за пиће; старење неких популација; болести, епидемије и пан-
демије; сиромаштво и незапосленост; једнакост и људска права; мир
и безбедност; планирање одрживог развоја; миграције и избеглице;
драматични раст светске популације; права детета... Поједине компа-
није ангажују познате дизајнере да би кроз рекламне кампање својих
производа скренули пажњу јавности на озбиљне проблеме, који се
могу ублажити или решити само кроз допринос свих грађана. Такође,
међународне асоцијације уметника, као и студенти уметничких фа-
култета широм света, све више раде на пројектима који нуде решења
конкретних глобалних и локалних проблема. Неки примери се могу
видети на сајту британске агенције за дизајн Human After All или на
сајту PRINT Magazine. Широм Србије често се могу видети билборди
који указују на неки конкретан проблем у земљи. У нашој земљи, као
и у другим земљама, уметници стварају уметничка дела од отпадних
материјала/предмета, што је специфичан и ефикасан начин употре-
бе отпадних материјала који се споро разграђују. Такође, уметничко
образовање је препознато као кључно за развијање стваралачког ми-
шљења, али и других когнитивних способности. Данас се реализу-
ју бројни пројекти који су спој науке и уметности. У зависности од
квалификације, као примери се могу показати активности удруже-
ња Bioart Society из Хелсинкија; европски пројекат Biofriction; BPV
технологија (Bio-Photo-Voltaic); пројекат The Color Biolab; пројекти
експерименталне био-уметничке лабораторије Laboratorium; био-лу-
стер Exhale (Victoria and Albert Museum, London); Pierre Calleja зеле-
не лампе; биофарма у Женеви компаније Cloud Collective; LIQUID 3,
фото-биореактор у Београду... У скандинавској традицији користи се
партиципативни приступ дизајну, где корисници директно учествују
у дизајнерском процесу, као чланови дизајнерског тима. Овај приступ
се примењује и у нашој земљи, посебно у архитектури. У зависности
од квалификације за коју се ученици спремају, наставник бира приме-
ре и предлаже задатке који имају примену и у будућем занимању и у
свакодневном животу, а у вези су са конкретним проблемом у локал-
ној или широј заједници.
Простор
Кроз примере приказивања простора у сликарству (по један
карактеристични пример из сваке епохе) ученици треба да обнове
знања о перспективи која су развијали у основној школи. Независно
од квалификације, сви ученици могу да ураде једноставну вежбу. На
пример, да скицирају учионицу са свог места, а наставник може као
помоћ да постави две траке које полазе са различитих места и спаја-
ју се у истој тачки недогледа. За квалификације где је приказивање
простора неопходно, наставник може да зада сложеније вежбе, а у
корелацији са наставом одговарајућих стручних предмета.
Појам уметности у екстеријеру обухвата уметничко облико-
вање природе (ленд арт, тропиари, обликовање скулптура на ли-
тицама, нпр. портрет краља Децебела исклесан у стени на обали
Дунава, портрети председника на планини Рашмор, скулптура
Буде на планини Емеј...); споменике и скулптуре у пленеру (нпр.
Гибс фарма, скулптуре поред мора у Аустралији, парк у Аранђе-
ловцу, меморијални комплекси у Србији...); уличну уметност/јавну
уметност/урбану уметност (графити, мурали, стикери...); уметнич-
ки обликоване паркове (нпр. парк Гуељ у Барселони, ботаничка
башта у Сингапуру, ботаничка башта у Монтреалу, Интерактивни
парк у Малезији...). Са ученицима је потребно разматрати однос
уметничког дела и природе или уметничког дела и урбане средине,
амбијент у значењу утиска који оставља на посматрача, значај за
туризам, значај за културу памћења или као обележје једног вре-
мена, уметничка дела као симбол једног места... Уз овај појам је
могуће осмислити разноврсне задатке. На пример, обликовање јед-
ног дела школског дворишта на иновативни начин, а који би могао
да буде карактеристично обележје школе.
Појам ентеријер је пре свега потребно повезати са уређењем
радног простора. Ученике је потребно подсетити на психолошко
дејство боја и њихов утицај на учење, рад и расположење. Могуће
28. август 2023.
је организовати вежбу прераспоређивања намештаја у учионици
како би се добило више функционалног простора. Такође, ученици
могу да осликају оштећени школски намештај који је намењен за
отпад, а који може имати декоративну или другу функцију у холу
школе или дворишту. Циљ је да ученици развијају еколошку свест
и креативне идеје. Такође, пожељно је да приликом организовања
школских свечаности или других догађаја ученици осмисле начин
декорисања простора и заједно обликују простор.
Архитектура се у свим државним документима води као нау-
ка, а архитекте као инжењери. Међутим, због уметничких вредно-
сти појединих грађевина прошлих епоха и савременог доба, архи-
тектура се може објаснити као спој науке и визуелних уметности.
Независно од квалификације, сви ученици треба да разликују грађе-
вине према намени – сакралну архитектуру, стамбену архитектуру
и архитектуру јавних грађевина различитих намена. Када је реч о
сакралној архитектури ученици треба да разликују, на карактери-
стичним примерима, изглед храмова према религији. На примерима
карактеристичних архитектонских стилова јавних и стамбених гра-
ђевина могуће је разматрати везу стила са одређеним променама и
појавама у друштву, поредити индивидуални утисак ученика о сти-
лу, уз указивање на вредности сваког стила. На интернету се може
пронаћи доста блогова где становници негодују због изгледа неких
зграда и проглашавају их најружнијим зградама на свету, било због
облика или зато што се стилски не уклапају са околним грађевина-
ма. На тим примерима је могуће разматрати индивидуалне дожи-
вљаје архитектуре, али и вратити се на причу о партиципативном
дизајну и могућности да се корисници укључе у рад дизајнерског
тима. Такође, ученике је потребно поново подсетити на значај очу-
вања важних грађевина, а и у овој теми је могуће разматрати појам
интеркултуралности, односно вредност различитих култура и тра-
диција за културни и визуелни идентитет државе. И у вези овог пој-
ма ученици могу да ураде практични задатак, да припреме дигитал-
ну збирку грађевина за које сматрају да имају уметничку вредност,
да припреме збирку необичних грађевина, примере еко архитектуре
или примере иновација у архитектури. Ученицима којима је то по-
требно за будуће занимање могу урадити практичне вежбе (нпр. да
заједно конструишу мост од некуваних шпагета који може да издр-
жи задати терет), да скицирају декоративни елемент за задату згра-
ду (мозаик, рељеф, скулптуру, орнамент...), да ураде у апликативном
софтверу 3D модел значајне грађевине и сл.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Наставник одређује елементе за процењивање напредовања уче-
ника (формативно оцењивање) у односу на задатке/активности ученика
које је планирао. Могући елементи за праћење напредовања ученика су:
1. Разумевање (појмова, процеса, концепта, контекста, садр-
жаја...);
2. Комуникација (визуелна и усмена);
3. Решавање ликовних проблема (организација композиције);
4. Развијање креативних идеја (садржај ликовног рада, назив
рада, предлог пројектног задатка, реализација идеје неуобичаје-
ним материјалом, обликовање аутентичног рада на основу умет-
ничког дела...);
5. Партиципација и сарадња у тиму/групи;
6. Развијање нових интересовања...
Неопходно је да наставник постави јасне критеријуме и да
информише ученике о томе шта се од њих очекује, шта ће се пра-
тити и процењивати.
За давање сумативне оцене потребно је прилагодити препо-
руке из Правилника о оцењивању ученика у средњем образовању и
васпитању специфичностима наставе Ликовне културе. У наста-
ви Ликовне културе, посебно у задацима који подразумевају ства-
ралачки рад, непожељно је да ученик извршава рутинске задатке
(нема рутинских задатака и стандардизоване процедуре, креатив-
ност се очекује и приликом примене техника, избора материјала,
прибора и алата). Уколико наставник примети да ученик не напре-
дује, потребно је да прилагоди задатке и мотивационе садржаје
ученику како би подстакао развој стваралачког мишљења.
Начин праћења и процењивања напредовања ученика плани-
ра се истовремено са планирањем задатака и активности ученика.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 95

СОЦИОЛОГИЈА СА ПРАВИМА ГРАЂАНА

(за образовне профиле у четворогодишњем трајању)

Циљ учења Социологије са правима грађана је: да кроз овладавање основним социолошким принципима, теоријама, појавама и пој-
мовима оспособи ученике да разумеју сложеност и разноврсност функционисања друштва на локалном и глобалном нивоу; да препозна-
ју значај устава као највишег правног акта, као и права, слободе и дужности грађана које из њега проистичу; да уоче факторе који делују
у друштву и њихову међузависност ради развијања знања, вештина и ставова неопходних за одговорно, активно и успешно учешће у
друштвеном животу; да критички и конструктивно промишљају о односу појединца, институција и друштва како би разумели проблеме
савременог глобалног и српског друштва и начине на које ови проблеми настају и како се могу решавати.

Разред Трећи или четврти

Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМЕ и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
– о бјасни појам друштва, друштвених појава и друштвеног детерминизма; СОЦИОЛОГИЈА – НАУЧНИ ПОГЛЕД НА ДРУШТВО
– к ористи правилно, у усменом и писаном излагању, основне социолошке појмове;
– а нализира и представља резултате социолошких истраживања; Научни поглед на друштво
– у важава индивидуалне, друштвене и културне различитости; Предмет и метод социологије
– о бјасни појам и значај обичајних, моралних и правних норми; ПОЈЕДИНАЦ, КУЛТУРА И ДРУШТВО
– р азликује вредносне оријентације које доминирају унутар традиционалног,
модерног и савременог типа друштва; Биолошки, психолошки и социјални чиниоци друштвености
– о бјасни појам религије као важног облика друштвене свести; Идентитет
–н  аведе основне одлике секуларног друштва; Социјализација
–д  ефинише појмове друштвене структуре и друштвеног система и разликује њихове Млади у савременом друштву
елементе; Појам, елементи и врсте културе
–ф  ормулише социолошко одређење брака и породице, њихове историјске облике и Медији
функције; Супкулутура/контракултура
–н  аведе карактеристике и (дис)функције бирократије/технократије; Религија
– о бјасни појам рада и поделу рада као основног феномена људског постојања;
–п  репознаје улогу економских институција у савременим друштвима; СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА
–п  репознаје, на датим примерима, врсте друштвеног раслојавања;
–п  роцењује значај отворености друштва за друштвени развој и на примеру Друштвени систем и друштвена структура
савременог српског друштва анализира могућности, канале и последице Друштвена улога и друштвени положај
покретљивости; Друштвене групе
–п  репознаје појам и врсте социјалне стратификације и, на конкретним примерима, Брак и породица
узроке и последице друштвених неједнакости и сиромаштва; Друштвене институције и организације
– к ритички процењује различите аспекте глобализације; Бирократија
– о бразложи добре и лоше стране експанзије информационих технологија и Рад и подела рада
аргументовано расправља о функцији и утицају мас-медија; Промене у организацији производње (рад и технологија, тржиште)
–п  репозна механизме медијске манипулације; Системи стратификације
– а нализира стање у српском транзицијском друштву и препознаје предности и Класно-слојна структура
недостатке транзиције у својој локалној средини; Сиромаштво и друштвене неједнакости
– з аузима активан став у односу на локалне и глобалне еколошке проблеме; Друштвена покретљивост
– а нализира предности и недостатке концепта одрживог развоја у контексту процеса ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ
урбанизације;
– о пише и интерпретира појмове политике, моћи, државе и издвоји главне типове Историјски типови друштва
политичких поредака; Врсте друштвених промена
–п  овеже појам и функције идеологија са конкретним примерима, изводећи закључке Теорије о друштвеним променама
о могућим последицама манипулације; Глобализација
– к ритички анализира и аргументовано образлаже карактеристике учешћа различитих Друштвени покрети
актера у политичком животу; Друштвени сукоби
–д  искутује о друштвеном положају и проблемима младих у Србији и потешкоћама у УСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА
активном укључивању у друштвени и политички живот;
– з алаже се за поштовање људских права и слобода; Политика, моћ, власт
–п  ромовише идеју владавине права и социјалне правде; Држава (појам, елементи и облици владавине, подела власти и најважнији органи
–п  репознаје значај устава као највишег правног акта и наводи права и слободе које власти)
Устав Србије непосредно гарантује, као и дефинисане дужности грађана; Право и хијерархија правних аката
– к ритички анализира достигнућа и мањкавости демократије и увиђа важност Устав као гарант слободе и права (Устав Републике Србије)
владавине права и правне државе; Уставност и законитост
– к ритички разматра развојну природу људских права и механизме њихове заштите, Обележја правне државе и владавине права
на конкретним примерима; Политичка култура и актери политичког живота (партије, интересне групе, политички
–н  аводи одређење појмова грађанин и грађанство, као и демократске принципе покрети, јавно мњење)
грађанског самоорганизовања; Идеологије – појам и врсте
– т умачи сврху и деловање политичких партија, политичких покрета, грађанских Нација као политичка и културна заједница
иницијатива и организација цивилног друштва; Демократија (сувереност, избори, непосредна и представничка демократија)
– з алаже се за поштовање принципа уставности и законитости;
ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ
– р азликује појмове етничка заједница, народ, нација, националне мањине;
– а нализира врсте, узроке и последице национализма.
Појам, култура и врсте људских права
Појам грађанина и грађанства
Права, слободе и дужности грађана Републике Србије
Заштита права и слобода грађана

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ских и грађанских права и слобода и развија способност праћења и

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Усмереност на ученика је темељно обележје средњошколског
учења и поучавања Социологије са правима грађана. Учењем и по-
учавањем ученик усваја основна социолошка знања, концепт људ-
разумевања друштвене стварности, различитих односа које поједи-
нац остварује у друштвеној околини и утицаја те околине на њего-
во понашање и поглед на свет. Подстиче се учеников допринос уче-
њу и поучавању, интелектуална радозналост, као и преиспитивање
сопствених ставова и властитог доприноса заједници и друштву.
Страна 96 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Програм наставе и учења Социологије са правима грађана
садржи циљ, кључне појмове садржаја, листу исхода и упутство за
његово остваривање. Наведени елементи програма представљају
путоказ наставнику како да планира, оствари и вреднује наставу и
учење овог предмета.
Оствареност циља и достизање исхода доприносе развоју
кључних и међупредметних компетенција ученика, посебно компе-
тенције за одговорно учешће у демократском друштву, сарадњу, це-
ложивотно учење, комуникацију, рад с подацима и информацијама,
решавање проблема, одговоран однос према природној средини.
Кључни појмови садржаја су дати у оквиру шест тема, а ли-
ста исхода се односи на целину програма и крај разреда. Редослед
наведених исхода не исказује њихову важност јер су сви од значаја
за постизање циља предмета и развој компетенција. Исходи су ме-
ђусобно повезани и остваривање једног исхода доприноси оства-
ривању других. Исходи су дефинисани као функционално знање
ученика тако да показују шта ће ученик бити у стању да учини,
предузме, изведе, обави – захваљујући знањима, вештинама и ста-
вовима које је градио и развијао током школске године. Многи ис-
ходи су процесни и представљају резултат кумулативног дејства
наставе и учења. С обзиром на опсежност програма и предвиђе-
ни мали број часова за његово остваривање, препоручује се лична
процена наставнику да одреди дубину (опсежност) предвиђених
тема. Евентуалне измене и допуне садржаја, по избору наставни-
ка, требало би да буду функционално уклопиве у приступ настави
базираној на исходима и компетенцијама.
С дидактичког становишта, настава и учење Социологије са
правима грађана треба истовремено да задовољи неколико циљева.
То су:
– когнитивни циљеви – стицање знања о друштвеним појава-
ма, о научном – социолошком приступу друштву, концепту људ-
ских и грађанских права и слобода и сл.;
– формативни циљеви – развијање мисаоних и изражајних
способности ученика, употреба појмова, категорија, дефиниција,
синтетизовање идеја;
– васпитни циљеви – усвајање ставова и развијање вештина
важних за укључивање у друштвени живот, подстицање индивиду-
алности, одговорности, критичности и солидарности, као основ-
них вредности демократске културе; развијање свести о цивилиза-
цијским, друштвеним и политичко-економским изазовима.
Пуно остварење програма постиже се у корелацији са другим
предметима и изборним програмима, као и укључивањем ученика
у различите ваннаставне активности. Обрада тема треба да буде
усмерена тако да ученици успешно повезују своја знања из других
области са садржајима овог предмета. На тај начин знања постају
функционална јер се ефикасније усвајају и трајно задржавају.
Како је главна карактеристика наставе усмерене на развој
компетенција фокусираност на учење које резултира мерљивим
и проверљивим резултатима у виду знања, вештина и ставова, то
значи да ученик треба да учи:
– смислено: повезивањем оног што учи са оним што зна и са
ситуацијама из живота; повезивањем оног што учи са оним што је
учио из других предмета;
– проблемски: самосталним и сарадничким прикупљањем и
анализирањем података и информација; постављањем релевантних
питања себи и другима; спремношћу за предузимање акције да се
проблем реши; развијањем плана решавања задатог проблема;
– дивергентно: предлагањем нових решења; смишљањем но-
вих примера; повезивањем садржаја у нове целине;
– критички: поређењем важности појединих чињеница и по-
датака; разликовањем научних од квазинаучних тврдњи; формули-
сањем смислених аргумената;
– кооперативно: кроз сарадњу са наставником и другим уче-
ницима, као и у локалној заједници; кроз дискусију и размену ми-
шљења, уважавајући аргументе саговорника.
Учећи на овај начин, ученик ће развијати компетенције које
ће му бити потребне за улазак у свет рада, наставак школовања и
у свакодневном животу. За пуно разумевање програма оријентиса-
них на исходе треба имати у виду да су знања нужан предуслов
28. август 2023.
било ког вида компетентности, али је важно да се на том нивоу не
остане. У табели која следи дат је приказ како се односити према
знањима и који захтеви воде ка развоју вештина.
Примери захтева које наставник може поставити
Вештине
ученицима ради развоја вештина
– Искористите у новој ситуацији
– Примените знања у ситуацији из свог живота
– Покажите на новом примеру
Употреба знања
– Примените научено тако да предвидите последице
– Објасните како неки процес/појава/приступ може да
утиче на...
– Уредите по задатом критеријуму
– Утврдите предности и недостатке
Анализа знања – Упоредите два становишта
– Утврдите зашто је дошло до неке промене
– Објасните могуће последице одређене промене
– Идентификујте која критика се може упутити...
– Процените примереност закључака из приказаних
Вредновање знања
података
– Процените логичку заснованост неког става
(критичко мишљење)
– Утврдите оправданост неке акције или одлуке
– Изразите свој став
– Наведите аргументе за свој став
– Планирајте решење
Синтеза знања – Решите проблем
(стваралачко – Смислите нову примену
мишљење) – Осмислите план једноставног истраживања
– Спроведите самосталан пројекат
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм оријентисан на исходе наставнику даје већу слобо-
ду у креирању и осмишљавању наставе и учења. Исходи су глав-
ни оријентир наставнику да одреди обим и дубину обраде поје-
диних садржаја, избор својих и ученичких активности, динамику
рада, начине праћења и вредновања. Полазећи од датих исхода и
кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи
план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове.
Исходи из програма се не везују само за теме и садржаје већ су
кумулативни ефекат бројних активности током школске године.
Они су формулисани тако да омогућавају наставнику даљу опера-
ционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице. Треба
имати у виду да ће бити ситуација када активности на једном часу
доприносе достизању више исхода, као што се може десити да ак-
тивности на већем броју часова доприносе достизању само једног
исхода. То је последица чињенице да исходи из програма нису јед-
нако сложени, као ни једнако лако достижни. За неке је потребно
више времена и активности него за друге. Оперативни планови,
са уситњеним исходима који треба да буду тако формулисани да
обезбеђују мерљивост или бар проверљивост, омогућавају настав-
нику бољи увид у напредовање ученика, као и у ефекте сопственог
рада. Уколико постоје тешкоће да се неки исход из оперативног
плана достигне, то је знак наставнику да изврши неке промене
у планирању. За успешну наставу и учење важно је планирати и
начине праћења и вредновања са којима ученике треба унапред
упознати. Препорука је да наставник планира и припрема наста-
ву самостално, али и у сарадњи са колегама због успостављања
корелације међу предметима, тематског планирања и пројектне на-
ставе. Поред уџбеника, као једног од извора информација, настав-
ник планира и како ће подстаћи ученике да користе и друге изворе
сазнавања и како да сарађују у проналажењу релевантних пода-
така. Наставници у раду треба да користе разноврсну релевантну
литературу: оригинална ауторска дела, бројна теоријска и емпи-
ријска социолошка и интердисциплинарна истраживања, стручне
часописе, Статистички годишњак, одговарајуће филмове, аудио и
видео записе, сајтове, на којима се могу препознати и анализирати
многи друштвени проблеми. Важно је да сами наставници користе
различите изворе информација и да на њих упућују ученике, али
и да оспособе ученике да самостално проналазе одговарајуће ин-
формације и успоставе критички однос према њима.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 97
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Природа садржаја предмета омогућава коришћење различи-
тих облика рада и наставних метода, које ангажују ученике и по-
већавају њихову заинтересованост. Реализација програма треба да
се одвија у складу са принципима активне, проблемске, истражи-
вачке и пројектне наставе, уз усаглашавање садржаја са одговара-
јућим методичким активностима.
Препоручује се примена бројних техника активног и коопе-
ративног учења, искуственог учења, учења открићем, упознавање
са техникама истраживачког рада као и пројектног рада. Коришће-
њем интерактивних метода у презентовању одређених тематских
области и појмова ученике треба подстаћи да критички преиспи-
тају властита искуства и интерпретирају их у социолошком кључу
– на начин који доприноси бољем разумевању актуелних друштве-
них процеса.
Наставник може да користи и различите технике, као што су:
рад у пару, групни рад, индивидуални или тимски рад, текст ме-
тод, дискусија, метод „навале мисли”... Било да је реч о расправи,
есеју, плакату, презентацији, мини истраживању, дебати, социо-
драми, теренској настави, заједничкој посети неком догађају или
установи, учење се усмерава на учениково самостално проучава-
ње, истраживање, обраду и презентацију садржаја.
Ученике треба подстицати да проналазе информације, да их
критички процењују, да постављају релевантна питања, да уна-
пређују културу дијалога, да аргументовано заступају или оспора-
вају одређена становишта или сопствене ставове. Наставницима
се препоручује да са ученицима што чешће дискутују о бројним
темама уз употребу примера и података из конкретних социоло-
шких и других истраживања. За ученика је посебно важно да ра-
зуме властити положај унутар социјалне структуре, постојеће со-
цијалне неједнакости које утичу на степен остварености права и
слобода и могућности избора, као и да увиди значај друштвених
промена на индивидуалном и општем плану.
Писање есеја препоручује се за вредновање свих исхода уче-
ња и поучавања Социологије са правима грађана. Реч је о проблем-
ском и критичком есеју којим ученик, повезујући лична или групна
искуства с друштвеним контекстом, примењује знања, развија ана-
литичке, истраживачке и комуникацијске вештине. Вредновањем
есеја процењују се сви претходно наведени елементи: ученик по-
казује усвојеност знања у делу есеја који се односи на изношење и
објашњење тезе; издваја pro et contra доказе у односу на тезу, пока-
зује вештине анализе, те доноси закључак или предвиђа.
Ученицима треба омогућити и да се упознају са социоло-
шким истраживањима (можда да их и сами реализују) о темама
које су за ученика релевантне и актуелне, односно за које су заин-
тересовани (нпр. ставови младих о образовном систему, млади и
запошљавање, пословна етика, корупција, трговина људима, мла-
ди и слободно време, болести зависности, (не)учешће младих у
политичком животу, кршење људских права на конкретним приме-
рима, религија и млади…). Ученици ће на овај начин преузимати
иницијативу и имати висок степен самосталности у савладавању
програмских садржаја.
Како се у садржајима програма препознаје високи васпит-
но-вредносни потенцијал предмета, односно прилика да се код
ученика поступно и континуирано развијају обрасци понашања и
ставови, као и друштвене вредности – демократичност, толерант-
ност, солидарност, сарадња, удруживање, интегритет, одговорност
– посебну пажњу треба посветити појмовима попут вредности,
норми, идентитета и социјализације. Они су важни јер представља-
ју неопходан појмовни апарат за разумевање основних облика дру-
штвеног живота и истовремено доприносе формирању аутономног
вредносног система код ученика. Препоручује се наставницима да
ове појмове проширују и користе у објашњењу друштвених појава,
како би ученик увидео да је свет културе омеђен управо људским
потребама, нормама и вредностима које посредују између човека и
друштва и на посебан начин обликују како друштвене институције
тако и човека као индивидуално и социјално биће.
Наставницима се, такође, препоручује да истакну да људска
и грађанска права и сама имају богату историју борбе за властиту
друштвену афирмацију. Такође, имају и богату историју властитог
развоја, у смислу прецизирања свог садржаја и ширења свог оби-
ма. Ученике би требало упознати са основним документима који
сведоче о томе, декларацијама и повељама о људским правима:
Магна Карта (1215), енглески Закон о правима (1689), америч-
ка Декларација независности (1776) са Уставним амандманима
(1791), француска Декларација права човека и грађанина (1789) и
Универзална декларација о људским правима УН (1948). Учени-
ци би требало да уоче како су ови кругови дефинисања и гаран-
товања људских и грађанских права увек контекстуално смештени
у одређени историјски и друштвени тренутак; како се јављају као
одговор на кризу у коју су друштва западала, као онај неотуђиви
минимум о који ниједна политика не сме да се огреши и који свака
држава мора да гарантује; како се временом корпус људских и гра-
ђанских права проширивао (видети врсте и генерације права); и
најзад, како се проширивао и делокруг важења људских и грађан-
ских права: од појединих држава до „универзалне декларације”.
Када је реч о Универзалној декларацији о људским правима
УН, која је кључна за савремени статус људских и грађанских пра-
ва, ученици би требало да препознају идеју јединства човечанства
и поштовања сваког људског бића и да реконструишу тренутак на-
станка декларације – као ону кардиналну трагедију коју су обеле-
жили губици Другог светског рата, Холокауст и опасност светске
нуклеарне катастрофе. Ученике треба упозорити на незакључе-
ност корпуса људских и грађанских права, као и на неопходност
непрестане опрезности с обзиром на њихова кршења. Декларације
су добре, али нису довољне. Због тога је важно ученицима указати
на то да постоји разлика између конвенција и декларација.
Поред класичних облика поучавања који подразумевају тра-
диционалне методе као што су предавање, употреба текстуалне и
демонстрационе методе, нагласак треба да буде и на следећем:
– узети у обзир различита предзнања ученика;
– код ученика развијати различите стратегије учења;
– ново градиво треба контекстуализовати (навођењем приме-
ра или трагањем са ученицима за њиховим примерима и ситуаци-
јама из живота), чиме ће се олакшати њихово учење;
– учење треба осмишљавати (ученици треба да схвате његову
сврху);
– код ученика би требало подстицати самосталност у трага-
њу за новим информацијама, као и самоусмерено учење, где они
лично преузимају иницијативу у одређивању потреба и извора
учења и изван учионице (програмирана настава, проблемска на-
става, самостални истраживачки рад);
– неговати и вредновати добра, смислена питања која ученик
поставља, чак и више од одговора који би се односили на просту
репродукцију градива;
– неговати сарадничко, интерактивно учење уз употребу ме-
тода дискусије, тимског рада, рада у пару, групног рада и вршњач-
ког учења;
– препоручује се увођење ИКТ-а у учење и наставу коришће-
њем препоручених интернет ресурса, као и употребом различитих
платформи за учење.
Овакав приступ обезбеђује бољу мотивисаност ученика
да учествују у настави и ефикасније учење на часу. Предложене
облике поучавања треба мењати и комбиновати да не би дошло до
засићења. У коначном, циљ је да се ученик оспособи да на социо-
лошки начин разуме и објасни кључне аспекте глобалног друштва
и друштва Србије.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
За успешну наставу и учење важно је планирати и начине
праћења и вредновања са којима ученике треба унапред упознати.
Наставник на почетку школске године иницијалним тестом про-
цењује степен развијености ученичких компетенција важних за
реализацију програма предмета, ради планирања рада и праћења
напредовања ученика. Вредновање ученичког постигнућа треба
да укључи, поред степена усвојеног знања, различите активности
ученика, јер је то добра прилика за процену напредовања и давање
повратне информације. Потребно је да континуирану евалуацију и
Страна 98 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

самоевалуацију примењују како наставници, тако и ученици. Уче- програмима по разредима. У општем упутству детаљно је описан
нике треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени концепт овог изборног програма, његова сврха, начин остварива-
напредак у остваривању циљева, задатака и исхода предмета, као ња и улога наставника.
и напредак других ученика у групи, увек уз одговарајућу аргу-
ментацију. Вредновање може бити: праћењем активности на часу; Програм
писмено – путем различитих врста тестова; усмено – кроз домаће Грађанско васпитање је конципирано по моделу полуструк-
задатке или практичне радове. Вредновање треба да се врши си- турираног програма који се остварује кроз истраживачке и про-
стематски и буде: објективно, валидно, одговарајуће, формативно. јектне активности ученика. На тај начин:
У настави оријентисаној на достизање исхода прате се и – ученици добијају више простора за активно учешће у кре-
вреднују не само продукти учења већ и сам процес учења. Да би ирању часова;
вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је – више се уважава школско и ваншколско искуство ученика;
ускладити нивое циљева учења и начине оцењивања. – подстиче се радозналост ученика и кооперативно учење;
– подржава се коришћење различитих извора информација и
Ниво циља учења Одговарајући начин оцењивања савремених технологија;
 Објективни тестови са допуњавањем – наставници добијају улогу фасилитатора.
Памтити (именовати, дефинисати, кратких одговора, задаци са
навести, препознати, идентификовати...)
Оваквом начину рада није страно да наставници и ученици
означавањем, задаци вишеструког
избора, спаривање појмова. постану партнери у истраживачком раду на некој теми и деле за-
Разумети (навести пример, упоредити,  Дискусија на часу, мапе појмова,
довољство долажења до нових сазнања. То значи да ће се ученици
објаснити, препричати...) проблемски задаци, есеји. самостално бавити садржајима, наставник им о томе неће преда-
Применити (употребити, повезати,  Увежбавање, играње улога, вати али ће их подржавати и по потреби помагати да реализују
спровести, демонстрирати...) проблемски задаци, симулације. истраживања и пројекте. Фаворизује се проблемско учење, одно-
Анализирати (идентификовати узроке и  Истраживачки радови, есеји, студије сно учење решавањем конкретних проблема код којих се стицање
актере, систематизовати, разликовати...) случаја, решавање проблема. знања, развој ставова, вредности и вештина одвија спонтано током
 Дебате, есеји, дневници рада, истраживачке и пројектне делатности.
Евалуирати (проценити, критиковати,
проверити...)
студије случаја, критички прикази, Модел полуструктурираног програма подразумева да постоје
проблемски задаци. делови који су дефинисани (теме) и делови у којима постоји из-
Креирати (поставити хипотезу,  Истраживачки пројекти, активности борност (кључни појмови садржаја и начин на који се они истра-
конструисати, планирати, одбранити у одељењу или заједници које ће
свој став, закључити...) осмислити ученици.
жују). На тај начин, пружа се слобода ученицима да уз помоћ на-
ставника, а према сопственим интересовањима, одаберу садржаје
и креирају активности унутар оквира који је дат водећи рачуна о
Такође, потребно је ускладити оцењивање са његовом свр- исходима које треба достићи и компетенцијама које треба развити.
хом. Елементи програма су:
Сврха оцењивања Могућа средства оцењивања – циљ;
Оцењивање наученог  Тестови, писмене вежбе, извештаји, – исходи (по разредима а у складу са темама);
(сумативно) усмено испитивање, есеји. – теме (по две за сваки разред);
 Посматрање, давање конструктивне – кључни појмови садржаја (по темама);
Оцењивање за учење повратне информације,
(формативно) контролне вежбе, дневници рада,
– упутство за дидактичко-методичко остваривање програма-
самоевалуација, практичне вежбе. (по разредима).

Како међу исходима има и оних који се односе на комуни-
кацију, сарадњу, аргументовање, што доприноси развоју међу-
предметних компетенција, важно је да се и тај аспект ученичких
активности прати и вреднује. Из тог разлога, сваки час и свака
активност су прилика да се ученику пружи повратна информа-
ција. На пример, добро постављено питање или аргументовање
заслужује поткрепљење оценом, јер је свакако одраз ученичког
знања, промишљања, радозналости. Ученике треба подстицати и
оспособљавати да уз одговарајућу аргументацију сами процењу-
ју сопствени напредак у достизању исхода, као и напредак других
ученика у одељењу. Тиме праћење и вредновање постају саставни
део процеса учења.
II. ПРОГРАМИ ИЗБОРНИХ ОПШТЕОБРАЗОВНИХ
ПРОГРАМА
ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ГРАЂАНСКОГ
ВАСПИТАЊА У СТРУЧНОЈ ШКОЛИ
Грађанско васпитање у стручним школама остварује се за че-
творогодишње образовне профиле по програмима који су исти као
у гимназији, а за трогодишње образовне профиле припремљени су
посебни програми који су по форми и начину остваривања такође
исти као у гимназији али се, једним делом, разликују по садржају,
односно мањи је број тема које се обрађују и другачији је распоред
тема по разредима.
За пуно разумевање концепта програма Грађанског васпита-
ња у стручној школи, независно да ли се ради о програмима за че-
творогодишње или трогодишње образовне профиле, неопходно је
да се наставници прво упознају са општим упутством а затим и са
Циљ
Циљ Грађанског васпитања је тако дефинисан да се очекује да
ученик, изучавајући различите друштвене појаве и процесе, поста-
не свестан својих права и одговорности, осетљив за потребе поје-
динаца и заједнице и спреман да активно делује у заједници ува-
жавајући демократске вредности. Циљ је намењен наставнику као
смерница за рад и односи се на целокупно средње стручно образо-
вање, а повезан је са достизањем исхода и развојем компетенција.
Може се рећи да је у програму циљ намера, исход мерљив
резултат те намере, а компетенција функционална примена те
намере у реалном контексту.
Опште међупредметне компетенције
Компетенције се односе на способност комбиновања знања,
вештина (интелектуалних и практичних) као и ставова и вредно-
сти релевантних за реалне контексте у којима се они функцио-
нално примењују и којима ученици треба да овладају након неког
периода учења. Подразумева се да је у основи компетенције неко
знање али оно није довољно. То значи да није довољно познавати
Декларацију о људским правима као документ већ је важно пона-
шати се у складу са њом.
По својој природи Грађанско васпитање највише доприноси
развоју компетенције за одговорно учешће у демократском дру-
штву. То је видљиво из исхода датих у програмима, међутим, као
што се очекује да и други предмети дају допринос развоју ове ком-
петенције, тако и Грађанско васпитање треба да доприноси развоју
других општих међупредметних компетенција као што су:
– компетенција за целоживотно учење;
– с арадња;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 99
– решавање проблема;
– рад са подацима и информацијама;
– дигитална компетенција;
– комуникација;
– одговоран однос према околини;
– одговоран однос према здрављу.
Достизање исхода Грађанског васпитања доприноси разво-
ју, у већој или мањој мери, наведених општих међупредметних
компетенција. То се постиже не само тиме на којим садржајима
се ради већ и на који начин се ради. Истраживачки и пројектни
рад унапређују сарадњу, комуникацију, решавање проблема, про-
налажење и коришћење подацима. Треба имати у виду да се ме-
ђупредметне комптенције развијају поступно, у току целокупног
школовања а њихова крајња сврха је повезивање онога што је у
школи научено са свакодневним животом и то како садашњим тако
и будућим. Некада наставнике обесхрабрује што се ефекти рада у
оквиру Грађанског васпитања најчешће не могу одмах видети у
понашању ученика. Међутим, то не значи да се није десила нека
промена на нивоу знања, ставова, вредности, вештина већ да ће та
промена бити видљива у неком будућем тренутку и конкретном
животном контексту ученика.
Концепт међупредметних компетенција подразумева синер-
гију свих активности кроз које пролазе ученици у стручној школи
и зато је добродошла сарадња наставника Грађанског васпитања са
колегама који остварују обавезне предмете и друге изборне про-
граме, као и сарадња са ученичким парламентом и различитим
ваннаставним активностима.
Исходи
Програми садрже исходе који говоре шта ученици умеју да
ураде на основу знања које су стекли, на основу ставова и вредно-
сти које су усвојили и вештина које су развили у оквиру Грађан-
ског васпитања на крају разреда. Они су дати на нивоу примене и
формулисани су тако да су мерљиви, односно на неки начин про-
верљиви. Исходи су тако написани да садрже глаголе који јасно
указују шта се од ученика очекује. Нпр. ученик ће бити у стању да
повеже, примени, препозна, наведе пример, процени, издвоји, кри-
тички размотри, предвиди последице, разликује, аргументује, опи-
ше, изрази став, наведе показатеље, дискутује, идентификује, пре-
дложи активности, рационално користи, толерантно се понаша...
Као што се може видети из наведеног нема исхода у коме се
наводи да ће ученик нешто знати. Међутим, да би се достигли на-
ведени исходи свакако су потребна нека знања али она нису до-
вољна, потребно је да се са њима нешто више урадити. У табели
која следи дат је пример како се уз помоћ неких захтева од знања
развијају вештине.
ВЕШТИНЕ ЗАХТЕВИ
– Искористи у новој ситуацији
– Примени у ситуацији из живота
– Покажи на новом примеру
–У
 потреба знања
– Примени тако да предвидиш последице
– Објасни како неки процес/појава/приступ може да
утиче на...
– Уреди по задатом критеријуму
– Утврди предности и недостатке
–А
 нализа знања – Упореди два становишта
– Утврди зашто је дошло до неке промене
– Објасни до којих последица би довела нека промена
– Идентификуј која критика се може упутити...
– Процени примереност закључака из приказаних
–В
 редновање знања
података
– Процени логичку заснованост неког става
(критичко мишљење)
– Утврди оправданост неке акције или одлуке
– Изрази свој став
– Наведи аргументе за свој став
– Планирај решење
–С
 интеза знања
– Реши проблем
– Смисли нову примену
(стваралачко
– Осмисли план истраживања неког проблема
мишљење)
– Спроведи самосталан пројекат
– Осмисли начин за...
За достизање исхода важно је не само на којим садржајима
се ради већ и како се ради. Зато активности ученика треба да буду:
− смислене: повезане са школским и ваншколским искуством
ученика;
− проблемске: захтевају промишљање како их решити поста-
вљањем релевантних питања себи и другима;
− дивергентне: предлагање нових решења, повезивање садр-
жаја у нове целине;
− критичке: поређење важности и тачности појединих чиње-
ница и података; смишљање аргумената, откривање веза;
− кооперативне: одвијају се кроз заједнички рад, дискусију и
размену мишљења уважавајући аргументе саговорника.
Теме и кључни појмови садржаја
За сваки разред програмом је предвиђено да ученици обраде
по две теме. Оне су заокружене целине са више кључних појмова
садржаја који заправо представљају њене различите аспекте. Про-
цењује се да су две тематске целине по разреду оптималан број
који омогућава довољно времена, унутар предвиђеног фонда од
једног часа недељно, да се остваре истраживачке и пројектне ак-
тивности. Теме не морају да се обрађују са једнаким бројем часова.
Наставник, пратећи активности ученика и природу (ширину) теме,
процењује која је оптимална динамика рада како би обе теме доби-
ле прилику да се ученици њима баве. Осим тога, обавеза је настав-
ника да све време подстиче ученике да реално планирају динамику
рада, да се придржавају рокова и приводе крају планиране активно-
сти јер су и то очекивани исходи Грађанског васпитања.
Теме по разредима су:
РАЗРЕД ТЕМА
I СВИ РАЗЛИЧИТИ, А СВИ РАВНОПРАВНИ
I БЕЗБЕДНОСТ МЛАДИХ
II ЉУДСКАПРАВА, ГРАЂАНИ И ДЕМОКРАТИЈА
II МИР И ПРЕТЊЕ МИРУ
III ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА
III ПРАВО НА ЗДРАВУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Теме јесу заокружене целине али су и међусобно повезане јер
се све баве уважавањем људских права. Међутим, везе између њих
су богатије и за очекивати је да ученици из разреда у разред све
темељнији раде на темама, односно да ће јачати свој капацитет за
разумевање сложености појава и односа у друштву, њихове међу-
зависности и неопходности поштовања људских права и преузи-
мања одговорности. Зато је важно користити сваку прилику да се
садржаји из различитих тема повезују.
Теме пружају велике могућности за истраживачке активно-
сти и осмишљавање пројеката. За сваку од њих понуђено је више
кључних појмова садржаја које наставник може допунити још
неким јер постоје многи аспекти из којих се нпр. појам различи-
тости, равноправност или безбедности могу посматрати. Пре-
дложени садржаји омогућавају да се теме посматрају не само из
различитих углова већ и из различитих перспектива: временске
(некад–данас–сутра) и просторне (локално–глобално). Ослонци
за рад на било ком садржају су кључна питања образовања за де-
мократију – људска права, право и праведност, одговорност, гра-
ђанска иницијатива и међузависност различитих утицаја. У овом
концепту Грађанског васпитања питања комуникације, критичког
мишљења, сарадње, решавања конфликата немају статус теме али
заправо су присутни у обради свих тема из програма. Нпр. свака
дискусија је прилика да се ученици подстичу на активно слушање,
аргументовање, нападање проблема а не особе, као и на друге ве-
штине конструктивне комуникације.
Уколико се упореде теме које се обрађују у четворогоди-
шњим и трогодишњим образовним профилима може се видети да
код трогодишњих нема оних које се баве питањима глобализације
и медија. Међутим, како су и то важне области Грађанског васпи-
тања потребно је да се при обради свих тема из програма ученици
охрабрују да ствари посматрају и са становишта употребе и злоу-
потребе медија као и глобализације са свим њеним предностима и
недостацима.
Страна 100 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Кораци у остваривању програма
Програмом је предвиђено да се свака тема ради у два корака.
Први је истраживачки, а други пројектни. Међутим, њима мора да
претходи уводна активност која је такође важна, посебно за уче-
нике у првом разреду који се по први пут сусрећу са таквим начи-
ном рада. У осталим разредима уводне активности имају сврху да
ученици размене искуства из претходног разреда и поразговарају
о тешкоћама које су имали. Наставник треба да води разговор са
ученицима на такав начин да они добију јасну слику о програму,
чиме ће се бавити и на који начин. Осим тога, на уводним часови-
ма (не би требало да их буде више од два), дефинишу се правила
понашања у групи, а наставник упознаје ученике са начином на
који се прати и вреднује њихово напредовање.
I Корак – истраживање
Свака тема се обрађује на истраживачки начин што значи да не
постоји унапред дефинисан сценарио активности, већ се он разви-
ја током непосредне комуникације са ученицима. Различите групе
се могу бавити различитим аспектима исте теме с тим да наставник
води рачуна да се достигну дефинисани исходи из програма.
За сваку тему потребно је припремити почетни материјал. То
је важна активност наставника којом се ученици уводе у тему и
мотивишу на рад. Почетни мотивациони материјал који се у про-
грамима називају подстицаји могу бити различити и разноврсни
као што су историјски или актуелни догађаји, медијске вести, ре-
зултати истраживања, социјални експерименти, филмови, књиге,
неке чињенице и слично. Примери подстицаја су на пример: по-
датак о неравномерној концентрацији капитала у свету код малог
броја људи (0,1% људи поседује 13% светског капитала), соци-
јални експеримент у којем врхунски виолиниста свира на скупој
виолини врло тешку композицију али остаје непримећен јер се то
дешава у подземном пролазу, а не у познатој концертној дворани;
чињеница да су неке земље своју комплетну производњу, која за-
гађује животну средину, изместиле у земље тзв. трећег света; ин-
формације из медија о сукобима навијача; пример особе која је
спасила дете из пожара и добила озбиљне опекотине; видео клип о
понашању људи према истој девојчици кад је лепо обучена и када
је неуредна... Подстицаји могу бити и мисли неких људи. Нпр. ми-
сао Бенџамина Френклина „Ако сви мислимо исто, нико заправо
не размишља”. Врло ефектни подстицаји могу бити слике, фото-
графије или карикатуре.
Пример подстицаја
Наставник треба да посвети пажњу избору овог материјала
имајући у виду специфичност теме, узраст ученика и њихова ин-
тересовања. У програмима, у делу где је дато методичко-дидак-
тичко упутство, за сваку тему наведено је по неколико подстица-
ја као помоћ наставницима али се подразумева да ће их они сами
припремати како би били атрактивни и актуелни. Сврха тих ма-
теријала је да провоцирају реакцију ученика, да их мотивишу да
дискусију, супротстављају мишљења, аргументују своје ставове и
да даље истражују. Посебно су подстицајни они материјали који
садрже неку врсту когнитивног несклада, нелогичности или нео-
чекиваности као што је нпр. податак да у Србији има 25% више
28. август 2023.
мобилних телефона него грађана, или да становници Новог Сада
„производе” три пута више комуналног отпада него грађани Бора.
Добар уводни материјал се препознаје по томе да ли је изазвао код
ученика неку врсту запитаности и потребе да се провере подаци.
Након представљања почетног материјала, следи разговор са уче-
ницима и провера да ли се десила провокација, односно каква је
њихова реакција. Жива дискусија и бројна питања су добар поче-
так рада на теми. Разговор модерира наставник и та активност не
би требало да траје дуже од једног часа.
Наредни час намењен је представљању кључних појмова са-
држаја датих у програму. Концепт програма почива на идеји да се
ученици у првом сусрету са темом прво упознају са сложеношћу
те појаве и могућношћу њеног истраживања из различитих аспека-
та. Листу кључних појмова садржаја из програма наставник може
проширити још неким водећи рачуна да они одговарају програму,
узрасту и интересовањима ученика, као и очекиваним исходима.
Подразумева се да све кључне појмове садржаја наставник
треба да образложи како би ученицима било јасно на шта се
односе али то не сме бити у форми предавања. Коришћење под-
стицаја је добро дошло како у фази увођења ученика у тему тако и
за упознавање са кључним појмовима садржаја. Ако се овај корак
уради како треба и ученици се мотивишу за рад сви остали кораци
ће се лакше одвијати. Представљање кључних појмова садржаја
треба да траје један час, највише два, и да покрене процес избора
ко ће који садржај да истражује како би сви они били покривени
истраживањем. У овој фази рада наставник мора да помогне уче-
ницима да се организују. Један од могућих начина јесте да се сваки
ученик определи који га садржај највише интересује. Простим по-
писом може се утврдити ко би мога с ким да ради јер су изабрали
исти садржај. Мале групе које се формирају око истог садржаја не
би требале да буде веће од четири члана. Уколико се за неки садр-
жај определи само два ученика онда ће они радити у пару. Прихва-
тљиво је да и само један ученик истражује неки садржај уколико
нико други није заинтересован или тај ученик жели самостално да
истражује. Формирање малих група треба да се заснива на инте-
ресовањима, а не на личним преференцијама ко би са ким волео
да ради. Тако се обезбеђује да се у оквиру сваке теме мења састав
групе која ради на појединим садржајима, а ученицима се пружа
прилика да сарађују са више различитих чланова групе. У овом
кораку рада на програму наставници треба да буду подршка уче-
ницима да самостално формирају истраживачке парове, односно
мале групе. Како то некада може бити споро јер се ученици тешко
договарају наставници треба да се уздрже од тога да то ураде уме-
сто њих и одреде ко ће шта истраживати и са ким. Иако се тиме
добија на времену то омета развој међупредметне компетенције за
сарадњу и решавање проблема што је такође важно за Грађанско
васпитање. За очекивати је да ће ученици из разреда у разред јача-
ти те своје компетенције и бити све успешнији у договарању.
У наставку рада ученици треба да се определе како ће истра-
живати изабрани садржај. То јесте превасходно самостална актив-
ност ученика, али је помоћ наставника неопходна. У првом разреду
у већој мери, а затим све мање. Независно од тога за који садржај
се ученици определе истраживачки рад треба да се одвија кроз:
– прикупљање података о изабраном садржају по избору уче-
ника из извора који су им доступни;
– неку врсту обраде прикупљених података;
– припрему презентације о добијеним резултатима истражи-
вања;
– презентовање добијених резултата.
Постоје бројне могућности за истраживање садржаја и уче-
ници треба да буду упознати са њима. Оне су повезане и са обла-
шћу из које је тема, односно изабрани садржај. Ученици се могу
бавити прикупљањем података из већ урађених истраживања или
сами истраживати али им је за то потребан инструмент који опет
могу сами осмислити или користити постојећи. На пример, уче-
ници се могу бавити истраживањем о броју деце која рано напу-
штају основну школу у различитим земљама света и узроцима те
појаве. Подразумева се да је наставник тај који ће помоћи учени-
цима у прављењу једноставног инструмента за истраживање нпр.
анкете или упитника. На пример, ученици могу изабрати да напра-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 101
ве упитник којим се испитују ставови људи о некој појави или ће
само прикупљати податке који су доступни о броју жена и мушка-
раца на руководећим функцијама у буџетским установама у месту
где живе, или прикупљање података о загађености ваздуха у сре-
дини где ученици живе... Истраживање може бити и понављање
једноставног истраживања које је рађено пре више деценија у ис-
тој средини ради поређења добијених података. Садржаји се могу
истраживати на локалном или глобалном нивоу, са временском ди-
мензијом (некад–сад).
Договарање око тога како ће се садржај истраживати може
да траје више часова јер је ученицима потребно да се прво боље
упознају са темом. Најчешће ће то бити преко интернета али уче-
нике треба упутити и на друге изворе као што су књиге или разго-
вор са неким људима. Наставник пружа различите врсте помоћи
и подршке ученицима најчешће кроз давање идеја које они треба
да развију. Такође, наставник их упознаје са Законом о слободном
приступу информацијама од јавног значаја како би их охрабрио да
дођу до што разноврснијих и релевантних података. Када се уче-
ници определе како ће истраживати дате садржаје потребно је при-
премити неке материјале, договорити се о динамици рада и подели
задужења. У првом разреду и у раду на првој теми за очекивати
је да ученици имају тешкоће у самоорганизовању истраживачког
рада али се на тај начин унапређују њихове вештине за рад у гру-
пи, за комуникацију, за баратање подацима и друга знања, ставови
и вештине које су део општих и међупредметних компетенција и
тада је најпотребнија помоћ наставника. Када се ученици навикну
на такав начин рада у вишим разредима ће бити самосталнији и
успешнији у својим истраживачким активностима.
Након тога, ученици спроводе истраживање које је најчешће
немогуће урадити само на часу јер морају отићи у библиотеке,
музеје, одговарајуће институције, користити рачунар, разговарати
са људима и др. За очекивати је да ће у многим случајевима ис-
траживање заправо бити проналажење резултата већ обављених
истраживања или прикупљање података који су део стандардних
процедура неких институција (званични сајтови репрезентативних
установа за област).
За успешно спровођење ових активности изузетно је важно да
се унапред одреде задужења и одговорност сваког члана групе. На
часу ученици представљају једни другима унутар мале групе шта
јесу или шта нису од планираног урадили, размењују мишљење и
планирају даље кораке. Током свих истраживачких активности у
свакој групи ученици воде рачуна о документовању рада. То се
постиже на различите начине: путем фотографија, видео снимака
или у краткој писаној форми (ученици могу да направе и формулар,
неку врсту чек листе и слично). У ту сврху ученици могу користи-
ти мобилне телефоне. Процес документовања је важан јер култиви-
ше рад у групи и помаже касније у процесу евалуације.
Број часова за истраживачку фазу рада на теми одређује се у
складу са сложеношћу захтева и доступношћу података. Треба има-
ти у виду да четири часа заправо значи да ће ученици имати четири
недеље за рад на терену што је сасвим довољно за многа истражи-
вања. Истраживање је само један корак у остваривању програма и
зато треба водити рачуна да не буде једина, централна активност то-
ком рада на одређеној теми. Тешкоће са којима се ученици сусрећу
током сакупљања података могу бити од значаја за истраживање и
обавезно их треба забележити (нпр. у записнику треба навести да је
утврђено да се у Србији не мери неки састојак у води за пиће, или
да је у општини уништена документација о рођеним и умрлим љу-
дима из 19. века, да нека институција не жели да да податке и др.).
Када ученици прикупе податке подразумева се да их на неки начин
обраде. То може бити квалитативна и/или квантитативна обрада.
Анализа прикупљених података не треба да буде много сложена али
треба да обезбеди увид у добијене резултате. Наставник прати на
који начин ученици обрађују податке и пружа им помоћ и подстиче
их да резултате обрађују употребом компјутерских алата (нпр. ексе-
ла) што ствара везу са предметом рачунарство и информатика.
На крају истраживања ученици припремају кратак извештај
о раду на изабраном садржају и презентацију о добијеним резул-
татима. Први корак се завршава тако што појединци/парови/мале
групе приказују своје презентације великој групи. На тај начин
сви ће о свему бити упознати. Добро је да се презентације проко-
ментаришу а њихови аутори добију повратну информацију колико
су успешно представили резултате истраживања. Након предста-
вља свих презентација ученици започињу разговор и договарају
се који резултат је најпровокативнији или најпогоднији да постане
основ на коме ће се радити следећи корак а то је припрема и реа-
лизација пројекта. За очекивати је да ће ученици по том питању
имати различито мишљење али је то добра прилика да вежбају ар-
гументовање у процесу договарања и доношења одлука. Било би
добро да се ученици демократском процедуром (нпр.: гласањем
после дискусије) определе шта ће бити основ пројекта, а не да то
буде наметнуто од стране најгласнијих или наставника. Бира се
само једна презентација и она постаје основ за пројекат на коме
сви раде. Уколико је група велика (има преко 25 ученика), могу се
радити два симултана пројекта.
II Корак – Пројекат
Други корак у раду на теми представља осмишљавање/дизај-
нирање пројекта који се базира на изабраном резултату истражи-
вања.
Пројекти треба да буду примерени ученицима у смислу за-
хтева, реалистични, а могу бити и хипотетички. Да би ученици
били успешни у осмишљавању пројекта, наставник треба да им
помогне у конципирању нацрта не умањујући њихову самостал-
ност и иницијативу. Та активност захтева више часова и добру
организацију рада. Пројекти могу бити врло различити. Неки
пројекат ће се нпр. бавити организовањем акције у корист некога/
нечега, други ће се бавити решавањем проблема или покретањем
иницијатива, а неки ће бити припрема представе, филма, изло-
жбе... Осим тога, неки пројекти ће бити такви да их ученици могу
реализовати, нпр. организација базара или неких презентација, а
неки други ће бити хипотетички, само разрада неке сложене идеје
(нпр. осмишљавање активности за сузбијање сивог тржишта или
корупције).
Без обзира на то какав је пројекат у питању, потребно је осна-
жити ученике да ураде нацрт који садржи све потребне фазе од
дефинисања проблема (на чему ће се радити), циља (шта се жели
постићи), активности (шта ће се радити), динамике рада, поделе
задужења до начина провере остварености циља. Неке активности
на пројекту ученици ће радити на часовима, а неке ван часова и
ван школе.
Најчешће грешке и тешкоће током рада на пројекту о којима
треба водити рачуна су: превише „уско” или „широко” постављен
проблем/циљ; недовољно прецизно дефинисан план пројекта; не-
одговарајућа подела активности; нефункционалан проток инфор-
мација између чланова групе која ради на пројекту; лоша процена
потребног времена за одређене активности; планиране активности
нису изводљиве или нису адекватне; недостатак потребног мате-
ријала и опреме; појава такмичарских уместо сарадничких односа.
Током рада на пројекту ученици такође воде рачуна да он
буде документован.
У завршном делу рада ученици вреднују активности којима
су се бавили ослањајући се на документацију и постигнути ефе-
кат. Проверавају да ли су остварили циљ који су на почетку одре-
дили и идентификују тешкоће које су имали или грешке које су
направили. На тај начин се спремају за рад на следећој теми и уна-
пређују своје истраживачке и пројектне компетенције.
На крају школске године школа може организовати различи-
те активности на којима ће бити приказана истраживања и пројек-
ти ученика у оквиру Грађанског васпитања. На сајту школе може
постојати део који је само томе посвећен чиме се афирмишу уче-
ничке активности. Уколико је циљ неких пројеката организација
активности које су намењене ширем аудиторијуму (квизови, изло-
жбе, представе, базари...) школа треба да пронађе начин да то по-
држи, у смислу организације, проналажења времена, простора, ма-
теријалних средстава. На тај начин живот школе се диже на виши
ниво, а сегрегација ученика која постоји по разредима, одељењима
и сменама се умањује.
Страна 102 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ТИМСКИ РАД
Рад на пројекту укључује све ученике у групи. Да би био успе-
шан група треба да „прерасте” у тим. Иако се ради о средњошкол-
цима који свакако имају неко искуство рада у тиму ипак је неопход-
но да наставник помогне, на различите начине, да се тим формира
и функционише. Није потрошено време ако се са ученицима на јед-
ном часу пре започињања рада на пројекту разговара о тимском на-
чину рада, његовим карактеристикама и разликама у односу на рад
у групи. Ученици треба, самостално и уз помоћ наставника, да дођу
до тога да тимски рад карактерише јасна подела улога и одговор-
ности, да су активности чланова тима међузависне и усклађене, да
успех зависи од свих и да нема такмичарског односа, побеђених и
победника. Уколико наставник примети да неки ученик има потре-
бу да доминира, намеће своја правила или не поштује договоре, или
пак из неког разлога нема протока информација а ученици не знају
како то да реше, мора да реагује. Како је процес рада на пројекту
важнији од продукта предност добијају акције којима се помаже да
тим функционише а затим се наставља са радом на пројекту.
УЛОГА НАСТАВНИКА У ОСТВАРИВАЊУ ПРОГРАМА
ОРИЈЕНТИСАНИХ НА ИСХОДЕ И КОМПЕТЕНЦИЈЕ
У описаном концепту Грађанског васпитања улога настав-
ника, иако мање видљива, заправо је веома сложена и важна. На-
ставник је, пре свега, координатор, организатор, свих активности
ученика и уколико их он не „води” на прави начин ученици неће
успети да приведу крају свој истраживачки и пројектни рад. Из тог
разлога наставник мора пажљиво да планира сопствене активности
али нешто другачије него што се то ради код обавезних предмета.
С обзиром да се наставник не појављује у улози предавача, спо-
ља гледано он је „највидљивији” у фази увођења ученика у тему
и представљања кључних појмова садржаја када мора пажљиво
да бира подстицаје и да води дискусију. Међутим он је присутан
током свих ученичких активности. Програм се не може успешно
остварити уколико се импровизује и у потпуности препушта уче-
ницима, иако се базира на идеји да су ученици главни актери.
Планирање остваривања полуструктурираних програма захтева
извесну флексибилност и способност предвиђања у ком правцу ће се
одвијати активности ученика, односно која врста помоћи и подршке
ће им бити потребна. Наставник планира којим својим активностима
подстиче рефлексивност, радозналост, аргументовање, креативност,
истрајност, одговорност, самосталност и континуирано документо-
вање рада ученика. Да би то постигао он мора унапред да осмисли
своје активности и да припреми одговарајуће материјале. Сложеност
планирања код оваквих програма огледа се и у чињеници да се исти
програм на различите начине остварује у различитим групама, тако
да се планирање мора одвијати на нивоу конкретне групе. У процесу
планирања и припреме за час наставници могу користити Приручник
за наставнике Грађанског васпитања у гимназији који је доступан
са сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Посебно је важна улога наставника у планирању динамике рада
јер ученици обично имају тешкоће да у истраживачким и пројектним
активностима процењују колико им је времена потребно за рад и по-
казују тенденцију да троше више времена него што је потребно. Ис-
Групни рад
НИВО ПОСТИГНУЋА РАД У ГРУПИ
Ученик сарађује са свим члановима групе,
уважава њихове потребе, пажљиво слуша
ВИСОК
друге, поштује договоре групе, не касни, своје
обавезе извршава на време и тачно.
Ученик сарађује са члановима групе уз
мање тешкоће, повремено има проблема у
СРЕДЊИ комуникацији али их самостално решава,
своје обавезе извршава уз подсећање и
опомињање.
Ученик повремено има сукобе у којима
НИЗАК напада особе а не проблем, своје обавезе
извршава ретко и делимично.
28. август 2023.
траживачки и пројектни рад има за циљ, између осталог, да оспособи
ученике да поштују рокове, да буду ефикасни и ефективни и зато на-
ставник треба да интервенише кад види да се динамика групе не од-
вија како треба. Он процењује колико је часова оптимално да се нека
тема обрађује а то значи да две теме у једном разреду не морају бити
заступљене са једнаким бројем часова. О томе одлучује наставник
уважавајући контекст у коме се одвија рад ученика, пре свега њихову
мотивацију. Уколико је група заинтересовано приступила неком ис-
траживању или раду на пројекту свакако их не треба прекидати већ
подржавати да и финализирају своје активности.
Наставник прати како ученици учествују, како сарађују, како
решавају конфликте. Укључује се, кад процени да је неопходно.
Не сузбија сукобе ако се они одвијају аргументима. Како у свакој
групи постоје ученици који су мање укључени у заједнички рад,
то решава давањем подстицаја без вршења притиска. Повећана
укљученост и активност ученика треба да почива на радознало-
сти. Наставник има важну улогу и у процесу праћења и вреднова-
ња ученичког рада. Он континуирано даје повратну информацију
ученицима која треба да буде јасна и увремењена и таква да им
помогне да коригују свој рад. Такође, и наставник треба да добије
од ученика повратну информацију о свом раду што је драгоцено за
његово даље планирање остваривања изборног програма.
ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАПРЕДОВАЊА
УЧЕНИКА
Да би објективно проценио напредовање конкретног уче-
ника у активностима, које су најчешће групне, наставник може
и треба да прати неке показатеље. Много тога се може пратити
као што су нпр.: начин на који ученик учествује у активностима,
како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује.
Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања,
способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, проме-
ни мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од
интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење,
примени научено, предвиде последице, дају креативна решења.
Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно са-
рађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима пома-
жу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли
показују критичко мишљење или критицизам, колико су креатив-
ни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами
процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на
крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад
групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају пре-
длог о другачијој организацији активности. Треба имати у виду да
је процес рада често важнији од самих резултата. Из неуспелог ис-
траживања или пројекта може се пуно тога научити и зато учени-
ци не морају неминовно бити лоше вредновани.
Табела која следи представља помоћ наставницима у вредно-
вању групног рада ученика. Објективност праћења и вредновања
се може постићи уколико се наставник не ослања на општи ути-
сак, већ унапред одреди елементе праћења и пажљиво бележи по-
нашање ученика и уколико су ученици унапред упознати шта се
прати и вреднује.
Елементи процене са показатељима
ПОЗНАВАЊЕ ТЕМАТИКЕ РЕШАВАЊЕ ЗАДАТКА
Ученик поседује знања, показује спремност
да прикупља нове информације, активно Ученик је у потпуности посвећен решавању
подстиче размену идеја и знања са члановима задатка групе. Даје предлоге како решавати
групе и уважава њихове идеје, често поставља задатак.
питања која се односе на тему.
Ученик уз помоћ наставника и/или осталих
чланова групе учествује у решавању задатка.
Ученик поседује извесна знања и повремено
Ретко има предлоге како решавати задатак
суделује у размени идеја, повремено поставља
али кад га добије ради по њему. Повремено
питања која се односе на тему.
има активности које не доприносе решавању
задатка.
Ученик поседује мало знања и показује малу Ученик минимално доприноси решавању
спремност да прикупља нове информације, задатака. Нема предлоге како решавати
ретко суделује у размени идеја, ретко задатке и када добије предлоге слабо их
поставља питања која се односе на тему. реализује.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 103
Ученик ништа не зна о теми и нема
Ученик омета рад групе, доприноси
интересовање да сазна. Не учествује у
НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋИ неконструктивним сукобима и не извршава
размени идеја. Никад не поставља питања
своје обавезе.
која се односе на тему.
Вредновање активности се може обавити и са групом тако
што се од сваког члана тражи мишљење о сопственом раду и о
раду сваког члана посебно, односно може се применити тзв. вр-
шњачко процењивање.
Како се сваки истраживачки рад завршава презентацијом по-
требно је вредновати и њен квалитет и тиме обезбедити повратну
информацију за ученике што доприноси унапређивању њихових
вештина у припреме презентација. Ученици треба унапред да зна-
ју шта се прати код презентација, а то су показатељи који се тиче
садржаја (да ли је релевантан и тачан, да ли исказује суштину, ко-
лико је обиман ...), организације (како је искоришћен простор, које
су боје коришћене, да ли су анимације и илустрације функционал-
не или декоративне...), начина излагања ( да ли је довољно гласно,
јасно, са одговарајућом динамиком...) и реакције слушалаца ( да
ли су били пажљиви, да ли их је презентација мотивисала да реа-
гују...). У процесу вредновања презентација треба да учествују сви
ученици из групе, као што и ауторима треба дати прилику да про-
цене квалитет свог рада и ефекте које су постигли код слушалаца.
Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, онда се
могу пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише
проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује
различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности
пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осми-
шљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се
придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључ-
ке доноси на основу валидних података; да ли документује активно-
сти на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже
другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Циљ учења Грађанског васпитања је да ученик, изучавајући различите друштвене појаве и процесе, постане свестан својих права и
одговорности, осетљив на потребе појединаца и заједнице и спреман да активно делује у заједници уважавајући демократске вредности.
Разред Први
Недељни фонд часова 1 час
ИСХОДИ
На крају разреда ученик ће бити у стању да:
– к ритички разматра питања о различитости међу људима и доводи их у везу са
поштовањем људских права и равноправности;
–д  оведе у везу личне особине људи као димензије различитости и дискриминацију;
–п  репозна ситуације и облике дискриминације и проактивно реагује;
– с војим понашањем показује толеранцију према различитости и не дискриминише
друге људе ни по ком основу;
– р азликује ситуације укључености наспрам искључености у друштвени живот
заједнице;
–п  репозна различите врсте стереотипа и предрасуда и аргументује значај
супротстављања тим појавама;
– р азликује интеркултуралност од мултикултуралности;
– а ргументовано дискутује борби жена за равноправност;
–н  аведе најзначајније институције и документа која се баве заштитом
равноправности;
–н  аведе неколико невладиних организација које се баве питањима заштите људских
права и циљеве њихових активности;
–п  репозна појаве које угрожавају безбедност младих;
– к ритички разматра питања безбедности младих и доводи их у везу са поштовањем
људских права;
–п  роцени када му треба помоћ јер му је угрожена безбедност и зна коме да се обрати;
– с војим понашањем не угрожава своју и туђу безбедност;
– к ритички разматра утицај медија на безбедност младих;
–п  редлаже активности које доприносе повећању безбедности младих;
–п  роналази релевантне изворе информација на којима заснива своје ставове;
– с арађује са другим ученицима у спровођењу истраживања и пројекта;
– у комуникацији активно слуша друге и дискутује аргументима.
Ученик омета решавање задатка.
По завршетку пројекта, односно једне теме или целог програ-
ма, ученици могу да изврше самопроцењивање. За то се може кори-
стити листа од неколико питања коју је наставник направио намен-
ски за ту групу. Нека од питања могу бити: укратко напиши шта ти
је било најзанимљивије, шта је било најтеже, шта си научио, које си
вештине стекао, када би поново радио да ли би нешто променио, да
ли си задовољан како си сарађивао са осталим члановима групе и др.
Наставник може да вреднује и продукте рада (пано, лифлет,
снимак, фотографија, представа...), као и јавни наступ, обављен
интервју, исказану иницијативу, посредовање у разрешавању суко-
ба унутар групе и др.
ИЗВОРИ ИНФОРМАЦИЈА
Концепт програма за Грађанско васпитање не базира се на ко-
ришћењу уџбеника и дидактичких материјала који су специјализо-
вано направљени. Напротив, ученици се подстичу да користе што
различитије изворе информација и да према њима имају критички
однос. Циљ је јачати ученике да се ослањају на сопствене снаге у
проналажењу и обради података у смислу процене њихове тачно-
сти. У изобиљу података до којих ученици могу доћи изузетно је
важно оспособити их да врше селекцију и да процењују који изво-
ри се могу сматрати поузданим и релевантним, а које податке треба
узети са резервом и проверити. Иако се очекује да ће се ученици у
великој мери ослањати на интернет као брз и лако доступан извор
информација, треба их охрабривати да користе и друге изворе по-
датака као што су књиге, старе фотографије, филмови и разговор са
људима што је важан извор података у друштвеним наукама.
ТЕМE и
кључни појмови садржаја програма
СВИ РАЗЛИЧИТИ, А СВИ РАВНОПРАВНИ
Лични и друштвени идентитет.
Социјална дистанца.
Осетљиве друштвене групе.
Искљученост наспрам укључености у друштво.
Дискриминација.
Борба жена за равноправност.
Повереник за заштиту равноправности.
Стереотипи, аутостеротипи, хетеростереотипи, предрасуде, стигматизације,
сегрегација.
Ејџизам.
Особе другачије сексуалне оријентације и њихова права.
Особе са инвалидитетом.
Националне мањине. Интеркултуралност и мултикултуралност.
Мигранти.
Институције и документа које се баве заштитом равноправности.
Невладине организације у борби за поштовање права свих.
БЕЗБЕДНОСТ МЛАДИХ
Безбедносне претње, ризици и изазови за младе.
Последице угрожене безбедности младих.
Безбедност младих у нашој земљи.
Заштита младих од небезбедних ситуација и коме се обратити за помоћ.
Породица као безбедно или небезбедно место за младе.
Школа као безбедно или небезбедно место за младе.
Друштвене мреже као безбедан или небезбедан простор за младе.
Безбедност младих некада и сад.
Утицај медија на безбедност младих.
Страна 104 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Разред Други
Недељни фонд часова 1 час

ИСХОДИ ТЕМЕ и
На крају разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
–и  сказује поштовање, брани и афирмише људска права, демократију и владавину ЉУДСКА ПРАВА, ГРАЂАНИ И ДЕМОКРАТИЈА
закона;
–н  аведе карактеристике људских права; Карактеристике људских права.
– к ритички разматра механизме надзора поштовања људских права и санкционисања Развој људских права.
њиховог кршења; Међународни механизми надзора поштовања људских права и санкционисања
– о пише контекст и начине борбе за људска права; њиховог кршења.
– о бразложи значај учешћа грађана на изборима и референдумима; Могућности и начини учешћа грађана у демократском друштву.
–н  аведе пример успешне грађанске иницијативе; Грађанска солидарност и волонтеризам.
–н  а изабраном примеру грађанске непослушности опише контекст настанка и Корупција и демократија.
последице до којих је довела; Култура људских права.
–и  зрази позитиван став према грађанској солидарности и волонтеризму;
–п  репозна појаве корупције и наведе начине њеног сузбијања; МИР И ПРЕТЊЕ МИРУ
–н  аведе показатеље недостатка културе људских права;
–д  оведе у везу угрожавање мира са људским правима; Мир као људско право.
–н  аведе примере кршења хуманитарног права у прошлости и садашњости; Међународно хуманитарно право.
– к ритички разматра економске политике са становишта наоружања и претњи миру; Економске политике наоружавања.
– о бразложи значај антиратног грађанског активизма и наведе пример;
–н  аведе примере насилног екстремизма и начине на који се регрутују деца и млади; Антиратни грађански активизам.
– к ритички разматра проблем насиља у спорту и изражава негативан став према Насилни екстремизам.
њему; Насиље у спорту.
–н  аведе показатеље светског мира и државе најнижег и највишег индекса; Индекс светског мира.
– к ритички процењује изазове и претње миру у будућности; Изазови и претње миру – поглед у будућност.
– у дискусији показује вештину активног слушања, износи свој став заснован на
аргументима и комуницира на конструктиван начин;
– у сарадњи са другим ученицима учествује у дизајнирању и спровођењу
истраживања и пројекта;
–п  рикупи, одабере и обради информације релевантне за истраживање и пројекат,
користећи ИКТ и друге ресурсе на безбедан начин;
– с арађује у тиму, поштујући разлике у мишљењу и интересима;
–п  роцени сопствени допринос и других чланова у раду групе.

Разред Трећи
Недељни фонд часова 1 час

ИСХОДИ ТЕМЕ и
На крају разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
– доведе у везу сиромаштво и друштвену неједнакост са степеном остварености ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА
људских права;
– к ритички разматра проблеме незапослености и економске миграције; Економска и социјална права као елемент достојанственог живота.
–п  репозна примере мобинга и наведе коме се треба обратити за помоћ; Сиромаштво и друштвена неједнакост.
– о бразложи значај удруживања радника и борбе за њихова права; Право на рад.
–и  дентификује примере дискриминације и експлоатације у области рада; Дискриминација у области рада.
– а ргументовано дискутује о проблемима доступности хране, пијаће воде, образовања Експлоатација деце у свету рада.
и здравствене заштите у савременом свету; Концепт државе благостања.
–и  зрази позитиван став према афирмативним мерама у образовању осетљивих група Доступност хране, пијаће воде, образовања и здравствене заштите.
и образложи њихов значај за социјални и економски развој друштва; Образовање и економски развој и животни стандард.
–и  дентификује вредности на којима почива право на живот у здравој животној
средини; ПРАВО НА ЗДРАВУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
– о бразложи значај Програма одрживог развоја до 2030. године;
– а ргументовано дискутује о одговорности различитих друштвених актера за Вредности на којима почива право на живот у здравој животној средини.
еколошке проблеме настале услед људске активности; 17 глобалних циљева Програма одрживог развоја до 2030. године.
–п  римерима илуструје успешне акције удружења која се баве очувањем животне Одрживи развој у законодавству и пракси наше земље.
средине и правима животиња у свету и нашој земљи; Еколошки проблеми настали услед људске активности.
– разликује релевантне и поуздане информације од манипулације информацијама о Генетички модификована храна.
еколошким проблемима; Удружења грађана за очување животне средине.
– р ационално користи природне и енергетске ресурсе; „Зелени” као волонтери и као политички покрет/партија.
–п  редлаже активности којима се може постићи здравија животна средина и бољи Удружења грађана за заштиту права животиња и њихове добробити.
квалитет живота људи, животиња и биљака; Инклузивни, безбедни и одрживи градови.
– у дискусији показује вештину активног слушања, износи свој став заснован на Друштвена одговорност корпоративног капитала због угрожавања животне средине и
аргументима, комуницира на конструктиван начин; људских права.
– у сарадњи са другим ученицима учествује у дизајнирању и спровођењу
истраживања и пројекта;
–п  рикупи, одабере и обради информације релевантне за истраживање и пројекат
користећи ИКТ и друге ресурсе на безбедан начин;
– с арађује у тиму, поштујући разлике у мишљењу и интересима;
–п  роцени сопствени допринос и других чланова у раду групе.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО луструктурираних програма који се реализују кроз истраживачке

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Први разред
Ово упутство, које изражава специфичности програма Гра-
ђанског васпитања за први разред трогодишњих образовних
профила, надовезује се на опште упутство за остваривање ГВ у
стручним школама у коме се детаљно описују карактеристике по-
и пројектне активности ученика, као и захтеви који се стављају
пред наставнике. То подразумева да наставници за пуно разуме-
вање програма ГВ у стручној школи треба прво да се упознају са
општим упутством, а затим са програмима по разредима.
Специфичност остваривања ГВ у првом разреду средње шко-
ле налази се у чињеници да ће групу, највероватније, чинити уче-
ници са различитим искуством у овом изборном програму. Некима
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 105
од њих то ће бити девета година како похађају ГВ, некима пета,
а биће и оних који ће се по први пут сусрести са том тематиком
јер су током целокупног основношколског образовања похађали
Верску наставу. Међутим, модел полуструктурираног програма и
начин његовог остваривања путем истраживања и рада на пројек-
ту обезбеђује да сви ученици могу успешно да се укључе у рад
на часу, посебно ако их наставник на прави начин уведе у про-
мишљање о кључним појмовима грађанства и демократије и ако
испровоцира да користе своје ваншколско, животно искуство пет-
наестогодишњака. Осим тога, истраживачко-пројектни начин рада
омогућава тимски рад и размену између ученика неједнаког пред-
знања, односно неку врсту вршњачког подучавања.
Као могући начин увођења ученика у програм ГВ за први
разред наводимо следећи пример подстицаја као и сет питања за
дискусију.
Кад Хитна помоћ није хитна
Група радника који месецима не добијају плату за свој рад
штрајкује на улици и омета саобраћај. Због њиховог штрајка Хитна
помоћ не успева благовремено да стигне до пацијента који умире.
Након представљања подстицаја наставник може користити
следећа питања која се односе на утврђивање знања и ставова уче-
ника о важним питањима образовања за демократију: Шта једно
друштво чини демократским? Да ли је могуће остварити нечија
права не угрожавајући права других? Да ли су право и праведност
исто? Шта грађанина чини грађанином? Како се постаје грађанин?
Има ли смисла грађанско васпитање у школи? Да ли верујете у
снагу грађанских акција? На основу чега знамо да ли је наша гру-
па демократска? Којих правила у раду ћемо се придржавати да би
свима било добро? Уводна дискусија је важна јер треба ученике да
мотивише за рад на програму али даје и увид наставницима да ли
ученици умеју да активно слушају, бране своје ставове аргументи-
ма и сл. У овом концепту Грађанског васпитања питања комуника-
ције, сарадње и решавања конфликата немају статус теме али на-
ставник све време води ученике имајући у виду ове вештине, које
се постепено развијају кроз рад на различитим садржајима. Свака
дискусија је прилика да се ученици подстичу на активно слушање,
аргументовање, нападање проблема а не особе, као и на друге ве-
штине конструктивне комуникације.
Након увођења ученика у ГВ треба их упознати чиме ће се
бавити и на који начин. Програм за први разред предвиђа да уче-
ници обраде две теме. Обе су прилагођене узрасту ученика, од-
носно прате актуелна дешавања у животу младих у свету који их
окружује али прво место добила је тема о различитости и равно-
правности у погледу права, обавеза и одговорности људи у дру-
штву. Та тема је с правом добила ту позицију јер је базична за рад
на другим темама и погодна је за увођење ученика у ГВ који нису
претходно похађали овај изборни програм. Друга тема се тиче
безбедности младих. Налази се у програму за први разред јер су
тада ученици у већем безбедносном ризику (прелазак из основне
у средњу школу) и потребно их је ојачати да о томе размишљају
и из угла угрожавања њихових права. Надовезује се на прву тему
која, између осталог, својим садржајем пружа подршку разумева-
њу личног и друштвеног идентитета, процеса идентификације и
имитације као и понашања индивидуе у социјалној интеракцији
што је повезано са питањима безбедносних ризика младих.
Теме пружају велике могућности за истраживачке активно-
сти и осмишљавање пројеката. За сваку од њих понуђено је више
садржаја које наставник може допунити још неким јер постоје
многи аспекти из којих се појам различитости, равноправности,
односно безбедности могу посматрати. Предложени садржаји
омогућавају да се теме посматрају из различитих перспектива:
временске (некад–данас–сутра) и просторне (локално–глобално).
Ослонци за рад на било ком садржају су кључна питања образо-
вања за демократију – људска права, право и праведност, одговор-
ност, грађанска иницијатива и међузависност различитих утицаја.
У реализацији пројеката може се остварити сарадња са ученичким
парламентом.
Тема СВИ РАЗЛИЧИТИ, А СВИ РАВНОПРАВНИ
Својим садржајем ова тематска целина представља темељ за
постизање циља изборног програма Грађанско васпитање у сред-
њој школи. Очекује се да све активности кроз које буду прошли
ученици у оквиру ове теме воде ка развоју толеранције на различи-
тост, осетљивости на различите облике дискриминације по основу
различитости, затим да допринесу разумевању неких важних пој-
мова у овој области као што су идентитет, социјална дистанца или
осетљиве друштвене групе, као и да обезбеде упознавање ученика
са различитим документима и телима која имају за циљ заштиту
равноправности (нпр. Конвенција о правима особа са инвалидите-
том; Повереник за заштиту равноправности, Координационо тело
за родну равноправност...).
Садржаји који су предложени у оквиру ове теме свакако не
исцрпљују све различитости које постоје међу људима али по-
кривају оне које су најчешће и које су основ за негативне појаве
као што су дискриминација у различитим облицима, сегрегаци-
ја, стереотипи, предрасуде. Ученици свакако већ имају сазнања о
тим појавама, а неки од њих су имали и лична непријатна иску-
ства или познају особе које су их имале. Истраживачку активност
треба тако водити да се тема проучава на општем нивоу, да је све
поткрепљено чињеницама и да се доводи у везу са људским пра-
вима. Уколико се у току рада појаве реакције ученика које указују
да је тема сувише узнемиравајућа за неког од њих потребно је да
наставник преузме иницијативу за даљи ток комуникације и не до-
зволи да неко буде повређен. То се посебно односи на рад на дис-
криминацији, предрасудама, маргинализованим групама.
Увођење у тему треба спровести путем вођеног разговора и
провоцирања ученика да изнесу своја размишљања нпр. о дилеми
да ли су различитости у друштву богатство или проблем. Питати
ученике да ли могу навести примере два погрешна модела: једнак
приступ различитим и различит приступ једнаким. У односу на
њихове одговоре питати их одакле то знају и да ли медији пома-
жу толеранцији на различитост или доприносе дискриминацији
људи на основу различитости. Уколико је атмосфера на часу при-
јатна наставник може да тражи од ученика, наравно уколико желе,
да поделе са групом нека своја искуства када су се осећали да су
били у неравноправном положају, изложени дискриминацији или
су били сведоци таквих догађаја. Наставник треба унапред да при-
преми неколико подстицаја за разговор са ученицима на ту тему а
у наставку текста су дати неки могући примери.
Србија као мултиетничка држава
У нашој земљи поред Срба, живе многобројне етничке за-
једнице различите у погледу историјског, социо-културног и де-
мографског развитка, религије и језика. Срби као већински народ
чине 83,3% становништва, затим следе Мађари са 3,5%, Роми
2,1% и Бошњаци 2,0%, док остале националности партиципира-
ју са испод 1%, као што су Хрвати, Словаци, Власи, Албанци и
други. У „остале националности” сврстане су етничке заједнице
са мање од две хиљаде припадника (Египћани, Ашкалије, Чеси, Је-
вреји и др.) којих има укупно 17, 6 хиљада (0,2%). Број лица која
су искористила своје Уставом загарантовано право и нису желела
да се национално декларишу износи чак 160,3 хиљада (2,2%). Та-
кође, значајан је и број лица (30,7 хиљада или 0,4%) која су се изја-
снила у смислу регионалне припадности (на пример, Војвођанин,
Шумадинац, Ваљевац, Београђанин и слично).
У Републици Србији регистрована су 22 национална савета
националних мањина чији се рад финансира из буџета Републике
Србије.
Архитектонске баријере
У Београду, маја 2018. године, у Коларчевој задужбини уз при-
суство великог броја гостију из земље и иностранства, међу којима
је био и велики број особа са инвалидитетом, свечано је отворен
Седми европски конгрес за особе са инвалидитетом под називом
„Живети у сусретуˮ. Особе са инвалидитетом и поред предузетих
мера на уклањању архитектонских баријера нису биле у могућно-
Страна 106 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
сти да самостално уђу у дворану у којој је одржана ова манифеста-
ција и да користе тоалете у овом објекту. Увидевши тај проблем,
организатори су, да би обезбедили учешће свих особа са инвали-
дитетом на отварању Конгреса, особе са инвалидитетом преносили
од улаза у објекат до дворане у којој је одржана ова манифестација.
Повереник за равноправност је исте године упутио Коларчевој за-
дужбини препоруку мера за остваривање равноправности. Да ли је
Коларчева задужбина предузела потребне активности?
Половина их не жели за пријатеља, али то „није угрожавање”
Истраживање које је ИПСОС у Србији спровео 2012. годи-
не показује контрадикторности у ставовима према особама дру-
гачије сексуалне оријентације. Само 29% учесника истраживања
сматра да су њихова права у нашој земљи угрожена (у групацији
испитаника старијих од 60 година тај проценат је само 18), али ис-
товремено 48% њих не би желело да их има за пријатеља, а 40%
не би желело да их има као колегу на послу. Интересантна су и
истраживања која су се бавила представљањем особа са другачи-
јом сексуалном оријентацијом у нашим медијима. Она су показала
да су овакве особе или невидљиве у медијима или су приказане
у негативном контексту. Међутим, у истраживању које је урадио
ГЛИЦ (Геј лезбејски инфо центар) 2015. утврђен је известан по-
мак у смислу да је мање негативних текстова и погрдних речи али
и даље треба радити на објективнијем приказивању ове осетљиве
групе у медијима.
Детерџент за прање веша
Иако је поштовање равноправности једна од основних вред-
ности Европске уније један детерџент за прање веша је довео у пи-
тање да ли су сви грађани у ЕУ равноправни. У питању је афера
око дуплих стандарда квалитета детерџента. Један за немачко или
француско тржиште, а други за такозване периферне чланице Уни-
је као што је Пољска, Бугарска, Румунија. Произвођач се бранио
да детерџент који је нижег квалитета нема неке компоненте јер зе-
мље у које су га слале то не захтевају својим прописима. Наравно,
о томе нису обавестили купце у тим земљама и свуда су се „врте-
ле” исте рекламе како је детерџент фантастичан у отклањању фле-
ка. Невоља је настала када је утврђено да постоје и други прои-
зводи који су мање квалитетни за та тржишта (чипс, чоколада, нес
кафа...). Све ово би остало скривено да нека удружења потрошача
нису била упорна у доказивању дуплих стандарда квалитета и да
медији то нису објавили. Истовремено то је појачало веру људи у
снагу грађанских акција.
Ангажована уметност или манипулација
Ниједна фирма није имала рекламне кампање за своје прои-
зводе које су изазивале толико бурне реакције као што је то Бе-
нетон. За њихове производе карактеристичне су јарке боје које се
смело комбинују у складу са слоганом Уједињене боје Бенетон.
Главни фотограф бренда Оливијеро Тоскани зато за рекламне
кампање већ годинама ствара провокативне социјалне фотогра-
фије које уједињују различитости у друштву. Познате су његове
фотографије на којима црнкиња доји белу бебу, на којима се љубе
католички свештеник и опатица или фотографија са 3 иста срца
извађена из човека на којима пише црно, бело, жуто. На његовим
фотографијама налазе се и особе са Дауновим синдромом или ано-
рексијом, као и умирући од СИДЕ. За Тосканија нема ужасне сли-
ке, постоји само ужасна реалност. За неке је то врхунски пример
ангажоване уметности, а за друге је то неприхватљива провокаци-
ја и манипулација.
Социјали експеримент о предрасудама
Ученици могу погледати троминутни филм који је подржао
УНИЦЕФ о шестогодишњој девојчици Анано и њеном искуству
како је третирају људи у окружењу кад је чиста и уредно обучена
и када су је аутори експеримента средили да изгледа сиромашно и
неуредно. Филм под називом Would you stop if you saw this little girl
on the street? се налази на youtube com/watch?v=MQcN5DtMT-0
28. август 2023.
Зашто је све бело?
Видео у трајању од 2 минута и 40 секунди у коме Америч-
ки боксер Мухамед Али говори о расној дискриминацији и отвара
многа питања. Снимак Why is everything white? нема превод али
га ученици првог разреда могу лако пратити. Налази се на https://
www.bbc.com/news/av/world-us-canada-52988605.
Подразумева се да после оваквих подстицаја наставник запо-
чиње, модерира и приводи крају разговор са ученицима. Пожељне
су ситуације сукоба мишљења али се ученици подстичу да бране
своје ставове аргументима. Дискусију треба завршити неком вр-
стом закључка чак и када је то да постоји неслагање по неком пи-
тању. Тиме доводимо ученике у когнитивни несклад који покреће
на тражење нових информација што је одличан увод у први корак
остваривања програма ГВ.
Што се тиче начина на који ће ученици реализовати истра-
живање у великој мери је повезан са садржајем који изаберу. Ако
се, на пример, ученици определе за Невладине организације које
се баве заштитом људских права могу истраживати на следећи
начин: направити попис НВО (колико их има), анализирати чиме
се баве, утврдити коликим средствима располажу и који су главни
извори финансирања, колико дуго постоје, колико грађана окупља-
ју, која су им највећа достигнућа итд. Томе се може додати истра-
живање где би се на малом узорку испитаника, водећи рачуна да
буде правилно структуиран по основним карактеристикама (пол,
узраст, образовање), утврдило колико грађани познају активно-
сти невладиног сектора и њихова постигнућа. Добијени подаци се
могу квантитативно и квалитативно обрадити. Све ово може једна
група радити на нивоу Србије, друга региона и/или Европе. Доби-
јени подаци се могу упоредити.
Ако се определе нпр. да истражују Ејџизам могу за почетак
анализирати узрасну структуру становништва Србије. Затим могу
прикупити податке са тржишта рада како се запошљавају особе
које имају преко 45 година које нису својом кривицом изгубиле
посао, могу анализирати како банке третирају своје клијенте када
имају преко 50 година и желе да узму кредит. Појаву ејџизма уче-
ници могу да истраже и преко директног разговора са старијим
особама из окружења о томе како живе, које проблеме имају, да ли
су усамљени, да ли се некад осећају грађанима другог реда.
Код осмишљавања пројекта ученицима је потребна помоћ
и подршка наставника, како би избегли проблем „широко” по-
стављених циљева који самим тим постају тешко оствариви. На
пример, ученици који су након истраживања дошли до неких ин-
тересантних података у вези интеркултуралности и мултикулту-
ралности могу осмислити пројекат чији је циљ организовање за-
једничке активности особа које припадају различитим културама,
верама, које говоре различите језике, а живе у истој средини. То
може бити забавног карактера, спортског, едукативног, хуманитар-
ног само је важно да се учесници међусобно што боље упознају.
Пројекат може имати за циљ нпр. организовање квиза колико се
познајемо, трибине, снимање едукативног кратког филма, правље-
ње изложбе или покретање неких иницијатива за нпр. измене и до-
пуне неких докумената која се тичу националних питања.
Тема БЕЗБЕДНОСТ МЛАДИХ
Једна од приоритетних области Националне стратегије за
младе за период од 2015. до 2025.године јесте безбедност младих.
Тиме се потврђује схватање да млади, као група у друштву, имају
специфичне безбедносне потребе и проблеме који захтевају посе-
бан приступ. Као области од највећег безбедносног значаја пре-
познате су: здравље, еколошка безбедност, насиље, безбедност у
саобраћају, безбедност на интернету, ванредне ситуације. Угроже-
ност безбедности младих се директно доводи у везу са степеном
остварености њихових права. Одговорност за безбедност младих
имају сви, од државе, различитих институција, организација, уста-
нова до сваког појединца. Посебно је важно да млади сами брину
о сопственој безбедности и безбедности својих вршњака. Кровна
организација младих Србије (КОМС), бави се планирањем и ор-
ганизовањем различитих активности које имају за циљ едукацију
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 107
младих како да штите своју и туђу безбедност. У раду на овој теми
може се користити књига Безбедносна култура младих, издавач
Драганић (2006.), која је резултат рада на пројекту из ове области
који је Министарство просвете и спорта подржало.
Као и за прву тему наставник треба да одабере адекватне
подстицаје и за тему Безбедност младих. Наводимо неколико мо-
гућих примера.
Страдање младих у саобраћају
Млади у Србији чине око 23% погинулих у саобраћајним не-
згодама. Свако четврто погинуло лице у саобраћају је млада особа.
Млади, посебно мушкарци, од припадника свих других старосних
група имају највећи ризик да смртно страдају у саобраћају. Нај-
већи ризик за младе је њихова физичка и емоционална незрелост,
као и неискуство. Млади најчешће страдају викендом, у ноћним
сатима, пред зору, не поштујући саобраћајна правила, возећи не-
прилагођеном брзином, услед вожње под дејством алкохола као и
због некоришћења појасева.
Најважнији предлози измене и допуне Закона о безбедно-
сти саобраћаја који треба да допринесу смањивању саобраћајних
незгода у којима су учесници млади су: продужење рока важења
пробне возачке дозволе на две године особама које су положиле во-
зачки испит са навршених 19 година и продужење периода забране
управљања моторним возилима од 23 сата увече до 6 сати ујутру.
Пожар у кафићу
У Новом Саду се 2008. године у кафићу Лаунџ десио пожар у
коме је осморо младих људи изгубило живот од гушења отровним
димом. Том приликом, само породица Пекић изгубила је и сина и
кћерку. У тренутку несреће у кафићу је било много више људи него
што то простор дозвољава за безбедан боравак младих. За изазивање
пожара оптужена су два власника локала али је суд и државу Србију
прогласио одговорном јер, за све време рада кафића, који је имао до-
зволу, није извршена ни једна обавезна контрола о заштити од пожа-
ра. Пожар је касно идентификован, јер се у кафићу пушило и било је
пуно дима, а када је примећен, настала је паника и људи нису успели
да изађу због стампеда који се створио. Кафић није имао обележен
пут у случају пожара, што је за такве локале обавезно.
Млади и насиље
Насиље младих људи представља један од највидљивијих
облика насиља у друштву. Нема заједнице, колико год била бога-
та или сиромашна, урбана или рурална, која је имуна на разорне
последице овог насиља. Широм света су млади свакодневно и по-
чиниоци и жртве насиља на улицама, стадионима, у школама и у
кафићима. Током прошле деценије главни узроци смрти адолесце-
ната нису више били природни, већ су то постале ненамерне повре-
де и насиље. Његове последице су видљиве не само по броју смрти,
болести и инвалидности, већ се одражавају и на квалитет живота.
Проблем насиља младих не може се посматрати изоловано од дру-
гих проблема у вези са ризичним понашањем. Статистички подаци
указују да је око 65% свих убистава младих повезано са употребом
алкохола и дроге, без обзира да ли је реч о починиоцу или жртви.
Трафикинг
Процењује се да је 80% младих свакодневно на интернету, 90%
младих има профил на Фејсбуку или некој другој друштвеној мре-
жи, а просечни корисник мреже има више од 400 „пријатеља”. Ово
су неки од налаза најновијег истраживања о коришћењу интернета у
Србији. Многи млади користе интернет за информисање, за забаву,
дружење али има и оних који су упали у замку трафикинга на сајто-
вима, најчешће маскиран у виду веома примамљивих понуда за добро
плаћен посао у иностранству. Посетиоцима ових сајтова нуди се мо-
гућност да, без много формалности, добију посао. Озбиљност понуде
се притом обично документује лажним уговорима и гаранцијама, не
би ли све изгледало крајње уверљиво и веродостојно. Жртва на сајту
попуњава формулар-пријаву са детаљним информацијама о свом ма-
теријалном, породичном и здравственом статусу, чиме у потпуности
открива свој профил. Затим добија препоруку да о томе никоме не го-
вори под изговором великог интересовања за добар посао. Жртве тра-
фикинга најчешће су особе у узрасту од 16 до 22 године, са ниским
материјалним и социјалним статусом породица из којих потичу. Они
увек завршавају као јефтина радна снага у иностранству, где су, ли-
шени пасоша и новца, приморани да се баве или проституцијом или
тешким физичким радом који није плаћен. Даљим директним уцена-
ма и застрашивањима, жртве трафикинга постају дугорочни робови.
Ракете и дерби
Седамнаестогодишњи Александар Радовић из Опова је 2018.
дошао да бодри своје љубимце у „вечитом дербију” не слутећи да
ће то бити последња фудбалска утакмица којој присуствује. Ста-
дион је био пун. Александар је био на северној страни, међу „Зве-
здиним” навијачима. Пуцало се и ломило. Jедна од ракета га је по-
годила. Превезен је у Ургентни центар, али му није било помоћи.
Нико није одговарао за његову смрт.
После подстицаја и дискусије ученици треба да одаберу неки
аспект безбедности младих који ће истраживати. Тема пружа велике
могућности па се нпр. могу прикупити статистички подаци о стра-
дању младих у саобраћају у нашој земљи, региону и свету, затим се
могу упоредити добијени подаци и анализирати шта су узроци што
се негде страда више а негде мање. Истраживање може да буде о
понашању младих на интернету са циљем да се идентификују нај-
чешћа ризична понашања. За оне које интригира насиље које млади
трпе у породици може се осмислити истраживање у коме би се при-
купили подаци од запослених у оближњем Центру за социјални рад
(колико годишње има пријављених таквих случајева, како Центар
реагује, какве су последице по младе...). Ученици могу да истражују
субјективни доживљај младих о сопственој безбедности. За ту свр-
ху треба да саставе краћи упитник (најбоље са питањима која имају
скалу процене), да изаберу ко ће им чинити узорак и да спроведу
истраживање, а затим обраде добијене податке. За овакво истражи-
вање могу тражити помоћ школског психолог или педагога.
После презентација о резултатима спроведених истраживања
ученици треба да се фокусирају на неки аспект безбедности младих
и да осмисле пројекат. Уколико нпр. истраживањем утврде да млади
нису довољно свесни безбедносних ризика може се спровести про-
јекат у оквиру ког ће се направити изложба у неком делу школе (хол,
библиотека...) где ће се представити реално стање страдања младих
(алкохол, дрога, болести, саобраћај, оружје, трафикинг...). Може се
спровести трибина где ће ученици имати прилику да разговарају са
особама које су прошле кроз неке небезбедне ситуације нпр. пота-
пање сплава на прослави Нове 2023. године где је било дупло више
гостију него што је дозвољено. Трибина може бити посвећена и ди-
скусији о неким мерама које имају за циљ повећање безбедности мла-
дих. Нпр. могу се позвати стручњаци саобраћајне струке за разговор
о ефектима мера за младе у вези самосталне вожње и ноћне вожње.
Други разред
Изборни програм Грађанско васпитање у другом разреду на-
довезује се на активности предвиђене програмом за први разред и
доприноси остваривању општих исхода образовања и васпитања,
као и развоју међупредметних компетенција. Програм се остварује
кроз истраживачки и пројектни рад ученика на начин како је то
описано у општем упутству за остваривање ГВ у стручној школи.
У наставку текста налази се упутство које изражава специфично-
сти овог програма и садржи примере за подстицај.
Као и у првом разреду програм предвиђа обраду две теме. Није
неопходно да се реализују у једнаком временском периоду (по једна
у сваком полугодишту). Програм не дефинише динамику рада, јер је
то повезано са активностима и интересовањима ученика, а настав-
ник води рачуна да обе тема добију адекватно време за реализацију.
Теме пружају велике могућности за истраживачке актив-
ности и осмишљавање пројеката. За сваку од њих понуђено је
више садржаја који се могу изменити, допунити јер постоје многи
аспекти демократског друштва и проблематике мира и угрожавања
мира који се могу истраживати и то из различитих перспектива:
временске (некад–данас–сутра) и просторне (локално-глобално).
Страна 108 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Ослонци за рад на било ком садржају су кључна питања
образовања за демократију – људска права, право и праведност,
одговорност, грађанска иницијатива и међузависност различитих
утицаја. У овом концепту Грађанског васпитања питања комуника-
ције, сарадње и решавања конфликата немају статус теме, али на-
ставник све време води ученике имајући у виду наведене вештине,
које се постепено развијају кроз различите активности и садржаје.
Свака дискусија је прилика да се ученици, на пример, подстичу на
активно слушање, аргументовање, нападање проблема а не особе,
као и на друге вештине конструктивне комуникације.
УВОД У ПРОГРАМ
Уводне активности треба спровести, током једног до два
часа, путем вођеног разговора чији је циљ да се ученици упознају
са програмом и начином рада. У другом разреду већина ученика
има искуство како се ГВ остварује у стручној школи па се у овом
уводном делу може разговарати и о прошлогодишњем искуству.
Наставник треба да припреми подстицај који повезује две теме
програма, односно учешће грађана у демократском друштву и пи-
тања мира, као и пратећи сет питања. Наводимо пример једног та-
квог подстицаја.
Ширин Ебади
Ширин Ебади, иранска правница и активисткиња за људска
права и оснивач „Центра за одбрану људских права” у тој земљи.
Нобелову награду за мир добила је 2003. године за свој труд у бор-
би за демократију и људска права, посебно у борби за права жена и
деце. Живела је у Техерану где је била приморана да напусти место
судије, јер женама после Исламске револуције није било дозвоље-
но да буду на тој функцији. Због све већег прогона иранских гра-
ђана који су били критични према актуелном политичком режиму
2009. године је избегла у Велику Британију. Гост наше земље била
је 2014. године и одржала предавање у Ректорату Универзитета у
Београду. Тада је рекла да мир не значи недостатак рата јер, како
каже, није важно да ли је неко убијен пиштољем или пијући за-
гађену воду, да ли је у затвору као странац или новинар због свог
текста, да ли је бескућник јер је избеглица, или зато што није запо-
слен. „Мир за мене значи да се људско достојанство поштује свуда,
од стране свих” – рекла је Ебади и подвукла да је мир достижан
само у демократском друштву у којем постоји социјална правда.
Ебади је, ипак, нагласила да се не сме заборавити да су неки дик-
татори дошли на власт демократским средствима, наводећи пример
Хитлера и да демократија не може да постоји без разумевања и ува-
жавања људских права и мишљења грађана. „Не постоји ниједан
изузетак за непоштовање људских права, а демократија у којој се
не чује мишљење грађана нема легитимитет” – истакла је она.
Тема ЉУДСКА ПРАВА, ГРАЂАНИ И ДЕМОКРАТИЈА
За ову тему може се рећи да представља окосницу Грађанског
васпитања и изузетно је важна за постизање циља овог изборног
програма. Очекује се да све активности кроз које буду прошли
ученици у оквиру рада на овој теми воде ка стицању знања, ве-
штина, ставова и вредности релевантних за одговорну улогу гра-
ђанина у демократском друштву. Међутим, за ту улогу ученик се
припрема током рада и на свим другим темама ГВ током трогоди-
шњег школовања у стручној школи јер се у склопу сваке теме бави
питањима људских права и њиховим поштовањем.
Садржаји који су предложени у оквиру ове теме свакако не
исцрпљују све што је важно за људска права, грађане и демокра-
тију али настоје да покрију најважнија питања учешћа грађана у
демократском друштву, где се поред уобичајених (избори, рефе-
рендум, покретање иницијатива...), појављују и садржаји који се
односе на корупцију и грађане „звиждаче”, који јавно упозоравају
на незаконите активности у друштву. Посебну пажњу треба дати
борцима за људска права у прошлости и садашњости, како би
ученици схватили да у свету постоји још много примера кршења
људских права и простора за борбу. У складу са тим су и садржаји
који се односе на показатеље недостатака културе људских права,
28. август 2023.
међународне механизме надзора поштовања људских права, као и
санкционисање њиховог кршења. Ова тема пружа могућност да
се ученици баве позитивним примерима, као што су грађанска со-
лидарност и волонтеризам, као и негативним појавама које штете
демократском друштву. Ученици другог разреда свакако већ имају
нека сазнања о тим појавама и могу јасно изражавати своје ставо-
ве и критички дискутовати уз коришћење проверених чињеница.
Као и за друге теме наставник треба да припреми уводни
подстицај и пратећа питања. У наставку текста налази се неколико
примера могућих подстицаја.
Референдум – за или против
Швајцарска је међу ретким државама у свету у којој грађа-
ни по неколико пута годишње излазе на референдуме и то по врло
различитим питањима. Ова алпска земља је зато многима „узор
демократије”, иако су неке одлуке грађана добиле критику из чи-
тавог света. Тако су 2009. године грађани ове земље одлучили да
забране изградњу нових минарета уз џамије, а 2014. године су
тесном већином изгласали ограничавање досељавања странаца.
Многи угледни правници су указали да такве одлуке, иако су по-
следица воље грађана, ипак нису демократске.
По неким мишљењима, изражавање воље грађана понекад
може да изазове више проблема него што их решава. Грађани Дре-
здена су, на пример, пре неколико година били позвани да одлуче
о изградњи новог моста и тек кад су се на референдуму изјаснили
за изградњу, огласила су се удружења за очување заштите околине
која су била оштро против тога. Политиколог Ворен Монтаг наводи
да се у пракси догађа да такве форме непосредне демократије по-
ларизују грађане, што не иде у прилог демократским процесима у
једном друштву. Немачка је имала лоша искустава са изражавањем
воље грађана за време нацизма, јер управо диктатори често користе
референдуме како би својој политици дали неку врсту легитимите-
та. Зато Монтаг сматра како је реч о некој врсти „привидне демо-
кратије” и да се и у демократским друштвима може отворити про-
стор популистима да на референдуму спроведу своје идеје.
У вези са тим поставља се још питањa: Да ли референдум
заиста представља израз воље свих грађана и свих социјалних
групација? Да ли на референдуме пре свега излазе образовани гра-
ђани који прате политичка збивања, па се тако чак и повећавају
социјалне разлике? Да ли неки грађани који нису изашли на рефе-
рендум тек по његовом окончању добијају потребу да искажу сво-
ју вољу? Пример референдума у Великој Британији о изласку из
Европске Уније показује колико је компликована прича о примени
тог облика непосредне демократије. Догађаји после референдума,
довели су до тога да су многи грађани тражили нови референдум
са питањем Да ли желите да Британија напусти Европску Унију
сада када знамо под којим условима?
Корупција – социјални динамит
У Румунији су најмасовнији протести након обарања комуни-
стичке диктатуре, избили 2017. године због противљења грађана
уредби која штити званичнике од истрага за корупцију. Протест је
организовало више десетина група цивилног друштва и две син-
дикалне организације. У Израелу је десетине хиљада људи демон-
стрирало 2017. године против владе, након што је премијер Бења-
мин Нетањаху оптужио полицију да му „пакује” корупционашку
аферу. На транспарентима су га назвали „crime minister” уместо
„prime minister”. У Доминиканској Републици демонстрације је
организовала антикорупциона група Зелени марш. Масовне де-
монстрације против корупције су се одвијале и у главном граду
Ирака Багдаду. Све су ово примери покушаја грађана да се изборе
са проблемом корупције.
За корупцију се често каже да је израз социјалне патологије
која омета развој једног друштва, јер доводи до коришћења јавних
ресурса за личну корист појединаца. Називају је и социјални ди-
намит, јер изазива масовно незадовољствo грађана. У политичкој
борби она се често кoристи тако што у кампањама политичари
убеђују гласаче да ће се са том појавом изборити. Чешће се, нажа-
лост, дешава да политичари буду осумњичени за корумпираност.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 109
Индекс перцепције корупције 2017. године показује да су Нови
Зеланд и Данска земље са најмањом стопом корупције, док су Си-
рија, Јужни Судан и Сомалија са највећом. Те године, са скором 41,
Србија је била на 77. месту (од 180) са Кином, Суринамом и Три-
нидадом и Тобагом. Каква је сада ситуација по том питању у нашој
земљи? Како се једно друштво може борити против те појаве.
Уместо овог текста као подстицај за разговор о корупцији може
се користити и пример неке конкретне корупцијске активности и
како је она откривена или нека ефектна карикатура о тој појави.
Након увођења ученика у тему и представљања кључних пој-
мова садржаја ученици имају велики избор за истраживање. На
који начин ће то урадити зависи од тога шта су изабрали и шта
желе да добију. Ако се, на пример, определе за истраживање са-
држаја који се односи на личности које су посебно допринеле
развоју људских права онда је биографски метод најбољи избор.
Уколико желе да утврде шта млади мисле о нпр. спровођењу рефе-
рендума потребно је направити упитник, а уколико желе да утврде
колика је излазност грађана на изборе у различитим земљама ана-
лизираће статистичке податке.
Рад на теми се завршава пројектом који ученици треба, на
основу спроведених истраживања, да осмисле и реализују. Он се
може бавити позитивним појавама демократског друштва као што
су нпр. акције солидарности или покретања неких иницијатива, а
могу и негативним као што су апатија бирача (некоришћење права
гласа) или корупција. Пројекат може бити организовање гледања
филма нпр. The other pair у трајању од неколико минута за групу
ученика који не похађају ГВ и затим разговор на тему солидарно-
сти као важног показатеља демократичности једног друштва. Та-
ква активност одлично кореспондира са изборним програмом Вер-
ске наставе и може се лако извести.
Тема МИР И ПРЕТЊЕ МИРУ
И ова тема повезана је са другим темама јер мир, разоружа-
ње, развој друштва и људска права се морају изучавати у својој ме-
ђузависности. Иако Повеља Уједињених нација забрањује рат као
средство за решавање међународних спорова у сваком тренутку
21. века има десетине ратних сукоба у свету.
Мир се може посматрати кроз разликовање позитивног и не-
гативног мира. Негативно одређење значи да нема насилног кон-
фликта између држава или унутар једне државе, док позитивно
подразумева да нема рата, а да постоји стање једнакости и правде
које омогућава лични и друштвени развој. Висок ниво социјалне
правде и минимално присуство насиља карактеришу позитиван
мир. Док неки мисле да се сви проблеми решавају спречавањем
или заустављањем рата, у стварности свакодневнице остаје да се
уради велики посао уређења структуре која ће водити ка увећању
социјалне правде и могућности развоја за све људе. Сходно томе,
ученици треба да схвате да мир није само заустављање сукоба и
разоружање, него је, такође, начин на који људи живе и раде.
Ратни сукоби су осетљиво питање, јер увек постоји могућ-
ност да у групи буду и ученици чије је породично сећање по том
питању живо и болно (на пример, грађански рат у Југославији или
мигранти из ратом захваћених подручја). То захтева посебну па-
жњу и рад са емоцијама. Као и код других тема треба радити из
различитих временских и просторних перспектива (некад–сад–су-
тра; локално–глобално). Ученици свакако имају солидно позна-
вање проблематике ратовања и успостављања мира у прошлости,
јер се ова тема изучава у настави историје. У оквиру Грађанског
васпитања било би добро да истраже колико ратних жаришта тре-
нутно постоји у свету, који су узроци настанка, какве су све по-
следице (локално–глобално) и могућности разрешења сукоба, а да
затим то доведу у везу са степеном оствареност људских права.
За увођење ученика у тему наставник треба пажљиво да иза-
бере подстицај који може бити из прошлости или актуелни дога-
ђај. У наставку текста налази се неколико примера могућих под-
стицаја. Први од њих доводи у везу две теме овог програма.
За увођење ученика у тему наставник треба пажљиво да иза-
бере подстицај који може бити из прошлости али и актуелан. У
наставку текста налази се неколико примера могућих подстицаја.
Први од њих доводи у везу две теме овог програма.
Говор грчког композитора
Ученици могу да погледају снимак говора који је, као из-
раз солидарности са Српским народом током НАТО бомбардо-
вања 1999. одржао чувени грчки композитор Микис Теодоракис.
Говор траје 7 минута и доступан је на https://www.youtube.com/
watch?v=MGW1E8QLve0
Јемен 2019.
После четири године рата, опасности од „озбиљног недостат-
ка хране” изложено је више од 16 милиона становника ове земље,
упозоравају УН. Сукоб је започео 2014. године, пошто су побуње-
ници из покрета Хути протерали међународно признату владу из
главног града. Затим се укључила Саудијска Арабија и, заједно с
Уједињеним Арапским Емиратима, почела да бомбардује и блоки-
ра Јемен како би поново инсталирала збачену владу. Западне силе
увелико су подржале саудијску кампању. Пресечени су путеви ко-
јима се храна допрема до становника, а УН на својим конференци-
јама упозорава како земљи прети „велика, страшна глад”. Истина
је да је у Јемену од глади већ умрло више хиљада људи, углавном
деце. Са друге стране, познато је колико се хране у другим дело-
вим света баца, па се поставља питање да ли је светска заједница
учинила све што је могла за ситуацију у Јемену.
Деца војници
Хуманитарно право забрањује учешће деце у борбеним ак-
тивностима, али деца војници и даље представљају озбиљан про-
блем у многим деловима света. Међународно хуманитарно право
налаже да се деца млађа од петнаест година не смеју регрутовати
у оружане снаге, као и то да се морају предузети „све расположиве
мере” како би се спречило њихово директно учешће у оружаним
борбама. Приликом регрутовања деце између 15 и 18 година ста-
рости, приоритет се мора дати регрутовању оних старијих. Број
деце која постају војници, било добровољно или присилно, нажа-
лост, све више расте. Деца која живе у конфликтним подручјима, а
посебно она одвојена од породице и маргинализована на неки дру-
ги начин, лако могу постати потенцијални регрути. Деца су често
присиљена да се придруже некој оружаној групи или да постану
борци само да би преживела. На друштвеним мрежама се могу ви-
дети фотографије сасвим мале деце у ратној одећи и са оружјем.
Експлозије бомби у Бриселу 2016.
У осам ујутру, 22. марта 2016. године, у холу главног бри-
селског међународног аеродрома експлодирала је бомба у коферу
испред кафетерије „Старбакс” на терминалу за одласке, а одмах
затим огласила се и друга експлозија и цео стаклени зид аеродром-
ске зграде разлетео се у парампарчад. Страдало је најмање четр-
наесторо људи а било је много више рањених. Један час касније,
експлодирала је бомба у вагону подземне железнице на станици
Малбек у центру Брисела, неколико стотина метара од седишта
Европске комисије, Савета и Парламента. Погинуло је двадесет
путника, више од сто је рањено. Списак жртава би био још дужи
да је експлодирала још једна кофер-бомба, коју је полиција касни-
је нашла на аеродрому. Терористи су очигледно планирали напа-
де тако да изазову што више мртвих: аеродром је нападнут непо-
средно пред укрцавање на неколико интерконтиненталних летова,
у време кад је хол био пун путника, а жртве експлозије у метроу
били су махом људи који су ишли на посао и средњошколци. Од-
говорност за нападе преузела је Исламска држава, са образложе-
њем да је Белгија стављена на мету зато што је чланица међуна-
родне коалиције за борбу против исламистичког тероризма. Како
једна држава треба да реагује у таквој ситуацији?
Након увођења ученика у тему и представљања кључних пој-
мова садржаја ученици имају велики избор за истраживање. На
који начин ће то урадити, као и код обраде претходне теме, зависи
од тога шта су изабрали и шта желе да добију. Уколико истражу-
ју страдање цивила и однос према рањеницима и заробљеницима
у ратовима у 21. веку, користиће, на пример, статистичке податке
Црвеног крста. Уколико истражују индекс светског мира, потра-
Страна 110 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
жиће на интернету податке које сваке године објављује Институт
за економију и мир. Уколико их интересује колико се новца годи-
шње троши за наоружавање у свету и које земље су највећи купци
оружја, податке могу потражити на више сајтова, водећи рачуна
да буду званични. Уколико те податке прикупе преко новинских
текстова, што је прихватљиво у истраживачком делу рада на теми,
потребно је проверити их код још неких извора. Ученици могу ис-
траживати које све и за која дела добио Нобелову награду за мир.
Посебно важан део програма представља садржај који се односи
на хуманитарно право и ученици би у истраживачком делу могли
да открију не само на шта се оно односи већ и колико се поштује у
актуелним ратним жариштима.
Последњи део рада на овој теми предвиђа да ученици осми-
сле мањи пројекат на основу неког податка који су истраживањем
добили и који их је посебно подстакао на промишљање. Пројекат
може бити нпр. припрема изложбе о актуелним ратовима у свету
и последицама које ти ратови имају по људе, економију, екологи-
ју. Уколико се заинтересују за рад Црвеног крста ученици могу да
осмисле пројекат у коме би информисали ученике у својој школи
зашто је важно бити волонтер Црвеног крста. Пројекат може бити
и организација трибине где би гости по позиву учествовали у раз-
говору о актуелном стању у свету по питању мира.
Трећи разред
Изборни програм Грађанско васпитање у трећем разреду на-
довезује се на активности предвиђене програмом за претходне ра-
зреде и такође доприноси остваривању општих исхода образовања
и васпитања и развоју кључних и међупредметних компетенција.
И даље се програм остварује кроз истраживачки и пројектни рад, с
тим што се очекује да ученици на основу искуства које имају пока-
жу напредак у вештинама које такав начин рада развија као што су:
већи степен самосталности, боље сналажење у раду са подацима,
зрелије аргументовање, лакше договарање, квалитетније презенто-
вање резултата истраживања, већи број идеја за пројекте и сл.
Као и у претходним разредима програм садржи две тематске
целине, с тим да у трећем разреду има нешто мање часова и зато је
потребно добро испланирати динамику истраживачких и пројект-
них активности, посебно у другом полугодишту.
Прва тема програма кореспондира са чињеницом да ученици
трогодишњих образовних профила улазе у свет рада након средње
школе. Кључни појмови садржаја треба да им омогуће боље разу-
мевање различитих аспеката рада, посебно појава које угрожавају
људска, социјална и економска права. Нажалост свет рада је још
увек пун дискриминације, стереотипа и предрасуда по различи-
тим основама и зато се у програму налазе исходи који су на нивоу
примене и могу бити од користи ученицима кад почну да раде. На
пример, такав је исход: препозна примере мобинга и наведе коме се
треба обратити за помоћ. Дакле, рад на овом садржају не треба
да се заврши на томе да ученици знају шта је мобинг већ је по-
требно да изграде такве ставове да реагују на ту појаву.
Програм за трећи разред, а самим тим и целокупни рад у
области грађанског васпитања у стручној школи завршава се те-
мом која ученицима није непозната јер су се са питањима еколо-
гије и одрживог развоја упознали у оквиру различитих школских
програма и активности. Међутим, ГВ ученицима треба да обезбе-
ди да те садржаје доведу у везу са одговорним грађанством и да
заштиту животне средине разумеју као вид борбе за људска права.
С обзиром да је у питању завршни разред важно је да у току
свих ученичких активности наставник подстиче процес интегра-
ције претходно стечених знања и вештина из области Грађанског
васпитања. Може се рећи да нема садржаја ГВ са којим су се уче-
ници сусрели у претходним разредима који се не могу довести у
везу са економским и социјалним правима (дискриминација, сте-
реотипи, опште добро, безбедност...). У процесу интеграције треба
инсистирати на различитим перспективама у смислу: ја и други,
некад и сад, локално и глобално.
Осим интеграције потребно је, на последњим часовима, из-
вршити и неку врсту рекапитулације чиме су се све ученици ба-
вили током три године рада на садржајима ГВ. Она треба да иде
28. август 2023.
у два правца. Један се односи на лични план ученика јер захтева
да свако за себе процени које добити има од похађања Грађанског
васпитања (у чему је напредовао, шта мисли да ће му користити у
свакодневном животу и сл.), а други се односи на групу и захтева
сагледавање како су функционисали, које проблеме су имали, како
су их решавали. За очекивати је да су ученици из разреда у разред
јачали групну кохезију и напредовали у сарадњи и ефикасности у
раду. За те потребе треба користити материјале (превасходно фо-
тографије) којима су документовали своје активности током сва
три разреда и на тај начин сачувати од заборава све оно што су
истраживали и радили у пројектима заједно. Уколико су ученици
сагласни такве презентације могу бити доступне и другима, нпр.
на сајту школе, профилима школе на друштвеним мрежама.
УВОД У ПРОГРАМ
Увођење ученика у Грађанско васпитање за трећи разред, као
и у претходним разредима, треба да се одвија уз помоћ подстица-
ја који обједињује две теме програма како би ученици дошли до
увида да економска и социјална права, као и право на здраво окру-
жење представљају предуслов за остваривање осталих људских
права. У наставку је пример таквог подстицаја.
Гладни не могу да брину о свом праву на здраву животну средину
Неразвијене земље, преузимајући знања, технологије и вред-
ности развијених земаља путем опште глобализације, могу се
много брже развијати и унапредити квалитет живота свог станов-
ништва. Да би се до тог позитивног ефекта глобализације дошло,
најважније је да држава обезбеди квалитетно образовање за све.
Без образованог становништва процес глобализације може увести
земљу у такозвано савремено ропство где је економска експлоата-
ција људи и деце као у 19. веку, а оствареност њихових права ми-
нимална. Посебно су угрожена права на здраву животну средину
јер се најчешће у те неразвијене земље уводе застареле технологије
које су велики загађивачи. У условима глади и општег сиромаштва
људи да ли им се може замерити што не брину о осталим правима,
као што су она на здраву животну средину. Чија је то одговорност?
Тема ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА
Ова тема смештена је у програм за трећи разред јер одговара
зрелости ученика, израженој осетљивости за социјалну неправ-
ду, као и бољем разумевању света рада који их очекује у будућ-
ности. Кључни појмови садржаја који су предложени свакако не
исцрпљују ову комплексну тему али је најважније да ученици са-
гледају да је оствареност економских и социјалних права директно
повезана са оценом степена демократије у једном друштву и да се
она, иако смо у 21. веку, још увек крше. Посматрано из перспек-
тиве грађанина демократија се у великој мери процењује преко
могућности државе да осигура економску и социјалну сигурност
што укључује различите услуге и користи из области здравства,
образовања, социјалне заштите. У трећем разреду ученици имају
солидно лично искуство у наведеним областима (неки од њих по-
времено и раде и зарађују), а често и индиректно преко искуста-
ва најближих особа чија су права у овој области била угрожена.
Иако се сва права посматрају као целина, ипак се између њих могу
направити разлике. Грађанска и политичка права имају за циљ да
умање моћ државе, а економска и социјална права траже повећање
моћи државе јер без ње нема могућности заштите економски нај-
сиромашнијих слојева друштва. Може се рећи да економска и со-
цијална права представљају неопходан предуслов за остваривање
других права. Ученике треба оспособити да препознају различи-
те форме друштвене неједнакости која се налази у основи многих
друштвених проблема, затим различите врсте експлоатације (по-
себно деце) и дискриминације људи у свету рада и тешкоће са ко-
јима се сусрећу осетљиве групе људи у остваривању економских и
социјалних права. Борба за оствареност економских и социјалних
права је борба за друштвену праведност и социјални мир. Медији
су препуни информација о проблемима у здравству, просвети, со-
цијали те их наставници могу користити као подстицај, а ученици
у истраживачким активностима.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 111
Примери за подстицај
Да ли они знају да је Божић?
Познати ирски музичар Боб Гелдоф је, видевши докумен-
тарни филм о сиромаштву у Етиопији, отпутовао у Африку. Од-
мах по повратку у Енглеску окупио је највеће енглеске поп звезде
под именом Band Aid и снимио најпродаванији британски сингл
свих времена – „Do they know it’s Christmas” (Да ли они знају да
је Божић ?). Концерт Live Aid одржан је 13. јула 1985. на више
локација – главне сцене су биле у Лондону (72.000 гледалаца) и
Филаделфији (90.000 гледалаца), уз наступе у Сиднеју и Москви.
Прикупљено је преко 60 милиона долара за гладне у Етиопији. То
је био један од највећих икад реализованих сателитских и ТВ пре-
носа – процењује се да је пренос уживо гледало око 1,5 милијарда
гледалаца у 100 земаља широм света. Иако је Live Aid покренуо
осећања људи да не буду равнодушни на туђу несрећу проблем си-
ромаштва у Етиопији ни до данас није решен.
Шта на етикети не пише?
Последњих година неки одевни предмети имају толико велике
етикете, да су некад теже и малтене веће и од самог артикла. Изгле-
дају као блокчић. И на њима су углавном корисне информације – ве-
личина, врста тканине, земља порекла, температура на којој се перу
и пеглају. И то је то. Но, да ли сте се икада запитали шта на етикети
не пише? Замислите да купите комад одеће на чијој етикети пише
овакав текст: „100 посто памук. Произведено у Камбоџи, израдио
Бехнам, стар девет година. Он свако јутро устаје у пет сати и иде у
фабрику текстила у којој ради. Ноћ је кад иде на посао, ноћ је кад се
враћа са посла. Облачи се лагано јер је температура просторије у ко-
јој ради 30 степени. Прашина у соби скупља му се у носу и устима.
Маска, која би помогла Бахнаму да лакше дише, компанију би ко-
штала мање од 10 центи али је он не добија. Дечак ће провести цели
дан гушећи се како би зарадио мање од једног долара”.
Кључни појмови садржаја ове теме пружају велике могућ-
ности за истраживачки рад. На пример, ученици се могу бавити
садржајем право на рад и истраживати незапосленост, посебно
младих, у средини у којој живе. Могу прикупити статистичке по-
датке који говоре колико незапослених су жене и мушкарци, каква
им је узрасна и образовна структура, колико дуго чекају посао и
сл. Затим могу направити сет питања за разговор са незапосленим
особама и са послодавцима и утврдити њихов поглед на проблем
незапослености младих. Могу направити упитник који би путем
мејла дали да га попуне особе које познају а напустиле су земљу и
раде у иностранству са циљем да се утврде мотиви њихове мигра-
ције. Циљна група истраживања за овај садржај могу бити и пред-
ставници осетљивих група (особе са инвалидитетом, самохране
мајке...) и њихови проблеми да остваре право на рад.
Такође, могу се осмислити различити пројекти настали на
основу резултата добијених истраживачким активностима. На при-
мер, уколико ученици утврде да се млади тешко запошљавају и да је
препорука послодаваца да развију свој бизнис, ученици могу имати
за циљ пројекта довођење стручњака за стартап предузећа који би
свим заинтересованим ученицима завршног разреда одржао преда-
вање како започети сопствени бизнис који је еколошки чист и води
одрживом развоју што би направило везу са другом темом програма.
Тема ПРАВО НА ЗДРАВУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Ова тематска целина ученицима не представља новину али у
оквиру Грађанског васпитања фокус треба да буде на Конвенцији
о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука
и праву на правну заштиту у питањима животне средине, позна-
то као Архуска конвенција. Основно полазиште за рад на теми је
да свака особа има право да живи у здравој животној средини али
уз дужност, како индивидуалну тако и у заједници са другима, да
штити и унапређује животну средину у корист садашњих и буду-
ћих генерација. Како би ово право (и дужност) остварили, грађани
морају да имају потпуну и благовремену доступност информаци-
јама, право на учествовање у доношењу одлука и право на правну
заштиту у питањима животне средине. Управо ово право пружа
велике могућности да ученици истражују јер постоје бројни по-
казатељи његовог кршења, како на локалном тако и на глобалном
нивоу. Наравно, ученици се могу бавити и позитивним примерима
поштовања тих права. За очекивати је да ће ученици са лакоћом
осмишљавати пројекте којима ће се бавити у оквиру ове теме пра-
тећи актуелне вести у вези са стањем животне средине. За тему
пројекта посебно су погодни они еколошки догађаји који имају
локални карактер и који дају простор за сарадњу са званичним ин-
ституцијама и невладиним организацијама у овој области.
Ученици који се определе да истражују кључни појам садр-
жаја који се односи на „зелене” као волонтере и као политички по-
крет/партију остварују везу са темом из другог разреда Грађанског
васпитања Људска права, грађани, демократија. Како у нашој сре-
дини нису довољно познате акције које остварују удружења гра-
ђана у овој области једна од могућих идеја за пројекат може бити
њихова промоција.
Пројекат може имати за циљ снимање кратког филма који би
се бавио неком интересантном чињеницом из ове тематике или,
уколико постоји драмска секција у школи, може се припремити
краћа представа са ангажованим текстом о праву на здраву живот-
ну средину.
Наравно, као и у претходним разредима пројекти могу бити
тако осмишљени да укључују сарадњу са ученичким парламентом.
За увођење ученика у ову тему наводимо неколико могућих
подстицаја.
Овај свет се мења
Ученици могу да чују а затим и да разговарају о песми Је-
лене Петошевић Еколошка песма (4:26), доступној на https://www.
youtube.com/watch?v=9a9YxMrSRek или о песми Овај свет се
мења (3:51) коју изводи група Бајага и инструктори и доступна је
на https://www.youtube.com/watch?v=GHO5x3srEfc.
Бициклом на посао
И у Србији се обележава међународни Дан зимске вожње
бициклом на посао (Winter Bike To Work Day), који повезује гра-
дове широм света чији су се становници обавезали да бициклом
иду на посао, у школу, на факултет… Зелени Србије истичу да во-
жња бицикла има велики социјални, економски и еколошки значај.
Пре свега, под тим се подразумева позитиван утицај на здравље
људи и одржавање кондиције, уживање у природи, а представља
јефтинији, еколошки и често бржи начин превоза са „0%” емисије
штетних гасова. То је важно јер од укупне количине загађујућих
материја које се налазе у ваздуху у урбаним срединама чак 70%
потиче од издувних гасова моторних возила. Шта су препреке ве-
ћој употреби бицикла у превозу људи у Србији?
Употреба животиња у научно-истраживачке сврхе
Употреба животиња у научно-истраживачке сврхе подели-
ла је стручну и ширу јавност јер са једне стране експерименти на
животињама доносе корист људима (нпр. испробавање ефеката ле-
кова и нових технологија), а са друге наносе патњу животињама.
Лабораторије у развијеним државама у обавези су да поступају у
складу са процедурама, запослени научници похађају наменске
семинаре, а све их контролишу врло строге и стриктне етичке
комисије. Међутим и даље постоје лабораторије, посебно оне на
бродовима у ничијим водама, где се у истраживањима користе жи-
вотиње мимо датих процедура.
Предности и недостаци генетски модификованих организама
Најчешће генетички модификовани организми су биљке,
чијем се генетичком материјалу додају гени који ће омогућити
отпорност према некој болести. Циљ је да се добију бољи усеви.
Ипак, јавност најчешће не гледа благонаклоно на ову методу и по-
стоји бојазан да би промене на генима биљака које користимо као
храну могле да изазову и промене на људским генима, те и развој
болести, попут канцера. Такође, генетички модификовани микро-
Страна 112 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

организми често изазивају бојазан као потенцијални изазивачи поље за откривање лекова и терапија за оболеле људе. На пример,
нових болести (свињски грип је један од доказаних примера). Ар- инсулин, који је неопходан дијабетичарима, увелико се производи
гументи поборника ГМО су да су ови експерименти управо ново путем генетички измењених бактерија.

ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ

(за образовне профиле у четворогодишњем трајању који имају 2 часа недељно обавезног предмета Математика)

Циљ учења Изабраних поглавља математике је да ученик, усвајајући математичке концепте, знања, вештине и основе дедуктивног
закључивања, развије апстрактно и критичко мишљење, способност комуникације математичким језиком и примени стечена знања и ве-
штине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота и струке, као и да формира основ за даљи развој математичких
појмова.

Разред Трећи
(за образовне профиле који могу да изаберу Изабрана поглавља математике и у трећем и у четвртом разреду)
Трећи или четврти
(за образовне профиле који могу да изаберу Изабрана поглавља математике једном, у трећем или у четвртом разреду)
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
−п  римени подударност у равни; ГЕОМЕТРИЈА
− к ористи линеарне операције са векторима и примени њихова основна својства;
−п  римени симетрије, транслацију и ротацију у равни; Подударност.
−п  римени сличност у равни; Вектори и линеарне операције са њима.
− о дреди истинитосну вредност исказне формуле; Примене вектора.
− к ористи релације и њихова својства; Симетрије, ротација и транслација равни.
−п  одели полином полиномом; Сличност.
−п  римени Безуову теорему; ЛОГИКА И СКУПОВИ
− к омплексни број задат у алгебарском облику представи у равни, одреди његов
модуо и примењује основне операције са комплексним бројевима; Исказне формуле.
− т рансформише тригонометријски израз применом адиционих формула и њихових Квантификатори.
последица; Декартов производ. Релације.
− р еши проблем који се своди на основне тригонометријске једначине;
−п  римени синусну и косинусну теорему у једноставним ситуацијама. ПОЛИНОМИ

Дељење полинома.
Безуова теорема.
КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ

Алгебарски облик комплексног броја и његово представљање у равни.

Операције са комплексним бројевима.
ТРИГОНОМЕТРИЈА

Трансформације тригонометријских израза.

Основне тригонометријске једначине.
Синусна и косинусна теорема.

Разред Четврти
(за образовне профиле који могу да изаберу Изабрана поглавља математике и у трећем и у четвртом разреду)
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− р еши једноставан проблем који се своди на системе од једне квадратне и једне
линеарне једначине;
− р еши једноставне проблеме користећи једначине праве и кривих другог реда;
−п  римени услов додира и одреди једначину тангенте криве другог реда;
− о дреди основне особине реалне функције ако је дат њен график;
− с кицира график елементарне функције без коришћења диференцијалног рачуна;
−п  римени диференцијални рачун на решавање једноставних екстремалних проблема;
− о дреди једноставнији неодређени интеграл;
−и  зрачуна површину равног лика применом одређеног интеграла.
ТЕМА и
кључни појмови садржаја програма
КРИВЕ ДРУГОГ РЕДА
Систем од једне квадратне и једне линеарне једначине.
Криве линије другог реда (елипса, хипербола и парабола).
Однос праве и криве другог реда (кружница, елипса, хипербола и парабола).
РЕАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ
Анализа датог графика. Скицирање графика елементарне функције.
Примена извода на једноставније екстремалне проблеме.
ИНТЕГРАЛ

Неодређени интеграл. Таблица интеграла и основна правила.

Метод смене променљиве.
Одређени интеграл, Њутн-Лајбницова формула.
Израчунавање површине равног лика.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО међупредметне компетенције, циљ учења Изабраних поглавља ма-

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Основа за писање исхода и избор садржаја били су програ-
ми Математике за претходне разреде, стандарди постигнућа уче-
ника за крај обавезног основног и општег средњег образовања и
средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета,
тематике као и чињеница да се учењем математике ученици оспо-
собљавају за: решавање разноврсних практичних и теоријских
проблема, комуникацију математичких језиком, математичко резо-
новање и доношење закључака и одлука.
Наставници у својој свакодневној наставној пракси, треба
да се ослањају на исходе, јер они указују шта је оно за шта уче-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 113
ници треба да буду оспособљени током учења предмета у једној
школској години. Исходи представљају очекиване и дефинисане
резултате учења и наставе. Остваривањем исхода, ученици усва-
јају основне математичке концепте, овладавају основним мате-
матичким процесима и вештинама, оспособљавају се за примену
математичких знања и вештина и комуникацију математичким је-
зиком. Кроз исходе се омогућава остваривање и међупредметних
компетенција као што су комуникација, рад са подацима и инфор-
мацијама, дигитална компетенција, решавање проблема, сарадња
и компетенција за целоживотно учење.
Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони пре-
длог броја часова по темама. С обзиром на то да годишњи број
часова није исти код свих образовних профила, у наставку је при-
казан модел за годишњи фонд од 70 часова у трећем разреду и 64
часа у четвртом.
Приликом израде годишњих и оперативних планова настав-
ник распоређује укупан број часова предвиђен за поједине теме
по типовима часова (обрада новог градива, утврђивање и увежба-
вање, понављање, проверавање и систематизација знања), водећи
рачуна о циљу предмета и исходима.
Трећи разред
Геометрија (20)
Логика и скупови (8)
Полиноми (6)
Комплексни бројеви (6)
Тригонометрија (20)
Напомена: за иницијално процењивање и анализу његових ре-
зултата планирана су 2 часа, а за реализацију 4 писмена задатка (у
трајању од по једног часа), са исправкама, планирано је 8 часова.
Четврти разред
Криве другог реда (20)
Реалне функције (12)
Интеграл (22)
Напомена: за иницијално процењивање и анализу његових ре-
зултата планирана су 2 часа, а за реализацију 4 писмена задатка (у
трајању од по једног часа), са исправкама, планирано је 8 часова.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Програм усмерава наставника да наставни процес конципира
у складу са дефинисаним исходима, односно да планира како да
ученици остваре исходе, и да изабере одговарајуће методе, актив-
ности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи пока-
зују наставнику и која су то специфична знања и вештине која су
ученику потребна за даље учење и свакодневни живот. Приликом
планирања часа, исходе предвиђене програмом треба разложити
на мање и на основу њих планирати активности за конкретан час.
Треба имати у виду да се исходи у програму разликују, да се неки
могу лакше и брже остварити, док је за одређене исходе потреб-
но више времена, активности и рада на различитим садржајима.
Исходе треба посматрати као циљеве којима се тежи током једне
школске године. Наставу у том смислу треба усмерити на разви-
јање компетенција, и не треба је усмерити само на остваривање
појединачних исхода.
При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће
искуство и знање ученика, и настојати, где год је то могуће, да уче-
ници самостално откривају математичке правилности и изводе за-
кључке. Основна улога наставника је да буде организатор настав-
ног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Ученике
треба упућивати да користе уџбеник и друге изворе знања, како би
усвојена знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за
примену у решавању разноврсних задатака.
На часовима треба комбиновати различите методе и облике
рада, што доприноси већој рационализацији наставног процеса,
подстиче интелектуалну активност ученика и наставу чини инте-
ресантнијом и ефикаснијом. Препоручује се коришћење интерак-
тивних метода, пројектне, проблемске и истраживачке методе, рад
на референтном тексту, (истраживање по кључним речима, појмо-
вима, питањима), дискусије, дебате и др. Заједничка особина свих
наведених метода је да оне активно ангажују ученика током наста-
ве, а процес учења смештају у различите и разнолике контексте.
Избор метода и облика рада, као и планирање активности учени-
ка зависи од наставних садржаја које треба реализовати на часу и
предвиђених исхода, али и од специфичности одређеног одељења
и индивидуалних карактеристика ученика.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Трећи разред
Геометрија
Као увод у ову тему ученике треба подсетити на основне ста-
вове о подударности троуглова, као и на својства углова на трансвер-
зали које су учили у основној школи. Затим на једноставним приме-
рима увежбати примену тих ставова на извођење неких тврђења која
се односе на троуглове (однос страница и углова троугла, значајне
тачке). Посебно истицати потребне и довољне услове да четвороу-
гао буде паралелограм. У вези с применом подударности на круг, до-
казати теореме о централном и периферијском углу и, као примену,
основне особине тангентних и тетивних четвороуглова (изоставља-
јући доказе да су ти услови довољни). Увежбати коришћење дока-
заних ставова на решавање једноставних планиметријских задатака.
Рад с векторима повезати са својствима паралелограма и у
том смислу увести сабирање вектора и множење вектора скала-
ром. Коришћењем вектора извести нека позната планиметријска
тврђења (својства тежишних дужи троугла, својства средње линије
троугла и трапеза). Као примену вектора обрадити транслацију и
њена својства.
Ученици треба да науче да изврше следећа пресликавања да-
тог равног лика: транслација за дати вектор, ротација око дате тач-
ке за дати угао, централна и осна симетрија.
Као увод у проучавање сличности подсетити ученике на по-
јам пропорционалности дужи, као и Талесову теорему која је об-
рађена у првом разреду. Појам сличности увести кроз примере а
затим на најједноставнијим примерима увежбати његово коришће-
ње. Показати како се нека позната тврђења (Питагорина и Еукли-
дова теорема) изводе помоћу сличности.
Логика и скупови
Подсетити најпре ученике на основне логичке операције које
су обрађене у првом разреду. Као надоградњу, посматрати нешто
сложеније исказне формуле (с највише 3 исказна слова) и увежба-
ти одређивање њихових истинитосних вредности у зависности од
вредности исказних слова. Посебно, истаћи појам таутологије и об-
јаснити да оне представљају основе за разна извођења у математи-
ци (на конкретним примерима илустровати примену закона искљу-
чења трећег, закона контрапозиције, свођења на противречност...).
Увежбати правилно коришћење квантификатора „сваки” и „неки”.
Појам релације увести описно, кроз примере (дакле, не као
подскуп Декартовог производа). Указати на значај релација екви-
валенције и релација поретка, посебно „бити једнак” и „бити
мањи или једнак” у скуповима бројева и њихов однос с операци-
јама сабирања и множења. Ученици треба да могу да препознају
конкретне примере таквих релација.
Полиноми
Најпре истаћи да, за разлику од сабирања, одузимања и мно-
жења, операција дељења није увек изводљива у скупу полинома
(повезати са сличном ситуацијом код целих бројева). Затим уве-
жбати на примерима поступак дељења полинома полиномом, с
остатком (упоређујући с поступком дељења вишецифрених бро-
јева). Указати да у неким ситуацијама, када желимо да одредимо
само остатак тог дељења, а не и количник, није неопходно вршити
комплетан поступак дељења, већ се за то може искористити Безуо-
ва теорема. Применити ову теорему на растављање неких полино-
ма на чиниоце (на примерима полинома највише трећег степена).
Страна 114 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Комплексни бројеви
Подсетити ученике да неке квадратне једначине немају ре-
шења у скупу реалних бројева (на пример, једначина x2 + 1 = 0).
Тиме мотивисати увођење најпре имагинарне јединице i, а затим и
комплексног броја x + iy. Показати да се такви бројеви могу при-
родно представити као тачке у равни. Увести основне операције
с комплексним бројевима и увежбати њихово коришћење (посеб-
но одређивање количника два комплексна броја, као и појам мо-
дула комплексног броја и његово значење). Повезати сабирање и
одузимање комплексних бројева с одговарајућим операцијама с
векторима. Посебно истаћи могуће вредности степена in, где је n
природан број.
Тригонометрија
Обраду ове теме треба почети подсећањем на знања која су
ученици стекли у претходном разреду, посебно на адиционе фор-
муле за основне тригонометријске функције. Затим увежбати раз-
не примене ових формула (формуле за одређивање тригонометриј-
ских функција двоструког угла и полуугла, претварање збира ових
функција у производ и обратно…), као и трансформисање триго-
нометријских израза (али не превише компликованих).
Истаћи својство периодичности тригонометријских функција
и извести закључак о могућем броју решења тригонометријских
једначина. Затим демонстрирати решавање основних тригономе-
тријских једначина sin(ax) = b, cos(ax) = b и tg(ax) = b. Нагласак
код избора примера и задатака треба да буде на разумевању су-
штине, па треба избегавати сложеније примере.
Синусну и косинусну теорему примењивати на решавање
једноставних проблема из реалног контекста, посебно оних који се
појављују у струци ученика којима се предаје.
Четврти разред
Криве другог реда
Као увод у ову тему обрадити (на примерима) и увежбати ре-
шавање система од једне квадратне и једне линеарне једначине.
Затим обновити елементе аналитичке геометрије који су об-
рађени у трећем разреду (разни облици једначине праве, узајамни
положај двеју правих и (канонска) једначина кружнице).
Криве другог реда (елипсу, хиперболу и параболу) дефини-
сати као геометријска места тачака у равни с одређеним својстви-
ма. Затим навести њихове канонске једначине (само у централном
положају) и објаснити значење параметара који у тим једначина-
ма учествују. Код одређивања међусобног односа праве и криве
другог реда користити напред поменуто решавања система једне
квадратне и једне линеарне једначине. Посебно обратити пажњу
на случај када права додирује криву. Није неопходно да ученици
памте услове додира, боље је да до њих дођу у сваком конкретном
примеру разматрајући одговарајући систем једначина.
Реалне функције
Први део ове теме је допуна теме истог наслова која се обра-
ђује у редовном програму на почетку четвртог разреда. Осим по-
знавања графика основних елементарних функција, ученике треба
28. август 2023.
оспособити да елементарним поступцима (дакле, без коришћења
извода) скицирају графике функција који се добијају транслација-
ма познатих графика. Такође, потребно је да увежбају „читање” по-
датака с датог графика реалне функције (дефинисаност, периодич-
ност, парност, нуле и знак, монотоност, екстремне вредности…).
У другом делу објаснити (без формалног доказа) примену из-
вода на испитивање монотоности реалне функције, као и услове за
одређивање екстремних вредности и увежбати њихову примену на
једноставним примерима. Посебно, такође на једноставним при-
мерима, увежбати примену на екстремалне проблеме из геометри-
је, проблеме оптимизације при одређивању максималног профита,
минимума утрошеног материјала и слично.
Интеграл
После дефиниције примитивне функције и неодређеног ин-
теграла навести и образложити таблицу основних неодређених
интеграла. Указати на основне особине интеграла (извод неодре-
ђеног интеграла, неодређени интеграл изведене функције, ади-
тивност и хомогеност неодређеног интеграла). Приказати методу
смене променљиве у неодређеном интегралу и на једноставним
примерима (рационалне функције, неке ирационалне функције,
неке тригонометријске функције, експоненцијалне и логаритамске
функције) увежбати њено коришћење.
Полазећи од проблема површине као геометријског проблема
с једне стране, и пређеног пута и рада силе као физичког проблема
с друге стране, доћи до појма одређеног интеграла као граничне
вредности интегралних сума. Навести основна својства одређеног
интеграла (адитивност и хомогеност), као и везу с неодређеним
интегралом (Њутн-Лајбницова формула) и увежбати њихову при-
мену на једноставним примерима. Обрадити и увежбати примену
одређеног интеграла на одређивање површине криволинијског
трапеза и других геометријских фигура а такође (зависно од смера
на којем су ученици) примене у физици као што су израчунавање
пређеног пута кад је задата функције брзине и израчунавање рада
код кретања под дејством силе.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Саставни део процеса развоја математичких знања у свим
фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености
исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање развоја
и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном проце-
ном нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање информација из
различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу,
учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у гру-
пи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и
напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака актив-
ност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне
информације, а важно је ученике оспособљавати и охрабривати да
процењују сопствени напредак у учењу.
У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају до-
маћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну
повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које
ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који
редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи
увид у степен остварености исхода.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 115
ИСТОРИЈА (ОДАБРАНЕ ТЕМЕ)
Циљ учења изборног програма Историја (одабране теме) је да ученик, изучавајући изабране историјске догађаје, појаве, процесе
и личности, стекне и унапреди знања и компетенције неопходне за разумевање савременог света, развије вештине критичког мишљења
и одговоран однос према сопственом и националном идентитету, културно-историјском наслеђу, поштовању људских права и културних
различитости, друштву и држави у којој живи.
Разред Према плану наставе и учења
Недељни фонд часова 1 или 2 часа
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− у усменом и писаном излагању користи основне научне и историјске појмове;
− к ористи хронолошке одреднице на одговарајући начин, у складу са периодизацијом
прошлости;
− а нализира узрочно-последичне везе и идентификује их на конкретним примерима;
−п  римењује основну методологију у елементарном историјском истраживању и
резултате презентује у усменом, писаном, или дигиталном облику;
−д  оведе у везу појаве и процесе са одговарајућим историјским периодом;
−п  репознаје присуство и процењује важност историјских тековина у савременом
свету;
−п  репознаје међусобну повезаност појава из политичке, друштвене, привредне и
културне историје;
−и  зводи закључак о повезаности појава и процеса из националне историје са
појавама и процесима у регионалним, европским и светским оквирима, на основу
датих примера;
−и  луструје примерима значај прожимања различитих народа, култура и
цивилизација;
−п  репознаје утицај идеја и научно-техничких открића на промене и развој друштва,
културе и образовања;
− у чествује у организовању и спровођењу заједничких активности у школи или у
локалној заједници које подстичу друштвену одговорност и неговање културе
сећања.
ТЕМЕ и
кључни појмови садржаја програма
Верски живот и обичаји кроз историју
Веровања народа Старог века (загробни живот, балсамовање, хороскопи, астрологија,
обреди и ритуални предмети, пророчишта, храмови, свештенство, приношење жртве
боговима...).
Верски живот и обичаји у средњем веку (главне одлике хришћанства, ислама и
јудаизма; сличности и разлике у веровањима и обичајима; обележавање верских
празника, страхови средњовековног човека).
Верски живот и обичаји у новом веку и савременом добу (верски идентитет,
реформација, атеизам, политизација религије).
Верски живот код Срба.
Војска, оружје и ратовање кроз историју
Војска, оружје и рат кроз историју (војничка опрема – одећа, оклопи, штитови,
оружје; родови војске, утицај технологије на начин ратовања, утицај природно –
географских карактеристика терена на ратовање, увежбавање ратничких вештина,
витешки турнири, мегдани, појава ватреног оружја; народна, професионална и
најамничка војска, развој војне стратегије и тактике – појава генералштаба, униформе
и војна одликовања; војно образовање, живот војника у рату и миру; снабдевање
војске, санитет; жене у војсци; међународне конвенције о правилима ратовања,
највеће војсковође).
Војска код Срба кроз историју (српска војска у средњем веку – опрема, начин
ратовања; Срби у аустријској и османској војсци; војска устаничке Србије;
војна организација у XIX и XX веку у српским државама; војна организација у
југословенској држави; војно образовање; српске и југословенске војне униформе и
одликовања, најзначајније војсковође).
Друштвени и породични живот кроз историју
Друштвени живот од антике до данас (игре, гозбе, плес уз музику, позориште,
трубадури, жонглери, путујући свирачи и забављачи; балови, опера, књижевне
дружине и читалишта, концерти, биоскопи, игре на срећу, савремене музичке
поткултуре, друштвене мреже).
Друштвени живот код Срба кроз историју (различити облици друштвених активности
на селу и у граду; верски и државни празници и њихов значај; радни и нерадни дани,
породичне светковине).
Породични односи од антике до данас (положај мушкарца, жене и детета, свадбени
обичаји, однос према старијима, традиционални и модерни погледи на породицу).
Породични односи код Срба кроз историју.
Село и град кроз историју
Насеља у праисторији (примери Винче и Лепенског Вира).
Живот у античким градовима.
Живот у средњовековним градовима и селима у Европи и српским земљама
(средњовековни замак; становање, начин градње, разлика у начину становања између
села и града и између богатих и сиромашних; положај зависног становништва;
хигијенски услови, опасност од епидемија...).
Живот у градовима и селима у новом веку и савременом добу (просторно и урбано
планирање; индустријске четврти, радничка насеља и предграђа; боемске четврти;
појава модерне инфраструктуре, проблем загађења, становање – развој грађевинске
технике, врсте објеката и организација простора; разлика у начину становања између
села и града и између припадника различитих друштвених слојева, миграције;
осветљење; грејање, кућни апарати; оплемењивање стамбеног простора).
Живот у српским градовима и селима у XIX и XX веку (основни типови градских
насеља; османски, средњоевропски и западноевропски утицаји; електрификација,
јавни градски превоз; основни типови сеоских насеља; миграције село – град,
разлике у становању код Срба: дворци, градске куће, конаци, сеоске куће; дворови и
резиденције владара).
Образовање и васпитање кроз историју
Образовање и васпитање у старом веку.
Образовање и васпитање у средњем веку (манастири као центри писмености
и образовања; оснивање школа и универзитета, утицај цркве на образовање и
васпитање...).
Образовање и васпитање у новом веку и савременом добу (појава штампарства
и ширење писмености, улога цркве и државе – појава световног и обавезног
образовања, уџбеници и наставна средства; положај ученика).
Образовање и васпитање код Срба (манастири као центри писмености и образовања;
просветитељски рад у устаничкој Србији, улога образовања у развоју националног
идентитета, оснивање световних школа, оснивање Лицеја, Велике школе и
Београдског универзитета; школска слава, школовање женске деце; стипендирање
ученика).
Страна 116 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Новац и банке кроз историју

Новац као мера вредности, платежно средство и једно од обележја самосталности
државе.
Нумизматика као наука; постанак, развој и употреба кованог новца.
Новац у прошлости (материјали од којих је израђиван новац, представе и натписи
на новцу – биљке, животиње, представе људи, религијске представе, симболи…;
феномен „кварења” новца, фалсификовање новца).
Настанак и развој банака; појмови – штедња, трезор, кредит, камата, деоница,
инфлација, дефлација; новац у савременом потрошачком друштву, безготовинско
плаћање.
Новац у Србији некад и сад (историјат новца од средњег века до данас; динар као
званична валута модерне Србије; мотиви на кованицама и новчаницама; настанак и
развој Народне банке као прве финансијске институције у Србији).
Грбови и заставе кроз историју
Хералдика и вексилологија као помоћне историјске науке.
Улога и значај грбова и застава (као симбола државе, нације, владара, племићких
породица, војске, града, установа, организација и друштава...; симболи на штитовима
као начин распознавања ратника у антици и средњем веку; појава грбова у XII веку
и настанак хералдичких правила; грбови на заставама, новцу, печатима, поштанским
маркама, споменицима, шлемовима...; најчешћи хералдички симболи; појава првих
застава у старом Риму; основни елементи застава).
Грбови и заставе у прошлости српског народа (порекло савременог српског грба
и заставе, најчешћи хералдички симболи на грбовима српских средњовековних и
нововековних држава и династија и властелинских породица – двоглави бели орао
Немањића, Лазаревића, Карађорђевића, Обреновића и Петровића-Његоша, лав
Бранковића и Петровића-Његоша, вук Балшића, љиљани Котроманића...).
Комуникације, путовања и туризам кроз историју
Комуникације, путовања и туризам кроз историју (писмо као средство комуникације
кроз време и простор, утицај трговине и војних похода на развој комуникација;
ходочашћа, мисионари; значајни сајмови; развој поштанског, телеграфског,
телефонског, воденог, железничког, аутомобилског и авионског саобраћаја; новине
и новинарство, интернет, откривање нових дестинација, бање, културно-историјски
локалитети, гостионице и хотели).
Култура одевања кроз историју
Култура одевања од антике до данас (материјали, начин производње, разлике у
одевању код припадника различитих друштвених група; појава вештачких материјала,
стилови у одевању, модне куће, појава модне индустрије, свакодневна и свечана
одећа, џинс као карактеристика одевања младих у читавом свету; накит, фризуре,
шминка, парфеми...).
Одевање код Срба кроз историју (материјали и тканине – кудеља, конопља, вуна,
крзно, кожа, лан, свила; разлика у одевању код припадника различитих друштвених
група и сталежа; разлика у одевању код Срба у Хабзбуршком и Османском царству;
грађанско одело и европски узори у облачењу српског грађанског слоја; униформе
војника и државних чиновника, лекара, цариника, професора Лицеја и гимназија
у обновљеној Србији; развој текстилне индустрије у Србији; народна ношња,
савремени начин одевања, утицај традиције).
Култура исхране кроз историју
Култура исхране од антике до данас (сакупљање и производња хране, лов и риболов;
начини припремања и чувања хране, пиће, реконструкција могућег јеловника – двор,
град, село, развој агротехничких мера; посни и мрсни циклуси; последице Великих
географских открића на исхрану, конзумирање кафе и дувана, употреба источњачких
зачина, понашање за столом, прибор за јело; кухињски апарати; ресторани „брзе
хране”; национална кухиња код Срба, утицаји других кухиња).
Брига о здрављу кроз историју
Брига о здрављу од антике до данас (болести људи, утицај животних услова и
хигијенских прилика на појаву болести; епидемије, развој медицине, лекови и
лековито биље, здравствене установе; начини здравствене заштите и превентиве,
хуманитарне организације).
Брига о здрављу код Срба (најчешће болести и епидемије, народна медицина и
надрилекарство, манастирске болнице; прве болнице и лекари, отварање болница у
Србији у време кнеза Милоша, оснивање Медицинског факултета у Београду...).
Спорт кроз историју
Улога и значај спорта од антике до савременог доба (спорт као део бриге о здрављу
и као забава; спорт и Олимпијске игре у античкој Грчкој као основ спортских игара
савременог доба; спортска надметања кроз историју – најпопуларнији спортови,
аматерски и професионални спорт, модерне Олимпијске игре).
Спорт код Срба кроз историју (народне и пастирске игре, прва спортска друштва,
оснивање Српског олимпијског клуба, учешће и успеси на међународним
такмичењимa, спортска друштва и клубови; савремени спорт и спортски живот).
Фотографија, филм, радио и телевизија кроз историју
Значај фотографије, филма, радија и телевизије (као техничких достигнућа, начина
уметничког изражавања, средстава масовне комуникације, сазнавања и образовања, и
као историјских извора; примери злоупотребе).
Фотографија, филм, радио и телевизија кроз историју (фотографска техника, филм
као масовна забава и индустрија; неми и звучни филм; филмски фестивали и награде;
оснивање радио-станица, појава телевизије; превласт телевизије над другим медијима
у другој половини XX века).
Фотографија, филм, радио и телевизија у Србији некад и сад (делатност дворског
фотографа Анастаса Јовановића, породични фото-албуми, прва филмска пројекција,
први српски филмови и биоскопи; почетак рада прве радио-станице – Радио Београда,
јавна демонстрација телевизије на сајму у Београду, оснивање Телевизије Београд,
кућни радио и ТВ апарати као показатељи животног стандарда).
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 117
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Програм је конципиран тако да су уз исходе дефинисане за
крај разреда, дати и кључни појмови садржаја разврстани у пре-
дложене тематске целине. Од тринаест понуђених тема наставник
ће на почетку школске године ученицима предложити седам, од
којих ће они, као група, у складу са својим склоностима, изабрати
четири. Свакој од четири теме које буду изабране треба посветити
приближно исти број часова предвиђених планом наставе и учења.
Концепт наставе и учења засноване на исходима подразуме-
ва да ученици стекну не само основна знања, већ да их користе у
развоју вештина историјског мишљења и изградњи ставова и вред-
ности. Програм, у том смислу, нуди садржински оквир, а настав-
ник има могућност да изабере и неке додатне садржаје уколико
сматра да су примерени средини у којој ученици живе, или про-
цени да одговарају њиховим интересовањима. Програм се, на при-
мер, може допунити и садржајима из прошлости завичаја, чиме се
код ученика постиже јаснија представа о историјској и културној
баштини у њиховом крају – споменици, музејске збирке, архивска
грађа. Сви садржаји су дефинисани тако да су у функцији оствари-
вања исхода предвиђених програмом.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Најефикасније методе наставе и учења јесу оне које ученика
стављају у адекватну активну позицију у процесу развијања знања
и вештина. При остваривању циља програма и достизању исхода
мора се имати у виду да су садржаји, методе наставе и учења и
активности ученика неодвојиви у наставном процесу. Да би уче-
ници достигли предвиђене исходе и да би се остварио циљ програ-
ма, потребно је да наставник упозна специфичности начина учења
својих ученика и да према њима планира и прилагођава активно-
сти. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику
активности за сваку одабрану тему, уважавајући циљ програма и
дефинисане исходе. Редослед исхода не исказује њихову важност
јер су сви од значаја за постизање циља програма. Између исхода
постоји повезаност и остваривање једног исхода доприноси оства-
ривању других исхода.
Програм оријентисан на процес и исходе учења наставнику
даје већу слободу у креирању и осмишљавању наставе и учења.
Улога наставника је да прилагоди дати програм потребама кон-
кретне групе ученика имајући у виду: састав групе и карактери-
стике ученика; наставне материјале које ће користити; наставна
средства и медије којима школа располаже; ресурсе, могућности,
као и потребе локалне средине у којој се школа налази. Полазе-
ћи од одабраних тема, датих исхода и садржаја, наставник најпре
креира свој годишњи план рада из кога ће касније развијати своје
оперативне планове. Од њега се очекује и да, у фази планирања и
писања припреме за час, дефинише исходе за сваку наставну једи-
ницу. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују,
да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода
потребно више времена и више различитих активности. Настав-
ник за сваки час планира и припрема средства и начине провере
остварености пројектованих исхода. У планирању и припремању
наставе и учења, наставник планира не само своје, већ и активно-
сти ученика на часу.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У остваривању одабраних тема наставник треба да тежи ком-
биновању различитих метода рада (кратка предавања, гледање
филмова, дискусије, анализа писаних извора и литературе, слика
и фотографија...). Важно је да што више подстиче осамостаљи-
вање ученика у прикупљању и сређивању података, да их усме-
рава на различите изворе информација и подучава их како да се
према њима критички односе, чиме се негује истраживачки дух
и занимање за науку и подстиче развој мишљења заснованог на
провереним чињеницама и аргументима. Самостално истражи-
вање ученика је најважније, без обзира на изабране методе рада.
Наставникова је улога да организује наставу, пружи помоћ уче-
ницима у раду (од давања информација до упућивања на изворе
информација) и да подстиче њихова интересовања. Овај изборни
програм пружа велике могућности за интеграцију школског и ван-
школског знања ученика, за излазак из оквира школских уџбеника
и учионица, укључивање родитеља и суграђана који поседују зна-
ња, колекције, књиге, филмове и другу грађу која може да помогне
у остваривању програма.
Предложени исходи за теме:
Верски живот и обичаји кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја веровања од праисторије до савре-
меног доба;
− анализира карактеристике обичаја и веровања у различи-
тим периодима;
− идентификуjе сличности и разлике у обичајима различитих
верских заједница;
− објасни утицај веровања и обичаја на културно стварала-
штво;
− објасни утицај и повезаност верских институција и верског
живота кроз историју;
− објасни утицај и повезаност верских институција и верског
живота код Срба кроз историју;
− препозна основне одлике верског живота и обичаја код
Срба кроз историју.
Војска, оружје и ратовање кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја ратова и војне организације и тех-
нике од антике до савременог доба;
− објасни утицај научно-технолошких достигнућа на проме-
не у начину ратовања кроз историју;
− наведе карактеристике развоја оружја и војне организације;
− објасни основна обележја војне организације код Срба кроз
историју;
− анализира карактеристике ратовања у различитим периодима;
− опише улогу појединца у рату (војсковођа, официра, регру-
та, цивила);
− аргументовано дискутује о рату и његовим последицама на
живот људи.
Друштвени и породични живот кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− идентификује основна обележја друштвеног живота од ан-
тике до данас;
− идентификује основна обележја породичног живота од ан-
тике до данас;
− наведе основна обележја друштвеног живота код Срба кроз
историју;
− наведе основна обележја породичног живота код Срба кроз
историју;
− упореди карактеристике друштвеног и породичног живота
у различитим периодима;
− објасни сличности и разлике у начину обележавања пра-
зника кроз историју;
− наведе сличности и разлике у друштвеном и породичном
животу у прошлости и данас.
Село и град кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− идентификује основна обележја различитих типова насеља
од праисторије до савременог доба;
− изведе закључак о значају настанка градова;
− лоцира на историјској карти најзначајније античке, средњо-
вековне и модерне градове у свету, Европи и Србији;
− опише начин живота у граду у различитим историјским пе-
риодима (на примеру Атине, Рима, Цариграда, Венеције, Фиренце,
Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, Москве, Санкт Петербурга…);
Страна 118 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
− опише начин живота у српским градовима у XIX и XX веку
(на примеру Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца...);
− опише начин живота у српским селима у XIX и XX веку;
− наведе сличности и разлике у начину живота у српским
градовима и селима у XIX и XX веку;
− анализира значај и последице развоја модерних градова;
− образложи најважније узроке и последице миграција село–
град;
− наведе разлике у начину становања између села и града
кроз историју;
− наведе разлике у начину становања између припадника ра-
зличитих друштвених слојева кроз историју.
Образовање и васпитање кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја образовања и васпитања од анти-
ке до савременог доба;
− опише развој система образовања и васпитања кроз исто-
рију;
− опише развој система образовања и васпитања код Срба
кроз историју;
− анализира карактеристике образовања и васпитања у разли-
читим периодима;
− изведе закључак о значају образовања и васпитања у живо-
ту људи;
− критички процени међусобну условљеност степена при-
вредног развитка и квалитета образовања.
Новац и банке кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основне карактеристике и функције новца од антике
до савременог доба;
− изведе закључак о улози и значају банака кроз историју;
− наведе основна обележја историјата српског новца и банака
кроз историју;
− примени стечено знање о новцу и банкама у свакодневном
животу.
Грбови и заставе кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја развоја грбова и застава кроз
историју;
− идентификује основна обележја развоја грбова и застава
код Срба кроз историју;
− изведе закључак о значају грбова и застава кроз историју;
− наведе најчешће хералдичке симболе;
− опише изглед и порекло савременог српског грба и заставе.
Комуникације, путовања и туризам кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− опише развој комуникација од праисторије до савременог
доба;
− наведе и упореди карактеристике комуникација у различи-
тим периодима;
− изведе закључак о значају комуникација у животу људи
кроз историју;
− објасни последице развоја модерних комуникација;
− изведе закључак о утицају развоја комуникација на инте-
грацију сваке нације и друштва;
− користи информације са историјске карте и повеже их са
стеченим знањем о комуникацијама;
− објасни утицај комуникација на државе, народе и њихове
културе.
Култура одевања кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основне карактеристике културе одевања од антике
до савременог доба;
28. август 2023.
− идентификује основна обележја културе одевања код Срба
кроз историју;
− наведе и пореди начине одевања између села и града кроз
историју;
− наведе и пореди начине одевања између припадника разли-
читих друштвених група кроз историју;
− препозна утицаје различитих култура на начин одевања код
Срба кроз историју.
Култура исхране кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− препозна утицаје различитих култура на начин исхране код
Срба кроз историју;
− наведе и упореди карактеристике исхране у различитим
историјским периодима;
− наведе и пореди културу исхране између села и града кроз
историју;
− наведе и пореди културу исхране између припадника разли-
читих друштвених група кроз историју.
Брига о здрављу кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја развоја здравствене културе од ан-
тике до данас;
− идентификује основна обележја развоја здравствене култу-
ре код Срба кроз историју;
− упореди различите методе лечења кроз историју;
− објасни повезаност степена економског и културног развит-
ка и здравствене културе;
− образложи значај хуманитарних организација и њиховог
деловања.
Спорт кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја спорта од антике до савременог
доба;
− објасни улогу и значај спорта у људском друштву;
− именује и опише спортске дисциплине заступљене на ан-
тичким Олимпијским играма;
− упореди карактеристике спортских надметања у различи-
тим периодима;
− опише развој спортског живота код Срба.
Фотографија, филм, радио и телевизија кроз историју
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
− наведе основна обележја развоја фотографије, филма, ради-
ја и телевизије кроз историју;
− изведе закључак о значају фотографије, филма, радија и те-
левизије у животу појединца и читавог друштва;
− изведе закључак о значају фотографије, филма, радија и те-
левизије као историјских извора;
− опише развој фотографије, филма, радија и телевизије у
Србији;
− објасни последице развоја фотографије, филма, радија и те-
левизије.
У остваривању програма наставницима може користити сле-
дећа литература:
Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби, Београд 2008.
Д. Бабац, Специјалне јединице југословенске војске у Април-
ском рату, Београд 2006.
Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић, Црногорска војска 1896–
1916, Београд 2007.
Д. Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, Београд
2004.
Х. Г. Бек, Византијски миленијум, Београд 1998.
Л. Бреје, Византијска цивилизација, Београд 1976.
А-М. Битен, Стара Грчка, Београд 2010.
В. Бикић, Средњовековно село, Београд 2007.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 119
М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, Бео-
град 2004.
М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989.
С. Бојанин, Забаве и светковине у средњовековној Србији (од
краја XII до краја XV века), Београд 2005.
П. Браун, Тело и друштво, Београд 2012.
Ђ. Бубало, Писана реч у српском средњем веку, Београд 2009.
Е. Бухари, Наполеонова гардијска коњица, Београд 2006.
А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад 2001.
П. Вилар, Злато и новац у повијести 1450–1920, Београд 1990.
А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између посела и балова. Живот у
Србији у 19. веку, Београд 2005.
Р. Вучетић, Престоница независне Србије (1878–1918), Бео-
град 2008.
Д. Џ. Голдберг, Д. Џ. Рејнер, Јевреји – Историја и религија,
Београд 2003.
К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
Ф. Дворник, Словени у европској историји и цивилизацији,
Београд 2001.
Ж. Делимо, Цивилизација Ренесансе, Ср. Карловци–Н. Сад 2007.
Ж. Диби, Време катедрала, Ср. Карловци–Н. Сад 2007.
С. Димитријевић, Средњовековни српски новац, Београд 1997.
Љ. Димић, Културна политика у Краљевини Југославији
1918–1941, I–III, Београд 1996.
А. Ђуровић, Модернизација образовања у Краљевини Србији
1905–1914, Београд 2004.
Џ. Л. Еспозито, Оксфордска историја ислама, Београд 2002.
Ж. Жерне, Кинески свет, Београд 2007.
О. Зиројевић, Србија под турском влашћу (1459–1804), Бео-
град 2007.
Историја приватног живота, I-V, приредили Ф. Аријес и Ж.
Диби, Београд 2000–2004.
М. Јовановић-Стојимировић, Силуете старог Београда, Бео-
град 2008.
Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 2001.
Д. Косановић, Почеци кинематографије на тлу Југославије
1896–1918, Београд 1985.
Ж. Ле Гоф, Средњовековна цивилизација Западне Европе,
Београд, 1974.
Лексикон српског средњег века, приредили С. Ћирковић и Р.
Михаљчић, Београд 1999.
Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд 1999.
Џ. Макманерс, Оксфордска историја хришћанства, I–II, Бео-
град 2004–2005.
С. Марјановић-Душанић, Свети краљ, Београд 2007.
С. Марјановић-Душанић, Свето и пропадљиво, Београд 2017.
П. J. Марковић, Београд 1918–1941, Београд 1992.
П. J. Марковић, Београд између Истока и Запада 1948–1965,
Београд 1996.
П. J. Марковић, Трајност и промена. Друштвена историја со-
цијалистичке свакодневице у Југославији и Србији, Београд 2007.
М. Милићевић, Грб Србије: развој кроз историју, Београд 1995.
Ј. Миодраговић, Народна педагогија у Срба или како наш на-
род подиже пород свој, Београд 1914.
Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д. Спасић, Родословне табли-
це и грбови српских династија и властеле, Београд 1987.
Образовање код Срба кроз векове, Београд 2001.
С. Пеинтер, Историја средњег века, Београд 1997.
Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд 2006.
Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
Приватни живот у српским земљама средњег века, приреди-
ле С. Марјановић–Душанић и Д. Поповић, Београд 2004.
Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба,
приредио А. Фотић, Београд 2005.
Приватни живот код Срба у деветнаестом веку. Од краја
осамнаестог века до Првог светског рата, приредили А. Столић и
Н. Макуљевић, Београд 2006.
Приватни живот код Срба у двадесетом веку, приредио М.
Ристовић, Београд 2007.
Р. Радић, Страх у позној Византији I–II, Београд 2000.
Р. Радић, Византија – пурпур и пeргамент, Београд 2006.
Р. Радић, Цариград – приче са Босфора, Београд 2007.
Н. Секунда, Војска Александра Великог, Београд 2006.
Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Београд 2001.
Ж-Н. Робер, Стари Рим, Београд 2009.
Д. Стојановић, Калдрма и асфалт. Урбанизација и европеиза-
ција Београда 1890–1914, Београд 2008.
Ж. Стојановић, Папирни новац Србије и Југославије, Београд
1996.
М. Тимотијевић, Рађање модерне приватности, Београд 2006.
Н. Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану 1914–1918, Београд 2006.
С. Ћирковић, Д. Ковачевић-Којић, Р. Ћук, Старо српско ру-
дарство, Нови Сад 2002.
С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд 2005.
Б. Флизен, Ж-К. Шене, Византија – Историја и цивилизаци-
ја, Београд 2010.
А. Фостиков, Занатство средњовековне Србије, Београд 2019.
Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
Џ. Холмс, Оксфордска историја средњег века, Београд 1998.
Човек доба просвећености, прир. М. Вавел, Београд 2006.
Човек Ренесансе, прир. Е. Гарин, Београд 2005.
Човек средњег века, прир. Ж. Ле Гоф, Београд 2007.
Ф. Џајс, Витезови кроз историју, Београд 2003.
Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовековном граду, Београд 2004.
Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовековном замку, Београд 2005.
Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у средњовековном селу, Београд 2006.
С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Праћење напредовања ученика започиње иницијалном проце-
ном нивоа на коме се он налази и у односу на шта ће се процењи-
вати његово даље напредовање. Свака активност је добра прилика
за процену напредовања и давање повратне информације, а ученике
треба оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напре-
дак у остваривању исхода програма, као и напредак других учени-
ка. Сваки наставни час и свака активност ученика су, у том смислу,
прилика за регистровање напретка ученика и упућивање на даље ак-
тивности. Наставник треба да подржи саморефлексију (промишља-
ње ученика о томе шта зна, уме, може) и подстакне саморегулацију
процеса учења кроз постављање личних циљева напредовања.
У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се
процес и продукти учења. Да би вредновање било објективно и
у функцији учења, потребно је ускладити нивое циљева учења и
начине оцењивања. Потребно је, такође, ускладити оцењивање са
његовом сврхом. У вредновању наученог, поред усменог испитива-
ња, могу се користити и тестови знања. У формативном оцењива-
њу се користе различити инструменти, а избор зависи од врсте ак-
тивности која се вреднује. Вредновање активности, нарочито ако
је тимски рад у питању, може се обавити са групом тако да се од
сваког члана тражи мишљење о сопственом раду и о раду сваког
члана понаособ (тзв. вршњачко оцењивање).
Како ниједан од познатих начина вредновања није савршен,
потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино
тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране сваког свог
ученика. Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је
ученику дати повратну информацију која помаже да разуме гре-
шке и побољша свој резултат и учење. Ако наставник са учени-
цима договори показатеље на основу којих сви могу да прате на-
предак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог
рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили.
Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На
основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима
треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
Потребно је да наставник резултате вредновања постигнућа
својих ученика континуирано анализира и користи тако да унапреди
део своје наставне праксе. Рад сваког наставника састоји се од пла-
нирања, остваривања, праћења и вредновања наставе и учења. Ва-
жно је да наставник континуирано прати и вреднује, осим постиг-
нућа ученика, и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад.
Страна 120 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 121

Б. Листа изборних програма према програму образовног профила

Рб.
Стручни програми
1 Право интелектуалне својине*
2 Стручни енглески језик*
3 Предузетништво*
* Ученик бира једном у току школовања
РАЗРЕД
Листа изборних програма
I II III IV
    2 2
    2 2
2 2

Програм под редним бројем 3 реализује се кроз вежбе

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО
 
часова часова часова часова часова
Час одељењског старешине 74 74 66 60 274
Додатни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
 
часова часова часова часова
до 5 наставних до 5 наставних
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
дана дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети* 1-2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) 30-60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) 15-30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима дру-
гих образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су раније објављени.

Остваривање школског програма по недељама

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
 
часова часова часова часова
Разредно часовна настава 37 37 33 30
Менторски рад (настава у блоку, пракса)     4 4
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит       3
Укупно радних недеља 39 39 39 39

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова
разред предмет/модул број ученика у групи -до
вежбе практична настава настава у блоку
Рачунарство и информатика 74     15
I
Оперативне полицијске вештине 74     15
Кореспонденција 74     15
II
Оперативне полицијске вештине 74     15
Оперативне полицијске вештине 66     10
Примена полицијских овлашћења 33     10
III Информациони систем и систем веза 66     10
Сузбијање криминала 33     10
Професионална пракса     120 10
Оперативне полицијске вештине 60     10
Примена полицијских овлашћења 60     10
Безбедност саобраћаја на путевима 30     10
IV
Јавни ред и послови обезбеђења 30   30 10
Руковање полицијским оружјем 30   90 10
Предузетништво 66/60 15

Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у трећем разреду. Закључна бројчана оце-
на утврђује се на седници одељенског већа после 15.08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о
завршеном разреду.
Страна 122 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Б1: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ОСНОВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ ПРОФЕСИЈЕ
1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 74 74
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са правилима понашања и међусобним односима у складу са позитивним прописима,
– Развијање основних знања о правима и дужностима полицијских службеника,
– Упознавање ученика са правилима ношења униформе и ознака на униформи,
– Оспособљавање ученика за извођење стројевих радњи без оружја,
– Развијање позитивних ставова о значају каријерног развоја полицијског службеника.
3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе корене настанка полиције у Србији у 14. веку, • Историја Србије у средњем веку,
• о пише историјске околности формирања и даљег развоја • Настанак модерне српске државе,
Историјски развој полиције у Србији у 19.и 20. веку, • Историјски развој српске полиције,
полиције у Србији • о бјасни улогу полиције Србије у савременом добу. • Историјат развоја модерног полицијског образовања и оспособљавања.

Кључни појмови: историја, држава, полиција, полицијско школство

• објасни дужности полицијских службеника у складу са • Законска, подзаконска и упутствена регулатива,
одредбама Правилника о начину понашања и личном • Етика,
изгледу полицијских службеника и других запослених у • Стројево правило полиције
Министарству унутрашњих послова,
• демонстрира примену одредби о личном изгледу Кључни појмови: дужност, лични изглед, униформа, ознаке, опрема, правила
полицијских службеника и других запослених, у складу понашања
Понашање и међусобни са одредбама Правилника о начину понашања и личном
односи полицијских изгледу полицијских службеника и других запослених у
службеника Министарству унутрашњих послова,
• презентује правила комуникације на различитим
хијерархијским нивоима,
• образложи потребу придржавања етичких норми
према наставницима, старешинама, запосленима и
другим ученицима, прописаних актима Средње школе
унутрашњих послова „Јаков Ненадовић”.
• наведе опште појмове за стројеве радње, • Стројево правило полиције,
Стројеве радње без • демонстрира извршавање самосталних стројевих радњи, • Стројеве радње
оружја • демонстрира извршавање стројевих радњи у оквиру
одељења/вода,
• симулира издавање команди за извођење стројевих радњи. Кључни појмови: строј, команде, одељење, вод
• разликује врсте униформи предвиђених Уредбом о • Уредба о униформи, ознакама и опреми полицијских службеника,
униформи, ознакама и опреми полицијских службеника; • Закон о полицији,
• наведе основне делове редовне, интервентне и свечане • Уредба о изгледу, форми и садржини службене значке и службене легитимације.
униформе;
Униформа, ознаке и
• наведе врсте ознака и ознака чинова на униформи; Кључни појмови: униформа, чинови, ознаке, службена значка, службена
опрема полицијских
• демонстрира ношење униформе у складу са одредбама легитимација
службеника
Уредбе о униформи, ознакама и опреми полицијских
службеника;
• објасни сврху и изглед службене легитимације и службене
значке;
• наведе запослене и радна места у Министарству • каријерни развој и сврха каријерног развоја,
унутрашњих послова, • нивои руковођења,
• објасни појам и сврху каријерног развоја у складу са • Оспособавање и усавршавање полицијских службеника,
одредбама Уредбе о каријерном развоју полицијских • стручна обука и стручни испит за чин/звање
службеника, • Закон о полицији
• разликује чинове и звања полицијских службеника и • Уредба о каријерном развоју полицијских службеника
Kаријерни развој наведе временске услове за стицање чина /звања
полицијских службеника • објасни начин и услове за пријем у радни однос у Кључни појмови: каријерни развој, руковођење, напредовање, статус, радно место
Министарство
• опише начин обуке, стручног оспособљавања и
усавршавања запослених у Министарству
• учествује у целоживотном учењу и каријерном развоју
кроз усавршавање и стицање полицијских чинова/звања,
те негује истраживачки приступ раду и учењу.
•О  бјасни појединачна права и дужности полицијских • Закон о полицији,
службеника у обављању полицијских послова, • Закон о раду,
•О  бразложи сврху оцењивања рада полицијских • Посебни колективни уговор,
Права и дужности службеника, • Уредба о оцењивању полицијских службеника.
полицијских службеника • н аведе мерила за оцењивање рада полицијских
службеника, Кључни појмови: право, дужност, оцењивање,
• о бјасни поступак оцењивања рада полицијских
службеника,
• р азликује лаке и тешке повреде службене дужности и • Закон о полицији,
дисциплинске мере, • Уредба о начину спровођења дисциплинског поступка у Министарству
Дисциплинска
•н  аведе услове за привремено удаљење из службе, унутрашњих послова.
одговорност
• о бјасни начин вођења дисциплинског поступка,
полицијских службеника
•н  аведе дисциплинске мере које се могу изрећи за лаке и Кључни појмови: повреда, дужност, дисциплинска одговорност, мере
тешке повреде службене дужности.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 123
4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Место реализације наставе
• Настава се реализује у учионици или кабинету.
Препоручени број часова по темама
Историјски развој полиције у Србији – 4 часа
Понашање и међусобни односи полицијских службеника – 8
часова
Стројеве радње без оружја – 16 часова
Униформа, ознаке и опрема полицијских службеника – 9 ча-
сова
Каријерни развој полицијских службеника – 13 часова
Права и дужности полицијских службеника – 19 часова
Дисциплинска одговорност полицијских службеника – 5 ча-
сова
Предмет Основе полицијске професије се изучава кроз два
часа недељно у првом разреду и обрађује се кроз 7 тема. Настава
се реализује у учионицама или кабинету.
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и
темама које доприносе остваривању његовог циља.
За обраду наставних садржаја користиће се позитивни про-
писи као извори, материјали из отворених извора за одабир ак-
туелних примера из праксе (литература са Криминалистичко-по-
лицијског универзитета, средства јавног информисања и др),
помоћни материјали и активности.
Програм предмета усмерава наставника да наставни про-
цес планира и изводи у складу са дефинисаним исходима, а који
се наслањају на одредбе позитивних прописа. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да
ученици остваре планиране исходе. У ту сврху, наставник бира
одговарајуће методе, активности и технике за рад које ће омогу-
ћити ученицима да развију планирана знања, вештине и ставове.
Током обраде наставног садржаја, наставник треба да се позива
на правне основе и ученике упућује да, уз његову помоћ, користе
позитивне прописе. Кроз реализацију исхода, код ученика треба
развијати осећај за тимски рад, припадност колективу, поштовању
старешина, правила и прописаних норми. Исходи се разликују по
својој сложености, те је потребно разложити их на мање ради лак-
ше обраде и разумевања од стране ученика.
Потребно је да наставник прати измене прописа и ученике
упозна са датим изменама.
Прва тема – Историјски развој полиције у Србији – реа-
лизовати путем предавања. Ученике упознати са историјским чи-
њеницама и упутити их на ширу литературу.
Друга тема – Понашање и међусобни односи полициј-
ских службеника – реализовати путем примера који ученици
препознају из свакодневног живота. Део садржаја који се односи
на поздрављање, прилажење, обраћање и ословљавање може се
демонстрирати, а након тога тражити од ученика да они понове
дату активност. Упутити ученике на одредбе Закона о полицији,
Правилника о начину понашања и личном изгледу полицијских
службеника и других запослених у Министарству унутрашњих
послова и Стројевог правила полиције.
Трећа тема – Стројеве радње без оружја – реализовати де-
монстрацијом од стране наставника и понављањем од стране уче-
ника. Ученике упознати са садржајем и одредбама Стројевог пра-
вила полиције.
Четврта тема – Униформа, ознаке и опрема полицијских
службеника реализоваће се путем презентација делова униформе
и чинова и демонстрације ношења униформе. Ученицима омогу-
ћити да се упознају са одредбама Закона о полицији, Уредбе оу-
ниформи, ознакама и опреми полицијских службеника и Уредбе о
изгледу, форми и садржини службене значке и службене легити-
мације.
Пета тема – Каријерни развој полицијских службеника
може се реализовати кроз презентације које ће ученици припре-
мити у мањим групама. Наставник ће одредити број група у скла-
ду са бројем исхода које жели да обради на дати начин. Приликом
извођења презентације, наставник прати излагање ученика, након
чега покреће и усмерава дискусију. Ученике упутутити на Закон о
полицији и Уредбу о кријерном развоју полицијских службеника.
Шеста тема – Права и дужности полицијских службеника
– Наставник може да сваком ученику или паровима додели по јед-
но право и једну дужност полицијског службеника и задужи их да
припреме излагање или презентацију за остале ученике. По потре-
би, организује и усмерава дискусију. Ученике усмерава на Закон о
полицији и Посебни колективни уговор.
Што се тиче дела Оцењивања рада, наставник може да орга-
низује неколико студија случаја, где ће ученике поделити у групе.
Представници група ће осталим ученицима износити запажања
своје групе, након чега ће наставник организовати и усмеравати
дискусију. Упутити ученике на Закон о полицији и Уредбу о оце-
њивању полицијских службеника.
Седма тема – Дисциплинска одговорност полицијских
службеника – Наставник може да припреми ситуације за лакше
и теже повреде службене дужности, презентује их ученицима који
требају да их препознају, разликују и одреде правни основ кори-
стећи Закон о полицији. На основу тога, могу да одреде дисци-
плинске мере и да ли су испуњени услови за привремено удаљење
из службе. Упутити ученике на Закон о полицији и Уредбу о начи-
ну спровођења дисциплинског поступка у МУП-у.
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предме-
тима као што су:
Људска права и кодекс полицијске етике
Безбедносни сектор и рад полиције у заједници
Примена полицијских овлашћења
5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Предлаже се наставнику да активно прати рад ученика на
часу. То се пре свега односи на мотивисаност за рад, учешће у
групним и појединачним активностима, примени стечених знања
из претходно обрађених тема. Препорука је да се ови критерију-
ми праћења воде у облику табеле, а на крају часа да се ученицима
презентују резултати. Потребно је прикупити и повратне инфор-
мације од ученика ради побољшања квалитета наставе, одговара-
њем на евентуална питања ученика и отклањањем недоумица и
разјашавањем нејасних ствари. Ученике треба охрабривати да по-
стављају питања, при чему их упућивати на који начин и из којих
извора да покушају самостално да добију одговоре.
За сумативно оцењивање ученици би требали да примене сте-
чена знања у свакодневном понашању, међусобним односима, ноше-
њу униформе, примени одредби Стројевог правила полиције. Поред
наведеног, могуће је вршити усмене провере знања, провере знања
путем блиц тестова, тестова или есеја. Свака провера знања треба да
садржи задатке различитог нивоа знања и критеријуме оцењивања,
које је потребно саопштити ученицима пре самог оцењивања.
Анализу провере знања урадити тако да ученик добије по-
вратну информацију о свом раду, како би наставио на исти начин
или унапредио рад и учење.
Страна 124 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ОСНОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 74 74
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са појмовима безбедности и угрожавања безбедности;
– Развијање знања о функционисању националног и наднационалног система безбедности;
– Упознавање ученика са службама безбедности Републике Србије;
– Развијање знања о улози полиције у ванредном стању и ванредним ситуацијама;
– Упознавање са савременим безбедносно-обавештајним системима појединих држава;
– Оспособљавање за примену најважније одредбе Бечке конвенције о дипломатским односима;
– Развијање основних знања о функционисању система Европске уније.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам и значај безбедности • Појам безбедности
• наведе референтне вредности и интересе друштва • Референтне вредности и интереси друштва
Увод у националну • опише концепте безбедности • Концепти безбедности
безбедност • дефинише појам угрожавања безбедности • Појам угрожавања безбедности

Кључни појмови: безбедност

• дефинише појам угрожавања националне безбедности • Појам угрожавања националне безбедности
• разликује видове угрожавања националне безбедности • Војни и невојни ризици и претње националној безбедности
Угрожавање националне • опише војне и невојне ризике и претње националној • Стратегија националне безбедности Републике Србије
безбедности безбедности
• објасни значај Стратегије националне безбедности Кључни појмови: национална безбедност, угрожавање безбедности
Републике Србије
• објасни безбедносну функцију државе • Безбедност као функција државе
• дефинише појам националне безбедности • Систем безбедности Републике Србије
• опише структуру система националне безбедности • Службе безбедности Републике Србије
• објасни улогу безбедносно-обавештајног система • Безбедност у ванредном стању и у ванредним ситуацијама
Републике Србије • Устав Републике Србије
• разликује појам ванредног стања и појам ванредне • Појам и врсте тајни и степени тајности
ситуације • Закон о тајности података
• опише улогу полиције у ванредном стању и ванредним
Национални систем
ситуацијама Кључни појмови: службе безбедности, тајност података
безбедности
• наведе права и дужности грађана у одбрани земље
• разликује врсте тајни, као кривично-правне категорије
• наведе степене тајности докумената
• разликује документа, која су означена одговарајућим
степеном тајности и опише мере заштите докумената
означених степеном тајности
• опише поступке заштите тајних података у Министарству
унутрашњих послова
• објасни значај међународних организација које су значајне • Међународне организације у наднационалном систему безбедности
у наднационалном систему безбедности • Наднационални систем безбедности (Интерпол и Европол)
• објасни улогу Интерпола и Европола у националном и • Савремени безбедносно – обавештајни системи
наднационалном систему безбедности • Бечка конвенција о дипломатским односима
• опише савремене безбедносно – обавештајне системе
Наднационални систем
појединих држава Кључни појмови: Интерпол, Европол
безбедности
• разликује дипломатски и функционални имунитет по
Бечкој конвенцији
• наведе одредбе Бечке конвенције о дипломатским
односима, које се односе на поступање полиције према
дипломатско-конзуларним представницима
• објасни историјат ЕУ • Историјат Европске уније
• опише или наведе положај земаља централне и источне • Процес стабилизације и придруживања Европске уније
Европе у ЕУ • Институције Европске уније
• разликује државе чланице од држава кандидата за пријем
Основи система у чланство ЕУ Кључни појмови: Европска унија
Европске уније • опише процес стабилизације и придруживања ЕУ
• објасни значај испуњавања критеријума за пријем у
чланство ЕУ
• разликује институције Европске уније
• опише предности јединственог деловања у систему ЕУ

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

• Настава се реализује у учионици
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 125

Препоручени број часова по темама:

Увод у националну безбедност – 10 часова
Угрожавање националне безбедности – 22 часа
Национални систем безбедености – 18 часова
Наднационални систем безбедености – 14 часова
Основи система Европске уније – 10 часова
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља, те са планом рада
и начинима оцењивања. Увод у проучавање предмета може се урадити улазним упитником (направљеним да сагледа степен информиса-
ности ученика о значају безбедности и појавама које угрожавају њихову личну безбедност, као и безбедност њиховог окружења), тиме
би се извршило подсећање ученика на значај безбедности, односно начинима откривања и спречава појавама које могу да угрозе личну
безбедност, а такође и безбедност друштва и државе, а које ће у овом предмету дубље проучавати и знања које ће усвајати. Програм пред-
мета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности
и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активно-
сти и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања потребна ученику за
будући рад. Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активно-
сти за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разло-
жити на мањи број ситнијих исхода, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржаји-
ма. Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје
који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.
Прва тема – Увод у националну безбедност реализовати путем примера који су ученицима блиски, изражене су промене и тенден-
ције у безбедносној теорији и пракси, такође нагласити да безбедност никада није била динамичнија, а угрожавајуће појаве никада нису
биле деструктивније, а држава спремнија да се одупре угрожавајућим појавама
Друга тема – Угрожавање националне безбедности реализовати путем примера који ученици препознају (догађаји који су се до-
годили у прошлости), односно ученици истраже на интернету ризике и претње, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију
(вршњачко учење) радом у тиму или групама
Трећа тема – Национални систем безбедности реализовати на структути система националне безбедности Републике Србије, те
органе, институције и службе на сајту сваке од њих, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију (вршњачко учење) радом у
тиму или групама, док појмове проучавати преко нормативе и аката која регулишу област деловања
Четврта тема – Наднационални систем безбедности реализовати на организацијама наднационалног система безбедности, а орга-
низације и савремене безбедносно-обавештајне системе на сајту сваке од њих, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију
(вршњачко учење) радом у тиму или групама, док појмове проучавати преко нормативе и аката која регулишу област деловања
Пета тема – Основи система Европске уније може се реализовати пројектно или анализом досадашњег пута наше државе у евро-
интеграцијама. Институције ЕУ истраже на сајту сваке од институција, израде презентацију радом у тиму или групама

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити у
оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: УВОД У ПРАВО И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 111 111
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са првном науком и односом права и државе;
– Упознавање са правом и основним правним појмовима;
– Развијање знања о односу државе и права;
– Упознавање са елементима правног односа;
– Оспособљавање ученика за разликовање физичких и правних лица;
– Развијање знања о државној организацији и облицима државе;
– Упознавање ученика са територијалном организацијом и уређењем власти Републике Србије.
Страна 126 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише појам правне науке • Појам правне науке
•н  аведе врсте правних наука • Врсте правних наука
• о пише значај и улогу правне науке и права • Значај права у друштву
•д  ефинише појам право и правни поредак • Појам права
• о бјасни однос права и државе • Правни поредак
•н  аведе појам и врсте друштвених норми • Појам и врсте друштвених норми
•д  ефинише појам правна норма • Право као друштвена норма
• р азликује елементе правне норме • Појам правне норме
• р азликује врсте правних норми • Елементи правне норме
• о бјасни појам извори права • Врсте правних норми
• о бјасни појам и хијарархију правних аката • Појам, елементи, облик и садржина правног акта
Основни правни
•н  аведе елементе правног акта • Врсте правних аката
појмови
• р азликује материјалну и формалну законитост и • Појам и врсте извора права
незаконитост правног акта • Хијерархија извора права
• о бјасни добровољну и принудну примену права • Појам и врсте општих правних аката
• Појам и врсте појединачних правних аката
• Појам и врсте подзаконских аката
• Владавина права – правна држава (елементи)
– Начело уставности и законитости
– Правна средства

Кључни појмови: право, правни поредак, друштвене норме, правне норме, правни
акти
•д  ефинише појам правни однос • Правни однос
•н  аведе елементе правног односа • Елементи правног односа
•д  ефинише појам физичко лице – Субјекти права
•д  ефинише појам правно лице – Правно овлашћење – право
• р азликује правну и пословну способност физичких и – Правна обавеза – дужност
Правни односи правних лица • Објекти права
• о бјасни појам објекти права • Настанак, мењање и престанак правног односа
•н  аведе начине настанка, престанка и мењања правног • Правне чињенице
односа • Појам и врсте одговорности
• о бјасни појам правне чињенице
• о бјасни појам одговорност у праву Кључни појмови: правни однос, одговорност у праву
• објасни појам и елементе државе • Појам и елементи државе
• објасни појам државна организација • Територија
• разликује функције државе • Становништво
• анализира однос државе и нације • Појам државне организације
• дефинише појам државно службено лице • Улога и функција државе
• објасни појам државни орган • Држава и нација
Државна организација
• опише врсте надлежности државних органа • Државни органи и државна службена лица
• разликује врсте државних органа • Принципи државне организације
• анализира поделу власти на законодавну, извршну и судску • Надлежност државних органа
• Врсте државних органа

Кључни појмови: држава, државни органи

• разликује монархију и републику • Облици владавине: монархија и република
• дефинише појам демократија • Облици политичког система: аутократија и демократија
• наведе основне демократске принципе – начела • Непосредна демократија
• разликује облике непосредне демократије – референдум и • Посредна (представничка) демократија
народну иницијативу • Облици државне државног уређења: проста и сложена држава (федерација и
• разликује облике државног уређења – просту и сложену конфедерација)
Облици државе
државу • Подела власти као облик државне власти (председнички, парламентарни и
• упореди федерацију и конфедерацију као облике сложене мешовити систем)
државе
• упореди председнички и парламентарни систем поделе Кључни појмови: облици владавине, демократија, државна власт
власти
• опише мешовити систем поделе власти
• опише територијалну организацију Републике Србије • Територијалне јединице
• разликује покрајинску аутономију и локалну самоуправу • Аутономне покрајине (појам, надлежност, правни акти)
• објасни права и дужности општине • Локална самоуправа
• објасни састав и надлежност Народне скупштине и Владе • Општина (појам, права и дужности, правни акти)
• објасни начин избора и надлежност председника • Градови и Град Београд
Републике • Подела власти у Републици Србији
Територијална
• објасни положај и састав државне управе • Народна скупштина
организација и уређење
• објасни улогу Заштитника грађана • Председник
власти у Републици
• наведе врсте судова • Влада
Србији
• Организација државне управе (положај, састав – органи и организације)
• Заштитник грађана
• Судови (врсте судова)

Кључни појмови: територијалне јединице, локална самоуправа, подела власти у

Републици Србији

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу, при чему се одељење не дели на групе.

Место реализације наставе:

• Настава се реализује у учионици
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 127

Препоручени број часова по темама:

Основни правни појмови – 27 часова;
Правни односи – 25 часова;
Државна организација – 20 часова;
Облици државе – 19 часова;
Територијална организација и уређење власти у Републици Србији – 20 часова
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.
Увод у проучавање предмета је може се урадити улазним упитником (направљеним са наставником историје, те сагледавањем шта
је рађено из наведеног предмета у основној школи), тиме би се извршило подсећање ученика на неке од тема које су радили у основној
школи а које ће у овом предмету дубље проучавати и новине које ће усвајати.
Могуће је и правити мапу ума на тему – знате ли у којој држави живите, кога знају да врши власт, како на који начин.
Прва тема – Основни правни појмови реализовати путем примера који су њима блиски, везани за квалификацију за коју се шко-
лују или их интересују – норме проучавати преко нормативе и аката која регулишу област образовања (закони из области образовања и
средњег образовања, Правилник о понашању у школи, Правилник о ексурзији, Правилник о оцењивању или норматива из области сао-
браћаја која регулише полагање возачког испита, понашање пешака у саобраћају или шетање паса на јавнм површинама или Закон о ино-
вационој делатности или гејминг и е-спорт, Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Закон о јавном окупљању, Правилник о начину
полагања заклетве полицијских службеника, Правилник о полицијским овлашћењима, Кодекс полицијске етике...)
Друга тема – Правни односи реализовати путем примера који ученици препознају, (односи у породи, школи, саобраћају, закуп ста-
на, радни однос)
Трећа тема – Државна организација реализовати на анализи елемената државности Републике Србије
Четврта тема – Облици државемогуће је реализовати путем квизова знања, дебата (за и против) у тиму или у групама.
Пета тема – Територијална организација и уређење власти у Републици Србији може се реализовати пројектно или анализом
локалних органа где ученици живе. Органе власти истраже на сајту сваког од наведених органа, изврше анализу, истраживачки рад, ура-
де презентацију (вршњачко учење), радом у пару или групама
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
Полицијски службеници: права, обавезе и дужности; Кривично и кривично-процесно право; Управно право и управни поступак;
Људска права и кодекс полицијске етике; Информациони систем и систем веза; Безбедносни сектор и рад полиције у заједници; Примена
полицијских овлашћења; Одржавање јавног реда и обављање послова обезбеђења; Сузбијање криминала; Заштита државне границе и
странци; Безбедност саобраћаја на путевима

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: КОРЕСПОНДЕНЦИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 37 74 111
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
• Упознавање ученика са појмом, улогом и значајем кореспонденције,
• Упознавање ученика са условима рада у компјутерској учионици и коришћењем опреме, алата, прибора и материјала,
• Оспособљавање ученика за примену технике слепог куцања,
• Оспособљавање ученика за ефикасно коришћење програма за обраду текста.
• Оспособљавање ученика за састављање службених аката у блок и степенастој форми писања,
• Оспособљавање ученика за примену језичких и правописних правила у писању службених аката,
• Развијање тачности, ажурности, уредности, одговорности и систематичности.
Страна 128 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни појам, значај и развој кореспонденције и писане • Појам и значај кореспонденције;
комуникације; • Развој писане комуникације;
Основни појмови у
• к ористи потребну опрему, прибор и материјал у складу са • Услови рада у канцеларији;
кореспонденцији и
наменом. • Канцеларијска опрема, алат, прибор и канцеларијски материјал;
писаној комуникацији
Кључни појмови: кореспонденција, комуникација, канцеларија;
•н  аведе правила дактилографије; • Систем слепог куцања;
•н  аведе правила слепог куцања; • Уређивање текста
•п  одеси тастатуру на ћирилично и латинично писмо; • Језичка и правописна правила у писању службених аката
•п  римени правила и технику слепог куцања у • Правила синтаксе у кореспонденцији;
алфанумеричком и нумеричком делу тастатуре и код • Административни стил изражавања.
интерпункцијских знакова;
Дактилографија и рад
• о ткуца текст са најмање 80 откуцаја за минут, на рачунару, Кључни појмови: слепо куцање, обрада текста, службена акта,правописна и
у програму за обраду
у програму за обраду текста; језичка правила
текста
• о бликује текст у програму за обраду текста;
•п  римени основна правописна правила у писању службених
аката;
•п  римени језичка правила у писању службених аката;
• у потреби административни стил изражавања у писању
службених аката;
•н  аведе елементе службених аката; • Основни појмови у канцеларијском пословању;
• с астави службени допис у блок и степенастој форми; • Службени допис у блок и степенастој форми;
• с астави службену белешку; • Службена белешка;
•н  апише извештај; • Извештај;
•н  апише записник; • Записник;
Полицијска • с астави решење и пријаву; • Решење и пријава;
кореспонденција •п  опуни образац; • Образац, израда и попуњавање;
• с астави потврде о пријему захтева за издавање докумената • Управни послови.
грађана
•п  римени правила кореспонденције при писању службених Кључни појмови: службене белешке, извештаји и записници, управни послови
аката;
• к ористи стучну терминологију на страном језику.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе.
Одељење се дели на групе на часовима вежби.

Место реализације наставе

Настава се реализује у учионици са рачунарима/кабинетима.

Препоручени број часова по темама:

• Основни појмови у кореспонденцији и писаној комуникацији (2Т +4В)
• Дактилографија и рад у програму за обраду текста (18Т + 36В)
• Полицијска кореспонденција (17Т + 34В)
На почетку ученике упознати са циљевима и исходима наставе, планом рада и начинима оцењивања.
Настава се изводи у кабинетима са рачунарима, односно кабинету за кореспонденцију. Ученици се деле у две групе.
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. У ту сврху наставник
бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична
стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот.
Приликом планирања часа, потребно је дате исходе разложити на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у
виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да
се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који
су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике је потребно оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.
Сваки ученик обавезно има своју фасциклу у коју одлаже одштампане радове и добијене материјале од наставника, као и своју
електронску пошту на којој чува радове у електронској форми. Такође, на школском рачунару формира свој фолдер у којем систематизује
радове и наставне материјале.
Прва тема – Основни појмови у кореспонденцији и писаној комуникацији
При реализацији прве теме ученици се упознају са основним појмовима и сврхом изучавања предмета, као и са условима и прави-
лима рада у и понашања у канцеларији (компјутерској учионици).
Друга тема – Дактилографија и рад у програму за обраду текста
При обради ове темеулога наставника је да буде организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом
реализације друге теме препорука је да се демонстрира употреба компјутерске опреме и алата, као и да се користе специјализовани програ-
ми (software) за технику куцања на рачунару, на пример програм за слепо куцање „Slovo” или сл. Поред технике слепог куцања потребно је
применити језичка и правописна правила у писању службених аката, поравила писања назива установа, чинова, марке аутомобила и оружја,
правила синтаксе, употребу административног стила изражавања. Улога наставника је да са ученицима обнови и утврди основна језичка и
правописна правила и у ту сврху бира различите методе и технике, водећи рачуна да ученици активно учествују у раду. Нагласак је на прак-
тичној примени усвојених знања. Акценат је на индивидуалном раду кроз анализу обрађеног текста. Откуцани текст анализирају и настав-
ник и ученици. При анализи препоручује се коришћење пројектора или других наставних средстава за дељење докумената.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 129

Трећа тема – Полицијска кореспонденција

При реализацији треће теме наставник уводи ученике у полицијску кореспонденцију, тако што креће од једноставних примера.
Ученици прекуцавају службене дописе и остала службена акта која се користе у Министарству унутрашњих послова, водећи рачуна о
формама писања и обликовању садржаја у складу са правилима кореспонденције. Ученике ставити у симулиране радне ситуацијепри по-
пуњавању оригиналних образаца (ПНС, ПМО и слични полицијски образци) и израде потврда о пријему захтева за издавање докумената
грађана које се односе на држављанство, пријаву пребивалишта и боравишта, издавање личних карата, путних исправа, возачких дозво-
ла, регистрације возила. Наставник надгледа, усмерава и са ученицима анализира откуцане текстове. За достизање исода „Коришћење
стручне терминологије на страном језику” препоручује се сарадња са нставником страног језика, ученици могу короз групни рад или рад
у пару израдити лексикон стручних помова на страном језику.
Садржај предмета има везу са садржајима других предметa као што су:
• Рачунарство и информатика,
• Српски језик,
• Безбедносни сектор и рад полиције у заједници,
• Примена полицијских овлашћења,
• Јавни ред и послови обезбеђења и
• Сузбијање криминала.
• Страни језик
5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
У процесу оцењивања користиће се:
• активност на часу,
• диктати,
• временско куцање у специјализованом програму и
• тестови практичних вештина.
У оквиру формативног оцењивања наставник активно прати рад ученика на часу. То се пре свега односи на мотивисаност за рад, држа-
ње тела приликом куцања, као и на тачност и брзину приликом куцања текста. Препорука је да наставник упозна ученике са критеријумима
праћења и вредновања, како би ученици одмах на почетку били мотивисани да постигну што бољи резултат. Потребно је и периодично
прикупљати повратне информације од ученика ради побољшања квалитета наставе, односно ради решавања текућих нејасноћа и препрека.
Оцењивање савладаности технике слепог куцања прилагодити посматраној групи ученика. Пре теста практичних вештина обавезно
обавестити ученике о начину бодовања, односно скали оцењивања.
Правописним диктатима оценити колико су ученици савладали градиво из друге теме, проверити и практичну примену савладаног
градива из области језика и правописа.
Након одређеног броја часова урадити тест практичних вештина у оквиру сваке теме. Предлог је да се оцењивање обави на основу детаљ-
не бодовне скале. Код овог модула вреднује се и примена језичких и правописних правила (трећа тема), приликом писања службених аката.

Назив предмета: ОПЕРАТИВНЕ ПОЛИЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 74 74
II 74 74
III 66 66
IV 60 60
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање телесног и менталног здравља, хигијенских навика и психофизичких особина ученика и полазника;
– Развијање знања о мерама безбедности;
– Јачање и свестрано развијање опште и специјалне физичке припреме ученика;
– Упознавање са етичким и моралним нормама приликом примене овлашћења полицијског службеника;
– Развијање вештина вршења свакодневних оперативних задатака полицијских службеника;
– Оспособљавање ученика за примену одбрамбених техника и процедура у вршењу свакодневних радних задатака.
3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДЖАЈА
Разред: Први
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д
 емонстрира извођење технике пада у напред у месту и • основне технике џудо падова
праволинијском кретању • основне технике џудо бацања
•д
 емонстрира извођење технике пада у назад у месту и
праволинијском кретању Кључни појмови: џудо
•д
 емонстрира извођење технике пада у страну у месту и
праволинијском кретању
•н
 аведе најчешће повреде приликом извођења падова и
Основне џудо технике праволинијском кретању
•и
 зведе заузимање џудо гарда и наруши равнотежу
партнера
•п
 рикаже основне технике бочних бацања у месту и
праволинијском кретању
•п
 рикаже основне технике ножних бацања у месту прикаже
основне технике ручних бацања у месту и праволинијском
кретању
Страна 130 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• изводи технике карате ставова • о сновни карате ставови

• демонстрира основне технике удараца руком • о сновни карате ударци
• демонстрира основне технике удараца ногом • о сновни карате блокови
Основне карате технике
• прикаже основну технику доњег карате блока
• прикаже основну технику горњег карате блока Кључни појмови: карате
• прикаже основне технике средњих карате блокова
• објасни појам ,,полуга” на телу човека • т ехнике полуга на екстремитетима руку
• демонстрира технике извођења полуга прекомерним • т ехнике полуга на екстремитетима ногу
увртањем и извртањем на зглобу шаке • т ехнике полуга на кичми
• прикаже технике извођења полуга прекомерним
прегибањем у зглобу лакта Кључни појмови: самоодбрана
Основне технике полуга
• прикаже технике извођења полуга прекомерним
прегибањем у зглобу колена
• изведе технике извођења полуга прекомерним увртањем и
извртањем у зглобу рамена
• изведе технике прекомерног прегибања кичменог стуба

Разред: Други
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•п
 римени безбедно извођење техника џудо падова у • основне технике џудоа у кретању у свим правцима
кретању у свим правцима
•п
 римени основне технике из џудо бацања приликом Кључни појмови: џудо
гурања
Основне џудо технике
•п
 римени основне технике из џудо бацања приликом
вучења
•п
 римени основне технике из џудо бацања у кретању у
свим правцима
• о бјасни појам „боксерска врећа”, ,,макивара” и ,,спаринг”; • основни карате ставови у паровима
•и  зведе основне технике ставова у раду са партнером у • основни карате ударци у паровима
синхронизованом кретању; • основни карате ударци у реквизите
•п  римени основне карате ударце руком унапред у одређене • основни карате блокови у паровима
делове тела партнера приликом кретења у свим правцима;
Основне карате технике •п  римени основне карате ударце ногом унапред у одређене Кључни појмови: карате
делове тела партнера приликом кретења у свим правцима;
•п  рикаже основне карате ударце руком у ,,боксерску врећу”
и ,,макивару”;
•п  римени технике одбране од удараца основним карате
блоковима радом у паровима.
•п
 рикаже нарушавање равнотеже партнера у кретању; • кретање у џудо гарду
•д
 емонстрира комбинацију џудо техника бочних и ножних • комбинација бочних, ножних и ручних техника из џудоа
џудо техника у месту и кретању;
Комбинације џудо
•д
 емонстрира комбинација бочних и ручних џудо техника у Кључни појмови: џудо
техника
месту и кретању;
•д
 емонстрира комбинација ручних и ножних џудо техника
у месту и кретању.
• демонстрира комбинацију карате удараца рукама у месту • комбинација удараца
и кретању; • комбинација блокова
• демонстрира комбинацију карате удараца рукама у месту
и кретању; Кључни појмови: карате
Комбинације карате • демонстрира комбинацију карате удараца руком и ногом у
техника месту и кретању;
• демонстира комбинацију карате блокова и удараца руком у
месту и кретању;
• демонстира комбинацију карате блокова и удараца ногом у
месту и кретању;
• прикаже позицију везивања лица у стојећем ставу полугом • позиције за везивање лица које пружа отпор
на зглобу шаке; • вођење лица које не пружа отпор
• прикаже позицију везивања лица у лежећем положају • вођење лица које пружа отпор
полугом у зглобу рамена;
Позиције за везивање и • прикаже позицију везивања лица у лежећем положају Кључни појмови: позиције за везивање лица, вођење лица
вођење лица полугом у зглобу колена;
• изведе вођење лица које не пружа отпор полугом у зглобу
лакта;
• изведе вођење лица које пружа отпор полугом у зглобу
рамена.
•д ефинише појам пасивног отпора; • савладавање пасивног отпора
•д емонстира притисак под доњу вилицу; • одбране од хватова и обухвата
•д емонстира притисак на базу носа; • одбране од удараца
•д емонстира притисак на заушне јамице;
Савладавање отпора
•и зведе технике одбрана од хвата једном руком; Кључни појмови: савладавање отпора, одбрана од напада
и технике одбрана од
•и зведе технике одбрана од хвата са две руке;
напада
•п рикаже технике одбрана од гушења;
•п рикаже технике одбрана од обухвата;
•и зведе технике одбране од напада руком;
• изведе технике одбране од напада ногом.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 131

Разред: Трећи
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•п
 римени самостално комбинације бочних, ножних и • комбинације џудо техника
ручних техника бацања из џудоа у кретању, у свим • комбинације карате техника
правцима; • комбинације џудо и карате техника
•п
 римени самостално комбинације техника удараца и
Комбинације техника
блокада из каратеа у условима задатог „спаринга”; Кључни појмови: комбинације техника борења
борења
•д
 емонсрира комбинацијe техника блокада, бацања и
удараца руком;
•д
 емонсрира комбинације техника блокада, бацања и
удараца ногом.
• демонстрира извођење техника одбрана од напада • одбране од напада предметом (палица, столица...)
предметом у једној руци;
Одбране од напада
• демонстрира извођење техника одбрана од напада Кључни појмови: одбрана од напада
предметом са две руке.
• прикаже технике одбрана од напада ножем одоздо; • одбрана од напада ножем
• прикаже технике одбрана од напада ножем одозго; • одбрана од претње пиштољем
• прикаже технике одбрана од напада ножем директно; • спречавање одузимања службеног пиштоља
• прикаже технике одбрана од напада ножем са спољашње и
унутрашње стране; Кључни појмови: одбрана од напада наоружаног нападача
Одбране од наоружаног
• изведе технике одбрана од претње пиштољем од напред;
нападача
• изведе технике одбрана од претње пиштољем од назад;
• демонстрира технике спречавања вађења службеног
пиштоља из футроле опасача;
• демонстрира техника спречавања одузимања службеног
пиштоља из руку полицијског службеника.
• наведе делове средства за везивање; •п  реглед лица које сарађује
• наведе четири основна корака у поступку везивања лица; • в езивање лица које сарађује
• прикаже процедуру безбедног прегледа лица које сарађује
Преглед и везивање у стојећем ставу и клечећем положају; Кључни појмови: средства за везивање
лица • прикаже процедуру везивања лица које сарађују у стојећем
ставу и лежећем положају;
• демонстрира технику ,,челичне полуге” на зглобу шаке;
• прикаже процедуру безбедног одвезивања лица.

Разред: Четврти
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• с авлада пасиван и активан отпор лица које је у аутомобилу; • савадавање отпора
•п  римени одбране од напада предметом у једној и у две • одбране од напада предметом
руке у кретању у свим правцима; • одбране од наоружаног нападача
•п  римени одбране од напада ножем одозго, одоздо,
Савладавање отпора и
директно и са стране у кретању у свим правцима; Кључни појмови: савладавање отпора, одбрана од напада
одбране од напада
•п  римени одбране од претњи пиштољем у задатим
ситуацијама;
• с пречи одузимање службеног пиштоља у задатим
ситуацијама.
•н
 аведе врсте средстава за везивање; • преглед лица које је везано
•н
 аведе процедуре за везивање лица; • везивање лица које пружа отпор
•д
 емонстрира технике везивања лица које пружа отпор у • вођење везаног лица
стојећем ставу и лежећем положају;
Преглед и везивање •п
 рикаже процедуру безбедног прегледа лица које је везано Кључни појмови: преглед и везивање лица
лица у стојећем ставу и лежећем положају;
 рикаже технику подизања везаног лица из лежећег
•п
положаја;
•п
 рикаже технике вођења везаног лица;
•п
 рикаже процедуру безбедног одвезивања лица.
• наведе основна техничка обележја службене палице; • ударци службеном палицом
• препозна циљна места/зоне на телу и места на која се • блокови службеном палицом
задају ударци службеном палицом; • полуге службеном палицом
• објасни теорију "40/10" и правило "90%"
• демонстрирају извођене основних безбедносних ставова; Кључни појмови: службена палица
Употребе службене
• демонстрира 4 ударца службеном палицом;
палице
• демонстрира 4 блокаде службеном палицом;
• демонстирају технике полуга службеном палицом;
• демонстирају технике спречавања одузимања службене
палице;
• демонстирају технике везивања лица службеном палицом.
• примени самостално комбинације техника борења • одбране од једног нападача
приликом произвољног напада од стране једног нападача, • одбране од више нападача
без предмета и оружја, до везивања лица;
• примени самостално комбинације техника борења Кључни појмови: одбрана од напада
приликом произвољног напада од стране више нападача
Комбиноване одбране од без предмета и оружја;
напада • примени самостално комбинације техника борења
приликом произвољног напада од стране једног нападача,
са предметом или оружјем;
• примени самостално комбинације техника борења
приликом произвољног напада од стране више нападача са
предметом или оружјем.
Страна 132 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО 1. Технике борења

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Технике борења ће се реализовати на часовима, и на дру-
Достизање циља и исхода наставе и учења Оперативних по- гим организационим облицима рада, посебан акценат се ставља
лицијских вештина заснива се на јединству наставних и ванна- на: развијање физичких способности, стицање вештина извођења
ставних организационих облика рада. техника борења и подстицање ученика на самостално вежбање.
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исхо- Развијање физичких способности континуирано се реализује у
дима, планом рада и начинима оцењивања. припремном делу часа. На основу процене могућности и потреба
Предмет се реализује кроз вежбе, у учионици или кабинету ученика наставник ће већи део часа искористити за рад на стица-
при чему се одељење дели на групе. њу и усвајању техника борења.
Предмет Оперативне полицијске вештине се састоји из три Наставник континуирано прати ниво усвојености вештина
наставне области: технике борења, употреба службене палице и из техника борења, као и развој моторичких способности у коре-
преглед и везивање лица. На почетку сваке наставне области на- лацији са предметом Физичко и здравствено васпитање. Усвојене
ставник упознаје ученике са циљем наставне области, и темама вештине извођења техника борења треба да омогуће ученицима
које ће допринети остварењу циља. њихову примену у обављању свакодневних радних задатака, специ-
Увод у проучавање предмета може се остварити методом ин- фичним и ванредним животним ситуацијама, спорту и рекреацији.
тервјуа и дијалогом да би се тиме повезала досадашња искуства и Ученицима који нису у стању да усвоје неке од садржаја, задају се
стечене вештине ученика са планом и програмом предмета у те- вежбања слична али лакша од предвиђених или предвежбе. Уколи-
кућој години, начином и условима у којима ће се одвијати наста- ко ученик не достигне предвиђени исход, оставља се могућност да
ва. Све наставне теме током све четири године биће реализоване у исти достигне у наредном периоду. Усавршавање неких моторич-
психомоторном домену. ких задатака је континуирани процес без обзира на садржаје про-
Методом приказа техника од стране наставника, системат- грама. У раду са напреднијим ученицима реализују се проширени
ским вежбањем и понављањем приказаних техника, кроз нивое садржаји и други додатни садржаји које креира наставник.
имитације, манипулације и прецизности ученици ће усвојити зна-
ња и стећи вештину извођења техника до нивоа примене у задатим 2. Употреба службене палица
ситуацијама. Усвајање вештина техника употребе службене палице остварује
У настави ће се користити наставна средства: струњаче, фо- се применом основних дидактичко-методичких приципа и метода рада
кусери, кимоно, рукавице, службена палица, средства за везивање неопходних за достизање постављених исхода реализовањем одговара-
и друга, у спортској хали или борилачкој сали. Сва настава сем јућих програмских садржаја. Основни и проширени садржаји дати су у
уводног дела биће реализована кроз часове вежби. наставној теми употреба службене палица у остваривању задатих исхо-
Приликом извођења наставе посебна пажња усмерена је на да користиће се наставна средства: службена палица, фокусери, штито-
мере безбедности (указати на могућност повреде, обезбедити аси- ви и кациге уз уважавање индивидуалних способности ученика. Кроз
стенцију, наставна средства прилагодити условима вежбања). процес реализације програма неопходно је пратити способности уче-
На часовима Оперативно полицијских вештина програмски ника и упућивати их на самостално вежбање у слободно време. Усво-
садржај ће бити остварен кроз самостални рад ученика, рад у па- јене вештине извођења техника борења треба да омогуће ученицима
ровима и рад у мањим групама. У наставном програму Оператив- њихову примену у обављању свакодневних радних задатака.
них полицијских вештина број часова по темама није обавезујући,
већ он представља оријентир наставницима приликом планирања 3. Преглед и везивање лица
програмских садржаја и остваривања исхода учења, али и провере
остварености дефинисаних исхода учења. Достизање исхода ове наставне облати биће остварен приме-
ном истих дидактичко-методичких принципа и метода рада као и
Предложен број часова по наставним темама: наставна област употреба службене палице. Треба обратити наро-
чито пажњу на хумани аспект приликом употребе како службене
Први разред: палице тако и за употребу срестава за везивање.
Основне џудо технике 30 часова Достизањем исхода ових наставних области, ученици разви-
јају знања, вештине и ставове о обављању свакодневних радних
Основне карате технике 30 часова
задатака, о хуманом аспекту употребе средстава принуде и усва-
Основне технике полуга 14 часова јања навика свакодневног вежбања и бављења спортом. Садржаји
Други разред: ове наставне области реализују се непосредно током вежбања на
Основне џудо технике 6 часова часу, као и другим организационим облицима рада.
Основне карате технике 6 часова
5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО
Комбинације џудо техника 12 часова ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Комбинације карате техника 12 часова
Током реализације наставе Оперативних полицијских вешти-
Позиције за везивање и вођење лица 8 часова
на, наставник треба да континуирано прати и вреднује остварива-
Савладавање отпора и технике одбрана од напада 30 часова ње исхода учења, али и индивидуални напредак сваког ученика,
Трећи разред: треба да се процењује у односу на претходно проверено стање ра-
Комбинације техника борења 16 часова звијености способности, степена спретности и умешности, као и
Одбране од напада 8 часова нивоа ангажованости и односа ученика према извршавању обавеза
Одбране од наоружаног нападача 26 часова у настави Оперативних полицијских вештина.
Приликом оцењивања, поготово код ученика који немају ра-
Преглед и везивање лица 16 часова звијене посебне способности, узимају се у обзир њихова инди-
Четврти разред: видуалана напредовања у односу на њихова лична постигнућа,
Савладавање отпора и одбране од напада 10 часова могућности и ангажовање у настави. С обзиром на то да постоји
Преглед и везивање лица 14 часова могућност да одређени ученици, из разлога физичког недостатка
Употребе службене палице 14 часова и/или болести, буду ослобођени практичног дела у настави, за та-
кве ученике прати се и вреднују постигнућа из садржаја одређе-
Комбиноване одбране од напада 22 часа
них наставних тема које они могу да обављају/извршавају.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 133

Оцењивање у настави физичког и здравственог васпитања
има улогу подстицајне повратне информације, што значи да се
мора водити рачуна о седећем:
• Повратна информација је ефикасна када је дата непосредно
након активности на коју се односи или током обављања ак-
тивности.
• Оцена мора да буде конкретна и да се односи на активности
и учинак ученика, а не на личност или карактеристике особе.
• Процена мора бити позитивна, да се прво истакну они еле-
менти који су за похвалу, а затим и оне елементе на које би
ученик требао или могао да уложи додатне напоре како би
их усавршио и унапредио.
• Континуирано, конкретно, квалитативно, позитивно и аде-
кватно образложење оцене и праћење напретка ученика
доприноси и њиховом развоју појма о себи, те формирању
реалне слике о себи, као и ономе што знају, умеју, о својим
способностима, што је значајно за развој самопоштовања
ученика и здравог односа према себи и свету око себе.
Приликом вредновања и оцењивања у настави Оперативних
полицијских вештина наставник континуирано прати напредак у
елементима извођења задатих активности. Прави образац односно
форму (кате, процедуре, рад у паровима и друго) система бодо-
вања. Сваки савладани елементи из обрасца или форме вежбања
носи одређени број бодова и на основу тога ученик ће бити конти-
нуирано (формативно) оцењен.
На крају наставне теме наставник ће оценити ученика тако
што ће задати конкретне технике и процедуре које обухватају об-
рађене исходе тако да ће их систематизовати, одредиће унапред
услове и задате ситуације из којих ће (сумативно) формирати оце-
ну од 1 до 5.

Назив предмета: КРИВИЧНО И КРИВИЧНО-ПРОЦЕСНО ПРАВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 111 111
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање основних знања о Кривичном и Кривичном процесном праву и основним правним појмовима;
– Упознавање ученика са значајем основних института општег дела Кривичног права;
– Развијање основних знања о групама кривичних дела и појединачним кривичним делима;
– Развијање свести о значају и улози полиције у кривичном поступку;
– Упознавање ученика са улогом судова и тужилаштва у Републици Србији.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•О  бјасни појам и елементе кривичног дела;
•н  аведе елементе кривице као основа примене кривичне
санкције;
• р азликује стадијуме у извршењу кривичног дела;
• о бјасни основе који искључују постојање кривичног дела;
Кривично право –
• р азликује облике саучесништва;
општи део
•д  ефинише појмове кривичне санкције и казне;
• р азликује врсте кривичних санкција и казни.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Кривични законик Републике Србије;
• Појам, предмет и подела кривичног права;
• Појам и елементи кривичног дела и учинилац;
• Основи који искључују постојање кривичног дела;
• Стадијуми у извршењу кривичног дела;
• Кривица;
• Саучесништво у кривичном делу;
• Кривичне санкције;
• Казне.

Кључни појмови: кривично право, кривично дело

• к ласификује кривична дела према заштитном објекту;
• о бјасни појединачна кривична дела;
• а нализира обележја појединих кривичнх дела.
Кривично право –
посебни део
• Кривична дела против живота и тела;
• Кривична дела против слобода и права човека и грађанина;
• Кривична дела против полне слободе;
• Кривична дела против брака и породице;
• Кривична дела против имовине;
• Кривична дела против привреде;
• Кривична дела против здравља људи;
• Кривична дела против животне средине;
• Кривична дела против опште сигурности људи и имовине;
• Кривична дела против безбедности јавног саобраћаја;
• Кривична дела против државних органа;
• Кривична дела против јавног реда и мира;
• Кривична дела против правног саобраћаја;
• Кривична дела против службене дужности.

Кључни појмови: кривично дело

• о бјасни кривични поступак, његове циљеве и задатак; • Кривични поступак;
• о пише надлежност и функције процесних субјеката; • Процесни субјекти;
• к ласификује доказе у кривичном поступку; • Радње доказивања;
• а нализира радње принуде у кривичном поступку; • Радње процесне принуде;
• о пише предистражнипоступак; • Предистражни поступак;
• о бјасни улогу полиције у предистражном поступку; • Делатност полиције;
Кривично процесно • о бјасни истражне радње по службеној дужности, налогу • Потражне и друге мере и радње;
право јавног тужиоца и налогу истражног судије. • Истражне радње;
• Радње принуде према лицима;
• Радње пријављивања кривичних дела и учинилаца;
• Поступак јавног тужиоца са кривичном пријавом;
• Ток кривичног поступка и улога полиције у истрази.

Кључни појмови: кривично-процесно право

Страна 134 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.

Место реализације наставе

• Настава се реализује кроз часове теорије, у учионици, и одељење се не дели на групе.

Препоручени број часова по темама:

Кривично право – општи део – 40 часова
Кривично право – посебни део – 35 часова
Кривично процесно право – 36 часова
Увод у проучавање предмета је може се урадити улазним упитником. Тиме би се извршило упућивање ученика на неке од тема које
су општепознате, теме о кривичним делима, тј. о дозвољеном и недозвољеном понашању („непознавање права шкоди”), а које ће у овом
предмету дубље проучавати и новине које ће усвајати.
Могуће је и правити мапу ума на тему – знате ли која понашања су дозвољена и пожељна, а која нису, да ли знате ко врши власт у
држави и која је улога појединих државних органа и институција, на који начин и како обављају послове.
Све три теме: Кривично право – општи део, Кривично право – посебни део и Кривично процесно право, реализовати путем
примера који су њима блиски, везани за квалификацију за коју се школују или их интересују – норме проучавати преко нормативе и аката
која регулишу област Кривичног права и Кривичног процесног права, преко примера из судске праксе и званичних статистичких подата-
ка (Кривични законик, Законик о кривичном поступку...)
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
Рад на безбедносном сектору;
Рад полиције у локалној заједници;
Сузбијање криминалитета;
Контрола и регулисање саобраћаја;
Одржавање јавног реда и обезбеђења.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са позитивним прописима којима се регулише оцењивање. Ученике треба
оспособљавати и охрабривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета као и напредак других ученика уз
одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне
аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: УПРАВНО ПРАВО И УПРАВНИ ПОСТУПАК

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 74 74
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са основим појмовима у управном поступку
– Оспособљавање ученика за вођење различитих врста евиденције полиције
– Оспособљавање за усвајање знања о прекршајном поступку
– Развијање вештина неопходних приликом поступања према извршиоцима прекршаја
– Упознавање ученика са дисциплинским поступком у полицији
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 135

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• објасни начине стицања и престанка држављанства • Држављанство РС;
Републике Србије, као и негативни и позитивни сукоб • Лично име, лична карта и матични број грађана;
држављанства • Пребивалиште и боравиште грађана;
• објасни појам и податке које садржи лична карта, рокове • Путне исправе и визе држављана РС;
важења личне карте, начин издавања и евиденцију • Набављање, држање и ношење оружја и муниције.
• објасни појам и значај пасоша, као и орган надлежан за
издавање пасоша, податке које садржи пасош и рокове за Кључни појмови: управни послови
издавање и важење пасоша
• наведе разлоге за одбијање захтева за издавање пасоша /
путних исправа
• објасни појам пребивалишта и боравишта, као и права
и дужности грађана у вези са пријавом и одјавом
пребивалишта и боравишта
• објасни рокове, поступак и законске основе за пријаву
и одјаву пребивалишта и боравишта, као и привременог
боравка у иностранству и повратка из иностранства
• објасни појам пасивизирања адресе
• издвоји прекршаје предвиђене Законом о личној карти и
Управни послови Законом о пребивалишту и боравишту грађана
• објасни појам и категорије оружја на основу Закона о
оружју и муницији
• објасни услове и поступак за набављање, држање и
ношење оружја из категорије Б, Ц и Д за физичка лица,
правна лица и предузетнике
• образложи утицај здравствене способности на набављање,
држање и ношење оружја
• наведе врсте оружних листова и њихову намену, као и
поступак издавања оружног листа
• наведе услове за издавање колекционарске дозволе
• објасни поступке у случају смрти власника оружја,
наслеђивања и одузимања оружја
• објасни начин руковања оружјем, давања оружја на
послугу и преношења оружја
• објасни начин набављања и продаје оружја и муниције од
стране овлашћених продаваца
• разликује прекршаје кажњиве по Закону о оружју и
муницији
• наведе обележја прекршаја, као и прописе којима се • Појам и обележја прекршаја, временско и просторно важење прописа;
прекршаји прописују • Субјекти извршења прекршаја и услови одговорности;
• опише место и време извршења прекршаја и значај • Санкције за прекршај;
њиховог утврђивања • Захтев за покретање прекршајног поступка;
• објасни субјекте одговорности • Ток прекршајног поступка.
• разликује услове прекршајне одговорности физичких лица
• објасни појам и облике саучесништва Кључни појмови: прекршајни поступак
• разликује разлоге за искључење противправности и
разлоге због којих лице не одговара за прекршај
• објасни одговорност малолетника, родитеља, усвојитеља
или старатеља детета
• објасни поступање полицијских службеника према
малолетним извршиоцима прекршаја
• објасни врсте прекршајних санкција и начин изрицања
• објасни појам прекршајног налога
• разликује најзначајније заштитне мере са аспекта рада
Прекршајни поступак полицијског службеника
• објасни врсте васпитних мера
• разликује странке у прекршајном поступку
• објасни начине и процедуре покретања прекршајног
поступка
• наведе мере за обезбеђење присуства окривљеног у
прекршајном поступку
• опише посебне случајеве задржавања лица у
алкохолисаном стању
• објасни јемство
• објасни садржину пријаве за прекршај, рокове застаревања
покретања и вођења прекршајног поступка, као и рокове
застаревања извршења казне и заштитне мере
• опишепоступак за закључивање споразума о признању
прекршаја
• врсте одлука Прекршајног суда о споразуму о признању
прекршаја и 4 услова за усвајање споразума
Страна 136 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни улогу и поступање Сектора унутрашње контроле •У

 нутрашња контрола полиције;
полиције •К
 онтрола рада полиције решавањем притужби;
• опише овлашћења Сектора унутрашње контролеи •О
 дговорност за лаке и тешке повреде службене дужности;
запослених у Сектору унутрашње контроле •П
 оступак и мере које се изричу за повреде службене дужности;
• наведе права и дужности полицијских службеника •П
 ривремено удаљење из службе.
унутрашње контроле
• објасни превентивне активности Сектора унутрашње Кључни појмови: контрола рада, дисциплински поступак
контроле
• опише начин спољашње контроле рада Сектора
унутрашње контроле
• разликује врсте писмених обраћања грађана органима
Контрола рада полиције јавне власти
и дисциплински • објасни право на подношење притужби и притужбени
поступак поступак
• наведе права запосленог у дисциплинском поступку
• разликује лаке и тешке повреде службене дужности
• објасни врсте дисциплинских мера за лаке и тешке
повреде службене дужности
• објасни надлежност за покретање и одлучивање у
дисциплинском поступку
• наведе критеријуме за изрицање дисциплинске мере и
рокове застаревања покретања и вођења дисциплинског
поступка
• објасни поступак различизих видова удаљења из службе и
права и дужности полицајца након удаљења

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

• Настава се реализује у учионици.
Настава се рализује кроз часове теорије и одељење се не дели у групе.

Препоручени број часова по темама:

Управни послови – 28 часова
Прекршајни поступак – 26 часова
Контрола рада полиције и дисциплински поступак – 20 часова
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.
Увод у проучавање предмета може се урадити улазним упитником (направљеним са наставником Увода у право и организације др-
жаве, као и са наставником Основа полицијске професије, те сагледавањем шта је рађено из наведених предмета у првој години средње
школе), тиме би се извршило подсећање ученика на неке од тема које су радили у првој години, а које ће у овом предмету послужити као
основа за градиво из предмета Управно право и прекршајни поступак.
Прва тема – Управно право – реализовати путем примера који су њима блиски, везани за свакодневне животне активности (држа-
вљанство, издавање личне карте, путне исправе, пријава и одјава пребивалишта и боравишта, код оружја – правилници којима се уређује
навабљање, држање и ношење оружја и муниције), као и квалификацију за коју се школују или их интересују– норме проучавати преко
нормативе и аката која регулишу дату област (Закон о Држављанству Републике Србија, Закон о личној карти, Закон о пребивалишту и
боравишту грађана Републике Србије, Закон о путним исправама, Закон о оружју и муницији, Закон о полицији, Закон о јавном реду и
миру, Закон о прекршајима, Правилник о полицијским овлашћењима).
Друга тема – Прекршајни поступак – реализовати путем примера из правосудног система, као и сарадње правосудних органа са
органима унутрашњих послова, а све у циљу привођења починиоца прекршаја правди, такође користећи се одговарајућим правним акти-
ма (Закон о прекршајима, Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Правилник о полицијским овлашћењима).
Трећа тема – Контрола рада полиције и дисциплински поступак – реализовати на анализи рада Сектора унутрашње контроле,
извештајима СУК-а, пројектно, давати примере петиција, предлога, представки и притужби, као и подстаћи ученике да сами пронађу
примере обраћања грађана органима јавне власти, изврше анализу, ураде презентације, радом у паровима или групама. Користећи се
Уредбом о начину спровођења дисциплинског поступка у МУП-у, упознати ученике са дисциплинским поступком, као и мерама које се
могу изрећи према запосленим радницима МУП-а, уз одговарајуће примере из праксе.
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
o Безбедносни сектор и рад полиције у заједници;
o Примена полицијских овлашћења;
o Јавни ред и послови обезбеђења;
o Сузбијање криминала;
o Заштита државне границе и странци;
o Безбедност саобраћаја на путевима;
o Информациони систем и систем веза;
o Кривично и кривично-процесно право;
o Руковање полицијским оружјем.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 137

елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: ПРВА ПОМОЋ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 74 74
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање знања ученика о принципима и техникама прве помоћи повређеној/оболелој особи код најчешћих повреда, обољења
или стања која захтевају неодложну прву помоћ и хитну медицинску помоћ;
– Развијање знања ученика о улогама и задацима спасиоца, карикама у ланцу спасавања, тријажи, оживљавању и значају правовре-
мености пружања прве помоћи код повреда, обољења и стања која то захтевају;
– Оспособљавање ученика да код повређених и оболелих особа разликује животно угрожавајуће повреде, обољења или стања и да
правовремено обезбеди хитну медицинску помоћ;
– Оспособљавање ученика за пружање прве помоћи повређеној/оболелој особи у складу са начелима медицине, засноване на дока-
зима и препорукама добре праксе у погледу медицинског збрињавања најчешћих повреда, обољења и стања;
– Овладавање вештинама комуникације у контакту са повређеном/оболелом особом и Хитном медицинском службом;
– Развијање свести о значају примене мера самозаштите приликом пружања прве помоћи повређеној/оболелој особи;
– Упознавање са основним, теоријским појмовима трасологије.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Основни принципи и утврђивање стања повређеног лица 11
2. Поремећаји свести 6
3. Кардиопулмпонална реанимација 8
4. Крварење и ране 13
5. Повреде коштано зглобног система 9
6. Повреде настале дејством физичких, хемијских и биолошких фактора 9
7. Повреде појединих телесних региона и посебне повреде 9
8. Трасологија 9

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе циљеве и задатке прве помоћи и задатке спасиоца •Ц
 иљеви улоге и задаци прве помоћи;
при пружању прве помоћи; •У
 лога спасиоца у пружању прве помоћи;
• објасни карике у ланцу спасавања; •К
 арике у ланцу спасавања;
• објасни принципе међународног АБЦ-протокола •П
 лан акције спасилаца;
примарног прегледа; •П
 римарни и секундарни преглед повређеног / оболелог;
• изводи процену стања дисања на основу упутства; •А
 сфиктичне повреде-угушења
Основни принципи • изводи процену циркулације пипањем пулса на заједничкој •З
 адављење, вешање
и утврђивање стања каротидној артерији (arteria carotis communis) и жбичној •Т
 рудноћа, побачај
повређеног лица артерији (arteria radialis); •П
 оремећај полних односа, силовање
• опише методе збрињавања асфиктичних повреда; •Ч
 едоморство
• опише преглед читавог тела; •С
 мрт и знаци смрти;
• разликује сигурне од несигурних знакова смрти.
Кључни појмови:
прва помоћ, несрећан (хитан) случај, хитне мере, хитна медицинска помоћ,
тријажа
• наведе узроке поремећаја свести;  оремећај стања свести;
•П
• разликује поремећаје свести; •П
 оступак пружања прве помоћи према правилима код синкопе, коме,
• презентује постављање повређене особе у прави положај; епилептичног напада;
• презентује Сафаров троструки хват; •П
 оступак пружања прве помоћи према правилима код фебрилнеконвулзије,
Поремећаји свести • изабере одговарајуће мере и поступке на основу правила можданог удара и поремећаја концентрације шећера у крви (гликемије).
прве помоћи при несвестици (синкопа, колапс) поремећају
свести код епилептичног напада, фебрилних конвулзија, Кључни појмови: свест, поремећај свести
можданог удара и поремећаја концентрације шећера у
крви.
Страна 138 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• Препознаје срчани и дисајни застој; •С

 рчани и дисајнизастој;
• Опише кардиопулмоналну реанимацију; •К
 ардиопулмонална реанимација;
• симулира извођење технике вештачко дисање "уста на •О
 безбеђивање проходности дисајних путева;
уста", "уста на нос'' и "уста на уста и нос''; •М
 етоде вештачког дисања;
Кардиопулмпонална • симулира спољашњу масажу срца код повређених/ •С
 пољашња масажа срца;
реанимација оболелих различитог узраста; •Н
 ајчешће грешке приликом кардиопулмоналне реанимације;
• симулира најчешће грешке приликом извођења •С
 пољашњи аутоматски дефибрилатор.
кардиопулмоналне реанимације;
• примењује спољашњи аутоматски дефибрилатор након Кључни појмови: кардиопулмоналне реанимације, дефибрилација
демонстрације;
• опише методе привремене хемостазе; •К
 рварење: врсте и последице;
• поставља компресивни завој према упутству; •К
 рварење из природних отвора;
• изводи подвезивање Есмарховом повеском; •Т
 рауматска ампутација;
• опише поступак прве помоћи за ампутацион еповреде; •М
 етоде привременог заустављања крварења;
• опише крварења из природних отвора и правила пружања •Р
 ане: врсте рана и прва помоћ;
прве помоћи; •З
 авојним атеријал;
• опише поступак пружања прве помоћи у односу на врсту •Т
 ехнике и правила превијања завојем и троугластом марамом;
ране;
• ставља Хипократову капу завој око главе према правилу Кључни појмови: крварење, хеморагијски шок, компресија, ране, завојни
Крварење и ране
прве помоћи; материјал, Хипократова капа
• ставља завој за једно око (монокуларни завој) и за оба ока
(бинокуларни завој) према правилу прве помоћи;
• ставља завој "осмицу" за шаку према правилу прве
помоћи;
• превија„повређено" раме након демонстрације;
• превија зглоб лакта након демонстрације;
• ставља завој колена "корњача" према правилу прве
помоћи.
• разликује повреде зглобова и костију; •П
 ринципи пружања прве помоћи код повреда костију и зглобова;
• наведе принципе пружања прве помоћи код повреда •П
 овреде зглобова;
зглобова и костију; •П
 овреде костију;
• наведе циљеве и правила имобилизацује; •И
 мобилизација;
Повреде коштано • опише средства за имобилизацију; •И
 мобилизација горњих екстремитета;
зглобног система • симулира имобилизацију кичменог стуба послед •И
 мобилизација доњих екстремитета;
емонстрације; •И
 мобилизација кичменог стуба;
• демонстрира имобилизацију кључне кости;
• демонстрира имобилизацију рамене кости; Кључни појмови:
• демонстрира имобилизацију бутне кости и потколенице. повреде зглобова, принципи прве помоћи, повреде костију, имобилизација.
• идентификује различите термичкеповреде; •П
 овреде изазване дејством високе температуре на организам: топлотни удар,
• демонстрира поступак збрињавања термичких повреда; сунчаница, опекотине
• опише повреде електричном струјом, удар грома и наведе •П
 овреде настале дејством ниске температуре, хипотермија и смрзотине;
правила пружања прве помоћи; •П
 овреде настале дејством електрицитета;
• разликује различите хемијске повреде и примени •П
 овреде настале дејством хемијских фактора: хемијске опекотине;
Повреде настале
одговарајућа правила пружања прве помоћи и •Т
 ровања;
дејством физичких,
примењујемере самозаштите; •Т
 ровања алкохолом, лековима и психоактивним супстанцама;
хемијских и биолошких
• разликује биолошку повреду насталу угризом животиње и •Н
 аркоманија;
фактора;
убодом инсеката и примени одговарајућа правила пружања •П
 овреде настале дејством биолошких фактора
прве помоћи;
• објасни тест утврђивања алкохола у организму; Кључни појмови: топлотни удар, сунчаница, опекотине, смрзавање, повреде
• разликује врсте дрога. настале дејством електричне струје, тровања, угриз, убод.

• опише краниоцеребралне повреде и правила пружања прве •К

 раниоцеребралне повреде;
помоћи; •П
 овреде грудногкоша;
• опише повреде органа грудно коша и правила пружања •П
 овреде трбуха и карлице;
прве помоћи; •К
 рашповреде;
• опише повреде органа трбуха и органа карлице и правила •Б
 ластповреде;
пружања прве помоћи; •У
 тапање;
Повреде појединих
• опише краш-повреду и правила пружања прве помоћи; •С
 аобраћајни трауматизам;
телесних региона и
• наведе правила пружања прве помоћи код бластповреда; •П
 олитраума;
посебне повреде
• опише поступак оживљавања утопљеника;
• прикаже редослед поступака пружања прве помоћи Кључни појмови: телесни региони, саобраћајни трауматизам, политраума.
особама повређеним у саобраћајним несрећама, краш и
бластповредама;
• наведе смернице груписања политрауматизованих особа
на основу тежинеп овреда;
• опише различите трагове на местудогађаја; •О
 тисци и брисотине;
• разликује биолошке трагове (крв, пљувачка, сперма и др.); •Т
 рагови крви;
• објасни заштиту трагова. •Т
 рагови семенете чности, длаке, косе, пљувачке, мокраће;
Трасологија
•З
 аштита трагова.

Кључни појмови: трасологија, отисци, брисотине, трагови.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теорију, при чему се одељење не дели на групе.
Место реализације наставе:
Настава се реализује у учионици или кабинету.
Дефинисане исходе модула потребно је операционализовати на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању наставе и уче-
ња треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити. Потребно је испланирати наставу и учење према
потребама ученика водећи рачуна о њиховим карактеристикама, наставним материјалима које ће користити, техничким условима, на-
ставним средствима и медијима којима школа располаже, као и другим ресурсима школе и локалне средине.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 139
За постизање већине исхода потребно је планирати/осмисли-
ти више различитих активности и припремити средства и начине
провере остварености пројектованих исхода.
1) Увод у прву помоћ: Основни принципи и утврђивање стања
повређеног лица
Приликом започињања реализације наставе предмета Прва
помоћ, наставник има задатак да ученике ближе упозна са појмом
прве помоћи и основном терминологијом која ће обележити на-
ставне теме које ће уследити.
Наставник има задатак да ученике ангажује у процесу уче-
ња, активно их укључујући у дискусију подстицајним питањима,
као што су: ,,Да ли сте чули за прву помоћ?’’, ,,Знате ли разлику
између прве помоћи и хитне помоћи?’’, ,,Шта је Црвени крст?’’.
Ученици треба да буду упознати са основним улогама спасилаца,
независно од врсте ситуације у којој се њихова хитна и правилна
реакција очекује, поштујући све принципе професионалне етике.
Питање о појму хитног случаја треба да буде мотивишуће за уче-
нике, да наводећи блиске примере из живота, уочавају разлику из-
међу хитних случајева и оних који то нису, а са циљем адекватног
планирања акције спасавања.
Ученицима је потребно на блиским примерима илустровати
шта карике у ланцу спасавања и помоћи им да развију свест о томе
да поштовање и узимање у обзир карика у ланцу спасавања даје
позитивне исходе процеса пружања прве помоћи. Наставник треба
примерима да стимулише ученике да осмисле план акције спаса-
вања који је примењив у различитим задесним ситуацијама са ко-
јима се у реалном животу свака особа може сусрести.
Додељивање улога ученицима, у претходно замишљеној си-
тацији, може бити почетак приликом сповођења мера безбедности
повређене/оболеле особе и његове околине, примарног и секун-
дарног прегледа повређеног/оболелог, као и пружања прве помо-
ћи. Сви ученици треба да буду упућени у значај прибраности при-
ликом сусрета са једном или више повређених/оболелих особа, а
нарочито у контексту једног од најважнијих медицинско-етичких
принципа ,,Primum non nocere’’, те да је приликом пружања прве
помоћи посебно значајна превенција накнадно насталих компли-
кација и погоршања здравственог стања повређене/оболеле особе
у току процеса пружања прве помоћи. Нагласити ученицима да
приликом извођења примарног и секундарног прегледа треба во-
дити рачуна, и не изазвати накнадне повреде особи коју прегле-
дају, а нарочито код могућности повреде (вратног) дела кичменог
стуба, код којих би евентуално непажљиво померање пацијента
могло бити смртоносно.
2) Поремећаји свести
На почетку наставне теме пожељно је, кроз дискусију испи-
тати ученике о поимању свести и значењу губитка свести. Уче-
ницима представити класификацију поремећаја свести на начин
који ће омогућити визуелизацију повређене/оболеле особе са по-
ремећајем свести. Као подстицаји могу послужити историјски или
актуелни догађаји, медијске вести, резултати истраживања, соци-
јални експерименти, филмови, књиге, неке чињенице и слично. На
овај начин наставник настоји да провоцира реакцију ученика, да
их мотивише да дискутују, супротстављају мишљења, аргументују
своје ставове и да даље истражују.
Како је наведено у исходима наставне теме, у коме су побро-
јана најчешћа стања која се манифестују поремећајима свести,
ученик треба да буде упознат са различитим облицима поремећаја
свести и стањима која до тога доводе: мождани удар, епилептични
напад, фебрилне конвулзије, метаболички поремећаји, попут пови-
шеног или сниженог нивоа шећера у крви, али и краниоцеребрал-
них повреда, о којима ће учити у оквиру наредних наставних тема.
Пожељна је симлација ситуација кроз игру улога.
Паралелно са поделом улога, наставник треба да упути уче-
нике на карике у ланцу спасавања, тријажу, као и на важност бла-
говременог примарног прегледа пацијента, приликом којег, између
осталог процењује стање његове свести, дисања и рада срца.
Препорука је мењати улоге додељене ученицима на начин да
сваки ученик увежбава улогу спасиоца, поштујући и примењујући
све мере безбедности у вези са пацијентом, спасиоцем и њиховом
околином.
3) Кардиопулмонална реанимација
Кардиопулмонална реанимација, односно оживљавање по-
вређене/оболеле особе представља најзначајнију меру прве помо-
ћи коју треба применити над особом која је без свести и без детек-
табилних основних виталних функција – дисања и срчаног рада.
У сарадњи са наставником/цом анатомије и физиологије, на-
ставник прве помоћи може организовати теоријски део часа са по-
себним освртом на палпабилне крвне судове, над којима ће ученик
испитивати одраз срчане акције, најпре а. temporalis superficialis,
a. carrotis communis, a. axillaris, a. brachialis, a. radialis, a.
femoralis, a. poplitea, a. dorsalis pedis i a. tibialis posterior. Такође,
пожељно је ученицима демонстрирати пипање срчане акције ди-
ректно у пределу пројекције удара срчаног врха (ictus cordis).
Испитивање функције дисања ученицима треба демонстри-
рати уз наглашавање памћења глагола ,,гледати’’, ,,слушати’’ и
,,осетити’’. Као и у претходној наставној теми, наставник треба
да искористи доступне аудиовизуелне садржаје у којима су демон-
стриране технике кардиопулмоналне реанимације одраслих осо-
ба, новорођенчади, одојчади, мале деце и деце од осам година до
адолесцентног периода. Ослањати се на наставне садржаје других
предмета и стимулисати ученике на адекватну комуникацију у си-
туацијама када је неопходно хитно оживаљавање особе, с циљем
да, уколико је то могуће, призову особу/е из околине које би му
асистирале.
Наставник треба да обезбеди да сви ученици правилно из-
воде кардиопулмоналну реанимацију, након теоријског увода, ау-
диовизуелне презентације и демонстрације н амоделу повређене/
оболеле особе.
У остваривању садржаја модула наставник користи располо-
жива наставна средства у кабинету за прву помоћ нпр. Модел лут-
ке за одрасле и бебе.
4) Крварење и ране
Наставник би требао да реализује уводни де очаса, тако што
ћеиницијално разговарати са ученицима о њиховим искуствима са
ранама и крварењем на личном примеру или примеру из њихове
околине.
Како се настава прве помоћи одвија у кабинету за прву по-
моћ, од велике користи наставнику и ученицима за процес учења
били би моделирана, помоћу којих би ученици стекли ближи увид
о томе како изгледају различити типови рана. Наставник треба
да искористи знање ученика о анатомији великих крвних судова
приликом објашњавања ризика које крварење на одређеној лока-
лизацији тела носи са собом, посебно када је реч о унутрашњим
крварењима, а нарочито крварењима из артерија.
Практичне вештине које би ученицима требало да буду де-
монстриране односе се на поступање код повређене особе која кр-
вари из ране, а са циљем привремене хемостазе до доласка хитне
медицинске помоћи и дефинитивног збрињавања крварења и ране.
У кабинетима прве помоћи налази се стерилни завојни ма-
теријал и Есмархова повеска, чију примену треба демонстрирати
ученицима, упућујући на значај рана као потенцијалног улазног
места за микроорганизме, изазиваче инфекција. Ученицима пре-
дочити и ситуације без стерилног материјала. Како је то описано
у претходним наставним темама, наставник, осим опремом у ка-
бинету прве помоћи, може и треба да користи доступне садржаје
који ближе илуструју поступање спасиоца код повређене/оболеле
особе која је рањена и крвари.
У кабинетупрве помоћи, наставник показује ученицима ра-
зличите врсте завојног материјала који се користе приликом збри-
њавања рана, као и технике њихове употребе приликом превијања
и хемостазе, након чега ученици самостално изводе демонстрира-
не технике.
Страна 140 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Током наставе, наведене кораке ученици увежбавају делећи
улоге, при чему сваки ученик треба да демонстрира научене и уве-
жбане технике заустављања крварења и превијање рана, поштују-
ћи принципе асепсе/антисепсе.
У остваривању садржаја модула наставник користи располо-
жива наставна средства у кабинету за прву помоћ нпр. Есмархову
повеску, компресивни завој.
5) Повреде коштанозглобног система
Наставник приликом уводног дела наставе дискутуј са учени-
цима о претходно стеченим знањима и вештинама које се тичу кр-
варења и рана, с напоменом да су они неретко присутни код особа
са повредама коштанозглобног система. Такође, треба разговарати
са ученицима о њиховим искуствима са уганућем или ишчашењем
зглобова, преломима костију, односно ситуацијама које су их до-
веле до такве врсте повреде. Ученици по сећању наводе који су
поступци извођени током пружања прве помоћи, односно које су
уследиле након јављања лекару у ортопедској амбуланти.
Приликом демонстрације и увежбавања имобилизације, на-
ставник континуирано надзире мануелне вештине ученика, уз аси-
стенцију у кориговању технике која би могла довести до погорша-
ња постојећих повреда.
Приликом реализације ове наставне теме, наставник стечено
знање ученика у претходној користи и унапређује његовом даљом
практичном применом – збрињавањем рана, крварења, али и имо-
билозацијом повређеног дела тела.
У остваривању садржаја модула наставник користи распо-
ложива наставна средства у кабинету за прву помоћ нпр. удлаге,
шине, Шанцова крагна и завоје.
6) Повреде настале дејством физичких, хемијских и
биолошких фактора;
Наставник може започети наставу дајући теоријски преглед
различитих фактора који могу да изазову повреде организма и њи-
хову класификацију. Неопходно је да ученици разумеју опасност
од изложености екстремно високим и ниским температурама, као
и опасност од продуженог дејства умерене топлоте и хладноће.
Увод такође треба да обухвати основне принципе дејства киселина
и база, као и ситуације у којима су особе најчешће изложене њи-
ховом штетном дејству (у домаћинству и/или на послу). Стимули-
сати ученике на дискусију, на повезивању знања из хемије као са
искуством из свакодневног живота.
Наставник/ца пружа преглед, али и подстиче на истражива-
ње путем интернета о најчешће злоупотребљеним психоактивним
супстанцама – алкохолу, лековима (анксиолитици, барбитурати и
опиоидни аналгетици) и наркотика (марихуана, амфетамин, кока-
ин, и хероин). У оквиру дела који се односи на тровања, препорука
је ученицима дати пројектни задатак или семинарски рад на тему
штетног дејства алкохола, злоупотребе лекова и психоактивних
супстанци и слично.
Препорука је да наставник/ца континуирано подсећа учени-
ке на технике процене стања свести које су биле представљене у
претходним наставним јединицама.
Препорука је користити аудиовизуелне материјале који илу-
струју пружање прве помоћи особи изложеној екстремно високој
или ниској температури.
Назив предмета: БЕЗБЕДНОСНИ СЕКТОР И РАД ПОЛИЦИЈЕ У ЗАЈЕДНИЦИ
1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
РАЗРЕД
Теоријска настава
II 74
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.
28. август 2023.
Неопходно је да наставник истакне важност мере превенције
и поступке који осигуравају прекид струјног кола и безбедност по-
вређене особе, спасиоца и њихове околине.
Наставник/ца отвара дискусију о могућим биолошким факто-
рима који доводе до повреда типичних за нашу земљу и мотиви-
ше ученикеда поделе своја искуства у вези са различитим убодима
инсеката и уједима животиња.
7) Повреде појединих телесних региона и посебне повреде
У уводном делу, ученици се подсећају основних техника про-
цене стања свести које су биле обрађене у претходним наставним
јединицама.
Стимулисати ученике да примене своје знање из претходних
наставних јединица – како адекватно употребити завојна средства
код повреда грудног коша, трбуха и мале карлице и заустављање
спољашњег крварења, у случају да је оно присутно.
Пожељно је упутити ученике у основна правила и препоруке
за реаговање приликом земљотреса и затрпавања. Ученици савла-
давају процес и основне принципе тријаже пацијената према хит-
ности за пружање прве помоћи. Овај део наставног садржаја пред-
ставља добру прилику да се ученици подсете и примене претходно
стечена знања – кардиопулмоналну реанимацију, прву помоћ код
повреда коштаноз глобног система и др.
На крају наставне јединице, потребно је размотрити (саобра-
ћајни) политрауматизам.
Наставник може користити аудиовизуелне материјале који
шематски приказују механизам повређивања код саобраћајних не-
срећа, односно важност везивања безбедносног појаса и пошто-
вања ограничења максималне дозвољене брзине возила. Посебан
осврт треба да буде на транспорту повређене особе, при чему треба
нагласити опасност од повреда вратног дела кичме и значај исправ-
не имобилизације.
8) Трасологија
Последњи модул је намењен упознавању ученика са основ-
ним теоријским појмовима трасологије. Ученик ће усвојити знања
о различитим траговима са места догађаја, као и начину, како их
заштитити.
5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Формативно оцењивање подржава ученика у процесу учења
и служи да подстакне његову одговорност и самосталност. Форма-
тивно оцењивање треба спроводити након три завршене наставне
јединице како би се на време идентификовало заостајање у учењу
и евентуалне нејасноће у вези са наставним градивом. Препоручује
се да се формативно оцењивање ограничи на оспособљавање уче-
ника за извођење практични хвештина. На пример, наставник може
оцењивати успешност ученика при извођењу кардиопулмоналне
реанимације, имобилизације и коришћења завојних средстава, ме-
рења артеријског крвно гпритиска и срчане фреквенције и др.
Код сумативног оцењивања, вреднују се исходи учења. Су-
мативно оцењивање треба спроводити најмање два пута, на поло-
вини наставног програма и на крају читавог програма. У оквиру
сумативног оцењивања, поред практичних вештина, препоручује
се и провера теоријског дела градива путем теста.
НАСТАВА
УКУПНО
Вежбе Практична настава Настава у блоку
74
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 141
2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са организацијом и надлежношћу Министарства унутрашњих послова Републике Србије (МУП РС);
– Упознавање са организацијом и надлежношћу полиције;
– Развијање знања о начину обављања позорничке и патролне делатности и послова дежурства;
– Оспособљавање за вршење позорничке и патролне делатности;
– Оспособљавање за самостално сачињавање извештаја и других потребних писмена о обављеној позорничкој и патролној делатно-
сти, у складу са позитивно-правним прописима.
3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• објасни надлежности и унутрашње уређење МУП-а
Републике Србије;
• објасни надлежност и организацију Дирекције полиције;
• објасни надлежност и организацију Подручних
полицијских управа, Полицијске управе за град Београд/
Надлежност и полицијске станице/полицијске испоставе;
унутрашње уређење • објасни врсте полицијских испостава;
МУП-а Републике • дефинише појам безбедносног сектора;
Србије • објасни поделу подручја ПС/ПИ на безбедносне секторе и
полицијска одељења;
• објасни појам и садржај Досијеа полицијске управе/
станице/испоставе/сектора/одељења;
• опише елементе Безбедносне процене подручја сектора.
• објасни делатности полиције;
• дефинише појам позорничке и патролне делатности;
• наведе дужности позорника и оправдане разлоге за
напуштање позорничког рејона;
• објасни начин обављања позорничке делатности;
• објасни садржај Налога за извршење службеног задатка
и Извештаја о обављеној позорничкој и патролној
делатности;
• објасни састав и врсте патроле;
• опише начин припреме патроле за службу;
• објасни начин обављања патролне делатности;
Позорничка, патролна
• дефинише појам дежурства;
делатност и послови
• објасни организацију дежурства на нивоу Полицијске
сталног дежурства
управе, Полицијске станице односно Полицијске
испоставе;
• наведе врсте послова у дежурној служби;
• објасни дужности вође и помоћника вође смене дежурне
службе;
• објасни појам, садржај и начин вођења електронског
„Дневника догађаја”;
• дефинише појам обавештења (дојаве);
• објасни начин и врсте извештавања и информисања;
• објасни поступање вође смене приликом упућивања
полицијских службеника на место догађаја.
• опише традиционални начин полицијског рада и рада
полиције у заједници;
• објасни основне дужности полицијских службеника у
заједници;
• наведе најчешће проблеме грађана у заједници;
• опише најзаступљеније програме превенције криминала у
Рад полиције у заједници;
заједници • објасни начине проактивног полицијског рада у заједници;
• опише проблемски оријентисани рад полиције у заједници;
• наведе облике дискриминације прописане Законом о
забрани дискриминације;
• наведе деликте мотивисане мржњом;
• наведе припаднике осетљивих друштвених група, које су
најчешће изложене дискриминаторском поступању.
4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теорију, при чему се одељење дели на групе.
Место реализације наставе
• Настава се реализује у учионици, тактичкој кући и у другим просторијама и просторимау кругу СШУП-а.
Препоручени број часова по темама:
Надлежност и унутрашње уређење МУП-а Републике Србије – 15 часова.
Позорничка, патролна делатност и послови сталног дежурства – 40 часова.
Рад полиције у заједници – 19 часова.
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Структура унутрашњег уређења МУП-а Републике Србије
• Појам полиције
• Организација и надлежност полиције
• Организационе јединице Дирекције полиције, полицијске управе и полицијске
станице
• Основна обележја безбедносног сектора
• Организација рада на безбедносном сектору
• Појам унутрашњих и полицијских послова
• Врсте полицијских послова
• Појам досијеа сектора
• Садржај Досијеа
Кључни појмови: Министарство унутрашњих послова, полиција, безбедносни
сектор, досије
• Врсте делатности полиције
• Појам позорничке делатности
• Појам и врсте позорничких рејона
• Дужности позорника
• Разлози за напуштање позорничког рејона
• Начин обављања позорничке делатности
• Елементи Налога за извршење службеног задатка
• Елементи извештаја о обављеној позорничкој делатности
• Појам патролне делатности
• Састав патрола и врсте патрола
• Начин обављања патролне делатности
• Појам дежурства
• Структура дежурства у Полицијској управи, Полицијској станици, односно
Полицијској испостави
• Послови дежурне службе
• Дужности вође смене и помоћника вође смене
• Појам и начин вођења програмског система „Дневник догађаја”
• Појам обавештења (дојаве)
• Извештавање и информисање
• Поступања вође смене приликом упућивања
Кључни појмови: позорник, патрола, дежурство, „Дневник догађаја”
• Предности рада полиције у заједници;
• Значај партнерства са заједницом;
• Решавање проблема у заједници;
• Предности проактивног полицијског рада;
• Значај превенције криминалитета;
• Значај проактивног полицијског рада;
• Проблемски оријентисани рад полиције;
• Равноправност;
• Принцип недискриминације;
• Слобода вероисповести;
• Осетљиве друштвене групе.
Кључни појмови: рад у заједници, превенција, равноправност, недискриминација
Страна 142 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Увод у проучавање предмета се може урадити улазним упит-
ником (опште знање о пословима и начину рада полицијских слу-
жбеника, пре уписа у Средњу школу унутрашњих послова), како
би се утврдио степен информисаности о општим надлежностима
и начинима поступања полицијских службеника из угла грађана,
а затим извршила професионална надоградња за будуће полициј-
ске службенике. У том смислу могуће је континуирано правити
мапе ума на теме – шта полицијски службеник треба да уради у
изградњи поверења са грађанима; који су недостаци у постојећој
интеракцији полиције и грађана; које су предности и недостаци
постојеће позорничке и патролне делатности и на који начин их
унапредити и слично.
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и ис-
ходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењи-
вања. За реализацију наставних садржаја може се користити до-
ступна литература за полицијске и правне школе. Све четири теме
се реализују кроз теоријске и практичне часове и наставу у блоку,
приликом којих се код практичних и блок часова одељење дели у
две групе. Настава се изводи у учионицама са рачунарима и про-
јекторима, односно у тактичкој кући и на полигону за практично
поступање на отвореном простору у кругу школе.
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес
конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да
ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира од-
говарајуће наставне методе, активности и технике за рад са учени-
цима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специ-
фична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење
и рад у служби. Приликом планирања часа, треба извршити опе-
рационализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати
активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи
у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки
могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше
и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена
и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба
усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препору-
чене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмере-
ни на ефикасније остваривање исхода. Ученике треба оспособља-
вати за примену стечених знања и у другим предметима.
Настава, односно њени поједини делови, могу се реализова-
ти и путем платформе за учење на даљину Министарства унутра-
шњих послова (E-учионица).
Приликом реализације наставе, вршити корелацију између
наставних садржаја који су међусобно повезани.
Прва тема – Надлежност и унутрашње уређење МУП-а Ре-
публике Србије – реализовати путем примера који су сродни уче-
ницима, везани заосновна знања о полицији из личног живота, а
потом их квалификовати проширивањем базичних знања кроз про-
учавање преко норми и аката које регулишу ову област, али и ака-
та о унутрашњем уређењу и систематизацији у МУП-у Републике
Србије. Такође, у оквиру наведене теме иста се може реализовати
коришћењем и упоређивањем административно-територијалних
подела округа, општина и месних заједница као параметара за из-
једначавање са терминологијом административно-територијалне
поделе МУП-а Републике Србије (Полицијске управе, Полицијске
станице и Испоставе, безбедносни сектори и полицијска одељења).
Друга тема – Позорничка, патролна делатност и послови
сталног дежурства – реализовати коришћењем различитих мето-
да презентовања, увида у садржај документације (Налог за извр-
шење службеног задатка и Извештаја о поступању по наведеном
Налогу), коришћењем техничких уређаја (ручне радио станице,
компјутерских система електронског „Денвника догађаја”, поје-
диних елемената извештавања системима „Интранета” и „Интер-
нета”, уређајима локалне телефонске мреже...),повезујући их са
студијама практичних случајева из живота (личног искуства на-
ставника или средстава јавног информисања),са подробним анали-
тичким приступом и квалитетним закључцима, који могу доприне-
ти изградњи квалитативних карактеристика будућих полицијских
службеника за обављање послова непосредно на терену.
28. август 2023.
Трећа тема – Рад полиције у заједници– реализовати кори-
шћењем метода анализе студија случајева, различитих дебата око
случајева који су актуелни у јавном животу, решавањем актуел-
них дилема са учешћем полицијског службеника и без његовог
учешћа, укључивањем ученика у израду потенцијалних решења
за представљене проблеме и евентуалних пројеката за унапређе-
ње рада полиције у заједници на нивоу њихових организационих
јединица, односно општина из којих долазе. Студије случајева по-
тенцијалних проблема усмерити на различите категорије друштве-
них појава (социјалног карактера породице, различитих мањин-
ских група, супкултуре појединих занимања и односа према њима,
верске заједнице...).
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предме-
тима као што су:
• Основе полицијске професије–повезати елементе ословља-
вања и опхођења у служби и прилагодити их у односу према
грађанима.
• Управно право и управни поступак–успоставити комуника-
цију са грађанима у давању смерница неопходних за реша-
вање њихових проблема из области административних про-
блема у вези управног права и управног поступка.
• Људска права и полицијска етика–повезати основне елемен-
те етике с нагласком на деонтологију и примену Кодекса
полицијске етике у сарадњи са грађанима и изградњу мо-
ралног интегритета неопходног за рад на безбедносном сек-
тору.
• Информациони систем и систем веза – повезати теоријска и
практична знања ради лакшег информисања и документова-
ња резултата рада на безбедносном сектору.
• Психологија за полицијске службенике – повезати адрого-
шки приступ у профилисању личности са актуелним дога-
ђајима који могу бити предмет поступања на безбедносном
сектору, као потенцијални носилац безбедносног ризика.
• Кореспонденција и комуникација – повезати са различим
категоријама и узрастима личности у циљу лакшег прику-
пљања безбеднонсно интересантних података од значаја за
рад на безбедносном сектору.
• Оперативне полицијске вештине – повезати за ризичним си-
туацијама на безбедносном сектору и могућношћу заштите
живота грађана и имовине, али и интегритета полицијског
службеника.
• Руковање полицијским оружјем – повезати са ризичним
ситуацијама у којима је искључен сваки ниво сарадње ука-
зивањем на изазивање смртних последица угрожавањем бе-
збедности грађана на безбедносном сектору.
• Примена полицијских овлашћења – повезати са потенцијал-
ним ризицима који проистичу из полицијског поступања.
• Јавни ред и послови обезбеђења – повезати са потенцијалим
ризицима који потичу кроз различите чиниоце и факторе
који прате јавно место, али и сарадњу у обастима приватног
обезбеђења и детективске делатности.
• Кривично и кривично-процесно право – повезати са норма-
ма и последицама које произилазе из професионалног или
непрофесионалног полицијског поступања, које може ра-
зличито да се манифестује на безбеденосном сектору.
• Сузбијање криминала – повезати са специфичним поступ-
цима и „златним питањима криминалистике” у изградњи
позитивне слике полицијских службеника и јачању повере-
ња грађана у рад полиције.
5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, сва-
ка активност је добра прилика за процену напредовања и давање
повратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са
Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охра-
бривати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака
предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргумен-
тацију.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 143

Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: ПСИХОЛОГИЈА ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ СЛУЖБЕНИКЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 74 74
III 66 66
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са професионално релевантним аспектима психичког функционисања;
– Унапређивање вештине адаптивног реаговања у специфичним професионалним ситуацијама;
– Развијање знања о психичком здрављу и одступању у функционисању особе од очекиваног;
– Развијање позитивних ставовa и вредности у области очувања и унапређења психичког здравља, као услова за ефикасно обавља-
ње полицијског посла;
– Овладавање комуникационим вештинама које доприносе успешном полицијском поступању, сарадњи и раду у тиму;
– Развијање вештине тактичке комуникације у проблематичним ситуацијама.
3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Други разред
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише предмет проучавања психологије Предмет психологије као науке и теоријски и практични задаци психологије.
• р азликује теоријске од практичних задатака психологије; • Историјат психологије као науке
• о бјасни настанак психологије као науке и повезаност са • Повезаност психологије са другим наукама, уметношћу и културом
другим наукама, уметношћу и културом, • Употреба и злоупотреба психологије
Психологија као наука
•п  репозна различите области примене психолошких • Значај психологије у раду полиције
и пракса
сазнања; • Методе и технике психолошких истраживања
• о бјасни значај психологије у раду полиције;
• о дреди које су методе и технике коришћене на датом Кључни појмови: психологија, психолошка истраживања
примеру психолошког истраживања.
•п  осматра психички живот као целину међусобно • Когнитивни (интелектуални) процеси
повезаних процеса, особина и стања; – Опажање и пажња
• р азликује чиниоце који утичу на когнитивне психичке – Појам и врсте учења (сензитизација и хабитуација, класично условљавање,
процесе; инструментално учење, учење по моделу, учење увиђањем)
• к ористи стратегије и технике успешног учења и памћења; – Трансфер учења
•н  аведе релевантне психолошке аспекте емоционалног – Памћење
реаговања у професионалној ситуацији; – Заборављање
• о пише поступке контроле емоционалних реакција у – Мишљење
професионалном контексту, • Емоционални процеси и стања
•п  репознаје емоције и мотиве сопственог понашања у – Појам и врсте емоција
ситуацијама фрустрација и конфликата; – Физиолошке промене при емоцијама
• а нализира утицај особина личности на поступање у – Страх
професионалном контексту. – Трема
– Анксиозност
– Љутња, бес, агресивност
– Мржња, гнев, деструктивност
Психичке појаве
– Контрола изражавања и доживљавања емоција
– Контрола страха и смањење треме
– Контрола љутње и трансфер агресивности
• Конативни (мотивациони) процеси
– Појам и врсте мотива
– Фрустрације
– Механизми одбране
– Конфликти
• Психичке особине
– Способности;
– Темперамент;
– Карактер.

Кључни појмови: опажање, пажња, драж, осет, учење, заборављање, памћење,

мишљење, трансфер, мотив, мотивација, фрустрација, конфликт, механизми
одбране, емоције, контрола емоција, способности, темперамент, карактер
Страна 144 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
• повеже теорије личности са развојем и динамиком
личности;
• дискутује о појму „свест о себи” кроз посматрање и
Психологија личности
анализу сопственог понашања.
• процени значај процеса опажања и последица грешака у
опажању у поступању у професионалним ситуацијама;
• препозна и критички разматра примере предрасуда,
стереотипа и дискриминације;
Социјална психологија
• објасни динамику групног функционисања;
• образложи последице маргинализовања појединих група.
• објасни основне врсте, карактеристике, елементе и
законитости комуникације, као и примену специфичних
техника у службеној комуникацији;
• искаже вештину активног слушања;
• примени методе и технике ефикасне вербалне и
невербалне комуникације и
• демонстрира вештине конструктивне комуникације.
Комуникација
Трећи разред
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни криминогено понашање (појам, мотиви аспекти);
•п  рикаже на примеру конструктивно реаговање у
ситуацијама фрустрација и конфликата;
• о пише криминогену личност и типологију деликвената;
• о бјасни различите врсте насиља;
•п  резентује правила комуникације са жртвама насиља у
симулираним ситуацијама;
•д  емонстрира вештине конструктивне комуникације са
Психологија особом која се понаша насилно.
криминалитета
•д ефинише асертивно понашање;
•н аведе типове асертивне комуникације;
•д емонстрира асертивно понашање у професионалним
Комуникација ситуацијама;
полицијских службеника • д
 емонстрира стратегије вођења разговора и постављања
питања;
•н аведе и критички разматра примере утицаја медија и
пропаганде на професионалну ситуацију.
• а ргументује значај очувања менталног здравља и
превенције менталних поремећаја;
• о бјасни врсте, изворе и симптоме стреса;
•и  дентификује позитивне и негативне ефекте стреса које
провоцира професионална ситуација;
• о бразложи значај психолошког аспекта (психолошких
механизама) као битног фактора за ефикасно поступање у
ситуацијама употребе ватреног оружја;
Ментално здравље • о бјасни негативне последице трауме и посттрауматског
стресног поремећаја на професионалном плану;
• о бјасни задатке и поступак првог полицајца на месту
кризне ситуације;
• р азликује основне врсте менталних поремећаја;
• о пише карактеристике менталних поремећаја;
•д  ефинише болести зависности;
•д  емонстрира одговарајући начин поступања са психички
оболелим лицима у симулираним ситуацијама.
• о пише понашање различитих категорија учесника у
саобраћају;
•н  аведе примере и образложи последице агресивности и
Психологија учесника у нетолеранције учесника у саобраћају;
саобраћају •н  аведе примере и објасни последице агресивности и
нетолеранције саобраћајног полицајца.
28. август 2023.
• Структура личности;
• Развој личности и социјализација;
• Теорије личности;
• Свест о себи.
Кључни појмови: личност, динамика личности, теорије личности, свест о себи
•О
 пажање особа и грешке у опажању;
•С
 тереотипи, предрасуде и дискриминација;
•Г
 ласине;
•П
 ојам и врсте група;
•Љ
 уди у маси и масовно понашање.
Кључни појмови: опажање, грешке у опжању, гласине, стереотипи, предрасуде,
дискриминација, групе, маргинализација, маса, масовно понашање
•П
 ојам, врсте и законитости комуникације;
•К
 вадрат вести;
•П
 овратна информација и парафразирање;
•А
 ктивно слушање;
•С
 оцијални чиниоци и језик;
•М
 асовна комуникација;
•Н
 евербална комуникација;
•К
 инезички и проксемички знаци;
•Г
 естови;
•З
 наци лагања.
Кључни појмови: законитости комуникације, квадрат вести, повратна
информација, парафразирање, активно слушање, масовна комуникација,
невербална комуникација, кинезички и проксемички знаци, гестови, знаци лагања.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Психолошко тумачење криминалитета;
• Мотиви и мотивација за криминогено понашање;
• Криминогени аспекти способности;
• Криминогени аспекти темперамента и карактера;
• Криминогена личност и типологија делинквената;
• Малолетничка делинквенција;
• Насиље и врсте насиља;
• Процес виктимизације;
• Насиље у породици;
• Различити облици угрожавања деце и малолетника;
• Вршњачко насиље;
• Конфликти и модел поступања полицијских службеника у конфликтним
ситуацијама;
• Правила комуникације са насилником и жртвом.
Кључни појмови: криминалитет, способности, темперамент, карактер,
криминогено понашање, малолетничка делинквенција, насиље, виктимизација,
насилник, жртва
• Асертивно реаговање;
• Типови асертивне комуникације;
• Манипулација;
• Стратегије вођења разговора и врсте питања;
• Утицај медија и пропаганде;
Кључни појмови: асертивно реаговање, типови асертивне комуникације,
манипулација, медији, пропаганда, стратегије вођења разговора, врсте питања.
• Појам и значај менталног здравља;
• Појам, врсте, извори стреса;
• Симптоми стреса;
• Управљање стресом;
• Психолошки аспекти употребе средстава принуде и ватреног оружја;
• Криза, траума и посттрауматски стресни поремећај;
• Појам и врсте психичких поремећаја;
• Неурозе, психозе, психопатије;
• Болести зависности;
• Поступање полиције у раду са психички оболелим лицима.
Кључни појмови: стрес, симптоми стреса, управљање стресом, траума, ПТСП
психички поремећаји, болести зависности
• Умор и облици испољавања умора;
• Циркадијални ритмови;
• Саобраћајне незгоде и узроци незгода;
• Социо-психолошки профил возача и других учесника у саобраћају;
• Агресија и агресивност учесника у саобраћају (према саобраћајној полицији и
агресивност саобраћајних полицајаца).
Кључни појмови: умор, циркадијални ритмови, саобраћајна незгода, агресија
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 145

• о пише професионални профил личности радника •П

 рофесионални профил личности радника полиције;
полиције; •Т
 акмичење и сарадња као облици заједничких активности;
• р азликује такмичење и сарадњу као облике заједничких •П
 одршка колеге.
Социјално-психолошке активности;
основе полицијског • о бјасни и истакне значај сарадње као облика заједничке Кључни појмови: сарадња, такмичење, подршка колеге.
колектива активности у полицијском послу;
• о пише процес „Подршке колеге” у циљу стварања веће
сигурности и решавања проблема у професионалном
миљеу.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Настава се реализује у учионици кроз часове теорије. Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у
складу са дефинисаним исходима. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефиниса-
ни исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и свакодневни живот.
Приликом планирања часа, потребно је дате исходе разложити на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у
виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да
се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који
су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике је потребно оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.

Препоручени број часова по темама у II разреду:

Психологија као наука и пракса – 10 часова
Психичке појаве – 27 часова
Психологија личности – 9 часова
Социјална психологија – 12 часова
Комуникација – 16 часова
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља. Увод у проучавање
предмета може се урадити улазним упитником (направљеним са циљем увида у претходна знања, ставове и вредности ученика.
Психологија као наука и пракса – препорука је да се реализује путем примера који су ученицима блиски, везани за полицијски
посао.
Основне психичке појаве реализовати путем примера који ученици препознају (односи у породици, школи, са вршњацима).
Психологија личности реализовати на основу анализе елемената структуре, динамике и развоја личности, путем примера.
Социјална психологија могуће је реализовати путем квизова знања, дебата (за и против) у тиму или у групама.
Комуникација може да се реализује путем вежби, симулираних ситуација, презентација и радом у пару или групама.
Садржај (предмета) у другом има везу са садржајима других предметима као што су: Грађанско васпитање; Социологија са
правима грађана; Прва помоћ; Људска права и кодекс полицијске етике; Безбедносни сектор и рад полиције у заједници

Препоручени број часова по темама у III разреду:

Психологија криминалитета – 16 часова
Комуникација полицијских службеника – 12 часова
Ментално здравље – 18 часова
Психологија учесника у саобраћају – 12 часова
Социјално-психолошке основе полицијског колектива – 8 часа
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.
Увод у проучавање предмета може се урадити улазним упитником (направљеним са циљем увида у претходна знања, ставове и
вредности ученика из претходне школске године) Наведене теме могуће је реализовати путем примера, презентација, дебата, квизова
знања, симулација ситуације, радом у пару или групама и игра улога.
Садржај (предмета) у трећем разреду има везу са садржајима других предметима као што су: Прва помоћ; Основе полицијске
професије; Кривично и кривично-процесно право; Људска права и кодекс полицијске етике; Безбедносни сектор и рад полиције у зајед-
ници; Примена полицијских овлашћења; Јавни ред и послови обезбеђења; Сузбијање криминала; Безбедност саобраћаја на путевима

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.
Страна 146 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ПРИМЕНА ПОЛИЦИЈСКИХ ОВЛАШЋЕЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 74 74
III 99 33 132
IV 60 60 120
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Оспособљавање за примену законске регулативе и професионалнo – етичких стандарда и прописа у обављању полицијских по-
слова;
– Развијање неопходних знања за примену полицијских овлашћења у складу са позитивно-правним прописима;
– Развијање неопходних знања у вези са применом принципа и општих услова, приликом примене полицијских овлашћења, у скла-
ду са позитивно-правним прописима;
– Развијање неопходних знања у вези са применом полицијских овлашћења према малолетним лицима, лицима која уживају дипло-
матско – конзуларни имунитет, војним лицима и припадницима Безбедносно -информативне агенције;
– Усвајање неопходних знања и вештина о условима, мерама безбедности, начинима и техникама употребe средстава принуде, у
складу са позитивно-правним прописима;
– Усвајање неопходних знања и ставова потребних за адекватну процену испуњености општих и посебних услова за примену поли-
цијских овлашћења и употребу средстава принуде у складу са позитивно-правним прописима;
– Развијање неопходних знања у вези са поштовањем ограничења приликом примене овлашћења према одређеним категоријама
лица (лица млађа од 14 година....);
– Јачање свести о значају поштовања и уважавања људских права, здравственог стања грађана и савесног односа према имовини
грађана;
– Развијање основних знања за самостално сачињавање извештаја и других потребних писмена о примени полицијских овлашћења
и употреби средстава принуде у складу са позитивно-правним прописима;
– Развијање основних знања о административно – техничким обрадама докумената, вођење евиденција, као и коресподенција и ко-
муникација у складу са захтевима посла и овлашћењима.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: други
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Полицијскa овлашћења 74

Разред: трећи
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Средства принуде 132

Разред: четврти
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Ватрено оружје 120

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• oбјасни појам полицијских овлашћења; •П
 ојам и врсте полицијских овлашћења
• разликује 16 полицијских овлашћења прописаних •О
 пшти услови и принципи за примену полицијских овлашћења
позитивно-правним прописима; •П
 оступак представљања полицијског службеника
• објасни принципе и опште услове за примену полицијских •П
 римена полицијских овлашћења према војним лицима и припадницима
овлашћења; Безбедносно-информативне агенције, према малолетним лицима и лицима која
• покаже поступак представљања полицијског службеника уживају дипломатско-конзуларни имунитет
пре примене полицијских овлашћења; •Н
 ачин извештавања након примене полицијског овлашћења.
• објасни примену полицијских овлашћења према војним •З
 аконски услови и начин примене упозорења и наређења
лицима, припадницима Безбедносно-информативне •З
 аконски услови за проверу и утврђивање идентитета лица и идентификацију
Полицијскa овлашћења
агенције, према малолетним лицима и лицима која уживају предмета
дипломатско-конзуларни имунитет; •Н
 ачини провере идентитета лица
• опише начин извештавања након примене полицијског •О
 сновне мере безбедности приликом примене полицијских овлашћења и
овлашћења; употребе средстава принуде
• наведе законске услове за давање упозорења и издавање •З
 аконски услови за позивање и прикупљање обавештења
наређења; •П
 оступaк са нађеним стварима
• наведе законске услове за проверу и утврђивање •З
 аконски услови и начин употребе туђег саобраћајног средства и средства везе
идентитета лица и идентификацију предмета; •З
 аконски услови за заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних
• објасни начине провере идентитета лица; средстава
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 147

• наведе законске услове за позивање лица; •Н

 ачин примене полицијског овлашћења заустављање и прегледање лица,
• наведе законске услове за прикупљање обавешења; предмета и саобраћајних средстава
• објасни поступaк пријема нађених ствари; •З
 аконски услови за довођење на основу писаног налога и без писаног налога
• наведе законске услове за употребу туђег саобраћајног •Н
 ачин примене полицијског овлашћења довођење лица
средства и средства везе; •З
 аконски услови и начин довођења малолетног лица
• наведе законске услове за заустављање и прегледање лица, •П
 рава лица које се доводи
предмета и саобраћајних средстава; •З
 аконски услови за задржавање лица
• објасни начин заустављања и прегледања лица, предмета и •П
 оступање са доведеним и задржаним лицем у службеним просторијама
саобраћајних средстава; •З
 аконски услови и начин обезбеђења и прегледа места догађаја
• објасни законске услове за довођење лица на основу и без •З
 аконски услови и начин привременог одузимања предмета
писаног налога; •П
 ојам безбедносне провере и безбедносне сметње
• објасни начин примене полицијског овлашћења довођење; •З
 аконски услови за преглед простора, објеката, документације и
• објасни законске услове и начине довођења малолетног контрадиверзиони преглед
лица; •З
 аконски услови за привремено ограничење слободе кретања
• наведе права лица које се доводи; •Т
 актика и начин поступања у току блокаде, заседе, рације и потере.
• објасни законске услове и поступак за задржавање лица;
• објасни законске услове и начин обезбеђења и прегледа Кључни појмови: овлашћење, полицијски службеник, ограничење овлашћења
места догађаја;
• објасни законске услове за привремено одузимање
предмета;
• објасни појмове безбедносна провера и безбедносна
сметња;
• наведе законске услове за преглед простора, објеката,
документације и контрадиверзиони преглед;
• наведе законске услове за привремено ограничење слободе
кретања.

Разред: трећи
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни врсте средстава принуде; •В
 рсте средстава принуде
• наведе опште законске услове и ограничења за употребу •О
 пшти законски услови за употребу средстава принуде
средстава принуде; •О
 граничења за употребу средстава принуде
• наведе средства принуде која се могу употребити према •У
 потреба средстава принуде према групи лица и законски услови за њихову
групи лица и услове за њихову употребу; употребу
• објасни извештавање, контролу и одговорност у вези са •И
 звештавање, контрола и одговорност у вези са употребом средстава принуде
употребом средстава принуде; •З
 аконски услови за употребу физичке снаге
• објасни законске услове и начин употребе физичке снаге; •Н
 апад и отпор
• анализира на примеру, шта се сматра, а шта се не сматра •Н
 ачин употребе физичке снаге
употребом физичке снаге; •О
 граничења код употребе физичке снаге
• објасни појмове напад и отпор; •Н
 ачин извештавања о употреби физичке снаге
• разликује пасиван од активног отпора; •З
 аконски услови за употребу распршивача са надражујућим средством
• објасни извештавање о употреби физичке снаге; •З
 аконски услови за употребу електромагнетних средстава
• објасни законске услове и начин употребе распршивача са •О
 граничења код употребе распршивача са надражујућим средством и
надражујућим средством; електромагнетних средстава
• објасни законске услове и начин употребе •З
 аконски услови за употребу службене палице
електромагнетних средстава; •П
 ојам и начин употребе службене палице
• наведе ограничења код употребе распршивача са •О
 граничења код употребе службене палице
надражујућим средством и електромагнетних средстава; •З
 аконски услови за употребу средстава за везивање
• представи начин извештавања о употреби распршивача са  ојам и начин употребе средстава за везивање
•П
надражујућим средством и електромагнетних средстава;  граничења код употребе средстава за везивање
•О
• објасни законске услове и начин употребе службене •Н
 ачин извештавања о употреби средстава за везивање
палице; •В
 рсте средстава за запречавање
• наведе ограничења код употребе службене палице; •З
 аконски услови за употребу средстава за принудно заустављање возила
• презентује начин извештавања о употреби службене •З
 аконски услови за употребу средстава за запречавање проласка лица
палице; •Н
 ачин употребе и посебно ограничење за употребу средстава за принудно
• објасни законске услове и начин употребе средстава за заустављање возила
Средства принуде
везивање; •О
 сновна обележја специјалних возила
• објасни начин извештавања о употреби средстава за •О
 сновна обележја службеног пса
везивање; •О
 сновна обележја службеног коња
• наведе законске услове за употребу средстава за принудно •О
 сновна уређаја за избацивање млазева воде
заустављање возила; •О
 сновна обележја хемијских средстава
• наведе законске услове за употребу средстава за •О
 сновна обележја посебних врста оружја и средстава
запречавање проласка лица;
• објасни основна обележја специјалних возила;
• наведе основна обележја службених паса и коња; Кључни појмови: средства принуде, физичка снага, службена палица, средства за
• опише основна обележја хемијских средстава и уређаја за везивање
избацивање млазева воде;
• наведе основна обележја посебних врста оружја и
средстава;
• демонстрира основне мере безбедности приликом примене
полицијских овлашћења и употребе средстава принуде;
• процени испуњеност општих и посебних законских услова
за примену полицијских овлашћења;
• демонстрира давање упозорења и издавање наређења;
• демонстрира проверу идентитета лица;
• демонстрира примену полицијског овлашћења
заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних
средстава;
• демонстрира привремено одузимање предмета;
• демонстрира довођење лица;
• демонстрира поступање полицијског службеника
приликом задржавања лица;
Страна 148 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• процени испуњеност општих и посебних законских услова

за употребу средстава принуде;
• демонстрира употребу физичке снаге, службене палице и
средстава за везивање;
• демонстрира пружање прве помоћи или обезбеђивање
лекарске помоћи повређеним лицима према којима су
употребљена средства принуде;
• демонстрира правовремено и тачно извештавање о
примени полицијских овлашћења и употреби средстава
принуде;
• демонстрира сачињавање извештаја и других потребних
писмена о примени полицијских овлашћења и употреби
средстава принуде;
• демонстрира примену полицијских овлашћења и употребу
средстава принуде, поштујући и уважавајући људска
права, придржавајући се принципа, општих услова,
ограничења и савесног односа према имовини грађана у
складу са позитивно-правним прописима.

Разред: четврти
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе законске услове за употребу ватреног оружја; •З
 аконски услови за употребу ватреног оружја
• објасни појам противправног напада и напада ватреним •П
 ојам противправног напада и напада ватреним оружјем
оружјем; •Н
 ачин упозорења пре употребе ватреног оружја
• објасни начин употребе ватреног оружја; •Н
 ачин употребе ватреног оружја
• наведе посебна ограничења код употребе ватреног оружја; •П
 осебна ограничења код употребе ватреног оружја
• објасни шта се не сматра употребом ватреног оружја; •Ш
 та се не сматра употребом ватреног оружја
• објасни начин извештавања о употреби ватреног оружја; •Н
 ачин извештавања о употреби ватреног оружја
• опише поступак и законске услове за употребу ватреног •З
 аконски услови за употребу ватреног оружја према возилу у покрету, пловилу и
оружја према пловилу; према животињама
• опише поступак и законске услове за употребу ватреног •Н
 ачин употребе ватреног оружја према пловилу
оружја према возилу у покрету; •П
 осебно ограничење код употребе ватреног оружја према пловилу
• опише поступак и законске услове за употребу ватреног •Н
 ачин извештавања о употреби ватреног оружја према возилу у покрету, пловилу
оружја према животињама; и према животињама
• објасни начин извештавања о употреби ватреног оружја
Ватрено оружје према возилу у покрету, пловилу и према животињама; Кључни појмови: ватрено оружје, противправни напад, упозорење,
• процени испуњеност законских услова за употребу професионалне ситуације
ватреног оружја;
• демонстрира закониту, правилну и безбедну употребу
ватреног оружја;
• демонстрира примену полицијског овлашћењења преглед
простора и објеката пре употребе ватреног оружја;
• одабере полицијска овлашћења и њихов редослед примене
у професионалним ситуацијама, у складу са позитивно-
правним прописима, принципима и стандардима
полицијског поступања;
• демонстрира примену полицијских овлашћења и употребу
средстава принуде у професионалним ситуацијама;
• сачини извештаје и друга потребна писмена о примени
полицијских овлашћења и употреби средстава принуде.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Предмет се реализује кроз теорију и вежбе и одељење се дели на групе приликом реализације вежби.

Место реализације наставе

• Настава се реализује у учионици, тактичкој кући и у другим просторијама и просторима у кругу СШУП-а, на часовима теорије и
вежби.
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања. За
реализацију наставних садржаја може се користити и доступна литература за полицијске и правне школе.
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одго-
варајуће наставне методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична
стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и рад у служби. Приликом планирања часа, треба извршити операционали-
зацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму
разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже оства-
рити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на
остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније
остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.
Настава, односно њени поједини делови, могу се реализовати и путем платформе за учење на даљину Министарства унутрашњих
послова (E-учионица).
Приликом реализације наставе, вршити корелацију између наставних садржаја који су међусобно повезани.
Први модул – Полицијска овлашћења – реализовати применом наставних метода модификовано предавање, презентација, брејн-
сторминг, дискусија, демонстрација, студија случаја и другим методама, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса,
да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом реализације прве теме препорука је да се ученици упознају са позитивно-правним
прописима који регулишу примену полицијских овлашћења, а да се поједине одредбе и поступања полицијских службеника практично
увежбавају путем примене теоријских знања о условима за примену полицијских овлашћења у практичном контексту и ефикасним ра-
дом у тиму, у складу са позитивно-правним прописима, уз поштовање и уважавање људских права (од једноставнијих ка сложенијим
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 149

ситуацијама), након чега се сачињавају одговарајућа писмена. Акценат је на индивидуалном раду кроз анализу практичних поступања.
Анализу врше и наставник и ученици. При анализи препоручује се групна дискусија.
Други модул – Средства принуде – реализовати применом наставних метода модификовано предавање, презентација, брејнстор-
минг, дискусија, демонстрација, симулација, играње улога и другим методама, где је улога наставника да буде организатор наставног
процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом реализације друге теме препорука је да се ученици упознају са позитив-
но-правним прописима који регулишу примену полицијских овлашћења, а да се поједине одредбе и поступања полицијских службени-
ка практично увежбавају путем примене теоријских знања о условима за примену полицијских овлашћења у практичном контексту и
ефикасним радом у тиму, у складу са позитивно-правним прописима, уз поштовање и уважавање људских права (од једноставнијих ка
сложенијим ситуацијама), након чега се сачињавају одговарајућа писмена. Акценат је на индивидуалном раду кроз анализу практичних
поступања. Анализу врше и наставник и ученици. При анализи препоручује се групна дискусија.
Трећи модул – Ватрено оружје – реализовати применом наставних метода модификовано предавање, презентација, брејнсторминг,
дискусија, демонстрација, симулација, играње улога и другим методама, где је улога наставника да буде организатор наставног процеса,
да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом реализације друге теме препорука је да се ученици упознају са позитивно-правним
прописима који регулишу примену полицијских овлашћења, а да се поједине одредбе и поступања полицијских службеника практично
увежбавају путем примене теоријских знања о условима за примену полицијских овлашћења у практичном контексту и ефикасним ра-
дом у тиму, у складу са позитивно-правним прописима, уз поштовање и уважавање људских права (од једноставнијих ка сложенијим
ситуацијама), након чега се сачињавају одговарајућа писмена. Акценат је на индивидуалном раду кроз анализу практичних поступања.
Анализу врше и наставник и ученици. При анализи препоручује се групна дискусија.
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
• Основе полицијске професије;
• Управно право и управни поступак;
• Људска права и полицијска етика;
• Информациони систем и систем веза;
• Психологија за полицијске службенике;
• Кореспонденција и комуникација;
• Оперативне полицијске вештине;
• Руковање полицијским оружјем;
• Безбедносни сектор и рад полиције у заједници;
• Јавни ред и послови обезбеђења;
• Кривично и кривично-процесно право;
• Сузбијање криминала;
• Заштита државне границе и странци;
• Безбедност саобраћаја на путевима.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, актив-
ности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (практичних радова), кратких блиц тестова, итд. За сваки од наведених
продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког
елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода ком-
петенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома
је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити
у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: ЉУДСКА ПРАВА И ПОЛИЦИЈСКА ЕТИКА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 66 66
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање основних знања о феномену људских права и слобода;
– Упознавање са механизмима гарантовања и заштите људских права и слобода;
– Упознавање са могућим разлозима ограничења људских права и слобода;
– Развијање основних знања о појавним облицима кршења људских права и слобода;
– Развијање основних знања о етици и моралу, деонотологији и Кодексу полицијске етике;
– Оспособљавање ученика за примену етике и морала у професионалном развоју полицијског службеника;
– Развијање свести о значају унапређења етичких и моралних компоненти у поступању полицијског службеника;
– Оспособљавање за поступања по Кодексу полицијске етике;
Страна 150 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
– Упознавање ученика са потребама интеракције полиције са грађанима у складу са традиционалним вредностима моралног и етич-
ког поступања;
– Развијање основних знања о полицијском интегритету.
3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе међународне изворе људских права;
• о бјасни појам људских права;
•н  аведе основна људска права;
• о бјасни грађанска и политичкаправа;
• о бразложи значај поштовања људских права у раду
полицијског службеника;
• о бјасни десет стандарда људских права од значаја за рад
полицијског службеника;
• о бјасни основна обележја људских права од значаја за рад
полицијског службеника.
Људска права и основне
слободе човека
• дефинише појам морала;
• дефинише појам етике;
• објасни појам и компоненте моралног карактера;
• образложи значај одговорног и савесног поступања;
• дефинише појам вредности;
• објасни појам етичких вредности;
• анализира сопствену „лествицу етичких вредности”;
• објасни појам етички стандард;
• објасни појам морална дилема;
• представи модел решавања модерних дилема;
• објасни значај решавања моралних дилема.
Морал и етика
• објасни обавезе и дужности полицијског службеника;
• објасни значај професионалних обавеза и дужности
полицијског службеника;
• опише значај права на дискреционо одлучивање;
• примени начела полицијског интегритета;
• препозна, у датој ситуацији, факторе који утичу на
подривање полицијског интегритета;
• дефинише појам морално девијантног понашања;
• наведе теже облике морално девијантног понашања;
• анализира морално девијантне облике поступања
полицијског службеника;
• објасни последице морално девијантног поступања;
• објасни значај моралитета и легалитата у поступању
полицијског службеника;
Деонтологија
• објасни значај моралне референце лојалности;
• објасни појам моралног ауторитета;
• објасни значај коришћења моралног ауторитета у
поступању полицијског службеника.
28. август 2023.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Међународни извори људског права
– Узнверзална декларација о људским правима (1948)
– Европска конвенција о људским правима и основним слободама (1950)
– Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966)
– Факултативни протокол уз Међународни пакт о грађанскими политичким
правима (1966)
– Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације (1965)
– Конвенција против мучења и других свирепих, нечовечних или понижавајућих
казни или поступака (1984)
– Европска конвенција о спречавању мучења и нечовечних или понижавајућих
казни или поступака (1987)
• Појам људских права
• Појам грађанских и политичких права
• Основна људска права
• Основна грађанска и политичка права
• Однос људских права и полиције
– Значај полиције у заштити људских права
– Значај законите употребе средства принуде
– Значај јавности у оцени употребе средства принуде
• Десет стандарда људских права у односу полиције према људским правима
– Право на живот, личну слободу и сигурност
– Правда и људска права
– Грађанска непослушност
– Обрнута дискриминација
– Слобода и једнакост
– Закон, слобода и моралност
– Слобода мишљења и изражавања
Кључни појмови: људска права
• Појам етике
• Појам морала
• Елементи (централна питања) етике као научне дисциплине.
• Појам аксиологије и деонтологије као дела етичких концепција.
• Појам моралног карактера
• Појам моралног карактера човека
• Елементи унутрашње структуре моралног карактера
• Појам моралног мотива и уверења
• Појам одговорности, импутације, кривице и санкције
• Појам стида и кајања
• Појам савести
• Појам вредности
• Врсте вредности
• Појам моралне личности
• Појам моралне културе личности
• Елементи моралне културе
• Облици врлина и порока
• Појам етичког и моралног стандарда
• Појам „златног правила моралности”
• Појам моралне дилеме
• Елементи етичких стандарда у решавању моралне дилеме
Кључни појмови: морал, етика, савест
• Појам дужности
• Врсте моралних обавеза
• Моралне обавезе и дужности
• Професионално-правне обавезе и дужности
• Врсте дужности
• Врсте дужности у зависности ко их одређује
• Врсте дужности у зависности које су садржине
• Професионалне обевезе и дужности
• Дужност према себи
• Дужност према породици
• Дужност према дугима
• Дужност према служби
• Појам и концепти полицијског ауторитета
• Интегритет полицијских службеника
• Морални основ полицијског ауторитета
– Значај моралног ауторитета старешине
– Решавање конфликта
– Процесни значај моралног карактера
• Појам морално девијантног понашања
– Корени морално девијантног понашања
– Утицај васпитања и социјализације на формирању моралне личности
• Врсте тежих облика морално девијантног понашања полицијских службеника
– Последице неетичких поступања полицијских службеника
• Појам моралног цинизма
• Појам моралног нихилизма
• Моралитет и легалитет
Кључни појмови: деонтологија, дужносрт, обавеза, девијантно понашање
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 151

• наведе елементе Кодекса полицијске етике; • Концепти етике у полицији

• објасни значај Кодекса полиције у раду полицијског • Домен Кодекса полиције
службеника; • Елементи Кодекса политике
• демонстрира супротстављање сваком акту корупције у
Кодекс полицијске етике
складу са одредбама Кодекса полицијске етике; Кључни појмови: кодекс, етика
• анализира своје личне способности неопходне за
разумевање друштва коме служи, а у складу са одредбама
Кодекса полицијске етике.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу, у учионици, при чему се одељење не дели на групе.
Место реализације наставе
• Настава се реализује у учионици

Препоручени број часова по темама:

Људска права и основне слободе човека – 30 часова
Морал и етика – 15 часова
Деонтологија – 16 часова
Кодекс полицијске етике – 5 часова
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.
Увод у проучавање предмета је може се урадити улазним упитником (о информисаности о Основним људским правима и општем
знању о моралним начелима у свакодневном животу), тиме би се извршило подсећање ученика на неке од тема које су биле предмет по-
родичног васпитања и основног образовања. Могуће је и правити мапу ума на тему – основних људских права, врлина и порока, етичких
стандарда, изградње лествице етичких вредности.
Прва тема – Људска права и основне слободе – реализовати путем примера који су њима блиски, везани за квалификацију за коју
се школују или их интересују– норме проучавати преко нормативе и аката међународног права које су као такве имплементиране у уну-
трашњем праву Републике Србије (Универзална декларација о људским правима, Европска конвенција о људским правима и основним
слободама, Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискримина-
ције, Конвенција против мучења и других свирепих, нечовечних или понижавајућих казни или мучења, Европска конвенција о спречава-
њу мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака).
Друга тема – Морал и етика – реализовати путем примера који ученици препознају, (односи у породици, школи, саобраћају), као и
анализи елемената моралне личности и моралних вредности.
Трећа тема – Деонтологија – реализовати путем примера које ученици препознају кроз примену одређених радњи које произилазе
из њихових обавеза, односно дужности у које могу да се идентификују са обавезама и дужностима у пословима које ће моћи да приме-
не у будућем раду као полицијски службеници. У компарацији обавеза, односно дужности из живота и обавеза и дужности из домена
МУП-а Републике Србије могу се користити различити нормативни извори (Закон о полицији, Правилник о полицијским овлашћењима,
Правилник о начину полагања заклетве полицијских службеника, Правилник о начину понашања и личном изгледу полицијских службе-
ника и других запослених у Министарству унутрашњих послова ...). У том смислу могуће је користити различите врсте квизова, дебата
(за и против) кроз тимски рад у групама које бране своје ставове...
Четврта тема – Кодекс полицијске етике – могуће је реализовати путем представљања садржине самог Кодекса полицијске етике
и активним учешћем ученика у виду формирања радионица кроз које би се детаљније кроз низ примера одредбе кодекса разјасниле кроз
дебате радних група.
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
• Основе полицијске професије;
• Управно право и управни поступак;
• Психологија за полицијске службенике;
• Кореспонденција и комуникација;
• Оперативне полицијске вештине;
• Руковање полицијским оружјем;
• Безбедносни сектор и рад полиције у заједници;
• Јавни ред и послови обезбеђења;
• Кривично и кривично-процесно право;
• Сузбијање криминала;
• Заштита државне границе и странци;
• Безбедност саобраћаја на путевима.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Страна 152 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И СИСТЕМ ВЕЗА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 33 66 99
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање основних знања о Јединственом информационом систему (ЈИС) МУП-а Републике Србије и систему везе
– Упознавање ученика са значајем заштите података у ЈИС-у
– Оспособљавање ученика за вођења службене евиденција и коришћења база података (Jединствени информациони систем МУП-а
РС и др.) у области унутрашњих послова, поштујући заштиту података о личности;
– Развијање основних знања о претрагама лица, предмета, странаца и системима веза
– Упознавање ученика са уносом података у евиденције Дневник догађаја и Провера идентитета лица
– Оспособљавање ученика за коришћење података из евиденција Дневник догађаја и Провера идентитета лица

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
Јединствени • објасни карактеристике ЈИС-а • Јединствени информациони систем МУП-а Републике Србије /појам, заштита,
информациони систем • д  емонстрира поступак конекције (укључења) на Школски конекција и дисконекција
(ЈИС) МУП-а Републике ЈИС
Србије •д  емонстрира избор група евиденција на ЈИС-у Кључни појмови: Јединствени информациони систем
• објасни појам оперативних претрага у ЈИС-у • Оперативне претраге;
• разликује врсте оперативних претрага у ЈИС-у • Пријава боравка странаца;
• опише поступак различитих оперативних претрага у ЈИС-у • Одређене категорије странаца;
• демонстрира претрагу лица у оперативним претрагама • Провера идентитета лица
• демонстрира претрагу у евиденцији пријава боравка • Заштита државне границе и странци/
странаца – Инострана путна исправа
Евиденције о лицима
• демонстрира конекцију и претрагу у евиденцији одређене • Примена полицијских овлашћења/
категорије странаца – провера идентитета лица
• демонстрира евидентирање података у евиденцију ПИЛ – ПИЛ образац
• демонстрира ажурирање податакау евиденцији ПИЛ
• демонстрира брисање податакау евиденцији ПИЛ Кључни појмови: евиденције о лицима
• демонстрира претраживање податке из евиденције ПИЛ
• • објасни значај познавања података о моторним возилима • Евиденције о оружју;
• • објасни значај познавања података о оружју •Е  виденције о моторним возилима
• прикупи неопходне податке о моторним возилима и оружју • Безбедност саобраћаја на путевима/
Евиденције о
– крадена возила
предметима
– јединствен регистар возила

Кључни појмови: евиденције, регистри

• објасни значај правовремено добијеног обавештења • Главна конзола;
(дојаве) • Евидентирање обавештења;
• самостално евидентира обавештења • Верификација обавештења/
Евиденције о догађајима
– верификуje обавештења –д  огађај
– проследи обавештења
Кључни појмови: евиденције о догађајима
• дефинише телекомуникационе системе који се користе у • Систем веза МУП-а/
МУП-у – комуникационе технологије,
• демонстрира коришћење аналогних радио-уређаје који се – телекомуникациони системи;
користе у МУП-у • Радио- комуникациони системи/
• демонстрира коришћење дигиталних радио-уређаје који се – аналогни радио-уређаји;
Систем веза МУП-а
користе у МУП-у • Телефонски систем веза МУП-а/
• демонстрира коришћење специјалног телефонског система – дигитални радио-уређаји
МУП-а – специјални телефонски систем МУП-а
• примењује неопходни ниво безбедности при коришћењу
телефонских система Кључни појмови: системи веза
• демонстрира примену ознака хитности и поверљивости • Неговорне поруке/
• демонстрира примену мера заштите у систему неговорних – д епеша,
Неговорне поруке порука – криптозаштита
• демонстрира слање информација у систему криптозаштите
Кључни појмови: неговорне поруке

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу, при чему се одељење не дели на групе.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 153

Место реализације наставе

• Настава се реализује у кабинету за информациони систем

Препоручени број часова по темама:

Јединствени информациони систем (ЈИС) МУП-а Републике Србије- (3Т+6В) часова
Евиденције о лицима- (11Т+22В) часова
Евиденције о предметима- (2Т+4В) часова
Евиденције о догађајима-(10Т+20В)часова
Систем веза МУП-а-(5Т+10В) часова
Неговорне поруке- (2Т+4В) часова
На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља.
Увод у проучавање предмета може се урадити улазним упитником (направљеним са наставником рачунарства и информатике, те
сагледавањем шта је рађено из наведеног предмета везано за информације и мрежу), тиме би се извршило подсећање ученика на неке од
тема које су радили у претходна два разреда, а које ће у овом предмету дубље проучавати и новине које ће усвајати.
Прва тема – Јединствени информациони систем (ЈИС) МУП-а Републике Србије реализовати путем примера који су њима бли-
ски везаним за појам информација и база података.
Друга тема – Евиденције о лицима реализовати путем примера који су њима блиски везаним за претрагу држављана и претрагу
странаца. За унос података у евиденцију ПИЛ одабрати примере у којима је ученик сведок.
Трећа тема – Евиденције о предметима реализовати путем примера за возила, нестала возила и оружје.
Четврта тема – Евиденције о догађајима реализовати путем примера који ученици препознају (свакодневне дојаве).
Пета тема – Систем веза МУП-а могуће је реализовати путем примера о напредним комуникационим технологијама.
Шеста тема – Неговорне поруке могуће је реализовати путем примера о неговорним порукама.
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
Примена полицијских овлашћења
Сузбијање криминала
Безбедност саобраћаја на путевима
Заштита државне границе и странци

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, актив-
ности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (презентација, практичних радова), кратких блиц тестова. За сваки од
наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања
сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхо-
да компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и
веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се
могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: СУЗБИЈАЊЕ КРИМИНАЛА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 66 33 99
IV 60 60
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање вештина за прикупљање обавештења по PEACE моделу
– Оспособљавање ученика за састављање службених докумената из области сузбијања криминалитета
– Оспособљавање ученика за обезбеђење места догађаја
– Упознавање ученика са појмовима оперативна веза, оперативна контрола и оперативне акције
– Упознавање ученика са Полицијско обавештајним моделом (у даљем тексту ПОМ)
– Оспособљавање ученика за полицијско хапшење и саслушање осумњиченог, претресање стана и лица и привремено одузимање
предмета
– Оспособљавање ученика за препознавање кривично правних и криминалистичких обележја појединих кривичних дела
– Оспособљавање ученика за предузимање првих мера и радњи у расветљавању кривичних дела
Страна 154 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни појам криминалистике • Појам и подела криминалистике
• р азликује гране криминалистике, • Појам криминалитета и делинквенције
Основни појмови
•п  резентује разлику између криминалитета и
криминалистике
делинквенције, Кључни појмови: криминалистика, криминалитет и делинквенција,
• о бјасни девет основних питања криминалистике.
• објасни појам прикупљања обавештења, • Појам и законски основи прикупљања
• наведе законске услове за прикупљање обавештења, • Сврха прикупљања личног описа
• објасни сврху и елементе личног описа, • Појам и фазе PEACE модела
• објасни појам, принципе и фазе прикупљања обавештења • Службена белешка о обавештењу примљеном од грађанина
Криминалистичко по PEACE моделу,
– тактичка правила • наведе врсте питања која се користе током разговора, Кључни појмови: прикупљање обавештења, PEACE модел, лични опис, службена
прикупљања • састави службену белешку о обавештењима примљеним белешка
обавештења од грађана,
• наведе законске услове за прикупљање обавештења по
захтеву јавног тужиоца,
• презентује поступке и процедуре, у складу са основним
начелима и принципима поштовања људских права.
• разликује непосредне и посредне начине сазнања за • Начини сазнања за кривично дело
кривично дело, • Пријем и поступање по кривичној пријави
• опише поступак пријема и поступање по кривичној • Записник о пријему кривичне пријаве
пријави, • Поступак према лицима оштећеним кривичним делом које се гони по приватној
• наведе све информације у вези са описом догађаја које тужби
Начини сазнања и
треба укључити у записник о пријему кривичне пријаве,
пријем пријава о
• састави Записник о пријему кривичне пријаве, Кључни појмови: начини сазнања, пријем пријаве, кривична пријава
извршеном кривичном
• демонстрира поступак према лицима оштећеним
делу
кривичним делом за које се гони по приватној тужби,
• наведе услове за пружање заштите оштећеном кривичним
делом и другим лицима према Закону о полицији,
• објасни услове и поступак заштите података о идентитету
према Закону о полицији.
• објасни појам трага и начине заштите трагова, • Појам трага
• разликује врсте трагова, • Врсте трагова и начин заштите
• објасни појам "место догађаја кривичног дела" • Начин настанка трагова
Трагови кривичних дела • прикупља доказе придржавајући се процедуре и принципа • Место догађаја кривичног дела
непристрасности. • Реметилачки фактори

Кључни појмови: траг, место догађаја

• опише поступке које обухвата обезбеђење места догађаја
кривичног дела,
Криминалистичко- • објасни правила осигурања личне безбедности и
тактичка правила безбедности других лица приликом изласка на место
обезбеђења места догађаја,
догађаја • демонстрира обележавање граница места догађаја,
• симулира обезбеђење места догађаја кривичног дела,
• састави извештаје у вези са обезбеђењем места догађаја.
• објасни појам „стања кризе”,
• наведе ситуације које се сматрају кризним,
• демонстрира поступање првог полицајца на месту кризне
Поступање првог
ситуације,
полицајца на месту
• наведе информације које први полицајац треба да пренесе
кризне ситуације
преговарачком тим,
• демонстрира поступак првог полицајца са лицем које
показује намеру да изврши самоубиство.
• дефинише појам и врсте оперативних веза,
• објасни поступак ангажовања и рада са информатором,
• примењује правила чувања службених података,
• наведе основне изворе безбеднoсно интересантних
података,
• објасни појам и значај оперативног извештаја и оперативне
Оперативни послови
информације,
• састави оперативни извештај и оперативну информацију,
• објасни поступак подношења и поступање са оперативном
информацијом оперативне информације,
• објасни појам и циљ оперативне контроле,
• објасни појам и врсте оперативних акција.
• објасни појам осумњиченог,
• наведе законска права осумњиченог лица,
• објасни тактичка правила полицијског хапшења
осумњиченог уз поштовање права ухапшеног лица,
• опише поступак са лицем након хапшења,
Полицијско хапшење,
• састави извештај о хапшењу и спрововођењу ухапшеног
задржавање и
лица,
саслушање осумњиченог
• објасни тактичка правила саслушања осумњиченог и
представи начине супротстављања сваком облику тортуре,
• наведе услове за полиграфско тестирање,
• објасни поступак довођења лица ради полиграфског
тестирања.
• Ситуације када је полицијском службенику дозвољен улазак у место догађаја
• Фактори за одређивање граница места догађаја
• Одређивање места пролаза
• Правила осигурања личне безбедности приликом изласка на место догађаја
• Поступци који обухватају обезбеђење места догађаја
Кључни појмови: обезбеђење места догађаја, место пролаза, задржавање на месту
догађаја
• Појам стања кризе и кризне ситуације
• Задаци и поступање првог полицајца на месту кризне ситуације
• Информације које треба предати преговарачком тиму
• Поступак са лицем које показује намеру да изврши самоубиство
Кључни појмови: стање кризе, кризна ситуација, преговарачки тим, претња
самоубиством
• Појам и врсте оперативних веза
• Правила рада са информатором
• Дужност чувања пословних података
• Извори безбедносно интересантних података
• Појам оперативног извештаја и оперативне информције
• Појам и циљ оперативне контроле
• Појам и врсте оперативних акција
Кључни појмови: оперативне везе, правила рада са оперативним везама,
корупција ,оперативни извештај, оперативна информација, оперативна контрола,
оперативне акције
• Појам и законска права осумњиченог
• Тактичка правила хапшења осумњиченог
• Поступак с ухапшеним лицем
• Извештај о хапшењу и спровођењу
• Тактичка правила саслушања осумњиченог
• Записник о саслушању осумњиченог
• Полиграфско тестирање
Кључни појмови: осумњичени, хапшење, задржавање , саслушање осумњиченог,
записник о саслушању, полиграф
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 155

• објасни појам претресања, стана и других просторија, • Појам и криминалистичко – тактичка правила претресање стана
• демонстрира поступак претресања стана и других • Претресање лица
просторија, • Правни основи за привремено одузимање предмета
• састави документа која се подносе након извршеног • Потврда о привремено одузетим предметима
претресања стана и других просторија, • Потврда о враћеним предметима
• објасни циљ и тактичка правила претресања лица, • Процедура одузимања и чувања одузетих предмета
Претресање стана и • опише елементе записника о претресању лица, • Разлози за враћање предмета
других просторија, • демонстрира претресање лица поштујући законска
претресање лица и ограничења,
привремено одузимање • наведе правне основе за привремено одузимање предмета Кључне појмови: претресање, стан, извештај, потврда, записник привремено
предмета и враћање привремено одузетих предмета, одузимање предмета, потврда о привремено одузетим предметима
• демонстрира процедуру предочавања предмета ради
препознавања,
• опише процедуру привременог одузимања рачунара,
рачунарске опреме и мобилних телефона,
• опише стандардну процедуру полиције са привремено
одузетим предметима.
• наведе опште принципе у заштити жртава насиља у • Показатељи насиља у породици
породици и у партнерским односима, • Процедура поступања униформисаних полицијских службеника приликом
• опише показатеље насиља у породици, интервенције код насиља у породици
• препозна карактеристичне траговe код насиља у породици, • Извештај о догађају- насиље у породици и образац као допуна извештаја
• демонстрира поступање униформисаних полицијских Кључни појмови: насиље у породици, показатељи, трагови, интервенција,
службеника приликом интервенције код насиља у извештај о догађају
Насиље у породици
породици,
• састави извештај о догађају – насиље у породици и
образац као допуну извештаја о догађају – насиље у
породици,
• демонстрира потребне радње у циљу осигурања
безбедност жртве и њене породице.

Четврти разред
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• објасни појам и циљеве полицијско обавештајног модела • Појам, циљеви и фазе ПОМ-а
(ПОМ), • Улога униформисаних полицијских службеника у ПОМ-у
Полицијско • опише потпроцесе и фазе криминалистичко-обавештајног
обавештајни модел процеса полицијско обавештајног модела, Кључни појмови: полицијско обавештајни модел
• објасни улогу униформисаних полицијских службеника у
полицијско обавештајном моделу.
• објасни појам потражне делатности, • Појам потражне делатности
• разликује потражна акта, • Потражна акта
• објасни значење мера које се захтевају у потражним • Значење мера
актима, • Мере циљане потраге
• опише почетне кораке у трагању за лицима и предметима, • Почетни кораци у трагању
Трагање за лицима и
• објасни поступак пријема пријаве о нестанку лица, • Криминалистичко форензичка регистрација
предметима
• наведе чињенице које треба укључити у извештај о • Појам несталог лица
нађеном лицу, • Записник о несталом лицу
• објасни правне институте јавног расписивања награде, • Извештај о нађеном лицу
мера циљане потраге, полицијског опажања и опсервирања
и форензичке регистрације. Кључни појмови: потражна делатност, потражни акти, мере, нестало лице
• објасни криминалистичка обележја кривичних дела против • Кривична дела против полне слободе
полне слободе, • Појмови жртве трговине људима, илегални мигранти и проституција
• опише трагове који могу бити пронађени након учињених • Фазе трговине људима
кривичних дела против полне слободе, • Појам и подела дрога
• објасни појам „трговина људима”, • Појмови злоупотреба дрога, зависност, толеранција и тровање
• разликује појмове „жртва трговине људима”, кријумчарено • Изглед, начин паковања, начин употребе и ефекти које изазивају дроге
лице (илегални мигрант) и проституција, • Начин описивања привремено одузетих материја за које се сумња да су дроге
• објасни фазе трговине људима, • Појам корупције
• наведе знакове који указују на потенцијалну жртву • Кривична дела против корупције
трговине људима, • Криминалистичка обележја кривичних дела разбојништва и разбојничке крађе
• објасни појам и класификацију дрога, • Начини сазнања и прве мере радње
Криминалистичка
• разликује појмове злоупотреба дрога, зависност,
обележја појединих
толеранција и тровање, Кључни појмови: кривична дела против полне слободе, трговина људима,
кривичних дела
• састави потврду о привремено одузетим материјама за које жртва, илегални мигрант, проституција , дроге, злоупотреба дрога, зависност,
се сумња да су дроге, толеранција, паковање, ефекти , корупција, примање и давање мита , разбојништво,
• објасни појам корупције, разбојничка крађа,
• наведе основна кривична дела корупције,
• објасни криминалистичка обележја разбојништва и
разбојничке крађе,
• објасни прве мере и радње по сазнању за кривична
дела из области полних слобода, примање и давање
мита, разбојништва и разбојничке крађе, као и поступак
униформисаног полицијског службеника у ситуацијама
откривања злоупотреба дрога.
Страна 156 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни појам, циљ и фазе криминалистичке обраде, •П

 ојам и циљ криминалистичке обраде
• објасни појам и значај индиција и верзија, •П
 ојам и значај индиција и верзија
• наведе основне групе оперативних индиција, •О
 сновне групе оперативних индиција
• представи садржај оперативног плана, •З
 начај и садржај оперативног плана
Индицијална • разликује криминалистичка обележја кривичних дела •К
 риминалистичка обележја кривичних дела крађе, тешке крађе, лаке и тешке
метода откривања крађе, тешке крађе, лаке и тешке телесне повреде, телесне повреде
и криминалистичка • објасни мере и радње које се предузимају током •Ф
 ингирање тешких крађа
обележја појединих расветљавања кривичних дела крађе, тешке крађе, лаке и •М
 ере и радње потребне за проверу верзија о кривичним делима лаке и тешке
кривичних дела тешке телесне повреде. телесне повреде и учиниоцу

Кључни појмови: криминалистичка обележја, индиције, верзије, оперативни

план, крађа , тешка крађа, обијање, проваљивање, фингирање, лаке и тешке
телесне повреде
• објасни појам кривичне пријаве против познатог учиниоца •П
 ојам и елементи кривичне пријаве против познатог учиниоца и извештај као
Кривична пријава и извештаја као допуне кривичне пријаве, допуна кривичне пријаве
против познатог • опише поступак подношења кривичне пријаве против
извршиоца и извештај познатог учиниоца и извештаја као допуне кривичне Кључни појмови: кривична пријава против познатог учиниоца, извештај као
као допуна кривичне пријаве, допуна кривичне пријаве
пријаве • састави кривичну пријаву против познатог учиниоца,
• састави извештај као допуну кривичне пријаве.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
За реализацију наставних садржаја може се користити и додатна, доступна литература.
Приликом извођења часова вежби одељење се дели у групе.

Место реализације наставе:

Настава се изводи у учионицама, тактичкој кући, другим просторима и просторијама подесним за практичне вежбе као и кабинети-
ма са рачунарима.

Препоручен број часова по темама

Трећи разред:
Основни појмови криминалистике – 6 часова
Криминалистичко – тактичка правила прикупљања обавештења – 12 часова
Начини сазнања и пријем пријава о извршеном кривичном делу – 6 часова
Трагови кривичних дела – 6 часова
Криминалистичко-тактичка правила обезбеђења места догађаја – 12 часова
Поступање првог полицајца на месту кризне ситуације – 6 часова
Оперативни послови – 12 часова
Полицијско хапшење, задржавање и саслушање осумњиченог – 9 часова
Претресање и привремено одузимање предмета – 18 часова
Насиље у породици – 12 часова

Четврти разред:
Полицијско обавештајни модел – 4 часа
Трагање за лицима и предметима – 8 часова
Криминалистичка обележја појединих кривичних дела – 22 часа
Индицијална метода и криминалистичка методика расветљавања појединих кривичних дела – 19 часова
Кривична пријава против познатог извршиоца и извештај као допуна кривичне пријаве – 7 часова
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одго-
варајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна
знања и вештине, као и ставови, потребне ученику за даље учење и обављање будућег посла. Приликом планирања часа, треба извршити
операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у
програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже
остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Ученике треба оспосо-
бљавати за примену стечених знања и у другим предметима, као и коришћење стечених знања из других предмета у настави сузбијања
криминала.
У току трећег разреда реализује се десет тема применом метода активно оријентисане наставе, где је улога наставника да буде
организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом реализације првих шест тема препорука је да се
по предвиђеном редоследу извођења наставе из појединих тема, током часова вежби демонстрира процедура прикупљања обавештења,
пријем пријаве на терену и телефоном, демострира поступак обезбеђења места догађаја у складу са особинама трагова, као и поступање
првог полицајца на месту кризне ситуације. Приликом избора вежби кренути с једноставнијим ситуацијама. Теме се могу реализовати
кроз демонстрације, симулације, игру улога и студије случаја. Акценат је на раду у патроли, односно у пару, као и на индивидуалном
састављању писмена. Анализу предузетих активности може да води и усмерава наставник уз активно учествовање ученика. При анализи
препоручује се коришћење пројектора или других наставних средстава за дељење докумената, као и пројекцију снимака вежби.
Приликом реализације седме теме наставник може кроз пример упознати полазнике са правилима рада са оперативном везом, где
би они могли да износе шта су приметили као погрешан поступак, те предложили правилно решење. Наставник може да усмерава диску-
сију у вези са ситуацијом и постиче ученике да износе своје мишљење и дођу до решења. Кроз примере објаснити разлику између опе-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 157

ративног извештаја и оперативне информације, након чега ученици могу да индивидуално састављају наведена писмена прво за увежба-
вање, уз асистенцију наставника, а потом и самостално за оцењивање. Кроз презентације и модификовано предавање наставник може да
упознаје ученике са појмовима оператвне контроле и оперативне акције.
Осму тему наставник може почети провером стечених знања из области кривичног и кривично процесног права, те у презентова-
ним ситуацијама подстицати ученике да одреде услове за полицијско хапшење и задржавање лица, те у складу са задатом ситуацијом у
оквиру групе попунити образац извештаја о хапшењу и спровођењу. Током часа ученицима је потребно презентовати обрасце за упозна-
вање ухапшеног лица са његовим правима. Наставник може да надгледа и усмерава рад предходно формираних група. У току ове теме
наставник кроз презентације и модификовано предавање може ученике упознати са тактичким правилима саслушања осумњиченог, те
им може приказати попуњен записник о саслушању осумњиченог. Током реализације девете теме, кроз групну активност ученици могу
на белој табли или на флип чарту описати изложени предмет, што ће касније применити у попуњавању потврде о привремено одузетим
предметима. Састављање потврде о привремено одузетим предметима обавља се кроз индивидуалну активност. Играњем улога прибли-
жава им се процедура враћања привремено одузетих предмета. Након упознавања са основним појмовима у вези са претресањем стана и
других просторија, наставник може организовати групну активност, (демострацију) практичну вежбу претресања стана, те након тога и
анализу вежбе. Подаци добијени анализом вежбе могу се користити за састављање потврде о уласку у стан и извештаја о претресању без
наредбе суда, док им се записник о претресању стана и записник о претресању лица може презентовати. Наставне садржаје наставник
може реализовати кроз модификовано предавање и студије случаја. Десету тему наставник може почети понављањем појма насиља у по-
родици из кривичног права, те облика и динамике насиља у породици што су ученици савладали из других предмета. Путем студије слу-
чаја може им се објаснити пријем пријаве, а кроз симулацију ученик може увежбати поступање униформисаних полицијских службеника
приликом интервенције код насиља у породици. Заједно са ученицима наставник може анализирати вежбу, усмеравати дискусију, те на
основу забелешки током вежби ученици могу попунити Образац као допуну извештаја и састављају Извештај о догађају – интервенција
насиља у породици. За реализацију ове теме веома је битан трансфер знања из области психологије за полицијске службенике.
У току четвртог разреда реализује се 5 тема применом метода активно оријентисане наставе, Приликом реализације прве теме уче-
ницима наставник може презентовати примере из праксе како би схватили значај Полицијско обавештајног модела, и улоге уноформиса-
них полицијских службеника у њему. У току обраде друге теме препорука је да се поступак трагања за лицима и предметима ученицима
приближи и објасни кроз студије случаја. Наставник може кроз презентације и модификовано предавање у трећој теми ученике упознати
са криминалистичким обележјима и првим мерама и радњама након сазнања да је извршено кривично дело силовања. Препорука је да се
наставним филмовима ученицима омогући да сагледају шта су знаци који указују на жртву трговине људима и фазе трговине људима. Пре
пројектовања филмова наставник може поставити одређене задатке које ученици током филма треба да препознају. На основу презентације,
презентованих узорака и прибора наставник може упознати ученике са врстама наркотика и начином паковања и коришћења, те на основу
тог знања индивидуално могу попунити садржај потврде о привремено одузетим предметима. Наставник може кроз презентацију и моди-
фиковано предавање ученицима дати могућност да се упознају са криминалистичким обележјима кривичних дела из области корупције, ра-
збојништва и разбојничке крађе. У четвртој теми кроз презентацију, модификовано предавање и примере из праксе наставник може ученике
упознати са појмом и фазама криминалистичке обраде, појмовима индиција и верзија, садржајем оперативног плане. Кроз групну активност
могу одредити криминалистичка обележја кривичног дела крађа и тешка крађа. У оквиру групе ученици могу саставити оперативни план
са првим мерама и радњама за расветљавање кривичног дела крађе и тешке крађе. У овој теми наставник може кроз презентације и групне
активности ученике подстаћи да одреде криминалистичка обележја кривичних дела лаке и тешке телесне повреде. У петој теми, наставник
може након презентовања примера кривичне пријаве омогућити ученицима да користе податке формулисане током извођења вежбе у че-
твртој теми за састављање извештаја као допуне кривичне пријаве и кривичне пријаве против познатог учиниоца, кроз индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлаже се наставнику да активно прати рад ученика на часу. То се пре свега односи на мотивисаност за рад, Препорука је да се
ови критеријуми праћења воде у облику формулара, а на крају часа да се ученицима презентују резултати. Потребно је прикупити и по-
вратне информације од ученика ради побољшања квалитета наставе, односно ради решавања текућих нејасноћа и препрека.
Периодична провера знања може се обављати путем писаних и електронских тестова. Пре теста обавезно обавестити ученике о на-
чину бодовања, односно скали оцењивања.
У оквиру овог предмета може се укључити и усмено оцењивање, као и презентације ученика уз помоћ разних медија. Може се
оценити сама презентација, извођење, као и дискусија других ученика на задату тему. Такође, могуће је оценити и практично поступање
ученика кроз демонстрацију или симулацију када су се ученици добровољно јавили и када су сагласни да буду оцењени.

Назив предмета: ЗАШТИТА ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И СТРАНЦИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 66 66
IV 60 60
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са појмовним одређењима државне границе и граничне контроле,
– Развијање знања о организационој структури граничне полиције,
– Oспособљавање ученика за обављање послова надзора државне границе и граничне провере,
– Развијање свести о значају очувања неповредивости државне границе,
– Развијање основних знања о правима, дужностима и обавезама странаца у Републици Србији,
– Оспособљавање ученика за учешће у пословима контроле кретања и боравка странаца у Републици Србији,
– Оспособљавање ученика за поступање према странцима са посебним статусом у Републици Србији,
– Развијање свести о значају међународно правног положаја и спољно политичког курса Републике Србије.
Страна 158 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Трећи разред
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе законску и подзаконску регулативу којом је правно • Законска и подзаконска регулатива
уређено поступање граничне полиције МУП-а Р. Србије, • Делатности граничне полиције
• о бјасни организациону шему граничне полиције на • Сарадња граничне полиције са другим организационим јединицама МУП-а,
Организација и централном, регионалном и локалном нивоу, • Интегрисано управљање државном границом
надлежности граничне • о бјасни основне задатке граничне полиције, • Регионална и међународна сарадња
полиције •н  аведе основне облике угрожавања безбедности државне
границе Кључни појмови: државна граница, гранична линија, гранична контрола,
• а нализира лакше ризике угрожености безбедности гранични прелаз, повреда државне границе
државне границе
•н  аведе основне географске и топографске карактеристике • Законска и подзаконска регулатива
у вези са копненом границом Р. Србије, • Послови граничне контроле
•н  аведе начине обележавања државне границе, • Опрема и средства граничне полиције
• о бјасни начине и системе надзора државне границе, • Илегално прелажење државне границе,
• р азликује основну и детаљну граничну проверу, • Прекогранични криминал
•д  емонстрира преглед путне исправе и оверу преласка • Интегрисано управљање државном границом
државне границе, • Регионална и међународна сарадња
•н  аведе основне међународне стандарде за израду • Испитивање докумената,
безбедних (заштићених) докумената, • Техничка средства полиције
Гранична контрола •н  аведе врсте и главне групе фалсификованих исправа,
• р азликује начине и технике фалсификовања појединих Кључни појмови: гранична контрола, надзор, гранична провера, гранични прелаз,
елемената заштите докумената, фалсификат, путна исправа кријумчарење, ирегуларне миграције
• о бјасни начин злоупотребе туђих докумената,
•н  аведе прописе из области ваздушног саобраћаја на
националном и међународном нивоу,
• о пише циљеве граничне контроле на граничним прелазима
за ваздушни саобраћај,
• о бјасни активности граничне контроле карактеристичне за
границе на води;
•д  ефинише обележја организованог транснационалног • Национално законодавство и Стратегије,
криминала, • Идентификовање и методологија супростављања појединим облицима
• о бјасни кривичноправни аспект кривичног дела прекограничног криминала,
Кријумчарење, • Међународна сарадња из области безбедности
• о бјасни појединачне начине извршења (modus operandi)
Прекогранични
појединих облика прекограничног криминала, Кључни појмови: modus operandi, кријумчарење, фалсификат, прање новца,
криминал
•п  резентује методе супростављања појединим облицима трговима људима, тероризам, ирегуларне миграције.
прекограничног криминала на националном и
међународном нивоу,
• а нализира ситуацију откривања кривичног дела из области
прекограничног криминала
• о бјасни појам странца и правни положај страних • Закони, Правилници, Упутства и обавезне инструкције,
држављана у Р. Србији • Међународни уговори,
•н  аведе правне прописе у националном и међународном • Међународне организације
законодавству којима се регулише кретање и боравак • Национално законодавство и међународни споразуми који регулишу статусна
странаца, питања страних држављана
•н  аведе најзначајније међународне организације са којима • Путне исправе и друга документа неопходна за прелазак државне границе које
Правна регулатива у Р. Србија активно сарађује, издаје Р. Србија и надлежни органи у другим државама
вези са странцима • р азликује врсте путних исправа за странце и услове под • Коришћење база података о изгледу образаца путних и других докумената (ЈИС
којима се исте издају, МУП Р. Србије, ЕК и др.)
• о бјасни врсте и садржај страних путних исправа и других
докумената које користе страни држављани, Кључни појмови: држава, закон, право, обавеза, реципроцитет, сарадња, странац,
• к ористи информационе технологије и базе података гранична провера, путна исправа
МУП-а и међународних организација са циљем
препознавања страних докумената,
• о бјасни појам визе. • Визе (појам, врсте и начин издавања)
• о бјасни начин издавања визе за краткокрајни боравак на • Привремени боравак
граничном прелазу, • Стално настањење
• р азликује врсте боравака странаца у Р. Србији и услове за • Обавезни боравак
њихово одобравање, • Прихватилиште за странце
•д  емонстрира поступак пријаве боравка странца, • Међународне конвенције, Закони, подзаконски акти
• о бјасни поступак смештања страног држављанина у • Дипломатски и службени имунитет
Прихватилиште за странце. • Гранична провера над лицима која имају дипломатски и службени имунитет
• о бјасни појам и врсте имунитета у складу са позитивно • Појам азила
правним прописима Р. Србије и међународним изворима • Рањиве групе
Контрола кретања и права,
борвака странаца у Р. •н  аведе врсте докумената која се издају страним Кључни појмови: дипломатски имунитет, службени имунитет, гранична провера,
Србији држављанима који уживају имунитете на територији Р. документа, азил, супсидијарна заштита, привремена заштита, рањиве групе,
Србије, странац, виза, боравак
• о бјасни начин поступања полицијских службеника према
лицима која ужиају имунитете у зависности од врсте
деликта у којима су затечени и врсте имунитета који
уживају,
• о бјасни начин обављања граничне провере над страним
делегацијама чији је улазак у Р. Србију најављен,
• о бјасни појам азила и наведе облике заштите,
• о пише ток поступка надлежних органа у одобравању
заштита,
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 159

• објасни појам мирација и ирегуларних миграција, •П

 ојам миграција и ирегуларних миграција
• наброји најфреквентније миграционе руте на простору •М
 играциони токови
Европе, •П
 оступак полицијских службеника према мигрантима
• тумачи правне квалификације кривичних дела која се •Н
 ачини ирегуларног преласка државне границе
односе на кријумчарење и трговину људима,
• објасни методологију супростављања поједниним Кључни појмови: миграције, ирегуларне миграције, гранична полиција,
Миграције облицима ирегуларних миграција и трговине људима, миграциони токови
• опише начин поступања полицијских службеника
граничне полиције према ирегуларним мигрантима,
• опише индикаторе које манифестују жртве трговине
људима,
• објасни поступак полицијског службеника према жртвама
трговине људима
• објасни појам, сврху и правне основе за спровођење •З
 аконска и подзаконска регулатива
реадмисије, враћања и принудног удаљења странца са •Б
 илатерални споразуми
територије Р. Србије •С
 удска пракса
• разликује позитивне правне прописе у поступању према •С
 поразуми о реадмисији са ЕУ и суседним земљама
страним држављанима приликом граничне провере на •П
 оступак граничне полиције у примени мера према странцима
улазу и излазу из Р. Србије •О
 дбијање/омогућавање уласка страним држављанима
• користи информационе технологије и базе података •С
 пецифичности примене овлашћења, мера и радњи према страним држављанима
МУП-а и међународних организација са циљем провере •У
 правно поступање према странцима приликом обављања послова граничне
Поступање граничне
испуњености услова за улазак/излазак странца у/из Р. провере
полиције према страним
Србије
држављанима
• објасни поступак полицијских службеника граничне Кључни појмови: реадмисија, скраћени поступак, редовни поступак,
полиције у случају одбијања/омогућавања уласка страним мећународни споразуми, заштитна мера, мера безбедности, странац, гранична
држављанима провера, одбијање уласка, одобрење уласка, примена овлашћења, улога граничне
• објасни поступак детаљне граничне провере испуњености полиције
услова за одобравање уласка у Р. Србију,
• објасни начин предузимања процесних радњи од стране
припадника граничне полиције према странцима у
правним поступцима.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Све теме се реализују кроз часове теоријске наставе и одељње се не дели у групе.

Место реализације наставе:

Настава се изводи у кабинетима или учионицама.

Препоручени број часова по темама

Трећи разред
Организација и надлежности граничне полиције – 8 часова
Гранична контрола – 37 часова
Прекогранични криминал – 21 час

Четврти разред
Правна регулатива у вези са странцима – 8 часова
Контрола кретања и боравака странаца на територији Р. Србије – 16 часова
Миграције – 10 часова
Поступање граничне полиције према страним држављанима – 26 часова
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одго-
варајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна
знања и вештине потребне ученику за даље учење и постизање компетенција потребних за професионални рад у јединицама полиције.
Приликом планирања часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за
конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на
мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и
рада на различитим садржајима. Пожељно је да се користи стручна литература СШУП, актуелна законска, подзаконска и упутсвена лите-
ратура из области која је предмет изучавања, материјали из отворених извора за одабир актуелних примера из праксе и доступна технич-
ка средства која у раду користе полицијски службеници.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржа-
је који су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за трансфер учења и примену стечених знања и у
другим предметима.
У току трећег разреда реализује се три теме применом метода активно оријентисане наставе, где је улога наставника да буде орга-
низатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом реализације прве теме препорука је да се организацио-
на шема и надлежности граничне полиције шематски прикажу коришћењем софтверских алата и израдом плаката који ће бити визуелно
доступни у кабинетима. Остваривавњем исхода који су предвиђени првом темом, ученици ће стећи знања и овладати терминологијом
која је основ даље реализације циљева и исхода.
Приликом реализације друге теме са ученицима прво кренути од уопштених одређења у вези са граничном контролом на копненој
граници, а након тога реализовати исходе који подразумевају стицање знања и вештина за сложеније облике надзора државне границе и
граничних провера у специфичним врстама саобраћаја преко државне границе. Наставу из области испитивања докумената реализовати
на крају теме.
Страна 160 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Трећу тему реализовати уз максимално коришћење актуелних примера из праксе у вези са појавним облицима транснационалног
криминала и начинима његовом супростављању.
Током реализације тема ученици ће сачињавати извештаје и попуњавати прописане обрасце којима се документује и евидентира рад
полицијских службеника, са обавезом чувања истих и формирања личног практикума
У току четвртог разреда реализују се четири теме применом метода активно оријентисане наставе.
Прва тема представља оквир за упознавање ученика са националним законодавством које регулише правни статус странаца у Р.
Србији. Реализацијом друге теме ученицима се омогућава да се упознају са основним појмовима везаним за проблематику контроле
кретања и боравка странаца у Републици Србији, као и са законским оквиром као основом за поступање полицијских службеника према
овој категорији лица. Тема такође предвиђа упознавање полазника са поступањем полиције према појединим категоријама странаца у
зависности од врсте боравка који остварују, као и са њиховим правима и дужностима правно урећеним општим прописима о странцима.
Реализацијом теме ученици ће се упознати и са посебним категоријама странаца чији је статус уређен обавезујућом међународном регу-
лативом и посебним законским и подзаконским прописима Р. Србије.
Трећа тема пружа могућност ученицима да се упознају са актуелном проблематиком миграторних кретања људи са посебним освр-
том на безбедносне изазове незаконитих миграција и облика прекограничног криминала у вези са ирегуларним миграцијама.
Четврта тема предвића упознавање са конкретним поступањима граничне полиције према странцима.

Садржај предмета има везу са садржајима других предметима као што су:
• Кривично и кривично-процесно право
• Управно право и управни поступак
• Људска права и кодекс полицијске етике
• Информациони систем и систем веза
• Безбедносни сектор и рад полиције у заједници
• Примена полицијских овлашћења
• Одржавање јавног реда и обављање послова обезбеђења
• Сузбијање криминала
• Основе Безбедности
• Безбедност саобраћаја на путевима
• Страни језик

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 66 66
IV 30 30 60
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са основним саобраћајним појмовима дефинисаним Законом о безбедности саобраћаја на путевима и оп-
штим одредбама о правилима саобраћаја;
– Оспособљавање ученика за откривање и утврђивање правне квалификације прекршаја које чине учесници у саобраћају на путу;
– Оспособљавање ученика за контролу прописаних услова за учествовање возача и возилa у саобраћају на путу;
– Оспособљавање ученика за примену посебних мере и овлашћења прописаних Законом о безбедности саобраћаја на путевима;
– Оспособљавање ученика за давање прописаних знакова учесницима у саобраћају на путевима приликом регулисања саобраћаја и
безбедно заустављање возила;
– Оспособљавање ученика за примену техничких средстава које користи саобраћајна полиција;
– Упознавање са поступцима саобраћајне полиције у случајевима саобраћајних незгода;
– Оспособљавање ученика за сачињавање писмена која подносе саобраћајни полицијски службеници.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 161
3. НАЗИВИ ПРЕДМЕТА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Трећи разред
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе послове безбедности саобраћаја који су у
надлежности МУП Р. Србије;
• о бјасни организациону шему Управе саобраћајне полиције
у седишту Дирекције полиције;
• о бјасни основне саобраћајне појмове дефинисане Законом
Правила саобраћаја и о безбедности саобраћаја на путевима;
остале законске одредбе • о бјасни појединачна правила саобраћаја правно уређена
Зобс-а на путевима одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима,
• о пише начине спровођења превентивних програма
превенције саобраћаја;
•н  аведе најзначајније превентивно пропангадне акције
из области безбедности саобраћаја које спроводи
Министарство унутрашњих послова;
•н  аведе опште и посебне услове за управљање возилом;
•н  аведе законске одредбе у вези са возачком дозволом;
• о бјасни психофизичке услове за управљање возилом;
• о пише знакове који указују на тренутно неповољно
психофизичко стање возача које га чини неспособним за
безбедно управљање возилом;
•н  аведе законски основ и начине утврђивања присуства
алкохола и психоактивних супстанци код учесника у
саобраћају;
• o бјасни поступак теоријске и практичне обуке кандидата
Прописи о возачима
за возача и начин полагања возачког испита;
•н  аведе услове за предаваче теоријске обуке, инструкторе
вожње и испитиваче, прописане Законом о безбедности
саобраћаја на Путевима;
•д  емонстрира проверу за возача кроз Јединствени
информациони систем МУП-а;
•п  репозна прекршај у датој ситуацији;
• о дреди правну квалификацију прекршаја које чине
учесници у саобраћају када не поступају у складу са
прописима о возачима.
• наведе опште одредбе о учешћу возила у саобраћају на
путу;
• наведе услове за регистрацију моторних и прикључних
возила;
• наведе врсте регистарских таблица за моторна и
прикључна возила;
Прописи о возилима
• утврђује истоветност идентификационих ознака на возилу
са документацијом за возило;
• препозна прекршај у датој ситуацији и одреди правну
квалификацију прекршаја које чине учесници у саобраћају
када не поступају у складу са прописима о возилима.
• наведе посебне мере и овлашћења саобраћајне полиције;
• објасни законом предвиђене обавезе и ограничења
приликом примене посебних мера и овлашћења;
• опише поступак налагања мера ради отклањања, односно
спречавања настанка опасности на путу;
• објасни поступак са привремено одузетим предметима у
Посебне мере и
вези са саобраћајним прекршајима.
овлашћења саобраћајне
полиције
Четврти разред
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе законске одредбе у вези саобраћајне сигнализације;
•н  аведе правну регулативу о категоризацији путева;
•н  аведе врсте саобраћајних знакова:
• о бјасни појединачно значење саобраћајних знакова;
•д  емонстрира знаке које учесницима у саобраћају на
Регулисање саобраћаја
путевима дају полицијски службеници:
• о бјасни факторе ризика који утичу на безбедност
полицијског службеника приликом заустављања возила;
• о пише мере безбедности полицијског службеника
приликом регулисања саобраћаја.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Закон о безбедности саобраћаја на путевима.
• Друштвени субјекти одговорни за спровођење мера саобраћајног образовања и
васпитања;
Кључни појмови: саобраћај, правила саобраћаја, превенција, правна
квалификација прекршаја.
• Закон о безбедности саобраћаја на путевима;
• Правилник о возачким дозволама;
• основне карактеристике учесника у саобраћају и ограничења лица којима је
управљање возилом основно занимање;
• контрола кандидата за возаче и инструктора вожње и услове за њихово
учествовање у саобраћају;
• услови возача за управљањем трамваја;
• обавезе возача у вези здравствених прегледа;
• изрицање и извршење мере забрана управљања моторним возилом;
• знакови код возача који указују на тренутно неповољно психофизичко стање које
га чини непсособним за безбедно управљање возилом;
• психофизички услови за управљање возилом;
Кључни појмови: возачка дозвола, категорије, кандидат за возача, инструктор
вожње, психофизичко стање возача, утврђивање алкохола и психоактивних
супстанци.
• Закон о безбедности саобраћаја на путевима;
• Правилник о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за
возила у саобраћају на путевима;
• Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила;
• опште одредбе о учешћу возила у саобраћају на путу;
• испитивање возила;
• идентификационе ознаке за возило
• услови за регистрацију моторних и прикључних возила;
• регистарске таблице за моторна и прикључна возила;
• привремена регистрација моторних и прикључних возила;
Кључни појмови: возило, регистрација испитивање возила, регистарске таблице.
• Закон о безбедности саобраћаја на путевима;
• посебне мере и овлашћења;
• снимање саобраћаја и учесника у саобраћају коришћењем одговарајућих
средстава
• упућивање возача на контролни лекарски преглед;
• заустављања, односно упућивања ради заустављања возила на безбедном месту
или укључивања на пут за ту врсту или категорију возила;
• мера ради отклањања, односно спречавања настанка опасности на путу;
• привремено одузимање предмета прекршаја;
• контролни технички преглед возила, мерење осовинског оптерећња и укупне
масе возила.
Кључни појмови: мере и овлашћења испитивање возила, регистарске таблице,
искључење возила и искључење возача.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Правилник о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на
путевима и вођењу обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења;
• Правилник о саобраћајној Сигнализацији;
• Правилник о знацима које учесницима у саобраћају на путевима дају полицијски
службеници.
Кључни појмови: знаци и наредбе,
регулисање саобраћаја, ризик, безбедност.
Страна 162 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• наведе начине контроле саобраћаја на путевима;
• објасни обавезе возача који поступа по знацима које даје
полицијски службеник;
• демонстрира поступак заустављања возила и контролу
возила и возача;
• демонстрира поступак безбедног укључења возила у
Контрола саобраћаја на
саобраћај;
путевима и заустављање
• опише поступак заустављања високоризичног возила;
возила
• објасни поступак када возач одбије да заустави возило;
• објасни поступке који се предузимају током потере
моторним возилом за сумњивим возилом.
•П  равилник о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на
путевима и вођењу обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења;
•ф  актори ризика који утичу на безбедност полицијског службеника;
•п  оступак заустављања возила и контрола возила и возача;
•п  реглед возила, преглед пртљага, кутија, спремника испред сувозача и
пртљажника и ствари које припадају деци, поступање када се у возилу налази
пас, поступање према мотоциклистима, поступање ауто и пешачке патроле;
•п  роцедура контроле лица и возила након проналаска предмета кривичног дела
код лица или у возилу;
• з аустављање високоризичног возила и тактичке поступке приликом приласка
• з аустављање и контрола возила у условима високог ризика са два службена
возила и четири члана патроле – задња блокада.

Кључни појмови: фактори ризика, заустављања возила, преглед.

• наведе разлоге контроле возача, возачке дозволе, односно • к онтрола возача, возачке дозволе, односно пробне возачке дозволе;
пробне возачке дозволе; •п  ровера за возача кроз јединствени информациони систем МУП-а (ЕВО
• уочи прекршаје увидом у возачку дозволу, односно пробну апликација);
возачку дозволу; •п  оступак утврђивања присуства алкокохола у организму уз помоћ
• наведе начине провере психофизичког стања возача; • о дговарајућих уређаја у опреативној контроли саобраћаја;
• демонстрира поступак утврђивања присуства алкокохола и • у тврђивање присуства психоактивних супстанци код возача.
Контрола возача психоактивних супстанци код возача у организму помоћу
одговарајућих уређаја у опреативној контроли саобраћаја; Кључни појмови: алкокохол, психоактивне супстанце, утврђивање присуства.
• демонстрира проверу за возача кроз јединствени
информациони систем МУП-а;
• објасни начела законитости и службености и има
позитиван став о улози полиције у контроли возача и
возила.
• наведе опште услове за учешће возила у саобраћају на •З  акон о транспорту опасне робе,
путевима; •З  акон о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима;
• демонстрира контролу исправа за возило; •П  равилник о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за
• наброји уређаје на моторним и прикључним возилима; возила у саобраћају на путевима;
• демонстрира контролу исправности светлосно и светлосно •П  равилник о регистрацији моторних и прикључних возила;
сигналних уређаја и прописане опреме за возило; • в рсте техничких прегледа возила;
• разликује документацију за домаћа и страна возила; • к онтрола исправности светлосних и светлосно сигналних уређаја и потребне
• објасни начине мерења брзине кретања; опреме за возило;
• демонстрира поступак мерење брзине кретања радарским •д  окументација за домаћа и страна возила као и возила дипломатско – конзуларних
уређајима; представништава, мисија страних држава и представништава међународних
Контрола возила • објасни начин функционисања тахографских уређаја; организација;
• објасни законске одредбе које се односе на радно време, •м  ерења брзине кретања.
паузе и одморе посаде возила у друмском саобраћају;
• разликује врсте техничких прегледа возила; Кључни појмови: контроле возила.
• објасни поступак контроле аутобуса којима се обавља саобраћајна дозвола, технички преглед возила, уређај, радар, организовани превоз
организовани превоз деце; деце, ванредни превоз, опасна роба.
• наведе посебне услове за обављање ванредног превоза у
саобраћају;
• објасни поступак контроле транспорта опасне робе;
• демонстрира сачињавање службених писмена о
извршеним посебним видовима контроле.
• наведе врсте казни (санкција) према учиниоцима •З  акон о безбедности саобраћаја на путевима;
саобраћајних прекршаја, • в еродостојне исправе којима се доказује извршење прекршаја;
• наброји веродостојне исправе којима се доказује извршење
прекршаја; Кључни појмови: казне, надлежност полиције, одговорност, веродостојне
Казнене одредбе
• објасни поступак санкционисања учесника у саобраћају исправе, образаац, прекршајни налог, прекршајни поступак.
и поступак
на путу за прекршаје за које је предвиђена новчана казна у
санкционисања
фиксном износу;
учесника у саобраћају
• објасни поступак санкционисања учесника у саобраћају
на путевима
на путу за прекршаје за које је предвиђено подношење
Захтева за покретање прекршајног поступка;
• демонстрира сачињавање и уручење образаца којима се
документује извршење саобраћајних прекршаја.
• дефинише појам саобраћајних незгода; •З  аконска, подзаконска и упутствена Регулатива;
• класификује саобраћајне незгоде; •О  бавезна инструкција о поступању у вези са саобраћајним незгодама на
• наведе дужности возача, односно других учесника путевима;
саобраћајне незгоде; • р егулисање саобраћаја, обезбеђење лица места саобраћајне незгоде и чување
Саобраћајне незгоде и
• објасни дужности полиције и здравствених установа у трагова у зони лица места
обезбеђење лица места
случају саобраћајне незгоде; саобраћајне незгоде;
саобраћајне незгоде
• демонстрира поступак обележавања места догађаја
саобраћајне незгоде; Кључни појмови: саобраћајна незгода, обезбеђење лица места саобраћајне
• демонстрира писање извештаја о обезбеђењулица места незгоде, извештај, службена белешка о обезбеђењу саобраћајне незгоде.
саобраћајне незгоде.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Теме се реализују кроз теоретске часове у трећем разреду и теоријске и часове вежби, учетвртом разреду.
Приликом извођења часова вежби одељење се дели у групе.

Место реализације наставе:

Настава се изводи у учионицама, полигону, другим просторима и просторијама подесним за практичне вежбе као и кабинетима са
рачунарима.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 163

Препоручени број часова по темама

Трећи разред
Правила саобраћаја и остале законске одредбе Зобс-а на путевима – 42 часа
Прописи о возачима – 13 часова
Прописи о возилима – 6 часова
Посебне мере и овлашћења – 5 часова

Четврти разред
Регулисање саобраћаја – 15 часова
Контрола саобраћаја на путевима и заустављање возила – 10 часова
Контрола возача – 8 часова
Контрола возила – 10 часова
Казнене одредбе и поступак санкционисања учесника у саобраћају на путу – 12 часова
Саобраћајне незгоде и обезбеђење лица места саобраћајне незгоде – 7 часова
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одго-
варајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична стручна
знања и вештине, као и ставови, потребне ученику за даље учење и обављање будућег посла. Приликом планирања часа, треба извршити
операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у
програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже
остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Ученике треба оспосо-
бљавати за примену стечених знања и у другим предметима., као и коришћење стечених знања из других предмета у настави безбедно-
сти саобраћаја. За реализацију наставних садржаја користити и стручну литературу СШУП, актуелна законска, подзаконска и упутсвена
литература из области која је предмет изучавања, материјали из отворених извора за одабир актуелних примера из праксе и доступна
техничка средства која у раду користе полицијски службеници.
У току трећег разреда реализује се четири теме применом метода активно оријентисане наставе, где је улога наставника да буде
организатор наставног процеса, да подстиче и усмерава активност ученика.
Приликом реализације теме Правила саобраћаја и остале законске одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима, ученике
упознати са изразима из члана 7. именованог закона. Указати да је познавање свих 104 израза значајно за правилно тумачење, односно
примену прописа о правилима саобраћаја. Реализацијом прве теме ствара се могућност трансфера знања ученика на савладавање исхода
које предвићају и остале три теме. Другу и трећу тему је потребно реализовати приказивањем ситуација на основу којих ће ученици уз
употребу Закона о о безбедности саобраћаја на путевима моћи да препознају саобраћајне прекршаје за свако правило саобраћаја, обја-
сне радњу којом учесник у саобраћају чини саобраћајни прекршај и правно квалификују прекршај на основу казнених одредби Закона о
безбедности саобраћаја на путевима. Реализацијом четврте теме ће се омогућити да ученици стекну теоријска знања о посебним мерама
и овлашћењима које примењују припадници сдаобраћајне полиције. За реализацију наведених активности користиће се видео записи,
фотографије, документација из професионалне праксе саобраћајне полиције и други наставни материјали на којима се јасно виде саобра-
ћајни прекршаји.
У току четвртог разреда реализује се шест тема применом метода активно оријентисане наставе. Реалиизација тема остварује се
током 30 теоријских часова и 30 часова вежби које ће се изводити на полигонима школе и у кабинетима са рачунарима.
Циљеви и исходи тема које су реализоване у трећој године представљају основ за реализацију тема у четвртој години које су у већој
мери усмерене ка стицању практичних знања и вештина неопходних за поступање саобраћајног полицијског службеника.
Прва тема, Регулисање саобраћаја реализоваће се наставним методама модификовано предавање, игра улога и демонстрација, у
учионицама и на полигону у кругу Школе, коришћењем опреме за контролу и регулисање саобраћаја. Наставник ученицима демонстри-
ра знаке које дају полицијски службеници учесницима у саобраћају на путу. Од ученика тражити да пажљиво посматрају демонстрацију,
а након тога да активно учествују у вежби и демонстрирају научене знаке и наредбе које дају овлашћена лица. Приликом реализације
друге теме, Контрола саобраћаја на путевима и заустављање возила, наставном методом демонстрација, коришћењем опреме за контролу
и регулисање саобраћаја, ученицима приказати поступак заустављања возила давањем прописаних знакова учесницима у саобраћају и
поштовања мера безбедности. Од ученика тражити да пажљиво посматрају демонстрацију. Након тога, наставном методом играње улога,
појединачнио са сваким учеником, вежбати поступак заустављања возила давањем прописаних знакова учесницима у саобраћају и мере
безбедности. После сваке игре улога, извршити анализу активности у коме ће учествовати и остали ученици.
Приликом реализације треће теме, Контрола возача, наставник ће ученике упознати са начинима утврђивања присуства алкохола и
психоактивних супстанци код учесника у саобраћају и демонстрирати поступак утврђивања присуства алкохола и психоактивних суп-
станци у организму уз помоћ одговарајућих средстава. Након демонстрације поступака од стране наставника, потребно је да се свим уче-
ницима омогући учешће у вежби која ће се реализовати наставном методом играње улога. Метода играња улога и метода демонстрације
ће бити примењиване и за реализацију четврте теме, Контрола возила.
Приликом реализације пете теме, Казнене одредбе и поступак санкционисања учесника у саобраћају на путу, наставник ће, настав-
ном методом модификовано предавање, ученике упознати са садржајем образаца којима се документује извршење саобраћајних прекр-
шаја и демонстрирати њихово попуњавање и уручивање. Након ових активности потребно је омогућити ученицима да индивидуално
попуњавају обрасце и демонстрирају њихово уручење. Ови исходи ће се реализовати наставном методом играње улога.
Приликом реализације шесте теме, Саобраћајне незгоде и обезбеђење лица места саобраћајне незгоде, предавач ће модификованим
предавањем ученике упознати са поступцима које саобраћајна полиција предузима на лицу места саобраћајне незгоде, а затим, на часо-
вима вежби, симулираће се стварне ситуацие током којих ће ученици бити у прилици да примене усвојена знања и вештине и демонстри-
рају поступање саобраћајног полицајца сходно класификацији саобраћајних незгода.

Садржај предмета има везу са садржајима других предметима као што су:
● Кривично и кривично-процесно право;
● Управно право и управни поступак;
● Људска права и кодекс полицијске етике;
Страна 164 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

● Информациони систем и систем веза;

● Безбедносни сектор и рад полиције у заједници;
● Примена полицијских овлашћења;
● Одржавање јавног реда и обављање послова обезбеђења;
● Сузбијање криминала;
● Основе Безбедности;
● Заштита државне границе и странци;
● Страни језик и
● Психологија за полицијске службенике.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда мапе ума, практични рад, представљају продукте ученичких по-
стигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: ЈАВНИ РЕД И ПОСЛОВИ ОБЕЗБЕЂЕЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 60 30 30 120
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање знања о процедурама, организацији и улози органа за одржавање јавног реда и мира, утврђених у складу са позитив-
но-правним прописима;
– Упознавање ученика са основним појмовима из области јавног реда и мира, јавног окупљања, спречавања насиља и недоличног
понашања на спортским приредбама, детективској делатности и приватном обезбеђењу;
– Оспособљавање ученика за одржавање јавног реда и успостављање нарушеног јавног реда;
– Оспособљавање ученика за пружање полицијске помоћи и учествовање у поступку вансудског намирења;
– Оспособљавање ученика за поступање у формацији основних стројева јединица полиције за интервенцију и учествовање у успо-
стављању јавног реда и мира нарушеног у већем обиму у саставу јединице полиције;
– Оспособљавање ученика за откривање и хватање учиниоца прекршаја и кривичних дела из области јавног реда и мира, те преду-
зимање неопходних полицијских овлашћења, мера и радњи у складу позитивно-правним прописима о јавном реду и миру;
– Оспособљавање ученика за сачињавање потребних писмена у вези са одржавањем јавног реда и мира и успостављањем наруше-
ног јавног реда и мира;
– Развијање ставова о значају заштите и поштовања права и слобода грађана приликом обављања полицијских послова одржавање
јавног реда и мира, успостављање нарушеног јавног реда и мира, пружање полицијске помоћи у извршењима и обезбеђења јавног
окупљања и спречавања насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 165

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Четврти разред
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише појмове јавног реда и мира, јавног места и • Опште одредбе Закона о јавном реду и миру
прекршаја против јавног реда и мира, у складу са Законом • Свађа, вика и бука
о јавном реду и миру; • Непристојно, дрско и безобзирно понашање
• р азликује надлежне органе за одржавање јавног реда и • Вређање, вршење насиља, претња и туча
мира; • Остављање опасних предмета, угрожавање сигурности уређајима на даљину,
• о бјасни прекршаје свађа, вика и бука из Закона о јавном просјачење, коцкање, неовлашћена препродаја улазница, узнемиравање грађана
реду и миру; врачањем, прорицањем или сличним обмањивањем, проституција, паљење
• о бјасни прекршај непристојно, дрско и безобзирно пиротехничких производа или пуцање и прикупљање добровољних прилога без
понашање из Закона о јавном реду и миру; обавештавања
• о бјасни прекршаје вређање, вршење насиља, претња и • Пропуштање обавештавања о нарушавању јавног реда и мира, бука у
туча из Закона о јавном реду и миру; угоститељским и другим објектима и продаја алкохолних пића лицима под
• о бјасни прекршаје остављање опасних предмета, очигледним утицајем и малолетницима
угрожавање сигурности уређајима на даљину, просјачење, • Вређање службеног лица у вршењу службене дужности
коцкање, неовлашћена препродаја улазница, узнемиравање • Ометање службеног лица у вршењу службене дужности
грађана врачањем, прорицањем или сличним • Спречавање службеног лица у обављању службене дужности
обмањивањем, проституција, паљење пиротехничких • Процена ситуације
производа или пуцање и прикупљање добровољних • Тактика успостављања нарушеног јавног реда и мира
прилога без обавештавања, из Закона о јавном реду и • Начин извештавања о учињеном прекршају из области јавног реда и мира
миру; • Пружање полицијске помоћи у извршењима и поступцима вансудског намирења
• о бјасни прекршаје пропуштање обавештавања о • Практични аспекти пружања полицијске помоћи у извршењима и поступцима
нарушавању јавног реда и мира, бука у угоститељским и вансудског намирења
другим објектима и продаја алкохолних пића лицима под
очигледним утицајем и малолетницима из Закона о јавном Кључни појмови: јавни ред и мир, прекршај, полицијска помоћ
реду и миру;
• о бјасни прекршај вређање службеног лица у вршењу
службене дужности из Закона о јавном реду и миру;
• о бјасни кривично дело ометање службеног лица у вршењу
службене дужности из Закона о јавном реду и миру;
Одржавање јавног реда • о пише радње извршења кривичног дела ометање
службеног лица у вршењу службене дужности;
• р азликује кривично дело ометање службеног лица у
вршењу службене дужности од кривичног дела спречавање
службеног лица у обављању службене дужности;
• о бјасни процену ситуације, у циљу безбедног и ефикасног
одржавања и успостављања нарушеног јавног реда;
• о бјасни тактику успостављања нарушеног јавног реда и
мира на примеру туче;
• о бјасни начин извештавања о учињеном прекршају из
области јавног реда и мира;
•н  аведе разлоге за пружање полицијске помоћи;
• о бјасни поступак пружања полицијске помоћи у
извршењима и поступцима вансудског намирења, у складу
са позитивно-правним прописима;
• о бјасни поступак полиције у току вансудског поступка
намирења, у складу са позитивно-правним прописима;
• о бјасни поступак пружања полицијске помоћи
здравственим радницима, у складу са позитивно-правним
прописима;
• о бјасни поступак према лицу са менталним сметњама, у
складу са позитивно-правним прописима;
• о бјасни начин припреме за пружање полицијске помоћи;
• о бјасни начин извештавања о пружању полицијске
помоћи;
•и  дентификује прекршаје из Закона о јавном реду и миру;
•и  дентификује радње извршења кривичног дела ометање
службеног лица у вршењу службене дужности;
Страна 166 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• учествује у расветљавању кривичног дела ометање

службеног лица у вршењу службене дужности кроз
симулацију;
• демонстрира поступак успостављања нарушеног јавног
реда и мира;
• демонстрира поступак прикупљањa података о
учиниоцима и другим релевантним чињеницама и
околностима о извршеном прекршају против јавног реда
и мира;
• открива и приводи учиниоце прекршаја из области јавног
реда и мира кроз симулацију;
• демонстрира поступак сачињавања прекршајне пријаве за
извршен прекршај против јавног реда и мира;
• демонстрира поступак пружања полицијске помоћи у
извршењима и поступцима вансудског намирења;
• демонстрира поступак пружања полицијске помоћи
здравственим радницима у складу са позитивно-правним
прописима;
• демонстрира поступак сачињавања извештаја о пружању
полицијске помоћи;
• демонстрира поштовање и уважавање људска права
приликом одржавања јавног реда и мира и пружања
полицијске помоћи у извршењима;
• демонстрира савесни однос према имовини грађана
приликом одржавања јавног реда и мира и пружања
полицијске помоћи у извршењима;
• објасни појам јавног окупљања у складу са Законом о • Ј авна окупљања (скупови)
јавном окупљању; –п  ојам јавног окупљања
• разликује места окупљања и места на којима окупљање –м  есто окупљања
није дозвољено, у складу Законом о јавном окупљању; – в реме окупљања
• наведе у које време се јавна окупљања могу одржавати; – о граничење слободе окупљања
• опише ограничења слободе окупљања, у складу са Законом – о бавезе организатора окупљања
о јавном окупљању; –н  ачин пријаве окупљања
• разликује обавезе организатора окупљања, у складу са – о купљања која се не пријављују
Законом о јавном окупљању; – с пречавање или прекидање окупљања
• објасни начин пријаве окупљања у складу са Законом о –п  ојам нарушавања јавног реда и мира у већем обиму
јавном окупљању; –п  рекршаји из Закона о јавном окупљању
• разликује окупљања која се не пријављују у складу са •О  безбеђивање јавних скупова и спречавање насиља и недоличног понашања на
Законом о јавном окупљању; спортским приредбама
• објасни у којим случајевима су полицијски службеници –З  акон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама
овлашћени да спрече или прекину окупљање; –п  ојам спортске приредбе
• објасни појам нарушавања јавног реда и мира у већем – в реме одржавања спортске приредбе
обиму; – с портске приредбе повећаног ризика
• објасни прекршаје из Закона о јавном окупљању; –п  ослови и дужности редарске службе
• објасни рад полиције приликом обезбеђења јавних скупова –н  асиље и недолично понашање на спортским приредбама
у складу са позитивно-правним прописима; –К  ривична дела и прекршаји на спортским приредбама
• објасни појам спортске приредбе и друге појмове •П  ојам масе
употребљене у Закону о спречавању насиља и недоличног •П  сихологија масе
понашања на спортским приредбама; •П  ојам хулиганизма
• објасни мере које се предузимају на спречавању насиља и •П  ојам кордона
недоличног понашања на спортским приредбама; •Т  актика интервенције полиције приликом обезбеђивања јавних скупова и
• разликује дужности редарске службе приликом обављања успостављања нарушеног јавног реда и мира у већем обиму
послова физичког обезбеђења и одржавања реда на •О  безбеђење одређених личности и објеката
спортској приредби, у складу са Законом о спречавању •П  ослови и овлашћења службеника обезбеђења и детектива
Послови обезбеђења
насиља и недоличног понашања на спортским приредбама; Настава у блоку:
• наведе шта се сматра под насиљем и недоличним –И  нтервентна заштитна опрема полицијских службеника
понашањем на спортским приредбама; –С  тројеви јединица полиције за интервенцију – кордони
• објасни прекршаје и кривично дело на спортским
приредбама, у складу са Законом о спречавању насиља и Кључни појмови: обезбеђење, јавни скуп, маса, кордони, одређене личности,
недоличног понашања на спортским приредбама; службеници обезбеђења, детективи
• објасни тактику поступања полиције и редарске службе
приликом обезбеђења спротских приредби на стадионима
и у спортским дворанама;
• разликује мере за спречавање насиља и недоличног
понашања гледалаца које може да наложи Министарство
унутрашњих послова приликом одржавања спортских
приредби повећаног ризика, у складу са Законом о
спречавању насиља и недоличног понашања на спортским
приредбама;
• објасни психологију масе која је од значаја за одржавање
јавног реда и мира у већем обиму;
• објасни појам хулиганизма;
• разликује формације основних стројева јединица полиције
за интервенцију (одељење и вод);
• објасни значење сигнала за поступање у формацији
основних стројева јединица полиције за интервенцију;
• објасни тактику интервенције полиције приликом
обезбеђивања јавних скупова и успостављања нарушеног
јавног реда и мира у већем обиму;
• објасни начин обезбеђења одређених личности и објеката;
• објасни значење појма приватно обезбеђења и друге
појмове употребљене у Закону о приватном обезбеђењу;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 167

• разликује врсте послова приватног обезбеђења;

• разликује овлашћења службеника обезбеђења, у складу са
Законом о приватном обезбеђењу;
• анализира овлашћења овлашћених полицијских
службеника МУП-а, у вршењу надзора над спровођењем
Закона о приватном обезбеђењу;
• објасни овлашћења и начин обављања послова детектива,
у складу са Законом о детективској делатности;
Настава у блоку:
• користи интервентну заштитну опрему која се носи
приликом обезбеђења јавних скупова;
• демонстрира формирање основних стројева јединица
полиције за интервенцију (кордона) са одељењем полиције
у месту;
• демонстрира формирање основних стројева јединица
полиције за интервенцију (кордона) са одељењем полиције
у покрету;
• демонстрира формирање основних стројева јединица
полиције за интервенцију (кордона) са водом полиције у
месту;
• демонстрира формирање основних стројева јединица
полиције за интервенцију (кордона) са водом полиције у
покрету;
• поштује и уважава људска права приликом обављања
послова обезбеђења;
• савесно се односи према имовини грађана приликом
обављања послова обезбеђења.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Теме се реализују кроз часове теорије, вежби и наставе у блоку. Одељење се дели нагрупе приликом реализације вежби и наставе у
блоку.

Место реализације наставе:

Настава се изводи у учионицама са рачунарима и пројекторима, односно у тактичкој кући и на полигону за практично поступање на
отвореном простору у кругу школе.

Препоручени број часова по темама:

Одржавање јавног реда – 70 часова (40 часова теоријске наставе и 30 часова вежби)
Послови обезбеђења – 50 часова (20 часова теоријске наставе и 30 наставе у блоку)
За реализацију наставних садржаја може се користити и доступна литература за полицијске и правне школе.
Програм предмета усмерава наставника да наставни процес конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира
сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да ученици остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одго-
варајуће наставне методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани исходи показују наставнику и која су то специфична
стручна знања и вештине потребне ученику за даље учење и рад у служби. Приликом планирања часа, треба извршити операционали-
зацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у виду да се исходи у програму
разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да се могу лакше и брже оства-
рити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на
остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније
остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.
Настава, односно њени поједини делови, могу се реализовати и путем платформе за учење на даљину Министарства унутрашњих
послова(E-учионица).
Приликом реализације наставе, вршити корелацију између наставних садржаја који су међусобно повезани.
Прва тема – Одржавање јавног реда – реализује се применом наставних метода модификовано предавање, презентација, брејн-
сторминг, дискусија, демонстрација, симулација, играње улога и другим методама, где је улога наставника да буде организатор наставног
процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Приликом реализације прве теме препорука је да се на часовима теоријске наставе
ученици упознају са одредбама позитивно-правних прописа (Закон о јавном реду и миру, Закон о полицији, Закон о извршењу и обезбе-
ђењу и други релевантни прописи за ову област), а у оквиру вежби да се поједине одредбе и поступања полицијских службеника прак-
тично увежбавају симулацијом реалних догађаја из полицијске праксе кроз играње улога, на основу написаних сценарија (од једностав-
нијих ка сложенијим ситуацијама). Након што ученици заврше игру улога, наставник ради анализу поступања (тзв. ди-бриф), а потом
развија дискусију о могућим реакцијама и приказаној ситуацији, могућим различитим решењима ситуације, последицама које су могле
наступити и слично. Након тога, ученици сачињавају одговарајућа писмена у вези са ситуацијом коју су радили. Акценат је на индиви-
дуалном раду кроз анализу практичних поступања. Анализу врше и наставник и ученици. При анализи препоручује се групна дискусија.
Друга тема – Послови обезбеђења – реализује се применом наставних метода модификовано предавање, презентација, брејнстор-
минг, дискусија, демонстрација, симулација, играње улога и другим методама, где је улога наставника да буде организатор наставног
процеса, да подстиче и усмерава активност ученика. Ученицима ће се прво представити појам и начин обезбеђења одређених јавних
окупљања, личности, органа, објеката и простора и извршавање послова утврђених прописима о приватном обезбеђењу и детективској
делатности, кроз анализу одредби позитивно-правних прописа (Закон о јавном окупљању, Закон о полицији, Закон о спречавању насиља
и недоличног понашања на спортским приредбама, Закон о приватном обезбеђењу, Закон о детективској делатности и други релевантни
прописи за ову област). После теоријске наставе, ученици ће учествовати у практичном поступању у настави у блоку на отвореном про-
стору, примењујући стечена знања о начину коришћења интервентне заштитне опреме која се носи приликом обезбеђења јавних скупова
и демонстрираће формирање основних стројева јединица полиције за интервенцију (кордони) са одељењем и водом полиције у месту и у
покрету.
Страна 168 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
• Основе полицијске професије
• Управно право и управни поступак
• Људска права и полицијска етика
• Информациони систем и систем веза
• Психологија за полицијске службенике
• Кореспонденција и комуникација
• Оперативне полицијске вештине
• Руковање полицијским оружјем
• Безбедносни сектор и рад полиције у заједници
• Примена полицијских овлашћења
• Кривично и кривично-процесно право
• Сузбијање криминала
• Заштита државне границе и странци
• Безбедност саобраћаја на путевима

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, актив-
ности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (практичних радова), кратких блиц тестова, итд. За сваки од наведених
продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког
елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од 1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода ком-
петенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да садрже обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома
је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се могу користити
у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.

Назив предмета: РУКОВАЊЕ ПОЛИЦИЈСКИМ ОРУЖЈЕМ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 60 30 90 180
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање знања о врстама оружја, њиховим карактеристикама и муницији, мерама безбедности при руковању ватреним оружјем;
– Развијање знања и вештина о техничким особинама, правилном руковању, чувању, одржавању и практичној употреби службеног
пиштоља и аутоматске пушке;
– Овладавање вештинама у правилног руковања службеним оружјем, елементима гађања, као и превазилажење страха од пуцња из
ватреног оружја;
– Оспособљавање за употребу ватреног оружја у реалним тактичким ситуацијама;
– Опише карактеристике и начин употребе опреме и оружја које користе полицијски службеници;
– Оспособљавање за правилно коришћење заштитне опреме и безбедно руковање опремoм и оружјем које користе полицијски слу-
жбеници, у складу са позитивно-правним прописима, истовремено примењујући мере безбедности;
– Оспособљавање за усвајање знања о основним карактеристикама ватреног оружја;
– Развијање вештина за пражњење, расклапање и склапање ватреног оружја са којима се могу сусрести полицијски службеници у
обављању полицијских послова;
– Усвајање основног знања о експлозивима и средствима за њихово активирање, хемијским средствима и правилном коришћењу
заштитних средстава;
– Развијање знања и специфичних вештина и ставова неопходних за правилно поступање у теренским условима;
– Развијање знања, вештина и ставова о значају обављања контрадиверзионих прегледа, врстама експлозивних средстава и начину
обављања прегледа простора, објеката и превозних средстава.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 169

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише оружје;
• р азликује врсте оружја;
• о бјасни појам и поделу ватреног оружја;
• о бјасни појам, врсте и намену муниције;
•н  аведе правила безбедног руковања ватреним оружјем;
•н  аведе делове полицијске опреме;
• о пише начин употребе полицијске опреме;
• о бјасни намену, карактеристике и принцип рада службеног
пиштоља;
•н  аведе безбедносне карактеристике службеног пиштоља;
• р укује ватреним оружјем примењујућу безбедносна
правила;
•и  зврши проверу напуњености и примопредаје оружја;
• р асклопи и склопи службени пиштољ;
•ч  ува, одржава и чисти службени пиштољ;
•д  емонстрира ношење службеног пиштоља и распореда
опреме на опасачу;
•п  рикаже елементе гађања из службеног пиштоља
(потезање, хват, пуњење, нишањење, дисање, окидање,
замена оквира и заузимање става за гађање);
• о тклони застој приликом руковања службеним пиштољем;
• о бјасни намену, карактеристике и принцип рада аутоматске
Полицијско оружје и
пушке;
опрема, припрема и
•д  емонстрира расклопање и склапање аутоматске пушке;
обука из гађања
•п  рикаже елементе гађања из аутоматске пушке;
• о тклoни застоје приликом руковања аутоматском пушком.
•п  римењује правила безбедног руковања ватреним оружјем;
•д  емонстрира извлачење службеног пиштоља из футроле и
доведе у положај за употребу;
•д  емонстрира заузимање став за гађање;
•д  емонстрира довођење у нишанску линију, изврши
нишањење и равномерно повлачи обарач при гађању;
• о тклони последице "грубих" и "финих" грешака при
нишањењу, тј. изврши коректуру нишањења;
•д  емонстрира брзу и тактичку замену оквира;
•б  рзо и безбедно мења ставове за гађање;
•д  емонстрира безбедно и сједињено све елементе гађања из
службеног пиштоља (потезање, хват, пуњење, нишањење,
дисање, окидање, замена оквира и заузимање става за
гађање);
•д  емонстрира кретање са оружјем и користи заклоне;
•п  рикаже безбедно и сједињено све елементе гађања из
аутоматске пушке (потезање, хват, пуњење, нишањење,
дисање, окидање, замена оквира и заузимање става за
гађање);
•п  рипреми се за бојево гађање из аутоматске пушке.
• безбедно, прецизно и ефикасно изврши бојево гађање из
службеног пиштоља;
Бојево гађање
• безбедно, прецизно и ефикасно изврши бојево гађање из
аутоматске пушке.
•н аведе карактеристике и намену пиштоља и револвера са
којима се могу сусрести полицијски службеници;
•н аведе карактеристике и намену пушкомитраљеза,
аутоматских пушака и аутомата са којима се могу сусрести
Експлозивна, хемијска полицијски службеници;
и друга средства у раду • н
 аведе карактеристике и намену снајперских пушки и
полицијских службеника пушки сачмарица са којима се могу сусрести полицијски
службеници;
•н аведе карактеристике и намену експлозивних средстава;
•н аведе карактеристике и намену хемијских средстава;
•н аведе заштитна средства.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Појам, врсте оружја и подела оружја према намени
• Појам и подела ватреног оружја
• Појам, врсте, намене и опис муниције
• Правила безбедног руковања ватреним оружјем
• Опрема који користе полицијски службеници
• Закон о оружју и муницији
• Намена, карактеристике и принцип рада пиштоља
• Делови, намена и опис делова пиштоља
• Правила безбедног руковања ватреним оружјем
• Расклапање и склапање пиштоља
• Чување, одржавање и чишћење пиштоља
• Пуњење и рад делова пиштоља
• Ношење пиштоља и распоред опреме на опасачу
• Основне технике руковања пиштољем
• Елементи гађања из пиштоља
• Застоји у руковању пиштољем и начини отклањања
• Техничке карактеристике, делови и застоји приликом руковања аутоматском
пушком
• Расклапање, склапање и чишћење аутоматске пушке
• Приручник „ Обука полицијских службеника у руковању ватреним оружјем”
• Правила безбедног руковања ватреним оружјем
• Манипулација пиштољем и аутоматском пушком
• Приручник „ Обука полицијских службеника у руковању ватреним оружјем”
• Припрема за бојево гађање из пиштоља
• Припрема за бојево гађање из аутоматске пушке
• Програм стручног оспособљавања у гађању ватреним оружјем
Кључни појмови: ватрено оружје, службени пиштољ, аутоматска пушка елементи
гађања
• Правила безбедног руковања ватреним оружјем
• Програм стручног оспособљавања у гађању ватреним оружјем
Кључни појмови: гађање ватреним оружјем
• Основне карактеристике и намену пиштоља и револвера
• Основне карактеристике и намену пушкомитраљеза, аутоматских пушака и
аутомата
• Основне карактеристике и намену снајперских пушака и пушки сачмарица
• Врсте, пуњење, пражњење, расклапање и склапање оружја
• Експлозивна средстава
• Хемијска средства
• Заштитна средства
Кључни појмови: пиштољ, револвер, пушкомитраљез, експлозивна средства,
хемијска средства, заштитна средства
Страна 170 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• примењује мере безбедности током теренске обуке; • Мере безбедности током теренске обуке
• наведе и објасни стројеве радње са службеним оружјем; • Стројеве радње са службеним оружјем
• објасни начине оријентације на земљишту са и без • Оријентација на земљишту
топографске карте; • Употреба ручне бусоле
• објасни појам топографских карата; • Појам азимут и контраазимут
• наведе класификацију топографских карата; • Топографске карате
• наведе топографске знаке и елементе земљишта; • Топографски знаки и елементи земљишта
• наведе размере топографске карте; • Основни формацијски знаци
• објасни појам и основне карактеристике маскирања; • Начин формацијског кретања
• објасни појам, циљ и основне карактеристике борбе у • Маскирање
сусрету; • Борба у сусрету
• објасни појам и наведе основне карактеристике • Осматрање и извиђање
осматрања; • Мере обезбеђења јединица
• објасни појам, начин кретања и извиђања, као и мере • Претрага терена, заседа и блокада
обезбеђења; • Стројево правило полиције
• објасни појам и наведе врсте заседе;
• објасни распоред јединица са мерама обезбеђења; Кључни појмови: топографија, осматрање, заседа, блокада, претрага
• наведе услове које треба да испуњава место – положај за
заседу;
Полицијска тактика у
• објасни појам и основне карактеристике блокаде;
теренским условима
• наведе циљ и задатак претраге терена.

Настава у блоку:
• демонстрира стројеве радње са службеним оружјем;
• демонстрира руковање ручном бусолом, мери азимут и
контраазимут и креће се по азимуту;
• демонстрира оријентисање карте, мерење дужине и углова
на карти;
• демонстрира одређивање стајне тачке и оријентацију се на
непознатом терену;
• покаже основне формацијске знаке;
• демонстрира начин формацијског кретања;
• покаже кретање у формацији
• демонстрира маскирање у теренским условима;
• демонстрира примену тактике борбе у сусрету;
• демонстрира осматрање;
• спроведе извиђање;
• спроведе прављење заседе;
• спроведе постављање блокаде и претрагу терена.
• наведу прописе који регулишу област контрадиверзионих • Појам контрадиверзионих прегледа
прегледа; • Појам ''опасне материје''
• објасне појам „опасне материје”, врсте опасних материја, • Појам ''минско експлозивна средства'' и ''импровизоване експлозивне направе''
експолозива, барута и других запаљивих смеша; • Формацијска екплозивна средства и импровизоване експлозивне направе
• објасне начине иницирања експлозива; • Уређаји за контрадиверзиону заштиту
• објасне појам „минско експлозивна средства” и • Контрадиверзиони преглед
„импровизоване експлозивне направе”; • Поступак приликом проналаска опасних материја, минско експлозивног средства
• објасне формацијска екплозивна средства и импровизоване и импровизоване експлозивне направе
експлозивне направе;
• наведу врсте уређаја за контрадиверзиону заштиту; Кључни појмови: минско експлозивна средства, контрадиверзиона заштита
• објасне намену уређаја за контрадиверзиону заштиту;
• наведу врсте контрадиверзионих прегледа;
• разликују поступке приликом прегледа затворених
Контрадиверзиона објеката и отворених простора.
заштита • покажу „опасне материје”, врсте опасних материја,
експолозива, барута и других запаљивих смеша;
• покажу средства за иницирање експлозива и разликују
врсте упаљача;
• демонстрирају рад са уређајима за контрадиверзиону
заштиту (ручни метал детектор и металдетекторска врата);
• демонстрирају преглед објеката, средстава и простора у
циљу проналаска опасних материја и минскоексплозивних
средстава;
• демонстрирају поступке приликом прегледа затворених
објеката и отворених простора;
• демонстрирају поступак приликом проналаска опасних
материја, минско експлозивног средства и импровизоване
експлозивне направе.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Место реализације наставе

• Настава се реализује у учионици;
• Настава се реализује ван учионице;
• Настава се реализује на уређеном стрелишту за извођење бојевог гађања;
• Настава се реализује на терену.

Препоручени број часова по темама:

Полицијско оружје и опрема, припрема и обука из гађања – 34 часова теоријске наставе и 26 часова вежби
Бојево гађање – 30 часова настава у блоку
Експлозивна, хемијска и друга средства у раду полицијских службеника– 10 часова теоријске наставе
Полицијска тактика – 16 часова теоријске наставе, 4 часа вежби и 30 часова настава у блоку
Контрадиверзиона заштита – 30 часова настава у блоку
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 171

На почетку наставник упознаје ученике са циљем предмета и темама које доприносе остваривању његовог циља, те са планом рада
и начинима оцењивања. Увод у проучавање предмета може се урадити улазним упитником (направљеним да сагледа степен информи-
саности ученика о оружју и безбедној употреби оружја), тиме би се извршило подсећање ученика на значење употребе оружја, односно
техничким карактеристикама и принципима рада оружја и сталним вежбањем и стицањем вештина за његову безбедну употребу, а које
ће у овом предмету дубље проучавати, а знања и вештине које ће усвајати. Програм предмета усмерава наставника да наставни процес
конципира у складу са дефинисаним исходима. Наставник планира сопствене активности и активности ученика које за циљ имају да уче-
ници остваре прописане исходе. У ту сврху наставник бира одговарајуће методе, активности и технике за рад са ученицима. Дефинисани
исходи показују наставнику и која су то специфична стручна знања и вештине потребна ученику за будући рад. Приликом планирања
часа, треба извршити операционализацију датих исхода, разложити их на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је има-
ти у виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхо-
да, док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима. Наставу треба усмерити на
остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који су усмерени на ефикасније
остваривање исхода. Ученике треба оспособљавати за примену стечених знања и вештина у другим предметима.
Прва тема – Полицијско оружје и опрема, припрема и обука из гађања реализовати путем презентација и примера који су уче-
ницима блиски, у складу са правилима безбедног руковања ватреним оружјем, док појмове проучавати преко нормативе и аката која
регулишу област деловања, затим путем техничког збора и демонстрације како би ученици разумели, стекли вештине и ставове о пра-
вилној и безбедној примени оружја и опреме коју користе полицијски службеници у примени полицијских овлашћења, у складу са пози-
тивно-правним прописима. Припрему и обуку из гађања реализовати путем демонстрације и понављања ради увежбавања безбедног и
ефикасног коришћења полицијског оружја у складу са правилима безбедног руковања ватреним оружјем.
Друга тема – Бојево гађање реализовати на практичан начин извођење бојевог гађања службеним оружјем уз примену правила бе-
збедног руковања ватреним оружјем на уређеном стрелишту са елаборатом и дозволом надлежних органа у непрекидном трајању од 5 дана.
Трећа тема – Експлозивна, хемијска и друга средства у раду полицијских службеника
реализовати путем техничког збора, презентације и демонстрације како би ученици разумели, стекли вештине и ставове о карак-
теристикама и намени, те правилном и безбедном руковању оружјем, експлозивним и хемиским средствима, са којима се могу сусрести
приликом обављања полицијских послова и опреме коју користе полицијски службеници у примени полицијских овлашћења, а такође
може се реализовати пројектно или анализом на сајту сваког појма, изврше анализу, истраживачки рад, израде презентацију (вршњачко
учење) радом у тиму или групама.
Четврта тема – Полицијска тактика реализовати путем техничког збора, презентације и демонстрације како би ученици разуме-
ли, стекли знања, вештине и ставове о правилној и безбедној примени оружја и опреме коју користе полицијски службеници у примени
полицијских овлашћења, у складу са позитивно-правним прописима у теренским условима. Настава у блоку се реализује у непрекидном
трајању од 5 дана у току наставе када се стекну услови за реализацију.
Пета тема – Контрадиверзиону заштиту реализовати путем техничког збора, презентације и демонстрације како би ученици разу-
мели, стекли знања, вештине и ставове о правилној и безбедном обављању контрадиверзионих прегледа, врстама експлозивних средста-
ва и начину обављања прегледа простора, објеката и превозних средстава, на простору и условима безбедног окружења. Настава у блоку
се реализује у институцијама које имају ресурсе за остварење исхода у непрекидном трајању од 5 дана.
Садржај (предмета) има везу са садржајима других предметима као што су:
Основе полицијске професије;
Кривично и кривично-процесно право;
Психологија за полицијске службенике;
Безбедносни сектор и рад полиције у заједници;
Примена полицијских овлашћења;
Јавни ред и послови обезбеђења;
Сузбијање криминала;
Заштита државне границе и странци;
Безбедност саобраћаја на путевима.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика се одвија на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације, а оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Ученике треба оспособљавати и охрабри-
вати да процењују сопствени напредак у остваривању задатака предмета, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција ивеома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, практични рад, представљају продукте ученичких постигнућа који се
могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или чешће тест са питањима затвореног
и отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.
Постигнућа из предмета Руковање полицијским оружјем оцењују се на основу норми стандардизованих Програмом стручног оспо-
собљавања полазника основне полицијске обуке у гађању ватреним оружјем.
Страна 172 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ПРОФЕСИОНАЛНА ПРАКСА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 120 120
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

1. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са пословима који се обављају у оквиру организационих јединица подручних полицијских управа;
– Развијање практичних вештина и радних навика за самостално обављање послова и задатака у оквиру организационих јединица
подручних полицијских управа;
– Оспособљабање за конкретне послове и задатке које полицијски службеници обављају приликом извршавања својих редовних
активности;
– Развијање личних и професионалних ставова;
– Развијање способности комуницирања и спремности на тимски рад;
– Развијање и неговање критичког односа према свом и туђем раду, у оквиру сложенијих процеса рада;
– Развијање потребе и навике очувања личног и туђег здравља, применом прописа о заштити на раду и заштити животне средине;
– Развијање вештина, прецизности и одговорног односа према раду;
– Унапређивање усвојених знања и стечених вештина полицијских службеника.

2. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Послови полицијске испоставе 84
2. Послови саобраћајне полицијске испоставе 12
3. Управни послови 12
4. Послови криминалистичке полиције 12

3. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• о пише организациону шему дежурне службе •О
 рганизациона шема дежурне службе
•д  емонстрира употребу средстава везе који се користе при •С
 редства везе
раду у дежурној служби; •И
 звештавање патроле
•н  аведе начине извештавања патрола на терену о •С
 лужбена белешка
безбедносно интересантним појавама и догађајима; •П
 оступање са доведеним лицем
• е видентира обавештења о догађају у електронском •П
 оступање са нађеним стварима
дневнику догађаја; •З
 акон о полицији
• с астави Службену белешку о обавештавању надлежних
институција о сазнању да је извршено кривично дело; Кључни појмови:: дежурна служба, патрола, службена белешка, позорник
• с астави Службену белешку о сазнању да је извршен
прекршај;
•п  рикаже процедуру поступка са нађеним стварима
•д  емонстрира поступање са доведеним лицем које не пружа
Послови полицијске
отпор;
испоставе
•н  аведе поделу безбедносних сектора на позорничке и
патролне рејоне;
•н  аведе послове који се обављају на безбедносном сектору;
• а нализира једну ситуацију из области рада полиције у
локалној заједници;
•н  аведе услове и начин примене полицијских овлашћења из
Закона о полицији;
• с ачини Извештај о употреби средстава за везивање уз
навођење услова и начина употребе средстава за везивање;
•н  апише извештај о поступању по задацима на полеђини
Налога за извршење конкретног задатка;
• с ачини Оперативни извештај о запажању лица под
контролом;
•п  роверавање задужене опреме; •М
 ере безбедности приликом контроле саобраћаја
• о билазак рејона око одабраног простора; •П
 омоћ угроженим категоријама у саобраћају
• у очава саобраћајне прекршаје у одабраном простору;
•д  емонстрира један од начина на који се помаже угроженим Кључни појмови: безбедност саобраћаја, угрожене категорије у саобраћају, мере
Послови саобраћајне
категоријама учесника у саобраћају приликом контроле безбедности
полицијске испоставе
пешачког саобраћаја;
•д  емонстрира редовне и додатне мере безбедности
приликом контроле саобраћаја;
•д  емонстрира предају смене;
• демонстрира проверу за возило кроз евиденцију; • Ј авне исправе
• опише поступак одобравања набавке оружја; •П  ријаве за прекршај
• самостално састави Пријаву за прекршај; •Е  виденције
Управни послови • наведе најчешће материјалне и процесне недостатке
Пријаве за прекршај који у пракси доводе до избегавања Кључни појмови: јавне исправе
прекршајне одговорности;
• наводи начине издавања јавних исправа;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 173

•д  емонстрира начин обављања службеног разговора са •В

 ођење службеног разговора
оштећеним; •С
 лужбена белешка
• с ачини Службену белешку о обавештењу примљеном од •З
 аконика о кривичном поступку
грађана;
Послови
•н  аведе законске услове за улазак у стан и друге просторије Кључни појмови: службени разговор, Законик о кривичном поступку
криминалистичке
без наредбе из Законика о кривичном поступку (ЗКП)
полиције
• о бјасни процедуру добијања наредбе за претрес стана и
других просторија из ЗКП;
• о бјасни начин обезбеђења предмета и трагова на месту
извршења кривичног дела.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На првим часовима упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања. Настава ће се реализовати кроз часове наставе у блоку. Настава може бити организована током другог полугодишта или на-
кон њега.
Облици наставе: блок настава
Место реализације наставе: настава се реализује се у подручним полицијским управама

Препоручени број часова по темама:

● Послови полицијске испоставе: 84 часа
● Послови саобраћајне полицијске испоставе: 12 часова
● Управни послови: 12 часова
● Послови криминалистичке полиције: 12 часова
Основни циљ наставе у блоку је да се ученици, током професионалне праксе, у складу са знањима и вештинама стеченим у осталим
стручним предметима, детаљније упознају са пословима који се обављају у оквиру организационих јединица подручних полицијских
управа. Уз помоћ полицајаца ментора стећи ће увид у конкретне послове и задатке које полицијски службеници обављају приликом
извршавања својих редовних активности. Задатак овог вида професионалне праксе је да ученици посматрањем и анализом активности
полицијских службеника продубе усвојена знања и стечене вештине.
Ментор-координатор је задужен да се стара о начину обављања практичне обуке, дужан је да оформи редну листу и утврди дневни
распоред рада ученика. Приликом распоређивања ученика на одређене послове и задатке, ментор-координатор мора да води рачуна о
томе да ученик не може самостално обављати послове и задатке већ само уз надзор полицајца ментора.
У циљу квалитетне реализације професионалне праксе потребно је да ментори-координатори одреде полицајце менторе који ће се
старати о правилној реализацији професионалне праксе. Mентор-координатор и полицајац ментор су дужни да се брину о безбедности
ученика приликом обављања послова и задатака на професионалној пракси.
Потребно је, током обављања професионалне праксе, ученицима омогућити увид у евиденције и коришћење службене документа-
ције, осим оне која има актуелну оперативну вредност. Такође, потребно је ученику омогућити попуњавање одређених образаца и мате-
ријала.
Ученици, током професионалне праксе, израђују извештаје у унапред прописаној форми. У извештају ученик описује догађај (нпр.
саобраћајна незгода, насиље у породици, насилничко понашање…), шта се догодило (како се полицајац ментор припремио, како је орга-
низовао и спровео у дело припремљене поступке, како је решио проблем); на коју законску одредбу се позвао полицајац ментор прили-
ком решавања проблема. Ученик у извештај уноси и сопствени осврт на догађај: шта је и како доживео (последице догађаја, алтернатив-
на решења, мисли/осећања) и шта је научио (у теоријском и практичном смислу)
Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у трећем разреду. Закључна бројчана оце-
на утврђује се на седници одељенског већа после 15.08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о
завршеном разреду.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације.
Наставник оцењује ученика у сарадњи са ментором-координатором и полицајацем-ментором на основу успешности обављених за-
датака током професионалне праксе.
Осим остварености прописаних исхода, ментор посебно прати спремност за ангажовање у раду, поштовање професионалних ду-
жности и обавеза, ефекте ангажовања у раду, понашање према претпоставенима и осталим ученицима, ставове према грађанима. Ментор
такође указује и упућује ученика на исправну службену вербалну комуникацију, појаву и наступ указујући стално на њихов значај.
Препоручује се да се у процесу оцењивања користи и портфолио ученика.
Посебно вредновати и похвалити када ученик у пракси примењује знања стечена на теоријским часовима, као и у сложеним и непо-
знатим ситуацијама и када ученик објашњава и разматра сложене садржинске целине и информације.
Страна 174 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив програма: ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III или IV 66 или 60 66 или 60
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада. Фонд чсова зависи од године учења у којој ученик избере програм.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са правима интелектуалне својине
– Развијање ставова о неопходности поштовања права интелектуалне својине и прихватању одговорности за непоштовање тих права
– Развијање ставова о важности безбедног прегледања и преузимања докумената на интернету
– Развијање ставова о важности праћења промена правних прописа који се односе на права интелектуалне својине
– Оспособљавање ученика за примену знања и вештина при доношењу одлука и решавању проблема из свакодневног живота и рада

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам права интелектуалне својине
• наведе врсте права интелектуалне својине
• објасни појам ауторско право
• наведе права која чине садржину ауторског права
• објасни ограничења ауторског права
• разликује субјекте: аутор, коаутор, носилац ауторског
Ауторско право права
• наведе врсте ауторских дела и повеже их са њиховом
заштитом
• изради оригиналне презентације на задате теме
(поштујући ауторска права)
• објасни интелектуалне творевине у дигиталној форми и
мултимедијална дела на примерима из праксе
• опише значај духовних креација за комерцијалне сврхе
• наведе значај истраживања развоја и производње
• објасни појмове у области интелектуалне – индустријске
својине – проналазак и патент
• наведе права носиоца (власника) патента и сврху патентне
заштите
• опише лиценцу и њену доступност јавности
• одреди облике и начине заштите права интелектуалне
својине – индустријске својине на примерима
Право индустријске • наведе облике промета права интелектуалне својине
својине • упореди ауторско право и право индустријске својине
• наведе начине заштите права интелектуалне својине –
индустријске својине
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Интелектуално стваралаштво
• Појам права интелектуалне својине и врсте тих права
• Појам ауторског права
• Садржина ауторског права
• Ограничења ауторског права
• Ауторско дело (аутор, коаутор, носилац ауторског права)
• Врсте ауторских дела и њихова заштита
• Интелектуалне творевине у дигиталној форми
• Мултимедијална дела
Кључни појмови: врсте права интелектуалне својине, ауторско право, ауторско
дело
• Појам и значај права индустријске својине
• Знања и искуства као резултат проналазачког рада (у индустријској производњи,
занатској или услужној делатности и сл.)
• Појам проналаска
– Обим и садржина права
– Ограничења и заштита
– Патент и лиценца
• Облици промета права интелектуалне својине (конститутивни облик и
транслативни облик)
• Облици који се могу сврстати у категорију патента или техничких унапређења
(користан предлог, корисна идеја, индустријски дизајн – модел)
• Разлике између ауторског права и права индустријске својине:
– Природа предмета тих права
– Различити начини заштите
– Дужина трајања заштите
• Заштита права интелектуалне својине – индустријске својине кроз облигационо,
привредно, радно, управно и кривично право

Кључни појмови: право индустријске својине, проналазак, патент, заштита права

• објасни појмове жиг, пословно име и ознака географског
порекла као комерцијалне симболе
• наведе значај комерцијалних симбола за развијање
Комерцијални
квалитета роба и услуга
симболи и нелојална
• наведе начине заштите комерцијалних симбола
конкуренција
• наведе радње нелојалне конкуренције
• креира примере комерцијалних симбола
• објасни „Кnow-how” као резултат проналазачког рада
интелектуалне својине
• Комерцијални симболи (жиг, пословно име, ознака географског порекла)
• Значај комерцијалних симбола за развијање квалитета роба и услуга (тржиште и
маркетинг)
• Појам и радње нелојалне конкуренције
• Проузроковање забуне на тржишту
• „Кnow-how” (знати како) – као резултат проналазачког рада
Кључни појмови: комерцијални симболи, нелојална конкуренција

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Предмет Право интелектуалне својине је изборни и ученик га може изабрати или у трећем или у четвртом разреду. Настава је тео-
ријска и реализује се у учионици.
Препоручени број часова по темама:
Ауторско право – 25 часова; Право индустријске својине – 24 часа; Комерцијални симболи и нелојална конкуренција – 15 часова
Програм наставе и учења предмета Право интелектуалне својине заснован је на тематском приступу. Теме нису међусобно незави-
сне и неопходно је да се реализују по редоследу како су изложене због природе и условљености наставних садржаја које обрађују, као и
због повезаности садржаја и нивоа исхода учења.
На почетку сваке теме наставник упознаје ученике са њеним циљем.
Наставник, при реализацији одређује дубину обраде садржаја и динамику рада, водећи рачуна да се не наруши целина програма
учења, односно да свака тема добије адекватан обим и време и да се планирани циљеви и исходи учења остваре. Треба имати у виду
да формирање ставова и вредности, као и овладавање вештинама представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства
целокупних активности на свим часовима, што захтева већу ангажованост и укључивање ученика, разноврсна методска решења, велики
број примера и коришћење информација из различитих извора.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 175

Приликом планирања часа, потребно је дате исходе разложити на мање и планирати активности за конкретан час. Важно је имати у
виду да се исходи у програму разликују по својој сложености, што значи да се неки могу разложити на мањи број ситнијих исхода и да
се могу лакше и брже остварити док је за одређене исходе потребно више времена и активности, као и рада на различитим садржајима.
Наставу треба усмерити на остваривање појединачних исхода, бирајући препоручене садржаје или проналазити неке друге садржаје који
су усмерени на ефикасније остваривање исхода. Ученике је потребно оспособљавати за примену стечених знања и у другим предметима.
У ПРВОЈ ТЕМИ Ауторско право наставник треба да нагласи да је главна сврха права интелектуалне својине да подстакне креа-
тивност и иновације. То је могуће уколико проналазачи, аутори и други креатори интелектуалних добара добију праведну награду за свој
рад и да од тог рада могу да живе. Такође, наставник наглашава да се права интелектуалне својине према облику стваралаштва деле на
ауторско право и сродна права, с једне стране, и право индустријске својине, с друге стране. Ауторско право и сродна права представљају
групу права којим се аутор штити поводом свог дела које је најчешће из области књижевности, уметности или науке. Права интелек-
туалне својине имају циљ да спрече друге да без дозволе копирају или користе заштићена права њихових носилаца. У обиму и дубини
реализације препоручених садржаја о ауторском праву наставник прати прописане исходе и према њима комбинује разноврсне наставне
методе, истраживачки рад, пројектни задатак, студију случаја, дискусију, рад на тексту и др. Акценат треба да буде на већем ангажовању
ученика у повезивању примера и ситуација из реалног живота кроз пројектну наставу, истраживачки рад и студију случаја.
У ДРУГОЈ ТЕМИ Право индустријске својине акценат је на творевинама интелектуалног стваралаштва у комерцијалне сврхе.
Права индустријске својине која су најчешће заступљена јесу патент, жиг и индустријски дизан. Наставник треба да нагласи да су та
права територијална права и да имају дејство само на територијама земаља где су регистрована. У центру ове теме је објашњавање про-
наласка, тј. обим, садржина, ограничења и заштита тог права – наставник указује на облик правне заштите тог права патент и лиценцу.
Такође наставник упоређује ауторско право и право индустријске својине. Посебна пажња је на објашњењу заштите тих права коришће-
њем примера из реалног окружења.
У ТРЕЋОЈ ТЕМИ Комерцијални симболи и нелојална конкуренција наставник објашњава комерцијалне симболе (жиг, послов-
но име, ознаку географског порекла) наводећи са ученицима примере из реалног окружења, на пример заштита знака или логотипа кроз
релевантно право на жиг и истиче значај комерцијалних симбола за развијање квалитета роба и услуга. У том контексту повезује и радње
нелојалне конкуренције и проузроковање забуне на тржишту. Наставник такође треба да истражује и проналази занимљиве примере ко-
јима ће заинтересовати ученике и подстаћи њихову радозналост и жељу да и сами истражују. На пример, ,,један од најстаријих, познатих
домаћих жигова, који је и даље присутан, регистрован је 1947. године за дечји сапун, тадашње Хемијске индустрије „Мерима”, који сви
препознајемо, а данас је препознатљив знак компаније „Хенкел Србија” д.о.о.’’ итд. У обради препоручених садржаја наставник комби-
нује разноврсне методе и примере из праксе.
У оквиру сваке теме ученике треба подстицати, усмеравати и оспособљавати за: самостално истраживање, проналажење, систе-
матизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, уџбеници), визуелно опажање, поређење и
успостављање веза између различитих наставних садржаја (са примерима из искуства и реалног окружења, садржајима других предмета
и др.), тимски рад, самопроцену, образлагање одговора, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и
писану комуникацију, уз постепено усвајање правне терминологије.
Наставници треба да сарађују са наставницима предмета српски језик и књижевност, пословна информатика, рачунарство инфор-
матика, предузетништво и правни поступци и ако се укаже прилика могу организовати заједнички час поводом одређеног пројектног
задатка.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика одвија се на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Ученике треба оспособљавати и
охрабривати да процењују сопствени напредак, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију, а ради њиховог оснажива-
ња и унапређивања процеса учења. Оцењивање ученика одвија се у складу са Правилником о оцењивању.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда ,,мапе ума’’, практични рад, представљају продукте ученичких
постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Наставник треба да прати и оцењује ученичке активности у складу са Упутством за дидактичко-методичко остваривање програма
по темама, а у складу са препорученим садржајима и нивоом утврђених исхода. Он треба да процени које ће методе и технике да користи
у оцењивању, имајући у виду ниво исхода. Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање програма
предмета могу да се користе као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспекте. Код плани-
рања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне, проблемске
и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студија случаја)
има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба да изабере
најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест са питањима затвореног и
отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.
Провера остварености прописаних исхода може да се врши полугодишњим и годишњим тестом.
Страна 176 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: СТРУЧНИ ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III или IV 66 или 60 66 или 60
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада. Фонд чсова зависи од године учења у којој ученик избере програм.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања из страног језика и јачање самопоуздања код ученика да у усменој и писаној комуникацији користи језик и да се
компетентно и самосвесно споразумева са људима из других земаља.
– Оспособљавање ученика да упозна језик струке у оноликој мери која му омогућава да користи страни језик ради вођења пословне
комуникације.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ПРЕПОРУЧЕНЕ
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ РАЗРЕДА
ЦИЉ СТРУЧНЕ ТЕМЕ И ГРАМАТИЧКИ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да:
САДРЖАЈИ
СЛУШАЊЕ • разуме реченице, поруке, питања и упутства из •О сновна терминологија која се односи 1. Представљање себе и других
свакодневног говора (кратка упутства изговорена на послове из домена општих, правних 2. Поздрављање (састајање, растанак;
Оспособљавање ученика споро и разговетно) и кадровских послова и послова набавке формално, неформално, специфично по
за разумевање усменог • разуме општи садржај краћих, прилагођених и продаје регионима)
говора стручних текстова после неколико слушања или уз •П римена информационих технологија у 3. Идентификација и именовање особа,
помоћ визуелних ефеката (на упутствима, форму- домену струке објеката, боја, бројева итд.)
ларима, ознакама, етикетама) •В ођење евиденције и документације у 4. Давање једноставних упутстава и
• разуме бројеве (цене, рачуне, тачно време) администрацији команди
ЧИТАЊЕ • у непознатом тексту препознаје познате речи, •П раћење новина у области међународних 5. Изражавање молби и захвалности
интернационализме, изразе и реченице (нпр. у правно-административних послова 6. Изражавање извињења
Оспособљавање ученика огласима, на плакатима) • Примене међународних стандарда и 7. Изражавање потврде и негирање
за разумевање прочитаних • разуме општи садржај и смисао краћих текстова законске реуглативе 8. Изражавање допадања и недопадања
текстова и схематских приказа (саопштења,формулара •О снове пословне комуникације и 9. Изражавање физичких сензација и
са подацима о некој особи, основне команде на коресподенције (пословна преписка и потреба
машинама/компју-теру, декларације о производима, комуникација у писаној и усменој форми) 10. Исказивање просторних и временских
упутства за употребу и примену) односа
•У
 ЖЕСТРУЧНА ТЕМАТИКА 11. Давање и тражење информација и
ГОВОР • у потребљава једноставне изразе и реченице да би •С
 лужбену комуникацију прилоком обавештења
представио себе и друге, активности, ситуације и провере идентитета страних држављана 12. Описивање и упоређивање лица и
Оспособљавање ученика догађаје, описао посао и задужења •С
 лужбена комуникација са страним предмета
за кратко монолошко држављанима, учесницима у саобраћају 13. Изрицање забране и реаговање на
излагање на страном •С
 лужбена комуникација са страним забрану
језику држављанима, који су оштећена лица 14. Изражавање припадања и поседовања
ПИСАЊЕ • с аставља кратак текст (мејл, писмо) о одговарајућој •К
 омуникација са страним држављанима 15. Скретање пажње
теми којима је потребно пружити прву помоћ 16. Тражење мишљења и изражавање
Оспособљавање ученика •п  ише кратке поруке релевантне за посао (место и слагања и неслагања
за писање краћих текстова термини састанка) 17. Тражење и давање дозволе
различитог садржаја •п  ише краћи текст о себи и свом окружењу ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ 18. Исказивање честитки
•п  опуњава упитник и формулар где се траже 19. Исказивање препоруке
опширнији лични и пословни подаци I. РЕЧЕНИЦА 20. Изражавање хитности и обавезности
• в оди краће забелелешке Обновити реченичне моделе обухваћене 21. Исказивање сумње и несигурности
ИНТЕРАКЦИЈА •н  а једноставан начин се споразумева са програмом за основну школу.
саговорником који говори споро и разговетно – Ред речи у реченици. Место прилога и
Оспособљавање ученика •п  оставља једноставна питања у вези са прилошких одредби.
за учешће у дијалогу на познатим темама из струке као и да усмено или – Tag questions
страном језику и размену писмено одговара на иста (бројеви, подаци о – Индиректни говор
краћих писаних порука количинама,време, датум) а) изјаве – без промене глаголског времена
(глагол главне реченице у једном од
МЕДИЈАЦИЈА •н  а једноставан начин сажме и преприча садржај садашњих времена)
краћих текстова или дијалога б) молбе, захтеви, наредбе
Оспособљавање ученика в) питања са променом реда речи – без
да преводи, сажима и промене глаголског времена (глагол главне
препричава садржај реченице у једном од садашњих
краћих усмених и времена)
писаних текстова – Yes/No питања
МЕДИЈСКА • користи садржаје медијске продукције намењене – ”WH” питања
ПИСМЕНОСТ учењу страних језика (штампани медији, аудио/видео – Директна и индиректна питања
записи, компакт диск, интернет итд.)
Оспособљавање ученика II. ИМЕНИЧКА ГРУПА
да користе медије као 1. Члан
изворе информација – Обновити употребу одређеног и
и развијају критичко неодређеног члана
мишљење у вези са њима – Нулти члан уз градивне и апстрактне
ЗНАЊЕ О ЈЕЗИКУ • препознаје и правилно користи основне фонолошке именице
(интонација, прозодија, ритам) и морфосинтаксичке
категорије (именички и глаголски наставци, основни
ред речи)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 177

2. Именице
– Множина именица – обновити
– Изражавање припадања и својине –
саксонски генитив
– Бројиве и небројиве именице
– Суфикси – ment, -ion, – ence

3. Заменички облици
а) Заменице
– Личне заменице у функцији субјекта и
објекта
– Показне заменице
– Односне заменице
б) детерминатори
– Показни детерминаотри
– Неодређени детерминатори
– Присвојни детерминатори
4. Придеви
– Обновити компарацију придева
– too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Бројеви
Обновити просте и редне бројеве
-Кванитификатори

III ГЛAГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити глаголске облике предвиђене
програмом за основну школу
– Present Simple, Present Continuous
– Present Perfect with ever, never, for, since,
just, yet and already
– Past Simple
– Модални глаголи: may can, must
– Пасивне конструкције – садашње време/
прошло – the Simple present/past (прошло
време рецептивно)
– going to и трајни презент за планове
и намере, going to и will (за будућа
предвиђања)
– used to

2. Прилози, извођење прилога и употреба,

прилози вероватноће са may, might и will
3. Предлози, најчешћи предлози за
оријентацију у времену и простору.
4. Кондиционал нулти и први

6. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Комуникативна настава страних језика подразумева поимање језика као средства комуникације; инсистира на употреби циљног
језика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teacher talk, одн. прилагођава-
ње говорне делатности наставника интересовањима и знањима ученика; инсистира на комуникативном аспекту употребе језика, одн. на
значењу језичке поруке, а не толико на граматичној прецизности исказа; претпоставља да се знања ученика мере прецизно дефинисаним
релативним, а не толико апсолутним критеријумима тачности.
Један од кључних елемената комуникативне наставе је и социјална интеракција кроз рад у учионици. Она се базира на групном
или индивидуалном решавању проблема, потрази за информацијама и мање или више комплексним задацима. У тим задацима увек су
јасно одређени контекст, процедура и циљ, чиме се унапређује квантитет језичког материјала који је неопходан услов за било које учење
језика. Уџбеници су само један од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора информација и дидактичких материјала,
поготову кад је реч о стручним темама
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неоп-
ходна да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на стра-
ном језику. Тај сегмент наставе страног језика мора да буде јасно дефинисан и у складу са исходима везаним за квалификације струке.
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корела-
цији са њима. Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктивних јер је сврха
учења страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информиса-
ња, праћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
Стога је спектар текстова који се препоручују велики, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје
стручних предмета, извештаји, обрасци, и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку подршку. Добро
осмишљениналози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе, треба разумети
глобално, селективно или пак детаљно. Продуктивне вештине треба ограничити на строго функцио-налну примену реалну за захтеве
струке. То подразумева писање кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације, попуњавање формулара, рачуна и др. адми-
нистративних паира (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омогућава споразумевање било у
директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.
Уже стручне теме треба реализовати кроз примере и играње улога у реалним ситуацијама у којима се могу наћи полицијски службе-
ници.
Службену комуникацију прилоком провере идентитета страних држављана требало би реализовати путем примера који су
њима и који представљају симулиране реалне ситуације комуникације приликом провере идентитета; провера путне исправе страних
држављана на страном језику пријава боравка страних држављана; провера идентитета страних држављана на основу путне исправе.
Страна 178 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Службена комуникација са страним држављанима, учесницима у саобраћају требало би реализовати путем дијалога и
ситуативних вежби , коришћењем стручне терминологије која се користи у саобраћају, као и назива учесника у саобраћају на стра-
ном језику врсте и контрола возачких и других исправа, које страни држављани морају да поседују у саобраћају. Редовна контрола сао-
браћаја; поступак ако је учинилац прекршаја страни држављанин (новчана казна у фиксном износу); саобраћајна незгода (основна кон-
верзацијa).
Службена комуникација са страним држављанима, који су оштећена лица, жртве или учиниоци неког прекршаја или кривичног
дела требало би реализовати путем ситуативних вежби, коришћењем стручне терминологије, карактеристичне за вођење дијалога са
оштећеним лицем, жртвом или починиоцем прекршаја или кривичног дела на страном језику –Нарушавање јавног реда, наркотици, кра-
ђа, опис лица, лишење слободе (права лица лишеног слободе).
Комуникација са страним држављанима којима је потребно пружити прву помоћ требало би реализовати путем ситуативних ди-
јалога и симулативних језичких вежби коришћењем стручне терминологије, карактеристичне за комуникацију са страним држављанима
којима је потребно пружити прву помоћ и пружити подршку лицима учесницима у незгоди. Врсте повреда, делови тела.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење напредовања ученика одвија се на сваком часу, свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање по-
вратне информације са препорукама шта и на који начин треба да унапреди или промени у свом учењу. Ученике треба оспособљавати и
охрабривати да процењују сопствени напредак, као и напредак других ученика уз одговарајућу аргументацију, а ради њиховог оснажива-
ња и унапређивања процеса учења. Оцењивање ученика одвија се у складу са Правилником о оцењивању.
Формативно оцењивање односи се на континуирано оцењивање тачности и језичке конструкције усмених излагања ученика, ак-
тивности на часовима, индивидуалних и групних ученичких радова (есеја, презентација, практичних радова, мапа ума), кратких блиц
тестова, објашњења резултата истраживања итд. За сваки од наведених продуката који оцењује, наставник треба да утврди образац са
елементима (критеријумима) за оцењивање, начином бодовања сваког елемента и начином претварања укупног броја бодова у оцене од
1 до 5. Критеријуми за оцењивање се формирају на основу исхода компетенција које се оцењују. Инструменти за оцењивање треба да са-
држе обавезне аспекте и индикаторе за процену компетенција и веома је значајно да ученицима буду јасни исходи који се од њих очекују.
Тестови, усмено излагање, активност на часу, презентација, израда ,,мапе ума’’, практични рад, представљају продукте ученичких
постигнућа који се могу користити у оцењивању у свим наставним темама.
Наставник треба да прати и оцењује ученичке активности у складу са Упутством за дидактичко-методичко остваривање про-
грама по темама, а у складу са препорученим садржајима и нивоом утврђених исхода. Он треба да процени које ће методе и технике да
користи у оцењивању, имајући у виду ниво исхода. Све наставне методе поменуте у Упутству за дидактичко-методичко остваривање
програма предмета могу да се користе као инструменти формативног оцењивања уз добро и прецизно утврђене индикаторе и аспек-
те. Код планирања оцењивања, избора метода, техника и инструмената оцењивања, неопходно је да се прави разлика између пројектне,
проблемске и истраживачке наставе, иако су врло сличне. Рад на пројекту има нагласак на продукту пројекта, проблемска настава (студи-
ја случаја) има нагласак на решавању проблема, а истраживачка настава нагласак на проналажењу информација. Стога, наставник треба
да изабере најпогодније методе сходно нивоу исхода које проверава.
Сумативно оцењивање може да се практикује на крају обрађене теме кроз усмено излагање или тест са питањима затвореног и
отвореног типа, као и на крају првог или на крају другог полугодишта, са циљем да се обрађено градиво систематизује и оцени ниво
усвојености и примењивости знања од стране ученика. Тест мора да садржи задатке различитог нивоа и број бодова за сваки задатак, као
и уз тест израђен кључ теста који омогућава независно и објективно оцењивање и проверавање остварености утврђених исхода учења.
Задаци могу да буду различитих типова: вишеструки избор, допуна – кратак одговор, алтернативни избор, повезивање, уређивање и др.
Провера остварености прописаних исхода може да се врши полугодишњим и годишњим тестом.

Назив програма: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III или IV 66 или 60 66 или 60

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, понашања и начина размишљања;
– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;
– Упознавање ученика са стартап екосистемом, врстама предузетништва и начином отпочињања пословања;
– Развијање вештина комуникације са окружењем и подстицање тимског рада;
– Развијање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања;
– Подстицање критичког размишљања и оцене сопственог рада;
– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Трајање модула
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА
Т В
1. Основе предузетништва 34 или 30
2. Пословни план 32 или 30
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 179
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни појам и значај предузетништва
• наведе основне карактеристике предузетника
• доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и
предузетништво;
• упореди различите врсте предузетништва
• обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва
• објасни улогу и значај информационо комуникационих
технологија (ИКТ) за савремено пословање
• објасни појам и карактеристике дигиталног
предузетништва
• идентификује примере предузетништва из локалног
Основе предузетништва
окружења и дате области
• дефинише појам стартап екосистема
• представи различите начине отпочињања посла у локалној
заједници и Србији;
• идентификује програме креиране за стартап бизнис у
Србији
• објасни правне форме пословних субјеката у Србији
• прикаже основне кораке за регистрацију пословних
субјеката у Србији
• упореди облике нефинансијске и финансијске подршке
• идентификује могуће начине финансирања пословне идеје;
• примени креативне технике приликом избора пословне
идеје
• анализира садржај и значај бизнис плана;
• објасни значај планирања људских ресурса за потребе
организације;
• прикупи и анализира информације о тржишту
• упореди шансе и претње из окружења, као и предности и
изазове;
• опише интерне и екстерне факторе предузетничког
Пословни план окружења
• састави маркетинг план за одабрану пословну идеју
• састави финансијски план за одабрану пословну идеју
• објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине
• израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем
примеру;
• учествује у изради бизнис плана за дефинисану пословну
идеју као део тима и уз подршку наставника ментора,
• самостално или као део тима презентује бизнис план
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и ис-
ходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењи-
вања. Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две
групе. Место реализације може бити кабинет за предузетништво
или учионица. Препорука је да се користе методе рада попут мини
предавања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/
тему реализовати корз пројектини рад ученика. У излагању кори-
стити презентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са
основним појмовима и врстама предузетништва, али и да под-
стакне предузетнички дух код њих; да им омогући да препознају
вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве
његове активности и инструмента помоћу којих се креира и оце-
њује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области
предузетништва, као и мере подстицаја предузетништва у нашој
земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности
треба да буде бизнис план.
За увођење ученика у тему потребно је припремити што
више различитих материјала а његов избор треба прилагодити уз-
расту ученика, њиховим интересовањима, специфичности теме и
предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују,
улазе у дискусију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче
радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрај-
ност, одговорност, аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу
половима.
Број часова по препорученим садржајима није унапред дефи-
нисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
•П
 ојам и значај предузетништва;
•М
 отиви предузетника;
•О
 сновне одреднице предузетништва
•В
 рсте предузетништва
•И
 нформационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању
•П
 редузетништво и дигитално пословање
•П
 рофил и карактеристике успешног предузетника;
•О
 цена предузетничких предиспозиција
•С
 тартап екосистем
•П
 равни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији
•И
 нституције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису
•Р
 егистрација привредних субејката у Србији
•Ф
 инансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва
•И
 звори финансирања пословне идеје
Кључни појмови: предузетништво, предузетник, финансирање предузетника,
оснивање привредних субјеката, стартап екосистем
•Т
 рагање за пословном идејом– к ако је препознати?;
•Б
 изнис план– како оценити пословну идеју?
•С
 труктура бизнис плана
•Љ
 удски ресурси у реализацији пословних подухвата
•Т
 ржишне могућности за реализацију пословне идеје
•И
 страживање тржишта-прикупљање и анализирање информација о купцима и
конкуренцији;
•S
 WOT анализа; PEST анализа
•Е
 лементи маркетинг микса
 инансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине
•Ф
•П
 реломна тачка рентабилности
•И
 зрада бизнис плана за сопствену бизнис идеју;
•П
 резентација појединачних/групних бизнис планова
Кључни појмови: пословна идеја, бизнис идеја, SWOT анализа, PEST анализа
маркетинг план, финансијски план, бизнис план
Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере
успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и ло-
калном нивоу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва
као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу пре-
дузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће
је описати карактеристике које треба да поседује успешан преду-
зетник. У складу са могућностима организовати посете предузет-
ника из локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан
алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ
алате за конкретне пословне идеје и аргументују свој избор у од-
носу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подоб-
ност и сл. Ученике треба упутити да се информишу о предности-
ма развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну
пажњу посветити стартап екосистему и могућностима за развој и
постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програ-
ме за развој стартап бизниса у локалној заједници. Требало би да
ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији пре-
дузећа и докумнетације потребне за то. Регистрација привредних
субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји
су погодни за реализацију пројектне наставе. Једна групе учени-
ка може да обрађује тему законске регулативе у функцији разво-
ја предузетништва у Србији, друга група кораке при регистацији
предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група
институције и инфраструктуру за подршку предузетништву. Кључ-
не речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних
друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива. Учени-
ци кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања
Страна 180 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни ре-
зултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин
је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног пре-
дузетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај
предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно
је додатно подстицати њихов развој користећи различите методе.
Као додатни материјали могу се користити публикације Савета
Европе као што је Референтни оквир компетенција за демократ-
ску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у
култури демократије.
Пословни план
Током остваривања ове теме/ модула, ученици треба, кроз про-
јектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансиј-
ском функционисању предузећа, да развијају сопствене предузет-
ничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је кори-
стити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би помо-
гло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољ-
није. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру свог
подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на иден-
тификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што
подразумева коришћење и примену информационо комуникационих
технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне иде-
је у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне по-
словне идеје врше истраживање тржишта по упутствима настав-
ника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи
се да буду оригинални, иновативни и креативни. Са циљем пости-
зања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о
истим или сличним производима или услугама на тржишту и ус-
поставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност
остваривања пословног успеха. Неопходно је у току реализације
ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената марке-
тинг микса за конкретну идеју.
Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде јед-
ноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле
различите облике промовисања и продаје свог производа и оствару-
ју интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима.
За конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса
стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради би-
знис плана која се сваке године одржавају у организацији различи-
тих релевантних установа и организација. Уколико могућности до-
звољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО
ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Наставник треба континуирано да прати напредак учени-
ка који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише
одељенски дијалог, користи питања да би генерисао податке из
ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима
повратне информације, а повратне информације добијене од уче-
ника користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оце-
њују квалитет свог рада итд.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног ис-
траживања ученици би требало да решавају задатке који садрже
неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да учени-
ци могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се при-
сете информација и процедура које су запамтили, да садрже захте-
ве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања
и интерпретацијом задатих података.
У вредновању наученог користе се различити инструменти,
а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интерне-
ту, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms,
descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оце-
њивање и праћење.
28. август 2023.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa
дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз
кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напре-
довању ученика.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику
дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољ-
ша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да догово-
ри показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу.
У том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада
и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође
на основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима
треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
2
На основу члана 141. став 9. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
о степену и врсти образовања наставника, стручних
сарадника и помоћних наставника за стручне предмете
за образовни профил полицајац у Средњој школи
унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” у Сремској
Каменици
Члан 1.
Овим правилником прописује се степен и врста образовања
наставника, стручних сарадника и помоћних наставника за струч-
не предмете за образовни профил полицајац у стручној школи.
Члан 2.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из општео-
бразовних предмета, као и стручне послове у стручној школи која
остварује план и програм наставе и учења за образовни профил
полицајац, у подручју рада Економија, право и администрација,
може да изводи лице које испуњава услове за наставника, одно-
сно стручног сарадника који су прописани посебним правилником
о степену и врсти образовања наставника, стручних сарадника и
васпитача који се доноси за сва подручја рада.
Члан 3.
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада из струч-
них предмета у области Право и администрација, за образовни
профил полицајац, може да изводи за:
1) Основе полицијске професије:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
2) Основе безбедности:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
3) Увод у право и организација државе:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 181
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
4) Кореспонденција:
(1) дипломирани правник;
(2) дипломирани економиста;
(3) дипломирани филолог;
(4) дипломирани професор језика и књижевности.
5) Оперативне полицијске вештине:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани официр полиције;
(3) професор физичког васпитања;
(4) дипломирани педагог физичке културе;
(5) професор физичке културе;
(6) професор физичког васпитања – дипломирани тренер са
назнаком спортске гране;
(7) професор физичког васпитања – дипломирани организа-
тор спортске рекреације;
(8) професор физичког васпитања – дипломирани кинезите-
рапеут;
(9) дипломирани професор физичког васпитања и спорта –
мастер;
(10) дипломирани професор физичког васпитања кинезитера-
пије – мастер;
(11) мастер професор физичког васпитања и спорта;
(12) мастер професор физичког васпитања и кинезитерапије;
(13) мастер професор предметне наставе (претходно заврше-
не студије првог степена из научне, односно стручне области за
одговарајући предмет);
(14) мастер спортске и терапијске физичке активности.
Лице из тачке 5) које је стекло академско звање мастер мора
имати претходно завршене основне академске студије из области
физичког васпитања и спорта.
6) Кривично и кривично-процесно право:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник.
7) Управно право и управни поступак:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
8) Прва помоћ:
(1) доктор медицине.
9) Безбедносни сектор и рад полиције у заједници:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
10) Психологија за полицијске службенике:
(1) професор психологије;
(2) дипломирани психолог;
(3) дипломирани школски психолог – педагог.
11) Примена полицијских овлашћења:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
12) Људска права и полицијска етика:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник.
13) Информациони систем и систем веза:
(1) дипломирани информатичар;
(2) дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства;
(3) дипломирани инжењер софтвера;
(4) дипломирани инжењер информационих технологија и си-
стема;
(5) дипломирани криминалиста;
(6) дипломирани менаџер безбедности;
(7) дипломирани официр полиције.
14) Сузбијање криминала:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник.
15) Заштита државне границе и странци:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник.
16) Безбедност саобраћаја на путевима:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник.
17) Јавни ред и послови обезбеђења:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник.
18) Руковање полицијским оружјем:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања.
19) Професионална пракса:
(1) дипломирани криминалиста;
(2) дипломирани менаџер безбедности;
(3) дипломирани официр полиције;
(4) дипломирани правник;
(5) дипломирани официр и друга звања стечена на Војној
академији која су важила до ступања на снагу нових прописа која
регулишу степен и врсту образовања;
(6) дипломирани економиста;
(7) професор физичког васпитања;
(8) дипломирани педагог физичке културе;
(9) професор физичке културе;
(10) професор физичког васпитања – дипломирани тренер са
назнаком спортске гране;
(11) професор физичког васпитања – дипломирани организа-
тор спортске рекреације;
(12) професор физичког васпитања – дипломирани кинезите-
рапеут;
(13) дипломирани професор физичког васпитања и спорта –
мастер;
(14) дипломирани професор физичког васпитања кинезитера-
пије – мастер;
(15) мастер професор физичког васпитања и спорта;
(16) мастер професор физичког васпитања и кинезитерапије;
(17) мастер професор предметне наставе (претходно заврше-
не студије првог степена из научне, односно стручне области за
одговарајући предмет);
Страна 182 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
(18) мастер спортске и терапијске физичке активности.
Лице из тачке 19) подтач. (1)–(4) које је стекло академско зва-
ње мастер мора имати претходно завршене основне академске сту-
дије из области права.
Лице из тачке 19) подтач. (7)–(18) које је стекло академско
звање мастер мора имати претходно завршене основне академске
студије из области физичког васпитања и спорта.
20) Право интелектуалне својине:
(1) дипломирани правник.
21) Стручни енглески језик:
(1) професор енглеског језика и књижевности;
(2) дипломирани филолог енглеског језика и књижевности;
(3) мастер филолог (студијски програм Англистика);
(4) мастер професор језика и књижевности (студијски про-
грам или главни предмет, односно профил Енглески језик и књи-
жевност).
22) Језик другог народа или националне мањине са еле-
ментима националне културе:
(1) Албански језик и књижевност:
– професор, односно дипломирани филолог за албански језик
и књижевност;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Албански језик и књижевност);
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Албански језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(2) Бугарски језик и књижевност:
– професор, односно дипломирани филолог за бугарски језик
и књижевност;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Бугарски језик и књижевност);
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Бугарски језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(3) Мађарски језик и књижевност:
– професор, односно дипломирани филолог за мађарски језик
и књижевност;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Мађарски језик и књижевност);
– мастер професор – мађарски језик и књижевност;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Мађарски језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(4) Русински језик и књижевност:
– професор русинског језика и књижевности;
– професор руског или српскохрватског језика и књижевно-
сти са провером знања русинског језика на одговарајућој високо-
школској установи;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Русински језик и књижевност);
– мастер професор русинског језика и књижевности;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Русински језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(5) Румунски језик и књижевност:
– професор, односно дипломирани филолог за румунски је-
зик и књижевност;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Румунски језик и књижевност);
– мастер професор – румунски језик и књижевност;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Румунски језик и књижевност);
28. август 2023.
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(6) Словачки језик и књижевност:
– професор, односно дипломирани филолог за словачки језик
и књижевност;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Словачки језик и књижевност);
– мастер професор – словачки језик и књижевност;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Словачки језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(7) Хрватски језик и књижевност:
– професор хрватског језика и књижевности;
– професор српскохрватског језика и опште лингвистике;
– дипломирани филолог српског језика са јужнословенским
језицима;
– професор југословенске књижевности и српскохрватског
језика;
– професор, односно дипломирани филолог за српскохрват-
ски језик и југословенску књижевност;
– професор српскохрватског језика са источним и западним
словенским језицима;
– мастер професор предметне наставе (претходно завршене
студије првог степена из научне, односно стручне области за одго-
варајући предмет).
(8) Босански језик и књижевност:
– професор српског језика и књижевности;
– професор босанског језика и књижевности;
– професор босанског и српског језика;
– професор српског језика и књижевности са општом лингви-
стиком;
– професор српске књижевности и језика;
– професор српске књижевности и језика са општом књижев-
ношћу;
– професор за српскохрватски језик и југословенску књижев-
ност;
– професор за југословенску књижевност и српскохрватски
језик;
– професор српскохрватског језика и опште лингвистике;
– професор за српскохрватски језик са јужнословенским је-
зицима;
– професор српскохрватског језика са источним и западним
словенским језицима;
– професор за југословенску и општу књижевност;
– професор југословенске књижевности са страним језиком;
– професор југословенских књижевности;
– професор босанског језика и књижевности и српског језика
и књижевности;
– дипломирани филолог мастер (босански језик и књижев-
ност и српски језик и књижевност);
– мастер професор језика и књижевности (студијски програ-
ми: Српски језик; Српски језик и књижевност; Српска књижев-
ност; Српска књижевност и језик; Српска књижевност и језик са
општом књижевношћу; Српска филологија: српски језик и лин-
гвистика; Филологија, модули: Српски језик и Српски језик и ком-
паративна књижевност);
– мастер филолог (студијски програми: Српски језик; Српски
језик и књижевност; Српска књижевност; Српска књижевност и
језик; Српска књижевност и језик са општом књижевношћу; Срп-
ска филологија: српски језик и лингвистика; Филологија, модули:
Српски језик и Српски језик и компаративна књижевност);
– мастер професор књижевности и језика (србиста);
– мастер професор књижевности и језика – компаратиста;
– мастер професор предметне наставе.
Лице из тачке 2) које је стекло академско звање мастер мора
имати претходно завршене основне академске студије на студиј-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 183
ским програмима Српски језик и књижевност; Српска књижев-
ност и језик; Српска књижевност и језик са компаратистиком;
Српска филологија: српски језик и књижевност; Србистика.
23) Трећи страни језик:
(1) Француски језик:
– професор, односно дипломирани филолог за француски је-
зик и књижевност;
– професор француског језика и књижевности;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Француски језик и књижевност);
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Француски језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе.
Лице из тачке 4) подтачка (1) које је стекло академско звање
мастер мора имати претходно завршене основне академске студије
из области предмета, односно на студијским групама/програмима:
Језик, књижевност, култура, модул Француски језик и књижев-
ност; Француски језик и књижевност; Француски језик и књижев-
ност са другим романским језиком и културом.
(2) Руски језик:
– професор, односно дипломирани филолог за руски језик и
књижевност;
– професор руског језика и књижевности;
– мастер професор слависта – руски језик и књижевност;
– професор пољског језика и књижевности и руског језика и
књижевности;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Руски језик и књижевност);
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Руски језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе.
Лице из тачке 4) подтачка (2) које је стекло академско звање
мастер мора имати претходно завршене основне академске студије
из области предмета, односно на студијским групама/програмима:
Језик, књижевност, култура, модул Руски језик и књижевност; Ру-
ски језик и књижевност.
(3) Немачки језик:
– професор, односно дипломирани филолог за немачки језик
и књижевност;
– професор немачког језика и књижевности;
– професор енглеског језика и књижевности и немачког јези-
ка и књижевности;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Немачки језик и књижевност);
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Немачки језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе.
Лице из тачке 4) подтачка (3) које је стекло академско звање
мастер мора имати претходно завршене основне академске студије
из области предмета, односно на студијским групама/програмима:
Језик, књижевност, култура, модул Немачки језик и књижевност;
Немачки језик.
(4) Италијански језик:
– професор, односно дипломирани филолог за италијански
језик и књижевност;
– професор италијанског језика и књижевности;
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм или
главни предмет, односно профил Италијански језик и књижевност);
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Италијански језик и књижевност);
– мастер професор предметне наставе.
Лице из тачке 4) подтачка (4) које је стекло академско звање
мастер мора имати претходно завршене основне академске студије
из области предмета, односно на студијским групама/програмима:
Језик, књижевност, култура, модул Италијанистика; Италијански
језик и књижевност.
5) Шпански језик:
– професор, односно дипломирани филолог за шпански језик
и књижевност;
– професор шпанског језика и хиспанских књижевности;
– мастер филолог (студијски програм или главни предмет, од-
носно профил Шпански језик и хиспанске књижевности);
– мастер професор језика и књижевности (студијски програм
или главни предмет, односно профил Шпански језик и хиспанске
књижевности);
– мастер професор предметне наставе.
Лице из тачке 5) подтачка (5) које је стекло академско звање
мастер мора имати претходно завршене основне академске студије
из области предмета, односно на студијским групама/програми-
ма: Језик, књижевност, култура, модул Шпански језик, хиспанске
књижевности и културе; Шпански језик и хиспанске књижевно-
сти; Шпански језик и књижевност.
Члан 5.
Наставу из стручних предмета у Средњој школи унутрашњих
послова „Јаков Ненадовић” у Сремској Каменици може да изводи
и лице које је стекло одговарајуће високо образовање на основним
студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је
уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године.
Члан 6.
Послове наставника стручних предмета у Средњој школи
унутрашњих послова „Јаков Ненадовић” у Сремској Каменици
обављају лица по претходно прибављеном одобрењу министра на-
длежног за унутрашње послове, у складу са законом.
Члан 7.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
гласнику”, а примењује се почев од школске 2023/2024. године.
Број 110-00-159/2/2023-03
У Београду, 23. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
3
На основу члана 92. став 2. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
о ближим условима у погледу простора, опреме и
наставних средстава за остваривање плана и програма
наставе и учења за стручне предмете за образовни
профил полицајац у Средњој школи унутрашњих
послова „Јаков Ненадовић” у Сремској Каменици
Члан 1.
Овим правилником утврђују се ближи услови у погледу про-
стора, опреме и наставних средстава за остваривање плана и про-
грама наставе и учења за стручне предмете за образовни профил
полицајац у стручној школи (у даљем тексту: НОРМАТИВ), који је
одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
гласнику”.
Број 110-00-159/1/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Страна 184 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

НОРМАТИВ 6. Службена палица ком. 30

О БЛИЖИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ПРОСТОРА, 7. Штитник за груди и тело – фокусери ком. 30
ОПРЕМЕ И НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ 8. Лутке за вежбу, беба лутка и одрасла лутка ком. 1
ПЛАНА И ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА СТРУЧНЕ 9. Подлога за вежбу ком. 1
ПРЕДМЕТЕ ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ПОЛИЦАЈАЦ 10. Ком.плет за прву помоћ ком. 1
11. Удлаге ком. 1
А. ЗБИРНИ НОРМАТИВ ПОСЕБНОГ ШКОЛСКОГ ПРОСТОРА
12. Радио-веза (базна станица) ком. 1
И ОПРЕМЕ
(специјализоване учионице, рачунарске учионице и учионице 13. Радио-везе (ручна станица) ком. 10
опште намене) 14. Опасач са припадајућом опремом ком. 15
15. Телефонски апарат ком. 1
За потребе остваривање плана и програма наставе и учења 16. Путничкo возилo ком. 1
за образовни профил полицајац школа треба да обезбеди најмање 17. Заштитна опрема за ученике (за симулацију) комплет 1
једну: 18. Ласер за филмску стрељану ком. 1
– специјализовану учионицу за предмете: Основе полициј- 19.
Заштитна опрема за одржавање и успостављање
комплет 1
ске професије, Основе безбедности, Увод у право и организација нарушеног јавног реда и мира
државе, Кривично и кривично-процесно право, Управно право и 20. Пиштољ ЦЗ 999 ком. 15
управни поступак, Психологија за полицијске службенике, Људска 21. Аутоматска пушка АП М 70 ком. 15
права и полицијска етика, Сузбијање криминала, Заштита државне 22. Школска муниција 9 mm ком. 15
границе и странци, Професионална пракса, Право интелектуалне 23. Школска муниција 7,62 mm ком. 15
својине, Стручни енглески језик; Специјални панои са приказима саобраћајних знакова,
– специјализовану учионицу за предмете: Оперативне поли- 24. знакова која дају ОСЛ на раскрсници, саобраћајне ком. 1
цијске вештине, Прва помоћ, Примена полицијских овлашћења, сигнализације, саобраћајних ситуација...
Безбедост саобраћаја на путевима, Јавни ред и послови обезбеђе- 25. Возило са обележјима полиције ком. 1
ња, Руковање полицијским оружјем, Безбедносни сектор и рад по- 26. Светлоодбојни прслуци ком. 15
лиције у заједници; 27. Стоп-таблица за контролу и регулисање саобраћаја ком. 1
– рачунарску учионицу/кабинет за предмете: Коресподенци- 28. Пиштаљка ком. 1
ја, Информациони систем и систем веза. 29. Алко-тест апарат ком. 1
30. Батеријска лампа са конусним наставком. црвене боје ком. 1
Просторије и опрема за специјализоване учионице 31. Купа за регулисање саобраћаја ком. 3
За потребе реализације наставе предмета: Основе полициј- 1 Под презентационом опремом подразумева се пројектор у ком.плету са пројек-
ционом површином/платном или монитор/ТВ веће дијагонале/интерактивна (па-
ске професије, Основе безбедности, Увод у право и организација метна) табла/интерактивни (паметни) монитор велике дијагонале.
државе, Кривично и кривично-процесно право, Управно право и
управни поступак, Психологија за полицијске службенике, Људска Просторије и опрема за рачунарске учионице/кабинете
права и полицијска етика, Сузбијање криминала, Заштита државне
границе и странци, Професионална пракса, Право интелектуалне За потребе реализације наставе предмета: Коресподенција,
својине, Стручни енглески језик, специјализоване учионице по- Информациони систем и систем веза као и за израду различитих
требно је да буду опремљене следећом опремом: врста писмена, у складу са програмом учења.
рб Назив опреме за учионице опште намене Јед. мере Количина бр Опрема за рачунарску учионицу/кабинет Јед. мере Количина
1. Сто за наставника (катедра) ком. 1 1. Сто за наставника (катедра) ком. 1
2. Столица за наставника ком. 1 2. Столица за наставника ком. 1
Рачунар (по могућности са приступом интернету) за 3. Рачунар (по могућности са приступом интернету) ком. 1
3. ком. 1
наставника 4. Радни сто (са 2 радна места) ком. 15
4. Радни сто (са 2 радна места) за ученике ком. 15 5. Столица ком. 30
5. Столице за ученике ком. 30 6. Рачунари1 ком. 15
6. Презентациона опрема1 ком. 1 7. Презентациона опрема2 ком. 1
7. Флипчарт ком. 1 8. Штампач ком. 1
8. Школска табла2 ком. 1 10. Софтвер (према програму учења)3 комплет 1
9. Орман ком. 1 1 Сви рачунари у рачунарској учионици/кабинету треба да буду повезани на рачу-
1 Под презентационом опремом подразумева се пројектор у ком.плету са пројек- нарску мрежу.
ционом површином/платном или монитор/ТВ веће дијагонале/интерактивна (па- 2 Под презентационом опремом подразумева се пројектор у ком.плету са пројек-
метна) табла/интерактивни (паметни) монитор велике дијагонале. ционом површином/платном или монитор/ТВ веће дијагонале или интерактивна
2 Школска табла је неопходна само ако се презентациона опрема не може користи- (паметна) табла/ интерактивни (паметни) монитор велике дијагонале.
ти у исту сврху. 3 На сваком. рачунару потребно је да буде инсталиран софтвер према програму
учења.
Просторије и опрема за специјализоване учионице
Предмет: О
 ПЕРАТИВНЕ ПОЛИЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ
Специјализована учионица предвиђена је за потребе реализа- (први–четврти разред)
ције наставе из следећих обавезних стручних предмета: Оператив-
не полицијске вештине, Прва помоћ, Безбедносни сектор и рад по- РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина
лиције у заједници, Примена полицијских овлашћења, Безбедост 1. Татами струњаче ком. 10
саобраћаја на путевима, Јавни ред и послови обезбеђења и Рукова- 2. Вежбовни ножеви – гумени ком. 10
ње полицијским оружјем. 3. Вежбовни пиштољи – гумени ком. 10
Називи опреме за специјализоване учионице 4. Вежбовне палице – сунђер ком. 3
1. Татами струњаче ком. 10 5. Службене лисице ком. 15
2. Вежбовни ножеви – гумени ком. 10 6. Штитник за груди и тело – фокусери ком. 30
3. Вежбовни пиштољи – гумени ком. 10 НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати
периодично према утрошку истог. За реализацију
4. Вежбовне палице – сунђер ком. 3 наставе, по потреби могу се користити и наставна
5. Службене лисице ком. 30 средства других предмета.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 185

Предмет: ПРВА ПОМОЋ (други разред) 3. Службена палица ком. 15

4. Службене лисице ком. 15
РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина
НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати
1. Лутке за вежбу, беба лутка и одрасла лутка ком. 1 периодично према утрошку истог. За реализацију
2. Подлога за вежбу ком. 1 наставе, по потреби могу се користити и наставна
3. Ком.плет за прву помоћ ком. 1 средства других предмета.
4. Удлаге ком. 1
НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати Предмет: Р
 УКОВАЊЕ ПОЛИЦИЈСКИМ ОРУЖЈЕМ
периодично према утрошку истог. (четврти разред)
РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина
Предмет: Б
 ЕЗБЕДНОСНИ СЕКТОР И РАД ПОЛИЦИЈЕ У
ЗАЈЕДНИЦИ (други разред) 1. Пиштољ ЦЗ 999 ком. 15
2. Аутоматска пушка АП М 70 ком. 15
РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина 3. Школска муниција 9 mm ком. 15
1. Радио-веза (базна станица) ком. 1 4. Школска муниција 7,62 mm ком. 15
2. Радио-везе (ручна станица) ком. 10 НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати
3. Опасач са припадајућом опремом ком. 15 периодично према утрошку истог. За реализацију
наставе, по потреби могу се користити и наставна
4. Службена палица ком. 15 средства других предмета.
5. Службене лисице ком. 15
6. Телефонски апарат ком. 1
НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати
периодично према утрошку истог. За реализацију 4
наставе, по потреби могу се користити и наставна На основу члана 67. став 4. Закона о основама система обра-
средства других предмета. зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Предмет: П
 РИМЕНА ПОЛИЦИЈСКИХ ОВЛАШЋЕЊА Министар просвете доноси
(други–четврти разред)
П РА В И Л Н И К
РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина
1. Путничка возила ком. 1 о изменама Правилника о наставном плану и програму
2. Радио-веза (базна станица) ком. 1
стручних предмета средњег стручног образовања у
3. Радио-везе (ручна станица) ком. 10
4. Опасач са припадајућом опремом ком. 15
подручју рада Електротехника
5. Службена палица ком. 15
6. Службене лисице ком. 15
Члан 1.
7. Заштитна опрема за ученике (за симулацију) комплет 1
У Правилнику о наставном плану и програму стручних пред-
мета средњег стручног образовања у подручју рада Електротехни-
8. Ласер за филмску стрељану ком. 1
ка („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 7/12, 2/13,
НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати
периодично према утрошку истог. За реализацију 6/14, 10/14, 8/15, 14/15, 4/16, 13/16, 5/17, 1/18, 2/18, 5/18, 4/19,
наставе, по потреби могу се користити и наставна 2/20, 9/20, 3/21, 7/21, 2/22 и 13/22), у делу: „НАСТАВНИ ПЛАН И
средства других предмета. ПРОГРАМ СТРУЧНИХ ПРЕДМЕТА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
АУТОЕЛЕКТРИЧАР”, табела: „2. НАСТАВНИ ПЛАН Недељни
Предмет: Б
 ЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА и годишњи фонд часова стручних предмета за образовни профил:
(трећи–четврти разред) АУТОЕЛЕКТРИЧАР” замењује се табелама: „I ПЛАН НАСТАВЕ
И УЧЕЊА за образовни профил Аутоелектричар” и „I ПЛАН НА-
РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина СТАВЕ И УЧЕЊА за образовни профил Аутоелектричар када се
Специјални панои са приказима саобраћајних знакова реализује по дуалном моделу*”, које су одштампане уз овај пра-
1. и знакова која дају ОСЛ на раскрсници, саобраћајне ком. 1 вилник и чине његов саставни део.
сигнализације, саобраћајних ситуација...
У одељку: „3. НАСТАВНИ ПРОГРАМ Б1: ОБАВЕЗНИ
2. Путничко возила ком. 1
СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ”, програм предмета: „ЕЛЕКТРИЧНИ И
3. Возило са обележјима полиције ком. 1
ЕЛЕКТРОНСКИ СИСТЕМИ НА ВОЗИЛИМА” замењује се новим
4. Светлоодбојни прслуци са називом ком. 15 програмом предмета: „ЕЛЕКТРИЧНИ И ЕЛЕКТРОНСКИ СИ-
5. Стоп-таблица за контролу и регулисање саобраћаја ком. 1 СТЕМИ НА ВОЗИЛИМА”, који је одштампан уз овај правилник и
6. Пиштаљка ком. 1 чини његов саставни део.
7. Алко-тест апарат ком. 1
8. Ручна радио-веза ком. 6 Члан 2.
9. Батеријске лампе са конусним наставком. црвене боје ком. 1
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском
10. Купе за регулисање саобраћаја ком. 3
2022/2023. годином у подручју рада Електротехника за образовни
профил аутоелектричар, у трогодишњем трајању, стичу образова-
НАПОМЕНА: Потрошни материјал обнављати
периодично према утрошку истог. За реализацију ње по правилнику из члана 1. став 1. овог правилника, најкасније
наставе, по потреби могу се користити и наставна до краја школске 2025/2026. године.
средства других предмета.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
Предмет: Ј АВНИ РЕД И ПОСЛОВИ ОБЕЗБЕЂЕЊА
вљивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
(четврти разред)
гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.
РБ Врста и назив наставног средства Јед. мере Количина
Заштитна опрема за одржавање и успостављање Број 110-00-76/2023-03
1. комплет 1 У Београду, 21. августа 2023. године
нарушеног јавног реда и мира
2. Опасач са припадајућом опремом ком. 1 Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Страна 186 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 187
Страна 188 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

ЕЛЕКТРИЧНИ И ЕЛЕКТРОНСКИ СИСТЕМИ НА ВОЗИЛИМА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА - ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 140 420 60 620
III 217 372 90 679
1
– Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
II 140 0 420 60 620
III 217 0 372 90 679
2
Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА
– Оспособити ученика за обављање послова одржавања и отклањања неисправности на електричним и електронским системима
возила.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други
Трајање модула (часови)
НАЗИВ МОДУЛА
Т В ПН/УКР Б/УКРБ
Електричне инсталације и осветљење на возилима 56 168
Електричне машине на возилима 44 132
Системи паљења 24 72
Рачунарски управљачки систем и извршни елементи на возилима 16 48
Практична настава у блоку 1 60
УКУПНО: 140 420 60

Разред: трећи
Трајање модула (часови)
Т В ПН/УКР Б/УКРБ
Електронски системи контроле рада бензинског мотора 80 138
Електронски системи убризгавања дизел мотора 40 72
Системи стабилности, сигурности и комфора на возилима 97 162
Практична настава у блоку 2 90
УКУПНО: 217 372 90

Назив модула: Електричне инсталације и осветљење на возилима

Трајање модула: 224 часа

ИСХОДИ МОДУЛА
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
стању да:
• Стицање теоретских • одабере електричне шеме, пронађе •В
 рсте електричних инсталација на На почетку модула ученике упознати са циљевима и
и практичних знања из квар и замени неисправан део возилима; исходима наставе / учења, планом рада и начинима
електричних инсталација инсталације; •П
 роводници и избор пресека; оцењивања.
и осветљења на возилима. • одабере врсту проводника и •О
 сигурачи на возилима;
одговарајући пресек на основу табела; •П
 рекидачи и микропрекидачи на возилима; Облици наставе
• распознаје елементе инсталације, •Р
 елеји на возилима; Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
провери исправност и изведе замену •П
 рибор за повезивање; • т еоријска настава ( 56 часова)
неисправних: осигурача, прекидача, •С
 имболи и означавање крајева проводника; •п  рактична настава (168 часова) или учење кроз
микропрекидача и релеја; •Е
 лектричне шеме карактеристичних рад (168 часова)
• провери исправност, врши система на возилима;
одржавање, пуњење и повезивање •Е
 лектрохемијски извори струје; Подела одељења на групе
електрохемијских извора струје; •П
 уњачи и стартери; Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
• користи, одржава пуњаче и стартере; •Н
 ови системи батерија на возилима; •п
 рактичне наставе
• провери исправност и правилно извeде •О
 светљење пута;
замену фарова и сијалица; •Ф
 арови за осветљење пута;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 189

• користи уређај за подешавање фарова •С

и да правилно подеси фарове;
• провери и замени сигнално-контролне
лампе и инструменте.
 ветлосни и звучни сигнални уређаји;
•К
 онтролно – сигналне лампе;
•К
 онтролни инструменти.
Место реализације наставе
• учионица- теоријска настава
• радионица- практична настава
• код послодавца – учење кроз рад

Препоруке за реализацију наставе

• При обради појединих наставних јединица
користити паное, слике, цртеже, примерке
електроинсталационог материјала, прибора и
елемената. Користити мултимедијалне презентације
и симулације рада појединих елемената и система;
• Користити расположиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система на возилима;
• Приликом теоријске обраде пуњача и стартера,
користити уређаје и опрему из радионице;
• Инсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике;
• Током изучавања електрохемијских извора посебну
пажњу посветити исправном руковању и одржавању,
као и предузимању посебних мера заштита;
• Практичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе.

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
• праћење остварености исхода
• тестове знања
• тестове практичних вештина
• активност на часу
• самостални практични рад

Назив модула: Електричне машине на возилима

Трајање модула: 176 часова

ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
• Стицање теоретских и • објасни конструкцију и принцип рада
практичних знања из машина за једносмерну струју;
електричних машина на • објасни улогу, принцип
возилима. рада, конструкцију и врсте
електропокретача;
• провери исправност, растави и
поправи електропокретач;
• разуме конструкцију и принцип рада
специјалних машина на возилима;
• изврши проверу исправности и
поправку специјалних машина на
возилу;
• објасни конструкцију и принцип рада
машина за наизменичну струју;
• изврши проверу исправности и
поправку алтернатора.
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
•О
 снове машина једносмерне струје; На почетку модула ученике упознати са циљевима и
•Е
 лектропокретач (улога, принцип рада, исходима наставе / учења, планом рада и начинима
конструкција и врсте) и електричне шеме оцењивања.
веза;
•О
 државање, оправка и испитивање Облици наставе
различитих врста електропокретача; Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
•С
 пецијалне машине на возилима (са • т еоријска настава (44 часа)
сталним магнетима, корачни мотор, •п  рактична настава (132 часа) или учење кроз рад
моментни мотор, импулсно-управљани (132 часа)
мотор);
•О
 државање, оправка и испитивање Подела одељења на групе
специјалних машина; Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
•О
 снове машина наизменичних струја; •п
 рактичне наставе
•А
 лтернатор (улога, принцип рада,
конструкција, регулатор) и електричне Место реализације наставе
шеме веза; • у чионица- теоријска настава
•О
 државање, оправка и испитивање •р  адионица- практична настава
алтернатора. •к  од послодавца – учење кроз рад

Препоруке за реализацију наставе

•П
 ри обради појединих наставних јединица користити
паное, слике, цртеже, примерке електричних
машина, прибора и елемената. Користити
мултимедијалне презентације и симулације рада
појединих елемената и система;
•К
 ористити расположиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система са електричним машинама;
•П
 риликом теоријске обраде користити уређаје и
опрему из радионице;
•И
 нсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике, електронике и мотора
СУС;
•П
 осебну пажњу посветити исправном руковању
и одржавању, као и предузимању посебних мера
заштита;
•П
 рактичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе.

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
•п  раћење остварености исхода
• т естове знања
• т естове практичних вештина
• а ктивност на часу
• с амостални практични рад
Страна 190 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Назив модула: Системи паљења
Трајање модула: 96 часова
ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
• Стицање теоретских и • објасни конструкцију и принцип рада
практичних знања из покаже елементе и објасни принцип
батеријских система рада батеријског система паљења са
паљења на возилима. механичким контактима;
• изврши проверу исправности
примарног и секундарног струјног
кола система паљења са механичким
контактима;
• објасни појам угла претпаљења и улогу
регулатора;
• разликује елементе и принцип рада
транзисторског паљења са механичким
контактима;
• изврши проверу исправности
комутатора;
• разликује елементе и принцип рада
бесконтактног паљења са Холовим и
индуктивним давачем;
• изврши проверу исправности и замени
неисправне елементе у бесконтактним
системима паљења;
• објасни улогу и принцип рада
свих елемената система потпуног
електронског паљења возила;
• изврши проверу исправности и замени
неисправне елементе у потпуно
електронском систему паљења;
• изведе дијагностику давача и
правилну замену.
Назив модула: Рачунарски управљачки систем и извршни елементи на возилима
Трајање модула: 64 часа
ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
• Стицање теоретских • објасни улогу, принцип рада и
и практичних знања конструкцију управљачке јединице;
везаних за електронску • објасни улогу, врсте, принцип рада
управљачку јединицу и конструкцију основних извршних
и извршне елементе на елемената на возилу;
возилима. • упореди измерене електричне
величине са референтним вредностима
извршних елемената на возилима
помоћу дијагностичких уређаја;
• изведе проверу електронске
управљачке јединице и њених
излазних степена;
• изведе замену неисправних извршних
елемената.
28. август 2023.
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
•Б
 атеријски системи паљења бензинских На почетку модула ученике упознати са циљевима и
мотора; исходима наставе / учења, планом рада и начинима
•К
 ласични батеријски систем паљења, угао оцењивања.
претпаљења, индукциони калем, свећице,
осцилограм високог и ниског напона, Облици наставе
недостаци; Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
•Т
 ранзисторско паљење с механичким • т еоријска настава (24 часа)
контактима; •п  рактична настава (72 часа) или учење кроз рад
•Б
 есконтактно, транзисторско паљење са (72 часа)
Холовим и индуктивним давачем;
•П
 отпуно електронско паљење, електронска Подела одељења на групе
управљачка јединица, регулација Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
детонације; •в
 ежби, практичне наставе
•Д
 авачи електронских система паљења:
броја обртаја, притиска, температуре, Место реализације наставе
положаја лептира, самопаљења; • у чионица- теоријска настава
•Д
 ијагноза система. •р  адионица- практична настава
•к  од послодавца – учење кроз рад
Препоруке за реализацију наставе
•П
 ри обради појединих наставних јединица користити
паное, слике, цртеже, примерке батеријског система
паљења. Користити мултимедијалне презентације и
симулације рада појединих елемената и система;
•К
 ористити распопложиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система са електричним давачима, електронском
јединицом и извршним елементима;
•П
 риликом теоријске обраде користити уређаје и
опрему из радионице;
•И
 нсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике, електронике, мотора СУС
и претходно обрађених модула овог предмета;
•П
 рактичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе, а у току мерења користити
расположиве осцилоскопе и дијагностичке
инструменте
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
•п  раћење остварености исхода
• т естове знања
• т естове практичних вештина
• а ктивност на часу
• с амостални практични рад
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
•Д
 елови рачунарског управљачког система; На почетку модула ученике упознати са циљевима и
•Е
 лектронска управљачка јединица; исходима наставе / учења, планом рада и начинима
•У
 слови употребе и структура појединих оцењивања.
система мерења и регулације;
•У
 лазни сигнали, мерења; Облици наставе
•О
 брада сигнала; Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
•И
 злазни сигнали, конверзија, појачање; • т еоријска настава (16 часова)
•И
 звршни елементи на возилима; •п  рактична настава (48 часова) или учење кроз
•Р
 елеји и електромагнети; рад (48 часова)
•Б
 ризгаљке;
•В
 ентили за враћање издувних гасова у Подела одељења на групе
усисну грану; Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
•Р
 егулатори притиска пуњења; •п
 рактичане наставе
•С
 амодијагностика система.
Место реализације наставе
• у чионица- теоријска настава
•р  адионица- практична настава
•к  од послодавца – учење кроз рад
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 191

Препоруке за реализацију наставе

• При обради појединих наставних јединица користити
паное, слике, цртеже, примерке електронских
управљачких јединица и извршних елемената.
Користити мултимедијалне презентације и
симулације рада појединих елемената и система;
• Користити распопложиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система са електричним давачима, електронском
јединицом и извршним елементима;
• Приликом теоријске обраде користити уређаје и
опрему из радионице;
• Инсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике, електронике, мотора СУС
и претходно обрађених модула овог предмета;
• Практичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе, а у току мерења користити
расположиве осцилоскопе и дијагностичке
инструменте.

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
• праћење остварености исхода
• тестове знања
• тестове практичних вештина
• активност на часу
• самостални практични рад

Назив модула: Практична настава у блоку 1

Трајање модула: 60 часова

ИСХОДИ МОДУЛА
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
САДРЖАЈИ МОДУЛА
стању да:
• Стицање практичних • објасни организацију предузећа/сервиса, •О
 рганизација предузећа/сервиса;
знања из електричних организацију радног места, мере заштите •О
 рганизација радног места;
инсталација и осветљења на раду и заштите околине; •С
 провођење мера заштите на раду и
на возилима; • изведе пријем возила и попуни техничку заштита околине;
• Стицање практичних документацију везану за појединачну •П
 ријем возила, попуњавање
знања из електричних неисправност возила; документације и процена проблема
машина на возилима; • идентификује основне делове бензинског странке везане за техничку неисправност
• Стицање практичних мотора и уочи карактеристичне кварове, а возила;
знања из система паљења; нарочито кварове механичких делова који •У
 чествовање у растављању, дефектацији
• Стицање практичних су везани за дијагностику електронских и састављању бензинског мотора;
знања из рачунарско- система мотора; •П
 одешавање зазора вентила, угла
управљачких система и • користи правилно дијагностичку опрему и претпаљења и угла предубризгавања;
извршних елемената на уређаје различитих произвођача; •П
 роучавање техничких упутстава
возилима; • изврши самостално дијагностику дијагностичке опреме у сервису и начина
• Стицање практичних електричних и електронских уређаја и коришћења;
знања из организације система. •Д
 ијагностика и отклањање кварова на
рада предузећа/сервиса. електричним инсталацијама и осветљењу
возила;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова на
светлосно-звучним сигналним уређајима,
као и контролним инструментима;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова на
електричним машинама возила;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова
возила са бензинским мотором и
батеријским системима паљења.
ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
На почетку модула ученике упознати са циљевима и
исходима наставе / учења, планом рада и начинима
оцењивања.
Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• настава у блоку (60 часова) или учење кроз рад –
блок настава (60 часова)
Подела одељења на групе
Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
• практичне наставе
Место реализације наставе
• предузеће
• сервис
• школска радионица
Препоруке за реализацију наставе
• Зависно од величине предузећа/сервиса
организовати практичну наставу тако да ученик у
потпуности буде упознат са организацијом рада у
предузећу/сервису, да се придржава мера заштите
на раду и мера заштите околине;
• У првих неколико дана ученик треба да учествује у
пословима растављања, дефектације и састављања
бенизинких и дизел мотора у циљу допуњавања
наставних садржаја из предмета Мотори са
унутрашњим сагоревањем;
• У другом делу прве недеље ученика треба детаљно
упознати са комплетном расположивом опремом
и дијагностичким уређајима којима сервис
располаже;
• У другој недељи ученик треба под надзором
стручног лица да учествује у дијагностици свих
уређаја на бензинским моторима;
• За време рада ученик треба да води дневник рада са
описом извршених радова и својим запажањима;
• Дневник рада прегледава и оцењује предметни
наставник, који је уједно и задужен за обилазак и
контролу извођења практичне наставе.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
• дневник рада
• активност на часусамостални практични рад
Страна 192 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Назив модула: Електронски системи контроле рада бензинског мотора
Трајање модула: 218 часова
ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
• Стицање теоретских • разликује основне принципе
знања из електронских образовања смеше и убризгавања код
система убризгавања бензинског мотора;
бензинског мотора; • објасни елементе и принцип рада
• Стицање основних механичког система убризгавања К,
теоретских знања KE-Jetronic;
из комбинованих • изведе замену и потребна подешавања
електронских система појединачних елемената система К,
паљења и убризгавања KE-Jetronic;
бензинског мотора; • објасни елементе и принцип рада
• Стицање теоретских и електронског система убризгавања L,
практичних знања из LE, LH, Mono –Jetronic;
електронских система • изведе замену и потребна подешавања
убризгавања са гасом; појединачних елемената система L, LE,
• Стицање практичних LH, Mono –Jetronic;
знања за замену и • објасни елементе и принцип рада
потребна подешавања комбинованог система паљења и
појединачних елемената убризгавања Motronic;
система убризгавања • изведе замену и потребна подешавања
бензинског мотора. појединачних елемената система
Motronic;
• објасни елементе и принцип рада
електронског система гасних мотора;
• изведе замену и потребна подешавања
појединачних елемената система
гасних мотора;
• објасни прописе везане за издувне
гасове и њихову обраду;
• изведе контролу и тестирање уређајем
за испитивање издувних гасова.
Назив модула: Електронски системи убризгавања дизел мотора
Трајање модула: 112 часова
ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
• Стицање теоретских и • објасни елементе и принцип рада
практичних знања из уређаја за убризгавање дизел мотора;
електронских система • изведе замену и потребна подешавања
убризгавања дизел појединачних елемената уређаја за
мотора. убризгавање;
• објасни елементе и принцип
рада редних и ротационих пумпи
за убризгавање, као и њихових
регулатора;
• објасни елементе и принцип рада
Common Rail система, јединачне пумпе
и јединачног бризгача;
• изведе замену и потребна подешавања
појединачних елемената система
електронске регулације дизел мотора;
• објасни основне елементе обраде
издувних гасова и њихову контролу;
• измери састав издувних гасова са
мерним уређајем за издувне гасове.
28. август 2023.
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
•Е
 лектронски системи убризгавања горива На почетку модула ученике упознати са циљевима и
бензинских мотора; исходима наставе / учења, планом рада и начинима
•П
 ринципи образовања смеше и зависност оцењивања.
састава смеше од режима рада мотора;
•О
 сновни принципи убризгавања код Облици наставе
бензинског мотора; Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
•М
 еханички систем убризгавања К-Jetronic; • т еоријска настава (80 часова)
•М
 еханичкo-електронски систем •п  рактична настава (138 часова) или учење кроз
убризгавања КЕ-Jetronic; рад (138 часова)
•Е
 лектронски системи убризгавања L, LE,
LH, Mono-Jetronic; Подела одељења на групе
•К
 омбиновани системи паљења и Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
убризгавања Motronic; •п
 рактичне наставе
•Е
 лектронски системи убризгавања са
гасом; Место реализације наставе
•И
 здувни гасови, додатна обрада, прописи, • у чионица- теоријска настава
контрола и тестирање; •р  адионица- практична настава
•Д
 ијагностика и самодијагностика система. •к  од послодавца – учење кроз рад
Препоруке за реализацију наставе
•П
 ри обради појединих наставних јединица користити
паное, слике, цртеже, примерке електронских
управљачких јединица и извршних елемената;
•К
 ористити мултимедијалне презентације и
симулације рада појединих елемената и система;
•К
 ористити расположиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система са електричним давачима, електронском
јединицом и извршним елементима;
•П
 риликом теоријске обраде користити уређаје и
опрему из радионице;
•И
 нсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике, електронике, мотора СУС
и претходно обрађених модула овог предмета;
•П
 рактичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе, а у току мерења користити
расположиве осцилоскопе и дијагностичке
инструменте.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
•п  раћење остварености исхода
• т естове знања
• т естове практичних вештина
• а ктивност на часу
• с амостални практични рад
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
•П
 рипрема смеше, убризгавање; На почетку модула ученике упознати са циљевима и
•У
 ређај за убризгавање, опис, конструкција исходима наставе / учења, планом рада и начинима
и принцип рада; оцењивања.
•Р
 едне пумпе за убризгавање и регулатори;
•Р
 отационе пумпе за убризгавање и Облици наставе
регулатори; Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
•C
 ommon Rail системи; • т еоријска настава (40 часова)
•С
 истем јединачног бризгача-Unit injector •п  рактична настава (72 часа) или учење кроз рад
system (UIS); (72 часа)
•С
 истем јединачне пумпе (Unit pump- UРS);
•Д
 авачи и извршни елементи на дизел Подела одељења на групе
моторима; Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
•У
 прављачка јединица; •п
 рактичне наставе
•Е
 лектронско управљање и регулација рада
дизел моторa; Место реализације наставе
•Е
 лектронска дијагноза и самодијагноза • у чионица- теоријска настава
система; •р  адионица- практична настава
•И
 здувни гасови, додатна обрада, прописи, •к  од послодавца – учење кроз рад
контрола и тестирање.
Препоруке за реализацију наставе
•П
 ри обради појединих наставних јединица користити
паное, слике, цртеже, примерке електронских
управљачких јединица, давача и извршних
елемената. Користити мултимедијалне презентације
и симулације рада појединих елемената и система;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 193
Назив модула: Систем стабилности, сигурности и конфора на возилима
Трајање модула: 259 часова
ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
• Стицање теоретских • објасни основну проблематику
знања из система стабилности и управљивости возила
стабилности, сигурности на путу;
и комфора на возилима; • објасни намену, принцип рада и
• Стицање практичних основне компоненте антиблокирајућих
знања за замену и система, система за регулисање
потребна подешавања проклизавања погонских точкова
појединачних елемената и система за регулисање динамике
система стабилности, вожње;
сигурности и комфора на • изврши замену и потребна подешавања
возилима. појединачних елемената и уређаја
антиблокирајућих система, система за
регулисање проклизавања погонских
точкова и система за регулисање
динамике вожње;
• објасни основне елементе, принцип
рада и функцију система за сигурност
путника у случају судара;
• изврши замену појединачних
елемената и уређаја система за
сигурност путника у случају судара;
• објасни основне елементе, принцип
рада и функцију система за надзор
притиска у гумама;
• изврши замену и потребна подешавања
појединачних елемената и уређаја
система за надзор притиска у гумама;
• објасни основне елементе, принцип
рада и функцију система за заштиту од
крађе возила;
• изврши замену и потребна подешавања
појединачних елемената и уређаја
система за заштиту од крађе возила;
• објасни основне елементе, принцип
рада и функцију антене, радиа, аудио и
ТВ уређаја на возилима;
• изврши замену и потребна подешавања
за уградњу радиа, аудио и ТВ уређаја
на возилима;
• објасни основне елементе, принцип
рада и функцију система за аутоматско
загревање путничког простора;
• изврши замену и потребна подешавања
појединачних елемената и уређаја
система за аутоматско загревање;
• објасни основне елементе, принцип
рада и функцију клима уређаја на
возилима;
• изврши замену и потребна подешавања
појединачних елемената клима уређаја
на возилима;
• Користити расположиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система са електричним давачима, електронском
јединицом и извршним елементима;
• Приликом теоријске обраде користити моторе,
уређаје и опрему из радионице;
• Инсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике, електронике, мотора СУС
и претходно обрађених модула овог предмета;
• Практичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе, а у току мерења користити
расположиве осцилоскопе и дијагностичке
инструменте.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
• праћење остварености исхода
• тестове знања
• тестове практичних вештина
• активност на часу
• самостални практични рад
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
САДРЖАЈИ МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
•О
 сновна проблематика стабилности и На почетку модула ученике упознати са циљевима и
управљивости возила на путу, исходима наставе / учења, планом рада и начинима
•Н
 амена, принцип рада, основне компоненте оцењивања.
и дијагностицирање: Облици наставе
•К
 ласичних и антиблокирајућих система за Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
кочење (ABS) • т еоријска настава (97 часова)
•С
 истема за регулисање проклизавања •п  рактична настава (162 часа) или учење кроз рад
погонских точкова (ASR) (162 часа)
 истема за регулисање динамике вожње
•С
(ESP) Подела одељења на групе
•С
 истем за сигурност путника у случају Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
судара,  рактичне наставе
•п
•С
 истем за надзор притиска у гумама
•С
 истем за заштиту од крађе, Место реализације наставе
•А
 нтена, радио, аудио и ТВ уређаји на • у чионица- теоријска настава
возилима, •р  адионица- практична настава
•О
 стали савремени системи сигурности на •к  од послодавца – учење кроз рад
возилима,
•Н
 амена, принцип рада, основне компоненте Препоруке за реализацију наставе
и дијагностицирање система за aутоматско •П  ри обради појединих наставних јединица користити
загревање путничког простора, паное, слике, цртеже, примерке електронских
•К
 лима уређаји на возилима управљачких јединица и извршних елемената
•О
 стали савремени системи комфора на појединих система;
возилима. •К  ористити мултимедијалне презентације и
симулације рада појединих елемената и система;
•К  ористити распопложиве софтверске пакете за
изучавање и читање електричних шема конкретних
система са електричним давачима, електронском
јединицом и извршним елементима;
•П  риликом теоријске обраде користити возила,
уређаје и опрему из радионице;
•И  нсистирати на повезивању претходно стечених
знања из електротехнике, електронике, мотора СУС
и претходно обрађених модула овог предмета;
•П  рактичне садржаје ускладити са извођењем
теоријске наставе, а у току мерења користити
расположиве осцилоскопе и дијагностичке
инструменте.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
•п  раћење остварености исхода
• т естове знања
• т естове практичних вештина
• а ктивност на часу
• с амостални практични рад
Страна 194 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив модула: Практична настава у блоку 2

Трајање модула: 90 часова

ИСХОДИ МОДУЛА
ЦИЉЕВИ МОДУЛА По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
•  Стицање практичних • објасни организацију предузећа-
знања из електронских сервиса, организацију радног места,
система контроле рада мере заштите на раду и заштите
бензинског мотора, околине;
убризгавања дизел • изврши пријем возила и попуни
мотора и система техничку документацију везану за
стабилности, сигурности поједину неисправност возила;
и комфора на возилима. • користи дијагностичку опрему и
уређаје различитих произвођача;
• изведе дијагностику електричних и
електронских уређаја на возилима.
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ
САДРЖАЈИ МОДУЛА
•О
 рганизација предузећа – сервиса;
•О
 рганизација радног места;
•С
 провођење мера заштите на раду и
заштита околине;
•П
 ријем возила, попуњавање документације
и процена проблема странке везане за
техничку неисправност возила;
•П
 роучавање техничких упутстава
дијагностичке опреме у сервису и начина
коришћења;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова
на елементима електронских система
убризгавања ото мотора;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова на
електронским елементима убризгавања
дизел мотора;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова на
елементима система стабилности возила;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова на
елементима система сигурности возила;
•Д
 ијагностика и отклањање кварова на
елементима система комфора возила.
ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН
ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
На почетку модула ученике упознати са циљевима и
исходима наставе / учења, планом рада и начинима
оцењивања.
Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
•н
 астава у блоку (90 часова) или учење кроз рад -
настав у блоку (90 часова)
Подела одељења на групе
Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
•п
 рактичне наставе
Место реализације наставе
•п  редузеће
• с ервис
•ш  колска радионица
Препоруке за реализацију наставе
•З
 ависно од величине предузећа-сервиса организовати
практичну наставу тако да ученик у потпуности буде
упознат са организацијом рада у предузећу-сервису,
да се придржава мера заштите на раду и мера
заштите околине;
•У
 провој недељи ученика треба детаљно упознати
са комплетном расположивом опремом и
дијагностичким уређајима којима сервис располаже;
•У
 другој и трећој недељи ученик треба под надзором
стручног лица да учествује у дијагностици свих
уређаја на возилима;
•З
 а време рада ученик треба да води дневник рада са
описом извршених радова и својим запажањима;
•Д
 невник рада прегледава и оцењује предметни
наставник, који је уједно и задужен за обилазак и
контролу извођења практичне наставе.

Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
•д  невник рада тестове знања
• а ктивност на часу

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО намику рада са предметима који теоријски обрађују исте/сродне

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА теме а такође и приликом организације водити рачуна о капаците-
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА: тима школе.

Практичну наставу/учење кроз рад реализовати сваке недеље

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и ис-
ходима наставе, односно учења, планом рада, начином понашања
на часовима у кабинету практичне наставе у смислу примене мера
заштите на раду. Приликом остваривања садржаја програма тре-
ба користити усвојена знања из предмета Основе електротехнике,
Основе практичних вештина, Електрична мерења и електроника,
Мотори са унутрашњим сагоревањем, као оријентир за организа-
цију и евентуалну индивидуализацију наставе.
Облици наставе:
– Практична настава/ учење кроз рад
– Блок настава/ учење кроз рад у блоку
Место реализације:
– Практична настава се реализује у школи (у кабинету прак-
тичне наставе), учење кроз рад код послодавца. Део часова, до
25% од укупног броја часова практичних облика наставе, се може
реализовати и код послодавца.
Подела на групе:
– Одељење се дели на 2 групе у другом и трећем разреду при-
ликом реализације практичне наставе. Број ученика са којима ин-
структор реализује учење кроз рад је највише 5.
При изради оперативних планова потребно је дефинисати ди-
намику рада имајући у виду да је учење, као и формирање ставова
и вредности, континуирани процес и да је резултат свих активно-
сти на часовима реализованих различитим методским приступом,
коришћењем информација из различитих извора и уз активно
учешће ученика. Приликом планирања потребно је ускладити ди-
током два радна дана, у трајању од по 6 часова (12 часова
недељно)
Практичне садржаје ускладити са извођењем теоријске на-
ставе која их прати (повазана је са њима). Прве радне дане треба
посветити упознавању ученика са условима рада. Треба извршити
и процену њихових практичних вештина. Упознати их са зашти-
том на раду и указати на значај придржавања правила везаних за
рад, ред и дисциплину. У почетку посветити посебну пажњу ко-
ришћењу алата (ручног и машинског), те указати на последице
нестручног руковања алатом (због евентуалног ризика од повре-
ђивања). Истаћи значај уредности радног места. Демонстрирати
остављање алата, прибора, материјали и инструмента на одређено
место. Инсистирати на одржавању алата и његовом чишћењу по
завршетку радова. Наведене активности и све друге дефинисати
постављањем циља и реализацијом радних задатака и редовно
упознавати ученике са њима.
Неопходно је стално наглашавати ученицима да је за ефика-
сан рад важно правилно и ефикасно коришћење алата, прибора,
материјала, инструмената, пројеката, дијаграма, шема и слично.
Увек приликом првог коришћења алата, прибора, инструмената,
пројеката, шема, извршити неопходна демонстрирања. При кори-
шћењу универзалног инструмента ученику објаснити значај мере-
ња тако да сви елементи, почев од најједноставнијег струјног кола
па до сложених, морају одговарати својој намени по снази, струји,
напону, степену заштите.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 195
При обради појединих наставних јединица користити мул-
тимедијалне презентације, симулације рада појединих елемената,
паное, слике, цртеже, али се ослонити на стварне елементе и при-
мере извођења различитих инсталација. Где год је могуће, резулта-
те мерења предвидети, потврдити и рачунским путем, обрадити и
коментарисати. Пре почетка рада или вежбања упознати ученике
са средствима и алатима који ће бити коришћена и ставити на-
гласак на потребне мере безбедности у циљу спречавања повре-
ђивања и оштећења уређаја/опреме/материјала. Садржаје не реа-
лизовати строго у једном циклусу, него више пута кроз различите
тематске целине и садржаја овог модула или у другим модулима, а
све према конкретним задацима.
Када се практични облици наставе изводе у школи, мето-
де учења, могу обухватати између осталог: учење посматрањем,
опонашањем/имитирањем и вежбањем, учење кроз повратну ин-
формацију наставника, учење кроз решавање реалних проблема,
учење кроз непосредни рад са материјалом и клијентима, увежба-
вање коришћења алата, уређаја и опреме, учење кроз израду нацр-
та и скица, учење у виртуелном окружењу, учење кроз симулације
и играње улога и слично.
Када се практични облици наставе изводе код послодавца,
методе учења могу обухватати између осталог: обилазак рад-
не средине, упознавање са радним местима и средствима за рад,
посматрање процеса рада, демонстрацију процеса рада од стране
запослених, ментора или наставника, када је то договорено. На-
кон примене претходно наведених метода учења, ученик може и
да индивидуално вежба и извршава предвиђене радне задатке у
складу са прописима који уређују безбедност и здравље на раду
и план и програм наставе и учења. Учeник мoжe да изврши пред-
виђени радни задатак, уз стручни нaдзoр настaвника или мeнтoрa
кoд пoслoдaвцa. Избор метода треба да осигура поступност, сми-
сленост и релевантност учења. Методе се прилагођавају условима
који постоје код послодавца. Наставник је у обавези да за сваког
ученика води лични картон у циљу евидентирања времена, актив-
ности и напретка ученика за време реализације наставе код по-
слодавца. Лични картон може бити у писаном или електронском
облику.
Све задатке, радове и садржаје поставити прво на основном
нивоу, али извршити што више понављања увођењем варијација
на исте а касније их усложњавати. Предложене активности ор-
ганизује и изводи стручно лице или наставник практичне наста-
ве у предузећу/сервису и прилагођава их расположивој опреми и
текућим пословима тако да пронађе најбољи начин реализације
практичне наставе. Активности осмислити тако да повећавају мо-
тивацију за практичан рад и учење. Обилазак и контролу извођења
активности врши наставник практичне наставе.
Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу
образовања
Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и по-
слодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације
исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање
се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу.
Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат
са организацијом рада предузећа/сервиса и да се придржава мера
заштите на раду и мера заштите околине. Наставник - координа-
тор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио проце-
ну ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео
уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструк-
тор води евиденцију прописану уговором и у договору са настав-
ником – координатором.
Блок настава се реализије као учење кроз рад, у току школске
године или пред крај другог полугодишта. План реализације блок
наставе заједно, израђују послодавац и школа, према сопственим
потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду
радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на тај
начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у слу-
чају да то нису могли да остваре током школске године.
УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ
УЧЕНИКА
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања
ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра при-
лика за процену напредовања и давање повратне информације. По-
стигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу
(тј. процесу учења); постављање питања и/или давање конкретних
решења у складу са контекстом у коме се налази ; позитивном од-
носу према опреми и алату; праћењем остварености исхода, реша-
вању практичних задатака; тестове практичних вештина, помоћ
друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл.
При формативном оцењивању ученика користити и вред-
новати лични картон ученика  - документ који сачињава и води
наставник у циљу евидентирања времена, активности и напретка
ученика за време реализације практичних облика наставе код по-
слодавца.
На крају сваког часа или активности направити кратку ана-
лизу досадашњег рада, похвалити ученика за оно што је постигао
и дати му препоруке како и шта може и треба да поправи и/или
уради.
Само на основу прецизних података се може стећи јасна сли-
ка о постигнутим исходима, а на основу тога дати препоруке за на-
предовање и коначно извести сумативна оцена.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о
оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити
критеријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењива-
њу) и са њима упознати ученике. Сумативно оцењивање изводи се
на основу формативног оцењивања, резултата/решења проблем-
ског или пројектног задатка, праћењем рада ученика и сл. Начин
утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особи-
нама ученика. Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– праћење остварености исхода
– праћење активности и практичног рада
– тестове практичних вештина
– праћење дневника рада
Потребно је осмислити више типова различитих активности
(задатака) са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити
очекиване исходе, а према њима и критеријуме вредновања. При-
ликом извођења наставе посебно обратити пажњу на: начин рада;
примену прописа и стандарда, мера заштита на раду (заштити од
струјног удара, механичких повреда, пада са висине и сл.), зашти-
те животне средине (значај правилног одлагања отпада и значај
рециклаже) и препорука за заштиту опреме од неправилног ру-
ковања; планирање времена кроз смислено и рутинско обављање
радова; рационалну употребу ресурса; педантност и прецизност
у обављању посла; руковање алатом и односу према њему (значај
употребе алата према његовој намени/сврси и правилног одлагања
алата након употребе); комуникацију са сарадницима.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе
према дуалном моделу образовања
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворе-
ну и благовремену комуникацију са инструкторима одређеним од
стране послодавца у погледу планирања наставе, активности и ис-
хода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор зајед-
но утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких по-
стигнућа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно
оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене до-
стигнутих и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за
вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на по-
четку школске године или на почетку теме/модула упознају учени-
ке са критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на
основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавештава
наставника – координатора учења кроз рад.
Страна 196 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну
оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума
и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности
реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном
моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручују наставник
– координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис
извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула орга-
низују провере савладаности практичних вештина којима би при-
суствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструк-
тор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се
мери ниво достигнутости планираних исхода вештина за изабрани
модул или целину.
5 ВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈА-
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
о допунама Правилника о наставном плану и програму
стручних предмета средњег стручног образовања у
подручју рада Машинство и обрада метала
Члан 1.
У Правилнику о наставном плану и програму стручних пред-
мета средњег стручног образовања у подручју рада Машинство и
обрада метала („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр.
6/14, 11/15, 1/16, 5/16, 10/16, 13/16, 4/17, 1/18, 4/18, 2/20, 5/20, 3/21,
2/22 и 8/22), у делу: „НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ СТРУЧ-
НИХ ПРЕДМЕТА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ТЕХНИЧАР ГРЕ-
ЈАЊА И КЛИМАТИЗАЦИЈЕ”, после табеле: „1. НАСТАВНИ
ПЛАН Образовни профил: ТЕХНИЧАР ГРЕЈАЊА И КЛИМА-
ТИЗАЦИЈЕ” додаје се табела: „I ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА за
образовни профил Техничар грејања и климатизације када се реа-
лизује по дуалном моделу*”, којa je одштампанa уз овај правилник
и чини његов саставни део.
После табеле: „Подела одељења у групе”, додаје се табела:
„Подела одељења у групе за реализацију по дуалном моделу обра-
зовања”, која је одштампана уз овај правилник и чини његов са-
ставни део.
У одељку: „А2: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ”, у
предмету: „ТЕХНИКА МЕРЕЊА И АУТОМАТИЗАЦИЈЕ” за тре-
ћи разред, после табеле: „1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВА-
СПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”, додаје се табела: „1.2.
ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРА-
ЗОВАЊЕ2”, која је одштампана уз овај правилник и чини његов
саставни део
У предмету: „ПОСТРОЈЕЊА ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ”
за трећи разред, после табеле: „1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВ-
НО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”, додаје се табе-
28. август 2023.
ла: „1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛ-
НО ОБРАЗОВАЊЕ2”, која је одштампана уз овај правилник и чини
његов саставни део.
У предмету: „ПОСТРОЈЕЊА ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ”
за четврти разред, после табеле: „1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВ-
НО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”, додаје се табе-
ла: „1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛ-
НО ОБРАЗОВАЊЕ2”, која је одштампана уз овај правилник и чини
његов саставни део.
У предмету: „ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ И КЛИ-
МАТИЗАЦИЈУ” за трећи разред, после табеле: „1. ОСТВАРИВА-
ЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”,
додаје се табела: „1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРО-
ГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2”, која је одштампана уз овај
правилник и чини његов саставни део.
У предмету: „ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ И КЛИ-
МАТИЗАЦИЈУ” за четврти разред, после табеле: „1. ОСТВАРИ-
ЊЕ”, додаје се табела: „1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И
ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2”, која је одштампана уз
овај правилник и чини његов саставни део.
У предмету: „ПРАКТИЧНА НАСТАВА” за други разред,
после табеле: „1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”, додаје се табела: „1.2. ПРЕМА
НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВА-
ЊЕ2”, која је одштампана уз овај правилник и чини његов састав-
ни део.
У предмету: „ПРАКТИЧНА НАСТАВА” за трећи разред,
после табеле: „1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”, додаје се табела: „1.2. ПРЕМА
НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВА-
ЊЕ2”, која је одштампана уз овај правилник и чини његов састав-
ни део.
У предмету: „ПРАКТИЧНА НАСТАВА” за четврти разред,
после табеле: „1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ”, додаје се табела: „1.2. ПРЕМА
НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВА-
ЊЕ2”, која је одштампана уз овај правилник и чини његов састав-
ни део.
Члан 2.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском
2022/2023. годином у подручју рада Машинство и обрада метала за
образовни профил техничар грејања и климатизације, у четворого-
дишњем трајању, стичу образовање по правилнику из члана 1. став
1. овог правилника, најкасније до краја школске 2026/2027. године.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.
Број 110-00-174/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 197
Страна 198 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Подела одељења у групе за реализацију по дуалном моделу образовања

годишњи фонд часова број ученика у

разред предмет/модул
вежбе практична настава учење кроз рад настава у блоку групи -до
Техничко цртање 105 15
I
Практична настава 175 60 15
Машински елементи 70 15
Електротехника и електроника 105 10
II
Технологија машинске обраде 70 10
Практична настава 210 60 10
Техника мерења и аутоматизације 70 10
Постројења за грејање и хлађење 35 70 10
III
Постројења за вентилацију и климатизацију 35 70 10
Практична настава 210 60 10
Постројења за грејање и хлађење 93 10
Постројења за вентилацију и климатизацију 93 10
IV Аутоматизација постројења 93 30 15
Практична настава 186 60 10
Предузетништво 62 15

Назив предмета: ТЕХНИКА МЕРЕЊА И АУТОМАТИЗАЦИЈЕ

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 70 0 0 0 70 140
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.

Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 0 35 0 0 70 105
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.

Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ГРЕЈАЊЕ И ХЛАЂЕЊЕ

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 0 0 0 0 93 93
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.

Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ И КЛИМАТИЗАЦИЈУ

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 0 35 0 0 70 105
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 199

Назив предмета: ПОСТРОЈЕЊА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ И КЛИМАТИЗАЦИЈУ

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 0 0 0 0 93 93
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.

Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 0 0 0 60 210 270
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.

Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 0 0 0 60 210 270
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.

Назив предмета: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1.2. ПРЕМА НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД УЧЕЊЕ КРОЗ РАД* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 0 0 0 60 186 246
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Наставник/инструктор
проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду.
Страна 200 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

6
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. за-
кон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси

П РА В И Л Н И К

о измени Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у
подручју рада Саобраћај

Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Саобраћај
(„Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 8/18, 15/18, 4/19, 7/19, 5/20, 15/20 – исправка, 8/21, 2/22, 12/22 и 3/23), у делу: „ПЛАН
И ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ТЕХНИЧАР ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИ-
ОНИХ УСЛУГА”, одељци: „2. а ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ТЕХНИЧАР ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИ-
ОНИХ УСЛУГА за реализацију у школском систему”, „2. б ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ТЕХНИЧАР ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА
И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ УСЛУГА за реализацију према Закону о дуалном образовању”, табела „Листа изборних програма према
програму образовног профила”, „Остали облици образовно-васпитног рада током школске године”, „Факултативни облици образовно-ва-
спитног рада током школске године по разредима”, „Остваривање школског програма по недељама”, табела „Подела одељења у групе
за реализацију у школском систему” и табела „Подела одељења у групе за реализацију по Закону о дуалном образовању”, замењују се
одељцима: „2. а ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ТЕХНИЧАР ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ УСЛУГА
за реализацију у школском систему”, „2. б ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ТЕХНИЧАР ПОШТАНСКОГ САОБРАЋАЈА И ТЕЛЕКОМУ-
НИКАЦИОНИХ УСЛУГА за реализацију према Закону о дуалном образовању”, табела „Листа изборних програма према програму обра-
зовног профила”, „Остали облици образовно-васпитног рада током школске године”, „Факултативни облици образовно-васпитног рада
током школске године по разредима”, „Остваривање школског програма по недељама”, табела „Подела одељења у групе за реализацију
у школском систему” и табела „Подела одељења у групе за реализацију по Закону о дуалном образовању”, који су одштампани уз овај
правилник и чине његов саставни део.

Члан 2.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласни-
ку”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-162/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 201
Страна 202 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 203
Страна 204 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 205
Страна 206 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

7
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. за-
кон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси

П РА В И Л Н И К

о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног
образовања и васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране

Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног образовања и васпитања у по-
дручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/18, 7/22 и 10/22), после
плана и програма наставе и учења за образовни профил техничар хортикултуре, додају се планови наставе и учења за образовне профиле
руковалац пољопривредне технике, ветеринарски техничар и прехрамбено-биотехнолошки техничар, који су одштампани уз овај правил-
ник и чини његов саставни део.

Члан 2.
Програм наставе и учења општеобразовних предмета за образовне профиле руковалац пољопривредне технике у трогодишњем
трајању, ветеринарски техничар и прехрамбено-биотехнолошки техничар, у четворогодишњем трајању, остварује се у складу са правил-
ником којим је утврђен програм наставе и учења општеобразовних предмета у стручним школама, за образовне профиле у трогодишњем
и четворогодишњем трајању.

Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи
у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Просветни гласник”, бр. 1/93, 1/94, 1/96, 2/01, 5/02, 10/06 и 5/11 и „Слу-
жбени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 5/13, 11/13, 14/13, 9/18 и 7/22), у делу који се односи на наставни план и наставни про-
грам за образовни профил техничар за биотехнологију;
2) Правилник о наставном плану и програму општеобразовних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Пољопри-
вреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 1/13, 10/16, 11/16, 13/18 и 10/22), у делу који
се односи на наставни план и програм општеобразовних предмета за образовне профиле руковалац-механичар пољопривредне технике,
ветеринарски техничар и прехрамбени техничар.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прера-
да хране за образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике, у трогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику
из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2025/2026. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прера-
да хране за образовни профил ветеринарски техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1.
тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2026/2027. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прера-
да хране за образовни профил прехрамбени техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1.
тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и пре-
рада хране за образовни профил техничар за биотехнологију, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3.
став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласни-
ку”, а примењује се од школске 2023/2024. године, изузев у делу који се односи на план и програм наставе и учења за образовни профил
техничар за биотехнологију, који се примењује од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-148/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 207
Страна 208 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 209
Страна 210 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 211
Страна 212 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 213
Страна 214 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 215
Страна 216 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

8
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. за-
кон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси

П РА В И Л Н И К

о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и
васпитања у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране

Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада
Пољопривреда, производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 9/18, 6/21, 10/21 и 7/22), после плана и
програма наставе и учења за образовни профил техничар хортикултуре, додају се планови и програми наставе и учења за образовне про-
филе руковалац пољопривредне технике, ветеринарски техничар и прехрамбено-биотехнолошки техничар, који су одштампани уз овај
правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.
Планови и програми наставе и учења за образовне профиле руковалац пољопривредне технике, ветеринарски техничар и прехрам-
бено-биотехнолошки техничар остварују се и у складу са:
1) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Руковалац пољопривредне технике” („Службени гласник РС – Просветни гла-
сник”, број 8/22);
2) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Ветеринарски техничар” („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број
3/23);
3) Решењем о усвајању стандарда квалификације „Прехрамбено-биотехнолошки техничар” („Службени гласник РС – Просветни
гласник”, број 3/23).

Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи
у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране („Просветни гласник”, бр. 1/93, 1/94, 1/96, 2/01, 5/02, 10/06 и 5/11 и „Слу-
жбени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 5/13, 11/13, 14/13, 9/18 и 7/22), у делу који се односи на наставни план и наставни про-
грам за образовни профил техничар за биотехнологију;
2) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Пољопривреда,
производња и прерада хране („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/12, 2/13, 3/14, 5/14, 10/16, 5/17, 2/20, 11/20 и 16/21), у
делу који се односи на наставни план и програм стручних предмета за образовне профиле руковалац-механичар пољопривредне технике,
ветеринарски техничар и прехрамбени техничар.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прера-
да хране за образовни профил руковалац-механичар пољопривредне технике, у трогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику
из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2025/2026. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прера-
да хране за образовни профил ветеринарски техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1.
тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2026/2027. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и прера-
да хране за образовни профил прехрамбени техничар, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3. став 1.
тачка 2) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2023/2024. годином у подручју рада Пољопривреда, производња и пре-
рада хране за образовни профил техничар за биотехнологију, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из члана 3.
став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2027/2028. године.

Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласни-
ку”, а примењује се од школске 2023/2024. године, изузев у делу који се односи на план и програм наставе и учења за образовни профил
техничар за биотехнологију, који се примењује од школске 2024/2025. године.

Број 110-00-147/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 217
Страна 218 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 219

Б2: Листа изборних програма према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб Листа изборних програма
I II III
1. Хидраулика и пнеуматика   1  
2. Прецизна пољопривреда    1
3. Задругарство*    1 1
4. Аграрни туризам     1
5. Климатске промене у пољопривреди*    1 1
* Ученик бира изборни програм само једном у току школовања.
Програми под редним бројевима 3 и 5 се реализују кроз теоријску наставу и вежбе.

Остали обавезни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУПНО
 
часова часова часова часова
Час одељенског старешине 64 64 64 192
Додатни рад * до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад * до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад * до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД
 
часова часова часова
до 5 наставних
Екскурзија До 3 дана До 5 дана
дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети * 1-2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) 30-60 часова годишње
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15-30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења
других образовних профила истог или другог подручја рада, као и у наставним плановима гимназије, или по програмима који су претходно донети, а који су утврђени
школским програмом.
** Факултативни облици васпитно-образовног рада обавезни су за ученике који се за њих определе.

Остваривање школског програма по недељама

  I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД
Разредно - часовна настава 32 32 32
Менторски рад (настава у блоку: практична настава, професионална пракса) 5 5 2
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2
Завршни испит     3
Укупно радних недеља 39 39 39
Страна 220 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Подела одељења у групе1

Годишњи фонд часова Потребно

Број ученика ангажовање
предмет / модул Практична Учење кроз Настава Професионална
Вежбе у групи - до помоћних
настава рад у блоку пракса наставника
Основи пољопривредне технике 32       10 да
Мотори и трактори 64       10 да
I Пољопривредне машине 96   30   10 да
Основи пољопривредне производње     30   10 да
Професионална пракса**       90** 10 да
Основи пољопривредне производње 64   30   10 да
Пољопривредне машине   192 192     10 да
II Мотори и трактори 32 192 192     10 да
Мотори и трактори / Обука вожње трактора*     30*   1* не
Професионална пракса**       90** 10 да
Експлоатација пољопривредне технике   576 576 60   10 да
III
Предузетништво 64       10 не
Климатске промене у пољопривреди 16 10 не
* Настава у блоку за модул Обука вожње трактора реализује се индивидуално за сваког ученика и обухвата обуку ученика за управљање трактором.
Распоред индивидуалне обуке за сваког ученика утврђује стручно веће наставника пољопривредне групе предмета у школи, уз присуство наставника – ментора.
** Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у првом и другом разреду, изузев празником и недељом. Закључна бројчана оцена
утврђује се на седници одељенског већа после 15.8. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.
Настава у блоку се реализује у школскoj радионици или кабинету, као и на школској економији у реалним радним условима или у погонима код једног или више послодава-
ца у реалним радним условима
Часове вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе реализује предметни наставник, а помоћни наставник обавља послове припреме за извођење
часова вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе. Под непосредним руководством наставника демонстира радни задатак, пружа помоћ при раду
са ученицима на часовима вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе (у школској радионици, кабинету и школској економији) за обављање одре-
ђених послова и радних задатака. Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које ученици нису компетентни.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 221

Б1: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: ФИЗИКА

Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне писмености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физичких за-
кона у свакодневном животу, развој логичког и критичког мишљења у истраживањима физичких феномена.

Недељни фонд часова 2 часа

Годишњи фонд часова 64 часа

ИСХОДИ ТЕМА
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: и кључни појмови садржаја програма
• о бјасни значај физике као фундаменталне науке и њену везу са природним и 1. УВОД У ФИЗИКУ
техничким наукама; Физичке величине, ознаке, мерење и мерне јединице.
• к ористи научни језик за описивање физичких појава; 2. МЕХАНИКА
• р ешава квалитативне и квантитативне проблеме; Кретање (релативност кретања, путања, пут). Брзина (средња и тренутна).
•м  ери физичке величине, записује их одговарајућим ознакама, водећи рачуна о Кретање константном и променљивом брзином. Убрзање.
систему јединица; Интераговање тела – сила. Врсте макроскопских сила. Њутнови закони.
•м  ери физичке величине, записује их одговарајућим ознакама, водећи рачуна о Рад и снага.
систему јединица. Кинетичка и потенцијална енергија. Закон одржања енергије.
•н  аводи и повеже основне кинематичке и динамичке физичке величине; Једноставне машине (полуга и стрма раван).
• р еши једноставније рачунске и експерименталне задатке примењујући основне Кретање у гравитационом пољу. Бестежинско стање.
формуле и законе; Међумолекулске силе (адхезија и кохезија).
• р азликује векторске и скаларне величине;
Еластичност и деформације.
• о чита податке са графика и анализира их;
Атмосферски притисак. Статички и динамички потисак у ваздуху.
• г рафички приказује дате или израчунате податке;
•п  репозна последице интеракције (убрзање, деформација) на примерима;
Демонстрациони огледи:
• у очи постојање еластичних и пластичних деформација тела;
Равномерно и равномерно-убрзано кретање (помоћу колица, тегова и хронометра,
•н  аведе примере интераговања тела и особине сила;
помоћу цеви са ваздушним мехуром).
•н  аведе особине бестежинског стања и повеже их са слободним падом;
Мерење силе динамометром са опругом.
• о бразложи принцип рада простих машина;
Други Њутнов закон (помоћу колица за различите силе и масе тегова).
•н  аброји врсте енергије и њене трансформације;
Пад тела различитог облика.
• р азликује обновљиве и необновљиве изворе енергије;
•п  репозна појаву међумолекулских сила и објасни поделу међумолекулских сила на Галилејев експеримент (кретање куглице по жљебу, уз и низ косу раван).
кохезионе и адхезионе; Трећи Њутнов закон (колица повезана опругом или динамометром).
•и  нтерпретира порекло и вредност aтмосферског притиска; Сила трења на хоризонталној подлози и на косој равни са променљивим нагибом.
• у пореди вредност статичког потиска у води и ваздуху. Тежина (тело окачено о динамометар), бестежинско стање.
• у пореди промену запремине тела у сва три агрегатна стања с променом температуре; Слободан пад (Њутнова цев).
•п  реведе температуру из Целзијусове у Келвинову скалу; Закон одржања енергије (модел „мртве петље”).
• о пише појам топлотне равнотеже; 3. TОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
•п  овеже размењену количину топлоте са масом тела, температурском разликом и Топлотно ширење и температура.
супстанцијом од које је тело изграђено; Количина топлоте и специфична топлотна капацитивност. Топлотна равнотежа.
•п  репозна процесе преласка између агрегатних стања при порасту и смањењу Агрегатна стања супстанције.
температуре; Преношење топлоте. Топлотна изолација.
•н  а примерима објасни различите начине преношења топлоте; Ефекат стаклене баште.
•н  аведе примере спонтаног преноса топлоте; Метеорологија.
• о бјасни да стаклена башта/стакленик/пластеник спречава губитак топлоте
струјањем; Демонстрациони огледи:
•п  репозна да ефекат стаклене баште спречава губитак топлоте Земље зрачењем; Tермални дилатометар.
•п  овеже промену унутрашње енергије и промену температуре тела; Ширење ваздуха (флаша са новчићем), Гравесандов прстен.
•н  аведе молекуле који чине атмосферу и њихов утицај на разне појаве; Мерење температуре аналогним и дигиталним термометрима.
• о бјасни узрок вертикалног кретања загрејаног ваздуха.; 4. ЕЛЕКТРИЧНЕ И МАГНЕТНЕ ПОЈАВЕ
•п  римени одговарајуће појмове, величине и законе за тумачење деловања Наелектрисање, проводници и изолатори. Кулонов закон.
електричног поља;
Јачина електричног поља, електрични напон.
• о бразложи електичне појаве;
Електрична струја, електрична отпорност.
•н  аведе поступке за наелектрисавање тела;
Појам о наизменичној струји и њене предности над једносмерном.
• о бјасни примере електричних појава у природи;
Омов закон за део и цело струјно коло.
•д  ефинише Кулонов закон, јачину електричног поља и електрични напон;
Џул-Ленцов закон, електрична снага. Електрична енергија и њено рационално
• у потреби одговарајуће појмове, величине и законе за објашњење основних
коришћење.
карактеристика проводника и изолатора;
Магнетно поље и магнети. Магнетно поље Земље.
•и  менује појаве које прате проток струје и познаје њихову примену (топлотно,
Магнетна индукција, магнетни флукс.
механичко, хемијско и магнетно деловање);
Магнетно поље струјног проводника, електромагнети.
•п  роцени и примењује активности зa рационално коришћење електричне енергије;
•п  ротумачи основне карактеристике магнетног поља сталних магнета и струје Амперова сила. Електромотори.
применом одговарајућих појмова, величина и закона; Појава електромагнетне индукције.
• о пише деловање магнетног поља на струјни проводник;
•п  редстави кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу; Демонстрациони огледи:
•п  репозна појаву електромагнетне индукције и повеже је са Фарадејевим законом, Наелектрисавање предмета и њихова међусобна интеракција. Електрофор,
• уочава допринос Николе Тесле широкој примени наизменичне струје; електрично клатно и електроскоп.
• р азликује једносмерну од наизменичне струје; Демонстрација распореда линија електричног поља.
•п  репознаје основне принципе преношења електричне енергије; Електростатичка заштита (Фарадејев кавез). Модел громобрана.
•п  овеже појам осцилација и њихов настанак и наводи различите врсте осцилација; Демонстрација једноставног електричног кола са сијалицом као потрошачем.
•п  роцени појмове и величине којима се описује осцилаторно кретање; Демонстрациони амперметар и волтметар у струјном колу.
• о бјасни шта су таласи, њихов настанак, карактеристике и врсте таласа; Загревање проводника при протицању струје.
• у очи шта су извори звука, каква је разлика између тона и шума; Проток струје кроз водени раствор кухињске соли. Лимун као батерија.
•п  ротумачи основне карактеристике звука; Привлачење и одбијање сталних магнета. Магнетна игла и школски компас.
• на основу фреквенције разликује звук, ултразвук и инфразвук и дефинише њихову Линије магнетног поља (помоћу гвоздених опиљака).
примену у свакодневном животу; Ерстедов оглед. Електромагнет.
• о бјасни појам резонанције; Деловање магнетног поља на рам са струјом. Интеракција два паралелна струјна
• о пише спектар електромагнетних таласа и навeде примере примене проводника.
електромагнетног зрачења (пренос сигнала на даљину: мобилна телефонија, Рад електромотора.
интернет, GPS; форензика...); Демонстрација електромагнетне индукције помоћу калема и сталног магнета.
• о бјасни изворе светлости и илуструје основне особине простирања светлости;
• р азликује преламање од одбијања светлости;
•п  ротумачи тоталну рефлексију и њене примере;
Страна 222 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• наведе врсте огледала и сочива; 5. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ

• о писује примену различитих оптичких инструмената; Појам о осцилаторном кретању. Математичко клатно.
•п  репознаје фотон као честицу светлости и описује појаву фотоефекта; Таласно кретање, врсте таласа и величине којима их описујемо.
•н  аведе примене фотоефекта; Звук и његове особине. Ултразвук и инфразвук.
• о бјасни израз за енергију фотона; Електромагнетни таласи и спектар.
• р азликује таласну и честичну природу светлости; Видљива светлост. Спектар светлости и боја предмета.
•и  луструје основне елементе структуре атома и описује њихове особине; Закон одбијања светлости. Огледала.
• с кицира постојање енергијских нивоа код атома и објашњава основе механизма Закон преламања светлости. Тотална рефлексија. Сочива.
емисије и апсорпције зрачења; Оптички инструменти.
• о писује стварање рендгенског зрачења у рендгенској цеви;
•и  менује примене рендгенског зрачења и препознаје опасности и начине заштите од Демонстрациони огледи:
рендгенског зрачења; Осциловање тега на опрузи.
•н  аведе основне особине ласерске светлости; Мaтематичко клатно. Демонстрација лонгитудиналних и трансверзалних таласа.
• о бјасни разлике ласерске светлост у односу на белу светлост и на основу тога Својства звучних извора. Звучна резонанција.
наводи његову примену; Мобилне апликације: тон генератор и мерење нивоа звука.
• р азликује врсте радиоактивних распада и продорност алфа, бета и гама зрачења; Разлагање беле светлости на спектар. Формирање лика код огледала и сочива. Лупа,
• о пише особине алфа, бета и гама зрачења; микроскоп, телескоп.
• р азликује појмове фисија и фузија језгра и набраја примене фисије и фузије у 6. САВРЕМЕНА ФИЗИКА
мирнодопске и ратне сврхе; Двојна природа светлости.
•н  аведе предности и мане коришћења нуклеарне енергије и наводи мере заштите од Фотон и његова енергија. Фотоефекат.
радиоактивног зрачења; Структура атома. Појам квантовања енергије атома – енергијски нивои код атома и
•п  ротумачи појмове дефект масе и енергија везе; прелази између њих.
•и  менује врсте небеских тела у Сунчевом систему набраја планете Сунчевог система; Рендгенско зрачење и примена.
•н  аведе основне особине Сунца; Ласери и њихова примена.
• о пише положај и кретање Земље и осталих планета у Сунчевом систему; Структура атомског језгра. Дефект масе. Енергија везе.
•д  ефинише положај Сунчевог система у нашој галаксији; Радиоактивни распади језгра.
• о бјасни појам галаксија. Фисија и фузија.
Нуклеарна енергетика. Детекција и заштита од зрачења.
Сунчев систем. Звезде. Галаксије.
Демонстрациони огледи:
Фотоефекат (помоћу фотоћелије).
Рендгенски снимак.
Школски ласер.
Предлог пројекта:
–Е  фикасност машина.
–Е  нергетска ефикасност.
–О  бновљиви извори енергије.
–П  редности и мане нуклеарних електрана.
–Е  фекат стаклене баште.
–У  зроци глобалног загревања и подаци који доказују овај феномен.
–Т  оплотна изолација кућа и њена економска исплативост.
–О  д миша и змаја до громобрана-заштита од електричног удара.
– „ Рат струја” зашто је победила наизменична струја?
–Н  икола Тесла и наизменична струја.
–Л  упа, микроскоп, телескоп.
–П  римене појединих области спектра електромагнетних таласа.
–В  рсте и принцип рада камера.
–Р  ендгенско зрачење и његова примена.
–Л  асерско зрачење и његова примена.
–Р  адиоактивни распад језгра.
–З  ашто ЛЕД сијалице уместо класичних извора светлости у домаћинствима?
–П  ојас живота у Сунчевом систему.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Општеобразовни предмет Физика који се изучава у једном разреду средње школе два часа недељно, омогућава да ученици стекну
нова знања и  обнове и систематизују она стечена у основној школи.  Нови исходи и садржаји су они који су значајни за елементарну
научну писменост и омогућавају ученицима успешан наставак образовања у подручјима у којима је физика једна од основних научних
дисциплина. Рачунски и квалитативни задаци који се користе у настави овог програма треба да буду првенствено илустрација основне
примене физичких законитости. Израда лабораторијских вежби није предвиђена док су демонстрациони огледи од великог значаја за
постизање исхода.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремље-
ности кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће користити.
Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће ка-
сније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 223

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Оријентациони број часова по темама дат је у табели:
Редни број теме Наслов теме Број часова
1. УВОД У ФИЗИКУ 4
2. МЕХАНИКА 15
3. TОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ 9
4. ЕЛЕКТРИЧНЕ И МАГНЕТНЕ ПОЈАВЕ 15
5. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ 9
6. САВРЕМЕНА ФИЗИКА 12
Укупно 64

Смернице за планирање и реализацију наставних тема

ДЕМОНСТРАЦИОНИ ОГЛЕДИ И ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ

У оквиру сваке наставне теме налази се списак предложених демонстрационих огледа. По правилу се ради о огледима које је могуће
реализовати чак и уколико у школи не постоји лабораторија физике опремљена традиционалном опремом. Правилно дидактички приме-
њени демонстрациони огледи су кључни за успешно усвајање предвиђених концепата. Главни концепти које треба усвојити на датом часу,
у ствари, треба да буду засновани на демонстрацији одабране појаве. У том смислу, пре почетка демонстрације треба затражити од учени-
ка да искажу своја очекивања заснована на њиховим предзнањима. На тај начин, уз помоћ демонстрационих експеримената, код ученика
се формирају основне представе о појавама, физичким величинама, процесима и законима. Овако припремљено демонстрирање физичке
појаве изазива активирање мисаоних процеса код ученика и омогућује лакше формирање адекватних научних појмова и убеђења.
Саставни део програма је и списак пројектних задатака. Предлог је да их ученици раде у мањим групама, најбоље у паровима и да
им се доделе највише по једна тема по полугођу јер треба предвидети и часове за презентовање резултата рада на пројектној теми.
У наставку се налазе неки предлози везани за обраду предвиђених наставних тема.

1. УВОД У ФИЗИКУ
Прву наставну тему треба искористити за приказ наставних области и кључних физичких величина које ће се током програма обра-
ђивати. Потребно је обновити основне физичке величине и њихове јединице и нагласити значај Међународног система мера и јединица.
Скаларне и векторске величине могу се илустровати примерима из програма.
Мерење и приказивање резултата мерења обрадити на примерима директних мерења дужине, масе и времена. Напоменути грешке
мерења (посебно случајне и системске) као важан фактор за побољшање квалитета података добијених мерењем.

2. МЕХАНИКА
Пре реализације ове наставне теме пожељно је утврдити предзнања ученика из кинематике и динамике. Фокус је на провери основ-
ног нивоа предзнања односно да ли ученик решава једноставније рачунске задатке примењујући основне формуле и законе који повезују
физичке величине брзина, пређени пут, убрзање, сила, трење, енергија, рад.
Добар начин да се нови појмови и величине уводе кроз конкретне примере и на тај начин оствари већа функционализација исхода
(кретање у гравитационом пољу као илустрација праволинијског кретања са сталним убрзањем, закон одржања енергије на примеру сло-
бодног пада итд.).
Поред демонстрационих огледа наведених у табели могу се реализовати и следећи: демонстрација Трећег Њутновог закона са нае-
лектрисаном лименком и балоном; приказ бестежинског стања – пад избушене чаше са водом; статичко трење, трење клизања и котрља-
ња; потисак (лопта у води, јаје у слаткој и сланој води)…

3. ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
Наставну тему треба започети обрадом топлотног ширења, а затим ученицима треба објаснити појам унутрашње енергије, као и
њену зависност од температуре. Ученицима треба објаснити зависност количине топлоте од масе/количине супстанце, одговарајуће то-
плотне капацитивности и промене температуре. Механизме преношења топлоте треба обрадити кроз одговарајуће демонстрационе огле-
де. Топлотна изолација спада у теме од великог значаја за свакодневни живот и треба препустити ученицима да изнесу своја мишљења и
да реализују одговарајући пројектни задатак. Дискутовати са ученицима о појави глобалног загревања планете и повезати је са ефектом
стаклене баште. Навести мере које сваки појединац може спровести у циљу смањења ових ефеката.
Поред демонстрационих огледа који су наведени у табели могу се реализовати и следећи: уочавање провођења топлоте код маслаца
на кашици која је у суду са водом и демонстрирање преноса топлоте зрачењем из грејалице, струјањем изнад радијатора или из климе итд.

4. ЕЛЕКТРИЧНЕ И МАГНЕТНЕ ПОЈАВЕ

Са основним појмовима и законитостима из ове теме ученици су се упознали и схватили их у основној школи. Полазећи од структу-
ре супстанције и електричног поља увести појмове: електрична струја, проводник, изолатор. Познавање електричних својстава материја-
ла омогућава ученику боље разумевање њиховог значаја за развој нових технологија.
Треба имати у виду да повезивање основних појмова из електростатике са магнетним пољем и својствима наелектрисања у кретању
омогућава разумевање појмова, физичких величина и физичких закона у области електромагнетизма, а касније и многих апстрактних
појмова у области савремене физике.
Једноставно електрично коло једносмерне струје искористити за обнављање знања о основним елементима струјног кола и физич-
ких величина као што су електрични напон, електромоторна сила, електрична отпорност и јачина електричне струје. Омов закон за део
кола и за цело електрично коло демонстрирати на неком потрошачу. Џул-Ленцов закон повезати са законом одржања.
Објаснити значај магнетног поља Земље. Дефинисати магнетну индукцију и магнетни флукс као векторску и скаларну величину ко-
јима описујемо магнетно поље. Демонстрацијом и објашњењем Ерстедовог огледа објаснити стварање магнетног поља око струјних про-
Страна 224 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

водника. На основу овог принципа објаснити рад електромагнета. Упознати ученике са разноврсним применама електромагнета. Учени-
ци могу самостално или у групама да формурају електромагнет помоћу гвозденог језгра (већи ексер, шраф) намотаја жице и батерије.
Објаснити коришћење Амперове силе код електромотора. Демонстрацијом увести појам електромагнетне индукције. Навести разлике
између једносмерне и наизменичне струје, предности наизменичне струје над једносмерном. Дискутовати са ученицима о мерама зашти-
те од струјног удара.

5. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ
Почетни садржаји имају за циљ да се ученици упознају са основним појмовима и величинама којима се описује хармонијско осци-
ловање, са посебним нагласком на то да је усвојеност ових садржаја код ученика, услов за описивање, разумевање и анализу појава пове-
заних са механичким и електромагнетним таласима. У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи (Осциловање тега
на опрузи. Зависност периода од масе тела и од коефицијента еластичности опруге. Maтематичко клатно. Зависност периода од дужине
клатна). Наставник може приказати различите симулације и анимације којима се објашњавају осцилаторне појаве.
Повезати основне карактеристике осцилаторног и таласног кретања. Једноставним огледима демонстрирати настанак механичких
таласа. Објаснити основне карактеристике таласног кретања и дефинисати величине којима описујемо таласе. Навести основне каракте-
ристике трансверзалних и лонгитудиналних таласа без навођења формула за брзине трансверзалних и лонгитудиналних таласа у разли-
читим срединама (само основне формуле).
Анализирати карактеристике звучног таласа и дискутовати са ученицима о штетном утицају буке, као и о мерама заштите. Навести
основне карактеристике инфразвука и ултразвука, штетно дејство и примену. Објаснити основне карактеристике електромагнетних та-
ласа поредећи их са механичким. У оквиру дискусије о спектру, истаћи особине појединих врста електромагнетних таласа и нагласити
њихову улогу у свакодневном животу.
Већ познате појмове из оптике треба даље развијати и повезивати их са новим појмовима, физичким величинама и законитостима
који се користе за објашњење и разумевање светлосних појава. Познавање оптичких својстава материјала омогућава сваком ученику
боље разумевање њиховог значаја за развој нових технологија.
У складу са могућностима демонстрирати разлагање беле светлости на спектар (стаклена призма), преламање светлости, одбијање
светлости (оптика на магнетној табли, оптичка клупа).

6. САВРЕМЕНА ФИЗИКА
У оквиру ове наставне теме упознати ученике са честичном природом светлости и упоредити је са њеном таласном природом са
којом су се упознали у претходној теми. Навести појаве којима се доказује честична природа светлости односно постојање фотона: фо-
тоефекат, притисак светлости. Фотоефекат као појаву објаснити са аспекта Закона одржања енергије. Посебну пажњу посветити де-
монстрацији и примени фотоефекта (фотоћелије, фотосензори, фотомултипликатори, уређаји за ноћно осматрање). Де Бројеву хипотезу
треба представити као закључак о постојању честично-таласног дуализма као универзално својство материје. Дискутовати са ученицима
о структури атома на основу стеченог знања из хемије. Објаснити да до емитовања, односно апсорбовања кванта енергије долази само
при преласку електрона ја једног на други енергијски ниво. Дискутовати са ученицима о примени рендгенског и ласерског зрачења, али
и о могућем штетном деловању и заштити. Обновити и продубити знање о саставу и особинама атомског језгра које ученици имају из
основне школе. Описати основне особине јаке нуклеарне силе. Објаснити појмове дефект масе и енергија везе и повезати их са стабил-
ношћу језгра. Упознати ученике са појмовима природна и вештачка радиоактивност. У оквиру обраде нуклеарне фисије и фузије посебно
истаћи актуелне проблеме у енергетици и заштити човекове околине. Изузетно је важно да ученици упознају процесе који су последица
интеракције радиоактивног зрачења са супстанцијом и са начинима заштите од радиоактивног зрачења.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења. Да би
вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оцењивању у
средњој школи).
Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, стечених
на основу свих облика наставе: демонстрационих огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака, семинарских
радова и пројеката.
Потребно је континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика помоћу усменог испитива-
ња, кратких писмених провера, тестова на крају већих целина, контролних рачунских вежби и провером експерименталних вештина. На-
ставник треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и да то адекватно
вреднује.
На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала уче-
ника. На крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен
остварености образовних стандарда.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 225

Назив предмета: ОСНОВИ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ТЕХНИКЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 64 32 96

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са врстама, својствима и употребом (применом) материјала у пољопривредној техници;
– Упознавање са поступцима складиштења и чувања горива и мазива;
– Упознавање са начинима функционисања машинских елемената за пренос снаге и кретања;
– Упознавање са начинима функционисања елемената за спровођење течности, гасова и паре;
– Сагледавање пољопривредних машина као скупа делова са одређеним облицима и функцијама;
– Осамостаљивање ученика у раду и упућивање на коришћење стручне литературе;
– Оспособљавање за примену машинских материјала на пољопривредним машинама;
– Оспособљавање за примену машинских елемената на пољопривредним машинама.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе УКУПНО
1. Машински материјали 24 12 36
2. Машински елементи 40 20 60

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• разликује машинске материјале; Теорија:
• препозна врсту материјала; •П
 ојам, подела и особине материјала за израду пољопривредних машина;
• дефинише особине машинских материјала; •Ч
 елик (добијање, значај и подела);
• разликује врсте и карактеристике машинских материјала; •К
 орозија;
• наведе врсте челика према намени; •З
 начај и подела обојених метала;
• разликује врсте и ефекте термичких обрада; •Б
 акар, алуминијум, цинк, олово, калај (особине и употреба);
• наведе начине заштите челика од корозије; •Л
 егуре обојених метала (особине и употреба);
• наведе особине обојених метала које су значајне за •Н
 еметали (дрво, пластични материјали, керамика);
примену на пољопривредним машинама; •З
 начај и врсте горива и мазива;
• наведе остале материјале који се примењују у •О
 собине горива и мазива;
Машински материјали пољопривредној техници; •Б
 иогорива (добијање и употреба).
• препозна различите конструкције плугова;
• дефинише особине горива и мазива; Вежбе:
• разликује горива и мазива по врстама; •О
 собине машинских материјала;
• објасни поступак складиштења и чувања горива и мазива. •З
 аштита челика од корозије;
•Т
 ермичка обрада челика;
• врши заштиту челика од корозије; •С
 кладиштење и употреба горива и мазива;
• складишти горива и мазива по врстама; •З
 аштита на раду и противпожарна заштита.
• користи горива и мазива;
• примени мере заштите на раду и противпожарне заштите. Кључни појмови: особине материјала, челик, обојени метали, легуре обојених
метала, неметали, горива и мазива, биогорива.
• наведе поделу машинских елемената; Теорија:
• дефинише машинске елементе; •М
 ашински елементи за спајање;
• разликује машинске елементе; •М
 ашински елементи за пренос снаге и кретања;
• разликује врсте лежишта и лежаја, њихову намену; •М
 ашински елементи за спровођење течности и гасова;
• објасни начине и поступке спајања машинских елемената; •В
 рсте цртежа, формати и мерила;
• препозна врсту преносника снаге на машинама; •П
 ојам и настанак пројекције;
• наведе и опише преноснике снаге; •В
 рсте пројицирања;
• објасни функционисање елемената за спровођење •Ч
 итање техничких цртежа.
течности, гасова и паре;
Машински елементи Вежбе:
• црта једноставан технички цртеж; •Р
 аздвојиве и нераздвојиве везе;
• чита радионичке и склопне цртеже из пољопривредно- •С
 пајање машинских елемената;
машинске праксе. •П
 реносници снаге;
• изврши спајање машинских елемената; •П
 рорачун преносног односа преносника снаге;
• обави уградњу лежаја и лежишта; •У
 путства за руковање и одржавање пољопривредне технике;
• израчуна преносни однос простог и сложеног преноса; •К
 аталози резервних делова пољопривредних машина.
• користи цртеже из упутства за руковање и одржавање
пољопривредних машина. Кључни појмови: машински елементи, врсте цртежа, пројекције, читање
техничких цртежа.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања

Облици наставе
Предмет се реализује кроз следеће облике наставе: теоријска настава и вежбе.
Страна 226 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 (две) групе приликом реализације:
– Вежби

Место реализације наставе

– Теоријска настава у специјализованој учионици или одговарајућем кабинету који треба да буде опремљен одговарајућим настав-
ним средствима, моделима, пресецима и оргиналним деловима машина;
– Вежбе се реализује у специјализованој учионици или на школској економији.

Методе рада:
– Монолошка, дијалошка;
– Демонстрација;
– Дискусија.

Препоруке за реализацију наставе

Настава предмета Основи пољопривредне технике ослања се на усвојена знања из предмета физика, мотори и трактори и пољопри-
вредне машине. Такође је важно повезивати садржаје који се изучавају у овом предмету са одговарајућим тематским целинама и про-
грамских садржајима стручних предмета.
У оквиру сваког модула, ученике треба оспособљавати за:
– самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна литература, интернет, часо-
писи, уџбеници);
– визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакоднев-
ним искуством, садржајима других предмета и др.);
– тимски рад;
– самопроцену сопственог знања и напредовања;
– презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргу-
ментацију;
– настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду;
– методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу и укључују ученика у процес усвајања знања;
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, модела, пресека и оригиналних делова машина и видео-презента-
ција;
– на крају модула ученик ради тест знања.
– пожељно је почетак вежби усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског
садржаја;
– у радионици и на школској економији упознати ученике са машинским материјалима и елементима (Представљањем особина ма-
шинских материјала), мерним инструментима, алатом и мерама безбедности на раду;
– подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како тео-
ријске наставе тако и вежби;
– на часовима вежби приказати машинске материјале и елементе пољопривредних машина;
– демонстрирати заштиту челика од корозије и термичку обраду;
– демонстрирати спајање машинских елемената на различите начине;
– демонстрирати функционисање машинских елеменатана на пољопривредним машинама;
– демонстрирати поступак складиштења и употребе горива и мазива;
– инсистирати код ученика на примени превентивних мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник вежби.
Посебну пажњу треба посветити формирању ставова и вредности. При томе, треба имати у виду да усвајање знања и овладавање
вештинама, као и формирање ставова и вредности, представља континуирани процес и резултат је кумулативног дејства целокупних
активности на свим часовима, што захтева већу партиципацију ученика, различита методска решења, велики број примера и коришћење
информација из различитих извора.
У току обраде свих садржаја програма, треба се служити моделима и оригиналним деловима машина као угледним примерима, као
што је потребно и излагање подржати цртежом/скицом на табли или користећи пројекције са видео-бим пројектора.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник, на почетку школске године или на почетку модула/теме упознаје ученике о начину оцењивања, динамици и елементима
оцењивања. Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика обавља се форматиним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације.
Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења);
– континуално праћења достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција, реализацијом задатака на часовима вежби, уче-
шћем ученика у заједничком раду;
– постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава;
– израду задатака;
– презентовање садржаја;
– помоћ другим ученицима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода;
– тестове знања;
– праћење практичног рада.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 227

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју уче-
ника током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова,
истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама
ученика.
Сумативно оцењивање се врши на основу:
– усмене провере знања; 
– формативног оцењивања. 

Назив предмета: МОТОРИ И ТРАКТОРИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РБ УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 64 64 128
II 64 32 192 30 318
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање конструкција мотора и трактора;
– Усвајање знања о поступцима за правилно руковање трактором;
– Усвајање технике руковања трактором како би се остварили предуслови за правилно руковање трактором;
– Упознавање конструкција и начина функционисања појединих делова и уређаја мотора и трактора;
– Усвајање знања о основним карактеристикама трактора и оспособљавање за руковање и одржавање;
– Упознавање достигнућа у конструкцији мотора и трактора;
– Оспособљавање за самостално управљање трактором са приколицом у јавном саобраћају;
– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;
– Развијање радних навика, сигурности, осећања за прецизности и одговорности у раду;
– Оспособљавање за правилно и рационално коришћење трактора;
– Развијање сталне и неопходне сарадњу између ученика у руковању и одржавању трактором.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Делови мотора СУС 24 24 48
2. Уређаји на мотору СУС 40 40 80

Разред: други
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Трансмисија трактора 16 48 64
2. Обука вожње трактора 30 10 30 70
3. Уређаји трактора 18 22 144 184
Страна 228 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• дефинише основне величине мотора СУС; Теорија:
• објасни принцип рада двотактних и четворотактних •О
 сновне величине мотора СУС;
мотора СУС; – пречник цилиндра
• наведе и опише покретне и непокретне делове мотора – ход клипа
СУС; – доња мртва тачка и горња мртва тачка
• објасни функцију покретних и непокртених делова мотора – компресиона запремина
СУС; – укупна запремина
• препозна различите конструкције мотора и уочава њихове – степен компресије
специфичности; – индикаторска и ефективна снага мотора
• разликује делове мотора; – специфична и часовна потрошња мотора
• разликује режиме рада мотора. – обртни момент мотора
 ринцип рада двотактног ОТО и дизел мотора;
•П
•П
 ринцип рада четворотактног ОТО и дизел мотора;
• води евиденцију одржавања мотора; •Н
 епокретни делови мотора СУС
• чита техничку документацију; – поклопац главе мотора
• обави расклапање и склапање једноставнијих мотора; – глава мотора
• демонстрира рад мотора; – цилиндар (блок) мотора
Делови мотора СУС • користи алат и опрему; – уљна када
• користи радионичко упутство за моторе; •П
 окретни делови мотора СУС
• измери основне величине цилиндра и израчуна запремину – клипни механизам
мотора. – радилица
– замајац

Вежбе:
•К
 онструкције ОТО и дизел-мотора;
•О
 сновне величине мотора;
•Д
 елови мотора;
•Т
 ехничка документација;
Режими рада мотора.

Кључни појмови: пречник цилиндра, ход клипа, доња мртва тачка, горња
мртва тачка, компресиона запремина, укупна запремина, степен компресије,
индикаторска и ефективна снага, обртни момент, специфична потрошња, часовна
потрошња, усисавање, сабијање, сагоревање, издувавање, глава мотора, цилиндар,
блок мотора, уљна када, клип, клипњача, радилица, замајац.
•н  аведе и опише уређаје ОТО и дизел мотора; Теорија
• о бјасни функцију појединих уређаја; •У
 ређаји ОТО и дизел-мотора
• о бјасни принципе рада уређаја; – уређај за хлађење: ваздух-течност;
•п  репозна различите конструкције мотора и уочава њихове – уређај за подмазивање;
уређаје; – разводни механизам;
•п  репозна различите конструкције уређаја мотора и уочава – уређај за напајање дизел мотора горивом (класични системи,
њихове специфичности; – електронски системи – EDC, COMMON RAIL систем за убризгавање);
• р азликује уређаје мотора; – уређај за напајање ОТО мотора горивом (класични системи, електронски
• о бјасни поступке одржавања уређаја мотора. системи, врсте система убризгавања бензина);
– уређај за довод и пречишћавање ваздуха и одвод гасова (турбокомпресор,
катализатор, ламбда сонда);
• о бави одржавање уређаја; – електрични уређаји;
•ч  ита техничку документацију; •О
 државање уређаја мотора.
• в оди евиденцију одржавања мотора;
• о бави расклапање и склапање уређаја; Вежбе:
• з амени пречистаче за ваздух, горива и уља; •К
 онструкције ОТО и дизел-мотора;
• о дабере одговарајуће уље за мотор и допуни по потреби; •У
 ређаји мотора;
• з амени уље у мотору; •О
 државање уређаја мотора;
• о дабере одговарајуће уље за мењач и хидраулику и допуни •Т
 ехничка документација;
Уређаји на мотору СУС
по потреби; •Р
 ежими рада мотора.
•и  зврши одстрањивање ваздуха из уређаја за гориво код •П
 оступци расклапања и склапања уређаја мотора;
дизел-мотора; •З
 амена уља у мотору;
•п  ровери ниво и допуни течност за акумлатор; •З
 амена пречистача ваздуха, горива и уља;
•и  дентификује неисправности у раду мотора и појединих •О
 дстрањивање ваздуха из система за напајање горива:
уређаја; •Д
 опуна течности у хладњак и акумлатор;
• к ористи радионичко упутство за моторе; •А
 лат и опрема;
• к ористи табеле мера и зазора за подешавање мотора. •Р
 адионички приручник.

Кључни појмови: хладњак, термостат, радна температура, уљна пумпа, притисак

уља, пречистач за уље, вентили, брегаста осовина, подизач вентила, клацкалица,
зазор вентила, дијаграм развода, ред паљења, карбуратор, смеша, системи за
убризгавање код ОТО мотора, пумпа ниског притиска, пумпа високог притиска,
регулатор броја обртаја, бризгаљка, системи убризгавања са електронском
регулацијом, пречистачи горива, пречистачи ваздуха, турбопуњач, катализатор,
ламбда сонда, акумлатор, електролит, динамо, алтернатор, електропокретач,
магнетно паљење смеше, електронско паљење смеше, свећица за паљење,
кондензатор.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 229
• наведе типове трактора који се користе у пољопривреди;
• наведе делове трансмисије трактора;
• препозна различите конструкције трактора и уочава
њихове специфичности;
• објасни принцип рада механичке и хидродинамичке
спојнице трактора
• објасни принцип рада и улогу мењача трактора;
• објасни принцип рада и значај нових типова мењача;
• објасни принцип рада и улогу диференцијала;
• објасни значај редуктора;
• објасни принцип рада и улогу предњег погона;
• обајсни конструкцију једноосовинских трактора и
мотокултиватора;
• наведе прикључке једноосовинских трактора.
Трансмисија трактора
• обави мере техничког одржавања трансмисије трактора;
• користи упутство за руковање и одржавање трактора;
• рукује различитим типовима трансмисија трактора;
• одабере одговарајући степен преноса приликом рада;
• визуелним прегледом провери исправност трансмисије
трактора;
• подеси слободан ход педале спојнице;
• води евиденцију одржавања трактора;
• примени мере заштите на раду.
• наведе опште одредбе о понашању учесника у саобраћају; Теорија и вежбе
• изведе радње са возилом на полигону или другом
одређеном простору;
• објасни радње са возилом у саобраћају;
• објасни кретање возила на путу;
• објасни првенство пролаза;
• објасни саобраћај на раскрсници;
• објасни мимоилажење, претицање и обилажење;
• објасни кретање пешака и однос возача према пешацима;
• објасни употребу светала у саобраћају;
• објасни одстојање између возила;
• објасни превоз лица и терета трактором и прикључним
возилом које вуку трактори;
• објасни саобраћај трактора који вуку запрежно возило;
• објасни саобраћај радних машина и мотокултиватора;
• објасни саобраћај бицикала, бицикала са мотором и
мотоцикала;
• објасни саобраћај запрежних возила и кретање стоке;
• објасни саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге;
• наведе возила под пратњом и возила са правом првенства
пролаза;
• објасни специфичности вожње ноћу и вожње под
неповољним временским условима;
• објасни изглед и значење знакова опасности, знакова
изричитих наредби и знакова обавештења;
• објасни значење допунске табле уз саобраћајне знакове;
• објасни значење ознака на коловозу (значење на
Обука вожње трактора раскрсници и на другим местима на коме је саобраћај
посебно регулисан);
• наведе обележавање прелаза пута преко железничке пруге; – п
• наведе врсте и објасни значење знакова које учесницима у – к арактеристике пута које су од значаја за безбедност саобраћаја (попречни
саобраћају на путевима дају овлашћена лица;
• припреми возило за вожњу (утврди исправност и правилно – у тицај временских прилика (снега, снежне вејавице, кише, магле, поледице,
функционисање прописаних уређаја и опреме);
• провери исправе потребне за вожњу;
• изведе радње са возилом у саобраћају на путу;
• поступа у складу са саобраћајном сигнализацијом;
• поступа у складу са прописима о правилима саобраћаја
и саобраћајним знаковима за време вожње на путу у
насељеном месту и на путу ван наељеног места.
• развије однос поверења и поштовања према другим
учесницима у саобраћају;
• стекне навике помагања другим учесницима у саобраћају
и предузимања мера да не дође до саобраћајне незгоде;
• управља возилом у различитим нетипичним саобраћајним
ситуацијама у реалним условима;
• напусти возило и обезбеди заустављено или паркирано
возило.
Теорија
• Трансмисија трактора;
• Спојница-механичка ламеласта, вишеламеласта и хидродинамичка;
• Мењач:
– механички са померљивим зупчаницим са стално спрегнутим зупчаницима
– без прекида тока снаге (Power shift) са континуалном променом степена преноса
– хидродинамички
– са двоструким спојницамаса
– системом брзог усклађивања брзина (Speed Matching)
– аутоматски мењач
• задњи погонски мост-диференцијал:
– блокада диференцијала
– погонска полувратила
– завршни пренос (бочни редуктори)
• Предњи погонски мост трактора;
• Једноосовински трактори и мотокултиватори;
• Прикључци једноосовинских трактора.
Практична настава:
• Конструкције трактора;
• Руковање различитим конструкцијама трансмисије трактора;
• Руковање једноосовинским трактором и мотокултиватором;
• Подешавање различитих типова трансмисије;
• Техничка документација;
• Мере заштите на раду.
Кључни појмови: трансмисија, спојница, ламела, хидродинамичка спојница,
мењач, асинхрони мењач, синхрони мењач, мењач без прекида тока снаге,
хидродинамички мењач, аутоматски мењач, диференцијал, блокада диференцијала,
полувратила, бочни редуктор, предњи погон, једноосовински трактор,
мотокултиватор, прикључци једноосовинског трактора.
•б  езбедност саобраћаја – Т1:
–п  ојам, значај и основне одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима;
– о сновна начела безбедности саобраћаја на путевима;
– с аобраћајне незгоде, њихови узроци и последице;
• в озач – Т2;
–п  ојам, значај и утицај возача на безбедност саобраћаја;
– о собине и поступци возача који утичу на безбедност саобраћаја;
– с оциолошки чиниоци који утичу на понашање возача;
– з начај проценe саобраћајне ситуације и начин доношења одлука возача;
– о ријентација возача у времену и простору;
– о сновни психички процеси (осећаји, опажање, представе, пажња, емоције,
мишљење, рефлекси и др.) и психолошки чиниоци који утичу на процене,
доношење и спровођење одлука возача у току вожње;
– в реме реакције, пажња и умор возача (појам, значај, утицај индивидуалних
и спољних фактора, утицај спољне средине, мотивација, искуство, будност,
фактори који доприносе умору, ефекти умора, мере за отклањање умора и др.);
–п  ромене код возача које настају услед коришћења алкохола и/или других
психоактивних супстанци чија је употреба забрањена пре и за време вожње
(утицај на способности и понашање возача, типичне грешке возача под утицајем
алкохола и др.);
–п  сихофизички услови за управљање возилом које морају испуњавати возачи и
начин утврђивања испуњености тих услова у саобраћају на путу;
– в реме управљања возилом у саобраћају на путу и одмори возача (време
управљања, прекид управљања ради одмора, непрекидни одмор, начин употребе
тахографа и др.);
–п  ланирање и припрема за путовање, односно управљање возилом (избор
превозног средства, избор трасе путовања, време поласка, план пауза и одмора)
•п  ут – Т3;
 ојам, значај пута и врсте путева;
профил пута, коловозни застор, пријањање, број и ширина саобраћајних трака,
одводњавање, оштећења коловоза, прегледност пута, хоризонталне и вертикалне
кривине, тунели, мостови, надвожњаци, подвожњаци и други путни објекти);
града, температуре, ваздушног притиска, влажности ваздуха и др.) на стање пута
и безбедно одвијање саобраћаја (видљивост, дужина зауставног пута, режим
вожње и др.);
–п  ут у ноћним условима вожње (утицај на способност возача, уочљивост других
возила, пешака и препрека на путу, утицај на брзину кретања и процену брзине
других возила и др.) и опрема пута;
– т ехничко регулисање саобраћаја (опште одредбе, пешачка зона, зона успореног
саобраћаја, зона „30”, зона школе, заштита животне средине, техничка средства
за успоравање саобраћаја и др.);
• в озило – Т4;
–п  ојам и значај возила, дефиниције врста возила и идентификациона ознака
возила;
– о собине возила које утичу на безбедно одвијање саобраћаја на путевим
(конструкција, врста материјала, начин израде и услови експлоатације, техничко
одржавање, одобрење типа возила и др.);
– о сновни склопови и уређаји возила и њихов утицај на безбедност саобраћаја на
путу, значај и утицај техничке исправности возила на безбедно одвијање саобраћаја
(уређај за управљање, уређај за заустављање, уређаји за осветљавање и давање
светлосних знакова, уређаји који омогућавају нормалну видљивост, уређаји за
спајање вучног и прикључног возила, пнеуматици, тахограф и остали уређаји);
Страна 230 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– зауставни пут и пут претицања (елементи, утицајни фактори, дужина, потребно,

време, последице и др.);
– најчешће и најопасније неисправности возила и могућности њиховог отклањања
од стране возача расположивом опремом и средствима, постављање на точкове
ланаца за снег;
– значај и утицај оптерећења и начина оптерећења возила на безбедност
саобраћаја;
– елементи активне безбедности возила (појам и значај, стабилност и управљивост
возила, уређај за управљање, уређај за кочење, пнеуматици, уређаји који
обезбеђују видљивост, огибљење возила, трансмисија, електрична инсталација
и др.);
– елементи пасивне безбедности возила (појам и значај, каросерија возила,
конструкција возила, употребљени материјали, заштита деце у возилу, заштита
лица која се превозе мотоциклом, унутрашњост возила, спољни делови
возила, склопови и уређаји возила чији је основни циљ обезбеђивање пасивне
безбедности, сигурносни појасеви, ваздушни јастуци, наслони за главу и др.);
– елементи каталитичкe безбедности возила (појам и значај, бука, вибрације,
издувни гасови, грејање, вентилација, климатизација и др.);
– услови за учешће возила у саобраћају на путу (регистрација возила, саобраћајна
дозвола, регистарске таблице, регистрациона налепница, привремена
регистрација, таблице за привремено означавање и др.);
– техничка исправност возила, технички прегледи возила, редовни, ванредни и
контролни технички прегледи;
– основе економичне вожње и утицај саобраћаја на стање животне средине и њено
угрожавање (појам и значај, утицај технике вожње, значај техничке исправности
возила и мотора у заштити животне средине од загађења буком и издувним
гасовима);
– забрана одлагања и испуштања материја и отпада којим се угрожава животна
средина;
• правила саобраћаја – Т5:
– појам и значај правила саобраћаја;
– опште одредбе о понашању учесника у саобраћају (хијерархија поступања
учесника у саобраћају, начин кретања возила и обавеза држања одстојања и
растојања, остављање предмета на путу, општа обавеза према пешацима, слепим
особама, однос према возилима која врше превоз путника и деце, коришћење
телефона и других уређаја за комуникацију, забрана коришћење уређаја за
откривање и ометање рада уређаја за мерење брзине, коришћење сигурносних
појасева, светлоодбојних прслука и др.);
– употреба показивача правца, укључивање возила у саобраћај и искључивање из
саобраћаја, кретање возила по путу (кретање по коловозу пута у зависности од
броја саобраћајних трака и њихове намене, кретање по саобраћајним тракама за
укључивање и искључивање, кретање по саобраћајним тракама за спора возила
и саобраћајним тракама за возила јавног превоза путника, кретање трамвајском
баштицом, успоравање возила);
– скретање (скретање улево или удесно), полукружно окретање, кретање возилом
уназад, мимоилажење (општа правила која се тичу мимоилажења између возила,
односно возила и пешака), претицање и обилажење (општа правила, начин,
забране);
– брзина (појам брзине, тренутна брзина, средња брзина, прилагођавање брзине
условима саобраћаја, стању пута, атмосферским приликама, видљивости,
прегледности, густини саобраћаја, ограничење брзине у насељу, односно
ван насеља, ограничење брзине према врсти и намени возила, врсти пута,
ограничења брзине изражена саобраћајним знаковима);
– првенство пролаза (првенство пролаза на раскрсници, при укључивању на пут,
при сусрету са возом);
– саобраћај на раскрсници (општа правила, начин кретања кроз раскрсницу);
– насилничка вожња (појам, понашања возача која представљају насилничку
вожњу и опасности која она доноси);
– звучни или светлосни знаци упозорења (давање знакова и забране давања
знакова);
– заустављање и паркирање (општа правила о заустављању и паркирању, забране
заустављања и паркирања, начин обезбеђења возила);
– вучење возила (опште одредбе, начин вучења возила, број прикључних возила у
зависности од врсте возила, забране);
– употреба светала у саобраћају (употреба кратких, односно дневних, дугих,
позиционих, светала за маглу, означавање и осветљавање осталих учесника као
што су пешаци, бициклисти и др.);
– саобраћај трамваја и других возила на шинама, саобраћај трактора, радних
машина и мотокултиватора (опште одредбе, прикључци за извођење радова, вуча
прикључних возила), саобраћај запрежних возила и учешће животиња у саобраћају;
– саобраћај бицикала, мопеда, трицикала, четвороцикала и мотоцикала (начин
управљања, вожња бициклистичком стазом, односно траком, ограничења);
– кретање пешака (начин кретања по коловозу, тротоару, прелазак преко коловоза,
пешачког прелаза, регулисање кретања пешака), обавезе возача према пешацима
(услови за безбедно кретање пешака преко коловоза и по коловозу);
– саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге (првенство пролаза, начин
преласка);
– саобраћај на аутопуту и мотопуту (општа правила, забране, начин кретања);
– возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза (појам, значај, обавезе
возача и пешака при сусрету са тим возилима, давање знакова);
– употреба жутог ротационог или трепћућег светла (појам, значај, обавезе возача и
пешака при сусрету са тим возилима, давање знакова);
– мере предострожности приликом напуштања возила;
• остали учесници у саобраћају – Т6;
– појам и карактеристике учесника у саобраћају које утичу на безбедно одвијање
саобраћаја;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 231

– карактеристике понашања у саобраћају деце, старих лица, особа са посебним

потребама, пешака, бициклиста, мотоциклиста и других лица;
– појам, карактеристике и утицај шинских возила на безбедно одвијање саобраћаја;
– утицај животиња на безбедно одвијање саобраћаја на путу;
• саобраћајна сигнализација – Т7;
– појам, значај, начин обележавања и постављање;
– саобраћајни знакови, појмови (знакови опасности, изричитих наредби,
обавештења, допунске табле);
– значење саобраћајних знакова, место постављања и престанак важности;
– ознаке на коловозу и тротоару, појмови и значење;
– светлосни саобраћајни знакови, појмови и значење, семафори и њихова намена
(регулисање кретања возила: по путу, преко раскрснице, на прелазу преко
железничке пруге, регулисање кретања на бициклистичким тракама, односно
стазама и регулисање кретања пешака);
– светлосне ознаке (подела и начин обележавања);
– начин обележавање прелаза пута преко железничке пруге;
– начин обележавања препрека на путу и места на коме се изводе радови на путу;
– знаци и наредбе које дају овлашћена лица (њихово значење и начин давања);
• превоз терета и лица возилима – Т8
– опште одредбе, појам, значај и забране;
– оптерећење возила (осовинско оптерећење, укупна маса, носивост, највећа
дозвољена маса, највећа дозвољена укупна маса, смештај и обезбеђење терета);
– ванредни превоз (појам, услови под којим се обавља, дозвола);
– превоз лица возилима (појам и значај, оптерећење возила, начин превоза,
ограничења);
• возачке дозволе – Т9
– појам и значај;
– прописи везани за право на управљање возилом у саобраћају на путу, услови
за управљање возилом, старосни услови за добијање возачке дозволе, поступак
издавања возачке дозволе, здравствени прегледи, возачке дозволе за категорије
моторних возила, одузимање возачке дозволе, извршење мере забране
управљања, професионални возачи, возачи трамваја, возачи туристичког воза;
– пробна возачка дозвола (појам, значај и услови за управљање возилом);
– оспособљавање кандидата за возаче (теоријска обука, практична обука и возачки
испит);
• дужности учесника у саобраћају у случају саобраћајне незгоде – Т10
– поступак у случају саобраћајне незгоде (појам, дужности и обавезе возача и лица
које се затекне на месту незгоде);
– дужност и обавезе полиције, здравствене установе, управљача пута,
осигуравајућих друштава;
– европски извештај о саобраћајној незгоди;
• посебне мере и овлашћења – Т11
– искључење возача из саобраћаја, задржавање возача, упућивање возача
на контролни лекарски преглед, утврђивање присуства алкохола и/или
психоактивних супстанци код учесника у саобраћају, заустављање, односно
упућивање ради заустављања возила на безбедном месту или укључивања
на пут за ту врсту или категорију возила, снимање саобраћаја и учесника у
саобраћају коришћењем одговарајућих средстава као и документовање прекршаја
и других поступања у саобраћају супротних прописима, привремено одузимање
предмета прекршаја, одузимање обрасца стране возачке дозволе када возач има
више од једне возачке дозволе, искључење возила из саобраћаја, упућивање на
контролни технички преглед возила, уклањање, односно премештање возила, као
и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, мерење осовинског
оптерећења возила и укупне масе возила;
• теоријско објашњење радњи возилом, односно скупом возила, у саобраћају на
путу и поступање возача у саобраћају на путу – Т12;
– извођење радњи возилом у саобраћају на путу: полазак са места, укључивање
возила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца
кретања и заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности
од саобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање,
полукружно окретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена
саобраћајне траке, заустављање и нагло кочење, коришћење саобраћајне траке за
успоравање и убрзавање, пропуштање других учесника у саобраћају, уступање
права првенства пролаза;
– поступање возача: при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је
саобраћај регулисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним
саобраћајним знаком, знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно
наиласку на раскрсницу са кружним током саобраћаја, приликом избора брзине
кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације, услова пута и временских
услова, при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге
учеснике у саобраћају, приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге
и вожње кроз тунел, приликом смањене видљивости и у условима падавина и
приликом кретања путем на којем се изводе радови;
• друштвена опасност и последице непоштовања прописа из области безбедности
саобраћаја – Т13
– могуће штетне последице непоштовања прописа;
– казнене мере за учиниоце повреда одредаба прописа из области безбедности
саобраћаја у односу на друштвену опасност (казнени поени, казна затвора,
новчана казна, мере безбедности и заштитне мере).

Вежбе обухватају: разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање

испитних питања и ближа објашњавања питања из програма теоријске обуке и
означавају се кодом – Т14
Страна 232 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Кључни појмови: безбедност саобраћаја, возач, пут, возило, возачка дозвола,

друштвена опасност, непоштовање мера, посебне мере и овлашћења, дужности
учесника приликом незгода, превоз терета и људи, саобраћајна сигнализација,
остали учесници у саобраћају, правила саобраћаја.

Настава у блоку:
• упознавање са уређајима и склоповима на возилу и њихова употреба док је
возило устању мировања;
• проверу исправности возила за безбедно учествовање у саобраћају на путу;
• упознавање са начином замене точка, постављања ланаца за снег, снабдевања
возила погонским горивом;
• заузимање положаја у возилу и подешавање седишта, наслона за главу,
унутрашњег и спољних возачких огледала и сигурносних појасева;
• исправе потребне за вожњу;
• покретање возила и употреба команди и уређаја возила у покрету (руковање
возилом) и заустављање возила;
• убрзавање, успоравање и заустављање возила при малим брзинама;
• извођењa прописаних полигонских радњи возилом:
– одвајање и спајање вучног и прикључног возила;
– вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци;
– вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом;
• извођење радњи возилом у саобраћају на путу: полазак са места, укључивање
возила у саобраћај на путу, вожња унапред, вожња уназад, промена правца
кретања и заустављање возила, одржавање брзине кретања возила у зависности
од саобраћајне ситуације и услова пута и временских услова, скретање,
полукружно окретање, обилажење, мимоилажење, претицање, промена
саобраћајне траке, полукружно окретање, заустављање и нагло кочење,
коришћење саобраћајне траке за успоравање и убрзавање, пропуштање других
учесника у саобраћају, уступање права првенства пролаза;
• поступање возача:
– при наиласку и проласку кроз раскрсницу на којој је саобраћај регулисан
правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним саобраћајним знаком,
знацима и наредбама које даје овлашћено лице, односно наиласку на раскрсницу
са кружним током саобраћаја (уколико постоје могућности);
– приликом избора брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације,
услова пута и временских услова;
– при наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и при
наиласку на пешачки прелаз, у односу на пешаке, бициклисте и друге учеснике
у саобраћају;
– приликом преласка преко железничке и трамвајске пруге и вожње кроз тунел;
– приликом смањене видљивости и у условима падавина и приликом кретања
путем на којем се изводе радови;
• поступање у складу са саобраћајном сигнализацијом;
• развијања односа поверења и поштовања према другим учесницима у саобраћају,
стицања навике помагања другим учесницима у саобраћају и предузимања мера
да не дође до саобраћајне незгоде;
• управљање возилом у различитим нетипичним саобраћајним ситуацијама у
реалним условима;
• напуштање возила и обезбеђивање заустављеног или паркираног возила.

Практична обука на полигону или другом простору, односно путу са слабим

интензитетом саобраћаја, за кандидате за возаче возила категорије Ф, обухвата
најмање увежбавање следећих полигонских радњи:
1) одвајање и спајање вучног и прикључног возила;
2) вожња напред са променом степена преноса и уназад у истој саобраћајној траци;
3) вожња уназад са скретањем улево, односно удесно под правим углом.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 233

•н  аведе уређаје трактора; Теорија:

• р азликује уређаје трактора; •У
 ређаји трактора
•п  репозна различите конструкције уређаја трактора и – у ређај за погон прикључних машина (погон и конструкције прикључних вратила)
уочава њихове специфичности; – х одни систем (трактори точкаши – подешавање размака точкова, трактори
• о бјасни улогу уређаја; гусеничари)
• о бјасни принципе рада уређаја трактора; – у ређај за управљање (управљање трактора точкаша, управљање трактора
• о бјасни конструкцију уређаја једноосовинских трактора и гусеничара)
мотокултиватора; – у ређај за кочење (преносни механизам – механички, пнеуматски, хидраулични,
• о пише услове рада руковаоца. кочнице – добош, тракасте, дискосне, паркинг)
– х идраулични уређај (отворени централни систем – трактор ИМТ 539, затворени
централни систем – трактор Џон Дир – електронско управљање
• к ористи упутство за руковање и одржавање трактора; – у ређај за прикључење у три тачке (класични уређај, уређај за брзо
• в оди евиденцију одржавања трактора; прикључивање)
• в изуелним прегледом провери исправност уређаја на –д  одатни уређаји (уређај за вучу, електрични уређаји, електронски уређаји)
трактору; •К
 абина трактора и услови рада руковаоца (ергономија)
• о бави мере техничког одржавања уређаја на трактору; – у добност прилаза седишту
• р укује различитим конструкцијама хидрауличних уређаја –п  огодност управљања
трактора; – в идљивост
• р укује електронским уређајима трактора; –п  огодност руковања
• р укује уређајем за брзо прикључивање оруђа; –б  ука
• к ористи електричне уређаје трактора; – в ибрације
• о дабере одговарајући број обртаја прикључног вратила; –м  икроклима
• о бави подешавање висине потезнице; – р адни простор и ентеријер
•п  ровери исправност уређаја за управљање и кочење на
трактору; Вежбе:
• о бави подешавање размака точкова; •К
 онструкције трактора;
Уређаји трактора
• к ористи упутство за руковање и одржавање трактора; •К
 онструкције уређаја трактора;
• в оди евиденцију одржавања трактора; •Т
 ехничка документација;
• с провeде мере личне хигијене и хигијене радног простора. •О
 брасци за евиденцију.

Практична настава:
•Р  уковање хидрауличним уређајем трактора;
•П  одешавање потезнице;
•К  оришћење карданског вратила;
•К  оришћење хидрауличних и пнеуматских прикључака;
•П  одешавање размака точкова;
•Р  уковање уређајем за брзо прикључивање;
• р уковање електронским уређајима трактора;
•П  одешавање уређаја за управљање, вожњу и кочење;
•Р  уковање и одржавање трактора;
Мере заштите на раду.

Кључни појмови: прикључно вратило, ходни систем, точак, гусеница, размак

точкова, механичко управљање, хидрауличко управљање, преносни механизам,
добош, дискосна кочница, тракаста кочница, паркинг кочница, хидраулични
уређај, отворени централни систем, контрола положаја, контрола вуче,
транспортни положај, радни положај, пливајући положај, затворени централни
систем, електронско управљање хидрауликом, сензор контроле, разводни вентил,
хидрауличке брзорастављиве спојнице, горња полуга, доња полуга, потезница,
електрични уређаји, сила подизања, стабилност трактора, CAN bus магистрала,
електронска управљачка јединица (ECU), ергономија.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊE ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљем и исходима, планом и начинима оцењивања.

Облици наставе:
– теоријска настава и вежбе у првом разреду;
– теоријска настава, вежбе, практична настава и настава у блоку у другом разреду.
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици, вежбе се реализују у радионици, код обуке вожње вежбе
се реализују у специјализованој учионици, настава у блоку се реализују на полигону за обуку вожње и јавном саобраћају у складу са За-
коном о безбедности саобраћаја, практична настава се реализује на школској економији и пољопривредним предузећима.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на две групе приликом реализације вежби и практичне наставе.
Индивидуална настава: реализује се у другом разреду у оквиру наставе у блоку приликом практичне обуке вожње за стицање Ф
категорије и износи 30 часова по ученику.

Препоруке за реализацију наставе предмета мотори и трактори који су организовани у модуле:

– методе и облике рада на часу треба да буду такви да подстичу и укључују ученика у процесу усвајања знања;
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, модела, пресека и оригиналних делова машина и видео-презента-
ција;
– у току наставног процеса ученике треба упућивати на самостално коришћење стручне литературе, часописа и електронских медија;
– користити компјутерске анимације и видео-запис
– теоријски део наставе из обуке вожње реализовати у складу са Законом о безбедности саобраћаја у трајању од 30 часова + 10 ча-
сова вежби;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање трактора;
– уређаје трактора значајне за безбедност саобраћаја посебно обрадити кроз теоријски део наставе;
– на крају модула ученик ради тест знања.
Страна 234 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Наставне садржаје је потребно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати да
ученици буду оспособљени за:
– самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. Стручне литературе, интерне-
та, часописа, уџбеника, каталога …);
– визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакоднев-
ним искуством, садржајима других предмета и др.);
– тимски рад;
– самопроцену сопственог знања и напредовања;
– презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргу-
ментацију.
– настојати да ученици усвоје навику коришћења стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

Препоруке за реализацију вежби:

– по могућности почетак вежби усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског
градива;
– пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са тракторима, мерним инструментима, алатом и мерама
безбедности на раду;
– подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како тео-
ријске наставе тако и вежби;
– на часовима вежби приказати делове и уређаје различитих врста мотора и трактора;
– инсистирати на коришћењу радионичког приручника у току расклапања и склапања мотора;
– ученик је обавезан да води дневник вежби и практичног рада;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање;
– вежбе за обуку вожње обухватају разматрање конкретних саобраћајних ситуација, решавање испитних питања и ближа објашња-
вања питања из програма теоријске обуке;
– инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник вежби;
– на крају сваког модула ученик ради тест вештина.

Препоруке за рализацију практичне наставе:

– при реализацији практичне наставе, које могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да
стекну вештине руковања, коришћења и одржавања трактора;
– ученицима омогућити да рукују класичним и дигиталним тракторима;
– инсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање трактора;
– инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник практичног рада;
– на крају модула ученик ради тест вештина.

Препоруке за реализацију наставе у блоку:

– наставу у блоку која се односи на обуку вожње трактора на полигону и у јавном саобраћају обавити кроз 30 часова индивидуалне
обуке по ученику;
– практична обука кандидата обавља се на часовима који трају 45 минута или на два спојена часа у укупном трајању од 90 минута.
– сат практичне обуке инструктора вожње обухвата час практичне обуке кандидата у трајању од 45 минута, евалуацију изведене
обуке, време потребно за вођење прописаних евиденција и утврђивање испуњености услова за обављање практичне обуке, у тра-
јању од пет минута и одмор у трајању од 10 минута. Уколико инструктор вожње практичну обуку кандидата обавља на два спојена
часа, у том случају време потребно за вођење прописаних евиденција, утврђивање испуњености услова за обављање практичне
обуке, анализу и оцену изведене обуке је 10 минута, а одмор након тих часова је 20 минута.
– радње возилом и поступање возача у саобраћају, изводе се на путу:
– у насељу, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;
– ван насеља, и то у условима слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја;
– у насељу и ван насеља, у ноћним условима;
– након обуке обавезно организовати полагање возачког испита за „F” категорију;
– ученик је обавезан да води дневник.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник, на почетку школске године или на почетку модула/теме упознаје ученике о начину оцењивања, динамици и елементима
оцењивања. Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика обавља се форматиним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: праћење активности ученика на
часу (тј. процесу учења); континуално праћења достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција, реализацијом задатака на часо-
вима вежби, учешћем ученика у заједничком раду; постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава;
презентовање садржаја; помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праће-
ње практичног рада; самостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 235

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике. Суматив-
но оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова, истраживач-
ког, проблемског или пројектног задатка и сл.
Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју уче-
ника током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији.      
Сумативно оцењивање се врши на основу:
– усмене провере знања; 
– формативног оцењивања. 

Назив предмета: ПОЉОПРИВРЕДНЕ МАШИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 64 96 30 190
II 64 192 256
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
II 64 192 256
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад
Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање конструкција пољопривредних машина;
– Упознавање са применом машина у пољопривредној производњи и искоришћавањем;
– Упознавање са правилним подешавањем и одржавањем машина ради постизања одговарајућег квалитета рада;
– Упознавање са функционалним и техничким карактеристикама машина, апарата и уређаја који се користе у пољопривредној про-
изводњи;
– Развијање интересовања за пољопривредну технику;
– Оспособљавање за примену агротехничких мера у пољопривредној производњи;
– Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у пољопривредној производњи;
– Оспособљавање за вођење евиденције о раду;
– Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;
– Оспособљавање за правилно и рационално коришћење пољопривредне технике;
– Упознавање са достигнућима у конструкцији пољопривредних машина.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Машине за обраду и ђубрење земљишта 16 24 12 52
2. Машине за сетву и садњу 16 24 12 52
3. Машине за негу усева и заштиту биља 12 18 6 36
4. Машине за убирање плодова 12 18 30
5. Машине и опрема за транспорт 8 12 20

Разред: други

ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Машине и опрема у сточарству 32 96 128
2. Машине и опрема у воћарству и виноградарству 32 96 128
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе
* Уколико се део практичне наставе обавља код послодавца, потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода и унесу их у
оперативне планове.
Страна 236 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

Учење кроз рад*
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад* УКУПНО
(Настава у блоку)
1. Машине и опрема у сточарству 32 96 128
2. Машине и опрема у воћарству и виноградарству 32 96 128
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода и унесу их у план реализације учења кроз рад

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
•н  аведе поделу машина и оруђа за обраду земљишта; Теорија:
•н  аведе и опише делове раоних плугова; •М
 ашине и оруђа за основну обраду земљишта;
•п  репозна различите конструкције плугова и уочава њихове •Р
 аони плугови (врсте намена, технички опис, принцип рада, подешавање и
специфичности; одржавање);
• о бјасни принцип рада раоних плугова; •М
 ашине и оруђа за предсетвену припрему земљишта (намена, технички опис,
• о бјасни подешавање за рад плугова и одржавање; принцип рада и техничко одржавање);
• о бјасни начине орања; •П
 одела машина за ђубрење, намена, технички опис, принцип рада, подешавање
•н  аведе и опише машине и оруђа за допунску обраду и одржавање;
зенљишта; •Р
 асипачи минералних ђубрива;
• о бјасни рад машина за предсетвену припрему земљишта; •У
 товарачи и растурачи стајњака;
•н  аведе поделу машина за ђубрење; •Р
 асипачи осоке.
• о бјасни принципе рада, подешавање и одржавање машина
Машине за обраду и за ђубрење. Вежбе и настава у блоку:
ђубрење земљишта •К  онструкције машина и оруђа за обраду земљишта;
•п  ровери исправност машина и оруђа за обраду земљишта; •O  државање машина;
• о бави мере техничког одржавања; •П  одешавање машина и оруђа за обраду земљишта;
• о бави прикопчавање машина и оруђа за трактор; • Aгрегатирање прикључних машина и оруђа;
• о бави неопходна подешавања на трактору и прикључној •О  рање на наор и разор;
машини или оруђу; •Р  авно орање;
• к ористи упутство за руковање и одржавање; •П  редсетвена припрема земљишта;
• в оди евиденцију рада и одржавања; •Ђ  убрење земљишта;
• о бави орање на наор и разор; • Tехничка документација;
•и  зведе равно орање; •М  ере заштите на раду.
• о бави предсетвену припрему;
• о бави ђубрење земљишта; Кључни појмови: машине и оруђа, раони плугови, машине за ђубрење, расипачи
•п  римени мере заштите на раду. минералног ђубрива, утоварачи и растурачи стајњака, расипачи осоке.
• наведе поделу машина за сетву и садњу; Теорија:
• препозна различите конструкције сејачица и садилица; •П
 одела машина за сетву и садњу;
• наведе агротехничке захтеве машина •А
 гротехнички захтеви машина;
• објасни неопходна подешавања на машинама за сетву и •Н
 ачини сетве и садње;
садњу; •Т
 ехнички опис и принцип рада машина за сетву и садњу;
• наведе и опише типове сетвених апарата; •П
 одешавање и одржавање машина.
• укаже на разлике у раду појединих машина;
• објасни принцип рада машина за сетву и садњу; Вежбе и настава у блоку:
• израчуна контролну количину семена и положај маркера; •К онструкције машина за сетву и садњу;
• објасни начине сетве и садње. •О државање машина;
Машине за сетву и •П одешавање машина за сетву и садњу;
садњу • визуелним прегледом провери исправност машина за сетву • А
 грегатирање прикључних машина;
и садњу; •Т ехничка документација;
• обави мере техничког одржавања; •С етва механичким сејачицама;
• обавља прикопчавање машина за трактор; •С етва пнеуматским сејачицама;
• обави неопходна подешавања на сејалици и садилици; •М ере заштите на раду.
• користи упутство за руковање и одржавање;
• обави проверу подешености сејачице; Кључни појмови: машине за сетву и садњу, агротехнички захтеви, начини сетве,
• води евиденцију рада и одржавања; принцип рада машина, подешавање и одржавање машина.
• обави сетву ускоредном сејалицом;
• обави сетву широкоредном сејалицом;
• примени мере заштите на раду.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 237

•н  аведе поделу машина за негу усева и заштиту биља; Теорија:

•н  аведе агротехничке захтеве машина; •К
 ултиватори за међуредну обраду (подешавање и одржавање);
• о бјасни неопходна подешавања на машинама; •П
 рскалице (основни делови, проток течности);
•н  аведе и опише типове култиватора за међуредну обраду; •П
 умпа, регулатор притиска и распрскивачи;
•н  аведе и опише типове прскалица; •П
 одешавање и одржавање прскалица;
•н  аведе и опише делове прскалица; •П
 одела система за наводњавање;
• о бјасни принцип рада прскалица; •Т
 ехнички опис и карактеристике уређаја за наводњавање;
•и  зрачуна контролну количину течности запреминском и •П
 одешавање и одржавање уређаја за наводњавање;
количинском методом; •А
 грегати за наводњавање (пумпе и мотори);
• о бјасни значај правилног одржавања прскалица за заштиту •К
 ишна крила и распрскивачи.
животне средине;
•н  аведе врсте уређаја за наводњавање; Вежбе и настава у блоку:
• о пише поједине уређаје; •К
 онструкције машина за негу усева и заштиту биља;
Машине за негу усева и •д  ефинише основне показатеље рада уређаја (капацитет, •О
 државање машина;
заштиту биља процес рада и економичност); •П
 одешавање машина и уређаја;
• о бјасни принцип рада појединих уређаја. •П
 ровера подешености прскалице;
•А
 грегатирање прикључних машина;
• в изуелним прегледом провери исправност машина; •Т
 ехничка документација;
• о бави мере техничког одржавања; •П
 рскање ратарских култура;
• о бави прикопчавање машина за трактор; •З
 аштита животне средине;
• о бави неопходна подешавања на машинама; •М
 ере заштите на раду.
• о бави проверу подешености прскалице;
• о бави култивирање, прскање и наводњавање; Кључни појмови: култиватори, прскалице, пумпа, подешавање и одржавање,
• к ористи упутство за руковање, подешавање и одржавање системи и уређаји за наводњавање, агрегати за наводњавање, кишна крила,
машина и уређаја; распрскивачи.
• в оди евиденцију рада и одржавања;
•п  римени мере заштите животне средине;
•п  римени мере заштите на раду.
•н  аведе и опише машине за убирање плодова; Теорија:
•п  репозни различите конструкције машина и уочава њихове •Ж
 итни комбајн (основни делови и улога);
специфичности; •Т
 ехнолошки процес рада комбајна;
•н  аведе агротехничке захтеве машина за убирање плодова; •П
 одешавање житног комбајна;
• о бјасни неопходна подешавања на машинама; •Д
 одатни уређаји и опрема комбајна;
• о бјасни технолошки процес рада житних комбајна и •Б
 ерачи кукуруза (врсте, технички опис, одржавање и мере заштите на раду);
берача кукуруза; •М
 ашине за вађење шећерне репе;
• о бјасни принцип рада вадилица кромпира; •В
 адилице кромпира;
• о бјасни принцип рада комбајна за грашак и боранију; •K
 омбајни за грашак и боранију;
• о бјасни принцип рада вадилица коренастог поврћа; •В
 адилице коренастог поврћа;
• о бјасни принцип рада машина за убирање лиснатог •М
 ашине за убирање лиснатог поврћа;
поврћа; •М
 ашине за убирање парадајза.
Машине за убирање • о бјасни принцип рада машина за убирање парадајза;
плодова •н  аведе и опише машине за вађење шећерне репе; Вежбе:
• о бјасни значај превентивног одржавања; •К
 онструкције машина за убирање плодова;
•н  аведе и објасни мере заштите на раду и противпожарне •Р
 уковање машинама;
заштите. •O
 државање машина;
•П
 одешавање машина;
• в изуелним прегледом провери исправност машина; •А
 грегатирање прикључних машина;
• о бави мере техничког одржавања; •Т
 ехничка документација;
• о бави прикопчавање машина за трактор; •M
 ере заштите на раду.
• о бави неопходна подешавања;
• р укује машинама за убирање плодова; Кључни појмови: житни комбајни, технолошки процес, подешавање, додатни
• к ористи упутство за руковање, подешавање и одржавање; уређаји, опрема комбајна, берачи кукуруза, вадилице, машине за убирање.
• в оди евиденцију рада и одржавања;
•п  римени мере заштите на раду.
•н  аведе поделу машина за транспорт; Теорија:
• р азликује транспортна средства; •П
 одела транспортних средстава;
•д  ефинише средства спољашњег и унутрашњег транспорта; •П
 риколице (врсте и карактеристике);
• о бјасни карактеристике транспортних средстава; •Т
 ранспортери;
• о пише делове транспортних средстава; •Е
 леватори.
• о бјасни процес рада појединих транспортних средстава;
• о бјасни предности и недостатке појединих транспортних Вежбе:
средстава. •О
 државање транспортних средстава;
Машине и опрема за
•П
 одешавање транспортних средстава;
транспорт
•Р
 уковање транспортним средствима;
• о бави превентивно одржавање транспортних средстава; •О
 правка транспортних средстава;
•п  одеси транспортна средстава; •М
 ере заштите на раду.
• р укује транспортним средствима;
•и  зврши демонтажу, монтажу и мање оправке појединих Кључни појмови: транспортна средства, приколице, транспортери, елеватори.
склопова транспортних средстава;
• к ористи упутство за руковање, подешавање и одржавање;
•п  римени мере заштите на раду.
Страна 238 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

•н  аведе поделу машина и опреме у сточарству; Теорија:

•д  ефинише агротехничке захтеве за машине и опрему у •М
 ашине за спремање сена и силаже;
сточарству; •О
 бјекти за смештај сена и силаже;
• о бјасни принципе рада машина за спремање сена и •П
 роцес рада сушара;
силаже; •М
 ашине за уситњавање зрнасте хране;
• о пише објекте за смештај сточне хране; •Ф
 абрике сточне хране;
• о бјасни технолошки процес рада сушара; •У
 ређаји за пелетирање;
•д  ефинише основне показатеље рада уређаја за снабдевање •А
 утоматске појилице;
водом; •Х
 ранилице;
• о бјасни рад појилица; •У
 ређаји за изђубравање;
•д  ефинише основне показатеље рада уређаја за исхрану; •У
 ређаји за машинску мужу;
• о бјасни принцип рада уређаја за изђубравање; •И
 змузишта.
Машине и опрема у • о бјасни принцип рада уређаја за мужу;
сточарству •н  аведе и опише врсте измузишта. Практична настава:
•К
 онструкције машина и опреме;
•п  репозна различите конструкције машина и уочава њихове •О
 државање машина;
специфичности; •П
 одешавање машина;
• в изуелним прегледом провери исправност машина и •А
 грегатирање прикључних машина;
опреме; •Р
 уковање опремом у сточарству;
• о бави мере техничког одржавања; •Т
 ехничка документација;
• о бави прикопчавање машина за трактор; •М
 ере заштите на раду.
• о бави неопходна подешавања;
• о бави рад са машинама и опремом; Кључни појмови: машине, објекти, процес рада, машине за уситњавање, сточна
• к ористи упутство за руковање, подешавање и одржавање; храна, пелетирање, појилице, хранилице, уређаји, измузишта.
• в оди евиденцију рада и одржавања;
•п  римени мере заштите на раду.
• наведе поделу машина за воћарство и виноградарство; Теорија:
• препозна различите конструкције машина и уочава њихове • М
 ашине за припрему земљишта;
специфичности; •М ашине за обраду земљишта у воћарству и виноградарству;
• објасни принцип рада машина за обраду земљишта у •М ашине за копање јама и садњу;
воћарству и виноградарству; •М ашине за негу и заштиту засада;
• објасни рад машина за копање јама и садњу; •М ашине за расадничку производњу;
• наведе поделу машина за негу и заштиту; •О према и машине за бербу воћа и грожђа;
• објасни принцип рада машина за негу и заштиту; •М ашине и уређаји за сушење воћа и грожђа;
• наведе поделу машина за бербу воћа и грожђа; •М ашине за класирање и паковање воћа и грожђа;
• објасни принцип рада машина за бербу воћа и грожђа; •О бјекти за складиштење воћа.
• наведе и опише машине и уређаје за сушење воћа и
Машине и опрема
грожђа; Практична настава:
у воћарству и
• наведе и опише машине за класирање и паковање воћа и •К онструкције машина и опреме;
виноградарству
грожђа; •О државање машина;
• наведе објекте за складиштење воћа и грожђа. •П одешавање машина;
•А грегатирање прикључних машина;
• визуелним прегледом провери исправност машина; •Т ехничка документација;
• обави мере техничког одржавања; •М ере заштите на раду.
• обави прикопчавање машина за трактор;
• обави неопходна подешавања; Кључни појмови: машине, опрема, уређаји, објекти.
• обави рад са машинама према технолошком процесу;
• користи упутство за руковање, подешавање и одржавање;
• води евиденцију рада и одржавања;
• примени мере заштите на раду.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
1
Облици наставе: теоријска настава, вежбе и настава у блоку у првом разреду и теоријска настава и практична настава у другом
разреду.
2
Облици наставе: теоријска настава, вежбе и настава у блоку у првом разреду и теоријска настава и учење кроз рад у другом ра-
зреду.

Место реализације наставе1:

– теоријску наставу треба изводити у кабинету, односно специјализираној учионици, опремљеној моделима, пресецима и оригинал-
ним деловима машина;
– практична настава се реализује на школској економији и/или делом у пољопривредним предузећима.

Место реализације наставе2:

– учење кроз рад обавити у пољопривредним предузећима или делом на школској економији.
Подела одељења на групе1: одељење се дели на две групе приликом реализације вежби и наставе у блоку.
Подела одељења на групе2: одељење се дели на групе приликом реализације учења кроз рад.

Препоруке за реализацију наставе:

–п  рограмски садржаји предмета су организовани у модуле;
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за:
– с амостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. Стручне литературе, интерне-
та, часописа, уџбеника, каталога …);
– в изуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакоднев-
ним искуством, садржајима других предмета и др.);
– т имски рад;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 239

– самопроцену сопственог знања и напредовања;

– презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргу-
ментацију;
– настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

Препоруке за реализацију теоријских наставних садржаја:

– методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу и укључују ученика у процес стицања знања;
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, модела, пресека и оригиналних делова машина и видео-презента-
ција;
– у току наставног процеса ученике треба упућивати на самостално коришћење стручне литературе, часописа и електронских меди-
ја, путем семинарских и других самосталних радова;
– користити компјутерске анимације и видео-запис
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина;
– на крају модула ученик ради тест знања.

Препоруке за реализацију вежби:

– по могућности почетак вежби усагласити са теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског
градива;
– пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са машинама, уређајима, опремом , мерним инструмен-
тима, алатом и мерама безбедности на раду;
– подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како тео-
ријске наставе тако и вежби;
– на часовима вежби приказати делове и уређаје различитих врста машина;
– демонстрирати рад машина и уређаја;
– вежбати рачунске задатке са ученицима;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина;
– инсистирати код ученика на примени мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник вежби;
– на крају сваког модула ученик ради тест вештина.

Препоруке за рализацију наставе у блоку:

– при реализацији наставе у блоку, која може да се изводи на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стек-
ну вештине руковања, коришћења и одржавања пољопривредних машина;
– ученицима омогућити да рукују класичним и дигиталним машинама и уређајима;
– инсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина и уређаја;
– инсистирати код ученика на примени мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

а) Препоруке за реализацију практичне наставе:

– при реализацији практичне наставе, која може да се изводи на школској економији или у радној организацији, ученици треба да
стекну вештине руковања, коришћења и одржавања машина и опреме у воћарству и виноградарству;
– при реализацији практичне наставе, која се изводи у објектима сточарске производње на школској економији или у радној органи-
зацији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и одржавања машина и опреме у сточарству;
– инсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина и опреме;
– инсистирати на развијању радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;
– инсистирати код ученика на примени мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– сваку активност на часовим практичне наставе контролише наставник практичне наставе;
– ученик је обавезан да води дневник практичног рада;
– на крају модула ученик ради тест вештина.

б) Препоруке за реализацију учења кроз рад:

– Учење кроз рад се одвија у погонима пољопривредних предузећа или делом на школској економији у реалним радним условима.
У случају да школа поседује одређене радне погоне потребно је одредити колико времена ће ученици провести у компанијама на
практичној настави.
– при реализацији учења кроз рад, које се изводи у радној организацији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и
одржавања машина и опреме у воћарству и виноградарству;
– при реализацији учења кроз рад, које се изводи у објектима сточарске производње у радној организацији или делом на школској
економији, ученици треба да стекну вештине руковања, коришћења и одржавања машина и опреме у сточарству;
– инсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина и опреме;
– инсистирати на развијању радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;
– инсистирати код ученика на примени мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– сваку активност у току учења кроз рад контролише инструктор учења кроз рад
– наставник практичне наставе/инструктор проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде
ученици и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу на раду;
– ученик је обавезан да води дневник учења кроз рад .
Страна 240 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник, на почетку школске године или на почетку модула/теме упознаје ученике о начину оцењивања, динамици и елементима
оцењивања. Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика обавља се форматиним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: праћење активности ученика на
часу (тј. процесу учења); континуално праћења достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција, реализацијом задатака на часо-
вима практичне наставе, учешћем ученика у заједничком раду; презентовање садржаја; помоћ друговима из одељења у циљу савладава-
ња градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праћење практичног рада; самосталног практичног рада.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова,
истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама
ученика.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју уче-
ника током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији.      
Сумативно оцењивање се врши на основу:
– усмене провере знања; 
– формативног оцењивања. 

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране
послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигну-
ћа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих
и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са
критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Наставник – координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критерију-
ма и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – ко-
ординатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би прису-
ствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво
достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ОСНОВИ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 96 30 126
II 96 64 30 190
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са агротехничким захтевима технолошких процеса у биљној производњи;
– Упознавање са основним карактеристикама ратарске, повртарске, воћарске и виноградарске производње;
– Упознавање са основним карактеристикама сточарске производње;
– Упознавање са климатским променама и применом адаптивних мера на климатске промене и елементарне непогоде;
– Развијање интересовања ученика да путем усвајања основа пољопривредне производње овладају најцелисходнијом применом
пољопривредне технике.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Педологија и агрохемија 26 6 32
2. Биљне болести, штеточине и корови 18 6 24
3. Ратарство и повртатство 52 18 70
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 241

Разред: други
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Воћарство и виноградарство 45 30 18 93
2. Сточарство 26 18 6 50
3. Адаптивне мере на климатске промене 25 16 6 47

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Први разред
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• опише настанак и генезу земљишта; Теорија:
• наведе минеролошки састав и органске материје •С
 астав земљишта;
земљишта; •Х
 емијске особине земљишта;
• дефинише хумус; •Ф
 изичке особине земљишта;
• наведе хемијске особине земљишта; •С
 истематика земљишта;
• објасни физичке особине земљишта; •Х
 емијски састав биљака;
• наведе типове земљишта који се налазе у подручју где се •И
 схрана биљака;
школа налази; •Ђ
 убрива и ђубрење.
• наведе хемијски састав биљака;
• објасни хетеротрофни начин исхране; Настава у блоку:
Педологија и агрохемија
• објасни аутотрофни начин исхране; •П
 едолошки профил земљишта
• објасни исхрану најважнијим биогеним елементима (азот,
фосфор, калијум); Кључне појмови: типови земљишта, генеза земљишта, физишке особине
• наведе најважнија органска ђубрива; земљишта, хемијске особине земљишта, хумус, фотосинтеза, клијање семена,
• наведе најважнија минерална ђубрива; транспирација, ђубрива, органска ћубрива, стајњак, осока, компост, минерална
• наведе бактериолошка ђубрива; ђубрива, сложена и појединачна минерална ђубрива
• наброји начине ђубрења.

• припрема педолошки профил земљишта

• узима узорак земљишта
•д  ефинише појам биљних болести; Теорија:
•н  аброји врсте биљних болести у зависности од узрока; •О
 пшти појмови о биљним болестима;
• о бјасни основне карактеристике непаразитних болести; •О
 пшти појмови о биљним штеточинама;
• о бјасни основе паразитних болести (микозе, вирозе, Општи појмови о коровским биљкама.;
бактериозе и болести изазване паразитним цветницама) ; •С
 узбијање биљних болести, штеточина и корова;
•н  аброји најважније групе биљних штеточина; •Т
 оксикологија пестицида
• о бјасни инсекте као најважније и најбројније групе;
• о бјасни шта су нематоде, гриње, пужеви и глодари; Настава у блоку:
• о бјасни када птице постају штетне; Обавља контролу биљних врсте на појаву биљних болести и штеточина и корова.
•н  аброји индиректне и директне мере борбе у сузбијању Заштитна опрема у раду са пестицидима.
биљних болести, штеточина и корова;
•д  ефинише појам пестицида и наведе класификацију Кључни појмови: биљне болести, милозе, вирозе, бактериозе, паразити,
пестицида; штеточине, инсекти, нематоде, гриње, пужеви, глодари, пестициди, инсектициди,
•н  аброји начине употребе пестицида; хербициди, каренца, резистентност, фитотоксичност.
•н  аброји појмове везане за примену пестицида,
Заштита биља перзистентност, резистентност, каренца и фитотоксичност;
• о бјасни поделу и дејство хербицида;
• о бјасни шта је токсична и летална доза;
• о бјасни начине доспевања пестицида у организам,
симптоме тровања и терапију;
•н  аброји и објасни мере предострожности при раду са
пестицидима.
• р азликује биљне болести у зависности од узрока;
• р азликује биљне штеточине;
• р аспознаје инсекте;
• р азликује корове;
•н  аведе хербициде за биљне врсте које се најчешће гаје у
датом реону.

• к ористи заштитну опрему у раду са пестицидима

•и  змери одређену количину препарата на парцели.
Страна 242 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни важност климатских чинилаца у пољопривредној Теорија

производњи; •В
 егетациони чиниоци (клима и земљиште);
• објасни потребу обраде земљишта; •О
 брада земљишта;
• дефинише основну и допунску обраду земљишта; •С
 еме и сетва;
• објасни потрeбу биљака за ђубрењем; •М
 ере неге културних биљака;
• објасни основно и допунско ђубрење; •У
 бирање и чување усева;
• објасни начине размножавања биљка; •З
 начај ратарских култура у пољопривредној производњи;
• дефинише појам семена и квалитет семена; •Ж
 ита (пшеница, јечам, кукуруз);
• објасни припрему семена за сетву; •З
 рнене махунарке (соја, пасуљ);
• објасни начине и време сетве најзначајнијих ратарских и •У
 љане биљке (сунцокрет);
повртарских биљака; •Б
 иљке за производњу шећера, скроба и алкохола (шећерна репа, кромпир);
• објасни производњу расада повртарских биљака на •Б
 иљке за производњу сточне хране (луцерка и детелина);
Ратарство и повртарство отвореном и затвореном простору; •З
 начај повртарских култура у пољопривредној производњи;
• наведе мере неге усева; •П
 оврће са меснатим плодовима (парадајз, паприка, краставци);
• дефинише појам жетве зрнастих биљака; •П
 оврће из групе купуса (купус);
• опише бербу и вађење коренасто-кртоластих усева; •Л
 уковичасто поврће (црни лук);
• објасни значај ратарских и повртарских биљака; •М
 ахунасто поврће (грашак)
• објасни морфологију ратарских и повртарских биљака;
• објасни технологију производње ратарских и повртарских Кључни појмови: обрада земљишта, орање, тањирање, дрљање, семе, расад,
биљака. сетва, садња, расађивање, убирање плодова, жетва, берба, силоси, жита, зрнасте
махунарке, уљане биљке, шећерна репа, биљке за сточну храну, повртарске биљке,
• обавља обраду земљишта; парадајз, паприка, краставац, купус, карфиол, лук црни, бели лук, грашак.
• обавља основно и допунско ђубрење;
• обавља сетву ратарских и повртарских биљака;
• обавља жетву зрнастих биљака.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Први разред
Облици наставе: теоријска настава 3 часа недељно / 96 часова на годишњем нивоу, настава у блоку у првом разреду 6 часова на
годишњем нивоу.

Место реализације наставе:

– теоријску наставу треба изводити у кабинету, односно специјализираној учионици, опремљеној моделима, пресецима, сликама,
проспектима и видео-презентацијама и оригиналним деловима машина;
– настава у блоку се реализује на школској економији и пољопривредним предузећима.

Први модул: Педологија и агрохемија

– теоријска настава 3 часа недељно / 26 на годишњем нивоу
– блок настава 6 часова на годишњем нивоу
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе на часовима блок наставе.

Препоруке за реализацију наставе:

– У оквиру педологије и агрохемије и ученицима треба приказати Педолошки профил земљишта на школској економији да нао
снову увида у слојеве земљишта схватили земљиште као средину у којој се одвија живот пољопривредних биљака. Такође треба
да сазнају да пољопривредне биљке узнмају воду и хранљиве материје из земљишта а од особина земљишта зависи и успех гајења
биљака. Ученик треба да распознаје поједине типове земљишта, да изврши правилан избор ђубрива јер од тога у великом делу
зависе и особине земљишта и успех производње.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, са циљем да се ученици
оспособе за:
– самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. Стручне литературе, интерне-
та, часописа, уџбеника, каталога …);
– визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакоднев-
ним искуством, садржајима других предмета и др.);
– тимски рад;
– самопроцену сопственог знања и напредовања;
– презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргу-
ментацију;
– настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.
Часове наставе у блоку реализовати на школској економији. На терену је потребно да ученици направе неколико педолошких про-
фила како би уочили педолошке хоризонте и подхоризонте. Нарочито је потребно да се ученици оспособе за:
– Правилно припремање органских ђубрива,
– Узимање узорака земљишта за анализу,
– Распознавање органских ђубрива,
– Распознавање минералних ђубрива,
– Ученик је обавезан да води дневник практичне наставе.

Други модул: Заштита биља

– теоријска настава 3 часа недељно / 18 на годишњем нивоу
– блок настава 6 часова на годишњем нивоу
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 243

Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици, а настава у блоку се реализује на школској економији.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе на часовима блок наставе.
Препоруке за реализацију наставе:
У модула заштита биља ученици треба да:
– препознају степен штетности које наносе проузрокивачи биљних болести, штеточине и корови;
– препознају биљне болести, штеточине и корове;
– опишу начине сузбијања биљних болести, штеточина и корова;
– правилно примене поступке затите биља ради очувања људског здравља.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати да
ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр. стручне
литературе, интернета, уџбеника, каталога …); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. пове-
зивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и
напредовања, презентацију својих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то потреб-
но, и одговарајућу аргументацију. Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.
Часове наставе у блоку реализовати на школској економији кроз следеће садржаје:
– Уочавање симптома болести на биљкама
– Уочавање присуства инсеката на отвореном пољу и пластеницима/ стакленицима
– Ученик је обавезан да води дневник практичне наставе.

Трећи модул: Ратарство и повртарство

теоријска настава 3 часа недељно / 52 на годишњем нивоу; блок настава 18 часова на годишњем нивоу
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици, а настава у блоку се реализује на школској економији.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе на часовима блок наставе.

Препоруке за реализацију наставе:

У модула Ратарство и повртарство ученици ученици треба да стекну сазнања о вештини гајења ратарских и повртарских биљака.
Из ратарства ученици треба да савладају припрему земљишта за сетву озимих, јарих и пострних биљака, затим начин, време и
количину ћубрења по врстама ратарских биљака. Посебну пажњу посветити одређивање квалитета семена за сетву, време, начин и коли-
чине семена за сетву, као и за правилно неговање усева, као и убирање плодова.
Реализацијом програмских садржаја из повртарства нарочито треба посветити пажњу производњи расада на отвореном и затворе-
ном простору, затим производњи поврћа на отвореном простору, такоће ученици треба да стекну навике за правилно брање, класирање и
чување. Посебну пажњу посветити ратарско-повртарским биљкама које су доминантне на региону школе.
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
– користити стручну литературу;
– користити компјутерске анимације и видео-записе

Препоруке за реализацију блок наставе:

– Сетва озимих ратарских биљака;
– Сетва јарих ратарских биљака;
– Сетва крмног биља;
– Производња расада повртарских биљака у заштићеном простору.
Страна 244 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Други разред
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наброји вегетативне и генеративне органе воћака и винове Теорија:
лозе; • Морфологија воћака;
• објасни основне функције органа воћака и винове лозе; • Физиологија воћака;
• дефинише цветање, опрашивање, оплођење и развиће • Размножавање воћака;
плодова; • Производња вегетативних и генеративних подлога;
• наброји начине размножавања воћака/ винове лозе; • Калемљење воћака;
• опише производњу генеративних и вегетативних подлога • Садња воћака;
воћака/ винове лозе ; • Агротехничке мере
• дефинише калемљење као начин размножавања воћака/ •З имска резидба;
винове лозе; •Л етња резидба;
• наброји и опише начине калемљења воћака/ винове лозе ; •У згојни облици, формирање и одржавање;
• наведе редослед радова за подизање засада воћака/ винове •Н ачини одржавања земљишта у воћњаку;
лозе ; •И схрана воћака;
• опише припрему садница/калемова за садњу; •Н аводњавање
• опише технику садње и радове након садње.
Воћарство и • опише начине постављања наслона у засадима воћака/ Вежбе:
виноградарство винове лозе • Калемљење воћака;
• опише основне помотехничке /ампелотехничке захвате у • Припрема земљишта за подизање засада;
току зимске и летње резидбе; • Садња воћака;
• наведе основне принципе узгојне резидбе воћа; • Агротехничке мере
• наведе основне принципе резидбе на род; • Зимска резидба
• наброји и опише начине одржавања земљишта у воћњаку/ • Узгојни облици, формирање и одржавање
винограду;
• наведе време и начин ђубрења воћака/ винограда; Настава у блоку:
• објасни технику и начине наводњавања воћака/винограда. •Л
 етња резидба;
•О
 државање земљишта у воћњаку;
• обавља калемљење као начин размножавања воћака/  убрење воћака;
•Ђ
винове лозе; •Н
 аводњавање воћака;
• припрема садница/калемова за садњу; •М
 ере заштите на раду.
• одржавања земљишта у воћњаку/винограду;
• обавља наводњавање воћњака/винограда. Кључни појмови: припрема земљишта, подизање засада, садња воћака,
агротехничке мере, зимска резидба, узгојни облици.
• објасни порекло појединих раса домаћих животиња; Теорија:
• објасни зоолошке карактеристике домаћих животиња  орекло домаћих животиња;
•П
• објасни морфолошке и физиолошке каракеистике домаћих •П
 ојам врсте, расе и ниже систематске јединице од расе;
животиња  орфолошке и физиолошке особине домаћих животиња
•М
• дефинише појам: врсте, расе, соја, запата, линије, рода, •П
 роизводне особине за селекцију.
фамилије, стабла и категорије; •С
 точна хранива;
• наведе специјалне особине за селекцију: млечност, •П
 рипрема и складиштење сточне хране;
товност, носивост и производња вуне. •С
 пољашњи фактори који утичу на здравље животиња;
• објасни спремање и складиштење сточне хране; •Х
 игијена и нега животиња;
• наброји врсте сточних хранива •Х
 игијена објеката за животиње;
• објасни значај спољашњих фактора и њихов утицај на •Х
 игијена исхране.
здравље животиње;
Сточарство • објасни значај хигијене и неге животиња; Вежбе:
• објасни значај одржавања хигијене уређаја за припрему  ојам врсте, расе и ниже систематске јединице од расе;
•П
хране •М
 орфолошке и физиолошке особине домаћих животиња
• објасни значај одржавања хигијене уређаја за •П
 роизводне особине за селекцију
водоснабдевање и напајање домаћих животиња •Х
 игијена и нега животиња;
• објасни начине исхране  игијена објеката за животиње;
•Х
• објасни начине напајања •Х
 игијена исхране

• разликује врсте домаћих животиња по расама Кључни појмови: врсте и расе домаћих животиња, морфолошке и физиолошке
• разликује врсте домаћих животиња по категоријама особине домаћих животиња, сточна хранива, хигијена и нега животиња.
• припрема сточну хране
• одржава хигијену у објектима;
• одржава хигијену уређаја за исхрану и напајање животиња
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 245

• о бјасни важност климатских чинилаца у пољопривредној Теорија:

производњи; •З
 алихе воде у природи и њихова подела;
• о бјасни знацај средње месчних и годишњих температура у •П
 ојам и врсте падавина, мерење и анализа;
пољопривредној производњи; •П
 овршинске воде;
• о бјасни знацај средње месчних и годишњих врсте и •П
 одземне воде;
количине падавина у пољопривредној производњи; •З
 емљишна и ваздушна суша;
• о бјасни појам климатских промена •К
 оренов систем биљака;
• о бјасни значај и потребу за наводњавањем; •Н
 ачин снабдевања биљака водом;
• о бјасни предности производње у условима наводњавања; •А
 ктивна ризосфера и њен водни режим;
•д  ефинише атмосферске воде и кружење воде у природи; •К
 ретање воде у биљци;
•д  ефинише појам и врсте падавина; •Т
 ранспирација;
•н  аброји поделу површинских вода и објасни њихов значај •К
 ритичан период потребе биљака за водом.
за наводњавање; •У
 тицај касних пролећних мразева у биљној производњи
• о бјасни порекло и врсте подземних вода; •М
 ере адаптације на касне пролећне мразеве (избор врсте/ сорте са каснијим
• о бјасни земљишну и ваздушну сушу и мере борбе против кретањем вегетације, примене вештачке кише, загревање ваздуха и мешање
суше; ваздуха)
• о бјасни коренов систем биљака и његово простирање;
• о бјасни начин снабдевања биљке водом;; •У
 тицај високих температура у биљној производњи
Адаптивне мере на
•д  ефинише транспирацију и мерење транспирације; •М
 ере адптације на високе температуре и сушу (избор положаја (северна страна),
климатске промене
• о бјасни критичан период потребе биљака за водом. постављање мрежа за засену (најчешће противградних мрежа), затрављивање у
• о бјасни значај и потребу за наводњавањем; међуредном простору, орошавање биљака водом, наводњавање)
• о бјасни предности производње у условима наводњавања;
• о бјасни начине наводњавања; Вежбе:
•п  римењује системе за наводњавање •С
 мањење последица изазваних овим еколошким фактором;
•О  бјасни адаптивне мере на касне пролећне мразеве у •Н
 ачини наводњавања
биљној производњи ( избор врсте/ сорте са каснијим
кретањем вегетације, примене вештачке кише, загревање Настава у блоку:
ваздуха и мешање ваздуха) •П
 остављање противградних мрежа и мрежа за засену.
• о бјасни мере које се могу примењивати у циљу смањења
последица изазваних овим еколошким фактором су Кључни појмови: појам и врсте падавина, земљишна и ваздушна суша, кретање
избор положаја (северна страна), постављање мрежа за воде у биљци, транспирација.
засену (најчешће противградних мрежа), затрављивање у
међуредном простору, орошавање биљака водом.

• о бавља калемљење као начин размножавања воћака/

винове лозе;
• о бавља наводњавање.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Облици наставе:
– теоријска настава: 3 часа недељно / 96 на годишњем нивоу
– вежбе: 2 часа недељно/ 64 на годишњем нивоу
– блок настава: 30 часова на годишњем нивоу

Први модул: Воћарство и виноградарство:

– теоријска настава: 3 часа недељно/ 45 часова на годишњем нивоу
• вежбе: 2 часа недељно / 30 часова на годишњем нивоу
– блок настава: 18 часова на годишњем нивоу

– Место реализације наставе:

– Теоријска настава се реализује у учионици;
– вежбе се реализује на школској економији у расаднику и воћњаку/ винограду;
– Настава у блоку се реализује на школској економији у расаднику и воћњаку/ винограду
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и блок наставе

Препоруке за реализацију наставе:

Програмски садржаји предмета су организовани у модуле.
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
– користити стручну литературу;
– користити компјутерске анимације и видео-записе.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр.
Стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога …); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих
садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену
сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то по-
требно, и одговарајућу аргументацију. Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.
Реализацијом модула воћарство и виноградарство треба настојати да се ученици обуче за производњу садног материјала, подизања
засада и неговања засада воћа и винове лозе. Посебно треба посветити пажњу да ученици савладају резидбу воћа и винове лозе.
На вежбама посветити се расадничкој производњи, а посебно обратити пажњу на машинско калемљење, затим резидби воћа и ви-
нове лозе од узгојне до редовне (зимске и летње) такође посебну пажњу посветити машинској резидби. Наставу у блоку реализовати у
време подизања засада воћа и винове лозе као и резидбе на род и допунске летње резидбе. По могућности почетак вежби усагласити са
теоријском наставом тако да одговарајуће вежбе следе одмах након обраде теоријског градива. Подстицати ученике на самосталност у
раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како теоријске наставе тако и вежби.
Страна 246 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Други модул: Сточарство

– теоријска настава: 3 часа недељно / 26 на годишњем нивоу
– вежбе: 2 часа недељно / 18 на годишњем нивоу
– блок настава: 6 часова на годишњем нивоу
Место реализације наставе:
• Теоријска настава се реализује у учионици;
• вежбе се реализује на школској економији у објектима за негу домаћих животиња по врстама;
• Настава у блоку се реализује на школској економији у у објектима за негу домаћих животиња по врстама;
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и блок наставе
Препоруке за реализацију наставе:
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр.
стручнелитературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих
садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену
сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то по-
требно, и одговарајућу аргументацију. Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

Трећи модул: Адаптивне мере на климатске промене

– теоријска настава: 3 часа недељно/ 25 на годишњем нивоу
• вежбе: 2 часа недељно/ 16 на годишњем нивоу
– блок настава: 6 часова на годишњем нивоу
Место реализације наставе:
• Теоријска настава се реализује у учионици;
• Вежбе се реализује на школској економији;
• Настава у блоку се реализује на школској економији;
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби и наставе у блоку
Препоруке за реализацију наставе:
• теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
• користити стручну литературу;
• користити компјутерске анимације и видео-записе.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник, на почетку школске године или на почетку модула/теме упознаје ученике о начину оцењивања, динамици и елементима
оцењивања. Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика обавља се форматиним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: праћење активности ученика на
часу (тј. процесу учења); континуално праћења достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција, реализацијом задатака на часо-
вима практичне наставе, учешћем ученика у заједничком раду; презентовање садржаја; помоћ друговима из одељења у циљу савладава-
ња градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праћење практичног рада; самосталног практичног рада.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова,
истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама
ученика.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју уче-
ника током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији.      
Сумативно оцењивање се врши на основу:
– усмене провере знања; 
– формативног оцењивања. 
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 247

Назив предмета: ЕКСПЛОАТАЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ТЕХНИКЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 64 576 60 700
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
III 64 576 60 700
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад
Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са начинима и поступцима рационалног коришћења пољопривредне технике;
– Оспособљавање за правилно руковање и коришћење погонских, прикључних и самоходних машина;
– Оспособљавање за вођење евиденције рада и одржавање машина;
– Оспособљавање за рационално трошење енергије и материјала.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи

ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку УКУПНО
1. Техничко-експлоатациoна својства трактора 8 60 68
2. Експлоатација машина и агрегата 44 396 30 470
3. Одржавање пољопривредне технике 12 120 30 162
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе
* Уколико се део практичне наставе обавља код послодавца, потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода и унесу их у
оперативне планове.

ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

Учење кроз рад
РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад* УКУПНО
(Настава у блоку)
1. Техничко-експлоатациoна својства трактора 8 60 68
2. Експлоатација машина и агрегата 44 396 30 470
3. Одржавање пољопривредне технике 12 120 30 162
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода и унесу их у план реализације учења кроз рад

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• дефинише тежиште и расподелу масе трактора; Теорија:
• дефинише радне карактеристике трактора и степен •Е
 ксплоатациона својства трактора;
искоришћења трактора; •Е
 нергетска својства трактора;
• дефинише вучни отпор машина и агрегата; •Е
 нергетска својства и кинематика машина и агрегата;
• објасни кинематику машинско-тракторског агрегата и •П
 роизводност агрегата и самоходних машина.
начине рада агрегата.
Практична настава:
Техничко
• одреди тежиште трактора рачунским путем; •О
 дређивање тежишта трактора;
-експлоатациoна
• одреди тежиште трактора мерењем тежине; •М
 ерење сабијености земљишта;
својства трактора
• измери сабијеност земљишта; •С
 нага тракторског мотора;
• израчуна снагу трактора на потезници; •С
 нага на потезници и вучна сила трактора;
• израчуна степен искоришћења трактора; •О
 тпор машина и агрегата;
• израчуна отпор машина и агрегата; •П
 роизводност машина и агрегата.
• израчуна производност машина и агрегата.
Кључни појмови: експлоатациона својства, енергетска својства, кинематика
машина и агрегата, производност агрегата.
Страна 248 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• разликује норме и стандарде за извођење технолошких Теорија:

операција у пољопривреди; •Е
 ксплоатација машина за обраду и ђубрење;
• наведе врсте агрегата и правила за састављање агрегата; •Е
 ксплоатација машина за сетву и садњу;
• објасни услове транспорта и складиштења производа; •Е
 ксплоатција машина за негу усева и заштиту биља;
• дефинише употребу глобалног позиционог система (GPS); •Е
 ксплоатација система за наводњавање;
• наведе експлоатационе карактеристике уређаја и опреме у •Е
 ксплоатација комбајна;
производним објектима; •Е
 ксплоатација машина за вађење шећерне репе;
• објасни начин рада уређаја и опреме у производним •Е
 ксплоатација машина за спремање сена и силаже;
објектима; •О
 брасци за вођење евиденције.
• објасни услове транспорта и складиштења сировина,
репроматеријала и производа; Практична настава и настава у блоку:
• дефинише рад уређаја за наводњавање; •С
 астављање машинско-тракторских агрегата;
• објасни рад агрегата за обраду и ђубрење; •П
 рипрема агрегата за рад;
• објасни начине рада и опслуживање машина за сетву и •Б
 рзина кретања агрегата;
садњу; •В
 учне карактеристике трактора;
• дефинише експлоатационе карактеристике машина за негу •О
 тпор прикључних машина;
усева и заштиту биља; •К
 ретање агрегата на њиви;
• дефинише експлоатационе карактеристике комбајна; •Е
 виденција;
• објасни начин рада машина за вађење шећерне репе; •О
 рање земљишта;
Експлоатација машина • дефинише експлоатационе карактеристике машина за •П
 редсетвена припрема земљишта;
и агрегата спремање сена и силаже; •Ђ
 убрење земљишта;
• наведе и опише обрасце за вођење евиденције. •С
 етва и садња;
•Н
 ега и заштита усева;
• састави машинско-тракторски агрегат; •У
 бирање плодова;
• обави припрему агрегата за рад; •М
 ере заштите на раду.
• усклади брзину кретања трактора у зависности од услова
рада; Кључни појмови: машине за обраду и ђубрење, машине за сетву и садњу, машине
• усклади вучни отпор прикључних машина са вучним за негу усева и заштиту биља, систем за наводњавање, машине за вађење шећерне
карактеристикама трактора; репе, спремање сена и силаже, евиденција.
• одреди начин кретања агрегата на њиви;
• води евиденцију рада и одржавања;
• узорe земљиште на наор и разор;
• изведе равно орање;
• обави предсетвену припрему;
• обави сетву и садњу;
• изведе ђубрење земљишта;
• обави култивацију и прскање;
• рукује машинама за убирање плодова;
• примени мере заштите на раду;
• поступа у складу са прописима обезбедности саобраћаја.
• објасни значај редовног одржавања пољопривредне Теорија:
технике; •П
 ревентивно одржавање пољопривредне технике;
• наведе и објасни мере техничког одржавања и чувања •О
 државање машина након одређеног броја часова рада;
пољопривредне технике; •М
 ере заштите на раду.
• објасни поступке конзервације и деконзервације машина
и опреме; 1
Практична настава и настава у блоку:
• наведе техничке карактеристике и начине употребе алата и • Одржавање трактора;
опреме за одржавање; • Одржавање прикључних машина
• наведе документацију за евиденцију; • Одржавање комбајна и самоходних машина;
• наведе нормативе и објасни економске елементе за • Одржавање уређаја за наводњавање;
формирање цена услуга; • Одржавање алата и опреме у радионици.
• наведе врсте осигурања механизације.
Кључни појмови: одржавање, трактори, прикључне машине, комбајни, самоходне
Одржавање • визуелним прегледом провери исправност машина; машине, уређаји за наводњавање, алат и опрема у радионици.
пољопривредне технике • проверава исправност алата и опреме за одржавање;
• утврди неопходне процедуре за спровођење техничког
одржавања;
• обави одржавање трактора, комбајна и прикључних
машина;
• обави одржавање уређаја за наводњавање;
• проверава функције свих уређаја након одржавања;
• користи упутство за одржавање;
• води евиденцију рада и одржавања
• евидентира утрошке материјала, резервних делова, горива,
мазива и ефективне часове рада машина;
• утврђује трошкове рада и формира цену услуге;
• требује резервне делове према каталогу;
• користи информатичка средства.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Облици наставе: теоријска настава, практична настава и настава у блоку.

Место реализације наставе:

– теоријску наставу треба изводити у кабинету, односно специјализираној учионици, опремљеној моделима, пресецима и оригинал-
ним деловима машина;
– практична настава се реализују на школској економији;
– настава у блоку се реализује на школској економији и пољопривредним предузећима.
Подела одељења на групе: одељење се дели на 2 групе приликом реализације вежби, практичне наставе и наставе у блоку.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 249

Препоруке за реализацију наставе:

– програмски садржаји предмета су организовани у модуле;
– наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора
(нпр. Стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза из-
међу различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.);
тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану
комуникацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргументацију. Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе
у процесу учења и будућем раду. Методе и облици рада на часу треба да буду такви да подстичу и укључују ученика у процесу
усвајања знања;
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, модела, пресека и оригиналних делова машина и видео-презента-
ција;
– користити компјутерске анимације и видео-запис;
– на крају модула ученик ради тест знања.

Препоруке за реализацију теоријске наставе:

– по могућности почетак практичне наставе усагласити са теоријском наставом тако да одговарајући практични задаци следе одмах
након обраде теоријског градива;
– пре почетка рада на школској економији и у радионици упознати ученике са машинама, уређајима, опремом , мерним инструмен-
тима, алатом и мерама безбедности на раду;
– подстицати ученике на самосталност у раду и сарадњу са другим ученицима у оквиру групних активности на часовима како тео-
ријске наставе тако и вежби;
– демонстрирати рад машина и уређаја;
– вежбати рачунске задатке са ученицима;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина;
– инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

Препоруке за рализацију наставе у блоку:

– при реализацији наставе у блоку, које могу да се изводе на школској економији или у радној организацији, ученици треба да стек-
ну вештине руковања, коришћења и одржавања пољопривредних машина;
– ученицима омогућити да рукују класичним и дигиталним машинама и уређајима;
– инсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање машина и уређаја;
– инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник практичног рада.

Препоруке за рализацију учења кроз рад:

Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају
и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Препорука је да се учење кроз рад реализује
применом савремених машина, уређаја и опреме . Технолошки процес производње ускладити са потребама и могућностима компанија
у којој се реализује учење кроз рад. Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада предузећа/
погона и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник- координатор учења кроз рад проверава да ли је по-
слодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу
на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником – координатором. Редослед модула може да се из-
мени у зависности од потреба компанија у којима се изводи учење кроз рад: њиховог плана активности у одређеном временском периоду,
технолошких захтева. Водити рачуна, да се до краја наставне године морају реализовати сви исходи предвиђени планом наставе и учења.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу
учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака; презентовање садржаја;
помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праћење практичног рада; са-
мостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складуса Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова,
истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама
ученика.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране
послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Страна 250 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигну-
ћа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих
и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку теме/модула упознају ученике са
критеријумима формативног и сумативног оцењивања.
Наставник – координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критерију-
ма и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник – ко-
ординатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би прису-
ствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво
достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 62 62

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са појмом и значајем предузетништва;
– Развијање пословног и предузетничког начина размишљaња;
– Упознавање са стартап екосистемом;
– Развијање вештина за самосталну израду једноставних бизнис планова;
– Оспособљавање за самостално припремање једноставног маркетинг и финансијског плана;
– Усвајање знања потребних за оснивање и почетак рада предузетника.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Трајање модула
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА
Т В
1. Основе предузетништва 30
2. Пословни план 32

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ МОДУЛА
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни појам и значај предузетништва; •П
 ојам и значај предузетништва;
• опише друштвену мисију у прдузетништву; •С
 оцијално предузетништво;
• наведе карактеристике предузетника на примеру успешних •П
 редузетник;
предузетника из окружења; •Д
 руштвена одговорност и пословни морал предузетника;
• идентификује мотиве који покрећу предузетничке •П
 рофил и карактеристике успешног предузетника;
активности; •М
 отиви предузетника;
• објасни улогу и значај информационо комуникационих •И
 нформационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању;
технологија (ИКТ) у савременом пословању; •П
 редузетништво и дигитално пословање;
Основе предузетништва
• дефинише појам стартап екосистема; •С
 тартап екосистем;
• представи различите начине отпочињања посла у локалној •П
 равни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији;
заједници и Србији; •И
 нституције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису;
• идентификује програме креиране за стартап бизнис у •О
 снивање и регистрација Предузетника и правних лица;
Србији; •Ф
 инансирање предузетничких идеја и пројеката;
• састави списак документације потребне за регистрацију
Предузетника или правног лица; Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник, ресурси, финансирање
• идентификује могуће начине финансирања пословне идеје; предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем.
• Примени креативне технике приликом избора пословне •П
 ословна идеја;
идеје; •О
 кружење – фактор предузетничке активности;
• опише интерне и екстерне факторе предузетничког •П
 ословне могућности за нови пословни подухват;
окружења; •Б
 изнис план – појам, садржај и значај;
• упореди шансе и претње из окружења, као и предности и •Т
 рошкови пословања;
изазове; •П
 рикупљања информација о елементима маркетинг микса;
• наведе елементе пословног/бизнис плана; •П
 роцена могућности за реализацију бизнис идеје;
• објасни садржај пословног / бизнис плана; •S
 WOT анализа;
• објасни на примеру појам и врсте трошкова и цену •P
 EST анализа;
коштања; •М
 аркетинг план као део бизнис плана;
Пословни план
• самостално или као део тима прикупи податке са тржишта •Ф
 инансијски резултат – добит као основни мотив предузетника;
– конкуренција, потенцијални клијенти, величина •Ф
 инансијски план.
тржишта;
• учествује у презентацији маркетинг плана за изабрану Кључни појмови садржаја: пословна идеја, бизнис идеја, SWOT анализа, PEST
пословну идеју; анализа маркетинг план, финансијски план, бизнис план
• састави једноставан финансијски план за изабрану
пословну идеју;
• учествује у изради бизнис плана за дефинисану пословну
идеју;
• презентује бизнис план самостално или као део тима.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 251

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе.
Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учионица. Препорука је да се користе методе рада попут мини пре-
давања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/тему реализовати кроз пројектини рад ученика. У излагању користити пре-
зентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне преду-
зетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности
и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере
подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.
За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту уче-
ника, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у диску-
сију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност,
аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.
Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном ни-
воу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је
описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из
локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за кон-
кретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике
треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап
екосистему и могућностима за развој и подстицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса
у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне
за то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне на-
ставе. Једна група ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке
при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетни-
штву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива.
Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни
резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног преду-
зетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додат-
но подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што
је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план
Током остваривања ове теме/модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском
функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би по-
могло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру
свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу,
што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и
деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне
идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду ори-
гинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним
производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног
успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.
Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле
различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За
конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих ре-
левантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају
податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог,
користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а по-
вратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке
аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете ин-
формација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпре-
тацијом задатих података.
У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, ко-
ришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и
праћење.
Страна 252 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз
кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољ-
ша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У
том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на
основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив предмета: ПРОФЕСИОНАЛНА ПРАКСА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 90 90
II 90 90
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
− Оспособљавање за практичну примену теоријских знања;
− Оспособљавање за примену агротехничких мера у пољопривредној производњи (Технологија ратарско-повртарске производње,
Технологија воћарско-виноградарске производње, Технологија сточарске производње, Жетва пшенице);
− Оспособљавање за правилну примену пестицида, ђубрива и осталих средстава у пољопривредној производњи;
− Развијање радних навика, сигурности, прецизности и одговорности у раду;
− Оспособљавање за правилно и рационално коришћења пољопривредне технике;
− Оспособљавање за самостално руковање, подешавање и одржавање пољопривредних машина, уређаја и опреме;
− Оспособљавање за радну и професионалну одговорност, прецизност и сигурност при раду;
− Оспособљавање за коришћење средстава заштите на раду и заштите животне средине.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први
Редн. број НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Технологија ратарско-повртарске производње 90

Разред: други
Редн. број НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Технологија воћарско-виноградарске производње 30
2. Технологија сточарске производње 30
3. Жетва пшенице 30

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• обави мере неге у пољопривредној производњи, на основу •М
 ере неге у ратарско-повртарској производњи;
налога; •Х
 игијена у објектима и на школским површинама;
• спроведе мере личне хигијене и хигијене радног простора, •Л
 ична хигијена и хигијена радног простора;
на основу налога; •Ш
 тетне материје и амбалажа;
• одлаже штетне материје и амбалажу на прописан начин, на •С
 редства за рад;
Технологија ратарско-
основу налога; •К
 ултура радних навика;
повртарске производње
• одржава средства за рад; •З
 аштита здравља и животне средине.
• примени прописе заштите здравља и животне средине.
Кључни појмови: мере неге, хигијена објеката и радног простора, лична хигијена,
штетне материје, средства за рад, радне навике, заштита здравља, заштита животне
средине.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 253

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• примени мере неге вишегодишњих засада на основу •Т
 ехнолошке операције у воћарско-виноградарској производњи;
налога; – садња
• обави послове везане за гајење вишегодишњих засада, на – резидба
основу налога; – заштита
• изведе на основу налога одговарајуће начине обраде у – берба
зависности од стања земљишта; – складиштење
• примени стандарде добре произвођачке праксе у воћарско-  ајење воћа и винове лозе;
•Г
виноградарској производњи; – сорте воћа и лозе
Технологија воћарско- • одржава средства за рад; – узгојни облици воћа и лозе
виноградарске • примени прописе заштите здравља и животне средине.
производње •О
 брада у воћњацима и виноградима;
•С
 тандарди добре произвођачке праксе (GAP);
•С
 редства за рад;
•К
 ултура радних навика;
•З
 аштита здравља и животне средине.

Кључни појмови: технолошке операције, садња, резидба, заштита, берба,

складиштење, сорте, узгојни облици, обрада, стандарди, средства за рад, радна
навика, заштита здравља
•и  зводи технолошке операције у сточарској производњи; •Т
 ехнолошке операције у сточарској производњи;
• о бави послове везане за одржавање опреме и уређаја у •О
 према и уређаји у сточарској производњи;
сточарским објектима; – хранилице
•п  римени стандарде добре произвођачке праксе у – појилице
сточарској производњи; – мешаоне
• о држава средства за рад; – силоси
•п  римени прописе заштите здравља и животне средине. – системи држања
– изђубравање
Технологија сточарске
– измузишта
производње
 тандарди добре произвођачке праксе (GAP);
•С
•С
 редства за рад;
•К
 ултура радних навика;
 аштита здравља и животне средине.
•З

Кључни појмови: технолошке операције, опрема, уређаји, хранилице, појилице,

мешаоне, силоси, систем држања, изђубравање, измузишта, средства за рад, радне
навике, заштита здравља, животна средина
• о бави преглед техничке исправности комбајна;  уковање и одржавање комбајна;
•Р
• о бави одржавање комбајна; •П
 одешавање комбајна;
• о бави подешавање комбајна; •П
 рописи заштите на раду и противпожарне заштите;
• р укује комбајном;  аштита здравља и животне средине.
•З
Жетва пшенице
•п  римени мере заштите на раду и противпожарне заштите;
•п  римени прописе заштите здравља и животне средине. Кључни појмови: руковање, одржавање, подешавање жетвеног дела, подешавање
вршидбеног дела, подешавање сепарационог дела, заштита на раду, противпожарна
заштита, заштита здравља.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Професионална пракса се заснива на сазнањима из стручних предмета и искуству ученика стеченом на часовима вежби и практичне
наставе или учења кроз рад у разредно часовном систему. Потребно је наставу професионалне праксе реализовати са ученицима у реал-
ним радним условима у складу са прописаним Правилником о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за
остваривање наставних планова и програма образовања и васпитања за стручне предмете за образовни профил. Припремом адекват-
ног непосредног окружења на школској економији или неком другом месту за реализацију професионалне праксе ученицима се пружа
могућност да развију своје способности и стекну потребна искуства за обављање радних задатака. Процес реализације наставе професи-
оналне праксе се може сматрати као активан узајамни утицај наставника, пољопривредно-производног окружења и активности ученика.
Стручни предмет Професионална пракса, се изучава у првом и другом разреду наставом у блоку у трајању по 90 часова, омогућа-
ва да ученици стекну вештине руковања, коришћења и одржавања пољопривредне технике. Практични задаци који се реализују у наста-
ви овог програма треба да буду првенствено илустрација стечених вештина, способности и ставова за рад у струци.
При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета, исхода знања и вештина и стандарда ква-
лифимације, на нивоу школе, у сарадњи са наставницима стручних предмета планира активности и време (период) реализације, као и
методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да, при планирању наставе, води рачуна о подели одељења на групе, њиховом распоређивању на одговарајућа
радна места, степену опремљености кабинета, радионица, производног простора и степену опремљености школе са опремом, уређајима,
уџбеницима, приручницима и другим наставним материјалима који ће користити.
Полазећи од исхода знања и вештина, кључних појмова садржаја, као и од доступних услова на радним местима (школска економи-
ја или други послодавци) наставник најпре креира свој годишњи (глобални) план рада из кога ће касније развијати своје оперативне пла-
нове. Исходи дефинисани по областима (датим модулима) олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретних
наставних јединица. При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је
за одређене исходе потребно више времена и више различитих активности.
Ради оспособљавања за практичну примену теоријских знања ученик треба да развије способност за уочавање, формулисање, ана-
лизирање и решавање проблема. Добар начин да се оствари већа функционализација исхода je да се нови појмови, принципи и начини
рада из пољопривредне производње уводе кроз конкретне примере у реалном радном окружењу.
На основу доступног потребног материјала, прибора и опреме, као и тежине и обима радног задатка зависи коју врсту практичних
радова ће наставник припремити реализовати са ученицима на практичној настави у блоку. У неким случајевима могуће је да сви учени-
ци (на нивоу групе или читавог одељења) индивидуално обављају исти практични задатак. За реализације различитих практичних зада-
Страна 254 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

така (радова) наставници се опредељују уколико на располагању немају у довољаној мери материјала, простора, и прибора потребних за
извођење таквог задатка. У том случају мање групе ученика или појединци могу спровести (реализовати) различите задатке (практичне
радове), а презентацијом својих практичних радова осталим ученицима могу омогућити да се упознају са начинима и поступцима који
се примењују код тих практичних радова. У зависности од тежине практичних радова наставник упутства за реализацију може учени-
цима да целокупне даје одједном (једноставнији задаци/практични радови) или парцијално након обављених појединих етапа (делова
практичног задатка). Наставник може упутства за практичан рад да даје усмено и писано у виду налога пре почетка рада. Без обзира на
начин на који се упутство даје мора се јасно истакнути задатак, проблем, прецизно наведе потребан материјал и опрема, прибор, алат као
и правила поступања (процедуре).
На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Облици наставе: настава у блоку у првом и другом разреду.
Место реализације наставе: школска економији и/или пољопривредно предузеће.
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације наставе у блоку.

Препоруке за реализацију наставе у блоку:

– при реализацији наставе у другом разреду, која се изводи на школској економији и/или у радној организацији, примењивати раз-
новрсне облике и методе рада, како би се подстакла активност ученика у стицању вештине руковања, коришћења и одржавања
комбајна;
– ученици треба да стекну вештине за обављање послова везане за негу, заштиту и гајење вишегодишњих засада у оквиру воћар-
ско-виноградарске производње;
– ученици треба да стекну вештине за обављање послова за извођење технолошких операција у сточарској производњи и за одржа-
вање опреме и уређаја у сточарској производњи;
– ученицима омогућити да рукују класичним и дигиталним комбајнима;
– инсистирати на уредности и прецизности у раду при извођењу радних операција;
– инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање комбајна;
– инсистирати код ученика на придржавању мера заштите на раду и противпожарне заштите;
– ученик је обавезан да води дневник практичног рада;
– на крају модула ученик ради тест практичних вештина.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу
учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака; помоћ друговима из оде-
љења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода; праћење практичног рада; самостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити крите-
ријуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања, тестова практичних вештина, дневнике
практичног рада, истраживачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивиду-
алним особинама ученика.

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив програма: ХИДРАУЛИКА И ПНЕУМАТИКА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 32 32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са хидрауличним и пнеуматским компонентама на пољопривредној техници;
– Оспособљавање за читање техничких цртежа и схема хидрауличне инсталације;
– Оспособљавање за подешавање и одржавање хидропнеуматских система;
– Оспособљавање за правилно коришћење хидрауличких система.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе УКУПНО
1. Хидраулучни системи 18 18
2. Пнеуматски системи 14 14
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 255

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
●н  аведе и опише компоненте хидрауличних система; Теорија
●д  ефинише компоненте хидрауличних система; ●П  одела и примена хидраулике;
● о бјасни функционисање хидрауличких система; ●К  омпоненте хидрауличких система:
● о бјасни примену хидрауличних система на - пумпе
пољопривредној техници; - разводници
● о бјасни подешавање и одржавање хидрауличких система. - вентили
- цилиндри
●п  репозна различите конструкције хидрауличних система; - филтери
● р азликује компоненте хидрауличних система. - хидромотори
Хидраулични системи
- резервоари
- хидраулични акумулатори
●Х  идраулички системи:
– једносмерни хидраулични систем
– двосмерни хидраулични систем

Кључни појмови: пумпа, разводник, сигурносни вентил, регулациони вентил,

цилиндар, филтер, хидромотор, хидраулични акумулатор, једносмерни систем,
двосмерни систем.
●н  аведе компоненте пнеуматских система; Теорија
●д  ефинише компоненте; ●П  одела и примена пнеуматике;
● о бјасни функционисање пнеуматских система; ●П  неуматски системи;
●н  аведе примену пнеуматских система на пољопривредној ●П  неуматске компоненте:
техници; - компресори
● о бјасни значај правилног коришћења пнеуматских - резервоар
система; - пречистач
● о бјасни подешавање и одржавање; - регулатор притиска
● о бјасни значај и употребу хидропнеуматских система. - разводници
Пнеуматски системи
- вентили
● р азликује компоненте пнеуматског система; - пнеуматски мотори
●п  репозна различите конструкције пнеуматског система; - радни цилиндри
● о бави одржавање система; - везивни елементи
●ч  ита техничку документацију. ● Хидропнеуматика.

Кључни појмови: пнеуматски систем, компоненте, компресор, резервоар,

пречистач, регулатор притиска, разводници, вентили, пнеуматски мотор, радни
цилиндри, везиви елементи.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Облици наставе: теоријска настава
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици

Препоруке за реализацију наставе:

Програмски садржаји предмета су организовани у модуле.
● теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
● користити компјутерске анимације и видео-записе;
● користити стручну литературу;
● инсистирати на коришћењу упутства за руковање и одржавање хидрауличних и пнеуматских система.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр.
Стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих
садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену
сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то по-
требно, и одговарајућу аргументацију.
Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу
учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака; презентовање садржаја;
помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праћење практичног рада; са-
мостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критери-
јуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике. Сума-
тивно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова, истражи-
вачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Страна 256 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив програма: ПРЕЦИЗНА ПОЉОПРИВРЕДА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 32 32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са појмом прецизна пољопривреда;
– Оспособљавање за коришћење навигације на пољопривредним машинама;
– Оспособљавање за коришћење андроид телефона у позиционирању пољопривредних машина;
– Оспособљавање за сензорско мерење приноса на жетвеним машинама.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе УКУПНО
1. Геопозиционирање у пољопривреди 18 18
2. Технологија просторно прилагодљиве апликације 14 14

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
● о пише навигационе системе;
●н  аведе грешке навигационих система;
● о бјасни позиционирање коришћењем андроид телефона;
● о бјасни улогу сензора и актуатора на савременој
Геопозиционирање у пољопривредној техници;
пољопривреди ● о бјасни сензорско мерење приноса на жетвеним
машинама.
●п  репозна различите конструкције навигационих система;
● р азликује компоненте навигационих система.
● о бјасни значај примене технологије просторно
прилагодљиве апликације;
● о пише просторно прилагодљиво ђубрење;
● о пише просторно прилагодљиву обраду земљишта;
Технологија просторно
● о пише просторно прилагодљиву сетву;
прилагодљиве
● о пише просторно прилагодљиву примену пестицида;
апликације
● о бјасни рад са подацима у прецизној пољопривреди.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Теорија
●Н авигациони системи;
●Г решке навигационих система;
●А ндроид телефони;
●С ензори и актуатори;
●С ензорско мерење приноса на жетвеним машинама.
Кључни појмови: навигациони системи, андроид телефони, сензори, актуатори,
мерење приноса.
Теорија
●Т ехнологије просторно прилагодљиве апликације;
●П росторно прилагодљиво ђубрење;
●П росторно прилагодљива обрада земљишта;
●П росторно прилагодљива сетва;
●П росторно прилагодљива примена пестицида;
●П одаци у прецизној пољопривреди.

Кључни појмови: просторно прилагодљиве апликације, ђубрење, обрада

земљишта, сетва, пестициди, подаци у прецизној пољопривреди.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Облици наставе: теоријска настава
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици

Препоруке за реализацију наставе:

Програмски садржаји предмета су организовани у модуле.
● теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
● користити стручну литературу;
● користити компјутерске анимације и видео-записе
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр.
Стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих
садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену
сопственог знања и напредовања; презентацију својих радова и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију уз, када је то по-
требно, и одговарајућу аргументацију.
Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу
учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака; презентовање садржаја;
помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праћење практичног рада; са-
мостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 257

Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критери-
јуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике. Сума-
тивно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова, истражи-
вачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.

Назив програма: ЗАДРУГАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
II или III 20 12 32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са појмом и значајем пољопривреде у привредном систему и њеним специфичностима;
– Упознавање ученика са појмовима задругарство, задруга и њиховом значају за развој пољопривреде и села;
– Упознавање са стањем пољопривредних ресурса и производне структуре;
– Упознавање ученика са субјектима у пољопривредно-прехрамбеној производњи и њиховим карактеристикама;
– Развијање свести о потреби удруживања и његовом значају за развој пољопривреде;
– Упознавање са подстицајним мерама аграрне политике;
– Оспособљавање ученика за примену знања из области задругарства у задругама различитих врста и нивоа.

3. ТЕМЕ, ИСХОДИ, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДЖАЈА

Разред: други или трећи

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
● објасни значај пољопривредно-прехрамбене производње у ● Значај пољопривредно-прехрамбене производње у привредном систему
привредном систему ●П  ољопривредни ресурси
Субјекти организовања ● наведе пољопривредне ресурсе ● Субјекти организовања пољопривредно-прехрамбене производње (газдинство,
пољопривредно - ● наведе субјекте организовања пољопривредно- задруга, предузеће, занатска радња ...)
прехрамбене производње прехрамбене производње
● препозна основне карактеристике субјеката
пољопривредно-прехрамбене производње
● наведе историјски развој и значај задругарства ● Појам, развој и значај задругарства
● наведе карактеристике задружних организација ● Профил и карактеристике успешног задругара
● наведе предности удруживања у задруге ● Мотиви задругара
● објасни појам задруге и задругара ● Задружне вредности и принципи
● наведе задружне вредности и принципе ● Задружне организације
Задругарство и задругар
● наведе примере успешних задруга и задругара ● Задружни савез
● опише профил и карактеристике успешног задругара и
успешне задруге и то аргументује примерима из праксе
● наведе мотиве који покрећу задружне активности и то
аргументује примерима из праксе
● препозна привредни значај задругарства ● Место и улога пољопривредног задругарства у привреди
● објасни поступак оснивања пољопривредне задруге ● Оснивање пољопривредне задруге
● наведе органе задруге ● Управљање задругом
Пољопривредне задруге ● објасни пословање задруге ● Органи задруге
● разуме улогу и значај фондова задруге ● Имовина и пословање задруге
● опише законску регулативу задружног деловања ● Фондови задруге
● Закон о задругама
● наведе циљеве аграрне политике ● аграрна политика
● објасни поступак за остваривање права на подстицаје ● врсте и коришћење подстицаја
● наведе врсте директних плаћања ● остваривање права на подстицаје
Подстицајне мере
● наведе врсте подстицаја за пољопривредну производњу ● подстицаји за пољопривредну производњу
аграрне политике
● наведе врсте подстицаја за мере руралног развоја ● подстицаји за мере руралног развоја
● објасни посебне подстицаје ● посебни подстицаји

● изради семинарски рад ● Израда семинарског рада

● презентује семинарски рад ● Презентација појединачних/групних семинарских радова
Ученички пројект-
презентација
Кључни појмови садржаја: задругарство, задругар, подстицајне мере аграрне
семинарског рада
политике, пољопривредни ресурси, мотиви задругара, задружне вредности и
принципи, органи задруге.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На уводном часу ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања/обавезом ученика
да у току наставе редовно формирају радну свеску.
Облици наставе: Теоријска настава (20 часова), Вежбе (12 часова)
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици. Вежбе се реализују у кабинету и/или одређеној задрузи
● Ученици се дела на групе окупљене око једне теме за семинарски рад у којима остају до краја наставе
● Организовати посету задрузи где ће ученици окупљени око једне теме прикупити потребне информације по упутству наставника,
а семинарски рад израђују на часовима вежби у школи.
Страна 258 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Теме за семинарски рад:

1. оснивање задруге;
2. управљање задругом;
3. планирање производње (SWOT анализа, производни план);
4. имовина и пословање задруге;
5. фондови, расподела добити и покриће губитака;
6. подстицајне мере аграрне политике у биљној производњи.

Методе рада:
● т ест практичних вештина;
● р адни задатак;
●п  резентација израде радног задатка (усмено објашњавање поступка израде);
●Р  адионичарски (све интерактивне методе рада).

Оквирни број часова по темама

●С убјекти организовања пољопривредно-прехрамбене производње (4 часа);
●З адругарство и задругар (6 часова);
● Пољопривредне задруге (6 часова);
● Подстицајне мере аграрне политике (4 часа);
●У ченички пројект (12 часова вежби).

Препоруке за реализацију наставе

●П
 репоручене садржаје по темама ученик савладава на једноставним примерима уз помоћ наставника;
●У
 познати ученике са појмовима задруге и задругара;
●У
 познати ученике са задружним вредностима и принципима;
●Д
 ати пример успешног задругара и/или позвати на час госта – директора задруге или угледног задругара који би говорио учени-
цима о својим искуствима;
●Д
 ати пример успешне задруге;
●Н
 а конкретном примеру објаснити поступак оснивања задруге и приказати све потребне документе и обрасце;
●П
 осетити успешну пољопривредну задругу и разговарати са задругарима;
●Д
 ати пример ефеката примене подстицајних мера;
●П
 опунити образац захтева за одобравање права на подстицаје.

Ученички пројект – презентација семинарског рада:

●П
 озвати на јавни час успешног задругара, представнике школе и локалне самоуправе;
●П
 рема могућности наградити најбоље радове;
●У
 презентацији користити сва расположива средства за визуализацију а посебно презентацију у power point-у.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

●П
 редлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информа-
цију и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тесто-
ви, практични радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских
испита). Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се
реализује модел дуалног образовања).
●У
 настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења)
и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципи-
рају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији
учења, потребно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
●С
 умативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају
из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
●У
 формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од
ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно
вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 259

Назив програма: АГРАРНИ ТУРИЗАМ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
III 32 32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са теоријским основама, основних принципа и организације туризма;
– Упознавање са карактеристикама туристичке индустрије кроз међузависности различитих сектора;
– Разумевање нераскидиве везе између туризма и прехрамбене индустрије;
– Упознавање ученика са врстама, облицима и трендовима у туризму данашњице;
– Упознавање ученика са карактеристикама туристичког тржишта;
– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем;
– Упознавање ученика са значајем производа прехрамбене индустрије за туризам;
– Упознавање ученика са угоститељско пословним јединицама.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
● дефинише појмове: туризам, индустрија слободног ● Појам и историјски развој туризма;
времена, подстицајна путовања, туриста, пословни ● Дефинисање туризма;
путник; ● Друштвени значај и утицај туризма;
● познаје карактеристике туризма као привредне ● Политички значај и утицај туризма;
Одређења туризма делатности; ● Економски значај и утицај туризма.
● објасни економски, друштвени и политички значај и
утицај туризма;
● дефинише туристичку потребу и туристичке мотиве;
● наводи функције туризма.
● разликује облике туризма; ● Облици туризма;
● описује облике туризма; ● Врсте туризма;
● разликује врсте туризма; ● Фактори креирања трендова у туризму;
Облици, врсте и
● описује врсте туризма; ● Нове форме туристичке индустрије;
трендови туризма
● познаје факторе и савремене трендове у туризму; ● Хотелски и ресторански ланци;
● опише нове форме туристичке индустрије; ● Начини пословања хотелских и ресторатерских ланаца.
● дефинише хотелске и ресторанске ланце.
● дефинише туристичко тржиште; ● Појам и карактеристике туристичког тржишта;
● познаје карактеристике туристичког тржишта; ● Појам и карактеристике туристичке понуде;
● дефинише туристичку тражњу; ● Појам и карактеристике туристичке тражње;
Туристичко тржиште ● описује специфичности туристичке тражње; ● Фактори понуде и тражње.
● дефинише туристичку понуду;
● описује специфичности туристичке понуде;
● разликује факторе понуде и тражње.
● Описује повезаност туризма и прехрамбене индустрије; ● Повезаност и условљеност туризма и прехрамбене индустрије;
● Познаје међусобну условљеност туризма и прехрамбене ● Спој хотелијерства и агроиндустријског комплекса производње здраве хране;
индустрије; ● Појам и карактеристике туристичког производа.
● Дефинише туристички производ;
Туризам и прехрамбена
● Описује прехрамбене производе у сврси туристичког
индустрија
производа;
● Познаје значај здраве хране за развој туризма;
● Наброји прехрамбене производе који представљају
карактеристичне туристичке производе.
● Дефинише угоститељство; ● Појам угоститељства;
● Познаје место и улогу угоститељства у привреди земље; ● Улога угоститељства у светској економији;
● Познаје задатке угоститељства; ● Улога угоститељства у привреди Србије;
● Објасни значај угоститељства; ● Задатак и значај угоститељства;
Одређење угоститељства ● Дефинише угоститељску услугу; ● Појам услуге у угоститељству;
● Објасни угоститељску понуду. ● Подела угоститељских услуга;
● Квалитет угоститељских услуга;
● Угоститељска понуда;
● Угоститељска услуга.
●Д
 ефинише угоститељско пословне јединице; ●У
 гоститељске пословне јединице;
 аброји угоститељско пословне јединице;
●Н ●П
 одела угоститељских пословних јединице;
●Р
 азврстава угоститељско пословне јединице према ●К
 арактеристике угоститељске пословне јединице;
Угоститељско пословне
различитим критеријумима; ●К
 атегоризација УПЈ.
јединице
●Р
 азликује угоститељско пословне јединице по
категоријама;
●Р
 азликује понуду угоститељско пословних јединица.
●Д
 ефинише кадрове у угоститељству и туризму; ●З
 начај и улога кадрова у угоститељству;
●О
 бјасни улогу кадрова за пословни успех; ●С
 труктура улога кадрова у угоститељству;
Кадрови у  ознаје структуру запослених у угоститељству и туризму.
●П  валитет улога кадрова у угоститељству.
●К
угоститељству и туризму
Кључни појмови садржаја: туризам, облици туризма, угоститељске услуге,
угоститељске пословне јединице.
Страна 260 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Реализација наставе: Теоријска настава
− Одређења туризма 5 часова;
– Облици, врсте и трендови туризма 6 часова;
– Туристичко тржиште 4 часа;
– Туризам и прехрамбена индустрија 5 часова;
– Одређење угоститељства 4 часа;
– Угоститељско пословне јединице 6 часова;
– Кадрови у угоститељству и туризму 2 часа.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Предлог за формативно праћење ученика, које активности се прате, на ком нивоу, којим темама. Препоруке за повратну информаци-
ју и подстицање ученика на основу постигнућа. Вредновање различитих продуката. Предлог за сумативно оцењивање: тестови, практич-
ни радови и др. Посебно оцењивање вештина на вежбама и практичној настави (елементи оцењивања са матурских испита). Планирање
и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању (у школама у којима се реализује модел дуалног
образовања).
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме/модула. Сумативне оцене се добијају из
контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Назив програма: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II или III 16 16 32

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о клими;
– Упознавање са климатским променама;
– Упознавање са утицајем климатских промена на гајене биљке / биљну производњу;
– Оспособљавање за коришћење метеоролошких података метеоролошких станица;
– Оспособљавање за примену адаптивних мера у односу на климатске промене у биљној производњи.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други или трећи

РБ НАЗИВ МОДУЛА Теоријска настава Вежбе УКУПНО
1. Климатологија 5 5 10
2. Утицај климатских промена на биљни свет свет/биљну производњу 8 8 16
3. Утицај климатских промена на домаће животиње 3 3 6
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 261
4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Други или трећи разред
ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
●н  аброји компоненте климатског система;
● о пише међусобну повезаност компоненти климатског
система;
●н  аведе карактеристике временских и климатских услова
на локацији у окружењу;
● о бјасни различите екстремне временске догађаје које се
јављају у Србији;
● о бјасни појам глобалног загревања;
● о бјасни мере адаптације на климатске промене;
● о бјасни митигацију.
● р азликује просторну и временску променљивост
временских и климатских услова за локацију;
● к ористи податке са мерних метеоролошких станица.
Климатологија
● о бјасни директни утицај климатских промена на домаће
животиње по врстама;
● о бјасни индиректни утицај климатских промена на домаће
животиње по врстама;
● о бјасни ниво топлотног стреса као последицу климатских
промена;
●н  аброји механизме физолошког одговора домаћих
животиња на топлотни стрес;
Утицај климатских ● о бјасни технолошке поступке којима се повећава
промена на домаће отпорност одрживост сточарске производње у измењеним
животиње климатским условима;
●н  аброји болести домаћих животиња које се јављају као
последица ширења ареала преносиоца као последица
климатских промена;
● о бјасни утицај измењених климатских промена на
узрочнике болести: вируси, бактерије, гљивице и
паразити;
● о бјасни утицај измењених климатских промена на
инфективне болести и зоонозе.
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Облици наставе: теоријска настава 16 часова на годишњем нивоу и вежбе 16 часова на годишњем нивоу.
Место реализације наставе: Теоријска настава се реализује у учионици, вежбе се реализују у кабинетима и школској економији,
Подела одељења на групе: Одељење се на часовима вежби дели на две групе (до 15 ученика по групи).
Препоруке за реализацију наставе:
Програмски садржаји предмета су организовани у модуле.
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
– користити стручну литературу;
– користити компјутерске анимације и видео-записе;
– користити Приручник о климатским променама;
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке;
– на крају модула ученик ради тест знања.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
●К  лиматски систем, клима и време;
– компоненте климатског система,
– главни циклуси у климатском систему,
– ближе разумевање једне компоненте климатског система – атмосфере;
– начини описивања стања атмосфере кроз климатске и временске услове;
●Т  оплотни услови, влажност ваздуха, појаве у атмосфери
– ветар,
– циркулације великих размера,
– утицаји регионалних и локалних карактеристика на време и климу,
– климатски чиниоци;
●Е  кстремни временски догађаји
– значење екстремних временских догађаја (појава),
– екстремни временски догађаји у вези са превише топлим или хладним
временским условима,
– екстремни временски догађаји у вези са олујама или недостатком падавина;
●М  етеоролошка осматрања и климатске анализе
– врсте метеоролошких осматрања,
– инструменти и стандарди за приземна метеоролошка осматрања,
– обрада метеоролошких података и климатска анализа,
– препознавање потребе за додатним осматрањима;
●П  рогноза времена и климатске пројекције
– поступак израде прогнозе времена
– очекиване прецизности прогнозе,
– поступак одређивања будућих климатских услова и сврха ових информација;
●Г  лобално загревање
– промена климе кроз прошлост Земље,
– промена климе од индустријске револуције – глобално загревање,
– будуће промене климе,
– глобални утицаји климатских промена;
●А  даптација и митација
– адаптација (прилагођавање) на климатске промене,
– митигација (ублажавање) климатских промена,
– процена ризика и планирање мера адаптације,
– потенцијални доприноси у митигацији,
– мере адаптације по секторима у Србији и њихова међусобна повезаност.
Кључне речи/појмови: клима, климатски системи, климатски чиниоци, топлотни
услови, средња дневна /недељна /месечна /годишња температура ваздуха,
влажност ваздуха, екстремни временски услови, метеоролошка осматрања,
климатске анализе, глобално загревање, адаптација, митигација.
●У  тицај климатских промена на сточарску производњу
– директни и индиректни утицај климатских промена на сточарску производњу са
освртом на специфичности за сваку врсту домаћих животиња,
– топлотни стрес домаћих животиња;
– физиолошки одговор организма домаћих животиња на топлотни стрес;
●П  рилагођавање сточарске производње климатским променама, мерема
адаптације и митације,
– биолошке и техолошке мере адаптације и митигације које доприносе одрживости
и ефикасности сточарске производње у измењеним климатским приликама;
●К  онтрола болести домаћих животиња чијем ширењу доприносе климатске
промене,
– болести домаћих животиња које се јављају као последица ширења ареала
преносиоца као последица климатских промена,
– узрочници болести: вируси, бактерије, гљивице и паразити у измењеним
климатским приликама,
– инфективне болести, зоонозе у измењеним климатским приликама.
Страна 262 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: Самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр.
Стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); Визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих
садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); Тимски рад; Самопроце-
ну сопственог знања и напредовања; Презентацију својих радова и групних пројеката и Ефикасну визуелну, вербалну и писану комуни-
кацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргументацију.
Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процес
учења); постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава; израду задатака; презентовање садржаја;
помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода; тестове знања; праћење практичног рада; са-
мостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критери-
јуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике. Сума-
тивно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова, истражи-
вачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Оцењивање/Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– праћење остварености исхода,
– тестове знања,
– дневнике вежби.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 263
Страна 264 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Б2. Листа изборних програма према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб Листа изборних програма
I II III IV
Стручни програми
1 Биологија и болести пчела 2
2 Биологија и патологија дивљих животиња 2
3 Органска производња у сточарству* 2 2
4 Биологија и патологија риба 2
5 Климатске промене у пољопривреди* 2 2 2
6 Спортско коњарство 2
7 Биологија и патологија егзотичних животиња 2
8 Једно здравље* 2 2
9 Комуникација и добробит животиња* 2 2
10 Аграрни туризам* 2 2
11 Кинологија 2
* Ученик бира изборни програм само једном у току школовања
Програми под редним бројевима 3 и 5 реализују се кроз теоријску наставу и вежбе

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО
 
часова часова часова часова часова
Час одељењског старешине 64 64 64 64 256
Додатни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
 
часова часова часова часова
до 5 наставних до 5 наставних
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
дана дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети* 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) 15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима дру-
гих образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су претходно донети

Остваривање школског програма по недељама

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
 
часова часова часова часова
Разредно часовна настава 32 32 32 32
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 5 5 5 2
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит       3
Укупно радних недеља 39 39 39 39
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 265

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова
Потребно ангажовање Број ученика у
разред Предмет/модул Практична Настава у
Вежбе помоћног наставника** групи - до
настава блоку
Анатомија и физиологија 64 30 да 15
I Сточарство са исхраном 64 30 да 15
Професионална пракса* 90 да 15
Фармакологија 32 64 20 да 15
Патологија 10 да 15
II Хигијена и нега животиња 32 64 20 да 15
Микробиологија и паразитологија 64 10 да 15
Професионална пракса* 90 да 15
Породиљство 64 64 30 да 15
III Болести животиња 64 160 30 да 15
Професионална пракса* 90 да 15
Болести животиња 64 96 30 да 15
IV Основи хирургије 96 96 30 да 15
Предузетништво 64 не 15

* Професионална пракса се обавља у периоду од 01.09. до 15.08. текуће школске године у првом, другом и трећем разреду, изузев празником и недељом. Закључна бројча-
на оцена утврђује се на седници одељенског већа после 15.08. текуће школске године. На истој седници утврђује се и општи успех ученика о завршеном разреду.
▪ Настава у блоку се реализује у кабинету за ветеринарску групу предмета, ветеринарској амбуланти, као и на школској економији у реалним радним условима или на фар-
мама код једног или више послодаваца у реалним радним условима.
▪ Место реализације наставе програма вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе дефинисано је у делу „ПРОГРАМИ НАСТАВЕ И УЧЕЊА”, оде-
љак „УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА”.
** Часове вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе реализује предметни наставник, а помоћни наставник обавља послове припреме за извође-
ње часова вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе. Под непосредним руководством наставника демонстира радни задатак, пружа помоћ
при раду са ученицима на часовима вежби, практичне наставе, наставе у блоку и професионалне праксе (у школском кабинету, школској ветеринарској амбуланти и
школској економији) за обављање одређених послова и радних задатака. Планира и требује потребне материјале и средства за рад на часу. Обавља радне задатке за које
ученици нису компетентни.

Б1: ОБАВЕЗНИ СТРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета: АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 96 64 30 190
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са грађом ткива;
– Развијање знања о грађи и положају појединих органа и организма у целини;
– Развијање знања о функцији појединих органа и организма у целини;
– Формирање неопходне основе да стечено знање користи у конкретним условима и за касније изучавање стручних предмета.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Хистологија 11
2. Анатомија – остеологија са миологијом 30
3. Анатомија – органологија 72
4. Физиологија 77

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе врсте ткива; Теорија:
• опише хистолошку грађу појединих ткива; •п  ојам и подела ткива;
• упореди хистолошку грађу појединих ткива; • х истолошка грађа епителних ткива;
• х истолошка грађа везивних ткива;
• припреми микроскоп за микроскопирање и изврши • х истолошка грађа мишићних ткива;
Хистологија микроскопирање ткива; • х истолошка грађа нервног ткива.
• препозна врсту ткива. Вежбе и настава у блоку:
•м  икроскопирање ткива;

Кључни појмови:
Епително ткиво, везивно ткиво, мишићно ткиво, нервно ткиво.
Страна 266 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• опише анатомску грађу; Теорија:

• наведе топографски положај скелетног система;
• опише анатомску грађу
• наведе топографски положај скелетних мишића;
• упореди кости различитих врста домаћих животиња.
• дефинише анатомску номенклатуру;
• разликује регије тела;
• разликује кости и мишиће различитих врста животиња.
Анатомија – остеологија
са миологијом
• в езе костију;
• г рађа и подела костију главе;
• г рађа и подела костију трупа;
• г рађа и подела костију екстремитета;
• г рађа и подела мишића главе;
• г рађа и подела мишића трупа;
• г рађа и подела мишића екстремитета.
Вежбе и настава у блоку:
• а натомска номенклатура;
• р егије тела;
• к ости главе, трупа и екстремитета;
•м  ишићи главе, трупа и екстремитета.

• наведе границе и грађу грудне, трбушне и карличне дупље; Теорија:
• опише анатомску грађу и топографију органа
кардиоваскуларног система;
• опише анатомску грађу и топографски положај органа
дигестивног система;
• опише анатомску грађу и топографски положај органа
неуроендокриног система;
• опише анатомску грађу и топографски положај органа
респираторног система;
• опише анатомску грађу и топографски положај органа
урогениталног система;
Анатомија –
• упоређује грађу органа и органских система код
органологија
различитих врста домаћих животиња.
• покаже на моделу и живој животињи положај појединих
унутрашњих органа код различитих животињских врста;
• разликује органе код различитих органских система;
• уочава анатомске разлике истих органа код различитих
врста домаћих животиња.
• опише начин функционисања органа мишићно-скелетног
система;
• објасни функцију кардиоваскуларног система и крви;
• опише начин функционисања неуроендокриног система;
• опише начин функционисања чула и млечне жлезде;
• објасни функцију дигестивног система;
• објасни функцију респираторног система;
• објасни функцију урогениталног система;
• разликује физиолошке процесе код различитих врста
домаћих животиња.
Физиологија
• разликује физиолошке процесе који се одвијају у
мишићима;
• разликује физиолошке процесе који се одвијају у органима • ф изиолошке карактеристике органа за варење;
за варење хране;
• разликује физиолошке процесе који се одигравају у
кардиоваскуларном систему;
• разликује физиолошке процесе органа за дисање;
• разликује физиолошке процесе мокраћних и полних
органа.
Кључни појмови:
Покретне и непокретне везе костију, кости главе, кости трупа, кости екстремитета,
мишићи главе, мишићи трупа, мишићи екстремитета.
• т елесне дупље
• а натомска грађа кардиоваскуларног система;
• а натомска грађа дигестивног система;
• а натомска грађа нервног система и ендокриних жлезда;
• а натомска грађа чула;
• а натомска грађа млечне жлезде;
• а натомска грађа респираторног система;
• а натомска грађа урогениталног система.
Вежбе и настава у блоку:
• г рађа органа:
– к ардиоваскуларног система;
–д  игестивног система;
–н  ервног система и ендокриних жлезда;
–ч  ула;
–м  лечне жлезде;
– р еспираторног система;
– у рогениталног система.
Кључни појмови:
Телесне дупље, кардиоваскуларни систем, дигестивни систем, нервни систем,
ендокринe жлездe, чула, млечна жлезда, респираторни систем, урогенитални
систем
Теорија:
•ф  изиологија мишића;
•ф  изиологија кардиоваскуларног система и крви;
•ф  изиологија неуро-ендокриног система;
•ф  изиологија чула;
•ф  изиологија млечне жлезде;
•ф  изиологија варења хране;
•ф  изиологија дисања;
•ф  изиологија урогениталног система.
Вежбе и настава у блоку:
•ф  изиолошке карактеристике мишића;
•ф  изиолошке особине кардиоваскуларног система;
•ф  изиолошке особине органа за дисање;
•ф  изиолошке особине урогениталног система.
Кључни појмови:
Физиологија мишића, физиологија кардиоваскуларног система и крви, физиологија
неуро-ендокриног система, физиологија чула, физиологија млечне жлезде,
физиологија варења хране; физиологија дисања; физиологија урогениталног
система.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ – ПРОГРАМА

Стручни предмет – Анатомија и физиологија, изучава се у првом разреду средње школе са три часа недељно теорије, два часа не-
дељно вежби и тридесет часова наставе у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове и систематизују знања
стечена у претходним разредима. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова об-
раде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од де-
финисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по обла-
стима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за
дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а
да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема
наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе
води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску гру-
пу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које
ће користити.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 267

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учиониц, кабинету и школској економији. Такође је неопходно информисати уче-
нике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Хистологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (7 часова);
– вежбе (4 часа)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету.

Анатомија-остеологија са миологијом

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (14 часова);
– вежбе (10 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у кабинету, ветеринарској амбуланти, школској економији и фарми.

Анатомија – органологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (36 часова);
– вежбе (24 часа);
– настава у блоку (12 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у кабинету, ветеринарској амбуланти, школској економији и фарми.

Физиологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (39 часова);
– вежбе (26 часова);
– настава у блоку (12 часова).
Страна 268 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:

– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у кабинету, ветеринарској амбуланти, школској економији и фарми.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме, моделе органа, костур и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– контролисати вођење дневника вежби ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према годишњем плану рада;
– поштовати начела добробити животиња.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: СТОЧАРСТВО СА ИСХРАНОМ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 64 64 30 158
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са пореклом домаћих животиња, врстама, расама, њиховим морфолошким и физиолошким особинама;
– Усвајање знања о факторима индивидуалне селекције и значај селекције за високу производњу;
– Усвајање знања о методама о одгајивања домаћих животиња;
– Упознавање са сточним хранивима и начинима коришћења по врстама и категоријама домаћих животиња;
– Оспособљавање за рад у сточарској производњи.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Опште сточарство 40
2. Специјално сточарство 42
3. Општа исхрана 24
4. Исхрана домаћих животиња 52
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 269

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• опише процес доместикације; Теорија:
• наведе порекло домаћих животиња и разликује претке •п  орекло домаћих животиња;
домаћих животиња; • в рсте, расе, ниже систематске јединице од расе;
• дефинише појам врсте, расе, соја, запата, рода, линије, •м  орфолошке и физиолошке особине домаћих животиња;
фамилије, категорије, јата домаћих животиња; • с елекција домаћих животиња;
• објасни поделу раса; • о дгајивање домаћих животиња.
• наведе морфолошке и физиолошке особине домаћих Вежбе и настава у блоку:
животиња; • о цењивање екстеријера;
• разликује врсте конституције, кондиције, темперамента и •н  ачини обележавања домаћих животиња;
ћуди домаћих животиња; •м  атично књиговодство.
Опште сточарство • дефинише појам индивидуалне селекције;
• наброји факторе индивидуалне селекције – порекло, Кључни појмови:
екстеријер, перформанс тест и прогени тест; Доместикација, раса, конституција, кондиција, индивидуална селекција, екстерије,
• наведе методе одгајивања. перформанс тест, прогени тест, методе одгајивања, обележавање, матично
књиговодство.
• оцени екстеријер од ока, мерењем, фотографисањем и
поентирањем;
• демонстрира обележавање тетовирањем маркицама и
чиповањем;
• припрема податке и одговарајуће обрасце за матичнo
књиговодство.
• разликује расе у оквиру појединих врста; Теорија:
• објасни поступак индивидуалне селекције у оквиру • г оведарство;
појединих врста; • с вињарство;
• дефинише поступке у савременој сточарској производњи. •ж  ивинарство;
• о вчарство;
• припреми животињу за мужу; • к озарство;
• припреми апарат за мужу; • к оњарство.
Специјално сточарство
• изведе поступак муже; Вежбе и настава у блоку:
• изведе поједине контроле производних особина домаћих •м  ужа крава;
животиња. • к онтрола производних способности.

Кључни појмови:
Расе говеда, свиња, кокошака, оваца, коза и коња, специфичности селекције
говеда, свиња, кокошака, оваца, коза и коња, мужа, контрола млечности.
•н  аведе поделу хранљивих материја; Теорија:
• о бјасни улогу и значај хранљивих материја; • у лога и значај хранљивих материја;
•д  ефинише сточна хранива, • с точна хранива;
• к ласификује сточна хранива; Вежбе и настава у блоку:
• о бјасни начин примене сточних хранива у исхрани •п  рипрема сточних хранива
Општа исхрана
домаћих животиња.
Кључни појмови:
•и  дентификује и разликује различите врсте сточних Хранљиве материје, минералне материје, витамини, сточна хранива – биљна,
хранива; животињска, минерална.
• о бјасни поступак припреме сточних хранива.
• р азликује потребе у количини и квалитету хране по Теорија:
врстама и категоријама домаћих животиња; •и
 схрана појединих врста и категорија домаћих животиња.
•н  аведе начине исхране по врстама и категоријама домаћих Вежбе и настава у блоку:
Исхрана домаћих животиња.  рипрема оброка и исхрана домаћих животиња;
•п
животиња
• с астави оброк за различите врсте и категорије домаћих Кључни појмови:
животиња; Уздржне и продуктивне потребе, хранљива вредност, оброк – састав, количина,
•и  зведе поступак храњења домаћих животиња. квалитет.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ – ПРОГРАМА

Стручни предмет – Сточарство са исхраном, изучава се у првом разреду средње школе са два часа недељно теорије, два часа не-
дељно вежби и тридесет часова наставе у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове и систематизују знања
стечена у претходним разредима. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити. На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и
начинима оцењивања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету и школској економији. Такође је неопходно
информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.
Страна 270 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Опште сточарство

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
– вежбе (18 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти и школској економији и фарми.

Специјално сточарство

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (22 часа);
– вежбе (14 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и фарми.

Општа исхрана

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (10 часова)
– вежбе (8 часова)
– настава у блоку (6 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и фарми.

Исхрана домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
– вежбе (24 часа);
– настава у блоку (12 часова).
Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 271

Подела одељења на групе

– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинету;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и фарми.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– користити различита хранива за припрему оброка у складу са потребама животиње;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– контролисати вођење дневника вежби ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према годишњем плану рада;
– поштовати начела добробити животиња.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ФАРМАКОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 32 64 20 180
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са пореклом, облицима и начином апликације лекова;
– Усвајање знања о судбини лека у организму;
– Усвајање знања о елиминацији лека из организма;
– Усвајање знања о различитим техникама апликације лека;
– Развијање способности примене лека у терапијске и профилактичке сврхе;
– Формирање неопходне основе да стечено знање користи у конкретним условима и за касније изучавање стручних предмета.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Општа фармакологија 66
2. Специјална фармакологија 114
Страна 272 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише појам лека; Теорија:
•н  аведе поделу лекова; •п  ојам и подела лека;
• к ласификује облике лека; • о блици лека;
• о бјасни процедуре складиштења и чувања лекова, хране •д  оза и дозирање лека;
и адитива; •п  ојам фармакокинетике;
•д  ефинише дозу лека; •п  ојам фармакодинамике.
• р азликује врсте доза; Вежбе и настава у блоку:
• о пише појам агонисте и антагонисте; • о блици лека;
• о пише појам синергизма и антагонизма; •д  озирање лека,
•д  ефинише појам ресорпције лека; •ч  ување лекова;
•н  аведе путеве излучивања лекова из организма; •н  ачини апликације лека.
Општа фармакологија
• р азликује нежељена дејства лека. Практична настава:
•п  рилаз и фиксирање животиње за апликацију лека;
• о дабере лек према облику и примени га у одговарајућој
дози; Кључни појмови:
• о безбеди правилно складиштење и чување лекова, хране Лек, доза лека, синергизам, антагонизам, каренца, полувреме елиминације, рецепт,
и адитива; апотека.
• к ласификује парентерални начин апликације лека;
• к ласификује ентерални начин апликације лека;

•п
 римењује различите технике прилаза и фиксирања
животиње за аплкацију лека.
•п  репознаје различите врсте дезинфицијенаса; Теорија:
•н  аведе представнике појединих група антисептика; •д  езинфицијенси;
• р азликује дезинфицијенсе од антисептика; • а нтисептици;
•н  аведе представнике појединих група антипаразитика; • а нтипаразитици;
•н  аведе представнике појединих група лекова који делују на • с редства која делују на дигестивни систем;
органе за варење; • с редства која делују на респираторни систем;
•н  аведе представнике појединих група лекова који делују на • с редства која делују на кардиоваскуларни систем;
органе за дисање; • с редства која делују на урогенитални систем;
•н  аведе поједине представнике група лекова који делују на • с редства која делују на нервни систем;
срце и крвне судове; • с редства која делују на слузокожу и кожу;
•н  аведе поједине представнике група лекова који делују на • х емотерапеутици;
нервни систем; • в итамини;
•н  аведе поједине представнике групе лекова који делују на • х ормони;
мокраћне и полне органе; •б  иолошки препарати.
Специјална •н  аведе поједине представнике групе лекова који делују на Вежбе и настава у блоку:
фармакологија кожу и слузокожу; •д  езинфицијенси;
•н  аведе групе антибиотика и начин деловања; • а нтисептици.
•н  аведе групе антигљивичних и антивирусних лекова; Практична настава:
•д  ефинише значај и примену хормона; •м  есто апликације према врсти животиње;
•д  ефинише значај и примену витамина; •п  рибор и инструменти за апликацију лека;
• о бјасни својства вакцина, серума и дијагностичких • т ехника апликације лека;
средстава. •м  едицински отпад.

• о дреди концентрацију дезинфицијенса; Кључни појмови:

• о дреди концентрацију антисептика.
•п  рипреми место апликације по принципу антисепсе;
•п  рипреми прибор и инструменте по принципу асепсе;
• о дабере лек по налогу доктора ветеринарске медицине;
• у клони медицински отпад на прописани начин.
Дезинфицијенси, антисептици, антипаразитици, средства која делују на
дигестивни систем, респираторни систем, кардиоваскуларни систем, урогенитални
систем, нервни систем, кожу и слузокожу, хемотерапеутици, витамини, хормони,
биолошки препарати, дезинфекција, антисепса, апликација лека, медицински
отпад.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Фармакологија, изучава се у другом разреду средње школе са два часа недељно теорије, један час недељно ве-
жби, два часа недељно практичне наставе и двадесет часова наставе у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања,
обнове и систематизују знања стечена у претходним разредима. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак
образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специ-
фичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и
лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и
припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању
наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветери-
нарску групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материја-
лима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, ветеринарској амбуланти, школској економији и другим вете-
ринарским организацијама. Такође је неопходно информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 273

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације:

Општа фармакологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (24 часа);
– вежбе (12 часова);
– практична настава (20 часова);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти и лабораторији;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, лабораторији, ветеринарском институту и другим ветеринарским организацијама.

Специјална фармакологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (40 часова);
– вежбе (20 часова);
– практична настава (44 часа);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти и лабораторији;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, лабораторији, ветеринарском институту и другим ветеринарским организацијама.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити прибор за фиксирање, одговарајући прибор и инструменте за апликацију лека;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– обавезна је контрола вођења дневника праксе ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према годишњем плану рада;
– поштовати начела добробити животиња.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
Страна 274 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ПАТОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 10 74
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са појмовима из области патолошке морфологије;
– Усвајање знања о запаљенским процесима у организму;
– Усвајање знања о туморима;
– Формирање неопходне основе да усвојено знање користи за касније изучавање клиничких предмета.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Патолошко-морфолошки поремећаји 54
2. Запаљења 15
3. Тумори 5

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам болести; Теорија:
• наведе поделу болести према локализацији, трајању и •п  ојам, подела и исход болести;
етиологији; • е тиолошки фактори;
• разликује исходе болести; •п  оремећаји метаболизма;
• објасни деловање спољашњих и унутрашњих етиолошких •п  оремећаји грађе и обима ткива;
фактора на настанак болести; •н  екроза;
• разликује поједине метаболичке поремећаје у промету •п  оремећаји у циркулацији;
воде, беланчевина, масти, угљених хидрата, минералних •п  оремећаји у терморегулацији;
материја и пигмената; • р азвојне аномалије и наказе.
• објасни атрофију, хипертрофију, хиперплазију и
метаплазију; Настава у блоку:
• дефинише појам некрозе; •и  збор места за извођење обдукције;
• наведе узроке настанка некрозе; •п  рипрема прибора за извођење обдукције;
Патолошко-
• разликује типове некрозе; •п  омоћ доктору ветеринарске медицине при извођењу обдукције;
морфолошки поремећаји
• наведе узроке настанка анемијe, хиперемијe, инфаркта, • у зимање и паковање узорака патолошког материјала.
стазе, тромбозе, емболије, метастазе и крварења;
• објасни поремећаје у циркулацији; Кључни појмови:
• разликује поремећаје у циркулацији; Болест, етиолошки фактори, дистрофије, атрофија, хипертрофија, хиперплазија,
• дефинише и објасни хипотермију, хипертермију и метаплазија, некроза, анемија, хиперемија, инфаркт, стаза, тромбоза, емболија,
грозницу; метастаза, крварења, хипотермија, хипертермија, грозница, аномалије, наказе,
• наведе типове аномалија. обдукција, патолошки материјал.

• припреми место за извођење обдукције;

• одабере прибор за извођење обдукције;
• асистира доктору ветеринарске медицине при извођењу
обдукције;
• узима и пакује узорке патолошког материјала.
• дефинише појам запаљења; Теорија:
• наведе узроке запаљења; •п  ојам запаљења;
• опише кардиналне знаке запаљења; • у зроци запаљења;
• опише алтерацију, ексудацију и пролиферацију; • к ардинални знаци;
• разликује врсте запаљења; • к омпоненте запаљења;
• изведе номенклатуру запаљења; • в рсте запаљења;
Запаљења
• препозна ток и исход запаљења. •н  оменклатура запаљења;
• т ок и исход запаљења.

Кључни појмови:
Запаљење, кардинални знаци, алтерација, ексудација, пролиферација,
номенклатура запаљења, ток и исход запаљења.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 275

• дефинише појам тумора; Теорија:

• наведе узроке настанка тумора; •п  ојам тумора;
• разликује облик и грађу тумора; • у зроци настанка, облик и грађа тумора;
• наведе врсте тумора; • в рсте тумора;
Тумори
• изведе номенклатуру тумора. •н  оменклатура тумора.

Кључни појмови:
Тумор

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Патологија, изучава се у другом разреду средње школе са два часа недељно теорије, и десет часова наставе у
блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове и систематизују знања стечена у претходним разредима. Наведе-
ни исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Патолошко-морфолошки поремећаји

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (44 часа);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти и другим ветеринарским организацијама.

Запаљења

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (15 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Тумори

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (5 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета.
Страна 276 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ХИГИЈЕНА И НЕГА ЖИВОТИЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 32 64 20 180
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са основним еколошким факторима и њиховим утицајем на организам и здравље животиња;
– Оспособљавање за спровођење зоохигијенских и превентивних мера у сточарској производњи;
– Усвајање знања о хигијени смештаја домаћих животиња;
– Оспособљавање за извођење поступака неге домаћих животиња.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1 Зоохигијенске и превентивне мере 84
2 Хигијена смештаја и нега домаћих животиња 68
3 Еколошки фактори 28

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам дезинфекције; Теорија:
• наведе врсте дезинфекције и врсте средстава за •д
 езинфекција;
дезинфекцију; •д
 езинсекција;
• разликује средства за дезинфекцију; •д
 ератизација;
• објасни поступак дезинфекције; •д
 езодоризација;
• опише појам и врсте дезинсекције; •н
 ешкодљиво уклањање лешева.
• разликује средства за дезинсекцију;
• дефинише појам дератизације; Вежбе и настава у блоку:
• разликује врсте дератизације и средстава за дератизацију; • х игијена у сточарским објектима;
• опише начин нешкодљивог уклањања лешева. •д  езинфекција;
•д  езинсекција,
Зоохигијенске и
• спроведе одржавање хигијене у сточарским објектима; •д  ератизација;
превентивне мере
• израчуна потребне количине дезинфекционог и •д  езодоризација.
дезинсекционог средства за различите потребе;
• изведе превентивне мере дезинфекције, дезинсекције, Практична настава
дератизације и дезодоризације у објектима и на терену. • о државање хигијене
•п  ревентивне мере дезинфекције, дезинсекције, дератизације и дезодоризације у
објектима и на терену

Кључни појмови:
Дезинфекција, дезинсекција, дератизација,
дезодоризација, нешкодљиво уклањање лешева.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 277

• опише објекте за смештај домаћих животиња; Теорија:

• наведе услове држања домаћих животиња. • зоохигијенски услови смештаја домаћих животиња.

• изведе поступке неге животиња – тимарење, шишање, Практична настава

прање, купање; •н  ега животиња;
Хигијена смештаја и
• примени биотермичку обраду стајњака; •п  оступак са стајњаком;
нега домаћих животиња
• припреми возило и животињу за транспорт; • т ранспорт животиња;
• примени мере нешкодљивог уклањања лешева. •н  ешкодљиво уклањање лешева.

Кључни појмови:
Хигијена смештаја, нега домаћих животиња, уклањање лешева, стајњак.
• објасни утицај сунчеве светлости на животињски Теорија:
организам; • с унчева светлост;
• дефинише физичке, хемијске и биолошке особине ваздуха • в аздух;
и утицај на животињски организам; • в ода;
Еколошки фактори • разликује врсте воде, физичке и хемијске особине воде; • з емљиште;
• објасни физичке, хемијске, биолошке особине земљишта и • а климатизација.
утицај на животињски организам;
• опише процес аклиматизације; Кључни појмови:
• наведе факторе од којих зависи процес аклиматизације. Сунчева светлост, ваздух, вода, земљиште, аклиматизација.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Хигијена и нега животиња, изучава се у другом разреду средње школе са два часа недељно теорије, један час не-
дељно вежби, два часа недељно практичне наставе и двадесет часова вежби у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова
знања, обнове и систематизују знања стечена у основној школи. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак
образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова об-
раде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од де-
финисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по обла-
стима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за
дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а
да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема
наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе
води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску гру-
пу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које
ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици/кабинету, лабораторији/ школској економији. Такође је неопходно ин-
формисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Зоохигијенске превентивне мере

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
– вежбе (32 часа);
– настава у блоку (20 часова);
– практична настава (16 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби, наставе у блоку и практичне наставе.
Место реализације наставе:
• теоријска настава у учионици и кабинету;
• вежбе – школска економија, фарма;
• настава у блоку, практична настава – школска економија, фарма.

Хигијена смештаја и неге домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (20 часова);
– практична настава (48 часа).
Страна 278 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– практичне наставе.
Место реализације наставе:
– теоријска настава − у учионици и кабинету;
– практична настава – школска економија, фарма.

Еколошки фактори

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (28 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– користити прибор и материјал за одржавање хигијене у сточарским објектима на прописани начин;
– поштовати начела добробити животиња;
– обавезна је контрола вођења дневника праксе ученика;
– настава у блоку се реализује у току школске године према годишњем плану рада.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процес учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: МИКРОБИОЛОГИЈА И ПАРАЗИТОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 64 10 138
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са основним принципима рада у лабораторији;
– Усвајање знања о основним биолошким карактеристикама микроорганизама и паразита;
– Усвајање знања о основним принципима имунолошког система;
– Усвајање знања о инфекцији;
– Формирање неопходне основе да усвојено знање користи за касније изучавање клиничких предмета.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 279

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Микробиологија 74
2. Инфекције и имунологија 16
3. Паразитологија 48

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни грађу бактерија;
• објасни грађу вируса;
• објасни грађу гљивица и плесни;
• објасни грађу приона;
• наведе начине размножавања микроорганизама;
• наведе утицај биотичких и абиотичких фактора на
поједине врсте микроорганизама.
• одабере и припреми прибор и посуђе које се користи за рад • н ативни препарат;
у лабораторији;
• узоркује крв, урин, и фецес;
• узме узорак коже;
• обележи узете узорке;
• складишти и чува узорке на прописани начин;
• издаје узорке на прописани начин;
• пакује узорке за транспорт;
Микробиологија
• прави и боји микроскопске препарате;
• засејава хранљиве подлоге;
• припреми узети узорак фецеса за копролошки преглед на
присуство микроорганизама;
• припреми узети узорак крви за хематолошки преглед на
присуство микроорганизама;
• припреми узети узорак урина за уролошки преглед на
присуство микроорганизама;
• припреми узети узорак коже за дерматолошки преглед;
• употреби заштитна средства и опрему у раду.
• сортира и пакује потенцијално опасан и употребљен
потрошни материјал на прописан начин;
• уништава потенцијално опасан и употребљен потрошни
материјал на прописан начин;
• обезбеди спољашњу средину од контаминације
инфективним материјалом.
• објасни настанак и врсте инфекције;
• дефинише појам и значај имунитета;
Инфекције и • разликује активни и пасивни имунитет;
имунологија • разликује типове алергијских реакција.
• к ласификује паразите по систематским категоријама;
•н  аведе назив паразита;
• о бјасни морфолошке и биолошке карактеристике протозоа; • м  орфолошке и биолошке одлике протозоа;
•н  аведе представнике протозоа и њихову
распрострањеност;
• о бјасни морфолошке и биолошке карактеристике
хелмината;
•н  аведе представнике хелмината и њихову
распрострањеност;
• о бјасни морфолошке и биолошке карактеристике
Паразитологија артропода;
•н  аведе представнике артропода и њихову
распрострањеност;
• о бјасни значај паразита у настанку паразитских болести; •д  ерматолошки преглед на присуство паразита.
•н  аведе значај геоклиматских фактора за развој и
размножавање паразита;
• о бјасни видове патогеног деловања паразита;
• о бјасни како организам домаћина реагује на присуство
паразита.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Теорија:
•м  орфологија микроорганизама;
• р азмножавање микроорганизама;
• е кологија микроорганизама.
Вежбе и настава у блоку:
• л абораторијски прибор и опрема;
• у зимање, паковање и слање материјала за лабораторијски преглед;
•б  ојени препарати;
• х ранљиве подлоге;
• к опролошки преглед на присуство микроорганизама;
• х ематолошки преглед на присуство микроорганизама;
• у ролошки преглед на присуство микроорганизама;
•д  ерматолошки преглед на присуство микроорганизама;
•м  едицински отпад;
Кључни појмови:
Грађа бактерија, гљивица, плесни, вируса, приона, размножавање
микроорганизама, екологија микроорганизама, лабораторијски прибор,
микроскопски препарати, хранљиве подлоге, копролошки преглед, хематолошки
преглед, уролошки преглед, дерматолошки преглед, медицински отпад.
Теорија:
•и  нфекција;
•и  мунологија.
Кључни појмови:
Инфекција, активни и пасивни имунитет, антитело, антиген, алергијска реакција.
Теорија:
•п  ојам и класификација паразита;
•м  орфолошке и биолошке одлике хелмината;
•м  орфолошке и биолошке одлике артропода;
• р аспрострањеност паразита;
•п  атогено деловање паразита;
• р еакција организма домаћина.
Вежбе и настава у блоку:
• л абораторијски прибор и опрема;
• к опролошки преглед на присуство паразита;
• х ематолошки преглед на присуство паразита;
Кључни појмови:
Класификација паразита, морфолошке и биолошке одлике протозоа, хелмината,
артропода, лабораторијски прибор и опрема.

• к ористи лабораторијски прибор и опрему;

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Микробиологија и паразитологија, изучава се у другом разреду средње школе са два часа недељно теорије, два
часа недељно вежби и десет часова наставе у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове и систематизују
она стечена у основној школи и претходним разредима. Нови исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
Страна 280 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, лабораторији, школској економији и другим ветеринарским
организацијама. Такође је неопходно информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Микробиологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
– вежбе (52 часа);
– настава у блоку (6 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти и лабораторији;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, лабораторији, ветеринарском институту и другим ветеринарским организацијама.

Инфекције и имунологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Паразитологија

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (32 часа);
– вежбе (12 часова);
– настава у блоку (4 часа).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава − у учионици и кабинету.
– вежбе у ветеринарској амбуланти и лабораторији;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, лабораторији, ветеринарском институту и другим ветеринарским организацијама.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
– користити опрему и прибор за рад у лабораторији;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– контролисати вођење дневника праксе ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према плану;
– животиња. поштовати начела добробити.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 281

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, истраживачких пројеката и сл., презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење постигну-
ћа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на
крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самостал-
них или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним осо-
бинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања,
стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је континуирано про-
веравати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да искажу критичко
мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест. Овај
тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације
градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ПОРОДИЉСТВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 96 64 64 30 254
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о физиологији репродукције;
– Усвајање знања о патологији репродукције;
– Упознавање са начинима и поступцима при асистирању доктору ветеринарске медицине из области репродукције;
– Усвајање знања о значају и технологији вештачког осемењавања;
– Усвајање знања о начину и поступцима асистирања доктору ветеринарске медицине при извођењу вештачког осемењавања;
– Упознавање са основама потпомогнуте репродуктивне технике.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Репродукција 123
2. Вештачко осемењавање и стерилитет 110
3. Увод у потпомогнуте репродуктивне технике 21
Страна 282 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе функцију женских полних органа; Теорија:
• наведе утицај ендокриног система на репродукцију; •п  олни циклус;
• дефинише симптоме и фазе полног циклуса; • г равидитет;
• разликује фоликуларну и лутеинску фазе полног циклуса; •п  орођај;
• објасни процес парења и оплођења различитих врста •ф  изиологија пуерперијума;
домаћих животиња; •п  атологија гравидитета;
• дефинише процес имплантације и плацентације; •п  атологија порођаја;
• разликује типове плодових омотача и типове плаценте код •п  атологија пуерперијума.
домаћих животиња;
• разликује фазе у развоју плода; Вежбе и настава у блоку:
• наведе дужину трајања гравидитета код појединих врста • е струс;
домаћих животиња; • г равидитет;
• наведе знаке блиског порођаја; • с пољашњи знаци гравидитета;
• објасни фазе порођаја; •п  ринцип рада и примена ултразвука у дијагностици гравидитета;
• дефинише пуерперијум и дужину трајања пуерперијума • а кушерски инструменти;
код различитих врста домаћих животиња; •п  орођај;
• наведе узроке поремећаја гравидитета; • т ежак порођај.
• наведе узроке патолошког порођаја од стране мајке;
• наведе узроке патолошког порођаја од стране плода; Практична настава:
• наведе узроке и знаке патолошког пуерперијума. •п
 рактичан рад у ветеринарској амбуланти уз доктора ветеринарске медицине
приликом откривања еструса код различитих врста домаћих животиња;
• препозна спољашње знаке еструса код различитих врста •п
 рактичан рад у ветеринарској амбуланти уз доктора ветеринарске медицине
домаћих животиња; приликом дијагноза гравитета код различитих врста домаћих животиња;
• утврди оптимално време оплодње; •п
 рактичан рад у ветеринарској амбуланти уз доктора ветеринарске медицине
• препозна спољашње знаке гравидитета код различитих приликом порођаја код различитих врста домаћих животиња.
врста домаћих животиња;
Репродукција • припреми ултразвучни апарат; Кључни појмови
• асистира доктору ветеринарске медицине у току Полни циклус, гравидитет, порођај, пуерперијум, патологија гравидитета, побачај,
ултразвучне дијагностике гравидитета; патоморфолошке промене плода, патологија порођаја, акушерски инструменти,
• одабере и припрема акушерске инструменте; ултразвук.
• препозна фазе порођаја код различитих врста домаћих
животиња;
• препозна положај плода у току порођаја;
• препозна тежак порођај;
• демонстрира основне технике корекције положаја плода;

• употреби заштитна средства и опрему у раду;

• припреми услове за безбедан третман животиње
и безбедно руковање прибором (фиксирање) и
инструментима;
• припреми радно место по налогу доктора ветеринарске
медицине;
• припреми животињу за вагинални и ректални преглед;
• обезбеди услове за преглед животиње на еструс;
• обезбеди услове за преглед животиње на гравидитет;
• припреми животињу за порођај;
• асистира доктору ветеринарске медицине у току порођаја;
• прихвати младунче након порођаја;
• асистира доктору ветеринарске медицине у току тешког
порођаја;
• процени поступак са животињом у складу са начелима
добробити животиња;
• води евидецију у ветеринарским организацијама.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 283

•д  ефинише зоотехнички, зоохигијенски, ветеринарско- Теорија:

санитарни и економски значај вештачког осемењавања;
• о бјасни поступак припреме животиње за узимање
ејакулата;
• о бјасни начин узимања ејакулата код различитих врста
домаћих животиња;
• о пише поступак прегледа, разређивања, дозирања,
конзервисања, чувања и транспорта сперме;
• о пише технике вештачког осемењавања код различитих
врста домаћих животиња;
•н  аведе узроке стерилитета;
•н  аведе типове урођеног стерилитета код женских
животиња;
•н  аведе типове стеченог стерилитета код женских
животиња;
•н  аведе облике импотенције код мужјака;
• о бјасни значај профилаксе стерилитета;
•и  зврши микроскопски преглед ејакулата;
•п  рипреми ејакулат за микроскопски преглед;
Вештачко осемењавање
•п  рипреми лабораторијски прибор и инструменте за
и стерилитет
разређивање ејакулата;
• р азреди ејакулат од различитих врста домаћих животиња;
•д  озира ејакулат различитих врста домаћих животиња;
• к онзервише ејакулат различитих врста домаћих животиња;
•п  римени технике чувања ејакулата различитих врста
домаћих животиња;
• з начај вештачког осемењавања;
• т ехнике узимања ејакулата код различитих врста домаћих животиња;
•п  оступак са ејакулатом код различитих врста домаћих животиња;
• т ехнике вештачког осемењавања;
• у зроци стерилитета;
• с терилитет женки;
• с терилитет мужјака;
•п  рофилакса стерилитета.
Вежбе и наства у блоку:
•п  реглед и оцена сперме;
• р азређивање ејакулата код различитих врста домаћих животиња;
•д  озирање ејакулата код различитих врста домаћих животиња;
• к онзервисање и чување ејакулата код различитих врста домаћих животиња;
Практична настава:
• у зимање ејакулата од различитих врста домаћих животиња;
• т ехника вештачког осемењавања код различитих врста домаћих животиња;
Кључни појмови:
Ејакулат, поступак са ејакулатом (узимање, разређивање, дозирање, конзервисање,
чување и транспортовање) осемењавање, стерилитет.

•п  рипреми животињу за узимање ејакулата;

•и  зврши узимање ејакулата код различитих врста домаћих
животиња;
•п  рипреми животињу за вештачко осемењавање;
• о дабере и припреми инструменте за вештачко
осемењавање различитих врста домаћих животиња;
•п  римени поступак вађења и одмрзавања ејакулата за
вештачко осемењавање код различитих врста домаћих
животиња;
• о дабере животињу за вештачко осемењавање;
• о безбеди хумани поступак у раду са животињама;
• в оди евиденцију вештачког осемењавања код домаћих
животиња.
• наведе принципе ембриотрансфера; Теорија:
• наведе принципе клонирања; • основни принципи ембриотрансфера;
• наведе основне технике инвитро и инвиво оплођења. • основни принципи клонирања;
• основне технике инвитро и инвиво оплођења.
Увод у потпомогнуте • припреми животињу за ембриотрансфер; Настава у блоку:
репродуктивне технике • асистира доктору ветеринарске медицине у току • потпомогнуте репродуктивне технике ембриотрансфера;
ембриотрансфера;
• припреми животињу за инвитро и инвиво оплођење; Кључни појмови:
• асистира доктору ветеринарске медицине приликом Ембриотрансфер, клонирање, инвитро и инвиво оплођење.
инвитро и инвиво оплођења.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Породиљство, изучава се у трећем разреду средње школе са три часа недељно теорије, два часа недељно вежби,
два часа недељно практичне наставе и тридесет часова наставе у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове
и систематизују знања стечена у претходним разредима. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образо-
вања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учиониц, кабинету, школској економији и ветеринарским организацијама. Такође
је неопходно информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.
Страна 284 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Репродукција

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (50 часова);
– вежбе (32 часа);
– практична настава (32 часа);
– настава у блоку (9 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби, практичне наставе, наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти,
– практична настава и школској економији и ветеринарским организацијама
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и другим ветеринарским организацијама.

Вештачко осемењавање и стерилитет

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (37 часова);
– вежбе (32 часа);
– практична настава (32 часа);
– настава у блоку (9 часова).
Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: вежби, практичне наставе и наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и другим ветеринарским организацијама.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти;
– практична настава и школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и другим ветеринарским организацијама.

Увод у потпомогнуте репродуктивне технике

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (9 часова)
• настава у блоку (12 часова)
Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– настава у блоку на школској економији и у Сточарско-ветеринарском Центру за репродукцију и вештачко осемењавање.
Препоруке за реализацију наставе:
• користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
– користити прибор за фиксирање, одговарајућу опрему, прибор и инструменте за клинички преглед и апликацију лекова;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– контролисати вођење дневника праксе ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према плану;
– животиња. поштовати начела добробити.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 285

добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: БОЛЕСТИ ЖИВОТИЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 128 64 160 30 382
IV 96 64 96 30 286
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са етиологијом, клиничком сликом и профилаксом најважнијих болести органских система домаћих животиња;
– Усвајање знања о етиологији, клиничкој слици и профилакси најважнијих заразних болести домаћих животиња;
– Усвајање знања о етиологији, клиничкој слици и профилакси најважнијих паразитских болести домаћих животиња;
– Усвајање знања о етиологији, клиничкој слици и профилакси најважнијих болести живине;
– Усвајање знања о вештинама за правилан прилаз, фиксирање и припрему животиње за клинички преглед;
– Развијање свести о опасности од повређивања при неправилном третману животиње и неправилном руковању прибором и ин-
струментима;
– Упознавање са начином и поступцима асистирања доктору ветеринарске медицине при извођењу клиничког прегледа и спровође-
њу терапије и профилаксе;
– Усвајање знања о вођењу евиденције у ветеринарским организацијама;
– Развијање свести о значају спровођења програма мера здравствене заштите животиња;
– Развијање свести о начелима добробити животиња;
– Развијање свести о примени процедура уклањања медицинског отпада и примени прописа заштите животне средине;
– Развијање свести о значају примене прописа из области безбедности и заштите здравља на раду.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: трећи
Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Болести органских система домаћих животиња 157
2. Заразне болести домаћих животиња 139
3. Паразитске болести домаћих животиња 68
4. Болести живине 18

Разред: четврти
Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Болести преживара 116
2. Болести свиња 66
3. Болести коња 55
4. Болести паса и мачака 49
Страна 286 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:

• о пише најважније болести органа за варење код домаћих Теорија:

животиња; •б  олести органа за варење:
• р азликује етиологију и клиничку слику болести органа за – болести усне дупље;
варење код домаћих животиња; – болести ждрела;
• о пише најважније болести органа за дисање код домаћих – болести једњака;
животиња; – болести желуца;
• р азликује етиологију и клиничку слику болести органа за – болести црева.
дисање код домаћих животиња; •б  олести органа за дисање:
•п  репозна најважније болести органа кардиоваскуларног – болести горњих дисајних путева;
система код домаћих животиња; – болести душника и бронхијалног стабла;
• р азликује етиологију и клиничку слику болести органа – болести плућа.
кардиоваскуларног система код домаћих животиња; •б  олести органа кардиоваскуларног система:
•п  репозна најважније болести органа уринарног система – болести срца;
код домаћих животиња; – шок.
• р азликује етиологију и клиничку слику болести органа •б  олести органа уринарног система:
уринарног система код домаћих животиња; – болести бубрега;
•п  репозна најважније болести локомоторног система код – болести мокраћне бешике и мокраћних путева.
домаћих животиња; •б  олести локомоторног система;
• р азликује етиологију и клиничку слику болести • т ровања;
локомоторног система код домаћих животиња; • а лергије.
•н  аведе најважније узроке и симптоме тровања код домаћих
животиња; Вежбе и настава у блоку:
•п  репозна најважније узроке и симптоме алергије код • о сновне методе клиничког прегледа домаћих животиња;
домаћих животиња; • о пшти клинички преглед домаћих животиња;
•п  римени превентивне мере у циљу спречавања болести • в етеринарска документација.
различитих органских система домаћих животиња.
Практична настава
Болести органских
• о бјасни основна правила поступања са животињом у току •п
 рилаз и фиксирање домаћих животиња за обављање општег клиничког прегледа;
система домаћих
интервенције (прилаз, фиксирање); •п
 рактичан рад у ветеринарској амбуланти уз доктора ветеринарске медицине
животиња
• о бјасни поступке одређивања вредности тријаса; и обрада појединих клиничких случајева: пријем пацијената, општи клинички
•н  аведе редослед клиничког прегледа; преглед, спровођење терапије, узимање узорака за дијагностичко испитивање и
• о бјасни основне методе клиничког прегледа; вођење ветеринарске документације.
• о бјасни значај вођења евиденције у ветеринарској
медицини;
• р азликује врсте евиденције у ветеринарској медицини. Кључни појмови:
Болести органа за варење, болести органа за дисање, болести органа
кардиоваскуларног система, болести органа уринарног система, болести
• у потреби заштитна средства и опрему у раду; локомоторног система, алергије, тровања, национал, анамнеза, хабитус, тријас,
•п  рипреми услове за безбедан третман животиње адспекција, палпација, перкусија, аускултација, термометрирање, биопсија,
и безбедно руковање прибором (фиксирање) и пункција, прибор за фиксирање, прибор и инструменти за апликацију лека,
инструментима; ветеринарска документација.
• о безбеди услове за преглед животиње и интервенцијe;
•п  рипреми радно место по налогу доктора ветеринарске
медицине;
•п  рикупља податке везане за национал и анамнезу од
власника животиње;
•м  ери вредности тријаса;
• у зоркује патолошки и непатолошки материјал;
• о бележи и чува узорке на прописани начин;
•п  акује и издаје узорке на прописани начин;
•п  рипреми потребан прибор и лек за апликацију по налогу
доктора ветеринарске медицине;
• а пликује лек по налогу доктора ветеринарске медицине;
• у клони медицински отпад на прописани начин;
•п  роцени поступак са животињом у складу са начелима
добробити животиња.
• в оди евиденцију у ветеринарским организацијама.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 287

• опише значај и изворе зоонозе; Теорија:

• наведе начине инфекције; • епизоотиологија зарзних болести;
• наведе основне путеве ширења заразних болести; • биосигурносне мере;
• разликује ензоотије, епизоотије и панзоотије; • заразне болести изазване бактеријама:
• опише основне спољашње и унутрашње биосигурносне – а нтракс;
мере и њихов значај; –б  руцелоза;
• наведе узрочнике и начин ширења заразних болести – с алмонелоза;
изазваних бактеријама; – л ептоспироза;
• препозна клиничке манифестације заразних болести – т уберкулоза;
изазваних бактеријама; –п  астерелоза;
• наведе узрочнике и начин ширења заразних болести – а наеробне инфекције;
изазваних вирусима; – к ју грозница;
• опише клиничке манифестације заразних болести – т уларемија.
изазваних вирусима; • заразне болести изазване вирусима:
• наведе узрочнике и начин ширења заразних болести –б  еснило;
изазваних прионима; – с линавка и шап;
• опише клиничке манифестације заразних болести –А  ујецкијева болест;
изазваних прионима; –б  олест плавог језика;
• наведе узрочнике и начин ширења векторских заразних –б  огиње оваца и коза.
болести; • заразне болести изазване прионима:
• препозна клиничке манифестације векторских заразних –б  олест лудих крава;
болести; – с креjпи.
• објасни значај профилактичких мера у сузбијању заразних • векторске болести:
болести. – г розница западног Нила;
– г розница долине Рифта;
• опише значај спровођења програма мера здравствене – е фемерна грозница;
заштите животиња према пропису; – к рпељски енцефалитис;
• прпознаје значај спровођења биосигурносних мера; –Л  ајмска болест.
• припреми потребан прибор и одабере вакцину за
апликацију по налогу доктора ветеринарске медицине; Вежбе и настава у блоку:
• изведе апликацију вакцине по налогу доктора • програм мера здравствене заштите животиња:
Заразне болести домаћих ветеринарске медицине; –б  иосигурносне мере и добробит животиња;
животиња • употреби радна средства и материјал у складу са –и  мунопрофилактичке мере;
упутствима произвођача; –д  ијагностичка испитивања у циљу откривања нарочито опасних заразних
• припреми потребан прибор за узимање узорака за болести;
дијгностичка испитивања;
• припреми потребан прибор за извођење Практична настава:
туберкулинизације; • дезинфекција;
• води евиденцију везану за програм мера здравствене • дезинсекција;
заштите животиња у писаној и електронској форми; • дератизација;
• процени поступак са животињом у складу са начелима • дезодорација;
добробити животиња. • деконтаминација.

• употреби заштитна средства и опрему у раду; Кључни појмови:

• одабере одговарајуће средство за дезинфекцију, Етиологија, епизоотиологија, бактеријске заразне болести, вирусне заразне
дезинсекцију и дезодорацију по налогу доктора болести, прионске заразне болести, векторске болести, вакцинација,
ветеринарске медицине; туберкулинизација, деконтаминација, програм мера, ветеринарска документација.
• припреми раствор за дезинфекцију, дезинсекцију и
дезодорацију;
• припреми и поставља дезобаријеру под надзором доктора
ветеринарске медицине;
• припреми и поставља мамце за дератизацију под надзором
доктора ветеринарске медицине;
• спроводи дезинсекцију под надзором доктора
ветеринарске медицине;
• спроведе зоохигијенске и зоотехничке мере;
• сортира и пакује потенцијално опасан и употребљен
потрошни материјал на прописани начин;
• обезбеди да употребљена средства не дођу у додир са
водом за пиће, намирницама, људима и животињама;
• води евиденцију о извршеној дезинфекцији, дезинсекцији,
дератизацији, дезодорацији и деконтаминацији;
• процени поступак са животињом у складу са начелима
добробити животиња.
Страна 288 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни значај превентивних мера-дехелминтизације; Теорија:

• наведе узрочнике и начин ширења болести изазваних • болести изазване протозоама:
протозоама; –б  абезиоза;
• опише клиничке манифестације болести изазваних – к окцидиоза.
протозоама; • болести изазване хелминтима:
• наведе узрочнике и начин ширења болести изазваних –ф  асциолоза;
хелминтима; – т енијаза;
• препозна клиничке манифестације болести изазваних – е хинококоза;
хелминтима; – а скаридоза;
• наведе узрочнике и начин ширења болести изазваних – с тронгилидоза;
ектопаразитима; –д  иктиокаулоза;
Паразитске болести
• препозна клиничке манифестације болести изазваних • болести изазване ектопаразитима:
домаћих животиња
ектопаразитима. –ш  уга;
–м  ијаза;
• припрема лек за дехелминтизацију по налогу доктора – к рпељи;
ветеринарске медицине; –б  уве;
• спроводи дехелминтизацију по налогу доктора – в аши.
ветеринарске медицине;
• води евиденцију о извршеној дехелминтизацији. Практична настава и настава у блоку:
• дехелминтизација.

Кључни појмови:
Протозоозе, хелминтозе, артроподозе, дехелминтизација.
• дефинише појам болести;
• наведе узрок настанка болести; Теорија:
• препозна клиничке манифестације болести; • атипична куга живине;
• наведе профилактичке мере за одговарајућу болест. • Гамборо болест;
• богиње живине;
• припрема прибор и инструменте за апликацију лекова и • инфлуенца птица;
вакцина по налогу доктора ветеринарске медицине; • технопатије у живинарству;
• одабере, припреми и апликује лек по налогу доктора • превентивне мере у живинарству.
Болести живине
ветеринарске медицине;
• одабере, припреми и апликује вакцину по налогу доктора Практична настава:
ветеринарске медицине; • начини апликације вакцина у живинарству;
• уклони медицински отпад на прописани начин; • начини апликације лекова у живинарству.
• води евиденцију у ветеринарским организацијама.
Кључни појмови:
Атипична куга живине, гамборо болест, богиње живине, инфлуенца птица,
технопатије у живинарству, превентивне мере у живинарству.
• дефинише појам болести; Теорија:
• наведе узрок настанка болести; • индигестије;
• препозна клиничке манифестације болести; • надун;
• наведе профилактичке мере за одговарајућу болест. • страна тела у преджелуцима;
• припрема прибор и инструменте за клинички преглед • промена положаја сиришта;
преживара по налогу доктора ветеринарске медицине; • бели пролив телади;
• демонстрира преглед коже, слузница, преглед лимфних • инфективно запаљење слузокоже, носа и душника;
чворова, система органа преживара; • леукемије;
• наведе поступак припреме животиње за специјална • везикална хематурија говеда;
дијагностичка испитивања; • физиолошки едем вимена;
• извештава о уоченим променама при прегледу коже, • запаљење вимена;
слузница, преглед лимфних чворова, система органа • кетоза;
преживара. • пуерперална пареза;
• асептични пододерматитис;
• употреби заштитна средства и опрему у раду; • нодуларни дерматитис;
• припреми услове за безбедан третман животиње и • трихофитија;
безбедно руковање прибором и инструментима; • стрептотрихоза;
• одабере, припреми и апликује лек по налогу доктора • хиподермоза;
ветеринарске медицине; • цистицеркоза;
• прикупља податке везане за национал и анамнезу од • ценуроза;
власника животиње; • заразна шепавост оваца.
Болести преживара • мери вредности тријаса;
• припреми радно место по налогу доктора ветеринске Вежбе и настава у блоку:
медицине; • преглед коже преживара;
• процени поступак са животињом у складу са начелима • преглед слузница преживара;
добробити животиња. • преглед лимфних чворова преживара;
• уклони медицински отпад на прописани начин; • преглед система органа преживара;
• води евиденцију у ветеринарским организацијама. • вештачка исхрана преживара.

Практична настава:
• практичан рад у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми говеда
уз доктора ветеринарске медицине и обрада појединих клиничких случајева:
пријем пацијената, општи клинички преглед, спровођење терапије и вођење
ветеринарске документације.

Кључни појмови:
Идигестије, надун, страна тела у преджелуцима, промена положаја сиришта,
бели пролив телади, инфективно запаљење слузокоже носа и душника, леукемије,
везикална хематурија говеда, физиолошки едем вимена, запаљење вимена,
кетоза, пуерперална пареза, асептични пододерматитис, нодуларни дерматитис,
трихофитија, стрептотрихоза, хиподермоза, цистицеркоза, ценуроза, заразна
шепавост оваца, сондирање, троакирање, катетеризација мокраћне бешике,
клистирање, вештачка исхрана.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 289

• дефинише појам болести; Теорија:

• наведе узрок настанка болести; • а немија прасади;
• препозна клиничке манифестације болести; •ч  ађавост прасади
• наведе профилактичке мере за одговарајућу болест. • е демска болест;
•м  икотоксикозе;
• припрема прибор и инструменте за клинички преглед • е нзоотска пнеумонија;
свиња по налогу доктора ветеринарске медицине; • к онтагиозна плеуропнеумонија;
• демонстрира преглед коже, слузница, преглед лимфних • к ласична куга свиња;
чворова, система органа свиња; • а фричка куга свиња;
• извештава о уоченим променама при прегледу коже, •ц  рвени ветар;
слузница, преглед лимфних чворова, система органа • т рихинелоза;
свиња. •ц  истицеркоза;
Вежбе и настава у блоку:
• употреби заштитна средства и опрему у раду; •п  реглед коже свиња;
Болести свиња
• припреми услове за безбедан третман животиње и •п  реглед слузница свиња;
безбедно руковање прибором и инструментима; •п  реглед лимфних чворова свиња;
• обезбеди услове за преглед животиња и интервенцијe; •п  реглед система органа свиња;
• припреми радно место по налогу доктора ветеринске • в ештачка исхрана свиња.
медицине; Практична настава:
• прикупља податке везане за национал и анамнезу од •п  рактичан рад у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми свиња
власника животиње; уз доктора ветеринарске медицине и обрада појединих клиничких случајева:
• мери вредности тријаса; пријем пацијената, општи клинички преглед, спровођење терапије и вођење
• процени поступак са животињом у складу са начелима ветеринарске документације.
добробити животиња.
• води евиденцију у ветеринарским организацијама. Кључни појмови:
анемија прасади, чађавост прасади, едемска болест, микотоксикозе, ензоотска
пнеумонија, контагиозна плеуропнеумонија, класична куга свиња, афричка куга
свиња, црвени ветар, трихинелоза, цистицеркоза.
• дефинише појам болести; Теорија:
• наведе узрок настанка болести; • х ерпесвирусне инфекције;
• препозна клиничке манифестације болести; •и  нфлуенца коња;
• наведе профилактичке мере за одговарајућу болест. •ж  дребећак;
•и  нфективна анемија копитара;
• припрема прибор и инструменте за клинички преглед коња • м иопатије изазване оптерећењем;
по налогу доктора ветеринарске медицине; • л аминитис;
• демонстрира преглед коже, слузница, преглед лимфних • к олике.
чворова, система органа коња; Вежбе и настава у блоку:
• извештава о уоченим променама при прегледу коже, •п  реглед коже коња;
слузница, преглед лимфних чворова, система органа коња. • п реглед слузница коња;
•п  реглед лимфних чворова коња;
Болести коња
• употреби заштитна средства и опрему у раду; •п  реглед система органа коња;
• припреми услове за безбедан третман животиње и • в ештачка исхрана коња.
безбедно руковање прибором и инструментима; Практична настава:
• обезбеди услове за преглед животиња и интервенцијe; •п  рактичан рад у ветеринарској амбуланти, школској економији, ергели уз
• припреми радно место по налогу доктора ветеринске доктора ветеринарске медицине и обрада појединих клиничких случајева:
медицине; пријем пацијената, општи клинички преглед, спровођење терапије и вођење
• прикупља податке везане за национал и анамнезу од ветеринарске документације.
власника животиње;
• мери вредности тријаса; Кључни појмови:
• процени поступак са животињом у складу са начелима Херпесвирусне инфекције, инфлуенца коња, ждребећак, инфективна анемија
добробити животиња. копитара, миопатије изазване оптерећењем, ламинитис, колике.
• води евиденцију у ветеринарским организацијама.
Теорија:
• дефинише појам болести; •ш  тенећак;
• наведе узрок настанка болести; •и  нфективни хеморагични ентеритис;
• препозна клиничке манифестације болести; •п  анлеукопенија мачака;
• наведе профилактичке мере за одговарајућу болест; •д  емодикоза;
• о титис;
• припрема прибор и инструменте за клинички преглед паса • с рчани црв;
и мачака по налогу доктора ветеринарске медицине; • з аразни ринотрахеитис мачака.
• демонстрира преглед коже, слузница, преглед лимфних
чворова, система органа паса и мачака; Вежбе и настава у блоку:
• извештава о уоченим променама при прегледу коже, •п  реглед коже код паса и мачака;
слузница, преглед лимфних чворова, система органа паса •п  реглед слузница код паса и мачака;
и мачака. •п  реглед лимфних чворова паса и мачака;
Болести паса и мачака
•п  реглед система органа код паса и мачака;
• употреби заштитна средства и опрему у раду; • в ештачка исхрана паса и мачака.
• припреми услове за безбедан третман животиње и Практична настава:
безбедно руковање прибором и инструментима; •п  рактичан рад у ветеринарској амбуланти, ветеринарским организацијама уз
• обезбеди услове за преглед животиња и интервенцијe; доктора ветеринарске медицине и обрада појединих клиничких случајева:
• припреми радно место по налогу доктора ветеринске пријем пацијената, општи клинички преглед, спровођење терапије и вођење
медицине; ветеринарске документације.
• прикупља податке везане за национал и анамнезу од
власника животиње; Кључни појмови:
• мери вредности тријаса; Штенећак, инфективни хеморагични ентеритис,
• процени поступак са животињом у складу са начелима панлеукопенија мачака, демодикоза, отитис, срчани црв, заразни ринотрахеитис
добробити животиња. мачака.
• води евиденцију у ветеринарским организацијама.
Страна 290 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Болести животиња, изучава се у трећем и четвртом разреду средње школе. У трећем разреду се изучава са чети-
ри часа недељно теорије, два часа недељно вежби, пет часова недељно практичне наставе и тридесет часова наставе у блоку. У четвртом
разреду се изучава са три часа недељно теорије, два часа недељно вежби, три часа недељно практичне наставе и тридесет часова вежби у
блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове и систематизују знања стечена у претходним разредима. Наведе-
ни исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи
од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте, школске економије, ветеринарске организације), доступном уџбенику, примерима из праксе и
другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, лабораторији, школској економији и ветеринарским органи-
зацијама. Такође је неопходно информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Болести органских система домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (35 часова);
– вежбе (32 часа);
– практична настава (80 часова);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.

Заразне болести домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (52 часа);
– вежбе (32 часа);
– практична настава (45 часова);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 291

Паразитске болести домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (33 часа);
– практична настава (25 часова);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Болести живине

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
– практична настава (10 часова);

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– практичне наставе
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, живинарској фарми и другим ветеринарским организацијама.

Болести преживара

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (46 часова);
– вежбе (32 часа);
• практична настава (30 часова);
– настава у блоку (8 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
• практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Болести свиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (22 часа);
– вежбе (12 часова);
• практична настава (24 часа);
– настава у блоку (8 часова).
Страна 292 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.

Болести коња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (14 часова);
– вежбе (12 часова);
• практична настава (21 час);
– настава у блоку (8 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
• практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.

Болести паса и мачака

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (14 часова);
– вежбе (8 часова);
• практична настава (21 час);
– настава у блоку (6 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
• практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти и ветеринарским организацијама;
– практична настава у ветеринарској амбуланти и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти и ветеринарским организацијама
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
– користити прибор за фиксирање, одговарајућу опрему, прибор и инструменте за клинички преглед и апликацију лекова;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– контролисати вођење дневника праксе ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према плану;
– поштовати начела добробити животиња.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 293

оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др.. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ХИГИЈЕНА ХРАНЕ ЖИВОТИЊСКОГ ПОРЕКЛА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о квалитету хране животињског порекла;
– Развијање способности примене знања у производњи, чувању, транспорту и промету хране;
– Усвајање знања о интегрисаним системима контроле производње хране.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Хигијена млека и производа од млека 23
2. Хигијена меса и производа од меса 29
3. Хигијена јаја, меда и рибе 6
4. Интегрисани системи контроле 6

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• о бјасни хемијски састав млека; • х емијски састав млека
• о пише сензорна својства млека; • с ензорна својства млека;
•н  аведе микроорганизме млека; • т ермичка обрада млека;
Хигијена млека и • о бјасни поступке пастеризације и стерилизације; •п  роизводи од млека;
производа од млека •н  аведе поступке добијања и чувања производа од млека
-јогурта, киселог млека, кефира, павлаке, маслаца, сира. Кључни појмови:
Хемијски састав млека, сензорна својства млека, термичка обрада млека,производи
од млека.
• опише организацију рада у кланици; • к ланице;
• опише фазе технологије клања код различитих врста • о снове технологије клања;
домаћих животиња; • х емијски састав меса;
• процени поступак са животињом у складу са начелима • с ензорна својства меса;
добробити животиња; •п  роизводи од меса-кобасице;
• објасни грађу и хемијски састав меса; • с увомеснати производи
Хигијена меса и • опише сензорна својства меса; • с ланина и маст;
производа од меса • процени квалитет трупова – меснатост код различитих • к онзерве;
врста домаћих животиња; • х емијски састав и својства меса дивљачи.
• наведе карактеристике прерађевина од меса;
• наведе карактеристике сувомеснатих производа; Кључни појмови:
• наведе карактеристике сланине и масти; Кланице, хемијски састав меса, сензорна својства меса, производи од меса –
• наведе карактеристике конзерви; кобасице, сувомеснати производи, сланина и маст, конзерве, хемијски састав и
• објасни хемијски састав и својства меса дивљачи. својства меса дивљачи.
• објасни хемијски састав јаја; • с астав јаја;
• опише поступак класирања јаја; • к ласирање јаја;
• наведе основне карактеристике квалитета меда; • к валитет меда;
Хигијена јаја, меда и
• наведе основне карактеристике квалитета рибе. • к валитет рибе.
риба
Кључни појмови:
састав јаја, класирање јаја, квалитет меда, квалитет рибе.
Страна 294 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни принципе добре хигијенске праксе; •д

 обра хигијенска пракса;
• објасни принципе добре произвођачке праксе; •д
 обра произвођачка пракса;
Интегрисани системи • објасни принципе ХАСАП (HАCCP) система. •Х
 АСАП (HАCCP) систем.
контроле
Кључни појмови:
ХАСАП (HАCCP) систем.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Хигијена хране животињског порекла, изучава се у трећем разреду средње школе са два часа недељно теорије.
Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, обнове и систематизују знања стечена у претходним разредима. Наведени ис-
ходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова об-
раде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од дефи-
нисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по областима
олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату
наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за
постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу
самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна
о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску групу предмета,
ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, кланици и ветеринарској организацији. Такође је неопходно
информисати ученике са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Хигијена млека и производа од млека

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (23 часа).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.

Хигијена меса и производа од меса

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (29 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.

Хигијена јаја, меда и риба

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (6 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.

Интегрисани системи контроле

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (6 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.
Препоруке за реализацију наставе:
• користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 295

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ОСНОВИ ХИРУРГИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 64 96 96 30 286
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о основних принципа асепсе и антисепсе у хирургији;
– Упознавање са начином и поступцима пружања помоћи животињама код различитих врста повреда;
– Познавање основних принципа мониторинга хируршког пацијента;
– Упознавање са начином и поступцима асистирања доктору ветеринарске медицине при извођењу различитих хируршких интер-
венција.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Асепса и антисепса 54
2. Повреде 94
3. Припрема за извођење хируршких захвата 138

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам антисепсе; Теорија:
• разликује групе антисептика и дезинфицијенаса према • а нтисепса;
начину деловања; •д  езинфекциона и антисептична средства;
• објасни значај и поступке спровођења антисепсе; • а сепса.
• дефинише појам асепсе;
• објасни значај и поступке спровођења асепсе. Вежбе и настава у блоку:
• в рсте и примена антисептика;
• одабере и примени антисептичка средства; •п  римена мера асепсе.
• направи раствор антисептика одговарајуће концентрације;
• објасни поступке стерилизације; Практична настава:
Асепса и антисепса
• познаје карактеристике и начин употребе различитих • о државање и припрема операционе сале;
апарата за извођење стерилизације. •п  рипрема хируршког тима;
•п  рипрема операционог поља;
• примени поступке асепсе и антисепсе у амбулантама, •п  рипрема хируршких инструмената за стерилизацију;
клиникама и операционим саламa; • с терилизација хируршких инструмената.
• припреми хирурга и помоћно особље за извођење
хируршког захвата; Кључни појмови:
• припреми инструменте за стерилизацију; Асепса, антисепса, хемијска дезинфекциона средства, стерилизација, индикатори
• стерилише инструменте за хируршке интервенције; стерилизације.
• примени индикаторе за проверу извршене стерилизације.
Страна 296 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• наведе врсте крварења; Теорија:

• дефинише шок; • к рварење;
• препознаје и разликује отворене и затворене повреде; •ш  ок;
• идентификује инфекције рана у хирургији; • о творене повреде;
• наводи обољења бурзи, мишића и тетива; •и  нфекције у хирургији;
• наводи стадијуме опекотина. • з атворене повреде;
• о бољења бурзи, мишића и тетива;
• асистира доктору ветеринарске медицине у заустављању • о пекотине.
крварења;
• асистира доктору ветеринарске медицине у третирању Вежбе и настава у блоку:
Повреде
рана; •м  етоде заустављања крварења;
• разликује врсте завојног материјала. •п  римарна обрада рана;
• в рсте и облици завоја.
• изврши превијање;
• изврши имобилизацију. Практична настава:
• т ехнике постављања завоја;
•и  мобилизација.

• наведе технике преоперативне припреме пацијента;
• дефинише појам локалне анестезије;
• дефинише појам опште анестезије;
• дефинише начине праћења виталних функција пацијента у
току хируршке интервенције;
• препознаје стадијуме анестезије;
• препознаје ток хируршке интервенције;
• описује постоперативну негу пацијента.
Припрема за извођење
• изводи мониториг у хируршкој сали и на терену;
хируршких захвата
• познаје опрему и прибор у операционој сали;
• класификује хируршке инструменте према намени;
• спроводи клинички надзор над пацијентом након
хируршке интервенције.
• изводи технике фиксирања и обарања животиње;
• одабере инструменте, прибор и материјал у зависности од
врсте хируршке интервенције.
Кључни појмови:
Крварење, шок, повреде, завоји, имобилизација.
Теорија:
•п  реоперативна припрема пацијента;
• о пшта и локална анестезија;
•м  ониторинг хируршког пацијента;
• в рсте хируршких интервенција;
•п  остоперативна нега пацијента.
Вежбе и настава у блоку:
• о сновне методе мониторинга у хируршкој сали и на терену;
• о према и прибор у операционој сали;
• х ируршки инструменти;
• к линички надзор пацијента након хируршке интервенције.
Практична настава:
•ф иксирање и обарање животиња;
• инструменти, прибор и материјал за различите хируршке интервенције.
Кључни појмови: Општа и локална анестезија, мониторинг, хируршки
инструменти.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Основи хирургије, изучава се у четвртом разреду средње школе са два часа недељно теорије, три часа недељно
вежби, три часа недељно практичног рада и тридесет часова наставе у блоку. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања, об-
нове и систематизују она стечена у претходним разредима. Нови исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.
Планирање наставе и учења
При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (ветеринарске амбуланте),
доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринар-
ским организацијама. Такође је неопходно информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Асепса и антисепса

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
– вежбе (18 часова);
– практична настава (18 часова);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 297

– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Повреде

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (24 часова);
– вежбе (30 часа);
– практична настава (30 часа);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.

Припрема за извођење хируршких захвата

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава ( 32 часова);
– вежбе (48 часова);
– практична настава (48 часова);
– настава у блоку (10 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
– вежби;
– практичне наставе;
– наставе у блоку.
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у ветеринарској амбуланти;
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама;
– настава у блоку у ветеринарској амбуланти, школској економији и ветеринарским организацијама.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
– користити прибор за фиксирање, одговарајућу опрему, прибор и хируршке инструменте;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– обавезна је контрола вођења дневника праксе ученика;
– реализовати наставу у блоку у току школске године према годишњем плану рада;
– поштовати начела добробити животиња.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
Страна 298 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за фор-
мативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се
одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика
је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом
који се објашњава, израду задатака, практичан рад, истраживачке пројекте и сл., презентовање садржаја, тестове практичних вештина,
праћење постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање по-
стигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог
испитивања, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити
са индивидуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање ње-
гових усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потреб-
но је континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима
да искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 62 62

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, понашања и начина размишљања;
– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;
– Упознавање ученика са стартап екосистемом, врстама предузетништва и начином отпочињања пословања;
– Развијање вештина комуникације са окружењем и подстицање тимског рада;
– Развијање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања;
– Подстицање критичког размишљања и оцене сопственог рада;
– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Трајање модула
Ред. бр. МОДУЛ
Т В
1. Основе предузетништва 30
2. Пословни план 32

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ МОДУЛА
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/ КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни појам и значај предузетништва; •П
 ојам и значај предузетништва;
• наведе основне карактеристике предузетника; •М
 отиви предузетника;
• доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и •О
 сновне одреднице предузетништва;
предузетништво; •В
 рсте предузетништва;
• упореди различите врсте предузетништва; •И
 нформационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању;
• обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва; •П
 редузетништво и дигитално пословање;
• објасни улогу и значај информационо комуникационих •П
 рофил и карактеристике успешног предузетника;
технологија (ИКТ) за савремено пословање; •О
 цена предузетничких предиспозиција;
• објасни појам и карактеристике дигиталног •С
 тартап екосистем;
предузетништва; •П
 равни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији;
• идентификује примере предузетништва из локалног •И
 нституције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису;
Основе предузетништва
окружења и дате области; •Р
 егистрација привредних субејката у Србији;
• дефинише појам стартап екосистема; •Ф
 инансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва;
• представи различите начине отпочињања посла у локалној •И
 звори финансирања пословне идеје.
заједници и Србији;
• идентификује програме креиране за стартап бизнис у Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник, финансирање
Србији; предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем
• објасни правне форме пословних субјеката у Србији;
• прикаже основне кораке за регистрацију пословних
субјеката у Србији;
• упореди облике нефинансијске и финансијске подршке;
• идентификује могуће начине финансирања пословне идеје;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 299

• примени креативне технике приликом избора пословне •Т

 рагање за пословном идејом – како је препознати?;
идеје •Б
 изнис план – како оценити пословну идеју?
• анализира садржај и значај бизнис плана; •С
 труктура бизнис плана
• објасни значај планирања људских ресурса за потребе •Љ
 удски ресурси у реализацији пословних подухвата
организације; •Т
 ржишне могућности за реализацију пословне идеје
• прикупи и анализира информације о тржишту •И
 страживање тржишта – прикупљање и анализирање информација о купцима и
• упореди шансе и претње из окружења, као и предности и конкуренцији;
изазове; •S
 WOT анализа; PEST анализа
• опише интерне и екстерне факторе предузетничког •Е
 лементи маркетинг микса
Пословни план
окружења •Ф
 инансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине
• састави маркетинг план за одабрану пословну идеју •П
 реломна тачка рентабилности
• састави финансијски план за одабрану пословну идеју •И
 зрада бизнис плана за сопствену бизнис идеју;
• објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине •П
 резентација појединачних/групних бизнис планова
• израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем
примеру; Кључни појмови садржаја: пословна идеја, бизнис идеја, SWOT анализа, PEST
• учествује у изради бизнис плана за дефинисану пословну анализа маркетинг план, финансијски план, бизнис план
идеју као део тима и уз подршку наставника ментора,
• самостално или као део тима презентује бизнис план

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе. Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учиони-
ца. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/тему реализова-
ти корз пројектини рад ученика. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне преду-
зетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности
и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере
подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.
За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту уче-
ника, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у диску-
сију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност,
аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.
Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном ни-
воу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је
описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из
локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за кон-
кретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике
треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап
екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у
локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне за
то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне на-
ставе. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке
при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетни-
штву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива.
Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни
резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног преду-
зетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додат-
но подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што
је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план
Током остваривања ове теме/модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском
функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја” и вођене дискусије да се ученицима што би по-
могло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру
свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу, што
подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне
идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду ори-
гинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним
производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног
успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.
Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле
различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За
конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих ре-
левантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.
Страна 300 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају
податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог,
користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а по-
вратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке
аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете ин-
формација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпре-
тацијом задатих података.
У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, ко-
ришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и
праћење.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз
кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољ-
ша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У
том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на
основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Назив предмета: ПРОФЕСИОНАЛНА ПРАКСА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 90 90
II 90 90
III 90 90
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:

први разред:
– Оспособљавање за самосталан рад у сточарској производњи;
– Познавање хранива и начина припреме оброка по врстама и категоријама животиња;
– Праћење новина из области узгоја и држања домаћих животиња.

други разред
– Увежбавање различитих техника апликације лека;
– Развијање способности примене лека у терапијске и профилактичке сврхе;
– Примена начина и процедура уклањања медицинског отпада на прописани начин;
– Формирање неопходне основе да стечено знање користи у конкретним условима и за касније изучавање стручних предмета;
– Оспособљавање за самосталан рад у спровођењу зоохигијенских и превентивних мера у сточарској производњи;
– Оспособљавање за самосталан рад у спровођењу неге животиња.

трећи разред
– Упознавање са планом клиничког прегледа;
– Припрема животиње за одређене дијагностичке поступке;
– Упознавање са начинима и поступцима асистирању доктору ветеринарске медицине при извођењу клиничког прегледа и спрово-
ђењу терапије;
– Упознавање са начинима и поступцима асистирању доктору ветеринарске медицине при извођења клиничког прегледа из области
репродукције;
– Упознавање са значајем и технологијом вештачког осемењавања;
– Упознавање са начинима и поступцима асистирању доктору ветеринарске медицине при извођењу вештачког осемењавања;
– Примена прописаних процедура у технолошким поступцима производње и утицај на безбедност и квалитет хране.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први
Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Мужа домаћих животиња 40
2. Исхрана домаћих животиња 50
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 301

Разред: други
Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Техника апликације лека 30
2. Зоохигијенске и превентивне мере 42
3. Нега домаћих животиња 18

Разред: трећи
Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Клинички преглед домаћих животиња 30
2. Акушерство и вештачко осемењавање 30
3. Хигијена хране животињског порекла 30

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• изврши поступак ручне муже; • р учна мужа;
• припреми апарат за мужу; •м  ашинска мужа.
Мужа домаћих
• припреми краву за мужу;
животиња
• обави поступак машинске муже. Кључни појмови:
Мужа.
• одабере хранива за исхрану домаћих животиња по врстама •и
 схрана домаћих животиња по врстама;
и категоријама; •и
 схрана домаћих животиња по категоријама.
Исхрана домаћих
• обави исхрану домаћих животиња.
животиња
Кључни појмови:
Исхрана домаћих животиња, хранива.

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• примењује различите технике прилаза и фиксирања •п  рилаз и фиксирање животиње за апликацију лека;
животиње за апликацију лека; •м  есто апликације према врсти животиње;
• припреми место апликације по принципу антисепсе; •п  рибор и инструменти за апликацију лека;
• припреми прибор и инструменте по принципу асепсе; • т ехника апликације лека;
• одабере, припреми и апликује лек по налогу доктора •м  едицински отпад.
Техника апликације
ветеринарске медицине;
лека
• употреби радна средства и материјал у складу са Кључни појмови:
упутством произвођача; Прилаз и фиксирање животиње за апликацију лека,место апликације према врсти
• процени поступак са животињом у складу са начелима животиње, прибор и инструменти за апликацију лека, техника апликације лека,
добробити животиња; медицински отпад.
• уклони медицински отпад на прописани начин.
• изводи зоохигијенске и превентивне поступке у • х игијена у сточарским објектима;
сточарским објектима; •д  езинфекција, дезинсекција, дератизација, дезодоризација;
• спроводи мере личне хигијене и хигијене радног простора; •п  оступак са стајњаком.
Зоохигијенске и
• одржава опрему и средства за рад;
превентивне мере
• одлаже штетне материје и амбалажу на прописан начин; Кључни појмови:
• спроводи мере заштите на раду. Хигијена у сточарским објектима, дезинфекција, дезинсекција, дератизација,
дезодоризација, стајњак.
•и
 зводи поступке тимарења, шишања, прања и купања •н
 ега домаћих животиња.
домаћих животиња.
Нега домаћих животиња
Кључни појмови:
Нега домаћих животиња.

Разред: трећи
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• примени основна правила поступања са животињом у току •п  рибор и инструменти за клинички преглед животиње;
клиничког прегледа •п  рилаз и фиксирање домаћих животиња за клинички преглед;
(прилаз, фиксирање) • о пшти преглед домаћих животиња;
• прикупља податке везане за национал и анамнезу од • о сновне методе клиничког прегледа.
Клинички преглед власника животиње;
домаћих животиња • мери вредности тријаса; Кључни појмови:
• припреми животињу за дијагностичке поступке; Прибор и инструменти за клинички преглед животиње, прилаз и фиксирање
• процени поступак са животињом у складу са начелима домаћих животиња за клинички преглед,
добробити животиња. општи преглед домаћих животиња,
основне методе клиничког прегледа.
Страна 302 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• асистира доктору ветеринарске медицине при порођају, • акушерски инструменти;

прихватању и збрињавању младунчета; • техника вештачког осемењавања домаћих животиња;
• препозна спољашње знаке еструса код различитих врста • евиденција у ветеринарским организацијама.
домаћих животиња;
• припреми животињу за узимање семена; Кључни појмови:
Акушерство и вештачко • припреми и обради семе за вештачко осемењавање код Акушерски инструменти, техника вештачког осемењавања домаћих животиња,
осемењавање различитих врста домаћих животиња; евиденција у ветеринарским организацијама.
• припреми инструменте за вештачко осемењавање домаћих
животиња;
• води евиденцију у ветеринарским организацијама;
• процени поступак са животињом у складу са начелима
добробити животиња.
• примени одговарајуће услове хигијене у кланицама, • техника прегледа меса различитих врста домаћих животиња;
млекарама, инкубаторским станицама; • испитивање меса на присуство ларви трихинеле;
• процени квалитет трупова (меснатост); • узорковање хране животињског порекла;
• преузме, обележи, и евидентира узорак за • техника прегледа млека и млечних производа;
Хигијена хране трихинелоскопски преглед;
животињског порекла • изради трихинелоскопски препарат; Кључни појмови:
• припреми апарат и дигестивну течност код методе Узорковање хране животињског порекла,
вештачке дигестије; трихинелоскопија, преглед млека и млечних производа.
• сортира, пакује и уништава потенцијално опасан и
употребљен патолошки материјал на прописани начин.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет – Професионална пракса, изучава се у првом, другом и трећем разреду средње школе са деведесет часова прак-
тичне наставе годишње. Овај предмет омогућава ученицима да примене стечена знања. Наведени исходи и садржаји омогућавају учени-
цима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте, школске економије, ветеринарске организације), доступном уџбенику, примерима из праксе и
другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, лабораторији, школској економији, фарми и ветеринарским
организацијама. Такође је неопходно информисати ученике о подели на групе и распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Мужа домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– практична настава (42 часа).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе.
Место реализације наставе:
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и ветеринарским организацијама.

Исхрана домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– практична настава (48 часова)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе.
Место реализације наставе:
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и ветеринарским организацијама;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 303

Техника апликације лекова

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– практична настава (30 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе;
Место реализације наставе:
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и ветеринарским организацијама.

Зоохигијенске и превентивне мере

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– практична настава (42 часа).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе.
Место реализације наставе:
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и другим ветеринарским организацијама.

Нега домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• практична настава (18 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе.
Место реализације наставе:
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и ветеринарским организацијама.

Клинички преглед домаћих животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• практична настава (30 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе;
Место реализације наставе:
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и ветеринарским организацијама.

Акушерство и вештачко осемењавање

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• практична настава (30 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе.
Место реализације наставе
– практична настава у ветеринарској амбуланти, школској економији, фарми и ветеринарским организацијама.

Хигијена хране животињског порекла

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• практична настава (30 часова).
Страна 304 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације практичне наставе;
Место реализације наставе:
– практична настава на школској економији, кланици, млекари.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити прибор за фиксирање, одговарајућу опрему, прибор и инструменте за клинички преглед и апликацију лекова;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– наставник и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника заштите на раду;
– контролисати вођење дневника праксе ученика;
– реализовати наставу у току школске године према годишњем плану рада;
– поштовати начела добробити животиња.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив програма: БИОЛОГИЈА И БОЛЕСТИ ПЧЕЛА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 64
Напомена: У табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о функционисању пчелињег друштва;
– Усвајање знања о анатомији пчеле, репродукцији и развићу;
– Усваајање знања о најчешћим болестима пчела и њиховој профилакси;
– Усвајање знања о правилној нези и узгоју пчела;
– Усвајање знања о основима апитехнике.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред. бр. МОДУЛ Трајање модула
1. Биологија пчела 20
2. Актуелне болести пчела, профилакса и законска регулатива 28
3. Основне апитехничке мере 16
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 305

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни организацију и функционисање пчелињег • о рганизација пчелинњег друштва;
друштва; • г рађа пчеле;
• опише грађу и функцију органа и система органа пчела; • с истеми органа пчеле;
• опише процес размножавања пчела; • р азмножаванње пчела;
Биологија пчеле
• изложи развојне фазе код развића пчела; • р азвиће пчела.
• уочи разлике развића између одређених касти пчелињег
друштва. Кључни појмови:
Биологија пчеле.
• препозна које су болести пчела, а које пчелињег легла; •п  одела болести пчела и пчелињег легла;
• изврши поделу болести пчела и легла према етиологији • у слови појаве болести пчела и пчелињег легла;
• наведе услове који погодују појави и ширењу болести •п  утеви ширења болести пчела и пчелињег легла;
пчела и пчелињег легла; •п  аразитске болести пчела;
• наведе основне путеве ширења болести пчела и пчелињег •б  актеријске болести пчелињег легла;
легла; • г љивичне болести пчела и пчелињег легла.
Актуелне болести пчела, • наведе узрочнике паразитских болести пчела;
профилакса и законска • објасни епизоотиологију, клиничку слику и профилаксу Кључни појмови:
регулатива паразитских болести пчела: Актуелне болести пчела, профилакса и законска регулатива.
• наведе узрочнике бактеријских болести пчелињег легла;
• објасни епизоотиологију, клиничку слику и профилаксу
бактеријских болести пчелињег легла;
• наведе узрочнике гљивичних болести пчела и легла;
• објасни епизоотиологију, клиничку слику и профилаксу
гљивичних болести пчела.
• о бјасни значај пчеларства; • з начај пчеларства;
•н  аведе пчелиње производе и објасни њихову примену; •п  челињи производи;
•п  репозна основни пчеларски прибор и наведе његову •п  челарски прибор;
намену; • к ошнице и одабир места за кошнице;
•н  аведе карактеристике места погодног за пчелињак; •п  реглед пчелињих друштава;
• о пише основне типове кошница; •п  рихрањивање пчела;
Основне апитехничке
•и  стакне промене које се могу уочити прегледом пчелињих • р ојење пчела;
мере
друштава током целе године; • з амена саћа;
• о бјасни значај ројења пчела и замене саћа; • г лавне штеточине у кошници.
•н  аведе карактеристикке дотрајалог саћа;
•н  аведе главне штеточине у кошници, објасни њихову Кључни појмови:
штетност по пчелиње друштво и значај у ширењу болести Основне апитехничке мере.
пчела и пчелињег легла.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Биологија и болести пчела, изучава се као изборни предмет у другом разреду са два часа недељно теорије. Овај
предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за развој пчеларства. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима
успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити.
– На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оце-
њивања.
– Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, школској економији, пчелињаку. Ученике је неопходно
упознати са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Биологија пчела

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (20 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
Страна 306 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Актуелне болести пчела, профилакса и законска регулатива

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (28 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.

Основне апитехничке мере

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава − у учионици и кабинету.
Препоруке за реализацију наставе:
– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– посета пчелињаку;
– посета сајму пчеларства.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник континуи-
рано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и ко-
рисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним требало
би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварена постигнућа и напредовање током процеса учења. Да
би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оцењивању
у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао
податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добије-
не од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно
вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија
на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је мо-
гуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: БИОЛОГИЈА И ПАТОЛОГИЈА ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о биолошким карактеристикама дивљих животиња;
– Усвајање знања о значају дохране дивљих животиња;
– Усвајање знања о значају одрживости врста дивљих животиња;
– Усвајање знања о улози дивњих животиња у преношењу заразних болести и зооноза;
– Усвајање знања о добробити дивљих животиња;
– Усвајање знања о значају ловства.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 307

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр. МОДУЛ Трајање модула
1. Дивље птице 12
2. Зечеви и кунићи 8
3. Јеленска дивљач 12
4. Дивље свиње 12
5. Вукови, шакали и лисице 12
6. Ловство 8

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе биолошке карактеристике дивљих птица; •б  иологија и врсте дивљих птица;
• објасни начине и врсте дохране дивљих птица; •д  охрана дивљих птица;
• објасни репродуктивни циклус дивљих птица; • р азмножавање дивљих птица;
• разликује основне болести код дивљих птица. •б  олести дивљих птица.
Дивље птице
Кључни појмови:
Фазан, препелица, јаребица, тетреб, дивља гуска, дивља патка, орао, соко,
репродуктивни циклус дивљих птица и болести дивљих птица, дохрана дивљих
птица.
• наведе биолошке карактеристике зечева и кунића; •б  иологија зечева и кунића;
• објасни начине и врсте дохране зечева и кунића; • р азмножавање зечева и кунића;
• објасни репродуктивни циклус зечева и кунића; •б  олести зечева и кунића.
Зечеви и кунићи
• разликује основне болести код зечева и кунића.
Кључни појмови:
Зец, кунић, репродуктивни циклус зечева и кунића и болести зечева и кунића.
• наведе биолошке карактеристике јеленске дивљачи; •б  иологија и врсте јеленске дивљачи;
• објасни начине и врсте дохране јеленске дивљачи; •д  охрана јеленске дивљачи;
• објасни репродуктивни циклус јеленске дивљачи; • р азмножавање јеленске дивљачи;
• разликује основне болести код јеленске дивљачи. •б  олести јеленске дивљачи.
Јеленска дивљач
Кључни појмови:
Јелен, срна, муфлон, дивокоза, репродуктивни циклус јеленске дивљачи и болести
јеленске дивљачи, дохрана јеленске дивљачи.
•н  аведе биолошке карактеристике дивљих свиња; •б  иологија дивљих свиња;
• о бјасни начине и врсте дохране дивљих свиња; •д  охрана дивљих свиња;
• о бјасни репродуктивни циклус дивљих свиња; • р азмножавање дивљих свиња;
Дивље свиње • р азликује основне болести код дивљих свиња. •б  олести дивљих свиња.

Кључни појмови:
Дивља свиња, репродуктивни циклус дивље свиње и болести дивље свиње,
дохрана дивље свиње.
•н  аведе биолошке карактеристике вукова, шакала и лисица; •б  иологија и врсте вукова, шакала и лисица;
• о бјасни репродуктивни циклус вукова шакала и лисица; • р азмножавање вукова, шакала и лисица;
• р азликује основне болести код вукова, шакала и лисица. •б  олести вукова, шакала и лисица.
Вукови, шакали и
лисице
Кључни појмови:
Вук, шакал, лисица, репродуктивни циклус вукова, шакала и лисице и болести
вукова, шакала и лисице.
•н  аведе дефиницију ловства; • закон о ловству и дивљачи;
• о бјасни економски значај ловства; • економски значај ловства;
• р азликује основне болести дивљачи као резервоара • дивљач као резервоар болести;
Ловство болести; • трофеји.
• р азликује трофеје.
Кључни појмови:
Лов, трофеји.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Биологија и патологија дивљих животиња, изучава се као изборни предмет у другом разреду средње школе са два
часа недељно теорије. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за биологију и патологију дивљих животиња. На-
ведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специ-
фичне за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и
лакше, а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и
припрема наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању
наставе води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветери-
нарску групу предмета), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
Страна 308 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оце-
њивања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету. Такође је неопходно информисати ученике распоредом
реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Дивље птице

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– Теоријска настава (12 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Зечеви и кунићи

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Јеленска дивљач

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (12 часова);
Место реализације наставе: теоријска настава − у учионици и кабинету.

Дивље свиње

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (12 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Вукови, шакали, лисице

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– Теоријска настава (12 часова);
Место реализације наставе:
– Теоријска настава у учионици и кабинету;

Ловство

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
• теоријска настава у учионици и кабинету;

Препоруке за реализацију наставе:

Користити слике, шеме и аудио-визуелне материјале;
Користити примере из свакодневног живота;
Инсистирати на корелацији са садржајима других предмета.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник континуи-
рано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и ко-
рисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним требало
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 309

би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварена постигнућа и напредовање током процеса учења. Да
би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оцењивању
у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао
податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добије-
не од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно
вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија
на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је мо-
гуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У СТОЧАРСТВУ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II или III 40 24 64
Напомена: У табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о значају и биолошким основама органске пољопривреде;
– Усвајање знања карактеристикама сточарске производње;
– Усвајање знања о врстама и расама у органском сточарству;
– Усвајање знања о производњи сточне хране на органски принципима;
– Усвајање знања о исхрани домаћих животиња на принципима органске производње.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други или трећи

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Основи органске производње 30
2. Основи органске сточарске производње 6
3. Врсте и расе за органску производњу 10
4. Производња сточне хране на органским принципима 10
5. Исхрана животиња на принципима органске производње 8

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• о бјасни разлику између традиционалне, конвеционалне и
одрживе пољопривреде;
•д  ефинише и објасни принципе добре пољопривредне
праксе и интегралне пољопривредне производње;
Основи органске
•д  ефинише и наброји основне циљеве органске
производње
пољопривреде;
•д  ефинише (одржив) маркетинг;
•д  ефинише активности које су обухваћене маркетингом.
•н  аведе недостатке интезивне сточарске производње;
• о бјасни значај гајења домаћих животиња на органским
принципима;
Основи органске • у своји технике управљања у органском сточарству
сточарске производње
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• р азвој одрживих система пољопривреде;
• о снове добре пољопривредне праксе („ГЛОБАЛ-ГАП“);
• о снове интегралне пољопривредне производње;
• с нове и значај органске пољопривреде;
• о сновне дефиниције маркетинга као процеса.
Кључни појмови:
Конвенционална и одржива пољопривреда, интегрална пољопривредна
производња, маркетинг у органској производњи.
• с пецифичности органског сточарства;
• з начај гајења у органској пољопривреди;
• о днос према домаћим животињама;
• у слови којима располаже наша земља за организовање органске сточарске
производње.

Кључни појмови:
Органско сточарство.
Страна 310 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• наведе расе које се могу гајити органском производњом;
• примени технологију одгајивања;
• објасни услове смештаја и неге домаћих животиња
Врсте и расе за органску
производњу
• буша, подолац, домаће шарено говече;
• моравка, ресавка, мангулица домаћа месната свиња;
• праменка и њени сојеви, цигаја;
• домаће расе коза;
• домаће расе живине;
• општи принципи гајења животиња;
• формирање запата;
• општи принципи смештаја и неге домаћих животиња.

Кључни појмови:
Врсте и расе домаћих животиња за органску производњу.
• бира зелена биљна хранива; • зелена хранва са природних или сејаних травњака;
• наброји конзервирана и коренасто кртоласта хранива; • зелена хранива са ораница;
• наведе најзначајнија зрнаста хранива са наших подручја • сено;
као и њихове нус производе; • сенажа;
• припреми смеше концетрата из органске производње; • силажа;
Производња сточне
• наброји помоћна средства у преради хранива. • коренасто кртоласта хранива;
хране на органским
• зрнаста биљна хранива;
принципима
• протеинска хранива;
• угљено хидратна хранива;
• смеше концетрата.
Кључни појмови:
Органска сточна храна.
• дефинише основне принципе исхране преживара по • исхрана говеда;
врстама и категоријама; • исхрана оваца;
Исхрана животиња на • објасни исхрану непреживара по врстама и категоријама; • исхрана коза;
принципима органске • објасни принципе правилне исхране живине. • исхрана свиња;
производње • исхрана живине.
Кључни појмови:
Исхрана домаћих животиња на принципима органске производње

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Органска производња у сточарству, изучава се као изборни предмет у другом или трећем разреду са четрдест
часова теорије и двадесет четири часа вежби на годишњем нивоу. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за ор-
ганско сточарство. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету. Такође је неопходно информисати ученике са распоредом
реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Основи органске производње

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (6 часова);
• вежбе (24 часа).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
• вежбе реализовати у пољу, у сточарским објектима или у лабораторијама, у сарадњи са сертификационим организацијама (нпр.
заједничке инспекцијске посете) или са пољопривредним газдинствима (посете током школске године). У току реализације вежби по-
требно је остварити сарадњу са локалним Центром за органску производњу.

Основи органске сточарске производње

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (6 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 311

Врсте и расе за органску производњу

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (10 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету.

Производња сточне хране на органским принципима

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (10 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Исхрана животиња на принципима органске производње

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати да ученици овладају знањима о сновама органске пољопривреде;
– инсистирати да ученици овладају знањима о биолошким основама органске пољопривреде;
– инсистирати да ученици овладају знањима о технологији производње сточне хране на органски принципима;
– захтевати да ученици овладају знањима о исхрани животиња на принципима органске производње;
– вежбе реализовати у блок часовима.
За задатак који ученици одаберу планирана су 24 часа вежби и могу се реализовати индивидуално или групно.
– Задатак 1: основе органске производње: израда добре пољопривредне праксе („ГЛОБАЛ – ГАП”) и плана конверзије за посебну
сточарску фарму/предузеће.
– Задатак 2: биолошке основе органског сточарства: израда плана за праћење узгоја посебне регионалне врсте и расе домаћих живо-
тиња, поређење узгоја у конвенционалном и органском газдинству. Добробит животиња, оптерећеност пашњака стоком, техноло-
гија гајења итд.
– Задатак 3: врсте и расе домаћих животиња за органску производњу: предлог техника узгоја за одабрану врсту домаћих животиња,
укључујући ефекте услова смештаја и расе, на пример: лактацију, прираст (у тову), стопу рађања итд.
– Задатак 4: производња сточне хране на органским принципима: предлог за производњу сточне хране за (регионално) специфичну
категорију и расу домаће животиње, укључујући праћење раста, жетве/бербе, обраде, припреме и складиштења или праћење ек-
стензивних пашњака, обнављање траве, биодивирзитет врсте, суву материју итд.
– Задатак 5: исхрана домаћих животиња на принципима органске производње: предлог режима давања сточне хране за (регионално)
специфичну категорију и расу домаће животиње према органским принципима исхране.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање н садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.
Страна 312 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив програма: БИОЛОГИЈА И ПАТОЛОГИЈА РИБА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о технологији и узгоју риба;
– Усвајање знања о систематици и распрострањености риба;
– Усвајање знања о здравственом и економском значају риба;
– Усвајање знања о актуелним болестима риба;
– Усвајање знања о добробити риба.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Гајење риба 32
2. Болести риба 32

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• опише анатомско-физиолошке одлике риба;
• опише начин размножавања економски значајних врста
риба;
• наведе економски значајне врсте слатководних риба;
• наведе економски значајне врсте морских риба;
• опише гајење риба у топловодним рибњацима;
Гајење риба
• опише гајење риба у хладноводним рибњацима;
• наведе рибарску опрему и алат за одржавање рибњака;
• опише кавезни систем гајења риба;
• води евиденцију у рибарству;
• наведе значај порибљавања на отвореним водама;
• дефинише принципе правилне исхране риба.
• наведе узрочнике и клиничке манифестације болести
изазваних бактеријама;
• наведе узрочнике и клиничке манифестације болести
изазваних вирусима;
• наведе узрочнике и клиничке манифестације болести
изазваних паразитима;
Болести риба
• наведе узрочнике и клиничке манифестације болести
изазваних грешкама у исхрани;
• наведе узроке и клиничке манифестације болести
изазваних деловањем отрова и неповољних услова
средине;
• наведе мере спречавања појаве и сузбијања болести риба.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• а натомско-физиолошке одлике риба;
• р азмножавање риба
• е кономски значајне врсте слатководних риба;
• е кономски значајне врсте морских риба;
• г ајење риба у топловодним рибњацима;
• г ајење риба у хладноводним рибњацима;
• к авезни систем гајења риба;
• р ибарство на отвореним водама;
•и  схрана риба.
Кључни појмови: Слатководне рибе, морске рибе, рибњаци, рибарство, исхрана
риба.
Теорија:
•б  актеријске болести риба;
• в ирусне болести риба;
•п  аразитске болести риба;
•б  олести услед грешака у исхрани;
•б  олести и тровања услед непољних услова средине.
Кључни појмови:
Бактеријске болести риба, вирусне болести риба, паразитске болести риба, грешке
у исхрани.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Биологија и патологија риба, изучава се као изборни предмет у другом разреду са два часа недељно теорије. Овај
предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за основе рибарства. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима
успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити. На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и на-
чинима оцењивања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету и рибњацима. Ученике је неопходно упознати
са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 313

Гајење риба

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (32 часа);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.

Болести риба

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (32 часа);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету.

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме, стручне часописе и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– посета рибњаку.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II или III или IV 32 32 64
Напомена: У табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о клими;
– Упознавање са климатским променама;
– Упознавање са утицајем климатских промена на гајене биљке / биљну производњу;
– Оспособљавање за коришћење метеоролошких података метеоролошких станица;
– Оспособљавање за примену адаптивних мера у односу на климатске промене у биљној производњи.
– Оспособљавање за примену адаптивних мера у односу на климатске промене у сточарској производњи.
Страна 314 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА
Разред: други, трећи или четврти
РБ МОДУЛ
1. Климатологија
2. Утицај климатских промена на биљни свет свет/биљну производњу
3. Утицај климатских промена на домаће животиње
4. ЦИЉЕВИ, ИСХОДИ, ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА САДРЖАЈА
Други или трећи или четврти разред
ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наброји компоненте климатског система;
• опише међусобну повезаност компоненти климатског
система;
• наведе карактеристике временских и климатских услова на
локацији у окружењу;
• објасни различите екстремне временске догађаје које се
јављају у Србији;
• објасни појам глобалног загревања;
• објасни мере адаптације на климатске промене;
• објасни митигацију.
• разликује просторну и временску променљивост
временских и климатских услова за локацију;
• користи податке са мерних метеоролошких станица.
Климатологија
28. август 2023.
Теоријска настава Вежбе УКУПНО
8 8 16
8 8 16
16 16 32
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
•К
 лиматски систем, клима и време
– к омпоненте климатског система,
– г лавни циклуси у климатском систему,
–б  лиже разумевање једне компоненте климатског система – атмосфере,
–н  ачини описивања стања атмосфере кроз климатске и временске услове.
•Т
 оплотни услови, влажност ваздуха, појаве у атмосфери
– в етар,
–ц  иркулације великих размера,
– у тицаји регионалних и локалних карактеристика на време и климу,
– к лиматски чиниоци.
•Е
 кстремни временски догађаји
– з начење екстремних временских догађаја (појава),
– е кстремни временски догађаји у вези са превише топлим или хладним
временским условима,
– е кстремни временски догађаји у вези са олујама или недостатком падавина.
•М
 етеоролошка осматрања и климатске анализе
– в рсте метеоролошких осматрања,
–и  нструменти и стандарди за приземна метеоролошка осматрања,
– о брада метеоролошких података и климатска анализа,
–п  репознавање потребе за додатним осматрањима.
•П
 рогноза времена и климатске пројекције
–п  оступак израде прогнозе времена
– о чекиване прецизности прогнозе,
–п  оступак одређивања будућих климатских услова и сврха ових информација.
•Г
 лобално загревање
–п  ромена климе кроз прошлост Земље
–п  ромена климе од индустријске револуције – глобално загревање,
–б  удуће промене климе,
– г лобални утицаји климатских промена.
•А
 даптација и митигација
– а даптација (прилагођавање) на климатске промене,
–м  итигација (ублажавање) климатских промена,
–п  роцена ризика и планирање мера адаптације,
–п  отенцијални доприноси у митигацији,
–м  ере адаптације по секторима у Србији и њихова међусобна повезаност.
Кључни појмови: клима, климатски системи, климатски чиниоци, топлотни
услови, средња дневна /недељна /месечна /годишња температура ваздуха,
екстремни временски услови, метеоролошка осматрања, климатске анализе,
глобално загревање, адаптација, митигација.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 315

• објасни утицају климатских промена на земљиште; •У

• објасни термин деградација земљишта као последицу
утицаја климатских промена;
• опише начин одређивањања потреба биљака за водом;
• опише режиме и начине заливања;
• објасни утицај климатских промена на водне ресурсе;
• наведе могућности прилагођавања и ублажавања
негативних утицаја климатских промена на водне ресурсе;
• објасни важност климатских чинилаца у биљној
производњи;
• опише утицај климатских промена на биљну производњу;
• објасни значај рејонизације у биљној производњи;
• наведе адаптивне мере у циљу смањења последица
изазваних еколошким факторима;
• објасни ширење биљних болести и штеточина као
Утицај климатских последицу климатских промена;
промена (на биљни свет)
у биљној производњи • примени адаптивне мере у циљу смањења последица
деградације земљишта;
• прорачуна норме заливања и норме наводњавања;
• користи системе за наводњавање;
• примени мере прилагођавања и ублажавања негативних
утицаја климатских промена на водне ресурсе у
пољопривреди;
• примени адаптивне мере у циљу смањења последица
изазваних еколошким факторима;
• користи пестициде у складу са новим условима
климатских промена.
 тицај климатских промена на земљиште – Деградација земљишта као
последица климатских промена
– негативан утицај климатских промена на земљиште;
– деградација земљишта као последице негативног утицаја климатских промена;
– индекс аридности као основ за процену ризика од дезертификације земљишта;
– индикатор екстремних падавина као основ за процену ризика од ерозије водом.
•О
 дређивање потреба биљака за водом, режими и методе наводњавања
– одређивање потреба биљака за водом преко рачунања ефективних падавина,
потенцијалне евапотранспирације и евапотранспирације културе (биљне врсте)
и дефицита воде (норме наводњавања) као разлике између евапотранспирације и
ефективних падавина;
– режими заливања и методе наводњавања;
– утицај климатских промена на повећање дефицита воде (потребу за
наводњавањем) у будућим климатским условима;
– анализа утицаја климатских промена на повећање потребе за наводњавањем;
– анализа података о утицају климатских промена на учесталост интезивних
падавина које су покретач процеса деградације земљишта, бујица и поплава;
– предлог мера прилагођавања и ублажавања негативних утицаја климатских
промена на водне ресурсе у пољопривреди.
•У
 тицај климатских промена на ратарску и повртарску производњу
– толерантност биљака на сушу;
– коришћење метеоролошких података и пољопривредна оцена климе за потребе
ратарске и повртарске производње;
•У
 тицај климатских промена на гајење ратарских биљака
– просоликих жита, правих жита, зрнасто-беланчевинастих биљака, индустријских
биљака.
– Утицај климатских промена на ливаде и пашњаке

Кључне појмови: климатске промене, адаптација на климатске промене,

• објасни директни утицај климатских промена на домаће
животиње по врстама;
• објасни индиректни утицај климатских промена на домаће
животиње по врстама;
• објасни ниво топлотног стреса као последицу климатских
промена;
• наброји механизме физолошког одговора домаћих
животиња на топлотни стрес;
Утицај климатских • објасни технолошке поступке којима се повећава
промена на домаће отпорност одрживост сточарске производње у измењеним
животиње климатским условима;
• наброји болести домаћих животиња које се јављају као
последица ширења ареала преносиоца као последица
климатских промена;
• објасни утицај измењених климатских промена на
узрочнике болести: вируси, бактерије, гљивице и паразити; Кључни појмови: топлотни стрес, физиолошки одговор организма, биолошке
• објасни утицај измењених климатских промена на
инфективне болести и зоонозе.
земљиште, деградација земљишта, индекс аридности, дезертификација земљишта,
ерозије, евапотранспирација, наводњавање, бујице, поплава, ратарске/ повртарске
и воћарске биљне врсте, винова лоза, ливаде и пашњаци.
•У
 тицај климатских промена на сточарску производњу
– директни и индиректни утицај климатских промена на сточарску производњу са
освртом на специфичности за сваку врсту домаћих животиња;
– топлотни стрес домаћих животиња;
– физиолошки одговор организма домаћих животиња на топлотни стрес.
•П
 рилагођавање сточарске производње климатским променама, мерема адаптације
и митигације
– биолошке и техолошке мере адаптације и митигације које доприносе одрживости
и ефикасности сточарске производње у измењеним климатским приликама.
•К
 онтрола болести домаћих животиња чијем ширењу доприносе климатске
промене
– болести домаћих животиња које се јављају као последица ширења ареала
преносиоца као последица климатских промена;
– узрочници болести: вируси, бактерије, гљивице и паразити у измењеним
климатским приликама;
– инфективне болести, зоонозе у измењеним климатским приликама.
мере, техолошке мере, адаптација, митигација

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Климатске промене у пољопривреди, изучава се као изборни предмет у другом, или трећем или четвртом разреду
са два часа недељно теорије. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за основе климатских промена. Наведени
исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне
за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а
да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема
наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе
води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинети, школска економија),
доступном уџбенику/приручнику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. На првом часу
упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Ученике такође
треба упознати са начином рада у учионици, кабинету и рибњацима. Ученике је неопходно упознати са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.
Страна 316 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Климатологија
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
– вежбе (8 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинетима и на школској економији.

Утицај климатских промена на биљни свет свет/биљну производњу

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
– всжбе (8 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинетима и на школској економији.

Утицај климатских промена на домаће животиње

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
– вежбе (16 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
– вежбе у кабинетима, на школској економији и фармама.

Препоруке за реализацију наставе:

Програмски садржаји предмета су организовани у модуле.
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео-презентација;
– користити стручну литературу;
– користити компјутерске анимације и видео-записе;
– користити Приручник о климатским променама;
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке;
– на крају модула ученик ради тест знања.
Наставне садржаје је неопходно реализовати савременим наставним методама, техникама и средствима, при чему треба настојати
да ученици буду оспособљени за: Самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (нпр.
Стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); Визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих
садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); Тимски рад; Самопроце-
ну сопственог знања и напредовања; Презентацију својих радова и групних пројеката и Ефикасну визуелну, вербалну и писану комуни-
кацију уз, када је то потребно, и одговарајућу аргументацију.
Настојати да ученици усвоје коришћење стручне литературе у процесу учења и будућем раду.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се одвија на сваком часу и свака активност је добра прилика за
процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процес
учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који се објашњава, израду задатака, презентовање садржаја,
помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива, праћење остварености исхода, тестове знања, праћење практичног рада, са-
мостални практични рад.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критери-
јуме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање, и са њима упознати ученике. Сума-
тивно оцењивање се може извршити на основу формативног оцењивања, усменог излагања градива, (15-то минутних) тестова, истражи-
вачког, проблемског или пројектног задатка и сл. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са индивидуалним особинама ученика.
Оцењивање/Вредновање остварености исхода вршити кроз:
– праћење остварености исхода,
– тестове знања,
– дневнике вежби.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 317

Назив програма: СПОРТСКО КОЊАРСТВО

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 64 64
Напомена: У табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о специфичности узгоја, држања, неге и репродукције различитих категорија спортских коња;
– Усвајање знања о вештинама значајних за рад са спортским коњима;
– Усвајње знања о привредном значају спорстког коњарстава;
– Усвајање знања о начелима добробити спортских коња.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Гајење спортских коња 18
2. Исхрана спортских коња 18
3 Спортске дисциплине 28

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• о дабир тркачких коња;
• дефинише привредни значај спортских коња за једну • о дабир спортских и рекреативних коња;
државу; •д  обробит спортских коња;
• разликује боје, ознаке и белеге код коња и њихов значај за •ш  талски систем држања коња;
савремено коњарство; •д  ржање коња на пашњаку;
Гајење спортских коња
• наведе технике обележавања и идентификације коња. • х игијена шталског простора;
•ч  ишћење и нега коња.

Кључни појмови:
Гајење спортских коња.
•п  отребе спортских коња у хранивима;
• састави табелу оброка за спортска грла у зависности од •п  отребе у води и напајање;
кондиције и интензитета тренинга; • о сновна хранива за спортске коње;
• наведе основна хранива за спортске коње; •н  ачин припреме сувих кабастих и концентрованих хранива;
Исхрана спортских коња
• објасни начин припреме кабастих и концентрованих •и  схрана спортских коња у испусту.
хранива.
Кључни појмови:
Исхрана спортских коња.
• наведе основна правила касачких трка, галопских трка, • т ипови коњичког спорта (трке, трке касача, дресурно јахање, препонско јахање,
вожње запрега, дресурног јахања, прескакања препона, даљинско јахање, волтажовање);
волтижовања; •п  сихологија спортских коња;
• разликује опрему за касачке и галопске трке; • т ренинг спортских коња;
• препозна социјално понашање коња и врсту обуке која се • к оњичка удружења;
Спортске дисциплине примењује у дресури коња; •п  овреде спортских коња.
• наведе методе испитивања тркачких способности коња;
• наведе најпознатије организације (ергеле, коњичке клубове Кључни појмови:
и удружења) које су значајно утицале на развој коњичког Спортске дисциплине, повреде спортских коња.
спорта;
• познаје најчешће повреде спортских коња.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Спортско коњарство, изучава се као изборни предмет у трећем разреду средње школе са два часа недељно тео-
рије. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за спортско коњарство. Наведени исходи и садржаји омогућавају
ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима
које ће користити. На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и
начинима оцењивања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, школској економији, ергели. Ученике је
неопходно упознати са распоредом реализације наставе.
Страна 318 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Остваривање наставе и учења

Гајење спортских коња

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (18 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Исхрана спортских коња

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (18 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Спортске дисциплине

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (28 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету.

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– посета ергели;
– посета хиподрому.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 319

Назив програма: БИОЛОГИЈА И ПАТОЛОГИЈА ЕГЗОТИЧНИХ ЖИВОТИЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о биолошким карактеристикама егзотичних животиња;
– Усвајање знања о болестима које настају због поремећаја у исхрани;
– Усвајање знања у погледу остваривања оптималних животних услова гајења егзотичних животиња;
– Усвајање знања о добробити егзотичних животиња.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Пауци 8
2. Акваријумске рибице 16
3. Гмизавци 12
4. Егзотичне птице 16
5. Глодари 12

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе биолошке карактеристике паука; •б  иологија паука;
• објасни услове гајења паука; •и  схрана и услови држања паука;
• објасни репродуктивни циклус паука; • р азмножавање паука;
Пауци • разликује основне болести код паука. •б  олести паука.

•н  аведе биолошке карактеристике акваријумских рибица;
• о бјасни услове гајења акваријумских рибица;
• о бјасни репродуктивни циклус акваријумских рибица;
• р азликује основне болести код акваријумских рибица.
Акваријумске рибице
•н  аведе биолошке карактеристике гмизаваца;
• о бјасни услове гајења гмизаваца;
• о бјасни репродуктивни циклус гмизаваца;
• р азликује основне болести код гмизаваца.
Гмизавци
Кључни појмови:
Тарантула, шкорпија, репродуктивни циклус паука, болести паука.
•б  иологија акваријумских рибица;
•и  схрана акваријумских рибица;
• р азмножавање акваријумских рибица;
•б  олести акваријумских рибица.
Кључни појмови:
Живоротке(гупи, моли, платике), икрашице (скалари, циклиди, златна рибица,
рибе борци, чистачи), репродуктивни циклус акваријумских рибица, болести
акваријумских рибица.
•б  иологија гмизаваца;
•и  схрана гмизаваца;
• р азмножавање гмизаваца;
•б  олести гмизаваца.

• наведе биолошке карактеристике егзотичних птица;
• објасни услове гајења егзотичних птица;
• објасни репродуктивни циклус егзотичних птица;
• разликује основне болести код егзотичних птица.
Егзотичне птице
Кључни појмови:
Корњаче, гуштери (камелеони, гекони, игуане), змије (лоптасти питон),
репродуктивни циклус гмизаваца, болести гмизаваца.
•б  иологија егзотичних птица;
•и  схрана егзотичних птица;
• р азмножавање егзотичних птица;
•б  олести егзотичних птица.

Кључни појмови:
Папагаји (тигрице, нимфе, какадуи, аре), канаринци, зебе, репродуктивни циклус
егзотичних птица, болести егзотичних птица.
• наведе биолошке карактеристике глодара; •б  иологија глодара;
• објасни услове гајења глодара; •и  схрана глодара;
• објасни репродуктивни циклус глодара; • р азмножавање глодара;
• разликује основне болести код глодара. •б  олести глодара.
Глодари
Кључни појмови:
Хрчак, морско прасе, чинчила, леминг, репродуктивни циклус глодара, болести
глодара.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Биологија и патологија егзотичних животиња, изучава се као изборни предмет у трећем разреду са два часа не-
дељно теорије. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за егзотичне животиње. Наведени исходи и садржаји
омогућавају ученицима успешан наставак образовања.
Страна 320 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне
за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а
да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема
наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе
води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску групу
предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће
користити. На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету. Упознати ученике са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Пауци
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Акваријумске рибице

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Гмизавци

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (12 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету;

Егзотичне птице

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (16 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Глодари

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (12 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 321

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– користити примере из свакодневног живота.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: JЕДНО ЗДРАВЉЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III или IV 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о значају ветеринарске и хумане медицине у очувању здравља животиња, људи и екосистема;
– Усвајање знања о утицају интензивне сточарске производње, агроиндустрије и климатских промена на екосистем;
– Усвајање знања о безбедности хране и воде за јавно здравље.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: трећи или четврти

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Једно здравље 8
2. Здравље екосистема 24
3. Повезаност ветеринарске и хумане медицине 24
4. Одржива производња хране 8

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе дефиницију једног здравља; •п  ојам Једног здравља;
• наведе принципе једног здравља; •п  ринципи Једног здравља;
• препознаје улогу ветеринаског техничара у примени • у лога ветеринарске професије у примени концепта Једно здравље.
Једно здравље
концепта Једно здравље.
Кључни појмови:
Здравље.
Страна 322 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

•д
 ефинише екосистем и значај биодиверзитета; • у тицај интензивног сточарства на екосистем;
•н
 аведе климатске факторе који су од значаја за одржавање • у тицај агроиндустрије на екосистем;
здраве животне средине и функционисање екосистема; • у тицај климатских промена на екосистем.
•н
 аведе утицај климатских промена на здравље животиња,
Здравље екосистема
екосистема и људи; Кључни појмови:
•н
 аведе значај биодиверзитета; Екосистем, климатске промене.
•н
 аведе утицај интензивног сточарства на екосистем;
•н
 аведе утицај агроиндустрије на екосистем.
•п  репознје везу између здравља људи, домаћих животиња и • з оонозе;
дивљих животиња; • в екторски преносиве болести;
• о бјасни начине спречавања и контролисања зооноза на • р езистенција на антимикробне лекове.
Повезаност
месту појављивања;
ветеринарске и хумане
•н  аведе значај вакцина као баријере у преношењу болести; Кључни појмови:
медицине
• о бјасни начине спречавања и контролисања векторски Повезаност ветеринарске и хумане медицине.
преносивих болести на месту појављивања;
•н  аведе значај контролисане употребе антибиотика.
•н  аведе основне принципе одрживе производње хране; • о држива производња хране(доступност хране, искористљивост хране);
• о бјасни значај безбедности хране и воде за јавно здравље; • з начај безбедности хране и воде за јавно здравље;
Одржива производња •н  аведе болести преносиве храном. •б  олести преносиве храном.
хране
Кључни појмови:
Одржива производња хране.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Једно здравље, изучава се као изборни предмет у трећем или четвртом разреду средње школе са два часа недељно
теорије. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за основе здраља животиња, људи и екосистема. Наведени исхо-
ди и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова об-
раде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од дефи-
нисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по областима
олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату
наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за
постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу
самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна
о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску групу предмета,
ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања.
Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици и кабинету. Ученике је неопходно упознати са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Једно здравље

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Здравље екосистема

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (24 часа);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Повезаност ветеринарске и хумане медицине

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (24 часа).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 323

Одржива производња хране

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме, стручне часописе и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: КОМУНИКАЦИЈА И ДОБРОБИТ ЖИВОТИЊА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III или IV 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајањер знања из теорије комуникације и усавршавање свих видова комуникационих техника у ветеринарској медицини;
– Усвајање знања о добробити животиња;
– Познавање и разумевање теоријских основа заштите добробити животиња;
– Познавање и разумевање теоријских основа заштите животне средине

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: трећи или четврти

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Комуникација 12
2. Домаће и међународно законодавство у области заштите животиња 26
3. Добробит и заштита животне средине 26
Страна 324 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе дефиницију комуникације; •д  ефиниција комуникације;
• наведе карактеристике комуникационих компоненти; •н  ачин преношења информације и комуникациони канали;
• разликује начине преношења информације; • а ктивно слушање;
• наведе комуниккационе канале; •н  евербална комуникација;
Комункација
• примењује ефективне принципе комуникације са колегама, •м  есто комуникационих вештина у свакодневној пракси.
власницима, институцијама, јавношћу.
Кључни појмови:
Комуникациони канали, активно слушање, невербална комуникација.
•н  аведе и објасни основне појмове заштите добробити •н
 ачело бола;
животиња (нпр. начело универзалности бола, начело бриге •н
 ачело бриге о животињама;
о животињама, начело повезаности); •н
 ачело повезаности;
• о бјасни обим и могућност правне заштите добробити •п
 равна заштита добробити;
Домаће и међународно
животиња и њихове животне средине у нашој земљи, •ж
 ивотиња и њихове животне средине.
законодавство у области
Европској Унији и свету;
заштите животиња
• о бјасни међународно законодавство у заштити добробити Кључни појмови:
животиња и актуелна дешавања на том пољу; Начело бола, начело бриге о животињама;
• а ктивно учествују у светским кампањама у заштити правна заштита добробити.
добробити животиња.
• препозна значај одрживог коришћења природних ресурса •и  нтензивни фармски системи и њихов утицај на животну средину вода,
по заштиту добробити животиња и животне средине на земљиште, биодиверзитет, загађење
глобалном нивоу; • е сенцијалне људске потребе у гајењу животиња
• објасни појаву држања фармских животиња у циљу
Добробит и заштита
задовољења есенцијалних људских потреба; Кључни појмови:
животне средине
• објасни различитости у односу према заштити добробити Екосистем, биодиверзитет, есенцијалне људске потрбе у гајењу животиња.
ових животиња у контексту другачијег друштвеног,
културноги и религијског окружења;
• објасни начела одрживости.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Комуникација и добробит животиња, изучава се као изборни предмет у трећем или четвртом разреду са два часа
недељно теорије. Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања која ученицима омогућавају да савесно и етички испуњавају
морална начела у вршењу своје професионалне делатности, као и стицање знања из теорије комуникације и усавршавање свих видова
комуникационих техника у ветеринарској медицини. Да преузме водећу улогу у друштву у вези са употребом и бригом за животиње. На-
ведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада полазећи
од дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфич-
не за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше,
а да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припре-
ма наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наста-
ве води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску
групу предмета), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. На првом
часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Ученике
такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету. Упознати ученике са распоредом реализације наставе.

Остваривање наставе и учења

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Комуникација

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (12 часова).
Место реализације наставе:
• теоријска настава у учионици и кабинету;
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Домаће и међународно законодавство у области заштите животиња

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (26 часова).
Место реализације наставе:
• теоријска настава у учионици и кабинету;
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 325

Добробит и заштита животне средине

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (26 часова).
Место реализације наставе:
• теоријска настава – у учионици и кабинету.
Препоруке за реализацију наставе:
• користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
• користити примере из свакодневног живота;
• инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
• користити стручне часописе.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: АГРАРНИ ТУРИЗАМ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III или IV 64 64
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Разумевање теоријских основа, основних принципа и организације туризма;
– Схватање туристичке индустрије кроз међузависности различитих сектора;
– Разумевање нераскидиве везе између туризма и прехрамбене индустрије;
– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: трећи или четврти

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Одређења туризма 10
2. Облици, врсте и трендови туризма 8
3. Туристичко тржиште 6
4. Туризам и прехрамбена индустрија 10
5. Задаци угоститељства и угоститељске услуге 12
6. Угоститељске пословне јединице 12
7. Кадрови у угоститељству и туризму 6
Страна 326 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише појмове: туризам, индустрија слободног
времена, подстицајна путовања, туриста, пословни путник;
•п  ознаје карактеристике туризма као привредне делатности;
Одређења туризма • о бјасни економски, друштвени и политички значај и утицај
туризма;
•д  ефинише туристичку потребу и туристичке мотиве;
•н  аводи функције туризма.
• р азликује облике туризма;
• о писује облике туризма;
• р азликује врсте туризма
• о писује врсте туризма
Облици, врсте и
•п  ознаје факторе и савремене трендове у туризму;
трендови туризма
• о пише нове форме туристичке индустрије;
•д  ефинише хотелске и ресторанске ланце.
•д  ефинише туристичко тежиште;
•п  ознаје карактеристике туристичког тржишта;
•д  ефинише туристичку тражњу;
Туристичко тржиште • о писује специфичности туристичке тражње;
•д  ефиниже туристичку понуду;
• о писује специфичности туристичке понуде;
• р азликује факторе понуде и тражње.
• о писује повезаност туризма и прехрамбене индустрије;
•п  овезује међусловну условљеност туризма и прехрамбене
индустрије;
•д  ефинише туристички производ;
Туризам и прехрамбена
• о писује прехрамбене производе у сврси туристичког
индустрија
производа;
•п  ознаје значај здраве хране за развој туризма;
•н  аброји прехрамбене производе који представљају
карактеристичне туристичке производе.
• дефинише угоститељство;
• познаје место и улогу угоститељства у привреди земље;
• познаје задатке угоститељства;
• објасни значај угоститељства;
• дефинише угоститељску услугу;
Задаци угоститељства и • објасни угоститељску понуду.
угоститељске услуге
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
•п  ојам и историјски развој туризма;
•д  ефинисање туризма;
•д  руштвени значај и утицај туризма;
•п  олитички значај и утицај туризма;
• е кономски значај и утицај туризма.
Кључни појмови: Туризам.
• о блици туризма;
• в рсте туризма;
•ф  актори креирања трендова у туризму;
•н  ове форме туристичке индустрије;
• х отелски и ресторански ланци;
•н  ачини пословања хотелских и ресторатерских ланаца.
Кључни појмови:
Облици, врсте и трендови туризма.
•п
 ојам и карактеристике туристичког тржишта;
•п
 ојам и карактеристике туристичке понуде;
•п
 ојам и карактеристике туристичке тражње;
•ф
 актори понуде и тражње.
Кључни појмови:
Туристичко тржиште, туристичка понуда и тражња.
•п  овезаност и условљеност туризма и прехрамбене индустрије;
• с пој хотелијерства и агроиндустријског комплекса производње здраве хране;
•п  ојам и карактеристике туристичког производа.
Кључни појмови:
Туризам и прехрамбена индустрија.
•п  ојам угоститељства;
• у лога угоститељства у светској економији;
• у лога угоститељства у привреди Србије;
• з адатак и значај угоститењства;
•п  ојам услуге у угоститељству;
•п  одела угоститељских улога;
• к валитет угоститељских услуга;
• у гости тељска понуда;
• у гоститељска услуга.

• дефинише угоститељско пословне јединице;
• наброји угоститељско пословне јединице;
• разврста угоститељско пословне јединице према
Угоститељске пословне
различитим критеријумима;
јединице
• разликује угоститељско пословне јединице по
категоријама;
• разликује понуду угоститељско пословних јединица.
• дефинише кадрове у угоститељству и туризму;
• објасни улогу кадрова за пословни успех;
Кадрови у • познаје структуру запослених у угоститељству и туризму.
угоститељству и туризму
Кључни појмови:
Задаци угоститељства и угоститељске услуге.
• у гоститељске пословне јединице;
•п  одела угоститељских пословних јединица;
• к арактеристике угоститељске пословне јединице;
• к атегоризација УПЈ.
Кључни појмови:
Угоститељске пословне јединице.
• з начај и улога кадрова у угоститељству;
• с труктура улога кадрова у угоститељству;
• к валитет улога кадрова у угоститељству.
Кључни појмови:
Кадрови у угоститељству и туризму.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Аграрни туризам, изучава се као изборни предмет у трећем или четвртом разреду са два часа недељно теорије.
Овај предмет омогућава ученицима да стекну нова знања везана за значај и перспективе аграрног туризма. Наведени исходи и садржаји
омогућавају ученицима успешан наставак образовања.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова обраде,
утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада полазећи од дефинисаних
исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по областима олакшавају
наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за дату наставну једи-
ницу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а да је за постизање неких
исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално и да кроз
сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, ре-
зултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску групу предмета, ветеринарске амбуланте),
доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити. На првом часу упознати учени-
ке са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењивања. Ученике такође треба упознати са
начином рада у учионици, кабинету. Такође је неопходно информисати ученике распоредом реализације наставе.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 327

II ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Одређења туризма
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (10 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Облици, врсте и трендови туризма

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Туристичко тржиште
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (6 часова).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету;

Туризам и прехрамбена индустрија

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (10 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Задаци угоститељства и угоститељске услуге

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (12 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;

Угоститељске пословне јединице

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (12 часова);
Место реализације наставе:
• теоријска настава у учионици и кабинету;

Кадрови у угоститељству и туризму

Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације

Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
• теоријска настава (6 часова);
Место реализације наставе:
• теоријска настава у учионици и кабинету;
Страна 328 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предметал.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора ускладу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.

Назив програма: КИНОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 64 64
Напомена: У табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о пореклу, начину гајења, држања и репродукције паса;
– Усвајање знања о психологији паса и дресури;
– Усвајање знања о оцењивању екстеријера паса
– Усвајање знања о евиденцији расних паса;
– Усвајање знања о начелима добробити паса.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Гајење и репродукција паса 24
2. Психологија паса 8
3. Оцењивање паса 32

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни порекло, доместикацију паса и доместикацијске •п  орекло и доместикација паса;
промене; • р епродукција паса;
• опише полни циклус, гравидитет и порођај; • с елекција паса
• наведе методе селекције у циљу побољшања здравственог • г ајење, нега и смештај штенади;
Гајење и репродукција стања и радних способности паса; • г ајење, нега и смештај одраслих паса;
паса • наведе услове гајења, неге и смештаја штенади; •и  схрана паса.
• наведе услове гајења, неге и смештаја одраслих паса;
• опише особеност исхране паса и потребе у хранљивим Кључни појмови:
састојцима; Гајење и репродукција паса.
• објасни исхрану појединих категорија паса.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 329

• разликује темперамент паса; • темперамент паса;

• разликује безусловне и условне рефлексе паса; • безусловни и условни рефлекси паса;
• наведе начине дресуре паса; • основи дресуре паса;
Психологија паса • објасни значај психологије паса и дресуре; • психологија паса и дресура.
• наведе најчешће проблеме у понашању паса.
Кључни појмови:
Психологија паса.
• наведе организацију кинолошких удружења код нас и у • организација кинолошких удружења код нас и у свету;
свету; • конституција и кондиција паса;
• објасни делатност надлежних чланова; кинолошких • подела и систематика паса (ФЦИ групе);
удружења и кинолошких судија; • оцењивање екстеријера паса;
• наведе конституцију и кондицију паса; • оцењивање радних паса;
• наведе ФЦИ групе паса; • евиденција расних паса;
• опише екстеријерне одлике главе; • родовна књига.
• опише начин процењивања зубала и промена на зубима;
• опише начин процењивања екстеријерних одлика врата и Кључни појмови:
Оцењивање паса горње линије леђа; Оцењивање паса, родовна књига.
• опише начин процењивања екстеријерних одлика грудног
коша, трбуха и репа;
• опише начин процењивања предњих и задњих
екстремитета;
• опише начин процењивања ставова ногу и ход пса;
• опише начин процењивања одлаканости и карактеристике
длачног покривача;
• наведе начине оцењивања радних паса;
• објасни значај евиденције расних паса и родовне књиге.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Стручни предмет, Кинологија, изучава се као изборни предмет у четвртом разреду са два часа недељно теорије. Овај предмет омо-
гућава ученицима да стекну нова знања везана за основе кинологије. Наведени исходи и садржаји омогућавају ученицима успешан на-
ставак образовања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова об-
раде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од де-
финисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по обла-
стима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне за
дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а
да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема
наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе
води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за ветеринарску гру-
пу предмета, ветеринарске амбуланте), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које
ће користити. На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начини-
ма оцењивања. Ученике такође треба упознати са начином рада у учионици, кабинету, азилу и на изложби паса. Ученике је неопходно
упознати са распоредом реализације наставе.
Остваривање наставе и учења
Гајење и репродукција паса
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.
Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (24 часа);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
Психологија паса
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације.
Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (8 часова);
Место реализације наставе:
– теоријска настава у учионици и кабинету;
Оцењивање паса
Облици наставе, препоручени број часова, подела на групе, место реализације
Облици наставе
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
– теоријска настава (32 часа).
Место реализације наставе:
– теоријска настава – у учионици и кабинету.
Страна 330 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Препоруке за реализацију наставе:

– користити слике, шеме, стручне часописе и аудио-визуелни материјал;
– користити примере из свакодневног живота;
– инсистирати на корелацији са садржајима других предмета;
– посета кинолошким изложбама;
– посета азилу.

6. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Активности сваког наставника састоје се од планирања, остваривања, праћења и вредновања. Неопходно је да наставник контину-
ирано прати и вреднује, осим постигнућа ученика и процес наставе и учења, као и себе и сопствени рад. Све што се покаже добрим и
корисним наставник ће користити и даље у својој наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефикасним и ефективним треба-
ло би унапредити. У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса
учења. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о
оцењивању у средњој школи). У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би
генерисао податке из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације
добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за форма-
тивно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Формативно оцењивање, као модел праћења напредовања ученика, се од-
вија на сваком часу и свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне информације. Постигнућа ученика је
могуће вредновати кроз: активности на часу (тј. процесу учења), постављање питања и/или давање одговора у складу са контекстом који
се објашњава, израду задатака, групном раду, истраживачких пројеката, презентовање садржаја, тестове практичних вештина, праћење
постигнућа исхода, помоћ друговима из одељења у циљу савладавања градива и сл. Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа
ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контролних или писмених радова, тестова, усменог испитива-
ња, самосталних или групних радова ученика, теста практичних вештина и др. Начин утврђивања сумативне оцене ускладити са инди-
видуалним особинама ученика. Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових
усвојених знања, стечених на основу свих облика наставе: предавања, практичних вежби, семинарских радова, пројеката. Потребно је
континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика. Наставник треба да омогући ученицима да
искажу критичко мишљење, алтернативна решења и да то адекватно вреднује. На почетку школске године потребно је спровести ини-
цијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварености дефинисаних циљева и исхода.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 331
Страна 332 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 333

Б. Листа изборних програма према програму образовног профила

РАЗРЕД
Рб. Листа изборних програма
I II III IV
1 Основне туризма*   2 2  2 
2 Аграрни туризам*   2 2  2 
3 Основне угоститељства*   2 2  2 
4 Припрема јела са жара*   2 2  2 
5 Историја пиварства*   2 2  2 
6 Прерада органских производа*   2 2  2 
7 Колачи од теста*     2 2
8 Технологија хлађења прехрамбених производа* 2 2 2
Напомена: *ученик бира програм једном у току школовања.

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО
 
часова часова часова часова часова
Час одељењског старешине 72 70 70 62 274
Додатни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад* до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године

II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
  I РАЗРЕД часова
часова часова часова
до 5 наставних до 5 наставних
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
дана дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети* 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секција и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности (ученички парламент, ученичке задруге) 15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета, школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наставним плановима дру-
гих образовних профила истог или другог подручја рада, наставним плановима гимназије или по програмима који су претходно донети.

Остваривање школског програма по недељама

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
 
часова часова часова часова
Разредно часовна настава 36 35 35 31
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 1 2 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39 39

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова
потребно ангажовање број ученика у
предмет/модул практична учење кроз настава у
вежбе помоћног наставника групи -до
настава рад блоку
Основи прехрамбене технологије 72     30 да 15
I Технике рада у лабораторији 144     да 15
Хемија 72      да 15
Хемија 70  да 15
Аналитичка хемија  70 да 15
II
Прехрамбена технологија 70 140 30 да 15
Технолошке операције 70 70 30 да 15
Прехрамбена технологија 105 140 30 да 15
Технолошке операције 70 70 30 да 15
III
Физичка хемија 70  да 15
Микробиологија 70    да 15
Прехрамбена технологија 93 54 да 15
Технолошке операције 62 36 да 15
IV
Контрола квалитета у прехрамбеној индустрији 93 30 да 15
Предузетништво 62       не 15
Страна 334 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ОСНОВИ ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА - ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 72 72 30 174
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о хранљивим материјама и енергетској вредности животних намирница;
– Упознавање са принципима правилне исхране и њиховом применом у свакодневном животу;
– Оспособљавање ученика да утврди састав оброка којим се задовољавају енергетске потребе човека;
– Усвајање знања о болестима које изазива неправилна исхрана;
– Упознавање са значајем помоћних сировина, адитива и њиховом правилном применом у прехрамбеној производњи;
– Оспособљавање ученика да одабере одговарајућу амбалажу у складу са карактеристикама прехрамбеног производа;
– Усвајање знања о условима складиштења сировина, полупроизвода и прехрамбених производа;
– Развијање вештина рада у лабораторији;
– Повезиваље теоријских знања са практичном наставом кроз вежбе у школској лабораторији, радионици и производним погонима;
– Оспособљавање ученика да врши контролу основних и помоћних сировина, адитива и амбалаже за различите прехрамбене инду-
стрије.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први
Ред.бр. МОДУЛ Трајање модула
1 Хранљиве материје 46
2 Исхрана људи 38
3 Помоћне сировине и адитиви у прехрамбеној индустрији 42
4 Амбалажа 26
5 Складиштење 22

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• р азликује појмове хране и исхране и њихове улоге у Теорија:
организму; •Х
 рана;
• о бјасни улогу појединих хранљивих материја у организму; •И
 схрана;
• р азликује животне намирнице по пореклу; •П
 одела, врсте хранљивих материја и њихови извори;
•н  аведе хемијски састав и значај појединих намирница •П
 одела и врста намирница биљног порекла;
биљног порекла у исхрани; •П
 одела и врста намирница животињског порекла;
•н  аведе хемијски састав и значај појединих намирница •О
 рганска храна;
животињског порекла у исхрани; •Г
 енетски модификована храна.
•н  аведе предности употребе органских производа у људској Вежбе:
Хранљиве материје исхрани; •Е
 нергетска вредност намирница;
• р азликује појмове органске и конвенционалне хране; •Е
 нергетске потребе човека.
•н  аведе ризике употребе генетски модификоване хране; Настава у блоку:
•н  аведе хранљиве материје које дају енергетску вредност •О
 рганска храна, конвенционална храна и генетски модификована храна.
намирницама;
•и  зрачуна енергетску вредност појединих намирница; Кључни појмови:
• к ористи декларацију производа као извор инфорација о Храна, исхрана, врсте хранљивих материја, врста намирница, органска храна,
енергетској вредности; конвенционална храна и генетски модификована храна.
• у пореди карактеристике различитих начина производње и
прераде хране.
•н  аведе принципе правилне исхране; Теорија:
•н  аброје узроке неправилне исхране; •П  ринципи правилне исхране;
• о бјасне последице неправилне исхране; •П  отребе у људској исхрани;
• о бјасни појам базални метаболизам; •Б  олести изазване неправилном исхраном;
• о бјасни појам метаболизам; •М  етаболизам.
•и  зрачуна индекс ухрањености (БМИ); Вежбе:
Исхрана људи • с астави јеловник по принципима правилне исхране. •И  ндекс ухрањености (БМИ).
Настава у блоку:
• Ј еловник по принципима правилне исхране.

Кључни појмови:
Принципе правилне исхране, последице неправилне исхране, метаболизам, индекс
ухрањености.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 335

• наведе помоћне сировине које се користе у прехрамбеној Теорија:

индустрији; •П
 одела и врсте помоћних сировина;
• разликује заслађиваче; •З
 аслађивачи;
• објасни значај кухињске соли и зачина; •К
 ухињска со, зачини и зачинско биље;
• наведе средстава за нарастање теста; •С
 редства за нарастање теста;
• разликује начине коришћења средстава за нарастање теста; •Ч
 ајеви, лековито биље, какао и кафа;
• објасни значај употребе чајева, лековитог и зачинског •П
 одела и врсте адитива;
биља; •З
 аконске норме о употреби адитива;
• објасни улогу какаа и кафе у прехрамбеној индустрији; •О
 знаке адитива.
• наведе врсте адитива; Вежбе:
• користи законске норме о употреби адитива; •О
 дређивање садржаја влаге;
Помоћне сировине и • разликује врсте адитива; •О
 дређивање садржаја пепела;
адитиви у прехрамбеној • објасни улогу различитих врста адитива у прехрамбеним •О
 дређивање садржаја масти;
индустрији производима; •Д
 оказивање присуства вештачких заслађивача;
• одреди садржај влаге у помоћним сировинама; •Д
 оказивање присуства вештачких боја;
• одреди проценат пепела у помоћним сировинама; •Д
 оказивање присуства бензоеве киселине у различитим узорцима.
• одреди садржај масти у кафи; Настава у блоку:
• докаже присуство вештачких заслађивача у прехрамбеним •П
 омоћне сировине, адитиви у прехрамбеној индустрији.
производима;
• докаже присуство вештачких боја у прехрамбеним Кључни појмови:
производима; Врсте помоћних сировина, врсте адитива, врста намирница, органска храна,
• докаже присуство бензоеве киселине у прехрамбеним конвенционална храна и генетски модификована храна.
производима;
• наведе карактеристике и значај различитих помоћних
сировина и адитива у прехрамбеној индустрији.
• разликује амбалажне материјале; Теорија:
• наведе врсте амбалаже; •П
 одела и врсте амбалаже;
• објасни улогу и значај амбалаже; •Ф
 ункција појединих врста амбалаже у зависности од њених карактеристика;
• разликује начине рециклаже коришћене амбалаже; •Р
 ециклажа амбалаже;
• дефинише палетизацију и депалетизацију; •П
 одела и врсте средстава за прање и дезинфекцију
• објасни улогу средстава за прање и дезинфекцију •Е
 колошки непожељне компоненте средстава за прање;
амбалаже; •П
 оступци прања амбалаже
• дефинише појам дезинфекције; •О
 бележавање амбалаже и етикетирање
• наведе средства за дезинфекцију; Вежбе:
• разликује еколошки непожељне компоненте средстава за •О
 дређивање порозности белог лима;
прање и дезинфекцију; •О
 дређивање хидролитичке отпорности стакла;
Амбалажа
• разликује начине прања повратне амбалаже; •О
 дређивање херметичности затварања стаклене амбалаже;
• наведе садржај етикете и „бар кода“ •О
 дређивање граматуре хартије.
• објасни поступак наношења етикета на амбалажу; Настава у блоку:
• одреди порозност белог лима; •П
 роизводња различитих врста амбалаже;
• одреди отпорност стаклене амбалаже; •П
 аковање производа у амбалажу;
• одреди херметичност затварања стаклене амбалаже; •Р
 ециклажа различитих амбалажних материјала.
• одреди граматуру хартије за етикете;
• учествује у процесу производње амбалаже; Кључни појмови:
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду; Врсте амбалаже, рециклажа, средстава за прање и дезинфекцију, паковање
• ради на линији паковања готових производа; производа.
• учествује у процесу рециклаже амбалаже.
• разликује врсте и типове складишта; Теорија
• објасни услове складиштења према врсти производа који •П
 одела и врсте складишта привремена и стална складишта коморе и хладњаче;
се складишти; •К
 арактеристике појединих врста складишта;
• дефинише кондиционирани ваздух; •У
 слови у току складиштења;
• објасни начин припреме ваздуха и инертног гаса при •П
 рипрема ваздуха за сладиштење;
чувању намирница; •Н
 ачини чувања сировина и готових производа.
• разликује начине чувања и складиштења сировина и Вежбе
готових производа; •И
 зрачунавање капацитета складишта (подног и силосног);
• разликује коморе за накнадно дозревање и хлађење; •О
 дређивање хектолитарске масе житарица;
• објасни начин рада силоса, подних складишта и хладњача; •О
 дређивање садржаја примеса у житарицама;
Складиштење • прорачуна потребан капацитет складишта; •О
 дређивање садржаја влаге у сировинама пре складиштења.
• одреди примесе у сировинама пре складиштења; Настава у блоку
• одреди садржај влаге у сировинама; •П
 ријем и складиштење сировина, полупроизвода и готових производа;
• одреди хектолитарску масу житарица пре складиштења; •Р
 егулисање и праћење параметара у току складиштења;
• користи средства за личну и колективну заштиту; •В
 ођење евиденције параметара у току складиштења.
• учествује у складиштењу сировина, полупроизвода и
готових прехрамбених производа; Кључни појмови:
• прати температуру и влагу ваздуха у силосу; Врсте складишта, услови складиштења, садржај влаге у сировинама, критичне
• прати услове складиштења и води прописну тачке у току складиштења.
документацију;
• уочава критичне тачке у току складиштења НАССР.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаних циљева предмета, исхода и нивоа постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, вежби као и методе и облике рада са ученицима. При планирању наставе водити рачуна о спо-
собности и потреба ученика у одељењу и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, лабораторија, степену опре-
мљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), наставног садржаја, уџбеницима и другим наставним материјалима који ће се користити.
Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник креира свој глобални план рада из кога касније развија своје
оперативне планове. Исходе дефинисане по областима користити за даљу операционализацију специфичних исхода на нивоу конкретне
наставне јединице. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину
исхода потребно више времена и више различитих активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу у сарадњи са ко-
легама и на тај начин обезбеди међупредметну корелацију.
Страна 336 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода, самостално планира број часова
обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Наставник најпре креира свој годишњи/глобални план рада полазећи од
дефинисаних исхода и дефинисаних кључних појмова, из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Дефинисани исходи по
областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице и дефинишу исходе специфичне
за дату наставну јединицу. Треба имати у виду приликом планирања да се исходи разликују и да се неки могу остварити брже и лакше, а
да је за постизање неких исхода потребно више времена и различитих врста активности. Препорука је да наставник планира и припрема
наставу самостално и да кроз сарадњу са колегама обезбеди међупредметну корелацију. Улога наставника је да при планирању наставе
води рачуна о саставу одељења, резултатима након иницијалног тестирања, степену опремљености школе (кабинета за прехрамбену групу
предмета, лабораторија), доступном уџбенику, примерима из праксе и другим наставним средствима и материјалима које ће користити.
На првом часу упознати ученике са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и критеријумом и начинима оцењи-
вања.
На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе по модулима:

Хранљиве материје
– теоријска настава (20 часова);
– вежбе (20 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Исхрана људи
– теоријска настава (16 часова);
– вежбе (16 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Помоћне сировине и адитиви у прехрамбеној индустрији

– теоријска настава (18 часова);
– вежбе (18 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Амбалажа
– теоријска настава (10 часова);
– вежбе (10 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Складиштење
– теоријска настава (8 часова);
– вежбе (8 часова);
– настава у блоку (6 часова).

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: вежби и наставе у блоку

Место реализације наставе:

– теоријска настава у учионици/кабинету;
– лабораторијске вежбе у школској лабораторији, рачунске вежбе у кабинету/учионици;
– наставу у блоку реализовати у школској лабораторији, радионици, погонској лабораторији, производним погонима.

Методе рада:
Користити различите методе ради мотивисања ученика и постизања задатих исхода:
– вербално-текстуалне методе (монолог, дијалог, објашњавање, дискусија, дебата, читање, писање…);
– илустративно-демонстративне (слике, плакати, модели, илустрације, таблице, дијаграми, скице, презентације, видео снимци…);
– лабораторијско-експерименталне (лабораторијске вежбе, експеримент, практични рад…).
Користити различите активне методе наставе (квиз, сликовне асоцијације, активно слушање аудио записа, укрштенице, игру улога,
акваријум, студију случаја…) Као извор информација и да би се остварила веза са примерима из праксе у оквиру наставе у блоку орга-
низовати тематске радионице и позивати стручњаке за одређену област, обилазити сајмове (органска храна), саветовалиште за правилну
исхрану, економију са зачинским и лековитим биљем, рециклажни центар, складишта, фабрике за производњу амбалаже…
На часовима вежби, осим лабораторијских вежби и практичног рада изводити и пројектну наставу. Пројектну наставу изводити у
мањим групама или паровима. Предвидети и време потребно за презентовање радова.
Предлог пројектних задатака:
– Хранљиве материје – мапа ума;
– Веганство, вегетаријанаство или макробиотика;
– Пирамида правилне исхране у различитим формама;
– Исхрана дијабетичара;
– Пут од отпада до нове лименке;
– Пут зачина;
– Адитиви у бомбонама.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 337

Препоруке за реализацију наставе по модулима

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе/учења и планом рада.

Хранљиве материје
– израдити плакате (мапу ума) са хранљивим материјама и њиховим изворима, дневним потребама;
– израдити са ученицима постере намирница биљног и животињског порекла;
– направити упоредни приказ предности и недостаци органске и генетски модификоване хране;
– сугерисати ученицима да прикупе податке о различитим намирницама користећи Интернет и друге изворе;
– вежбе изводити као рачунске вежбе;
– наставу у блоку реализовати као радионицу (израдити плакате):

Исхрана људи
– приказати израчунавање и вежбати са ученицима израчунавање енергетске вредности намирница и оброка;
– користити нутриционистичке табеле;
– приказати примере јеловника који задовољавају принципе правилне исхране;
– приказати болести неправилне исхране (видео записи);
– вежбе изводити као рачунске вежбе;
– наставу у блоку реализовати као радионицу (израдити јеловнике, посета нутриционисти).

Помоћне сировине и адитиви у прехрамбеној индустрији

– направити збирку различитих помоћних сировина и адитива за прехрамбену индустрију;
– користити Правилник о прехрамбеним адитивима и остале правилнике о помоћним сировинама;
– вежбе изводити као лабораторијске вежбе;
– наставу у блоку изводити као радионицу или обилазак погона за производњу помоћних сировина и адитива.

Амбалажа
– приказати узорке различитих амбалажних материјала и система паковања;
– приказати поступке рециклаже амбалаже;
– приказати начине прања и дезинфекције амбалаже;
– користити Правилник о декларисању и правилнике за амбалажу;
– вежбе изводити као лабораторијске вежбе;
– наставу у блоку изводити у погонима за рециклажу или производњу амбалаже.

Складишта
– приказати шеме разних типова складишта;
– користити каталоге и проспекте различитих типова складишта;
– користити Шоперову вагу;
– вежбе изводити као лабораторијске и рачунске вежбе;
– наставу у блоку изводити у производним погонима, силосима.
У току вежби:
– ученик је обавезан да води дневник рада;
– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце;
– придржавати се Закона о безбедности и здрављу на раду и Правилника о безбедности и здрављу на раду;
– наставници, помоћни наставници и ученици су обавезни да имају прописну заштитну одећу током извођења вежби и наставе у
блоку, као и да воде рачуна и наглашавају значај заштите животне средине током рада;
– у току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из наставних предмета Екологија и заштита животне средине, Хеми-
ја, Технике рада у лабораторији, Математика.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења);
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове);
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине;
– праћење дневника рада током вежби.
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика - документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања;
– писане провере знања (контролне вежбе, тест);
– самосталних или групних радова ученика;
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака;
– формативног оцењивања периодично;
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка.
Страна 338 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ТЕХНИКЕ РАДА У ЛАБОРАТОРИЈИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА - ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 144 144
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Оспособљавање ученика за рад у хемијској и погонској лабораторији;
– Развијање вештине мерења и одређивања грешке при мерењу;
– Оспособљавање ученика да прати процес мерењем процесних величина;
– Оспособљавање ученика за припрему раствора одређене концентрације.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први
Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1. Мере безбедности у лабораторији и заштите здравља на раду 8
2. Лабораторијско посуђе и прибор 8
3. Одржавање лабораторијског посуђа и прибора 8
4. Мерења масе 16
5. Мерења запремине 20
6. Мерења температуре 4
7. Одређивање густине 8
8. Припрема раствора одређене концентрације 36
9. Добијање чистих супстанци 36
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• наведе мере хигијенско техничке заштите у лабораторији; Вежбе:
• објасни мере пружања прве помоћи; •П
 равилник о мерама хигијенско техничке заштите;
• одржава хигијену на радном месту. •П
 овреде настале у лабораторији;
Мере безбедности у
•О
 државање радног места.
лабораторији и заштите
здравља на раду
Кључни појмови:
Мере хигијенско техничке заштите у лабораторији, мере пружања прве помоћи,
хигијена на радном месту.
• разликује лабораторијски прибор и посуђе; Вежбе:
• разликује лабораторијску опрему; •В
 рсте и примена лабораторијског посуђа;
Лабораторијско посуђе • разликује намену лабораторијског прибора и посуђа. •В
 рсте и примена лабораторијског прибора.
и прибор
Кључни појмови:
Лабораторијски прибор и посуђе, лабораторијска опрема.
• одабере адекватна средства за прање лабораторијског Вежбе:
Одржавање посуђа; •С
 редства за прање и начини прања
лабораторијског посуђа • самостално пере лабораторијско посуђе.
и прибора Кључни појмови:
Средства за прање лабораторијског посуђа.
• дефинише појам масе; Вежбе:
• дефинише системске јединице за масу; • Ј единице за масу у SI систему;
• дефинише несистемске јединице за масу које су у •Д  ецималне и декадне јединице за масу у SI систему (Префикси јединица);
свакодневној употреби; •Н  есистемске јединице за масе које су у употреби у свакодневном животу;
• изрази задату величину масе, у несистемским јединицама, •М  ерење масе;
у децималним и декадним јединицама SI система; •Т  ехничка вага;
• изрази измерену величину масе у несистемским •А  утоматска вага;
јединицама, у децималним и декадним јединицама SI •Б  руто и нето маса;
Мерења масе система; •А  псолутна и релативна грешка мерења.
• наведе јединице у којима се маса изражава у свакодневном
животу, лабораторији и погону; Кључни појмови:
• разликује врсте вага које се користе у лабораторији и Системске јединице за масу, SI систем, врсте вага, бруто и нето маса, апсолутна и
погону; релативна грешка при мерењу.
• измери масу на техничкој и аналитичкој ваги;
• обави тарирање ваге;
• дефинише појмове бруто и нето маса;
• израчуна апсолутну и релативну грешку при мерењу.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 339

• дефинише појам запремине; Вежбе:

• дефинише системске јединице за запремину; • Ј единице за запремину у SI систему;
• дефинише несистемске јединице за запремину које су у •Д  ецималне и декадне јединице за запремину у SI систему (Префикси јединица)
свакодневној употреби; •Н  есистемске запреминске јединице које су у употреби у свакодневном животу;
• изрази задату величину запремине у несистемским •С  удови за мерење запремине
јединицама, у децималним и декадним јединицама SI •М  ерење запремине
система; •А  псолутна и релативна грешка мерења
• изрази измерену величину запремине у несистемским
Мерења запремине јединицама, у децималним и декадним јединицама SI Кључни појмови:
система; Запремина, јединице за запремину, начини мерења запремине.
• наведе јединице у којима се запремина изражава у
свакодневном животу, лабораторији и погону;
• разликује начине мерења запремине различитим судовима
за мерење (чаше, мензуре, нормални судови, пипете,
бирете);
• измери запремину свим врстама судова за мерење;
• израчуна апсолутну и релативну грешку мерења.
• дефинише појам температуре и јединице у којима се она Вежбе:
изражава у SI систему и свакодневном животу; • Ј единице за температуру у SI систему;
• разликује инструменте за мерење температуре; •Н  есистемске јединице за температуру које су у употреби у свакодневном животу;
• измери температуру; •Н  есистемске јединице за температуру које се користе у пракси ЕУ и САД;
• изрази задату вредност температуре у системским и •Т  ермометри;
Мерења температуре
несистемским јединицама; •М  ерење температуре.
• изрази измерену вредност температуре у системским и
несистемским јединицама. Кључни појмови:
Температура, јединице за температуру, инструменти за мерење температуре,
вредност температуре у системским и несистемским јединицама.
• дефинише појам густине и јединице у којима се она Вежбе:
изражава; •П  ојам густине
• изрази задату вредност густине у системским и • Ј единице за густину
несистемским јединицама; •О  дређивање густине ареометром
Одређивање густине • изрази измерену вредност густине у системским и •О  дређивање густине пикнометром
несистемским јединицама;
• измери густину помоћу ареометра; Кључни појмови:
• измери густину помоћу пикнометара. Густина, вредност густине у системским и несистемским јединицама, ареометар,
пикнометар.
•д  ефинише појам раствора и растворљивост; Вежбе:
• р азликује растворе по степену засићености; • Појам раствора и начини изражавања концентрације раствора
•д  ефинише појам масеног удела; • Прорачун потребних количина за припрему раствора одређених концентрација
•д  ефинише појам количинска концентрације раствора и • Припрема раствора одређених масених, процентних и количинских
јединице у којима се она изражава; концентрација
Припрема раствора
•и  зрачуна количине растворене супстанце и растварача
одређене концентрације
потребне за припрему раствора задате концентрације; Кључни појмови:
•п  рипреми растворе одређених концентрација; Раствор и растворљивост, степен засићености, концентрације раствора.
• о дреди концентрацију раствора;
•и  зрази концентрцију испитиваног раствора у различитим
јединицама.
• р аздвоји смеше декантовањем и филтрацијом; Вежбе:
•и  здвоји супстанце сублимацијом и кристализацијом; • Филтрација и декантовање;
• с астави апаратуру за дестилацију; • Сублимација и кристализација;
•п  редестилише раствор; • Дестилација;
• с астави апаратуру за екстракцију; • Екстракција;
Добијање чистих
•и  здвоји уљану компоненту екстракцијом; • Сушење;
супстанци
• у клони влагу из узорка сушењем; • Жарење.
• о дреди садржај пепела жарењем узорака.
Кључни појмови:
Смеше, декантовање и филтрација, дестилација, екстракција, сушење и жарење
узорака.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања. Стручни предмет – Технике рада у лабораторији који се изучава у првом разреду средње школе четири часа недељно, омогу-
ћава да ученици стекну нова знања и вештине неопходне за рад у лабораторији.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. Улога наставника је да при планирању наставе води
рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ
опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова са-
држаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефи-
нисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује
да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне
за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити,
али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу
самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.
Страна 340 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Облици наставе и препоручени број часова

Наставни предмет: Технике рада у лабораторији реализују се кроз лабораторијске вежбе у школској лабораторији
– Мере безбедности у лабораторији и заштите здравља на раду 8 часова
– Лабораторијско посуђе и прибор 8 часова
– Одржавање лабораторијског посуђа и прибора 8 часова
– Мерења масе 16 часова
– Мерења запремине 20 часова
– Мерења температуре 4 часа
– Одређивање густине 8 часова
– Припрема раствора одређене концентрације 36 часова
– Добијање чистих супстанци 36 часова

Препоруке за реализацију наставе по модулима

Мере безбедности у лабораторији и заштите здравља на раду

– користити правилник о мерама ХТЗ;
– дати упутства о пружању прве помоћи
– користити обавезан прибор за одржавање хигијене на радном месту који ученик мора да има увек на вежбама;
– демонстрирати одржавање радног места;
– дати упутства ученицима за вођење дневника рада
– Оспособити ученике за сортирање и одлагање отпадног материјала по утврђеној процедури
– Дати упутства о заштити животне средине

Лабораторијско посуђе и прибор

– Показати лабораторијско посуђе и опрему
– Показати врсте лабораторијскг посуђа и примену
– Показати врсте лабораторијске опреме и примену
– Инсистирати да ученици у дневнику рада прикажу цртежом лабораторијско посуђе и опрему
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из хемије

Одржавање лабораторијског посуђа и прибора

– Демонстрирати прање посуђа
– Задати ученицима да оперу различите врсте посуђа
– Користити различита средства за прање посуђа
– Користити раствараче који се најчешће употребљавају за прање посуђа
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из хемије

Мерења масе
– користити табеле основних и изведених јединица SI система
– користити табеларни приказ префикса јединица и вредности које они приказују
– табеларно приказати несистемске јединице за масу које су у свакодневној употреби
– приказати јединице за масу које се користе у ЕУ и САД.
– оспособити сваког ученика да мери на техничкој и аналитичкој ваги
– оспособити сваког ученика да прерачуна измерене величине из јединица једног мерног система у јединице другог система
– инсистирати да податке о мерењу, апсолутну и релативну грешку мерења ученици приказују табеларно у дневнику рада
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из математике, хемије, физике

Мерења запремине
– користити табеле основних и изведених јединица SI система;
– користити табеларни приказ префикса јединица и вредности које они приказују;
– приказати табеларно несистемске јединице за запремину које су у свакодневној употреби
– приказати јединице за запремину које се користе у ЕУ и САД
– оспособити сваког ученика да мери запремину коришћењем различитих чаша, мензура, нормалних судова, пипета и бирета
– оспособити сваког ученика да прерачуна измерене величине из јединица једног мерног система у јединице другог система
– инсистирати да податке о мерењу, апсолутну и релативну грешку мерења ученици приказују табеларно у дневнику рада
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из математике, хемије, физике

Мерења температуре
– вежбати са ученицима превођење вредности температура из системских у несистемске јединице
– користити различите инструменте за мерење темертуре
– оспособити сваког ученика да мери температуру
– оспособити сваког ученика да прерачуна измерене величине из јединица једног мерног система у јединице другог система
– Инсистирати да податке о мерењу ученици приказују табеларно у дневнику рада
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из математике, физике
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 341

Одређивање густине
– користити пикнометре и ареометар
– оспособити сваког ученика да мери густину пикнометром и ареометром
– инсистирати да податке о мерењу ученици приказују табеларно у дневнику рада
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из математике, хемије, физике

Припрема раствора одређене концентрације

– задати ученицима да направе растворе различитих концентрација
– за припрему раствора и одређивање концентрације користити аутоматску вагу и нормалне судове, бирету
– приказати начине прорачуна концентрације
– вежбати рачунске задатке са ученицима
– за ученике припремити индивидуалне практичне и рачунске задатке
– оспособити ученике да припремају растворе различитих концентрација
– инсистирати да ученици у дневнику рада имају све прорачуне, школске и домаће рачунске задатке

Добијање чистих супстанци

– користити апаратуре за дестилацију, ексракцију, сушнице и пећ за жарење
– пре самосталног рада, ученицима демонстрирати декантовање, филтрацију, сублимацију, кристализацију, дестилацију, екстракци-
ју
– оспособити ученике да саставе апаратуру за дестилацију
– оспособити ученике да саставе апаратуру за екстракцију
– оспособити ученике да издвоје уљеану компоненту екстракцијом
– оспособити ученике да уклоне влагу из узорка сушењем
– оспособити ученике одреде садржај пепела жарењем узорака
– инсистирати да ученици у дневнику рада прикажу цртежом сваку апаратуру и унесу своја запажања о току вежбе
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Математика, Хемија и Физика.

Предлози за пројектну наставу

Старе мерне јединице
Мерне јединице на декларацијама прехрамбених производа
Припрема % раствора хидрогена за бојење косе
Добијање етеричних уља из воћа, поврћа, лековитог и зачинског биља

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником
о оцењивању у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања
ученика. На крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– Праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– Континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– Однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– Праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– Усмене провере знања
– Писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– Самосталних или групних радова ученика
– Провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– Формативног оцењивања периодично
– Резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Страна 342 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ФИЗИКА

Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне писмености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физичких за-
кона у свакодневном животу, развој логичког и критичког мишљења у истраживањима физичких феномена.

Разред први
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
– о бјсани начај физике као фундаменталне науке и њену везу са природним и
техничким наукама;
– к ористи научни језик за описивање физичких појава;
– р ешава квалитативне и квантитативне проблеме;
–н  аведе основне физичке величине и њихове мерне јединице и објасни како се
добијају јединице изведених физичких величина;
–и  зврши директна мерења дужине, масе и времена и прикаже резултат мерења;
–д  ефинише и описује основне кинематичке физичке величине;
– р азликује скаларне и векторске величине;
– к ористи појмове брзине и убрзања при описивању механичког кретања;
– р азликује равномерно праволинијско кретање и равномерно променљиво
праволинијско кретање и примењује законе кретања у једноставним примерима;
– а нализира графике равномерног и равномерно променљивог кретања;
– о бјасни релативност брзине на примерима;
–п  репознаје последице интеракције (убрзање, деформација) на примерима;
–н  аведе примере интераговања тела,
–н  аведе и описује макроскопске силе и анализира деловање различитих сила на
примерима из свакодневног живота;
– објасни разлику између силе теже и тежине и одреди њихове нападне тачке;
– о дређује резултујућу силу;
–н  аведе Њутнове законе и опише њихово значење и примену;
– о писује кретања тела са константним гравитационим убрзањем;
– о бјасни разлику између обновљивих и необновљивих извора енергије;
– о бјасни коришћење полуге и стрме равни;
–н  аводи основне особине гравитационе силе;
– о пише облике механичке енергије;
– о бјасни појмове рада, енергије и снаге и њихову међусобну везу;
– о пише Закон одржања енергије;
– о бјсани узроке настанка капиларних појава и површинског напона и наводи
примере;
– о бјасни поделу међумолекулских сила на кохезионе и адхезионе;
– р азуме појаву атмосферског притиска;
– у пореди вредност статичког и динамичког потиска у флуидима;
– у пореди промену запремине тела у сва три агрегатна стања с променом
температуре;
–п  реведе температуру из Целзијусове у Келвинову скалу и повеже те температурске
скале;
– о пише појаву топлотне размене и појам топлотне равнотеже;
–п  репозна процесе преласка између агрегатних стања;
– о бјасни начине преношења топлоте и наводи примере;
– а нализира ефекат стаклене баште на основу састава атмосфере;
–п  овеже промену унутрашње енергије са променом температуре тела;
– о пише аномалију ширења воде и објасни њен значај;
–п  римени једначину топлотног баланса;
– к ористи латентне топлоте при описивању процеса преласка између агрегатих стања;
–п  римени знања о преношењу топлоте у циљу боље топлотне изолације;
–п  овеже топлоту и рад са променом унутрашње енергије;
– а нализира ситуације у којима топлота не може да се преноси спонтано;
– о бјасни утицај водене паре на густину ваздуха;
– к ористи одговарајуће појмове, величине и законе за тумачење деловања електричног
поља;
– о бјасни поступке за наелектрисавање тела;
–н  аброји основне карактеристике проводника и изолатора;
–д  ефинише Кулонов закон и јачину електричног поља и електрични напон;
– о бјасни везу између електричног потенцијала, напона и рада у електричном пољу;
– о бјасни примере електростатичких појава у природи;
–н  аведе физичке величине и мерне јединице којима се описује електрична струја,
отпорност, напон, рад и снага;
– о бјасни појаве које прате проток струје и познаје њено деловање;
– о бјасни и примењује закон одржања наелектрисања;
– т умачи механизме провођења струје у металима, електролитима и гасовима;
–п  роцени и примени активности зa рационално коришћење електричне енергије;
ТЕМА и
кључни појмови садржаја програма
1. УВОД У ФИЗИКУ
Физичке величине, ознаке, мерење и мерне јединице.
2. МЕХАНИКА
Кретање (релативност кретања, путања, пут). Брзина (средња и тренутна).
Кретање константном и променљивом брзином (табеле и графици пута и брзине).
Убрзање.
Интераговање тела – сила. Врсте макроскопских сила (сила еластичних деформација,
нормална сила, сила отпора средине, сила затезања, сила трења, сила потиска, сила
теже, тежина. Резултујућа сила. Нападна тачка – тежа.
Њутнови закони.
Рад и енергија. Кинетичка и потенцијална енергија.
Закон одржања енергије.
Једноставне машине (полуга и коса раван)
Њутнов закон гравитације. Бестежинско стање. Кретање у гравитационом пољу.
Међумолекулске силе (адхезија и кохезија). Еластичност и деформације.
Површински напон и капиларне појаве.
Атмосферски притисак (барометар). Статички и динамички потисак у ваздуху.
Демонстрациони огледи:
Равномерно и равномерно-убрзано кретање (помоћу колица, тегова и хронометра,
помоћу цеви са ваздушним мехуром).
Мерење силе динамометром са опругом.
Други Њутнов закон (помоћу колица за различите силе и масе тегова).
Пад тела различитог облика.
Галилејев експеримент (кретање куглице по жљебу, уз и низ косу раван).
Трећи Њутнов закон (колица повезана опругом или динамометром).
Сила трења на хоризонталној подлози и на косој равни са променљивим нагибом.
Демонстрација различитих врста равнотеже.
Равнотежа тела на косој равни. Полуга.
Тежина (тело окачено о динамометар), бестежинско стање.
Слободан пад (Њутнова цев).
Закон одржања енергије (модел „мртве петље”).
Лабораторијске вежбе
Одређивање брзине реакције (пуштање штапа да вертикално пада и његово хватање).
Провера закона одржања механичке енергије помоћу математичког клатна.
3. TОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
Топлотно ширење, аномалија воде. Температура (врсте термометара и скала).
Количина топлоте и специфична топлотна капацитивност. Топлотна равнотежа,
једначина баланса.
Агрегатна стања супстанције.
Преношење топлоте (провођење, струјање и зрачење). Топлотна изолација.
Ефекат стаклене баште.
Први и други принцип термодинамике –смер спонтаног преноса топлоте.
Метеорологија и термодинамика.
Демонстрациони огледи:
Термални дилатометар, ширење ваздуха (флаша са новчићем).
Гравесандов прстен.
Мерење температуре аналогним и дигиталним термометрима.
Лабораторијске вежбе:
Истраживање утицаја соли на промену тачке фазне трансформације воде.
Мерење температуре мешавине топле и хладне воде након успостављања топлотне
равнотеже.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 343

4. ЕЛЕКТРИЧНЕ ПОЈАВЕ
Наелектрисање, проводници и изолатори. Кулонов закон.
Јачина електричног поља, електрични потенцијал, електрични напон. Фарадејев
кавез.
Електрична струја, електрична отпорност.
Омов закон за део и цело струјно коло. Везивање отпорника.
Џул-Ленцов закон, електрична снага. Електрична енергија и њено рационално
коришћење.

Демонстрациони огледи:
Наелектрисавање предмета и њихова међусобна интеракција. Електрофор,
електрично клатно и електроскоп.
Демонстрација распореда линија електричног поља.
Електростатичка заштита (Фарадејев кавез). Модел громобрана.
Зависност електричне отпорности од врсте материјала проводника, попречног
пресека проводника и његове дужине.
Демонстрација једноставног електричног кола са сијалицом као потрошачем.
Демонстрациони амперметар и волтметар у струјном колу.
Загревање проводника при протицању струје.
Проток струје кроз водени раствор кухињске соли. Лимун као батерија.

Лабораторијска вежба:
Одређивање непознате отпорности помоћу Омовог закона.
Предлог пројекта:
– Ефикасност машина.
– Картезијански гњурац.
– Извори енергије (фосилна горива и алтернативни извори).
– Обновљиви извори енергије
– Ефекат стаклене баште.
– Узроци глобалног загревања и подаци који доказују овај феномен.
– Енергетска ефикасност.
– Топлотна изолација кућа и њена економска исплативост.
– Од миша и змаја до громобрана – заштита од електричног удара.
Страна 344 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Разред Други
Недељни фонд часова 2 часа

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
– о бјасни значај физике као фундаменталне науке и њену везу са природним и 1. ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ
техничким наукама; Магнетно поље и магнети. Магнетно поље Земље.
– к ористи научни језик за описивање физичких појава; Магнетна индукција, магнетни флукс.
– р ешава квалитативне и квантитативне проблеме; Магнетно поље струјног проводника, електромагнети.
– о бјасни основне карактеристике магнетног поља; Кретање наелектрисаних честица у магнетном пољу.
– р азликује материјале према магнетним својствима; Амперова сила. Електромотори.
– о бјасни карактеристике и заштитну функцију магнетног поља Земље; Појава електромагнетне индукције. Фарадејев закон електромагнетне индукције.
–п  овеже магнетно поље струјног проводника са принципом рада електромагнета; Појам о наизменичној струји. Генератори и трансформатори наизменичне струје.
– о пише кретање наелектрисаних честица у магнетном пољу; Никола Тесла и његов допринос примени наизменичне струје.
–п  овеже кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу са
применом у технологији и науци; Демонстрациони огледи:
– о пише деловање магнетног поља на струјни проводник и наведе примене у Привлачење и одбијање сталних магнета. Магнетна игла и школски компас.
свакодневном животу; Линије магнетног поља (помоћу гвоздених опиљака).
–п  овеже појаву електромагнетне индукције и индуковану електромоторну силу са Ерстедов оглед. Електромагнет.
променом магнетног флукса и наведе примене; Деловање магнетног поља на рам са струјом. Интеракција два паралелна струјна
– р азликује особине једносмерне и наизменичне струје и физичке величине за њихово проводника.
описивање; Рад електромотора.
– а нализира начин преношења електричне енергије на даљину као и предности Демонстрација електромагнетне индукције помоћу калема и сталног магнета.
наизменичне струје над једносмерном; Трансформатор наизменичне струје
– у очава допринос Николе Тесле широкој примени наизменичне струје;
–п  овеже појам осцилација и њихов настанак и разликује врсте осцилација; Лабораторијска вежба
– к ористи појмове и величине којима се описује осцилаторно кретање; 1. Одређивање хоризонталне компоненте магнетног поља Земље
– о писује особине математичког клатна; 2. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ
–п  овеже период осциловања са карактеристикама осцилатора; Појам о осцилаторном кретању. Осцилатор.
–п  римени закон одржања енергије код осцилаторног кретања; Математичко клатно и закон одржања енергије код осцилаторног кретања.
–и  луструје настанак, карактеристике таласа и врсте таласа; Таласно кретање, врсте таласа и величине којима их описујемо.
– уочава примену резонанције у свакодневном животу; Звук и његове особине. Ултразвук и инфразвук.
– уочава да брзина простирања таласа зависи од особина средине; Електромагнетни таласи. Спектар електромагнетних таласа.
– у очи шта су извори звука, каква је разлика између тона и шума; Видљива светлост и њене особине. Спектар светлости и боја предмета.
–п  ротумачи основне карактеристике звука и повезује њихов утицај са конкретним Закон одбијања светлости. Огледала.
примерима; Закон преламања светлости. Тотална рефлексија. Сочива.
– р азликује звук, ултразвук и инфразвук и опише њихову примену у свакодневном Оптички инструменти (лупа, микроскоп и телескоп).
животу;
– а нализира Доплеров ефекат у различитим ситуацијама; Демонстрациони огледи:
– а нализира штетан утицај буке и мере заштите; Осциловање тега на опрузи.
– о бјасни природу и настанак електромагнетних таласа; Maтематичко клатно.
– о пише спектар електромагнетних таласа и навeде примере примене Демонстрација лонгитудиналних и трансверзалних таласа.
електромагнетног зрачења; Својства звучних извора. Звучна резонанција.
– к ласификује штетне утицаје електромагнетног зрачења и начине заштите; Мобилне апликације: тон генератор и мерење нивоа звука.
– а нализира изворе светлости и илуструје основне особине простирања светлости; Разлагање беле светлости на спектар.
–п  римени законе геометријске оптике у конкретним проблемима; Равно и сферна огледала. Формирање лика (оптичка клупа).
–п  ротумачи тоталну рефлексију и њене примере; Сабирна и расипна сочива. Формирање лика (оптичка клупа, оптички
– о бјасни особине огледала и сочива; демонстрациони сет са магнетном таблом).
– о бјасни примере оптичких појава у природи; Лупа, микроскоп, телескоп
– о пише физичке принципе функционисања људског ока и примену оптичких
инструмената; Лабораторијска вежба
–п  репознаје фотон као честицу светлости и разликује таласну и честичну природу 2. Одређивање гравитационог убрзања уз помоћ математичког клатна.
светлости;
– т умачи израз за енергију фотона; 3. ФИЗИКА МИКРОСВЕТА
– а нализира појаву фотоефекта и наводи примене;
–и  луструје основне елементе структуре атома и описује њихове особине; Дуална природа светлости. Фотон и његова енергија. Фотоефекат.
– о писује постојање енергијских нивоа код атома и објашњава основе механизма Структура атома. Појам квантовања енергије атома – енергијски нивои атома и
емисије и апсорпције зрачења; прелази између њих (емисија и апсорпција зрачења).
– т умачи израз за енергију атома водоника и примењује га за објашњење Рендгенско зрачење и примена.
дискретности спектра; Ласери и њихова примена.
– о пише стварање и врсте рендгенског зрачења у рендгенској цеви; Структура атомског језгра. Дефект масе. Енергија везе.
–н  аводи примене рендгенског зрачења и препознаје опасности и начине заштите од Радиоактивни распади језгра.
рендгенског зрачења; Фисија и фузија. Нуклеарна енергетика.
– о пише основне особине и механизам настанка ласерске светлости и наводи Детекција и заштита од зрачења.
примене;
– о бјасни модел и структуру језгра и својства нуклеарних сила; Демонстрациони огледи:
–п  ротумачи појмове дефект масе и енергија везе и повезује их са стабилношћу Фотоефекат (помоћу фотоћелије).
језгра; Рендгенски снимак.
– р азликује врсте радиоактивних распада и особине алфа, бета и гама зрачења; Школски ласер.
– о бјасни појам време полураспада и примењује закон радиоактивног распада; Детекција радиоактивног зрачења.
– о бјасни појмове фисије и фузије језгра и набраја њихове примене;
– а нализира предности и мане коришћења нуклеарне енергије; Лабораторијска вежба
– т умачи начине детекције и основе дозиметрије радиоактивног зрачења; 3. Одређивање угаоне дивергенције ласерског снопа.
–п  римени мере заштите од радиоактивног зрачења; 4. УВОД У АСТРОНОМИЈУ
– о бјасни начин и узроке кретања небеских тела и последице гравитационог
деловања; Астрономија и астрофизика, предмет и методе истраживања.
– р азликује врсте небеских тела у Сунчевом систему и описује њихове физичке Сунчев систем.
особине; Звезде (појам и настанак и еволуција).
– о бјасни појам екстрасоларна планета/егзопланета; Галаксије. Млечни пут.
– о бјасни структуру Сунца и појаве на његовој површини као и последице које Настанак и еволуција космоса.
настају на Земљи;
–н  аведе физичке карактеристике звезда и разуме механизам настајања и еволуције
звезда;
– о бјасни појам галаксија и разликује типове галаксија;
– т умачи структуру Млечног пута и положај Сунчевог система у њему, као и положај
наше галаксије у васиони;
– о бјасни настанак васионе Великим праском;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 345

Предлог пројекта:
– „ Рат струја“ - зашто је победила наизменична струја?
–П  роцес производње наизменичне струје у хидроелектранама/термоелектранама, и њен пренос до потрошача
–П  римене појединих области спектра електромагнетних таласа.
–В  рсте и принцип рада камера.
–З  ашто ЛЕД сијалице уместо класичних извора светлости у домаћинствима?
–Н  уклеарне електране- предности и мане.
–П  ојас живота у Сунчевом систему.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Општеобразовни предмет Физика који се изучава у два разреда средње школе два часа недељно, омогућава да ученици стекну нова
знања и обнове и систематизују она стечена у основној школи. Нови исходи и садржаји су они који су значајни за елементарну научну
писменост и омогућавају ученицима успешан наставак образовања у подручјима у којима је физика једна од основних научних дисци-
плина. Рачунски и квалитативни задаци који се користе у настави овог програма треба да буду првенствено илустрација основне приме-
не физичких законитости и уколико се овај основни стандард постигне, могуће је за продубљивање знања користити сложеније проблеме
и задатке. Програм предвиђа израду основних лабораторијских вежби и демонстрационих огледа који су кључни за постизање исхода. 

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремље-
ности кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће користити.
Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи – глобални план рада из кога ће ка-
сније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Први разред
Оријентациони број часова по темама за први разред дат је у табели:
Редни број теме Наслов теме Број часова
I УВОД У ФИЗИКУ 5
II МЕХАНИКА 32
III ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ 20
IV ЕЛЕКТРИЧНЕ ПОЈАВЕ 18
Укупно 74

Смернице за реализацију наставних тема

ДЕМОНСТРАЦИОНИ ОГЛЕДИ, ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ И ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ

У оквиру сваке наставне теме налази се списак предложених демонстрационих огледа. Најчешће се ради о огледима које је могуће
реализовати чак и уколико у школи не постоји лабораторија физике опремљена традиционалном опремом. Правилно дидактички приме-
њени демонстрациони огледи су кључни за успешно усвајање предвиђених концепата. Главни концепти које треба усвојити на датом часу
у ствари треба да буду засновани на демонстрацији одабране појаве. У том смислу, пре почетка демонстрације треба затражити од ученика
да искажу своја очекивања заснована на њиховим предзнањима. На тај начин, уз помоћ демонстрационих експеримената, код ученика се
формирају основне представе о појавама, физичким величинама, процесима и законима. Овако припремљено демонстрирање физичке по-
јаве изазива активирање мисаоних процеса код ученика и омогућује лакше формирање адекватних научних појмова и убеђења.
У оквиру наставних тема дат и предлог лабораторијских вежби које се могу реализовати уколико постоје технички услови.
Саставни део програма је и списак пројектних задатака. Предлог је да их ученици раде у мањим групама, најбоље у паровима и да
им се доделе највише по једна тема по полугођу јер треба предвидети и часове за презентовање резултата рада на пројектној теми.
У наставку се налазе неки предлози везани за обраду предвиђених наставних тема.

1. УВОД У ФИЗИКУ
Прву наставну тему треба искористити за приказ наставних области и кључних физичких величина које ће се током програма обра-
ђивати. Потребно је обновити основне физичке величине и њихове јединице и нагласити значај Међународног система мера и јединица.
Скаларне и векторске величине могу се илустровати примерима из програма.
Мерење и приказивање резултата мерења обрадити на примерима директних мерења дужине, масе и времена. Напоменути грешке
мерења (посебно случајне и системске) као важан фактор за побољшање квалитета података добијених мерењем.

2. МЕХАНИКА
Пре реализације ове наставне теме пожељно је утврдити предзнања ученика из кинематике и динамике. Фокус је на провери основ-
ног нивоа предзнања односно да ли ученик решава једноставније рачунске задатке примењујући основне формуле и законе који повезују
физичке величине брзина, пређени пут, убрзање, сила, трење, енергија, рад.
Добар начин да се нови појмови и величине уводе кроз конкретне примере и на тај начин оствари већа функционализација исхода.
Страна 346 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

На основу молекулске структуре супстанције потребно је размотрити еластичност, површински напон и капиларне појаве.
У оквиру ове теме поред демонстрационих огледа наведених у табели могу се реализовати и следећи: демонстрација Трећег Њут-
новог закона са наелектрисаном лименком и балоном; приказ бестежинског стања – пад избушене чаше са водом; статичко трење, трење
клизања и котрљања; потисак (лопта у води, јаје у слаткој и сланој води)…
У оквиру ове теме предлаже се један час за реализацију лабораторијске вежбе, а наставник у складу са могућностима и договору са
ученицима може изабрати једну од две понуђене.

3. ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
Наведени садржаји имају за циљ да оспособе ученике да користе појмове и величине којима се описују топлотна својства супстан-
це, и да примењују законе термодинамике.
Наставну тему треба започети обрадом топлотног ширења, а затим ученицима треба објаснити појам унутрашње енергије, као и
њену зависност од температуре. Ученицима треба објаснити зависност количине топлоте од масе/количине супстанце, одговарајуће то-
плотне капацитивности и промене температуре. Посебну пажњу би требало посветити смислу термодинамичких принципа. Објаснити
да Први принцип исказује закон одржања енергије у топлотним процесима, а Други принцип говори о смеру енергијске размене.
Механизме преношења топлоте треба обрадити кроз одговарајуће демонстрационе огледе као што су: провођење топлоте (капљице
воска на металној кашици чији је крај у суду са топлом водом), пренос топлоте зрачењем из грејалице, струјањем изнад радијатора или
из климе итд.
У оквиру ове теме предлажу се два часа за реализацију једне лабораторијске вежбе, а наставник, у складу са могућностима и дого-
вору са ученицима, може изабрати једну од две понуђене.

4. ЕЛЕКТРИЧНЕ ПОЈАВЕ
Са основним појмовима и законитостима из ове теме ученици су се упознали и схватили их у основној школи. Полазећи од структу-
ре супстанције и електричног поља увести појмове: електрична струја, проводник, изолатор. Познавање електричних својстава материја-
ла омогућава ученику боље разумевање њиховог значаја за развој нових технологија.
Једноставно електрично коло једносмерне струје искористити за обнављање знања о основним елементима струјног кола и физич-
ких величина као што су електрични напон, електромоторна сила, електрична отпорност и јачина електричне струје. Омов закон за део
кола и за цело електрично коло демонстрирати на неком потрошачу. Џул-Ленцов закон повезати са законом одржања. Да би ови садржаји
били очигледнији и једноставнији за усвајање програмом је предвиђена и лабораторијска вежба: Одређивање непознате отпорности по-
моћу Омовог закона.
У наставном процесу потребно је омогућити сваком ученику да теоријске садржаје из ових области, кад год је то могуће, учи кроз
експериментални рад.

Други разред
Оријентациони број часова за други разред по темама дат је у табели:
Редни број теме Наслов теме Број часова
I ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ 18
II ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ 23
III ФИЗИКА МИКРОСВЕТА 19
IV УВОД У АСТРОНОМИЈУ 10
Укупно 70

Смернице за реализацију наставних тема

ДЕМОНСТРАЦИОНИ ОГЛЕДИ, ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ И ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ

У оквиру сваке наставне теме налази се списак предложених демонстрационих огледа. Најчешће се ради о огледима које је могуће
реализовати чак и уколико у школи не постоји лабораторија физике опремљена традиционалном опремом. Правилно дидактички приме-
њени демонстрациони огледи су кључни за успешно усвајање предвиђених концепата. Главни концепти које треба усвојити на датом часу
у ствари треба да буду засновани на демонстрацији одабране појаве. У том смислу, пре почетка демонстрације треба затражити од ученика
да искажу своја очекивања заснована на њиховим предзнањима. На тај начин, уз помоћ демонстрационих експеримената, код ученика се
формирају основне представе о појавама, физичким величинама, процесима и законима. Овако припремљено демонстрирање физичке по-
јаве изазива активирање мисаоних процеса код ученика и омогућује лакше формирање адекватних научних појмова и убеђења.
У оквиру наставних тема дат и предлог лабораторијских вежби које се могу реализовати уколико постоје технички услови.
Саставни део програма је и списак пројектних задатака. Предлог је да их ученици раде у мањим групама, најбоље у паровима и да
им се доделе највише по једна тема по полугођу јер треба предвидети и часове за презентовање резултата рада на пројектној теми.
У наставку се налазе неки предлози везани за обраду предвиђених наставних тема.

1. ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ
Већ познате појмове треба даље развијати и повезивати их са новим појмовима, физичким величинама и законитостима који се ко-
ристе за објашњење и разумевање електромагнетних појава.
Обновити знање које су ученици стекли о магнетним појавама у току школовања и повезати га са њиховим искуством. Објаснити
значај магнетног поља Земље. Дефинисати магнетну индукцију и магнетни флукс као векторску и скаларну величину којима описујемо
магнетно поље. Демонстрацијом и објашњењем Ерстедовог огледа објаснити стварање магнетног поља око струјних проводника. На
основу овог принципа објаснити рад електромагнета. Упознати ученике са разноврсним применама електромагнета. Објаснити зави-
сност Лоренцове силе од количине наелектрисања и брзине честице као и од магнетне индукције у случају правог угла између магнетне
индукције и брзине честице. Објаснити коришћење Амперове силе код електромотора. Демонстрацијом увести појам електромагнетне
индукције. Навести разлике између једносмерне и наизменичне струје и представити карактеристике наизменичне струје. Нагласити ра-
злику између тренутне и ефективне вредности напона и јачине наизменичне електричне струје.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 347

Посебно дискутовати појам снаге код наизменичне струје и преноса електричне енергије на даљину истичући предности употребе
наизменичне у односу на једносмерну струју.
У наставном процесу потребно је омогућити сваком ученику да теоријске садржаје из ових области, кад год је то могуће, учи кроз
експериментални рад. Електромагнетизам у том погледу пружа велике могућности. Многе електромагнетне појаве могу се демонстрира-
ти (Линије магнетног поља (помоћу гвоздених опиљака). Ерстедов оглед. Деловање магнетног поља на рам са струјом.).
Наставу треба планирати да буде ефикасан и рационалан процес у коме су заступљене различите методе и облици рада, што допри-
носи да ученици буду активни учесници образовног процеса.
Избор задатака, како рачунских, тако и квалитативних је велики и могу да буду илустрација практичне примене. Електромагнетна
индукција има примену у електротехници (генератор наизменичне струје ради на принципу електромагнетне индукције).
У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи, приказати симулације, образовни филмови у зависности од тога
шта је на располагању наставницима у школама.
У оквиру ове теме предлаже се један час за реализацију лабораторијске вежбе: Одређивање хоризонталне компоненте магнетног
поља Земље.

2. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ
Почетни садржаји имају за циљ да се ученици упознају са основним појмовима и величинама којима се описује хармонијско осци-
ловање, са посебним нагласком на то да је усвојеност ових садржаја код ученика, услов за описивање, разумевање и анализу појава пове-
заних са механичким и електромагнетним таласима. У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи (Осциловање тега
на опрузи. Зависност периода од масе тела и од коефицијента еластичности опруге. Maтематичко клатно. Зависност периода од дужине
клатна). Наставник може приказати различите симулације и анимације којима се објашњавају осцилаторне појаве.
Повезати основне карактеристике осцилаторног и таласног кретања. Једноставним огледима демонстрирати настанак механичких
таласа. Објаснити основне карактеристике таласног кретања и дефинисати величине којима описујемо таласе. Навести основне карак-
теристике трансверзалних и лонгитудиналних таласа без навођења формула за брзине трансверзалних и лонгитудиналних таласа у ра-
зличитим срединама (само основне формуле). Анализирати карактеристике звучног таласа, основне карактеристике пријемника звука и
дискутовати са ученицима о штетном утицају буке, као и о мерама заштите. Навести основне карактеристике инфразвука и ултразвука,
штетно дејство и примену. Објаснити основне карактеристике електромагнетних таласа поредећи их са механичким. У оквиру дискусије
о спектру, истаћи особине појединих врста електромагнетних таласа и нагласити њихову улогу у свакодневном животу.
Објаснити законе одбијања и преламања. Дискутовати са ученицима о појавама фатаморгане и дуге, на основу знања која су стекли
из оптике. Изводити једноставне демонстрационе огледе: разлагање беле светлости на спектар (стаклена призма), преламање светлости,
одбијање светлости (оптика на магнетној табли, оптичка клупа).
При изради рачунских задатака фокус је на провери основног нивоа знања односно да ли ученик решава једноставније рачунске
задатке примењујући основне формуле и законе који ће му омогућити разумевање следећих тема.
У оквиру ове теме предложена је и реализација лабораторијске вежбе: Одређивање убрзања Земљине теже помоћу математичког
клатна.

3. ФИЗИКА МИКРОСВЕТА
Упознати ученике са честичном природом светлости и упоредити је са њеном таласном природом са којом су се упознали у прет-
ходној теми. Навести појаве којима се доказује честична природа светлости односно постојање фотона: фотоефекат, притисак светлости.
Фотоефекат као појаву објаснити са аспекта Закона одржања енергије и представити карактеристичне величине (закочни напон, струја
засићења, црвена граница) као функције фреквенције и интензитета светлости. Посебну пажњу посветити демонстрацији и примени
фотоефекта (фотоћелије, фотосензори, фотомултипликатори, уређаји за ноћно осматрање). Ученике треба укратко упознати са основ-
ним особинама Радерфодовог модела атома, као и са његовим недостацима. Представити Боров модел атома као побољшање Радефор-
довог. Увођењем елемената квантне физике преко Борових постулата превазиђени су недостаци Радефордовог модела и објашњени су
стабилност атома и линијски спектар водониковог атома. На основу Борових постулата објаснити прелазе између електронских нивоа.
Поменути недостатке Боровог модела и напоменути да се тачно описивање атома добија егзактном применом закона квантне механике.
Дискутовати са ученицима о примени рендгенског и ласерског зрачења, али и о могућем штетном деловању и заштити. Обновити и
продубити знање о саставу и особинама атомског језгра које ученици имају из основне школе. Описати основне особине јаке нуклеарне
силе. Објаснити појмове дефект масе и енергија везе и повезати их са стабилношћу језгра. Објаснити особине и продорност алфа, бета и
гама зрачења. Упознати ученике са појмовима природна и вештачка радиоактивност. У оквиру обраде нуклеарне фисије и фузије посеб-
но истаћи актуелне проблеме у енергетици и заштити човекове околине. Изузетно је важно да ученици упознају процесе који су последи-
ца интеракције радиоактивног зрачења са супстанцијом и са начинима заштите од радиоактивног зрачења.
Наставу треба планирати да буде ефикасан и рационалан процес у коме су заступљене различите методе и облици рада, што допри-
носи да ученици буду активни учесници образовног процеса.
У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи, приказати симулације, образовни филмови у зависности од тога
шта је на располагању наставницима у школама.
У оквиру ове теме предложена је и реализација лабораторијске вежбе: Одређивање угаоне дивергенције ласерског снопа.

4. УВОД У АСТРОНОМИЈУ
У оквиру садржаја из астрономије ученици треба да се упознају са њеним основама као што су спектар зрачења небеских тела,
физичке карактеристике и типови звезда, карактеристике мирног Сунца и Сунчевог система. Треба објаснити својства планета Земљиног
типа, као и гасних џинова и еволуцију Сунчевог система. Објаснити појам галаксије и основне особине наше галаксије, као и положај
Сунчевог система у њој. Заједно са овим садржајима уз примену стечених знања из других природних наука ученици треба да стекну
савремену слику васионе. У настави астрономије пожељно је користити садржаје са интернета.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења. Да би
вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оцењивању у
средњој школи).
Страна 348 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, стечених на
основу свих облика наставе: демонстрационих огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака, лабораторијских
вежби, семинарских радова и пројеката...
У сваком разреду треба континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика помоћу усменог
испитивања, кратких писмених провера, тестова на крају већих целина, контролних рачунских вежби и провером експерименталних ве-
штина. Наставник треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и да то
адекватно вреднује.
На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала уче-
ника. На крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен
остварености образовних стандарда.

Назив предмета: ХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 72 72 144
II 70 70 140
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са хемијским појавама и процесима на основу теорије и експеримента;
– Усвајање знања о појмовима: елемент, једињење, чиста супстанца, смеша, мол, моларна маса, моларна запремина, бројност једин-
ки, релативна атомска маса и релативна молекулска маса, Авогадров број;
– Усвајање знања о структури и природи супстанци као последици хемијских веза;
– Оспособљавање ученика за разликовање дисперзних система и начина изражавања концентрације;
– Усвајање знања о оксидо-редукционим процесима;
– Разликовање основних класа неорганских једињења на основу њихових карактеристика;
– Разликовање основних класа органских једињења на основу њихових карактеристика;
– Стицање практичних знања и вештина при анализи органских једињења;
– Оспособљавање за самостално вршење огледа.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: први
Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В Б
1. Структура материје 24 24
2. Дисперзни системи 14 12
3. Неорганска једињења 24 26
4. Оксидоредукциони процеси 10 10

Разред: други
Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В Б
1. Увод у органску хемију 2 4
2. Угљоводоници 10 12
3. Алкохоли, феноли, етри 6 8
4. Алдехиди, кетони 4 4
5. Органске киселине 10 8
6. Липиди 6 8
7. Угљени хидрати 16 12
8. Аминокиселине, протеини 12 10
9. Хетероциклична једињења 2 2
10. Витамини 2 2
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 349

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: први
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• разликује елементе, једињења, смеше; Теорија:
• дефинише мол моларну масу, моларну запремину, бројност •О  сновни хемијски појмови
јединки, Авогадров број, Ar и Mr; •О  дређивање масеног удела супстанци у смешама
• користи симболе и формуле при писању хемијских •Г  рађа атома и изотопи
реакција и једначина; •С  труктура електронског омотача
• објасни грађу атома; •Е  лектронска конфигурација елемента и изградња периодни систем елемената
• дефинише изотопе; •Е  лементи 1. 2. и 17. групе Периодног система елемената
• објасни структуру електронског омотача (нивои поднивои, • Ј онска веза
орбитале); •К  овалентна веза и врсте ковалентних веза
• одреди електронску конфигурацију елемента и на основу •П  оларна и неполарна ковалентна веза
ње пронађе место елемента у ПСЕ (група и периода); •В  одонична веза
Структура материје
• одреди својства тог елемента; Вежбе:
• опише карактеристике 1. 2. и 17. групе Периодног система •И  зрачунавање количине супстанце, запремине и масе супстанце, бројности
елемената јединки у некој супстанци
•С  техиометријска израчунавања
• дефинише јонску везу и објасни начин њеног грађења •Е  лектронска конфигурација елемената
• дефинише ковалентну везу, наведе врсте ковалентних веза, • Ј онска веза
објасни поларну и неполарну ковалентну везу •К  овалентна веза
• објасни водоничну везу и њен значај у природним •С  техиометријска израчунавања
системима
• изврши стехиометријска израчунавања Кључни појмови:
Елементи, једињења, смеше, структура електронског омотача.
•д  ефинише појам дисперзног система; Теорија:
• р азликује врсте и својства дисперзних система; •В  рсте и својства дисперзних система
•д  ефинише појмове растворљивост, раствор, растворена •Р  астворљивост
супстанца, растварач; Вежбе:
•д  ефинише појам концентрације и објасни начине •Р  астворљивост-рачунски задаци
изражавања концентрације раствора •М  асени удео супстанце у раствору (процентни састав)
•и  зрачуна масени удео растворене супстанце у •К  оличинска концентрација раствора-рачунски задаци
Дисперзни системи раствору(процентни састав раствора) •М  асена концентрација раствора-рачунски задаци
•и  зрачуна количинску концентрацију раствора •С  техиометријска израчунавања
•и  зрачуна масену концентрацију раствора •И  спитивање растворљивости супстанце у зависности од температуре
•П  рављење раствора процентне и количинске концентрације
•и  зврши стехиометријска израчунавања у реакцијама у
којима се користе раствори Кључни појмови:
•и  спита растворљивост различитих супстанци у зависности Дисперзни системи, растворљивост, раствор, растворена супстанца, растварач.
од температуре
• о бјасни појам оксида, поделу, добијање и номенклатура Теорија:
оксида •О  ксиди
• о бјасни поделу, добијање и дисоцијацију киселина •Б  азе
•д  ефинише електролитичку дисоцијацију и степен •К  иселине
дисоцијације •Е  лектролитичка дисоцијација
• о бјасни дисоцијацију воде и pH вредност • Ј онски производ воде и pH
•д  ефинисати индикаторе •И  ндикатори
•д  ефинише и објасни улогу пуфера •П  уфери
• о бјасни добијање и дисоцијацију соли •С  оли
Неорганска једињења
• р азликује врсте соли (киселе, базне, неутралне) •Х  идролиза соли
• о бјасни хидролизу соли Вежбе:
•п  редвиди својства раствора као последицу дисоцијације •О  дређивање својстава киселих оксида и киселина
односно хидролизе соли •О  дређивање својстава базних оксида и база
• о дреди својства киселих оксида и киселина •Д  обијање соли и хидролиза соли
• о дреди својства базних оксида и база •О  дређивање pH вредности
• с интетише различите соли,докаже и објасни својства
раствора тих соли (киселост, базност или неутралност) Кључни појмови:
• о дреди pH вредност раствора различитим методама Оксиди, киселина, pH вредност, врсте соли, хидролиза соли.
• дефинише појам оксидационог броја Теорија:
• објасни процесе оксидације и редукције •О
 ксидациони број
• дефинише појмове оксидационог и редукционог средства •П
 роцеси оксидо-редукције
• одреди коефицијенте у оксидо-редукционим једначинама •О
 дређивање коефицијената у једначинама оксидо-редукционих реакција
• спроведе стехиометријска израчунавања на основу сређене •С
 техиометријски задаци
Оксидо-редукциони једначине оксидо-редукционе реакције Вежбе:
процеси •Р
 еакције оксидо-редукције
• изведе оксидо-редукционе реакције и уочи промене •Е
 лектрохемијски низ елемената
оксидационих бројева и изједначи оксидо-редукцију  начај електролизе,корозија,заштита од корозијe
•З

Кључни појмови:
Процеси оксидације и редукције.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима оце-
њивања. Наставни предмет ХЕМИЈА се реализује у првом разреду кроз часове теоријске наставе и часове лабораторијских вежби. Број
часова недељно је 2 часа теорије и 2 часа вежби. У првом разреду годишњи број часова теорије је 70 и број часова вежби је 70. Часови
вежби се реализују у школској лабораторији тако што се одељење дели на групе у зависности од броја ученика (група до 12 ученика)
У првом разреду обрађују се следећи модули са одређеним бројем часова теорије и вежби:
Страна 350 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Структура материје
– теоријска настава (24 часа)
– лабораторијске вежбе (24 часа)

Дисперзни системи
– теоријска настава (14 часова)
– лабораторијске вежбе (12 часова)

Неорганска једињења
– теоријска настава (24 часа)
– лабораторијске вежбе (26 часова)

Оксидо-редукциони процеси
– теоријска настава (10 часова)
– лабораторијске вежбе (10 часова)

Препоруке за реализацију наставе – први разред

Структура материје
Поновити основне појмове о грађи атома, молекула, чистој супстанци, смеши. Поновити симболе елемената, нагласити важност за
писање хемијских формула једињења, хемијских једначина. Вежбати самостално писање хемијских реакција и њихово изједначавање.
Објаснити структуру електронског омотача, нивое, поднивое, орбитале кроз примере, објашњење поткрепити цртежима, графичким при-
казом. Неопходно је електронску конфигурацију повезати са Периодним системом елемената. Користити компјутерске анимације.
Користећи ПСЕ уочити сличност елемената у групи , фокус на 1., 2., 17. групи, само основне особине елемената, добијање и реак-
ције. Повезати знања из електронске конфигурације са грађењем хемијских веза, јонском и ковалентном. Увежбавање самосталног при-
казивања хемијских веза кроз примере, за јонску везу – грађење NaCl,CaF2, LiO2 а за ковалентну – H2, Cl2, N2, HCl. Кроз демонстративне
огледе уочити реактивност елемената из 1, 2. и 17. групе, њихове особине и својства, оглед доказивања литијума, натријума, калијума,
узајамна реакција натријума и воде, калијума и воде.

Дисперзни системи
Врсте дисперзних система демонстрирати примерима из околине воде и уља, песка и воде, скроба и воде. Припремање раствора
одређеног масеног удела супстанце у раствору радити применом формуле или пропорције на примерима везаним за струку. Количинску
концентрацију радити применом основних формула и радити припрему раствора киселина, база, соли самостално.
Стехиометријска израчунавања утврђивати кроз примере добијања једињења. Експериментално утврдити зависност растворљиво-
сти једињења од температуре, различите соли растварати на различитим температурама, извести закључке.

Неорганска једињења
Садржаје из оксида повезати са примерима из свакодневног живота, повезати оксиде са загађеношћу ваздуха, кроз примере угљен-
диоксида, азотове оксиде. Увежбавати основне примере писања киселих, базних, неутралних, амфотерних оксида и изучавања њихових
особина које су повезане са анхидридима киселина и база. Добијање соли објаснити преко реакција неутрализације. Кроз табеларни
приказ, повезати знања писања хемијских формула оксида, киселина,база. Експериментално утврдити својства киселих, базних оксида,
демонстрирати добијање соли и хидролизу соли. Електролитичку дисоцијацију објаснити и повезати са јачином електролита кроз приме-
ре које ученик самостално пише.
Хидролизу соли приказати кроз писање примера где ће на основу вишка јона ученик сам утврдити каква је средина и повезати са
јачином киселина и база. Користити универзални индикаторски папир, pH метар, да би се одредила киселост или базност средине. Кроз
рачунске примере на основу формуле израчунати pH вредност. Јонски производ воде урадити на основу формуле. У дневнику за вежбе,
после сваке лабораторијске вежбе, извести закључак .

Оксидо-редукциони процеси
Оксидо-редукционе процесе започети са увођењем појма оксидационог броја, процес оксидације повезати са свакодневним живо-
том кроз примере сагоревања, рђања, оксидације воћа и поврћа. Разликовати појам оксидације од појма редукције. Кроз примере одређи-
вати оксидационе бројеве елемената и једињења. Одређивати коефицијенте најпре у једноставним а затим сложенијим хемијским реак-
цијама методом оксидо-редукције. Донети закључке да ли се одређени елемент оксидовао или редуковао као и да ли је оксидационо или
редукционо средство.
У току реализације тема узети у обзир предзнања ученика.

Предлози за пројектну наставу

Припрема % раствора хидрогена за дезинфекцију, као и коришћење раствора за испирање.
Добијање сапуна

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 351

Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни својства угљениковог атома; Теорија:
• разликује класе органских једињења; •С
 војства угљениковог атома
• препозна хибридизацију угљениковог атома; •К
 арактер везе у органским молекулима
• дефинише појам асиметричног угљениковог атома и •Х
 ибридизација угљениковог атома
оптичку изомерију; •А
 симетричност угљениковог атома и оптичка изомерија
Увод у органску хемију Вежбе:
• докаже (C, N, H, S) елементе у органским једињењима; •Д
 оказивање угљеника,водоника,азота и сумпора у органским једињењима
• издвоји органска једињења из смеше. •И
 здвајање органских једињења из смеше различитим методама

Кључни појмови:
Својства угљениковог атома, класе органских једињења.
• разликује врсте угљоводоника; Теорија:
• прикаже хомологи низ, номенклатуру, изомерију, својства •А  лкани
и реакције алкана; •А  лкени
• дефинише хомологи низ, номенклатуру, изомерију, •А  лкини
својства и реакције алкена; •А  рени
• прикаже хомологи низ, номенклатуру, изомерију, својства Вежбе:
и реакције алкина; • с војства алкана
Угљоводоници
• објасни структуру и хемијске реакције бензена; • с војства алкена
• разликује арене; • с војства алкина
• с војства арена
• испита својства алкана;
• испита својства алкена; Кључни појмови:
• испита својства алкина; Врсте угљоводоника, класе органских једињења.
• испита својства арена.
•д  ефинише алкохоле; Теорија:
• к ористи номенклатуру алкохола; •А
 лкохоли
•п  рикаже формулама добијање и објасни физичка својства •П
 олихидроксилни алкохоли
алкохола;  еноли
•Ф
•н  аведе полихидроксилне алкохоле; •Е
 три
• о бјасни својства полихидроксилних алкохола у биолошким Вежбе:
Алкохоли, феноли, етри системима; •Д
 обијање етанола алкохолним врењем
• о бјасни својства фенола; •И
 спитивање својстава алкохола (оксидација, јодоформска проба на етанол,
•д  ефинише етре; добијање алкохолата, сагоревање)
•И
 спитивање својстава фенола (оксидација, доказ да су слабе киселине)
• е кспериментално добије етанол алкохолним врењем;
• р азличитим огледима испита својства алкохола; Кључни појмови:
• р азличитим огледима испита својства фенола. Номенклатура алкохола, феноли, етри.
•д  ефинише алдехиде и кетоне; Теорија:
• о бјасни номенклатуру; •А
 лдехиди
•п  рикаже формулама добијање и хемијске реакције •К
 етони
алдехида и кетона; Вежбе:
•Д
 обијање алдехида и испитивање њухових својстава (Фелингова проба,
Алдехиди, кетони
•п  утем експеримента добије алдехид или кетон; Толенсова проба, оксидација помоћу калијум-дихромата)
• р азличитим експериментима испита и докаже својства  спитивање својстава кетона (јодоформска проба на пропанон)
•И
алдехида и кетона.
Кључни појмови:
Алдехиди и кетони, својства алдехида и кетона.
• дефинише карбоксилне киселине; Теорија:
• изврши поделу карбоксилних киселина; •П
 одела и својства карбоксилних киселина
• објасни номенклатуру; •З
 асићене карбоксилне киселине
• формулама прикаже добијање и хемијске реакције •Н
 езасићене карбоксилне киселине
карбоксилних киселина; •А
 роматичне карбоксилне киселине
• објасни карактеристике засићених, незасићених, •Х
 идрокси киселине
дикарбонских, ароматичних, окси и масних киселина; •М
 асне киселине
Органске киселине
Вежбе:
• експерименталним путем добије карбоксилне киселине; •Д
 обијање метанске, етанске киселине
• различитим експериментима испита својства  војства карбоксилних киселина и њихово доказивање (реакције киселина са
•С
карбоксилних киселина; металима, базама и доказивање реагенсима)
• докаже присуство млечне киселине у киселом млеку,
• докаже етанску, винску, лимунску, салицилну, олеинску Кључни појмови:
киселину. Карбоксилне киселине, млечне киселине.
Страна 352 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

•д  ефинише липиде; Теорија:

• р азликује просте и сложене липиде; •О
 пште карактеристике липида
• о бјасни опште карактеристике липида; •П
 рости и сложени липиди
• о бјасни својства триацилглицерола и фосфолипида; •Т
 риацилглицероли
•д  ефинише сапуне; •Ф
 осфолипиди
Вежбе:
Липиди •и  зврши избор погодног растварача за масти и уља и •Р
 астворљивост масти и уља
изврши њихово емулговање; •Х
 идролиза масти уља
•и  зврши хидролизу масти (сапонификација); •О
 дређивање киселинског броја липида
• о дреди киселински број липида; •Д
 оказивање лецитина,његова хидролиза
•и  зврши доказ и анализу сложених масти (лецитина);
•д  окаже састојке лецитина. Кључни појмови:
Прости и сложени липиди, хидролиза масти.
• о бјасни улогу, својства и поделу угљених хидрата; Теорија:
•д  ефинише појам моносахарида; •С
 војства и подела угљених хидрата
• р азликује врсте моносахарида; •М
 оносахариди
• о бјасни цикличну структуру и хемијска својства •Д
 исахариди
моносахарида; •П
 олисахариди
•д  ефинише појмове олиго и дисахарида; Вежбе:
• р азликује редукујуће и нередукујуће дисахариде; •Д
 оказне реакције угљених хидрата
• о бјасни структуру и хемијска својства редукујућих и •Ф
 елингова и Толенсова проба
нередукујућих дисахарида; •С
 војства скроба и целулозе
•д  ефинише појам полисахарида; •Х
 идролиза скроба
• р азликује градивне и енергетске полисахариде;
Угљени хидрати
• о бјасни својства скроба, целулозе, гликогена. Кључни појмови:
Својства и подела угљених хидрата, врсте моносахарида.
• е кспериментално изведе карактеристичне реакције на
угљене хидрате;
• е кспериментално докаже присуство сахарозе у смеши са
редукујућим шећерима;
• е кспериментално докаже присуство угљених хидрата у
природним производима;
• е кспериментално докаже скроб и целулозу;
•и  зврши хидролизу скроба коју треба да докаже
експериментом.
• објасни значај и поделу аминокиселина; Теорија:
• прикаже формулама реакције аминокиселина; •А
 минокиселине
• дефинише и прикаже пептидну везу; •П
 ептидна веза
• објасни поделу, својства и структуру протеина; •П
 ротеини
• дефинише и објасни поделу сложених протеина; •С
 ложени протеини
• разликује денатурацију и коагулацију протеина; Вежбе:
Аминокиселине, •Б
 ојене реакције на аминокиселине и протеине
протеини • експериментално изведе бојене реакције на протеине и •Т
 аложне реакције протеина
закључи шта се са њима доказује; •И
 зоелектрична тачка протеина (припремити пуфере и различитих pH вредности и
• експериментално изведе таложење протеина са одредити изоелектричну тачкупротеина (казеина)
различитим реагенсима; •И
 здвајање казеина из млека
• експериментално одреди изоелектричну тачку протеина
(казеина); Кључни појмови:
• експериментално издвоји казеин из млека. Подела аминокиселина, својства и структура протеина.
•д
 ефинише хетероциклична једињења; Теорија:
•н
 аведе примере различитих петочланих и шесточланих • Хетероциклична једињења
хетероциклуса; • Хетероциклична једињења са азотом
Хетероциклична •н
 аведе пуринске и пиримидинске базе и објасни њихов Вежбе:
једињења значај за живе организме; • Хетероциклична једињења

Кључни појмови:
Хетероциклична једињења.
• р азликује врсте витамина (липосолубилне и Теорија:
хидросолубилне); • Витамини, подела, извори, болести
• о бјасни изворе, улоге витамина A, D, E и комплекса Вежбе:
Витамини витамина B и витамина C; Утврђивање саджаја витамина у различитим намирницама
• о бјасни авитаминозу и хипервитаминозу;
• у тврди значај витамина за здравље људи. Кључни појмови:
Врсте витамина, улоге витамина A, D, E и комплекса витамина B и витамина C.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима оце-
њивања. Наставни предмет ХЕМИЈА се реализује у другом разреду кроз часове теоријске наставе и часове лабораторијских вежби. Број
часова недељно је 2 часа теорије и 2 часа вежби. У другом разреду број часова теоријске наставе је 70 и вежби 70 часа. Часови вежби се
реализују у школској лабораторији тако што се одељење дели на групе у зависности од броја ученика (до 12 ученика)
У другом разреду број часова теорије и вежби по модулима је следећи:

Увод у органску хемију

– теоријска настава (2 часа)
– лабораторијске вежбе (4 часа)

Угљоводоници
– теоријска настава (10 часова)
– лабораторијске вежбе (12 часова)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 353

Алкохоли,феноли,етри
– теоријска настава (6 часова)
– лабораторијске вежбе (8 часова)

Алдехиди,кетони
– теоријска настава (4 часа)
– лабораторијске вежбе (4 часа)

Органске киселине
– теоријска настава (10 часова)
– лабораторијске вежбе (8 часова)

Липиди
– теоријска настава (6 часова)
– лабораторијске вежбе (8 часова)

Угљени хидрати
– теоријска настава (16 часова)
– лабораторијске вежбе (12 часова)

Аминокиселине, протеини
– теоријска настава (12 часова)
– лабораторијске вежбе (10 часова)

Хетероциклична једињења
– теоријска настава (2 часа)
– лабораторијска вежбе (2 часа)

Витамини
– теоријска настава (2 часа)
– лабораторијске вежбе (2 часа)
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способноси и потреба ученика,
материјалних и других услова.

Препоруке за реализацију наставе

Хемија за други разред

Предмет започети понављањем својстава неорганских једињења да би се уочила разлика са органским једињењима.
Класе органских једињења – разликовати на основу функционалних група (хидроксилна група – алкохоли, алдехидна група – ал-
дехиди, карбонил група – кетони, карбоксилна група – карбоксилне киселине).
Кроз електронску конфигурацију угљеника објаснити својства угљениковог атома и врло сажето кроз примере метана, етена и етина
увести појам хибридизације. Експериментално доказати угљеник, водоник, азот и сумпор у органским једињењима. За доказ појединих
елемената узети супстанце из свакодневног живота бутан, метан, етан. Поновити разлике између молекулске, структурне и рационалне
формуле и примером показати разлику. Упознати ученике са појмом једноструке, двоструке, троструке везе, код алкана, алкена, алкина
(метан, етен, етин). тридесетог члана у хомологом низу. Написати формуле алкана, алкена, алкина на основу опште формуле. Написати
молекулску формулу бутана и кроз могуће мере вежбати писања овог једињења на други начин структурно, објаснити појам изомерије.
На примеру бутина објаснити изомерију положаја. Увести појам IUPAC номенклатуре, објаснити како се праве алкил групе (одузимањем
водониковог атома) метил, етил пропил групу истаћи и њихов значај код писања и читања угљоводоника.
Угљоводоници – увежбавати правила писања, утврдити номенклатуру.
Кроз екперименталне вежбе утврдити разлике међу њима у особинама, својствима, номенклатури, изомерији, специфичним реак-
цијама адиције, супституције. Адицију радити на промеру етена, пропена, етина, пропина, адицију са халогеним елементима показати
кроз пример етина, етена са хлором и бромом. Супституцију показати на примеру метана и хлора. Вежбати сагоревање различитих угљо-
водоника који се користе као узвори топлоте. За испитивање својстава угљоводоника користити пример супстанци које показују иста
својства бутан хексан незасићена једињења нпр олеинску киселину ако не постоји могућност добијања метана, етена и етина. У днев-
нику забележити и утврдити разлике међу угљоводоницима. Арене објаснити примером бензена, дати структурну формулу, утврдити
утицај цикличности молекула на његова својства.
Алкохоли – својства демонстрирати на етанолу као познатом алкохолу из свакодневног живота, реакције алкохолне ферментације
повезати са добијањем ракије. Утврђивање утицаја функционалне хидроксилне групе на ову групу једињења и уочавање разлика са дру-
гим органским једињењима. Општа формула алкохола и писање на основу ње, писати до петог угљениковог атома. Кратка подела према
броју хидроксилних група. Давање назива алкохола на основу IUPAC номенклатуре. Испитати својства алкохола оксидацијом са KmnO4,
јодоформском пробом, добити етанол аолним врењем. Приказати својство алкохола добијањем алкохолата (натријум етаноат). Све реак-
ције, својства уписати у дневник рада.
Феноли – демонстрирати својства и указати на разлику између алкохола и фенола огледом у школској лабораторији. Урадити огледе
доказивања, оксидације, растворљивости фенола.
Етри – нагласити функционалну групу – О-, истаћи практичну примену етра као растварача у хемијској лабораторији.
Страна 354 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Алдехиди и кетони – демонстрирати садржај на етаналу и пропанону. Урадити Фелингову и Толенсову пробу, оксидацију са кали-
јум-дихроматом. А кетоне испитати јодоформском пробом на пропанон. Извести закључке.
Органске киселине – својства демонстрирати на етанској киселини. Упознати ученике са метанском, етанском, пропанском, бутан-
ском, млечном, лимунском, винском, сорбинском, бензоевом, масним киселинама, приказати формуле, својства, налажење у природи и
значај. Истаћи важност њихову у свакодневном животу. Вежбати писање калијум и натријум пропионата и указати на значај у прехрамбе-
ној индустрији. Експериментално добити метанску, етанску киселину.
Липиде – објаснити шематски, утврдити поделу липида на просте и сложене, као и значај масти и уља на тој шеми. Издвојити нај-
важније засићене и незасићене масне киселине као што су палмитинска,с теранска, олеинска, линолна, линолеинска, арахидонска, дати
формуле. Истаћи значај масти и уља у свакодневном животу за основне животне процесе. Састав масти објаснити реакцијом грађења ма-
сти. Написати реакцију хидрогенизације примером адиције водоника на незасићене масне киселине, истаћи важност у прехрамбеној ин-
дустрији. Приказати реакцију добијања сапуна – сапонификација. Нагласити важност фосфолипида, лецитина као емулгатора. Својства
триглицерида демонстрирати на вежбама реакцијом растварања масти и уља, хидролизом масти и уља. Одредити киселински број липи-
да и утврдити свежину масти и уља. Доказати експериментално лецитин, извести закључке у дневнику. Демонстрирати добијање сапуна.
Угљени хидрати – својства демонстрирати на примерима глукозе, фруктозе, малтозе, лактозе, сахарозе и скроба. Шематски прика-
зати поделу угљених хидрата. Навести најважније моносахариде (глукозу, фруктозу) и њихове молекулске, структурне формуле, олигоса-
хариде, дисахариде (лактоза, малтоза, сахароза), и полисахариде (скроб, гликоген, целулоза). Експериментално урадити Фелингову и То-
ленсову пробу и извести закључак која су својства угљених хидрата.Утврдити њихов значај у прехрамбениј индустрији и у свакодневном
животу. Демонстрирати својсва скроба реакцијом хидролизе.на основу промене боја током хидролизе, извести закључке. Навести значај
хидролизе скроба у бројним технологијама прехрамбене индустрије.
Аминокиселине – својства повезати са њиховом структуром. Хемијским формулама две аминокиселине/аланин-глицин) објаснити
грађење пептидне везе. Поделу протеина повезати са местом у живим организмима које изграђују. Демонстирати таложење протеина као
бојене реакције на протеине. Указати на значај ензима и њихову улогу у организму и технолошким процесима. Важност денатурације
показати примером из живота кување јајета.
Хетероциклична једињења – важност ових једињења истаћи кроз везу са пуринским и пиримидинским базама које су саставни
делови нуклеинских киселина, ДНК и РНК.
Витамини – важност демонстрирати кроз приказ болести које настају услед прекомерног или премалог уноса витамина (авитами-
ноза и хипервитаминоза). Примерима где се налазе који витамини, у којим животним намирницама, направити поделу на липосолубилне
(A, D, E, K) и хидросолубилне (комплекс витамина B витамин C). Повезати значај ових витамина, изворе, својства са свакодневним жи-
вотом.
У току реализације тема узети у обзир предзнања ученика.

Предлози за пројектну наставу

Припрема % раствора хидрогена за дезинфекцију, као и коришћење раствора за испирање уста, ушију. Добијање сапуна

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником
о оцењивању у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања
ученика. На крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 355

Назив предмета: АНАЛИТИЧКА ХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 70 35 105
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање основних хемијских реакција и метода за доказивање и одређивање елемената у појединим супстанцама
– Оспособљавање ученика да уоче значај метода квантитативне анализе у аналитици животних намирница
– Оспособљавање ученика за самостално решавање проблемских задатака
– Примена стечених теоријских знања у практичном раду у лабораторији
– Усвајање практичних знања и вештина за анализу супстанци
– Оспособљавање за самостално вршење огледа

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В Б
1. Квалитативна хемијска анализа 29 14
2. Квантитативна хемијска анализа 41 21

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам и поделу аналитичке хемије Теорија:
• објасни дисоцијацију електролита • а налитичка хемија као наука
• разликује доказне реакције елемената I аналитичке групе • а налитичка хемија и остале науке које се баве изучавањем супстанце
катјона •д  исоцијација електролита
• разликује доказне реакције елемената II аналитичке групе •п  ротолиза
катјона •п  роизвод растворљивости
• разликује доказне реакције елемената IIIа аналитичке • х идролиза соли
групе катјона • p H
• разликује доказне реакције елемената IV аналитичке групе • а нализа катјона
катјона • а нализа анјона
Квалитативна хемијска
• разликује доказне реакције елемената V аналитичке групе Лабораторијске вежбе:
анализа
катјона • а нализа катјона I аналитичке групе
• дефинише производ растворљивости • а нализа катјона II аналитичке групе
• изврши анализу катјона I, II, IIIa, IIIb, IV иV аналитичке • а нализа катјона IIIa аналитичке групе
групе • а нализа катјона IIIb аналитичке групе
• а нализа катјона IV аналитичке групе
• изврши анализу анјона • а нализа катјона V аналитичке групе
• a нализа анјона

Кључни појмови:
Дисоцијација електролита, производ растворљивости.
• дефинише принцип волуметријских метода и разликује Теорија:
врсте волуметријских одређивања •П
 ринцип волуметријске анализе
• објасни принцип метода неутрализације •К
 оличинска концентрација раствора
• припреми и стандардизује различите растворе •С
 тандардни раствори
• објасни принцип таложних метода •А
 цидометрија и алкалиметрија
• објасни принцип оксидо-редукције •Т
 аложне методе
• објасни принцип комплексометријске методе •М
 етоде оксидо-редукције
• објасни основне принципе гравиметријских метода •К
 омплексометрија
•Г
 равиметрија
• самостално припреми и стандардизује растворе HCl,
NaOH, AgNO3, KMnO4, Na2S2O3 Вежбе:
• самостално волуметријским методама одреди масе NaOH, •П
 рипрема и стандардизација раствора HCl, NaOH, AgNO3, KMnO4, Na2S2O3,
Квантитативна хемијска
HCl, CH3COOH, NaCl, Cl, Fe, Cu у узорку комплексон III
анализа
• самостално изврши гравиметријско одређивање никла у •В
 оуметријско одређивање масе NaOH у узорку
узорку •В
 олуметријско одређивање масе HCl у узорку
•В
 олуметријско одређивање масе CH3COOH у узорку
•В
 олуметријско одређивање масе NaCl у узорку
•В
 олуметријско одређивањe Cl- у узорку
•В
 олуметријско одређивање масе Feу узорку
•В
 олуметријско одређивање масе Cu у узорку
•К
 омплексометријска метода
•Г
 равиметријско одређивање никла у узорку

Кључни појмови:
Волуметријско одређивање масе, гравиметријске методе.
Страна 356 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаних циљева предмета, исхода и нивоа постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. При планирању наставе водити рачуна о способно-
сти и потреба ученика у одељењу и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, степену опремљености школе (ИТ
опрема, библиотека, ...), наставног садржаја, уџбеницима и другим наставним материјалима који ће се користити.
Полазећи од исхода и кључних појмова садржаја наставник креира свој глобални план рада из кога касније развија своје оперативне
планове. Исходе дефинисане по областима користити за даљу операционализацију специфичних исхода на нивоу конкретне наставне
јединице. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода
потребно више времена и више различитих активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу у сарадњи са колегама и
на тај начин обезбеди међупредметну корелацију. На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења,
планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе по модулима

Квалитативна хемијска анализа
– теоријска настава (29 часова)
– вежбе (14 часова)
Квантитативна хемијска анализа
– теоријска настава (41 час)
– вежбе (21 час)

Подела одељења на групе

Одељење се дели на две или више група у зависности од броја ученика на лабораторијским вежбама (максимално 12 ученика)

Препоруке за реализацију наставе по модулима

Квалитативна хемијска анализа
– приказати важност аналитичке хемије на примерима анализе земљишта,минерала,ваздуха и прехрамбених производа
– на примерима различитих електролита применити дисоцијацију и протолизу
– направити постере са доказним реакцијама по аналитичким групама
– радити задатке у вези pH
– користити одговарајуће реагенсе,лабораторијско посуђе и прибор
– демонстрирати анализу
– уз сваку наставну јединицу обавезно радити рачунске задатке
– водити дневник рада

Квантитативна хемијска анализа

– користити скице, схеме
– радити задатке из концентрације раствора
– за сваку методу анализе вршити стехиометријски прорачун
– направити постер за сваку методу
– користити одговарајуће реагенсе,лабораторијско посуђе и прибор
– демонстрирати анализу
– уз сваку наставну јединицу обавезно радити рачунске задатке
– водити дневник рада

Предлози за пројектну наставу

Одређивање pH вредности различитих намирница
Волуметријско одређивање масе CH3COOH у узорцима различитих врста сирћета
Волуметријско одређивање масе NaCl у прехрамбеним производима

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењи-
вања. Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика.
На крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција(знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 357

Назив предмета: ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 70 140 30 240
III 70 140 30 240
IV 93 93 54 240
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
II 70 140 30 240
III 70 140 30 240
IV 93 93 54 240
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад
Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о хемијском саставу воде;
– Упознавање са значајем припреме воде за пиће и прехрамбену индустрију;
– Разумевање важности припреме и пречишћавања воде и одпадних вода;
– Усвајање знања о квалитету воде;
– Оспособљавање ученика да разликује врсте вода према тврдоћи и њиховој примени у појединим прехрамбеним технологијама;
– Стицање вештина рада у лабораторији;
– Оспособљавање ученика да врши контролу вода, у градском водоводу и различитим прехрамбеним технологијама;
– Упознавање са потребама конзервисања и чувања хране;
– Упознавање са значајем поступака конзервисања и узроцима кварења хране;
– Разумевање важности конзервисања у свакодневном животу;
– Усвајање знања о различитим методама конзервисања;
– Оспособљавање ученика за примену различитих метода конзервисања;
– Повезиваље теоријских знања са праксом кроз вежбе у школској и погонској лабораторији и производним погонима;
– Усвајање знања о појму и значају стандардизације и значају НАССР концепта у прехрамбеној индустрији
– Усвајање знања о хемијском саставу хране;
– Усвајање знања о различитим прехрамбеним технологијама;
– Оспособљавање ученика да врши контролу сировина, полупроизвода и готовог производа у различитим прехрамбеним техноло-
гијама.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други
Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В Б
1. Технологија воде* 44 66 18
2. Технологија безалкохолних пића 26 39 12
3. Технологија млинарства 26 39 12
4. Технологија скроба 26 39 12
5. Прерада зачинског и лековитог биља 26 39 12
* Технологија воде – је обавезан модул и реализује се као први модул, а у зависности од интереса локалне средине, школа одабирa један модул од осталих понуђених.

Разред: трећи
Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В Б
1. Кварење и конзервисање* 24 39 18
2. Технологија кондиторских производа 23 33 12
3. Технологија уља и биљних масти 23 33 12
4. Технологија меса 23 33 12
5. Индустријска производња готове хране 23 33 12
6. Технологија сточне хране 23 33 12
* Кварење и конзервисање – је обавезан модул и реализује се као први модул, а у зависности од интереса локалне средине, школа одабира два модула од осталих понуђених
Страна 358 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Разред: четврти
Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В Б
1. Технологија прераде воћа и поврћа 31 31 18
2. Технологија пекарства 31 31 18
3. Технологија млека 31 31 18
4. Технологија шећера 31 31 18
5. Технологија слада и пива 31 31 18
6. Технологија вина, винских и воћних дестилата 31 31 18
* У зависности од интереса локалне средине, школа бира три модула од понуђених.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• разликује врсте вода које се користе у прехрамбеној Теорија:
индустрији •В
 рсте природних вода
• разликује карактеристике вода које се користе у •Т
 врдоћа воде
прехрамбеној индустрији •О
 мекшавање воде
• дефинише тврдоћу воде •Д
 езинфекција воде
• разликује начине омекшавања воде; •О
 тпадне воде у прехрамбеној индустрији
• објасни појам дезинфекције воде •П
 речишћавање отпадних вода
• разликује поступке за дезинфекцију воде Вежбе
• разликује карактеристике отпадних вода у прехрамбеној •О
 дређивање карбонатне тврдоће воде
индустрији •О
 дређивање укупне тврдоће воде
• објасни начине пречишћавања отпадних вода  мекшавање воде мењачима јона
•О
• разликује еколошки непожељне компоненте отпадних вода •О
 дређивање кисеоника у води
•О
 дређивање хлора у води
Технологија воде • одреди карбонатну и укупну тврдоћу воде •О
 дређивање гвожђа у води
• одреди садржај кисеоника у води •О
 дређивање садржаја органских материја у води
• одреди садржај хлора у води •О
 дређивање сувог остатка и жареног остатка
• одреди садржај гвожђа у води •О
 дређивање pH воде
• одреди садржај органских материја Настава у блоку
• одреди садржај сувог и жареног остатка •П
 речишћавање вода
• одређује pH воде •Д
 езинфекција воде
• изврши омекшавање воде мењачима јона •К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи

• користи средства за личну и колективну заштиту на раду Кључни појмови:

• спроводи процес припреме воде Врсте вода у прехрамбеној индустрији, тврдоћа воде.
• одржава радно место и опрему
• уочи критичне тачке током припреме и прераде воде за
прехрамбену индустрију (НАССР)
•д  ефинише појам безалкохолних пића Теорија
• р азликује врсте и значај безалкохолних пића •К
 ласификација и састав безалкохолних пића
• р азликује основне карактеристике безалкохолних пића •С
 ировине за производњу сокова и безалкохолних напитака
• р азликује основне и помоћне сировине за добијање •П
 роизводња газираних безалкохолних пића
различитих безалкохолних пића •П
 роизводња освежавајућих пића од жита
•п  рави разлику између воћних сокова, воћних нектара и •П
 рерада природних минералних вода
освежавајућих безалкохолних пића •А
 мбалажа и амбалажни материјали
• о пише фазе технолошког процеса производње различитих Вежбе
безалкохолних пића •О
 дређивање садржаја суве материје
• р азликује врсте амбалажа за различита безалкохолна пића •О
 дређивање киселости
•н  аведе хемијски састав природних минералних вода у •О
 дређивање садржаја шећера
зависности од порекла •Д
 оказивање вештачких средстава за заслађивање и вештачких боја у
• о бјасни карактеристике природних минералних вода безалкохолним пићима
•п  римени прописе о квалитету сокова и осталих •О
 дређивање сорбинске киселине у безалкохолним пићима
безалкохолних напитака •Д
 оказивање бензоеве киселине у безалкохолним пићима
Технологија
•В
 олуметријско одређивање CO2 у газираним пићима
безалкохолних пића
• в рши лабораторијске анализе сировина и готових •М
 асени биланс у производњи безалкохолних пића
производа индустрије безалкохолних пића и минералних Настава у блоку
вода •П
 ријем, складиштење и припрема сировина за производњу безалкохолних пића и
•и  зрачунава масене билансе у производњи безалкохолних минералних вода
пића •Р
 егулисање и праћење параметара у производњи
•К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи
• к ористи средства за личну и колективну заштиту на раду •О
 државање радног места и опреме
• у чествује у процесу производње у индустрији •В
 ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
безалкохолних пића и минералних вода
• р ади на пријему сировина Кључни појмови:
•п  рати услове складиштења Безалкохолнa пића, газирана безалкохолнa пића, минералне воде.
• о држава радно места и опреме
•п  репозна критичне тачке у индустрији безалкохолних пића
и минералних вода
•и  зврши контролу критичних тачака (НАССР)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 359

• разликује врсте житарица и њихиву распрострањеност Теорија:

• објасни сензорне особине зрна •З  начај и подела житарица
• опише физичке каратеристике зрна •Х  емијски и физички показатељи квалитета зрна
•С
• наведе хемијски састав зрна према заступљености и према  кладиштење зрна
значају •П  рипрема зрна за млевење – чишћење зрна
• објасни технику пријема и складиштење зрна •Д  робљење, млевење, измељавање
• наведе оптималне услове складиштења •Р  азврставање млива и чишћење гриза
• опише фазе технолошког поступка производње брашна •П  асажна брашна и формирање типских брашна
• разликује врсту и значај осталих производа млевења •П  аковање и складиштење
• објасни принцип компоновања типског брашна •П  роизводња тестенина
• наброји врсте тестенина на основу особина Вежбе
• објасни карактеристике брашна и помоћних сировина које•О  дређивање садржаја примеса
се користе у производњи тестенинина •О  дређивање апсолтне масе
• опише фазе технолошког поступка производње тестенина •О  дређивање хектолитарска маса садржај влаге у зрну
• разликује врсте паковања и начине складиштења готових •О  дређивање садржај пепела у зрну
производа млинске и тестеничарске индустрије •О  дређивање типа брашна
•О  дређивање влажног и сувог глутена
Технологија млинарства •А  нализа врсте млива
• изводи потребне лабораторијске анализе сировина млинске • М  асени биланс млевења
индустрије Настава у блоку
• изводи потребне лабораторијске анализе брашна •П  ријем, складиштење и припрема сировина у млинарству и производњи
• изводи потребне лабораторијске анализе тестениа тестенина
• израчунава масене билансе у производњи •П  екарева проба
•И  спитивање квалитета тестенина
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду у • Р азврставање млива
лабораторији, млину и погонима за производњу тестенина • Ф  ормирање пасажних брашна
• спроводи процес производње •С  ушење и паковање тестенина
• ради на пријему сировина •О  државање радног места и опреме
• прати параметре у складиштима •Р  егулисање и праћење параметара у производњи
• одржава радно место и опрему •В  ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
• спроводи све фазе технолошког процеса •К  ритичне тачке (НАССР) при производњи
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на
критичним местима (НАССР) Кључни појмови:
Врсте житарица, припрема зрна за млевење, производи млинске и тестеничарске
индустрије.
• разликује сировине за производњу скроба, њихове Теорија:
карактеристике •С  ировине за производњу скроба
• опише фазе технолошког поступка производње скроба из •Т  ехнолошки поступак производње скроба
кукуруза •П  роизводња хидролизата скроба
• објасни карактеристике производа хидролизе скроба и и •П  роизводња модификованих производа од скроба
модификованих врста скроба •С  поредни производи индустрије скроба и скробних хидролизата
• опише фазе технолошког поступка производње •И  ндустрија скроба као загађивач околине
хидролизата скроба и модификованих врста скроба Вежбе:
• разликује споредне производе индустрије скроба и њихову • О  дређивање квалитета сировина
примену •О  дређивање садржаја SO2 у води за мочење
• разликује споредне производе при производњи • Одређивање садржаја млечне киселине у води за мочење
хидролизата скроба и њихову примену • Одређивање садржаја воде у зрну након мочења
• објасни како се санирају еколошке последице производње • Одређивање садржаја инверта у хидролу
• изводи потребне анализе сировина за производњу скроба • DE вредности скробних сирупа
Технологија скроба
• изводи потребне анализе скроба, хидролизата скроба и • Одређивање скроба по Еверсу
модификованих врста скроба • Одређивање скроба по Менерхоферу
• израчунава масене билансе у производњи скроба • Масени биланс у производњи скроба
Настава у блоку:
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду • Пријем, складиштење и припрема сировина за производњу скроба и скробних
• прати параметре у складиштима хидролизата
• одржава радно место и опрему • Регулисање и праћење параметара у производњи скроба
• спроводи све фазе технолошког процеса производње • Одржавање радног места и опреме
скроба и скробних хидролизата • Вођење евиденције за сваку фазу технолошког процеса
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на • Критичне тачке (НАССР) при производњи
критичним местима (НАССР)
Кључни појмови:
Поступак производње скроба, хидролизати скроба, модификованих производа од
скроба
Страна 360 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• разликује врсте и значај зачинског и лековитог биља Теорија:

• разликује основне карактеристике зачинског и лековитог •К ласификација и састав зачинског и лековитог биља.
биља •У лога зачинских и лековитих биља у људској исхрани
• објасни улогу појединих зачинских и лековитих биља у •П рерада зачинског и лековитог биља
људској исхрани •О сновни принципи и начини сушења.
• разликује појмове органске и конвенционалне прераде •У ређаји за сушење зачинског и лековитог биља. 
зачинског и лековитог биља •С кладиштење и паковање зачинског и лековитог биља
• објасни значај употребе чајева, лековитог и зачинског •П оступци добијања етеричних уља
биља у исхрани људи •П оступци добијања биљних екстраката
• разликује врсте уређаја за сушење зачинског лековитог •П оступци добијања осушених биљних екстраката (лиофилизација и
биља •  сушење распршивањем)
• опише принципе и начине сушења •Д одаци исхрани на бази лековитог биља (дефиниције, класификација, означавање
• наведе начине правилног складиштења зачинског и производа).
лековитог биља •С астављање зачинских смеша
• наброји поступке производње етеричних уља. Вежбе:
• разликује уређаје за добијање /дестилацију  •С ензорна контролна делова биља за чишћење и сортирање
• етеричних уља •О дређивање садржаја примеса
• разликује  поступке добијања сувих екстраката  •О дређивање садржаја влаге
• лековитог биља •О дређивање садржаја пепела
• објасни поступке добијања тинктура  •Д естилација под атмосферским притиском
• дефинише и објасни категорије додатака исхрани на бази •Д естилација са воденом паром
Прерада зачинског и
лековитог биља •Р ектификација
лековитог биља
• објасни састављање зачинских смеша •Е кстракција из чврстих смеша
• изврши контролу критичних тачака (НАССР) •М асени биланс у преради зачинског и лековитог биља
Настава у блоку:
• врши сензорне анализе сировина •П ријем свежег материјала
• одреди садржаја примеса •Р учно сортирање нечистоћа и загађења
• одреди садржај влаге •С ортирање биља
• одреди проценат пепела •С ушење припремљеног биља
• обавља дестилацију и екстакцију етеричних уља из •П аковање и складиштење
зачинског и лековитог биља •Е кстракција/дестилација – добијање етеричних уља
• израчунава масени биланс у преради зачинског и •С астављање зачинских смеша
лековитог биља •К ритичне тачке (НАССР) при производњи

• користи средства за личну и колективну заштиту на раду Кључни појмови:

• учествује у процесу прераде зачинског и лековитог биља Прерада зачинског и лековитог биља, сушење зачинског и лековитог биља,
• ради на пријему сировина добијања етеричних уља и биљних  екстраката
• прати услове складиштења
• одржава радно места и опреме
• препозна критичне тачке у преради зачинског и лековитог
биља
• компонује зачинске смеше по задатој рецептури
• изврши контролу критичних тачака (НАССР)

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања.
Планирање наставе и учења
При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основи прехрамбене технологије, Екологије и заштите
животне средине, Хемија, Технике рада у лабораторији, Технолошких операција.
Облици наставе и препоручен број часова:
Модул Технологија воде је обавезан и реализује се као први модул , у зависности од интереса локалне средине, школа одабире један
модул од понуђених.

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Технологија воде:
– теоријска настава (44 часова)
– вежбе (66 часова)
– настава у блоку (18 часа)
Изабрана технологија:
– теоријска настава (26 часова)
– вежбе (39 час)
– блок (12 часова)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 361

Подела одељења на групе

Одељење се дели на групе приликом реализације:
– вежби и
– наставе у блоку

Методе рада:
Користити различите методе ради мотивисања ученика и постизања задатих исхода
– вербално-текстуалне методе (монолог, дијалог, објашњавање, дискусија, дебата, читање, писање…)
– илустративно-демонстративне (слике, плакати, модели, илустрације, таблице, дијаграми, скице, презентације, видео снимци…)
– лабораторијско-експерименталне (лабораторијске вежбе, експеримент, практични рад…)
Користити различите активне методе наставе (квиз, сликовне асоцијације, активно слушање аудио записа, укрштенице, игру улога,
акваријум, студију случаја…)
На часовима вежби, осим лабораторијских вежби и практичног рада изводити и пројектну наставу.
Пројектну наставу изводити у мањим групама или паровима. Предвидети и време потребно за презентовање радова.

Место реализације наставе

– теоријска настава у учионици/кабинету
– лабораторијске вежбе у школској лабораторији, рачунске вежбе у кабинету/учионици
– наставу у блоку реализовати у школској лабораторији, радионици, погонској лабораторији, производним погонима
– вежбе је могуће реализовати код послодаваца у трајању од 5 часова (3 часа вежби из прехрамбене технологије + 2 часа вежби
из технолошких операција)

Препоруке за реализацију наставе по модулима:

Технологија воде
– користити законске прописе
– користити шематски приказ припреме воде за прехрамбену индустрију
– користити различите узорке вода за лабораторијска испитивања
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима водовода

Технологија безалкохолних пића

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација
– користити законске прописе
– користити узорке сировина и производа за лабораторијска испитивања
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за производњу безалкохолних пића
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама
– на крају модула ученик ради тест знања

Технологија млинарства
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација
– шематски приказати заступљеност жита у свакодневној исхрани човека
– дати табеларни приказ хемијског састава зрна према деловима зрна
– показати модел зрна
– користити дијаграме чишћења житарица
– показати узорке примеса у житарицама
– приказати дијаграм млевења пшенице
– дати шематски приказ појединих фаза млевења
– показати проспекте и цртеже планских сита
– приказати начин формирања типских брашна
– користити шему технолошког процеса производње тестенина
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у млину и погону тестенина

Технологија скроба
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација
– користити законске прописе
– користити узорке сировина за производњу скроба за лабораторијска испитивања
– користити узорке скроба и скробних хидролизата за лабораторијске анализе
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за производњу скроба

Прерада зачинског и лековитог биља

– користити презентације, слике, видео материјал о производњи и преради зачинског и лековитог биља
– користити очигледан наставни материјал (сировине, примесе, амбалажу) у преради зачинског и лековитог биља
Страна 362 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– користити и усмеравати ученике да користе важећу законску регулативу, правилнике везано за производњу зачинског и лековитог
биља
– усмеравати ученике да упоређују конвенционалан начин производње зачинског и лековитог биља са органским приступом
– правити корелацију са наставним садржајима из прехрамбених технологија које се изучавају
– направити хербаријум различитих сировина зачинског и лековитог биља
– направити збирку амбалажних јединица са различитим узорцима етеричних уља и тинктура
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за прераду зачинског и лековитог биља

Предлог пројектних задатака:

– Природне воде
– Значај одређивања тврдоће воде
– Отпадне воде и њихово пречишћавање у прехрамбеној индустрији
– Врсте безалкохолна пића
– Прерада природних минералних вода
– Нутритивна вредност безалкохолних пића
– Типови брашна и њихова примена
– Тестенине у италијанској кухињи
– Хидролизати и модификовани производи од скроба
– Производња и прерада зачинског и лековитог биља у Србији
– Додаци исхрани на бази зачинског и лековитог биља
– Домаћа производња и прерада зачинског и лековитог биља

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Разред: трећи
ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• разликује узрочнике кварења
• разликује начине кварења
• објасни физичке методе конзервисања;
• објасни хемијске методе конзервисања применом
хемијских конзерванаса и законска ограничења њихове
примене
• објасни биохемијски методе конзервисања:
• објасни оправданост метода конзервисања конкретних
производа
• примени поједине поступке конзервисања у пракси
• утврди различите врсте укварености;
• израчунава масени биланс при укувавању и сушењу
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
Кварење и
• изврши контролу поступака конзервисања
конзервисање
• прати критичне тачке (додатак различитих конзерванаса и
параметре процеса) у току конзервисања (НАССР)
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Теорија:
•У  зрочници кварења
•В  рсте и карактеристике кварења
•П  оступци конзервисања
•Ф  изичке методе конзервисања:
•п  рименом различитих температура,
• с мањењем концетрације воде,
• у лтразвуком;
• з рачењем
•Х  емијски поступци конзервисања
•Б  иохемијски поступци конзервисања:
Вежбе
•К  онтрола киселости (млека, воћних сокова)
•М  икробиолошка исправност млека
•К  онтрола пастеризације и стерилизације пероксидним тестом
•У  квареност меса
•У  жеглост масти и уља
•К  онтрола сушења
•М  асени биланс при укувавању и сушењу
Настава у блоку
•П  раћење параметара пастеризације и стерилизације
•У  зимање узорка за доказивање укварености појединих намирница
•К  онзервисање различитих прехрамбених производа
•К  ритичне тачке (НАССР) при производњи

Кључни појмови:
Узрочници кварења, поступци конзервисања
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 363
• наведе бомбонске производе
• опише сировине за производњу бомбонских производа
• објасни технолошки процес производње бомбонских
производа
• разликује амбалажу за бомбонске производе
• објасни услове складиштења бомбонских производа
• наведе какао производе
• опише сировине за производњу какао производа
• објасни технолошке процесе производње какао производа
• разликује амбалажу за различите врсте какао производа
• објасни услове складиштења какао производа.
• разликује кекс од производа сродних кексу;
• опише сировине за производњу кекса
• опише технолошки процесе производње кекса и производа
Технологија сродних кексу
кондиторских производа • разликује амбалажу за различите врсте кекса и производа
сродних кексу
• објасни услове складиштења кекса и производа сродних
кексу
• изводи потребне анализе сировина и готових производа
кондиторске индустрије
• израчунава масени биланс у производњи кондиторских
производа
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
• обавља све фазе технолошког процеса производње у
кондиторској индустрији
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на
критичним местима (НАССР)
• разликује сировине за технологију уља и биљних масти
• објасни грађу и хемијски састав уљарица
• објасни фазе производње уља и биљних масти
• разликује раствараче за екстракцију уља
• објасни фазе рафинисања уља и услове под којима се оне
одвијају
• објасни услове складиштења уља и биљних масти
производа.
• објасни процес хидрогеновања уља и добијања маргарина
• разликује сировине у производњи мајонеза
• објасни фазе производње мајонеза
• разликује врсте амбалажа за уље, биљне масти и мајонез
Технологија уља и • изводи потребне анализе сировина и готових производа
биљних масти • израчунава масени биланс у производњи уља и биљних
масти
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
• спроводи све фазе технолошког процеса производње
биљних масти и уља
• утврди и објасни промене настале на мастима и уљима
током складиштења
• спроводи контролу сировина, полупроизвода и производа
на критичним местима (НАССР)
• објасни пријем и припрему стоке за клање
• дефинише здрвствено стање животиња и здравствену
исправност меса
• разликује основне карактеристике животиња за клање
• разликује сензорна својства, хемијски састав меса и
посморталне процесе
• категорише месо различитих животиња
• разликује методе конзервисања меса и производа од меса
• разликује поступке добијања производа од меса
• разликује амбалажу за месо и производе од меса
• утврди услове складиштења производа и дистрибуције
• објасни санацију еколошких последица производње и
Технологија меса
прераде маса
• изврши лабораторијске анализе меса (хемијски састав)
• извши лабораторијску анализу производа од меса
• одреди уквареност меса
• израчуна масене билансе у производњи производа од меса
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
• прати процес производње месних прерађевина
• учествује у свим фазама технолошког процеса прераде
меса
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на
критичним местима (НАССР)
Теорија:
• Производња бомбонских производа
• Производња какао производа
• Производња кекса и производа сродних кексу
• Амбалажа и складиштење
• Правилници о квалитету кондиторских производа
Вежбе
• Одређивање киселости тврдих бомбона
• Испитивање какао производа (узимање узорка и припрема пробе за анализу,
садржаја влаге, пепела, масти по Вајбул – Штолту, шећера)
• Сензорно испитивање производа
• Одређивање NaCl у сланом пециву
• Одређивање NaOH у трајном сланом пециву
• Врсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
• Масени биланс у производњи кондиторских производа
Настава у блоку
• Пријем, складиштење и припрема сировина за производњу кондиторских
производа
• Регулисање и праћење параметара у производњи кондиторских производа
• Вођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса производње
кондиторских производа
• Критичне тачке (НАССР) при производњи
Кључни појмови:
Производња бомбонских производа, производња какао производа, производња
кекса и производа сродних кексу
Теорија:
• Сировине у технологији уља и биљних масти
• Припрема сировина за издвајање уља
• Добијање сировог уља пресовањем и екстракцијом
• Рафинисање сировог уља
• Хидрогеновање уља и производња маргарина
• Производња мајонеза
• Пуњење амбалаже и складиштење готових производа
Вежбе
• Узорковање семена уљарица
• Одређивање примеса и влаге у семену
• Одређивање садржаја уља у семену уљарица
• Одређивање тачке очвршћавања масти
• Одређивање киселинског броја масти и уља
• Одређивање пероксидног броја масти и уља
• Одређивање сапонификационог броја масти и уља
• Одређивање јодног броја масти и уља
• Масени биланс у производњи уља
Настава у блоку
• Врсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
• Пријем, складиштење и припрема сировина за производњу уља и биљних масти
• Регулисање и праћење параметара у производњи уља и биљних масти
• Вођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
• Критичне тачке (НАССР) при производњи
Кључни појмови:
Добијање сировог уља, рафинисање сировог уља, хидрогеновање уља, производња
мајонеза
Теорија:
• Припрема стоке за клање и здравствена исправност меса
• Сензорне особине, хемијски састав и постморталне промене меса
• Категоризација меса
• Поступци производње производа од меса (кобасичарски производи, сувомеснати
производи, производи у лименкама)
• Амбалажа и услови чувања меса
• Индустрија меса као загађивач околине
Вежбе
• Одређивање садржаја NaCl у месним прерађевинама
• Одређивање беланчевина у месу и месним прерађевинама
• Доказивање укварености меса и месних прерађевина
• Доказивање присуства конзерванаса и помоћних сировина у производима од меса
Настава у блоку
• Врсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
• Пријем, складиштење и припрема сировина за технолошки процес прераде меса
• Вођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса прераде меса
• Критичне тачке (НАССР) при производњи
Кључни појмови:
Категоризација меса, поступци производње производа од меса
Страна 364 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• р азликује врсте и карактеристике основних и помоћних Теорија:

сировина •О
 сновне и помоћне сировине
• о пише фазе производње готове хране и дечје хране •О
 перације у припреми сировина за прераду
•п  римени правилник о квалитету производа готове хране и •П
 роизводња супа
дечје хране •П
 роизводња јела од кромпира
• р азликује амбалажу за поједине врсте производа и начине •П
 роизводња јела од поврћа и меса
паковања •П
 роизводња смрзнутих готових јела
•п  рати услове за складиштење готових производа •П
 роизводња дехидрираних готових јела
• о бјасни санацију еколошких последица производње •П
 роизводња дечије хране
•И
 ндустрија за производњу готове хране као загађивач околине
•и
 зврши лабораторијске анализе сировина за производњу Вежбе
готове хране •О
 дређивање садржаја NaCl
•и
 зврши лабораторијске анализе готове хране •О
 дређивање садржаја масти
Индустријска
•и
 зрачуна масене билансе у производњи готове хране •О
 дређивање киселости производа
производња готове хране
•О
 дређивање пероксидног броја
• к ористи средства за личну и колективну заштиту на раду •О
 дређивање суве материје
•п  рати процес производње готове хране Настава у блоку
•и  зврши контролу сировина, полупроизвода и производа на •В
 рсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
критичним местима (НАССР) •П
 ријем, складиштење и припрема сировина за производњу готових производа
•Р
 егулисање и праћење параметара у производњи готове хране
•В
 ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
•К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи

Кључни појмови:
Производња супа, производња јела од кромпира, производња јела од поврћа и
меса, производња смрзнутих готових јела, производња дехидрираних готових јела,
производња дечије хране
• р азликује сировине за сточну храну Теорија:
• р азликује споредне производе прехрамбене индустрије •О
 собине сировина за производњу сточне хране
који се користе за сточну храну и њихове карактеристике •П
 одела и хемијски састав сировина
• р азликује минералне и остале додатке сточне хране •П
 одела, врсте и карактеристике крмних смеша
•д  ефинише крмне смеше за исхрану свиња, говеда, оваца •П
 рипрема сировина, дозирање и мешање
и живине •О
 машћивање и меласирање
• о бјасни начин пријема сировина •П
 елетирање и брикетирање
• р азликује припрему зрнастих, кабастих, прашкастих и •П
 аковање и чување готових производа
течних сировина Вежбе
• р азликује начине замашћивања и меласирања крмних •О
 дређивање влаге у житарицама и готовим производима
смеша •О
 дређивање процента беланчевина у легуминозама
• о бјасни поступке пелетирања и брикетирања •О
 дређивање киселинског степена течних сировина
• о бјасни начине мерења, паковања и чувања сточне хране •О
 дређивање гранулације брашнастих смеша и пелета
Технологија сточне
•О
 дређивање непожељних примеса у готовим производима
хране
•и  зврши лабораторијске анализе сировина за производњу Настава у блоку
сточне хране •П
 ријем, складиштење и припрема сировина за производњу сточне хране
•и  зврши лабораторијске анализе сточне хране •Р
 егулисање и праћење параметара у производњи сточне хране
• к омбинује различите врсте крмних смеша •Ф
 азе производње сточне хране
•и  зрачунава масене билансе у технологији сточне хране •К
 омпоновање крмних смеша за исхрану свиња
•К
 омпоновање крмних смеша за исхрану говеда
• к ористи средства за личну и колективну заштиту на раду •К
 омпоновање крмних смеша за исхрану оваца
•п  рати услове складиштења •К
 омпоновање крмних смеша за исхрану живине
• р ади у свим фазама технолошког процеса производње •В
 ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
сточне хране •К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи
•и  зврши контролу сировина, полупроизвода и производа на
критичним местима (НАССР) Кључни појмови:
•п  репозна критичне тачке у индустрији сточне хране Омашћивање и меласирање, пелетирање и брикетирање

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основи прехрамбене технологије, Екологије и заштите
животне средине, Хемија, Технике рада у лабораторији, Технолошких операција.

Облици наставе и препоручен број часова:

У зависности од интереса локалне средине, школа одабире два модула од понуђених, док је модул Кварење и конзервисање оба-
везан и реализује се као први модул

Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 365

Кварење и конзервисање:
– теоријска настава (24 часа)
– вежбе (39 часова)
– настава у блоку (18 часова)

Изабрана технологија:
– теоријска настава (23 часа),
– вежбе (33 часа),
– блок (12 часова).

Подела одељења на групе

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: вежби и наставе у блоку

Методе рада:
Користити различите методе ради мотивисања ученика и постизања задатих исхода
– вербално-текстуалне методе (монолог, дијалог, објашњавање, дискусија, дебата, читање, писање…)
– илустративно-демонстративне (слике, плакати, модели, илустрације, таблице, дијаграми, скице, презентације, видео снимци…)
– лабораторијско-експерименталне (лабораторијске вежбе, експеримент, практични рад…)
Користити различите активне методе наставе (квиз, сликовне асоцијације, активно слушање аудио записа, укрштенице, игру улога,
акваријум, студију случаја…) као извор информација и да би се остварила веза са примерима из праксе у оквиру наставе у блоку орга-
низовати тематске радионице и позивати стручњаке за одређену област, обилазити сајмове (органска храна), саветовалиште за правилну
исхрану, економију са зачинским и лековитим биљем, рециклажни центар, складишта, фабрике за производњу амбалаже… На часовима
вежби, осим лабораторијских вежби и практичног рада изводити и пројектну наставу. Пројектну наставу изводити у мањим групама или
паровима. Предвидети и време потребно за презентовање радова.

Место реализације наставе

– теоријска настава у учионици/кабинету
– лабораторијске вежбе у школској лабораторији, рачунске вежбе у кабинету/учионици
– вежбе је могуће реализовати код послодаваца у трајању од 5 часова (3 часа вежби из прехрамбене технологије + 2 часа вежби
из технолошких операција)
– наставу у блоку реализовати у школској лабораторији, радионици, погонској лабораторији, производним погонима

Препоруке за реализацију наставе

Кварење и конзервисање
– користити законске прописе
– користити узорке сировина за производњу кондиторских производа за лабораторијска одређивања
– користити узорке кондиторских производа за за лабораторијске анализе
– приказати узорке бомбона , какао производа, кекса и производа сродних кексу различитих врста и произвођача
– приказати шеме технолошких процеса, уређаја и машина у кондиторској индустрији
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – системски приступ идентификацији, процени и контроли ризика по безбедност производа и радника у погонима конди-
торске производње
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у кондиторске производње

Технологија кондиторских производа

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити законске прописе
– користити узорке сировина за производњу кондиторских производа за лабораторијска одређивања
– користити узорке кондиторских производа за за лабораторијске анализе
– приказати узорке бомбона , какао производа, кекса и производа сродних кексу различитих врста и произвођача
– приказати шеме технолошких процеса, уређаја и машина у кондиторској индустрији
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – системски приступ идентификацији, процени и контроли ризика по безбедност производа и радника у погонима конди-
торске производње
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у кондиторске производње
– на крају модула ученик ради тест знања.

Технологија уља и биљних масти

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити законске прописе
– приказати шеме технолошког процеса производње уља, маргарина и мајонеза
– приказати материјалним билансом процесе неутрализације и рафинације уља
– користити узорке сировина и полу производа технологије уља за лабораторијска одређивања
– користити узорке уља, маргарина и мајонеза за лабораторијске анализе
Страна 366 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце

– НАССР – системски приступ идентификацији, процени и контроли ризика по безбедност производа и радника у погонима уљаре
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима уљаре
– на крају модула ученик ради тест знања.

Технологија меса
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– приказати шеме технолошког процеса производње и прераде меса
– приказати шеме категоризације меса
– користити узорке меса и месних прерађевина за лабораторијска одређивања
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – системски приступ идентификацији, процени и контроли ризика по безбедност производа и радника у месној индустрији
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима месне индустрије
– на крају модула ученик ради тест знања.

Индустрија производње готове хране

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– приказати шеме технолошког процеса производње готове и дечије хране
– користити узорке сировина за производњу готове и дечије хране за лабораторијска одређивања
– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – системски приступ идентификацији, процени и контроли ризика по безбедност производа и радника у погонима за про-
изводњу готове и дечије хране
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за производњу готове и дечије хране
– на крају модула ученик ради тест знања.

Технологија сточне хране

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити узорке сировина и производа за лабораторијска одређивања за производњу сточне хране
– користити узорке крмних смеша
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – системски приступ идентификацији, процени и контроли ризика по безбедност производа и радника у погонима за про-
изводњу сточне хране
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за производњу сточне хране
– на крају модула ученик ради тест знања.

Предлог пројектних задатака:

– Оправданост употребе адитива за конзервисање прехрамбених производа
– Бомбонски и какао производи у исхрани адолесцената
– Врсте кекса и производа сродних кексу
– Разлике између рафинисаних и хладно цеђених уља
– Врсте маргарина
– Разлике између мајонеза и салатних прелива
– Традиционални производи од меса у Србији
– Потребе за проиводњом готове хране
– Потребе за проиводњом дечје хране
– Споредни производи прехрамбене индустрије у производњи сточне хране
– Крмне смеше за исхрану различитих врста животиња

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 367

Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује

Разред: четврти
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• разликује сировине према зрелости и квалитету Теорија
• разликује помоћне сировине у зависности од врсте •С
 ировине и помоћне сировине у технологији воћа и поврћа
прерађевине •П
 рипремне операције сировина за прераду
• опише фазе производње прерађевина од воћа и поврћа •П
 роизводња полупроизвода од воћа (воћна пулпа, каша и сирови воћни сок)
• примени користи правилник о квалитету прехрамбених •П
 роизвдња готових производа од воћа (компота, желираних производа, сокова,
производа у овој технологији концентрата, сирупа и сушеног воћа)
• објасни како се санирају еколошке последице производње •С
 терилисано поврће
•Б
 иолошки конзервисано поврће
• изводи лабораторијске анализе сировина за прераду •К
 онзервисање поврћа кухињском сољу
• изводи лабораторијске анализе готових производа од воћа •П
 астеризовано маринирано поврће
и поврћа •И
 ндустрија за прераду воћа и поврћа као загађивач животне средине
• израчунава масене билансе у преради воћа и поврћа Вежбе
•А
 нализа механичког састава воћа и одређивање воде и суве материје
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду •О
 дређивање у води растворљивих и нерастворљивих састојака
• обавља све фазе процеса прераде воћа и поврћа •О
 дређивање садржаја суве материје и пепела
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на •О
 дређивање механичких нечистоћа на сировинама (проценат песка)
Технологија прераде
критичним местима (НАССР) •Љ
 уштење (механичко и хемијско) и израчунавање количине одпадака.
воћа и поврћа
•О
 дређивање киселости
•О
 дређивање брзине бубрења желатина
•О
 дређивање пектинских материја
•О
 дређивање натријум хлорида
•М
 асени биланса у преради воћа и поврћа
Настава у блоку
•П
 ријем,складиштење и припреми сировина за прераду воћа и поврћа
•Р
 ехидратација сушених производа
•Ф
 азе у погонима прераде воћа и поврћа
•В
 рсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
•В
 ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
•К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи

Кључни појмови:
Производња полупрерађених производа од воћа, произвдња готових производа од
воћа, произвдња готових производа од пoврћа
• наброји основне врсте пекарских производа и њихове Теорија
карактеристике •С
 ировине у производњи хлеба и пецива
• опише врсте сировина у пекарству •Ф
 азе производње хлеба и пецива
• објасни фазе производње пекарских производа •Г
 решке при печењу, старење и болести хлеба
• утврди мане, болести хлеба и технолошке грешке при •У
 слови чувања и паковања пекарских производа
производњи хлеба и пецива •П
 одела и врсте посластица
• опише сировина у посластичарству •С
 ировине у посластичарству
• разликује врсте посластица и њихове карактеристике •П
 роизводња основних теста, кремова, маса и прелива у посластичарству
• објасни фазе производње у посластичарству •У
 слови чувања и паковање готових посластичарских производа
• утврди могуће неправилности у технолошком процесу Вежбе
производње •О
 дређивање садржаја воде и пепела у брашну
•О
 дређивање степена киселости брашна
• изводи лабораторијске анализе сировина (брашна, квасца) •О
 дређивање садржаја глутена у брашну
за производњу пекарских производа •Ф
 аринолошка испитивања брашна
• изводи лабораторијске анализе готових пекарских и •О
 дређивање садржаја масти у пекарским и посластичарским производима
Технологија пекарства
посластичарских производа •О
 дређивање количине јаја у полупроизводима и производима
• израчуна масене билансе у производњи пекарских •О
 дређивање NaCI
производа •О
 дређивање ферментационе активности пекарског квасца
•М
 асени биланс у производњи хлеба и пецива
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
• учествује у процесу производње хлеба, пецива и Настава у блоку
посластичарских производа  рсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
•В
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на •Р
 егулисање и праћење параметара у производњи пекарских и посластичарских
критичним местима (НАССР) произода
•В
 ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
•К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи

Кључни појмови:
Производња хлеба и пецива, производња основних теста, кремова, маса и прелива
у посластичарству
Страна 368 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објаснити хемијски састав, физичке и физичко-хемијске Теорија

особине млека као сировине •Х
 емијски састав и физичке особине млека
• објаснити фазе технолошких процеса добијања: конзумног •П
 роизводња пастеризованог и стерилизованог млека
млека, ферментисаних млечних напитака, маслаца и •П
 роизводња концентрисаних и сушених млечних производа
сира, концентрисаних и сушених млечних производа и •П
 роизводња ферментисаних млечних напитака
сладоледа •П
 роизводња маслаца и сирева
• разликује врсте амбалаже за млеко и млечне производе •П
 роизводња сладоледа
• објасни како се санирају еколошке последице производње •А
 мбалажа, паковање и складиштење
•И
 ндустрија млека као загађивач околине
• изводи лабораторијске анализе млека и производа од млека Вежбе
• испитује примену различитих термичких третмана •У
 зимање узорка и одређивање густине млека
• израчуна масене билансе у преради •О
 дређивање масти у млеку и млечним производима
•О
 дређивање суве материје
Технологија млека
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду •О
 дређивање киселости млека
• учествује у процесу производње млека и производа од •Р
 едуктазни, лактоалбумински и пероксидазни тест код млека
млека Настава у блоку
• испита параметре обраде и квалитета на критичним •В
 рсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
местима у току производње конзумног млека и млечних •П
 ријем,складиштење и припреми сировина за прераду млека
производа (НАССР)) •Р
 егулисање и праћење параметара у преради млека
•В
 ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
•К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи

• објасни грађу и хемијски састав шећерне репе
• објасни основне фазе технолошког процеса производње
шећера
• опише пријем и складиштење репе
• разликује операције у припреми репе за дифузију
• изложи поступак екстракције шећера из репе
• разликује дифузни, ретки и густи сок
• разликује начине пречишћавања дифузног сока
• објасни поступаке укувавања и кристализације шећера
• дефинише појмове шећеровина, клера, бели и зелени
сируп, меласа
• објасни употребу споредних производа индустрије шећера
• објасни санацију еколошких последица производње
• изводи лабораторијске анализе сировина за производњу
Технологија шећера
шећера
• изврши оцену квалитета шећера физичким и хемијским
анализама
• израчунава масене и топлотне билансе у производњи
шећера
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
• изводи физичке и хемијске анализе које се врше у
пријемној и погонској лабораторији
• ради у свим фазама технолошког процеса производње
шећера
• изврши контролу сировина, полупроизвода и производа на
критичним местима (НАССР)
• разликује сировине за производњу слада и пива и њихове
карактеристике
• објасни грађу и хемијски састав пивског јечма и хмеља
• објасни фазе технолошког процеса производње слада
• објасни поступке мочења, клијања и сушења јечма,
• разликује хемијске промене које се при процесима мочења, • П рање, мочење и клијање јечма
клијања и сушења дешавају
• објасни фазе технолошког процеса производње пива
• опише начине припреме слада и несладованих сировина
за комљење
• разликује биохемијске промене у процесу комљења,
главног и накнадног врења
• објасни начине вођења врења
• објасни дораду пива и колоидну нестабилност пива
• објасни како се санирају еколошке последице производње • И  ндустрија слада и пива као загађивач околине
Технологија слада и слада и пива
пива
• Изводи анализе сировина за производњу слада и пива
• Изврши контролу комљења и кувања
• Изводи анализе пива
• Израчунава масене билансе у производњи слада и пива
• користи средства за личну и колективну заштиту на раду
• учествује у процесу производње слада и пива
• врши контролу сировина, полупроизвода и производа на
критичним местима (НАССР)
Кључни појмови:
Производња пастеризованог и стерилизованог млека, производња концентрисаних
и сушених млечних производа, производња ферментисаних млечних напитака,
производња маслаца и сирева, производња сладоледа
Теорија
• Aнатомска грађа и хемијски састав шећерне репе
• Tехнолошка шема производње шећера
•П  рипрема репе за прераду
•Е  кстракција шећера из резанаца
•П  роизводња кречног млека
•Ч  ишћење дифузног сока
•У  паравање ретког сока
•К  ристализација шећера
•Д  орада влажног шећера
•П  роизводња шећера у коцки
•С  поредни производи индустрије шећера
•И  ндустрија шећера као загађивач околине
Вежбе
•К  онтрола репе при пријему, узимање узорка
•О  дређивање садржаја шећера у репи – дигестија
•О  дређивање Силиновог и Шведског броја
•О  дређивање квоцијента чистоће сокова
•М  асени и топлотни биланс укувавања
Настава у блоку
•В  рсте средстава за личну и колективну заштиту на раду у шећерани
•Р  егулисање и праћење параметара у производњи шећера
•Ф  азе производње шећера
•К  онтрола концентрације кречног млека
•В  ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса
•К  ритичне тачке (НАССР) при производњи
Кључни појмови:
Производња шећера, производња шећера у коцки, споредни производи индустрије
шећера
Теорија:
•Д  ефиниција и основне карактеристике пива
•С  ировине за производњу пива (пивски јечам, несладоване житарице и њихове
прерађевине, хмељ, вода, пивски квасац)
•Ч  ишћење, сортирање и складиштење
• с ушење, дорада и складиштење слада
•П  роизводња сладовине
•Г  лавно врење
•Н  акнадно врење и одлежавање пива
•Б  истрење и истакање пива
•Б  иолошка стабилност пива и поступци за њено побољшање
•К  олоидна стабилност пива
•У  зрочници кварења пива и хигијенске мере при производњи
Вежбе :
•О  цена квалитета јечма
•О  цена квалитета слада
•К  онтрола комљења
• К онтрола кувања и хмељења сладовине
•О  дређивање алкохола, правог и привидног екстракта у пиву
•И  зрачунавање садржаја екстракта у основној сладовини
•М  асени биланс
Настава у блоку:
•Ф  азе технолошког процеса производње слада и пива
•Р  егулисање и праћење параметара у производњи шећера
•В  ођење евиденције припреме за сваку фазу технолошког процеса производње
салада и пива
•К  ритичне тачке (НАССР) при производњи

Кључни појмови:
Производња слада, производња сладовине, производња пива
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 369

•н  аброји сорте грожђа за производњу вина Теорија:

• о бјасни хемијски састав грожђа и карактеристике винских •С
 орте грожђа
квасаца •С
 астав грожђа и шире
• о бјасни фазе технолошког процеса производње белих и •О
 сновне фазе у технолошком процесу производње вина
црвених вина •В
 ински подруми и технолошка опрема
• о пише сумпорисање шире и кљука, судова и вина •П
 роизводња белих вина
• о пше услове у току бурног и накнадног врења •П
 роизводња црвених (црних) вина
• р азликује карактеристике десертних, пенушавих и •П
 роизводња специјалних врста вина
ликерских вина •К
 варење и недостаци вина
• р азликује мане и болести вина •П
 роизводња ракија од грожђа (вињак, лозовача, комовица)
•н  аведе и опише поступке производње винских дестилата •П
 роизводња ракија од коштичавог воћа
• о пише особине основних сировина за производњу воћних Вежбе :
ракија •А
 нализа квалитета грожђа
• о бјасни фазе технолошког процеса производње воћних •А
 нализа шире
ракија •О
 дређивање % алкохола и екстракта у вину
Технологија вина, • у зима узорке сировина, полупроизвода и готових •О
 дређивање слободног и укупног SО2 у вину
винских и воћних производа изводи механичке, хемијске и микробиолошке •О
 дређивање испарљивих и укупних киселина
дестилата анализе сировина, полупроизвода и готових производа •О
 дређивање садржаја алкохола у ракији
•О
 дређивање садржаја екстракта у ракији
• к ористи средства за личну и колективну заштиту на раду •Е
 гализирање и купажирање вина
• у чествује у процесу претакања вина Настава у блоку:
•и  зводи егализацију и купажирање вина •В
 рсте средстава за личну и колективну заштиту на раду
•п  рати услове складишта •К
 онтрола сировина, готовог производа и амбалжног материјала
• о бавља производњу вина, винских дестилата и воћних •Р
 егулисање и праћење параметара у производњи и чувању вина, винских и
ракија воћних дестилата
• в рши контролу сировина, полупроизвода и производа на •Ф
 азе технолошког процеса производње вина, винских дестилата и воћних ракија
критичним местима (НАССР) •В
 ођење евиденције припреме за сваки део технолошког процеса
•К
 ритичне тачке (НАССР) при производњи

Кључни појмови:
Производња белих вина, производња црвених (црних) вина, производња
специјалних врста вина, производња ракија од грожђа, производња ракија од
коштичавог воћа

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања.
Планирање наставе и учења
При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основи прехрамбене технологије, Екологије и заштите
животне средине, Хемија, Технике рада у лабораторији, Прехрамбена технологија 2. и 3. разреда., Технолошких операција.

Облици наставе и препоручен број часова:

У зависности од интереса локалне средине, школа бира три модула од понуђених.
Модул се реализује кроз следеће облике наставе:

Изабрана технологија:
– теоријска настава (31 час)
– вежбе (31 час)
– настава у блоку (18 часова)
– Планирати припрему ученика, у оквиру предмета, последње две недеље школске године, за полагање матурског испита.

Подела одељења на групе

Одељење се дели на групе приликом реализације:
– вежби и
– наставе у блоку

Методе рада:
Користити различите методе ради мотивисања ученика и постизања задатих исхода
– вербално-текстуалне методе (монолог, дијалог, објашњавање, дискусија, дебата, читање, писање…)
– илустративно-демонстративне (слике, плакати, модели, илустрације, таблице, дијаграми, скице, презентације, видео снимци…)
– лабораторијско-експерименталне (лабораторијске вежбе, експеримент, практични рад…)
Користити различите активне методе наставе (квиз, сликовне асоцијације, активно слушање аудио записа, укрштенице, игру улога,
акваријум, студију случаја…)
Страна 370 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

На часовима вежби, осим лабораторијских вежби и практичног рада изводити и пројектну наставу.
Пројектну наставу изводити у мањим групама или паровима. Предвидети и време потребно за презентовање радова.

Место реализације наставе

– теоријска настава у учионици / кабинету
– лабораторијске вежбе у школској лабораторији, рачунске вежбе у кабинету/учионици
– вежбе је могуће реализовати код послодаваца у трајању од 5 часова (3 часа вежби из прехрамбене технологије +2 часа ве-
жби из технолошких операција)
– наставу у блоку реализовати у школској лабораторији, радионици, погонској лабораторији, производним погонима

Препоруке за реализацију наставе

Технологија прераде воћа и поврћа

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација
– користити законске прописе и важеће правилнике
– користити узорке воћа и поврћа за лабораторијске анализе
– користити узорке производа од воћа и поврћа за лабораторијске анализе
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за прераду воћа и поврћа

Технологија пекарства
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити законске прописе и важеће правилнике
– приказати шеме технолошког процеса производње пекарских производа
– користити узорке сировина у пекарству за лабораторијске анализе
– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за производњу пекарских и посластичарских производа

Технологија млека
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација
– користити законске прописе и важеће правилнике
– приказати шеме технолошког процеса производње козумног млека и производа од млека
– користити узорке млека и производа од млека за лабораторијске анализе
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима млекарске индустрије

Технологија шећера
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити законске прописе и важеће правилнике
– користити узорке сировина и шећера за лабораторијске анализе
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима за производњу шећера

Технологија слада и пива

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити законске прописе и важеће правилнике
– приказати шеме технолошког процеса производње слада и пива
– користити узорке јечма, слада, сладовине и пива за лабораторијске анализе
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у погонима индустрије слада и пива

Технологија вина, винских и воћних дестилата

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства) и видео презентација;
– користити законске прописе и важеће правилнике
– приказати шеме технолошког процеса производње вина и винских дестилата и ракија
– користити узорке грожђа, шире,вина и ракија за лабораторијске анализе
– прорачуне обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– НАССР – анализа ризика и критичне контролне тачке у индустрији вина и винских дестилата

Предлог пројектних задатака:

– Иновативна и традиционална прерада воћа
– Иновативна и традиционална прерада поврћа
– Заступљеност пекарских производа у свакодневној исхрани
– Кварење пекарских производа
– Иновације у посластичарству
– Потребе за производњом млека без лактозе
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 371

– Разлика између кефира и осталих ферментисаних млечних производа

– Разлика између жутог и белог шећера
– Споредни производи у производњи шећера и њихова употеба
– Разлике између тамног и светлог пива
– Врсте пива
– Врсте вина
– Неговање различитих врста вина

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција(знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације
исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу.
Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на
раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на рад-
ном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију
прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Блок настава се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе
у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према соп-
ственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на
тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању.
Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:
Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране
послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигну-
ћа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих
и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку модула упознају ученике са крите-
ријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавешта-
ва наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума
и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник –
координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би прису-
ствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво
достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Страна 372 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ТЕХНОЛОШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 70 70 30 170
III 70 70 30 170
IV 62 62 36 160
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
II 70 70 30 170
III 70 70 30 170
IV 62 62 36 160
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад
Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање знања о принципима технолошких операција и процеса
– Усвајање знања о врстама и начину рада различитих машина и апарата који су саставни део прехрамбене индустрије
– Оспособљавање ученика да рукује различитим инструментима за мерење одређених процесних величина
– Оспособљавање ученика да прерачуна измерене величине из јединица једног мерног система у јединице другог система
– Оспособљавање ученика да изврши правилан избор уређаја у зависности од карактеристика сировине и производног погона
– Упознавање са системима аутоматског управљања и регулацијe

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: други
Ред.бр. МОДУЛ Трајање модула
1 Карактеристике флуида 72
2 Транспорт материјала 30
3 Ситњење и мешање материјала 26
4 Раздвајање нехомогених система 42

Разред: трећи
Ред.бр. МОДУЛ Трајање модула
1 Размена топлоте 90
2 Топлотне операције 90

Разред: четврти
Ред.бр. МОДУЛ Трајање модула
1 Дифузионе операције 124
2 Системи управљања и регулације 30
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 373

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• разликује врсте флуида Теорија:
• дефинише особине идеалних и реалних гасова •Ф  луиди
• наведе основне величине стања флуида и њихове јединице •И  деални гасови
• објасни Клапејронову једначину • Ј едначина идеалног гаса
• објасни појмове: притисак, атмосферски притисак, •Б  ојл-Мариотов, Геј-Лисаков, Шарлов и Далтонов закон
надпритисак, вакуум •Р  еални гасови
• дефинише изобарски, изохорски и изотермски процес •В  ан дер Валсова једначина
• дефинише Бојл-Мариотов, Геј-Лисаков, Шарлов и •О  собине течног стања
Далтонов закон •С  тишљивост
• дефинише густину флуида, јединице у којима се изражава •Г  устина
и зависност од других величина •В  искозитет
• дефинише вискозитет, јединице у којима се изражава и •П  ритисак
зависност од других величина •П  роток
• објасни узајамне везе између густине и вискозитета • Ј едначина континуитета
флуида •Е  нергија флуида
• дефинише хидростатички притисак и хидростатички •Б  ернулијева једначина
парадокс •Т  оричелијева теорема
• разликује врсте протока, као и јединице у којима се •П  итоова цев
изражавају •П  ригушна плоча
• објасни законитости струјања флуида •Г  ранични слој флуида
Карактеристике флуида • разликује врсте енергија при струјању флуида •Р  ежим струјања флуида
• објасни Бернулијеву једначину и њену примену •Р  ејнолдсов критеријум (број)
• разликује режиме струјања флуида •О  тпори при струјању
• објасни значај величине граничног слоја у технолошким Вежбе:
операцијама •П  ровера Бојл-Мариотовог, Геј-Лисаковог и/или Шарловог закона
•М  ерење притиска, надпритиска и пијезометарска цев,
• решава рачунске задатке у вези механике флуида •U  -манометар и Бурдонов манометар
• одреди величину притиска и надпритиска флуида •М  ерење протока: ротаметар, гасни сат, мерило са пригушном плочом
• одреди разлику притиска у флуиду •Р  ејнолдсов оглед
• одреди величину протока флуида •О  дређивање хидрауличких отпора при малим и великим брзинама струјања
• изрази процесне величине у системским и несистемским Настава у блоку:
јединицама •П  раћење и евидентирање процесних величина у производном погону
• избаждари мерило са пригушном плочом, као и да одреди
константу пригушне плоче Кључни појмови:
• одреди режим струјања флуида Карактеристике флуида, идеални гасови
• мерењем пада притиска одреди величине хидрауличних
отпора при струјању флуида малим и великим брзинама

• прати процесне величине у производном погону

• уочава промене процесних величина током процеса
производње
• разликује технолошке операције и технолошке процесе Теорија:
• нацрта технолошку шему задатог процеса •Т
 ехнолошки процес
• дефинише брзину технолошке операције •Т
 ехнолошке операције
• објасни да је разлика притисака погонска сила за •Б
 рзина технолошке операције
транспорт флуида  огонска сила
•П
• дефинише капацитет уређаја •К
 апацитет уређаја
• дефинише степен корисног дејства уређаја •С
 тепен корисног дејства
• разликује на цевоводима одређене елементе цевних водова •Е
 лементи цевовода
• разликује црпке за течне и гасовите флуиде •Ц
 рпке за течности
• објасни начин рада карактеристичних типова црпки за •Ц
 рпке за гасовите флуиде
течне и гасовите флуиде •Т
 ранспортери за чврсте материје
• објасни начин рада компресора Вежбе:
• разликује врсте транспортера који се користе у •К
 арактеристике центрифугалне црпке
Транспорт флуида
прехрамбеној индустрији •К
 арактеристике вакуум црпке
• објасни начин рада оних транспортера који се изучавају у Настава у блоку:
склопу одабраних модула прехрамбене технологије •Р
 егулисање и праћење параметара црпки за течне и гасовите флуиде
• одабере транспортер у зависности од карактеристика  ранспорт чврстог материјала различитим транспортерима
•Т
материјала који се транспортује
• одреди карактеристике центрифугалне црпке (капацитет, Кључни појмови:
снага, степен искоришћења) Транспорт флуида, технолошки процес, технолошке операције, транспортери за
• одреди величину вакуума који се остварује радом чврсте материје
лабораторијске вакуум црпке
• изрази процесне величине у системским и несистемским
јединицама
• прати параметре рада машина за транспорт флуида
• ради на машинама за транспорт чврстог материјала
Страна 374 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• дефинише појмове ситњења, степен ситњења и Теорија:

просејавања •Т
 еорија ситњења
• разликује материјале који се дробе, мељу или секу; •С
 тепен ситњења
• објасни начин рада уређаја за ситњење (дробилице, •Д
 робилице
млинови и сецкалице) •М
 линови
• разликује врсте сита •С
 ецкалице
• објасни начин рада уређаја за просејавање •П
 росејавање
• објасни фракционо просејавање материјала •С
 истемска сита
• објасни принципе мешања течних, прашкастих и тестастих •Р
 азличите врсте сита (ротациона, осцилаторна, вибрациона)
материјала •Ф
 ракционо просејавање
• разликује мешалице за течности, тесто и прашкаст •М
 ешање
материјал •М
 ешалице за течности (пропелерске, планетарне)
Ситњење и мешање
• објасни начин рада мешалица •П
 неуматске мешалице
материјала
• одреди критичан и радни број обртаја млина са куглама •П
 ужасте мешалице
•М
 ешалице за тестасте материјале
• изврши гранулометријску анализу материјала пре и после Вежбе:
ситњења •К
 ритичан и радни број обртаја млина са куглама
• прати рад и води евиденцију на машинама за ситњење •Г
 ранулометријска анализа материјала пре и после ситњења
материјала Настава у блоку:
•Р
 егулисање и праћење параметара рада машина за ситњење материјала
• прати рад и води евиденцију на машинама за мешање •Р
 егулисање и праћење параметара рада машина за мешање течности и чврстих
течности и чврстих материјала материјала

Кључни појмови:
Ситњење и мешање материјала, дробилице, млинови, сецкалице, мешалице
• разликује дисперзне системе Теорија:
• дефинише хетерогене системе •Ф
 аза
• разликује начине раздвајања фаза у хетерогеним •Д
 исперзни системи
системима •Х
 етерогени системи
• објасни шта је таложење и који фактори утичу на брзину •Н
 ачини раздвајања хетерогених система
таложења •Т
 аложење, брзина таложења
• разликује врсте таложника •Т
 аложници
• објасни рад оних таложника који се изучавају у склопу •Ф
 илтрирање, погонска сила и брзина филтрирања
одабраних модула прехрамбене технологије •У
 ређаји за филтрирање течних и гасовитих хетерогених система
• дефинише појмове: филтрирање, филтер (цедило), •Ц
 ентрифугирање
филтрациона погача, филтрат и погонска сила за •Ц
 ентрифуге
филтрирање •С
 епарација
• разликује врсте уређаја за филтрирање •С
 епаратори
• објасни рад уређаја за филтрирање
• објасни шта је центрифугирање и од којих фактора зависи
Раздвајање нехомогених • разликује врсте центрифуга
система • објасни начин рада центрифуга
• објасни шта је сепарација и од којих фактора зависи
• разликује врсте сепаратора
• објасни начин рада сепаратора
• одреди брзину таложења различитих суспензија под Вежбе:
атмосферским и сниженим притиском •О
 дређивање брзине таложења различитих суспензија под атмосферским и
• решава задатке из области таложења и центрифугирања сниженим притиском
• одреди капацитет филтер пресе •Р
 ачунски задаци из таложења и центрифугирања
•О
 дређивање капацитета филтер пресе
• прати рад и води евиденцију параметара уређаја за Настава у блоку:
раздвајање компоненти хетерогеног система •П
 раћење рада и вођење евиденције параметара уређаја за раздвајање компоненти
хетерогених система

Кључни појмови:
Раздвајање нехомогених система, уређаји за филтрирање, центрифуге, сепаратори

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаних циљева предмета, исхода и нивоа постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. При планирању наставе водити рачуна о саставу
одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...),
уџбеницима и другим наставним материјалима који ће се користити. Полазећи од исхода и кључних појмова садржаја наставник креира
свој глобални план рада из кога касније развија своје оперативне планове. Исходе дефинисане по областима користити за даљу операци-
онализацију специфичних исхода на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују, да
се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. Препорука је да
наставник планира и припрема наставу у сарадњи са колегама и на тај начин обезбеди међупредметну корелацију.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе по модулима

Карактеристике флуида
– теоријска настава (30 часова)
– вежбе (30 часова)
– настава у блоку (12 часова)

Транспорт флуида
– теоријска настава (12 часова)
– вежбе (12 часова)
– настава у блоку (6 часова)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 375

Ситњење и мешање материјала

– теоријска настава (10 часова)
– вежбе (10 часова)
– настава у блоку (6 часова)

Раздвајање нехомогених система

– теоријска настава (18 часова)
– вежбе (18 часова)
– настава у блоку (6 часова)
Планирати припрему ученика у оквиру предмета задње две недеље за полагање матурског испита
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: вежби и наставе у блоку.

Методе рада:
Користити различите методе ради мотивисања ученика и постизања задатих исхода
– вербално-текстуалне методе (монолог, дијалог, објашњавање, дискусија, дебата, читање…)
– илустративно-демонстративне (машине, апарате, инструменте, слике, плакати, модели, илустрације, таблице, дијаграми, скице,
презентације, видео снимке, анимације…)
– лабораторијско-експерименталне (лабораторијске вежбе, експеримент, практични рад…)
Користити различите активне методе наставе (квиз, сликовне асоцијације, активно слушање аудио записа, укрштенице, игру улога,
акваријум, студију случаја…)
На часовима вежби, осим рачунских задатака, демонстрационих огледа и практичних задатака изводити и пројектну наставу. Про-
јектну наставу изводити у мањим групама или паровима. Предвидети и време потребно за презентовање радова. Предлог пројектних
задатака:
– Густина и вискозитет флуида – где је веза?
– Режим струјања равничарске и планинске реке
– Црпке у преради воде
– Када дробимо, а када мељемо?
– Направити пешчани филтер

Место реализације наставе:

– теоријска настава у учионици/кабинету;
– вежбе у кабинету/школској лабораторији/ погонској лабораторији и производном погону
– наставу у блоку у кабинету/школској лабораторији/погонској лабораторији и производном погону
– вежбе је могуће реализовати код послодаваца у трајању од 5 часова (3 часа вежби из прехрамбене технологије +2 часа ве-
жби из технолошких операција)

Препоруке за реализацију наставе по модулима:

Карактеристике флуида
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката и видео презентација
– направити са ученицима постер величина стања и њихових јединица
– извести Бернулијеву једначину за цев константног и променљивог пресека
– извести Бернулијеву једначину за Питоову цев, Торичелијеву теорему и пригушну плочу
– са ученицима увежбавати превођење несистемских у системске јединице
– инсистирати на табеларном и графичком приказу узајамне зависности величина стања
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– на крају модула ученик ради тест знања

Транспорт флуида
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства), анимација, модела и
видео презентација транспортера за флуиде и транспортера за чврсте материјале
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– са ученицима увежбавати превођење несистемских у системске јединице
– инсистирати на табеларном и графичком приказу промена у току технолошког процеса
– мотивисати ученике да транспортере препознају у свакодневном животу и производним погонима и да на основу карактеристика
материјала одабирају одговарајући транспортер
– на крају модула ученик ради тест знања

Ситњење и мешање материјала

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства), анимација, модела и
видео презентација дробилица, млинова, сецкалица, транспортера за флуиде и за чврсте материјале
– усмеравати ученике да повезују уређаје са производним погонима у којима се користе
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– на крају модула ученик ради тест знања
Страна 376 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Раздвајање нехомогених система

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног препарата (наставног средства), анимација, модела и
видео презентација таложника, уређаја за филтрирање, центрифуга и сепаратора
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– на крају модула ученик ради тест знања

Предлог пројектних задатака:

– Густина и вискозитет флуида – где је веза?
– Режим струјања равничарске и планинске реке
– Црпке у преради воде
– Када дробимо, а када мељемо?
– Направити пешчани филтер
У току реализације наставе:
– ученик је обавезан да води дневник рада на вежбама и током наставе у блоку
– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– придржавати се Закона о безбедности и здрављу на раду и Правилника о безбедности и здрављу на раду
– узети у обзир предзнања ученика из наставних предмета Физике, Математике, Прехрамбене технологије.
– на крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен
остварености исхода.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми, уређајима, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 377

Разред: трећи
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише термодинамички систем Теорија:
•д  ефинише термодинамичке величине стања и величине •Т  ермодинамички систем
процеса •Т  ермодинамичке величине
•д  ефинише појмове температуре и енергије (унутрашња и •Е  нергија (унутрашња, топлотна), топлотни капацитет
топлотна) •Р  ад, запремински рад
•д  ефинише топлотну енергију као вид електромагнетног • I закон термодинамике
зрачења •А  дијабатски процеси
• о бјасни појмове: топлота, температура, топлотни •Е  нталпија
капацитет, специфичан и моларни топлотни капацитет •Е  нергетски ефекти технолошких процеса
• р азликовати осетну од латентне топлоте •Е  ндотермни и егзотермни процеси
• о бјасни појмове топлота фазног прелаза и специфична • I I закон термодинамике
топлота фазног прелаза •К  арноов циклус
• р азликује ендотермне и егзотермне процесе •Т  оплота (осетна и латентна)
• р азликује механички и запремински рад •Т  оплотни капацитет
•д  ефинише погонску силу за пренос топлоте •К  ондензација и кључање
•д  ефинише I закон термодинамике на разне процесе •Т  опљење и очвршћавање
•д  ефинише адијабатски процес •П  ренос топлоте: кондукција, конвекција, зрачење
•п  римени I закон термодинамике на све термодинамичке •П  ролаз топлоте
процесе Вежбе:
•д  ефинише појам енталпије и промену енталпије •К  алибрисање термоелемента
Размена топлоте • р азликује повратне, неповратне процесе и кружне процесе •М  ерење температуре термоелементом
•д  ефинише II закон термодинамике •О  дређивање топлотног капацитета
• о бјасни Карноов циклус •О  дређивање количине топлоте која се проведе
• р азликује механизме преноса топлоте •О  дређивање количине топлоте која се пренесе мешањем
• о бјасни начине преноса топлоте кондукцијом, конвекцијом •О  дређивање количине пролаза топлоте
и зрачењем •Е  кспериментално одређивање отпора при преносу топлоте
• а нализира факторе који утичу на брзину преноса топлоте и Настава у блоку
на отпор преносу топлоте •М  ерење и прећење промена температуре у производном погону
•В  ођење евиденције (табеларно и графички) мерених темепратура током
•м  ери температуру различитим инструментима производног процеса
• е кспериментално одреди топлотни капацитет калориметра
• р ешава рачунске задатке у вези преноса топлоте Кључни појмови:
• о дреди карактеристичне коефицијенте и отпоре при Размена топлоте, термодинамичке величине, енталпија, топлота, кондензација и
преносу топлоте на основу мерења процесних величина на кључање, топљење и очвршћавање
изолованом цевоводу

•м  ери температуру различитим инструментима у току

процеса производње
•п  рати промену температуре у току технолошког поступка
• г рафички престави промену мерене температуре у току
технолошког поступка
• објасни појам и значај масеног и топлотног биланса Теорија
технолошке операције и процеса •В
 одена пара и њене карактеристике
• разликује врсте извора и носилаца топлоте, као и да •Р
 азмењивачи топлоте
дефинише карактеристике водене паре •Р
 азмена топлоте при истострујном и супротнострујном току флуида
• дефинише врсте размењивача топлоте •У
 кувавање
• објасни начин рада размењивача топлоте •У
 кувачи
• разликује ефекте размене топлоте при истострујном и •В
 ишестепено укувавање
супротнострујном току флуида •Р
 асхладни уређаји
• објасни операцију укувавања Вежбе:
• објасни начин рада укувача •П
 роизводња засићене водене паре
• објасни принцип вишестепеног укувавања •Е
 кспериметално одређивање величине топлотних губитака
• разликује врсте расхладних машина •Е
 кспериментално одређивање степена концентрисања
• објасни начин рада расхладних машина •О
 дређивање специфичне потрошње примарне паре приликом укувавања у
Топлотне операције
отвореном и затвореном укувачу
• опслужи парни котао Настава у блоку
• одреди величину топлотних губитака током укувавања  раћење параметара производње водене паре у производним погонима
•П
• одреди степен концентрисања током укувавања •А
 утоматска регулација температуре отвореног укувача
• одреди специфичну потрошњу примарне паре приликом
укувавања у отвореном и затвореном укувачу Кључни појмови:
• мери параметре у току производње водене паре Топлотне операције, размењивачи топлоте, укувачи, расхладни уређаји
• прати и евидентира промену параметара у току
производње водене паре

• прати и евидентира промену процесних величина

размењивача топлоте у производном погону
• разликује све елементе аутоматске регулације температуре

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаних циљева предмета, исхода и стандарда постигнућа, самостал-
но планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. При планирању наставе водити рачуна о саставу
одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...),
уџбеницима и другим наставним материјалима који ће се користити. Полазећи од исхода и кључних појмова садржаја наставник креира
свој глобални план рада из кога касније развија своје оперативне планове. Исходе дефинисане по областима користити за даљу операци-
онализацију специфичних исхода на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују, да
се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. Препорука је да
наставник планира и припрема наставу у сарадњи са колегама и на тај начин обезбеди међупредметну корелацију.
На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Страна 378 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Облици наставе по модулима

Размена топлоте
– теоријска настава (36 часова)
– вежбе (36 часова)
– настава у блоку (12 часова)

Топлотне операције
– теоријска настава (39 часова)
– вежбе (39 часова)
– настава у блоку (18 часова)

Подела одељења на групе:

Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: вежби и наставе у блоку

Методе рада:
Користити различите методе ради мотивисања ученика и постизања задатих исхода
– вербално-текстуалне методе (монолог, дијалог, објашњавање, дискусија, дебата, читање…)
– илустративно-демонстративне (машине, апарате, инструменте, слике, плакати, модели, илустрације, таблице, дијаграми, скице,
презентације, видео снимке, анимације…)
– лабораторијско-експерименталне (лабораторијске вежбе, експеримент, практични рад…)
Користити различите активне методе наставе (квиз, сликовне асоцијације, активно слушање аудио записа, укрштенице, игру улога,
акваријум, студију случаја…)
На часовима вежби, осим рачунских задатака, демонстрационих огледа и практичних задатака изводити и пројектну наставу. ројект-
ну наставу изводити у мањим групама или паровима. Предвидети и време потребно за презентовање радова.
Предлог пројектних задатака:
– Енергетски ефикасна кућа
– Посуђе за моју кухињу – како да брже скувам?
– Плоче или цеви у загревању течности?
– Примарне паре као извор топлоте
– Укувавање у производњи шећера

Место реализације наставе:

– теоријска настава у учионици / кабинету;
– вежбе у кабинету/школској лабораторији/ погонској лабораторији и производном погону
– вежбе је могуће реализовати код послодаваца у трајању од 5 часова (3 часа вежби из прехрамбене технологије +2 часа вежби из
технолошких операција)
– наставу у блоку у кабинету/школској лабораторији/ погонској лабораторији и производном погону

Препоруке за реализацију наставе по модулима:

Размена топлоте
– на почетку школске године потребно је спровести иницијални тест (процесне величине и јединице, превођење јединица из си-
стемских у несистемске и обрнуто)
– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, анимација, цртежа и видео презентација, очигледног наставног
средства( материјала различитих коефицијената проводљивости, уређаја, инструмената, машина…)
– инсистирати на табеларном и графичком приказу узајамне зависности величина стања
– направити плакат фазних прелаза
– на крају модула ученик ради тест знања

Топлотне операције
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације за објашњење рада појединачних врста уређаја у којима се одвијају то-
плотне операције (цевасти, плочасти размењивачи топлоте, укувавање, расхладни уређаји…)
– са ученицима вежбати задатке из масених и топлотних биланса технолошке операције/процеса
– избор уређаја ускладити са изабраним модулима прехрамбене технологије које се изучавају
– на крају модула ученик ради тест знања
У току реализације наставе:
– ученик је обавезан да води дневник рада на вежбама
– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– придржавати се Закона о безбедности и здрављу на раду и Правилника о безбедности и здрављу на раду
– узети у обзир предзнања ученика из наставних предмета Физике, Математике, Хемије, Микробиологије, Прехрамбене технологи-
је, Физичке хемије, Технолошке операција 2. разред.
– на крају школске године треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен остварено-
сти исхода.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 379

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми, уређајима, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка

Разред: четврти
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• дефинише погонску силу за пренос масе Теорија:
• разликовати дифузију и конвективни пренос масе •П
 огонска сила за пренос масе
• одреди брзину преноса масе и факторе који је одређују •Д
 ифузија и конвективни пренос масе
• објасни појмове растварања и кристализације •К
 оефицијент дифузјие
• дефинише растворљивост •Ф
 иков закон дифузије
• конструише дијаграм растворљивости и очита •К
 онвективни флукс и коефицијент прелаза масе
растворљивост на одређеној температури са дијаграма •Р
 астварање
• објасни колигативне особине раствора •Р
 астворљивост
• објасни настајање кристалне клице и процес •К
 рива растворљивости
кристализације •К
 олигативне особине раствора
• објасни начин рада одабраних кристализатора  ристална клица и кристализација
•К
• анализира услове кристализације код сваког типа •К
 ристализатори
кристализатора понаособ •О
 ређивање степена искоришћења кристализтора
• дефинише основне параметре влажног ваздуха: апсолутна •В
 лажан ваздух и параметри влажног ваздуха
и релативна влажност, тачка росе и температура влажне •Д
 ијаграм влажности ваздуха
кугле •С
 ушење и фазе процеса сушења
• очита влажност ваздуха из дијаграма влажности ваздуха на •Б
 рзина сушења
основу измерених величина •П
 ринцип рада сушница
• објасни процес сушења и фазе сушења •А
 псорпција и десорпција
• дефинише брзину сушења  псорбери
•А
• објасни рад сушница •А
 дсорпција и брзина адсорпције
• анализира услове сушења код сваког типа сушнице •А
 дсорбери
понаособ •Е
 кстракција
• објасни врсте апсорпције •Б
 рзина екстракције
• разликује врсте апсорбера  кстрактори
•Е
• објасни начин рада апсобера •Р
 авнотежни дијаграм
• анализира услове апсорпције код сваког типа апсорбера •Х
 енријев, Раулов и Далтонов закон
понаособ •Р
 авнотежна дестилација
Дифузионе операције
• објасни принцип адсорпције  аржна дестилација
•Ш
• објасни начин рада адсобера •Д
 естилатори
• анализира услове адсорпције код сваког типа адсорбера  естилација воденом паром
•Д
понаособ •Р
 елативна испарљивост
• објасни принцип екстракције •В
 ишестпена дестилација
• дефинише брзину екстракције и од чега зависи •Т
 еоријски под
• објасни начин рада екстарктора •Р
 еални под
• дефинише течне смеше и темературу кључања тих смеша •Р
 ефлукс и рефлуксни однос
• дефинише молски и масени удео •Е
 фикасност ректификационе колоне
• објасни процес испаравања чистих течности и раствора  рсте ректификационих колона
•В
• објасни фазни и равнотежни дијаграм Вежбе:
• дефинише азеотропске смеше •О
 дређивање топлоте растварања соли калориметром
• објасни Хенријев, Раулов и Далтонов закон •Е
 булиоскопија
• објасни принцип дестилације под атмосферским и •О
 дређивање влажности ваздуха методом тачке росе и помоћу психрометра
сниженим притиском •О
 дређивање брзине сушења у сушници
• објасни вишестепену дестилацију •А
 псорпција угљендиоксида у колони с водом и калијумхидроксидом
• објасни принцип ректификације  дређивање брзине адсорпције метиленско плавог на активном угљу
•О
• дефинише теоријски под и рефлуксни однос •Е
 ксперимнтално одређивање промене састава дестилата на основу праћења
• утврди ефикасност ректификационе колоне промене густине
• објасни начин рада ректификационих колона •E
 кспериментално одређивање ефикасност ректификационе колоне
• решава рачунске задатке у вези дифузионих операција Настава у блоку:
• одреди величину топлоте растварања калориметром •П
 раћење процесних величина и њихове зависности у току дифузионих операција
• одреди повећање температуре кључања ебулиоскопском •О
 дређивање брзине сушења у погонској сушници
методом •И
 зрачунавање масеног и топлотног биланса кристализације
• припреми пресићен раствор одређене соли и изврши
кристализацију Кључни појмови:
• одреди степен искоришћења кристализатора Дифузионе операције, растварање, растворљивост, сушење, екстракција,
• користи дијаграм влажног ваздуха дестилација
Страна 380 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• одреди влажност ваздуха методом тачке росе и помоћу

психрометра
• одреди брзину сушења у лабораторијским сушницама
• одреди брзину апсорпције
• одреди брзину адсорпције
• конструише фазни и равнотежни дијаграм
• праћењем промене густине, прати промену састава
дестилата
• одреди ефикасност ректификационе колоне на основу
равнотежног дијаграма и концентације у почетном
раствору и десилату
• прати процесне величине на командној табли, евидентира
и табеларно и графички представља
• одреди брзину сушења у погонским сушницама
• прати промену састава дестилата
• израчуна масени и топлотни биланс кристализације
• објасни значај аутоматизације Теорија:
• разликује врсте система управљања и регулације • а утоматизација
• разликује основне уређаје система аутоматске регулације • с истеми аутоматског управљања и регулације
• објасни аутоматску регулацију технолошког процеса •п  овратна спрега
производње, праћењем аутоматске контроле основних • е лементи регулационог кола
променљивих величина процеса • с игнали
• прочита блок дијаграм •м  ерни елемент
• објасни начин рада регулационог вентила •и  звршни елемент
• прати и регулише процесне величине • р егулатор
• уочи и обележи основне елементе система аутоматске •н  ачин рада кола аутоматске регулације
Системи управљања и регулације на блок дијаграму у производном погону • т рансмитер
регулације • прати процесне величине на командној табли у Вежбе:
производном погону • с имболи
•б  лок дијаграм
• р егулациони вентил
• а утоматска регулација температуре, нивоа или притиска
Настава у блоку:
•П  раћење и регулација погонских величина у производном погону
•б  лок дијаграм са елементима аутоматске регулације процесних величина

Кључни појмови:
Системи управљања и регулације, аутоматизација, регулатор, трансмитер.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаних циљева предмета, исхода и ниво постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. При планирању наставе водити рачуна о саставу
одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...),
уџбеницима и другим наставним материјалима који ће се користити. Полазећи од исхода и кључних појмова садржаја наставник креира
свој глобални план рада из кога касније развија своје оперативне планове. Исходе дефинисане по областима користити за даљу опера-
ционализацију специфичних исхода на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању треба имати у виду да се исходи разликују,
да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности. Препорука је
да наставник планира и припрема наставу у сарадњи са колегама и на тај начин обезбеди међупредметну корелацију. На почетку модула
ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе по модулима

Дифузионе операције
– теоријска настава (50 часова)
– вежбе (50 часова)
– настава у блоку (24 часа)

Системи управљања и регулације

– теоријска настава (12 часова)
– вежбе (12 часова)
– настава у блоку (6 часова)
– планирати припрему ученикау оквиру предмета задње две недеље за полагање матурског испита
Подела одељења на групе: Одељење се дели на 2 групе приликом реализације: вежби и наставе у блоку
– теоријска настава у учионици / кабинету;
– вежбе у кабинету/школској лабораторији/ погонској лабораторији и производном погону
– вежбе је могуће реализовати код послодаваца као УКР* у трајању од 6 часова (4 часа вежби из прехрамбене технологије +2 часа
вежби из технолошких операција)
– наставу у блоку у кабинету/школској лабораторији/ погонској лабораторији и производном погону

Препоруке за реализацију наставе:

Дифузионе операције
– на почетку школске године потребно је спровести иницијални тест (обновити физичке величине, јединице, превођење јединица из
системских у несистемске и обрнуто, погонске силе за технолошке операције, фазне прелазе…)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 381

– теоријски део наставе реализовати уз помоћ слика, проспеката, очигледног наставног средства, шема, скица и видео презентација
(кристализатора, сушница, адсорбера, апсорбера, екстрактора, дестилатора, ректификационе колоне…) за објашњење рада поједи-
начних врста уређаја у којима се одвијају дифузионе операције
– допунити са ученицима постер величина стања и њихових јединица
– са ученицима увежбавати превођење несистемских у системске јединице
– инсистирати на табеларном и графичком приказу узајамне зависности величина стања
– избор машина и апарата ускладити са избраним модулима прехрамбене технологије
– инсистирати на постављању масеног биланса за дифузионе операције
– на крају модула ученик ради тест знања

Системи управљања и регулације

– користити блок шеме аутоматске регулације из различитих производних погона и са ученицима их очитавати
– на вежбама давати примере и задатке на који начин се регулишу процесне величине
– као резултате вежбе нацртати дијаграме регулационог кола – дијаграм одзива (темепратура – време)
– проверавати знање користећи блок шеме и дијаграме
У току реализације наставе:
– ученик је обавезан да води дневник рада на вежбама
– прорачуне у току одређивања обавезно радити поступно, а не користити готове обрасце
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– придржавати се Закона о безбедности и здрављу на раду и Правилника о безбедности и здрављу на раду
– у току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из наставних предмета Физике, Математике, Прехрамбене технологи-
је, Технолошких операција 2. и 3. разреда, Физичке хемије
– на крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен
остварености исхода.

Предлог пројектних задатака:

– Пут од репе до кристала шећера
– Сушење воћа и поврћа
– Од шљиве до шљивовице
– Настајање етеричних уља

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењива-
њу у средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На
крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према опреми, уређајима, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације
исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу.
Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на
раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на рад-
ном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију
прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Блок настава се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе
у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према соп-
ственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на
тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању.
Страна 382 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране
послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигну-
ћа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих
и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку модула упознају ученике са крите-
ријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавешта-
ва наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума
и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник –
координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би прису-
ствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво
достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.

Назив предмета: БИОХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 70 70
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са значајем биохемије у прехрамбеној индустрији;
– Упознавање са значају органских једињења у биохемијским процесима;
– Усвајање знања о ензимима и њиховoј улози у прехрамбеној индустрији;
– Усвајање знања о биохемијским процесима у сировинама и готовим производима при производњи прехрамбених производа и њи-
ховом кварењу.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ ТЕМЕ ПРЕДМЕТА

Разред: трећи
Ред.бр НАЗИВ ТЕМЕ Трајање теме
1 Органска једињења значајна за биохемијске процесе 22
2 Ензими 18
3 Биохемијски процеси у намирницама 30

4. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
TEMА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни грађу ћелије кроз шематски приказ и улогу
органела,воде макро и микро елемената
•н  аведе и поделу угљених хидрата
• објасни особине и улогу угљених хидрата
•н  аведе поделу и структуру моносахарида
• о бјасни реактивност моносахарида, дисахарида,
полисахарида
• р азликује редукујуће и нередукујуће дисахариде
Органска једињења • о бјасни хидролизу скроба
значајна за биохемијске •д  ефинише аминокиселине и њихову поделу
процесе •н  аведе физичке особине аминокиселина
• о бјасни реактивност аминокиселина
•д  ефинише протеине, поделу према саставу,
растворљивости и функцији
•н  аведе карактеристичне реакције протеина
•д  ефинише липиде и њихову поделу
•д  ефинише врсте липида њихов састав структуру и
физичко-хемијске карактеристике
•д  ефинише сложене липиде
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Теорија
• предмет и задатак биохемије
• шематски приказ ћелије, грађа ћелије, ћелијске органеле
• вода и њена улога у биохемијским процесима, макро и микро елементи
• улога, особине и подела угљених хидрата
• моносахариди, дисахариди, полисахариди – физичко хемијске карактеристике
• аминокиселине, општа формула, подела и својства
• особине аминокиселина
• аособине и подела протеина
• прости и сложени протеини – подела, особине
• улога, подела и особине липида
• прости липиди, физичко-хемијске карактеристике
• сложени липиди
Кључни појмови:
моносахариди, дисахариди, полисахариди – физичко, аминокиселине, липиди
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 383

• дефинише ензиме и њихов значај за прехрамбену •К

 атализа у биохемијским процесима.
индустрију •Е
 нергија активације, улога катализатора
• објасни улогу ензима •Д
 ефиниција и улога ензима
• објасни структуру, порекло и механизам деловања ензима •О
 пште карактеристике ензима
• објасни утицај фактора на активност ензима и њихов •О
 собине ензима
значај при конзервисању намирница •М
 еханизам деловања ензима
Ензими • дефинише инхибицију и њен значај за прехрамбену •У
 тицај појединих фактора на активност ензима (температура, pH, активатори
индустрију инхибитори)
• објасни кофакторе ензиматске активности •К
 офактори ензиматске активности
• дефинише коензиме •К
 ласификација ензима
• класификује ензиме према типу биохемијске реакције
Кључни појмови:
коензими, ензими
• објасни метаболизам угљених хидрата •М
 етаболизам-катаболизам, анаболизам
• објасни гликолизу и процес ферментација •М
 етаболизам угљених хидрата,разлагање скроба и гликогена
• опише Кребсов циклус •А
 наеробно разлагање угљених хидрата-гликолиза
• објасни млечно-киселинско врење •А
 еробно разлагање угљених хидрата – Кребсов циклус
• објасни алкохолну ферментацију •М
 лечна,бутерна,пропионска ферментација
Биохемијски процеси у • објасни сирћетну ферментацију •А
 лкохолна ферментација
намирницама • објасни процес разлагања протеина,липида •П
 ропионска ,бутерна ферментација
• идентификује процесе разлагања угљених хидрата, •М
 етаболизам протеина, аминокиселина
протеина, масти у технологијама у којима се одвијају ови •М
 етаболизам липида – хидролиза простих масти
процеси
• разликује биохемијске процесе кварења намирница Кључни појмови:
биохемијски процеси, метаболизам протеина, метаболизам липида

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаних циљева предмета, исхода и нивоа постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима. При планирању наставе водити рачуна о способно-
сти и потреба ученика у одељењу и резултатима иницијалног теста, степену опремљености кабинета, степену опремљености школе (ИТ
опрема, библиотека,...), наставног садржаја, уџбеницима и другим наставним материјалима који ће се користити. Полазећи од исхода и
кључних појмова садржаја наставник креира свој глобални план рада из кога касније развија своје оперативне планове. Исходе дефини-
сане по областима користити за даљу операционализацију специфичних исхода на нивоу конкретне наставне јединице. При планирању
треба имати у виду да се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и
више различитих активности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу у сарадњи са колегама и на тај начин обезбеди
међупредметну корелацију.
На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.

Облици наставе и препоручени број часова

На почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе,као и планом рада и начинима оцењивања. Предмет се реали-
зује кроз теоријски облик наставе. Теоријска настава се изводи у учионици или одговарајућем кабинету.
Број часова по темама је следећи:
Органска једињења значајна за биохемијске процесе (22 часа)
Ензими (18 часова)
Биохемијски процеси у намирницама (30 часова)

Препоруке за реализацију наставе:

Органска једињења значајна за биохемијске процесе

– користећи слике грађе ћелије утврдити значај биохемијског састава ћелије
– направити постере са поделом угљених хидрата и најважнијим примерима из сваке групе угљених хидрата
– издвојити најважније моносахариде, дисахариде, полисахариде важне за прехрамбену индустрију
– хидролизу скроба повезати са знањима стеченим на лабораторијским вежбама из хемије и закључке повезати са технологијама
производње у прехрамбеној индустрији
– аминокиселине поновити кроз општу формулу и појам пептидне везе
– утврдити својства аминокиселина кроз примере таложења (изоелектрична тачка) и реакцијама по моделу кључ–брава (ензими)
– важност протеина утврдити преко улоге протеина у важним процесима у организму (транспорт гасова, природни катализатори,
регулација рада органа – хормони, заштита организма од болести – антитела)
– објаснити процес денатурације протеина кроз примере излагања јајета високој температури као и појам стерилизације који се за-
снива на денатурацији протеина бактерија
– поновити стечена знања из хемије поделу липида на просте и сложене
– утврдити физичко-хемијске карактеристике простих липида као и важност одређивања јодног, сапонификационог и киселинског
броја у лабораторијама прехрамбене индустрије
– истаћи важност сложених липида фосфатида (лецитин) који се користе као емулгатори у прехрамбеној индустрији
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке

Ензими
– користити графички приказ за енергију активације
– израдити са ученицима постере са поделом ензима и њиховим особинама
– утврдити кроз примере (липаза, амилаза, протеаза, лактаза) важност ензима у метаболизму и прехрамбеној индустрији
– користити графике, слике за приказ утицаја различитих фактора на активност ензима
– истаћи важност инактивације ензима у прехрамбеној индустрији (бланширање)
Страна 384 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Биохемијски процеси у намирницама

– користити слике, шеме, компјутерске анимације за објашњење сложених реакција разрадње угљених хидрата, гликолизе
– приказати шеме ферментација (млечне, алкохолне, пропионске, бутерне, сирћетне) изазване различитим микроорганизмима
– сваку ферментацију повезати са технологијама производње у прехрамбеној индустрији
– шеме, слике користити за процесе метаболизма аминокиселина, протеина
Предлози за пројектну наставу:
– Производња киселог купуса
– Производња плавог сира
– Уквареност сирева
6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА
Наставник на почетку школске године или на почетку теме упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оцењи-
вања. Вредновање нивоа постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оцењивању у
средњој школи. На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика. На крају
школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, и ставова)
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка

Назив предмета: ФИЗИЧКА ХЕМИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ
НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 70 35 105
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Усвајање теоријских знања о интеракцији материје и енергије потребних за разумевање технолошког процеса у прехрамбеној ин-
дустрији;
– Упознавање са основним појмовима о оптичким особинама материје;
– Упознавање са основним појмовима о значају праћења кинетике, процеса као начина да се одреде основни параметри техноло-
шког процеса;
– Упознавање са основним појмовима о појавама на граници фаза;
– Упознавање са основним појмовима о працесима који се одигравају у електролитичкој ћелији и галванским елементима.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1 Оптичке методе испитивања у прехрамбеној индустрији 30
2 Колоидна хемија 13
3 Хемијска кинетика и равнотежа 19
4 Појаве на граници фаза 13
5 Електрохемијске методе испитивања 30

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• о бјасни природу и особине светлости Теорија
• о бјасни законе одбијања и преламања светлости •п  рирода и особине светлости
• о бјасни и примени рефрактометријску анализу • з акон преламања и одбијања светлости
• о бјасни појаву поларизације светлости • р ефрактометрија
• о бјасни апсорпцију светлости •п  оларизација светлости, оптички активне супстанце
• о бјасни фотоелектричну колориметрију •п  олариметријска анализа
Оптичке методе •д  ефинише спектар и врсте спектара • а псорпција светлости
испитивања у •д  ефинише спектрофотометрију •ф  отоелектична колориметрија
прехрамбеној •п  римени оптичке методе у испитивању хране • с пектри-подела
индустрији • с пектрофотометрија
• о дреди концентрацију суве материје у раствору Вежбе
рефрактометријски • р ефрактометријско одређивање шећера у раствору
•и  зврши полариметријску анализу раствора •п  олариметријска анализа
•и  зврши колориметријске анализе •ф  отоелектрична колориметрија
•п  римени спектрофотометријске анализе у испитивању • с пектрофометријска анализа
хране
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 385

• дефинишe дисперзне, макромолекуларне и мицеларне Теорија

колоиде •д  исперзни системи, подела, врсте
• објасни начине добјања и пречишћавања колоида • к олоидни раствори, карактеристике
• објасни молекулско-кинетичке особине колоида • л иофобни и лиофилни колоиди
• објасни наелектрисање колоидних система и • о собине колоида
електрокинетичке појаве • к оагулација колоида
Колоидна хемија
• наведе и објасни оптичка својства колоидних система Вежбе
• дефинише стабилност колоидних система и процесе •О  дређивање моларне масе линеарних макромолекула мерењем вискозитета
коагулације разблажених раствора

• одреди моларну масу линеарних макромолекула мерењем

вискозитета разблажених раствора
• дефинише брзину хемијске рекције и факторе од којих она Теорија
зависи •б  рзина хемијске рекције и њена зависност од концентрације реактаната и
• дефинише енергију активације, катализу и фотохемијске температуре
реакције • е нергија активације, ред и молекуларност, сложене хемијске реакције
• објасни закон о дејству маса и рвнотежу у хомогеним • х емијска равнотежа
системима •Л  ` Шатељеов принцип
Хемијска кинетика и • примени Л` Шатељеов принцип •Г  ибсово правило фаза
равнотежа • примени Гибсово правило фаза • једнокомпонентни системи
• објасни физичку равотежу на једнокомпонентном систему Вежбе
лед-вода-водена пара •п  олариметријско одређивање константе брзине инверзије сахарозе
• у тицај фактора на брзину хемијских реакција и равнотежу
• одреди константу брзине полариметријски
• уочи како различити фактори утичу на брзину хемијске
реакције у стању равнотеже
• објасни појаву површинског напона Теорија
• објасни апсорпцију и адсорпцију •п  овршински напон и површински активне материје
• објасни хроматографске методе анализе • с орпције
• једначина адсорпционе изотерме
Појаве на граници фаза • обави хроматографско испитивање • х роматогрфија (адсорпциона, подеона, на хартији)
• г асна и јоноизмењивачка хроматографија
Вежбе
• х роматографија на папиру
• г асна хроматографија
Теорија
• објасни појам електрохемијских реакција • х емијске и електрохемијске реакције, проводници прве и друге врсте
• разликuje проводнике I и II врсте • е лектролиза
• објасни процес електролизе • е лектрохемијска проводљивост
• објасни елктричну и моларну проводљивост •м  оларна проводљивост
• дефинише покретљивост јона и објасни кондуктометријску • з акон о независном путовању јона, покретљивост јона
титрацију •О  ствалдов закон разблажења
• примени Оствалдов закон разблажења • к ондуктометријска титрација
• објасни Фарадејеве законе електролизе •Ф  арадејеви закони електролизе
• дефинише кулонометрију • к улонометри, кулонометријска титрација
• објасни теорију галванског елемента • т еорија галванског елемента, Данијелов елеменат
• разликује хемијске изворе струје • х емијски извори електричне струје
• дефинише Нернстову једначину •Н  ернстова једначина
• примени електрохемијски низ елемената • е лектрохемијски низ елемената
• одреди електромоторну силу и електродни потенцијал • е лектроде прве врсте
• дефинише електроде прве и друге врсте редокс електроде • е лектроде друге врсте
Електрохемијске методе
• дефинише потенциометријску титрацију • р едокс електроде
испитивања
•В  истонов стандардни елеменат
• одреди специфичну и моларну проводљивост • о дређивање електромоторне силе и електродног потенцијала
• изврши кондуктометријску титрацију • о дређивање pH-вредности
• изврши кулонометријску титрацију •п  отенциометријска титрација
• одреди појединачни потенцијал и равнотежни Вежбе
• напон • одређивање специфичне и моларне проводљивости
• одреди pH-вредност и изврши pH-метријску титрацију • к ондуктометријска титрација
• к улонометријска титрација
• о дређивање појединачног потенцијала и равнотежног напона
• о дређивање pH
• p H-метријска титрација

Кључни појмови:
Оптичке методе испитивања у прехрамбеној индустрији, колоидна хемија,
хемијска кинетика и равнотежа, појаве на граници фаза, електрохемијске методе
испитивања

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања.
Стручни предмет Физичка хемија који се изучава у првом разреду средње школе четири часа недељно, омогућава да ученици стек-
ну нова знања и вештине неопходне за рад у лабораторији.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
Страна 386 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

Модули се реализује кроз следеће облике наставе:
Оптичке методе испитивања у прехрамбеној индустрији
– теоријска настава (20 часова)
– лабораторијске вежбе (10 часова)

Колоидна хемија
– теоријска настава (10 часова)
– лабораторијске вежбе (3 часа)

Хемијска кинетика и равнотежа

– теоријска настава (12 часова)
– лабораторијске вежбе (7 часова)

Појаве на граници фаза

– теоријска настава (8 часова)
– лабораторијске вежбе (5 часова)

Електрохемијске методе испитивања

– теоријска настава (20 часова)
– лабораторијске вежбе (10 часова)

Препоруке за реализацију наставе по модулима

Оптичке методе испитивања у прехрамбеној индустрији

– инсистирати на табеларном и графичком приказу узајамне зависности величина стања
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама

Колоидна хемија
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама

Хемијска кинетика и равнотежа

– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације
– са ученицима увежбавати превођење несистемских у системске јединице
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама

Појаве на граници фаза

– повезати садржаје модула са садржајима предмета Технолошке операције
– користити одговарајући прибор, инструменте и хемикалије
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама

Хемијска кинетика и равнотежа

– користити одговарајући прибор, инструменте и хемикалије
– инсистирати на табеларном и графичком приказу узајамне зависности величина стања
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације
– са ученицима вежбати рачунске задатке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Математика, Хемија, Физика и Технолошке операције.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 387

Предлози за пројектну наставу

– Оптичке методе у испитивању хране
– Стабилност колоидних система и процеси коагулације у припреми хране
– Оптичкие особине материје
– Хемијски извори струје

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика.
На крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција(знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације учења.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка

Назив предмета: МИКРОБИОЛОГИЈА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 70 70 140
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Стицање знања о морфолошким и физиолошким карактеристикама микроорганизама
– Стицање знања о утицају еколошких чинилаца на динамику раста микроорганизама
– Стицање знања о улози микроорганизама и производа њихове биохемијске активности у прехрамбеној индустрији о врстама и
карактеристикама микроорганизама;
– Стицање знања o изворима контаминације хране, проузроковачима тровања храном и о основним принципима HACCP
– Оспособљавање ученика за руковање микроскопом и разликовање препарата
– Оспособљаваље ученика да разликује утицај физичких и хемијских фактора на микроорганизме
– Оспособљавање ученика да издвоји чисте културе значајне за одређене прехрамбене технологије и утврди хигејенску исправност
уређаја, прибора и радних површина узимањем бриса

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Трајање модула
Ред.бр МОДУЛ
Т В
1. Морфолошке и физиолошке карактеристике микроорганизама 20 28
2. Утицај спољашњих чинилаца на микроорганизме 24 26
3. Улога микроорганизама у прехрамбеној индустрији 8 8
4. Микроорганизми проузроковачи тровања храном и типови кварења намирница 18 8
Страна 388 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни улогу и значај микроорганизама Теорија:
• дефинише грађу прокариотске и еукариотске ћелије и •У
 лога и значај микроорганизама
њихов хемијски састав •С
 труктурна грађа ћелије микроорганизама
• опише морфолошке и физиолошке карактеристике •М
 орфологија бактерија и гљива (облик, величина. грађа, начин кретања,
микроорганизама бактеријске споре и капсуле)
•Ф
 изиологија бактерија и гљива (метаболизам, ензими, начин узимања хране,
Морфолошке • користи микробиолошко посуђе и прибор састав хране, дисање и размножавање)
и физиолошке • рукује микроскопом Вежбе:
карактеристике • направи, обоји и микроскопира различите препарате •О
 државање микробиолошке лабораторије и лабораторијског прибора
микроорганизама • припреми лабораторијско посуђе и прибор за прање и •М
 икроскоп – делови и руковање
стерилизацију •М
 икроскопско испитивање микроорганизама – нативни и фиксирани
• рукује апаратом за суву стерилизацију и аутоклавом •П
 рање, припрема за стерилизацију и стерилизација лабораторијског посуђа и
прибора

Кључни појмови:
Микроорганизам, микробиолошко посуђе и прибор, микроскоп.
• објасни утицај спољашних чинилаца на раст и Теорија:
размножавање микроорганизама •У
 тицај физичких чинилаца на микроорганизме (вода, температура, светлост,
• опише поступке уништавања микроорганизама зрачење, ултразвук, осмотски притисак )
•У
 тицај хемијских чинилаца на микроорганизме (кисеоник, pH, и различита
• припреми различите врсте хранљивих подлога и начине хемијска једињења )
засејавања •У
 тицај биолошких чинилаца на микроорганизме (симбиоза и антибиоза)
• рукује апаратима за гајење микроорганизама Вежбе:
Утицај спољашњих
• одреди карактеристике пораста микроорганизама на •Х
 ранљиве подлоге – састав, врсте, припрема и начини засејавања
чинилаца на
различитим хранљивим подлогама •Р
 уковање апаратима за гајење микроорганизама
микроорганизме
• прати утицај различитих еколошких чинилаца на •О
 дређивање карактеристика пораста на различито засејаним хранљивим
микроорганизме подлогама
• одреди број микроорганизама у сировини и готовом •У
 тицај физичких и хемијских фактора на микроорганизме
производу •Б
 ројање микроорганизама – директна и индиректна метода

Кључни појмови:
Размножавање микроорганизама, хранљиве подлоге.
• објасни алкохолну, млечну, сирћетну, лимунску Теорија
ферментацију •Ф
 ерментација-врсте
• наведе изазиваче ферментација •А
 наеробне ферментације-алкохолна, млечна
• разликује контролисану од неконтролисане ферментације •А
 еробне ферментације-сирћетна лимунска
• објасни примену стартер култура •С
 тартер културе
Улога микроорганизама
Вежбе
у прехрамбеној
• издвоји чисте културе из ваздуха, воде и предмета из •М
 етоде за издвајање и одржавање чистих култура
индустрији
околине •И
 здвајање чистих култура са предмета околне средине узимањем бриса
• примењује различите методе издвајања чистих култура и
да правилно користи стартер културе Кључни појмови:
• утврди хигијенску исправност уређаја, прибора и радних Алкохолна, млечна, сирћетна, лимунска ферментација, стартер култура.
површина узимањем бриса
• разликује микроорганизме узрочнике кварења и тровања Теорија
храном •И
 звори контаминације хране
• објасни шта не сме да садржи здравствено безбедна храна •О
 сновне одлике патогених микроорганизама
• објасни основне принципе HACCP •И
 мунитет и врсте имунитета
• испитује поједине врсте микроорганизама на основу •М
 икроорганизми проузроковачи кварења намирница и тровања храном
биохемијских одлика •И
 нтоксикације и токсикоинфекције храном
 дравствено безбедна храна
•З
•H
 ACCP-дефиниција,основни принципи
Микроорганизми Вежбе
проузроковачи тровања Испитивање способности бактерија
храном и типови •д
 а хидролизују скроб и казеин
кварења намирница •д
 а стварају индол и водоник-сулфид
 а редукују нитрате
•д
•д
 а врше ликвефакцију желатина
•д
 а ферментишу шећере и полихидроксилне алкохоле

Кључни појмови:
Морфолошке и физиолошке карактеристике микроорганизама, утицај спољашњих
чинилаца на микроорганизме, улога микроорганизама у прехрамбеној индустрији,
микроорганизми проузроковачи тровања храном и типови кварења намирница

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања.
При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 389

Облици наставе по модулима:

Морфолошке и физиолошке карактеристике микроорганизама

– теоријска настава (20 часова)
– вежбе (28 часова)

Утицај спољашњих чинилаца на микроорганизме

– теоријска настава (24 часа)
– вежбе (26 часова)

Улога микроорганизама у прехрамбеној индустрији

– теоријска настава (8 часова)
– вежбе (8 часова)

Микроорганизми проузроковачи тровања храном и типови кварења намирница теоријска настава

– теоријска настава (18 часова)
– вежбе (8 часова)

Препоруке за реализацију наставе

– на крају модула реализовати тест знања за теорију и тест практичних вештина за вежбе
– приказати различите чиниоце који утичу на раст и развој микроорганизама
– упоредите поступке уништавања микроорганизама
– приказати шеме ферментације изазване различитим микроорганизмима
– упоредити микроорганизме изазиваче кварења намирница
– приказати микроорганизме изазиваче тровања
– користити каталоге и проспекте здравствено безбедне хране
– ученик је обавезан да води дневник рада током вежби
– наставници, помоћни наставници и ученици су обавезни да имају прописну заштитну одећу током извођења вежби и да се придр-
жавају Правилника о заштити на раду, као и да воде рачуна и наглашавају значај заштите животне средине током рада
Предлог пројектних задатака:
– микроорганизми- нове врсте
– упоређење грађе ћелије микроорганизама
– морфолошке и физиолошке карактеристике микроорганизама
– утицај спољашњих чинилаца на раст и развој микроорганизама
– уништавање микроорганизама
– аеробна и анаеробна ферментација
– микроорганизми -узрочници кварења
– тровања храном и улога микроорганизама у тровању храном
– здравствено безбедна храна

Место реализације наставе

– теоријска настава у учионици / кабинету
• вежбе у школској или погонској микробиолошкој лабораторији

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика.
На крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција(знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби и наставе у блоку код послодавца.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује
Страна 390 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 62 93 155
1 Уколико програм садржи само практичне облике наставе

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
IV 62 62 31 155
2 Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад
Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са основним појмовима из области безбедности хране и обезбеђивања квалитета прехрамбених производа
– Оспособљавање за анализирање и управљање квалитетом воде у прехрамбеној индустрији и отпадних вода
– Упознавање са основним појмовима о методама одређивања квалитета прехрамбених производа
– Оспособљавање ученика да самостално врши контролу квалитета прехрамбених производа у складу са важећим законским нор-
мативима

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Ред.бр МОДУЛ Трајање модула
1 Испитивање квалитета воде 20
2 Испитивање квалитета намирница животињског порекла 35
3 Испитивање квалитета намирница биљног порекла 35
4 Испитивање квалитета производа ферментације 35
5 Испитивање квалитета готове и дечије хране 30

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ
По завршетку модула ученик ће бити у стањуда:
• користи правилнике о здравственој и хигијенској
исправности воде за пиће
• разликује основне показатеље квалитета воде
• разликује методе за утврђивање квалитета вода
• разликује опште карактеристике стандарда
• разликује појам контроле квалитета и појам управљања/
обезбеђивања квалитетом
• разуме опште карактеристике стандарда ISO
• идентификује критичне тачке у процесу прераде воде
• обавља контролу квалитета водеза пиће у складу са
законом о здравственој безбедности хране и важећим
Испитивање квалитета правилницима о хигијенској исправности воде
воде • обавља контролу квалитета природних и отпадних вода
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
Теорија
•п  оказатељи хигијенске исправности воде за пиће (физичке, физичко-хемијске,
хемијске, микробиолошке)
•п  оказатељи квалитета отпадних вода пре и након пречишћавања
• у зимање узорака воде
• с тандардне методе за одређивање физичких, физичко-хемијских и хемијских
особина воде
• с тандардне методе за микробиолошку анализу воде (укупан број аеробних
мезофилних бактерија, укупне колиформне бактерије, колформне бактерије
фекалног порекла, сулфиторедукујуће клостридије)
•п  ојам и задатак стандардизације у прехрамбеној индустрији
• о сновни захтеви ISO стандарда
• з аконска регулатива за безбедност хране и НАССР систем
• р азлика између контроле квалитета и управљања/обезбеђивања квалитета
•и  дентификација, оцена и контрола критичних тачака у процесу прераде воде
Вежбе
• о дређивање одређивање карбонатне и укупне тврдоће воде
• о дређивање садржаја резидуалног хлора у води
• о дређивање садржаја кисеоника у води
• о дређивање сувог остатка
• у трошак KMnO4

Кључни појмови:
ISO стандард, HACCP систем
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 391
• објасни карактеристике намирница животињског порекла
• објасни састав намирница животињског порекла
• користи закон о здравственој безбедности хране
животињског порекла и важеће правилнике о квалитету
хране животињског порекла
• разликује методе за утврђивање квалитета меса,
полупроизвода и производа од меса
• Разликује методе за утврђивање квалитета сировог млека и
производа од млека
• разуме опште карактеристике стандарда ISO
• идентификује критичне тачке у производњи и преради
намирница животињског порекла
• контролише критичне тачке у производњи хране
животињског порекла
Испитивање • oбавља контролу квалитета меса, полупроизвода и
квалитета намирница производа од меса
животињског порекла • oбавља контролу квалитета млека и млечних производа
• објасни карактеристике намирница биљног порекла
• објасни састав намирница биљног порекла
• користи закон о здравственој безбедности хране биљног •У лога појединих хранљивих материја у намирницама биљног порекла и њихов
порекла и важеће правилнике о квалитету хране биљног
порекла
• разликује методе за утврђивање квалитета производа од
воћа и поврћа, брашна, пекарских производа, тестенине, •У тицај адитива на квалитет намирница биљног порекла (нпр. NaCl и NaOH у
уља и маргарина
• разуме опште карактеристике стандарда ISO
• идентификује критичне тачке у производњи и преради
намирница биљног порекла
• контролише критичне тачке у производњи хране биљног
порекла
• Обавља контролу квалитета производа од воћа и поврћа
• Обавља контролу квалитета млинских производа (брашна), • А
пекарских производа (хлеба, пецива) и тестенина
• Обавља контролу квалитета биљних уља и масти
Испитивање квалитета
намирница биљног
порекла
Теорија
• Карактеристике намирница животињског порекла
• Улога минералних материја у намирницама животињског порекла
• Улога масти у намирницама животињског порекла
• Улога протеина у намирницама животињског порекла
• Улога витамина у намирницама животињског порекла
• Значај одређивањa садржаја масти у месу и производима од меса
• Значај одређивање садржаја масти у млеку и производима од млека
• Значај одређивање садржаја протеина у месу и производима од меса, у млеку и
производима од млека
• Показатељи укварености намирница животињског порекла
• Значај одрђивања укварености млека и меса
• Анализе за утрђивање квалитета намирница животињског порекла: меса и
производа од меса, млека и производа од млека:одређивање укупних протеина,
натријум хлорида, масти, масти у млеку, киселости млека млечних производа,
испитивање укварености
• Основни захтеви ISO стандарда
• Законска регулатива за безбедност хране и НАССР систем
• Идентификација, оцена и контрола критичних тачака у производњи и преради
намирница животињског порекла (на примеру технолошког процеса производње
једног производа од меса и једног производа од млека)
Вежбе
• Одређивање садржаја влаге производа од меса
• Одређивање садржаја натријум хлорида у производима од меса
• Доказивање конзерванаса и адитива у производима од меса
• Доказивање покварености меса и производа од меса
• Одређивање киселости млека и млечних производа
• Одређивање густине млека
• Доказивање укварености млека
• Одређивање садржаја масти у млеку
Кључни појмови:
укупни протеини, киселост млечних производа
Теорија
•К арактеристике намирница биљног порекла
утицај на квалитет намирница биљног порекла (нпр. минералне материје – тип
брашна; садржај и квалитет глутена – пекарски производи, угљени хидрати –
производима од воћа; витамини – заступљеност; масти )
трајном сланом пециву)
•П оказатељи укварености намирница биљног порекла
•У тицај складиштења на квалитет намирница биљног порекла
•П оказатељи укварености намирница биљног порекла
•У тврђивање идентитета масти и уља биљног порекла (рефракција масти,тачка
топљења, сапонификациони број, јодни број)
•П оказатељи укварености масти и уља биљног порекла (пероксидни број,
киселински број)
 нализе за утврђивање квалитета воћа и поврћа и њихових прерађевина
(одређивање киселости, садржај натријум хлорида, растворних и нерастворних
материја, суве материје и пепела, шећера, сирћетне киселине )
•А нализе за утврђивање квалитета брашна,пекарских производа (хлеба и пецива),
тестенина (одређивање степена киселости, садржаја натријум хлорида, типа
брашна, садржаја влаге, глутена, целулозе, скроба, постојаности тестенина при
кувању)
•А нализе утврђивање квалитета уља и маргарина (идентификација уља и масти,
одређивање пероксидног, сапонификационог и јодног броја, количине масти у
уљарицама, тачке очвршћавања/топљења масти)
•О сновни захтеви ISO стандарда
•З аконска регулатива за безбедност хране и НАССР систем
•И дентификација, оцена и контрола критичних тачака у производњи намирница
биљног порекла (на примеру технолошког процеса производње хлеба, уља
иједног производа од воћа или поврћа)
Вежбе
•О дређивање садржаја укупних киселина у производима од воћа и поврћа (воћни
сокови, каше, налив)
•О дређивање садржаја натријум хлорида у производима од поврћа (налив)
•О дређивање садржаја суве материје у производима од воћа и поврћа
•О дређивање садржаја шећера у производима од воћа
•О дређивање киселости брашна и тестенина
•О дређивање садржаја натријум хлорида у пекарским производима
•О дређивање пероксидног, кисеинског и јодног броја уља и маргарина
Кључни појмови:
сапунификација, јодни број
Страна 392 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
• користи закон о здравственој безбедности хране, закон
о вину, пиву и јаким алкохолним пићима и важеће
правилнике о квалитету вина, пива, пекарског квасца и
сирћета
• објасни карактеристике намирница производа
ферментације
• разликује методе за утврђивање квалитета вина, пива,
јаких алкохолних пића, пекарског квасца и сирћета
• разуме опште карактеристике стандарда ISO за производе
добијене ферментационим технологијама
• идентификује критичне тачке у производњи и преради
производа ферментативне индустрије
• контролише критичне тачке у производњи
• обавља контролу квалитета пекарског квасца
• обавља контролу квалитета пива
• обавља контролу квалитета вина, винских дестилата и
јаких алкохолних пића
• овавља контролу квалитета сирћета
Испитивање квалитета
производа ферментације
• објасни карактеристике готове и дечије хране
• објасни заступљеност хранљивих материја у готовој и
дечијој храни
• користи закон о здравственој безбедности хране и важеће • Заступљеност угљених хидрата у готовој и дечијој храни и њихов утицај на
правилнике о здравственој исправности дијететских
производа, готове хране
• разликује методе за утврђивање квалитета готове хране
• разликује методе за утврђивање квалитета дечије хране
• разуме опште карактеристике стандарда ISO за индустрију • Енергетска вредност готове и дечије хране
готове хране и дечије хране
• идентификује критичне тачке у производњи дечије и
готове хране
• контролише критичне тачке у производњи готове и дечије
хране
• обавља контролу квалитета готове хране
Испитивање квалитета • обавља контролу квалитета дечије хране
готове и дечије хране
5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе и учења, планом рада и критеријумом и начинима
оцењивања.
Стручни предмет Контрола квалитета који се изучава у четвртом разреду средње школе пет часова недељно, омогућава да ученици
стекну нова знања ивештине неопходне за обављање контроле квалитета прехрамбених производа.
28. август 2023.
Теорија
•К  арактеристике намирница производа ферментације
•Х  емијске промене при ферментацији у аеробним и анаеробним условима
•П  римарни и секундарни производи алкохолног врења
•Ф  ерментативна активност и стабилност пекарског квасца
•З  начај одређивање садржаја укупних киселина у производима ферментације
•З  начај одређивање садржаја укупних киселина у сирћету
•З  начај одређивање садржаја екстракта у производима ферментације
•З  начај одређивања квалитета јечма и слада за производњу пива
•З  начај одређивања садржаја алкохола
•Х  ранљиве материје код производа ферментације и њихов утицај на квалитет
•З  начај одређивања адитива (конзерванаса) у производима ферментације (садржаја
ЅО2 у вину)
• Значај енергетске вредности пива, вина и јаких алкохолних пића
• анализе за утврђивање квалитета пекарског квасца (одређивање киселости,
садржаја влаге, протеина, ферментативне активности)
• анализе за утврђивање квалитета пива (одређивање садржаја алкохола, правог и
привидног екстракта)
• анализе за утврђивање квалитета вина и јаких аалкохолних пића (одређивање
садржаја алкохола, укупног и слободног сумпор диоксида у вину, укупних
киселина, испарљивих киселина и естара код алкохола)
• анализе за утврђивање квалитета сирћета (садржај сирћетне киселине, екстракта
у сирћету)
• Основни захтеви ISO стандарда
• Законска регулатива за безбедност хране и НАССР систем
• Идентификација, оцена и контрола критичних тачака у производњи квасца,
вина, јаких алкохолних пића, пива и сирћета (на примеру технолошког процеса
производње пекарског квасца, вина, ракије или винског дестилата, пива и
сирћета)
Вежбе
• Одређивање киселости пекарског квасца
• Одређивање садржаја суве материје пекарског квасца
• Одређивање садржаја, правог и привидног екстракта пива
• Одређивање садржаја алкохола вина и јаких алкохолних пића
• Одређивање слободног и укупног садржаја сумпор диоксда у вину
• Одређивање укупних киселина у вину (титрациона киселост)
• Одређивање садржаја сирћетне киселине и екстракта у сирћету
Кључни појмови:
ферментација, естри
Теорија
• Карактеристике готове и дечије хране
• Заступљеност протеина у готовој и дечијој храни и њихов утицај на квалитет
квалитет
• Заступљеност масти у готовеoj и дечијој храни и њихов утицај на квалитет
• Заступљеност витамина и минералних материја у готовој и дечијој храни и њихов
утицај на квалитет
• Контрола конзервисања готове и дечије храна
• Контрола амбалаже заготову и дечију храну
• Промене у току складиштења
• анализе за утврђивање квалитета готове и дечије хране и амбалаже која се
користи за паковање :
• (одређивање киселости, натријум хлорида, влаге, глутена, целулозе, скроба,
присуство вештачких боја и заслађивача, пероксидног броја.)
• Основни захтеви ISO стандарда
• Законска регулатива за безбедност хране и НАССР систем
• Идентификација, оцена и контрола критичних тачака у производњи готове и
дечије хране (на примеру технолошког процеса производње бистрих супа или
сосова и воћне каше/сокова за децу)
Вежбе
• Одређивање садржаја натријум хлорида у готовим јелима (супе, сосови), готова
јела од меса)
• Одређивање садржаја воде у готовим јелима (дехидриране супе, сосови)
• Одређивање пероксидног броја у готовим јелима
• Одређивање киселости дечјих сокова и каша
• Одређивање садржаја шећера у воћнимсоковима за децу
• Одређивање растворљивих и нерастворљивих састојака у дечјој храни (каше)
Кључни појмови:
Испитивање квалитета воде, испитивање квалитета намирница животињског
порекла, испитивање квалитета намирница биљног порекла, испитивање квалитета
производа ферментације, испитивање квалитета готове и дечије хране
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 393

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

Модули се реализују кроз следеће облике наставе:

Испитивање квалитета воде:

– теоријска настава (8 часова)
– вежбе (12 часова)

Испитивање квалитета намирница животињског порекла

– теоријска настава (14 часова)
– вежбе (21 час)

Испитивање квалитета намирница биљног порекла

– теоријска настава (14 часова)
– вежбе (21 час)

Испитивање квалитета производа ферментације

– теоријска настава (14 часова)
– вежбе (21 час)

Испитивање квалитета готове и дечије хране

– теоријска настава (12 часова)
– вежбе (18 часова)
– Планирати припрему ученикау оквиру предмета задње две недеље за полагање матурског испита.

Место реализације наставе:

– теоријска настава у учионици / кабинету
– лабораторијске вежбе у школској лабораторији

Препоруке за реализацију наставе по модулима

Испитивање квалитета воде:

– користити Закон о безбедности хране, важећи правилик о хигијенској исправности воде
– приказати разлику између контроле и унаређења/обезбеђења квалитета
– представити опште карактеристике стандарда ISO 9001, ISO 22000, HACCP
– приказати шеме техннолошког процеса прераде/примпреме воде и идентификовати критичне тачке
– дискутовати са ученицима о контроли критичних тачака у преради/припреми воде за прехрамбену индустрију
– користити стручну литературу
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације, видео записе
– користити лабораторијскиприбор, посуђе, реагенсе, мерне инструменте
– инсистирати да ученици прорачуне раде поступно
– анализе квалитета воде радити на различитим узорцима воде
– добијене резултате анализе воде упоредити са важећим правилницима о хигијенској исправности воде и инсистирати да ученици
сами изводе закључке о квалитету воде
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама

Испитивање квалитета намирница животињског порекла

– користити Закон о безбедности хране, важеће правилике о квалитету меса, уситњеног меса, полупроизвода и производа од меса,
правилник о квалитету млека и млечних производа
– приказати шеме техннолошког процеса производње по једног производа од меса и млека, и идентификовати критичне тачке
– дискутовати са ученицима о контроли критичних тачака у производњи месних прерађевина, млека и млечних производа
– користити стручну литературу
Страна 394 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације, видео записе

– користити лабораторијскиприбор, посуђе, реагенсе, мерне инструменте
– инсистирати да ученици прорачуне раде поступно
– анализе квалитета меса, млека, производа од меса и млека, радити на различитим узорцима
– добијене резултате анализе меса, млека, производа од меса и млека упоредити са важећим правилницима о квалитету истих, и
инсистирати да ученици сами изводе закључке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама
– наставници и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника о мерама ХТЗ

Испитивање квалитета намирница биљног порекла

– користити Закон о безбедности хране, важеће правилике за технологију воћа и поврћа, технологију пекарства и млинарства и тех-
нологију уља
– приказати шеме техннолошког процеса производње по једног производа од воћа и поврћа, брашна, пекарског производа, тестени-
не, уља или маргарина и идентификовати критичне тачке
– дискутовати са ученицима о контроли критичних тачака у преради воћа и поврћа, у производњи брашна, пекарских производа,
тестенине и уља
– користити стручну литературу
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације, видео записе
– користити лабораторијски прибор, посуђе, реагенсе, мерне инструменте
– инсистирати да ученици прорачуне раде поступно
– анализе квалитета производа од воћа и поврћа, брашна, пекарских производа, тестенине и уља, радити на различитим узорцима
– добијене резултате анализе меса, млека, производа од воћа и поврћа, брашна, пекарских производа, тестенине и уља упоредити са
важећим правилницима о квалитету истих, и инсистирати да ученици сами изводе закључке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама
– наставници и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника о мерама ХТЗ

Испитивање квалитета производа ферментације

– користити Закон о безбедности хране, Закон о вину, Закон о пиву, Закон о јаким алкохолним пићима, важеће правилике за техноло-
гију вина, пива, пекарског квасца и сирћета
– приказати шеме техннолошког процеса производње пекарског квасца, вина, пива, ракије, сирћета и идентификовати критичне
тачке
– дискутовати са ученицима о контроли критичних тачака у производњи пекарског квасца, вина, пива, ракије и сирћета
– користити стручну литературу
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације, видео записе
– користити лабораторијски прибор, посуђе, реагенсе, мерне инструменте
– инсистирати да ученици прорачуне раде поступно
– анализе квалитета пекарског квасца, вина, пива, јаких алкохолних пића и сирћета радити на различитим узорцима
– добијене резултате анализеквасца, вина, пива, јаких алкохолних пића и сирћетаупоредити са важећим правилницима о квалитету
истих, и инсистирати да ученици сами изводе закључке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама
– наставници и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника о мерама ХТЗ

Испитивање квалитета готове и дечије хране

– користити Закон о безбедности хране, важеће правилике о здравственој исправности дијететских производа и готове хране
– приказати шеме техннолошког процеса производње готових јела (бистра супа или пахуљице од кромпира) и дечије хране (каше/
сокови)
– дискутовати са ученицима о контроли критичних тачака у производњи готових јела и дечије хране
– користити стручну литературу
– користити слике, схеме, моделе и компјутерске анимације, видео записе
– користити лабораторијски прибор, посуђе, реагенсе, мерне инструменте
– инсистирати да ученици прорачуне раде поступно
– анализе квалитета готове хране (нпр. супе, сосеви, пахуљице), дечије хране (кеше и сокови) радити на различитим узорцима
– добијене резултате анализе готове хране и дечије хране упоредити са важећим правилницима о квалитету истих, и инсистирати да
ученици сами изводе закључке
– дефинисати појединачне и групне домаће задатке
– ученик је обавезан да води дневник рада на лабораторијским вежбама
– наставници и ученици су обавезни да имају радну одећу и придржавају се правилника о мерама ХТЗ
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Математика, Хемија, Технике рада у лабораторији, Основе
прехрамбене технологије, Аналитичка хемија, Физичка хемија, Прехрамбена технологија, Технолошке операције и Микробиологија.

Предлози за пројектну наставу

– Значај контроле квалитета природних вода и отадних вода
– Значај контроле квалитета воде за пиће
– Контрола квалитета производа од меса са циљем производње здравствено безбедне хране
– Контрола квалитета, млечних производа са циљем производње здравствено безбедне хране
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 395

– Контрола квалитета итета производа од воћа и поврћа са циљем производње здравствено безбедне хране
– Контрола квалитета брашна, тестенине и пекарских производа са циљем производње здравствено безбедне хране
– Контрола квалитета уља и маргарина са циљем производње здравствено безбедне хране
– Контрола квалитета пекарског квасца са циљем производње здравствено безбедне хране
– Значај контроле квалитета вина
– Значај контроле квалитета пива
– Контрола квалитета сирћета са циљем производње здравствено безбедне хране
– Значај контроле квалитета јаких алкохолних пића
– Контрола квалитета готових јела са циљем производње здравствено безбедне хране
– Контрола квалитета дечије хране са циљем производње здравствено безбедне хране

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест као инструмент провере предзнања ученика.
На крају школске године спровести тест систематизације градива да би се постигао ниво постигнућа остварености исхода.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција(знања, вештине и ставове)
– однос према опреми и лабораторијском посуђу, хемикалијама, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка

Препоруке за реализацију наставе према дуалном моделу образовања

Уколико се настава реализује као учење кроз рад, школа и послодавац детаљно планирају и утврђују место и начин реализације
исхода, и уносе их у план реализације учења кроз рад. Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу.
Организовати наставу тако да ученик у потпуности буде упознат са организацијом рада послодавца и да се придржава мера заштите на
раду и мера заштите околине. Наставник – координатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на рад-
ном месту на коме раде ученици и да ли је извео уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију
прописану уговором и у договору са наставником – координатором учења кроз рад.
Блок настава се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације наставе
у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према соп-
ственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, а на
тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
Планирање и усаглашавање координатора учења кроз рад и инструктора у дуалном образовању.

Препоруке за оцењивање приликом реализације наставе према дуалном моделу образовања:

Наставник – координатор учења кроз рад има јасну, отворену и благовремену комуникацију са инструкторима одређених од стране
послодавца у погледу планирања наставе, активности и исхода, као и праћења активности ученика.
Наставник – координатор учења кроз рад и инструктор заједно утврђују критеријуме за формативно праћење ученичких постигну-
ћа, врше операционализацију исхода и планирају сумативно оцењивање. Формативно оцењивање је основни метод процене достигнутих
и остварених исхода за ученика који учи кроз рад.
Наставник, у сарадњи са инструктором, саставља листу за вредновање коју попуњава инструктор.
Наставник координатор учења кроз рад и инструктор, на почетку школске године или на почетку модула упознају ученике са крите-
ријумима формативног и сумативног оцењивања.
Инструктор прати активности ученика код послодавца, на основу утврђених критеријума и о томе благовремено обавешта-
ва наставника – координатора учења кроз рад.
Наставник координатор учења кроз рад формира сумативну оцену за сваког ученика на основу унапред утврђених критеријума
и у сарадњи са инструктором, узимајући у обзир специфичности реализације наставног процеса код послодавца.
Препоручује се да ученици, који се образују према дуалном моделу, воде дневник праксе, у облику који препоручује наставник –
координатор учења кроз рад и инструктор а у који уносе опис извршених радова и своја запажања.
Пожељно је се да се након одређене целине или модула организују провере савладаности практичних вештина којима би прису-
ствовали и наставник – координатор учења кроз рад и инструктор. Избором адекватних и конкретних практичних задатака се мери ниво
достигнутости планираних исхода вештина за изабрани модул или целину.
На крају сваког часа или активности обавезно похвалити ученика за оно што је постигао и дати му препоруке шта још треба да уради.
Потребно је осмислити више типова различитих активности са продуктима различитог нивоа сложености и утврдити очекиване
исходе, а према њима и критеријуме вредновања.
Оцењивање ученика се одвија у складу са Правилником о оцењивању. Потребно је, на почетку школске године, утврдити критерију-
ме за оцењивање (у складу са Правилником о оцењивању), првенствено за сумативно оцењивање и са њима упознати ученике.
Страна 396 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
IV 62 62

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање пословних и предузетничких знања, вештина, вредности, понашања и начина размишљања;
– Оспособљавање за формулисање и процену пословних идеја и израду једноставног пословног плана мале фирме;
– Упознавање ученика са стартап екосистемом, врстама предузетништва и начином отпочињања пословања
– Развијање вештина комуникације са окружењем и подстицање тимског рада
– Развијање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања
– Подстицање критичког размишљања и оцене сопственог рада
– Развијање личних и професионалних ставова и иинтереса за даљи професионални развој
3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА
Трајање модула
Ред. бр. МОДУЛ
Т В
1. Основе предузетништва 30
2. Пословни план 32

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ МОДУЛА
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА/ КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни појам и значај предузетништва •П
 ојам и значај предузетништва;
• наведе основне карактеристике предузетника •М
 отиви предузетника;
• доведе у везу појмове иновативност, предузимљивост и •О
 сновне одреднице предузетништва
предузетништво; •В
 рсте предузетништва
• упореди различите врсте предузетништва •И
 нформационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању
• обајсни значај друштвеног (социјалног) предузетништва •П
 редузетништво и дигитално пословање
• објасни улогу и значај информационо комуникационих •П
 рофил и карактеристике успешног предузетника;
технологија (ИКТ) за савремено пословање •О
 цена предузетничких предиспозиција
• објасни појам и карактеристике дигиталног •С
 тартап екосистем
предузетништва •П
 равни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији
• идентификује примере предузетништва из локалног •И
 нституције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису
Основе предузетништва
окружења и дате области •Р
 егистрација привредних субејката у Србији
• дефинише појам стартап екосистема •Ф
 инансијска и нефинансијска подршка развоју предузетништва
• представи различите начине отпочињања посла у локалној •И
 звори финансирања пословне идеје
заједници и Србији;
• идентификује програме креиране за стартап бизнис у Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник, финансирање
Србији предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем
• објасни правне форме пословних субјеката у Србији
• прикаже основне кораке за регистрацију пословних
субјеката у Србији
• упореди облике нефинансијске и финансијске подршке
• идентификује могуће начине финансирања пословне идеје;
• примени креативне технике приликом избора пословне •Т
 рагање за пословном идејом- како је препознати?;
идеје •Б
 изнис план- како оценити пословну идеју?
• анализира садржај и значај бизнис плана; •С
 труктура бизнис плана
• објасни значај планирања људских ресурса за потребе •Љ
 удски ресурси у реализацији пословних подухвата
организације; •Т
 ржишне могућности за реализацију пословне идеје
• прикупи и анализира информације о тржишту •И
 страживање тржишта-прикупљање и анализирање информација о купцима и
• упореди шансе и претње из окружења, као и предности и конкуренцији;
изазове; •S
 WOT анализа; PEST анализа
• опише интерне и екстерне факторе предузетничког •Е
 лементи маркетинг микса
Пословни план
окружења •Ф
 инансијски извештаји: биланс стања, биланс успеха, биланс токова готовине
• састави маркетинг план за одабрану пословну идеју •П
 реломна тачка рентабилности
• састави финансијски план за одабрану пословну идеју •И
 зрада бизнис плана за сопствену бизнис идеју;
• објасни биланс стања, биланс успеха и ток готовине •П
 резентација појединачних/групних бизнис планова
• израчуна преломну тачку рентабилности на одговарајућем
примеру; Кључни појмови садржаја: пословна идеја, бизнис идеја, SWOT анализа, PEST
• учествује у изради бизнис плана за дефинисану пословну анализа маркетинг план, финансијски план, бизнис план,
идеју као део тима и уз подршку наставника ментора,
• самостално или као део тима презентује бизнис план

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе. Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учиони-
ца. Препорука је да се користе методе рада попут мини предавања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/ тему реализова-
ти корз пројектини рад ученика. У излагању користити презентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне преду-
зетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности
и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере
подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 397

За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту уче-
ника, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у диску-
сију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност,
аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.
Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном ни-
воу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је
описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из
локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за кон-
кретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике
треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап
екосистему и могућностима за развој и постицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса у
локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне за
то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне на-
ставе. Једна групе ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке
при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетни-
штву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива.
Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни
резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног преду-
зетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додат-
но подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што
је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план
Током остваривања ове теме/ модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском
функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја“ и вођене дискусије да се ученицима што би по-
могло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру
свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу,
што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и
деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне
идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду ори-
гинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним
производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног
успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.
Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле
различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За
конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих ре-
левантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају
податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог,
користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а по-
вратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке
аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете ин-
формација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпре-
тацијом задатих података.
У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, ко-
ришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и
праћење.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз
кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољ-
ша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У
том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на
основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.
Страна 398 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив програма: ОСНОВЕ ТУРИЗМА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практичнанастава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњифонд часова. Изборни предмет може да се бира у другом, трећем или у четвртом разреду.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са теоријским основама, основним принципима и организацијом туризма
– Развијање разумевања туристичке индустрије кроз међузависности различитих сектора

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аводи дефиницију појмова: туризам, туриста и пословни • Појам, значај и задаци туризма
путник • Туриста, гост, пословни путник
•д  ефинише људске потребе • Основне карактеристике туризма као просторног, социјалног и економског
Основни појмови • о бјасни појам туристичке потребе феномена
туризма • Туристичке потребе
• Појам туристичке дестинације

Кључни појмови: туризам, туристичка дестинација

• р азликује облике туризма • Облици туризма
Облици и видови • о пише видове туризма • Видови туризма
туризма • о пише карактеристике сваког вида туризма
Кључни појмови: облици и видови туризма
• наводи функције туризма • Појам функција туризма
• опише функције туризма • Функције туризма
Функције туризма
• разликује привредне и непривредне функције туризма
Кључни појмови: туризам
• дефинише туристичко тржиште • Појам и карактеристике туристичког тржишта
• наведе карактеристике туристичког тржишта • Појам и карактеристике туристичке понуде
• дефинише туристичку тражњу • Појам и карактеристике туристичке тражње
Туристичко тржиште • опише специфичности туристичке тражње • Фактори понуде и тражње
• дефинише туристичку понуду
• описује специфичности туристичке понуде Кључни појмови: туристичко тржиште, туристичка понуда, туристичка тражња
• разликује факторе понуде и тражње
• наведе карактеристика развоја домаћег и иностраног • Карактеристике и перспективе развоја међународног туризма
туризма • Карактеристике и перспективе развоја туризма у Србији
• опише нове форме туристичке индустрије (timesharing) • Timesharing-нова туристичка индустрија
• дефинише подстицајна путовања • Подстицајна путовања
Нови трендови у • дефинише хотелске и ресторанске ланце • Међународни хотелски и ресторатерски ланци
туризму • наведе начине пословања у ланцима • Прилагођавање туристичке понуде новим трендовима
• дефинише облике привредног раста и развоја туристичких
предузећа Кључни појмови: међународни туризам, туристичка индустрија
• наводи пример туристичких занимљивости из своје
локалне средине

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет (изборни програм) Основе туризма који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње школе са два
часа недељно, омогућава да ученици стекну нова знања и упознају се са основама туризма и могућности које пружа. Нови исходи и садр-
жаји омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за осмишљавање сопственог бизниса.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека…), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 399

Облиц инаставе и препоручени бројчасова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз теоријски облик наставе. Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету
Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред
– Основни појмови туризма14/12 часова
– Облици и видови туризма 14/12 часова
– Функције туризма 14/12 часова
– Туристичко тржиште 8 часова
– Нови трендови у туризму 20 часова

Препоруке за реализацију наставе

– Наводи примере туризма, туристе, пословног путника
– Проналази примере туристичких потреба
– Разликује облике и видове туризма
– Разликује привредни и непривредни туризам
– Наводи туристичко тржиште и туристичку понуда
– Користити се различитим изворима знања
– Разликује карактеристике домаћег и иностраног туризам
• Наводитуристичке занимљивости из своје локалне средине
• Наводи хотелске и ресторанске ланце
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основи прехрамбене технологије, Прехрамбена техноло-
гија, Предузетништво (4 разред).

Предлози за пројектну наставу

• Предности и недостаци хотелског и приватног смештаја.
• Предности и недостаци домаћег и иностраног туризма
• Туристички потенцијали локалне средине

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Назив програма: АГРАРНИ ТУРИЗАМ

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова. Изборни предмет може да се бира у другом, трећем или у четвртом разреду.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са теоријским основама, основним принципима и организацијом туризма
– Развијање разумевања туристичке индустрије кроз међузависности различитих сектора
– Развијање разумевања нераскидиве везе између туризма и прехрамбене индустрије
– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем
Страна 400 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише појмове: туризам, индустрија слободног
времена, подстицајна путовања, туриста, пословни путник
•н  аведе карактеристике туризма као привредне делатности
Одређење туризма • о бјасни економски, друштвени и политички значај и утицај
туризма
•д  ефинише туристичку потребу и туристичке мотиве
•н  аводи функције туризма
• р азликује облике туризма
• о писује облике туризма
• р азликује врсте туризма
Облици, врсте и • о писује врсте туризма
трендови туризма •н  аведе факторе и савремене трендове у туризму
• о пише нове форме туристичке индустрије
•д  ефинише хотелске и ресторанске ланце
•д  ефинише туристичко тржиште
•н  аведе карактеристике туристичког тржишта
•д  ефинише туристичку тражњу
Туристичко тржиште • о писује специфичности туристичке тражње
•д  ефинише туристичку понуду
• о писује специфичности туристичке понуде
• р азликује факторе понуде и тражње
• о писује повезаност туризма и прехрамбене индустрије
• о пише међусобну условљеност туризма и прехрамбене
индустрије
•д  ефинише туристички производ
Туризам и прехрамбена
• о писује прехрамбене производе у сврси туристичког
индустрија
производа
• о пише значај здраве хране за развој туризма
•н  аброји прехрамбене производе који представљају
карактеристичне туристичке производе
•д  ефинише угоститељство
•н  аведе место и улогу угоститељства у привреди земље
•н  аведе задатке угоститељства
• о бјасни значај угоститељства
Одређење угоститељства
•д  ефинише угоститељску услугу
• о бјасни угоститељску понуду
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Појам и историјски развој туризма
• Дефинисање туризма
• Друштвени значај и утицај туризма
• Политички значај и утицај туризма
• Економски значај и утицај туризма
Кључни појмови: туризам
• Облици туризма
• Врсте туризма
• Фактори креирања трендова у туризму
• Нове форме туристичке индустрије
• Хотелски и ресторански ланци
• Начини пословања хотелских и ресторатерских ланаца
Кључни појмови: туристичка индустрија
• Појам и карактеристике туристичког тржишта
• Појам и карактеристике туристичке понуде
• Појам и карактеристике туристичке тражње
• Фактори понуде и тражње
Кључни појмови: понуда, тражња, тржиште
• Повезаност и условљеност туризма и прехрамбене индустрије
• Спој хотелијерства и агроиндустријског комплекса производње здраве хране
• Појам и карактеристике туристичког производа
Кључни појмови: туристички производи
• Дефинише угоститељство
• Познаје место и улогу угоститељства у привреди земље
• Познаје задатке угоститељства
• Објасни значај угоститељства
• Дефинише угоститељску услугу
• Објасни угоститељску понуду

Кључни појмови: угоститељство

•д  ефинише угоститељско пословне јединице
•н  аброји угоститељско пословне јединице
• р азврстава угоститељско пословне јединице према
Угоститељско пословне
различитим критеријумима
јединице
• р азликује угоститељско пословне јединице по
категоријама
• р азликује понуду угоститељско пословних јединица
•д  ефинише кадрове у угоститељству и туризму
• о бјасни улогу кадрова за пословни успех
Кадрови у
•н  аведе структуру запослених у угоститељству и туризму
угоститељству и туризму
• Угоститељске пословне јединице
• Подела угоститељских пословних јединице
• Карактеристике угоститељске пословне јединице
• Категоризација УПЈ
Кључни појмови: пословне јединице, категоризација
• Значај и улога кадрова у угоститељству
• Структура улога кадрова у угоститељству
• Квалитет улога кадрова у угоститељству
Кључни појмови: кадрови у угоститељству

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет Аграрни туризам који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње школе са два часа недељно, омо-
гућава да ученици стекну нова знања и упознају се са основама аграрног туризма и могућностима које пружа. Нови исходи и садржаји
омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за осмишљавање сопственог бизниса.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека ...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз теоријски облик наставе. Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 401

Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред

– Oдређење туризма 10/9 часова
– Облици, врсте и трендови туризма10/9 часова
– Туристичко тржиште12/10 часова
– Туризам и прехрамбена индустрија12/10 часова
– Одређење угоститељства8 часова
– Угоститељско пословне јединице8 часова
– Кадрови у угоститељству и туризму 10/8часа

Препоруке за реализацију наставе

– Дефинише појмове: туризам, подстицајна путовања...
– Повезује примере туристичке потреба и туристички мотиви
– Разликује облике и врсте туризма
– Разликује туристичко тржиште, понуду и тражњу
– Описује туристичко тржиште и туристичку понуда
– Повезујепонуду прехрамбене индустрије са развојем туризма
– Описује угоститељске услуге у функцији туризма
– Разврстава угоститељске пословне јединице
– Познаје структуру запослених у угоститељству и туризму
– Користити се различитим изворима знања
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета: Основе туризма, Основи прехрамбене технологије, Пре-
храмбена технологија, Предузетништво (4 разред).

Предлози за пројектну наставу

• Утицај туризма на политичке, друштвене и економске прилике у региону.
• Креирање трендова у туризму
• Фактори понуде и тражње
• Здрава храна део туристичке понуде
• Прехрамбене индустрије део туристичке понуде
• Улога угоститељства у привреди и туризму
• Угоститељске пословне јединице и туризам
• Квалитетан кадар у туризму

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника радатокомвежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Назив програма: ОСНОВE УГОСТИТЕЉСТВА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријсканастава Вежбе Практичнанастава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњифонд часова. Изборни предмет може да се бира у другом, трећем или у четвртом разреду.
Страна 402 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са делатношћу угоститељства, његовим карактеристикама и значајем
– Упознавање ученика са појмом угоститељство и његовим местом и значајем у привредним делатностима
– Оспособљавање ученика да разликују угоститељске услуге и прилагоде их жељама и потребама гостију
– Оспособљавање ученика да разликују угоститељске пословне јединице према намени и услугама које пружају
– Упознавање ученика са значајем, улогом и структуром

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе дефиницију појма угоститељства • Појам угоститељства
• о пише настанак и историјски развој угоститељства • Настанак и историјски развој
• о бјасни место и улогу угоститељства у светској економији • Улога угоститељства у светској економији
Угоститељство •п  ознаје место и улогу угоститељства у привреди земље • Улога угоститељства у привреди Србије
• о бјасни значај угоститељства за стратешки развој • Задатак и значај угоститељства
привреде Србије
•н  аведе задатке и објасни значај угоститељства Кључни појмови: угоститељство
• о бјасни појам угоститељске услуге • Појам услуге у угоститељству
• р азликује врсте угоститељских услуга • Подела угоститељских услуга
• о бјасни појам угоститељске понуде • Квалитет угоститељских услуга
Услуге у угоститељству • Угоститељска понуда
• Угоститељска услуга

Кључни појмови: услуга и понуда

•н  аводи дефиницију угоститељске пословне јединице
• р азликује врсте угоститељско пословних јединица
Угоститељске пословне •п  ознаје правилник о категоризацији угоститељско
јединице пословних јединица
• р азликује угоститељску понуду различитих угоститељско
пословних јединица
• објасни значај и улогу кадрова у угоститељству
• објасни структуру кадрова у угоститељству
Кадрови у
угоститељству
• Угоститељске пословне јединице
• Подела угоститељских пословних јединице
• Карактеристике угоститељске пословне јединице
• Категоризација УПЈ
Кључни појмови: пословне јединице
• Значај и улога кадрова у угоститељству
• Структура улога кадрова у угоститељству
• Квалитет улога кадрова у угоститељству
Кључни појмови: кадрови у угоститељству

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет Основе угоститељства који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње школе са два часа недељно,
омогућава да ученици стекну нова знања и упознају се са основама угоститељства и могућностима које пружа. Нови исходи и садржаји
омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за осмишљавање сопственог бизниса.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека ...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз теоријски облик наставе. Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету

Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред

– Угоститељство 10 часова
– Услуге у угоститељству 20/18 часова
– Угоститељске пословне јединице 24/20 часова
– Кадрови у угоститељству 16/14 часова

Препоруке за реализацију наставе

– Наведе појам угоститељства
– Објасни улогу угоститељства у привреди и економији
– Објасни појам и врсте угоститељских понуда и услуга
– Познаје угоститељско пословне јединице
– Наводи структуру кадрова у угоститељству
• Користити се различитим изворима знања
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 403

У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основи туризма, Аграрни туризам, Основи прехрамбене
технологије, Прехрамбена технологија, Предузетништво (4 разред).

Предлози за пројектнунаставу
• Улога угоститељства у привреди и економији Србије.
• Квалитет угоститељских понуда и услуга
• Туристички потенцијали локалне средине
• Угоститељско пословне јединице у туризму
• Квалитет кадрова у угоститељству

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника радатокомвежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Назив програма: ПРИПРЕМА ЈЕЛА СА ЖАРА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практичнанастава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњифонд часова. Изборни предмет може да се бира у другом, трећем или у четвртом разреду.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Оспособљавање ученика за припрему и сервирање јела са жара

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни шта су јела са жара Јела са жара:
• г рупише јела са жара • Појам, дефиниција, подела
•п  ознаје рецептурe за јела са жара • Пљескавица на жару, на кајмаку; ћевапчићи на жару и на кајмаку
•п  репознаје врсте јела са жара • Вешалице (свињска, телећа) бела и димљена
• о пише начин припреме јела са жара • Ражњичћи
• о пише начин сервирања и декорисања јела са жара • Мућкалица на други начин
•п  рима поруџбину • Ћулбастија
•п  рипреми намирнице према рецептури • Лесковачки уштипци
•п  рипреми намирнице према нормативу за јела са жара • Ролована џигерица у марамици
Припрема јела са жара
•п  римени одговарајућу термичку обраду намирница • Роловано пилеће бело месо
• к омбинује врсте и количине зачина Печења:
•и  зрађује јела са жара • свињско
• у потреби одговарајућу посуду • телеће
• с ервира јела са жара • пилеће
•д  екорише јела са жара • прасеће
• роловане пуњене телеће груди

Кључни појмови: јела са жара, печење

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет Припрема јела са жара који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње школе. Часове реализовати
са два часа недељно или сваке друге недеље по четири часа. Изборни предмет омогућава  да ученици  стекну нова знања и практичне
вештине у припреми јела са жара. Нови исходи и садржаји омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за
осмишљавање сопственог бизниса.
Страна 404 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз вежбе у одговарајућем кабинету или у школској радионици.
Одељење се дели на 2 групе.

Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред – дат је у табели

Препоруке за реализацију наставе
– Објасни и групише јела са жара
– Описује и препознаје рецептуре и врсте јела са жара
– Описује начин припреме, сервирања и декорисања јела са жара
– Комбинује зачине за јела са жара
– Употребљава одговарајуће посуде за јела са жара
• Користити се различитим изворима знања
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основе угоститељства, Основе туризма, Аграрни туризам,
Основи прехрамбене технологије, Прехрамбена технологија, Предузетништво (4 разред).

Предлози за пројектну наставу

• Иновације у припреми јела са жара.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове
– однос према, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника радатокомвежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Назив програма: ИСТОРИЈА ПИВАРСТВА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњифонд часова. Изборни предмет може да се бира у другом, трећем или у четвртом разреду.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упозавање са основним појмовима о пореклу пива;
– Упозавање са основним појмовима о начинима производње пива кроз историју;
– Упозавање са основним појмовима о развоју пиварства од кућне до индустријске производње у свету и код нас;
– Упозавање са основним појмовима о настајању одређених типова пива у зависнисти од земље у којој се производи
– Развијање разумевања туристичке индустрије кроз међузависности различитих сектора
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 405

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе време,земље и подручја производње првих пива • Први писани трагови о пореклу пива
•н  аведе особине првих пива • Особине првих пива
Порекло пива и његове • о бјасни начине производње првих пива • Поступци производње првих пива
особине •н  аброји биљке које су се користиле за ароматизацију првих • Биљке које су се користиле за ароматизацију првих пива
пива        
Кључни појмови: пиво
• р азликује производњу пива у самостанима и мануфактурну • Производња пива у самостанима
производњу • Мануфактурна производња пива
• р азликује ароматзацију пива хмељом од ароматизације • Коришћење хмеља у пиварству
другим ароматичним биљем • Начини транспорта пива
Пиварство у средњем • о бјасни начине транспортовања пива • Развој пиварства у свету
веку •н  аведе најзначајније произвођаче пива у свету у средњем • Развој пиварства у Србији
веку
• о бјасни начине транспортовања пива Кључни појмови: мануфакторна производња
•н  аведе места у Србије где је започела и развијала се
производња пива
• објасни значај научних открића која су предходила појави • Научна отктића која су довела до развоја индустријске производње пива
индустријске производње пива • Mашинe и уређаји у пиварству некад и сад
• разликује машине и уређаје који су се користили некад у • Специфичности производње пива у Чешкој, Немачкој, Данској
Индустријализација и
пиварству од данашњих • Оснивање индустријске производње пива у Србији
производња пива данас
• наведе специфичности производње пива у Чешкој,
у Европи и код нас
Немачкој и Данској које су довеле до формирања Кључни појмови: индустријска производња пива
одређених типова пива
• наведе прве индустријске пиваре у Србији

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет историја пиварства који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње школе. са два часа недељно,
омогућава да ученици стекну знања и упознају се са историјом пиварства и могућностима повезивања са модерном технологијом прои-
зводње пива. Нови исходи и садржаји омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручен иброј часова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз теоријски облик наставе. Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету

Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред

– Порекло пива и његове особине 10/8 часова
– Пиварство у средњем веку 32/26 часова
– Индустријализација и производња пива данас у Европи и код нас 28 часова

Препоруке за реализацију наставе

– Наводи особине првих пива
– Објасни наставак првих пивара
– Разликује биљке које се користе за ароматизацију пива
– Описује настанак пивара у Србији и свету
– Наводи биљке које су се користиле и које се користе за ароматизацију пива
– Објасни индустријализација пивара
– Разликује карактеристике домаћег и иностранихпивара
• Користити се различитим изворима знања
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основе угоститељства, Основе туризма, Аграрни туризам,
Основи прехрамбене технологије, Прехрамбена технологија, Предузетништво (4 разред).

Предлози за пројектну наставу

• Настанак првих пивара.
• Развој пива од постанка до данас
• Специфичности различитих врста пива
• Савремене пиваре
Страна 406 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника радатокомвежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.

Назив програма: ПРЕРАДА ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практичнанастава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање знања о основним методама органске биљне и сточарске производње
– Упознавање ученика са основним знањима о сировинама, адитивима и помоћним сировинама које се користе у производњи орган-
ских производа
– Развијање разумевања поступака који се спроводе у току производње, прераде, складиштења и превоза органских производа
– Повезивање теоријских знања о органској преради са производним процесима у конвенционалној производњи хране

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• дефинише појам органске производње
• наводи значај примена метода органске производње
Методе органске • наводи и описује методе биљне органске производње
производње • наводи и описује методе сточарске органске производње
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Органски производ/производња и прерада
• Значај примене метода органске производње
• Методе органске биљне производње
• Методе сточарске органске производње

Кључни појмови: органска производња

• опише карактеристике и специфичности сировина биљног • Органске сировине биљног порекла
порекла • Органске сировине животињског порекла
Сировине органске
• опише карактеристике и специфичности сировина • Период конверзије
биљне и сточарске
животињског порекла
производње
• разликује карактеристике органских/конвенционалних Кључни појмови: период конверзије
сировина
• наводи дозвољене адитиве и помоћне сировине за • Адитиви у органској преради
Адитиви и помоћне различите органске производе • Помоћне сировине у органској преради
сировини у производњи • наведе законску регулативу о употреби адитива и • Означавање присутних додатака на амбалажи
органских производа помоћних сировина у органској преради
Кључни појмови: адитиви
• наводи операције које се користе за конзервисање • Конзервисање органских производа
органских производа • Технолошки поступци производње органских производа
Технолошке линије
• описује поступке производње различитих органских • Средства за чишћење и дезинфекцију технолошких линија, објеката и опреме
производње органских
производа
производа
• разликује дозвољена средства за чишћење и дезинфекцију Кључни појмови: конзервирање
технолошких линија, објеката и опреме
• разликује ознаке органског производа од производа из • Ознака и национални знак органског производа
Означавање, периода конверзије • Производ из периода конверзије
складиштење и • опише карактеристике ознаке органског производа • Складиштење органских производа
транспорт органских • опише начине складиштења органских производа • Транспорт органских производа
производа • наводи начине транспорта органских производа
Кључни појмови: складиштење, транспорт
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 407

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни програм Прерада органских производа који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње школе са два часа
недељно, омогућава да ученици стекну нова знања и упознају се са поступцима прераде органских производа. Нови исходи и садржаји
омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за осмишљавање нових органских прехрамбених производа.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења, степену опремљености школе (ИТ опрема, библи-
отека,...), и наставним материјалима које ће користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира
свој годишњи-глобални план рада из кога ће касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају
наставнику даљу операционализацију исхода на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у
фази планирања и писања припреме за час, у односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. Препо-
рука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз теоријски облик наставе.

Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред

– Методе органске производње – 8
– Сировине органске биљне и сточарске производње – 14/12
– Адитиви и помоћне сировини у производњи органских производа – 8/6
– Технолошке линије производње органских производа – 32/30
– Означавање, складиштење и транспорт органских производа – 8/6

Препоруке за реализацију наставе

– користити презентације, слике, видео материјал о производњи и преради органских производа
– користити очигледан наставни материјал (сировине, адитиве, помоћне сировине, амбалажу) у преради органских производа
– користити и усмеравати ученике да користе важећу законску регулативу, правилнике везано за производњу органских производа
– усмеравати ученике да упоређују конвенционалан начин производње прехрамбених производа са органским приступом
– правити корелацију са наставним садржајима из прехрамбених технологија које се изучавају
– направити збирку амбалажних јединица различитих органских производа

Место реализације наставе

Наставу реализовати у учионици или кабинету који су опремљени ИТ опремом

Предлози за пројектну наставу

• Производња органске хране у Србији
– Да ли је једна година довољна да производим органску храну?
– Пут до бакиног органског џема
– Производња органског меда
– Органска производња вина
– Ознаке органских производа у свету
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основе угоститељства, Основе туризма, Аграрни туризам,
Основи прехрамбене технологије, Прехрамбена технологија, Предузетништво (4 разред).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према, заштити при раду, заштити животне средине
– праћење дневника радатокомвежби
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује.
Страна 408 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив програма: КОЛАЧИ ОД ТЕСТА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњифонд часова. Изборни предмет може да се бира у другом, трећем или у четвртом разреду.

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Оспособљавање ученика за израду колача од линцер теста
– Оспособљавање ученика за израду колача од киселог теста
– Оспособљавање ученика за израду колача од вученог теста
– Оспособљавање ученика за израду колача од кромпир теста
– Оспособљавање ученика за израду колача од принцес масе
– Оспособљавање ученика за израду теста за резанце
– Оспособљавање ученика за израду теста за палачинке

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе врсте колача од теста
• к омбинује намирнице по рецептури за одређени тип теста
• р азликује начине обликовања теста за колаче
• р азликује врсте кремова и филова за колаче од теста
• о држава личну хигијену и хигијену радног места
•п  рипрема намирнице по рецептури
• о дмери намирнице по рецептури
Припрема колача од •п  рипреми тесто за дати тип колача
теста • о бликује тесто за дати тип колача
•п  рипреми фил за дати тип колача
• о бликује дати тип колача од теста
•п  ече дати тип колача
•д  екорише дати тип колача
• с ервира дати тип колача
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Колачи од слатког линцер теста: пита са јабукама, вишњама, сиром
• Колачи од линцер теста са квасцем: кифлице са орасима, са маком; штрудлице са
орасима, са маком, са џемом
• Производи од сланог линцер теста: штанглице са сиром, са кимом
• Колачи од киселог теста: штрудла са орасима и са маком, бриоши, крофне са
џемом, берлинер кремом; бечки куглоф
• Колачи од вученог (воденог) теста: савијача са јабукама, са вишњама, са слтким
сиром, баклава
• Тесто за резанце: резанци са маком и орасима
• Палачинке: једноставне палчинке са џемом, орасима, лешником, чоколадом,
берлинер кремом
• Колачи од кромпир теста: кнедле са шљивама
• Колачи од принцес масе: принцес крофне са шлагом, са берлинер кремом, са
желатин кремом

Кључни појмови: линцер тесто, кромпир тесто, кисело тесто, принцес маса

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет Колачи од теста који се изучава у трећем (70 часова вежби) или четвртом разреду (62 часова вежби) разреду сред-
ње школе, омогућава да ученици стекну нова знања и упознају се са поступцима производње колача од теста. Часове реализовати сваке
друге недеље по четири часа.  Нови исходи и садржаји омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за осми-
шљавање нових производа колача од теста и сопственог бизниса.

Планирање наставе и учења

Први час у новој школској години посветити упознавању ученика са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и
критеријумом и начинима оцењивања, као и начином рада у кабинету/школској радионици, подели на групе и распоредом реализације
наставе.
Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће ка-
сније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. Препорука је да наставник планира и припрема на-
ставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелациј

Облици наставе:
Теме се реализују кроз вежбе
Подела одељења на групе
Одељење се делина 2 групе.

Препоруке за реализацију наставе

– користити презентације, слике, видео материјал о производњи колача од теста
– користити очигледан наставни материјал (сировине, адитиве, помоћне сировине, амбалажу) у производњи колача од теста
– користити и усмеравати ученике да користе важећу законску регулативу, правилнике везано за производњу колача од теста
– усмеравати ученике да упоређују конвенционалан начин производње колача од теста
– правити корелацију са наставним садржајима из технологије пекарства које се изучавају
– направити упоређења традиционалних колача од теста са националним колачима од теста из околних земаља
– Препоручује се изложба ученичких радова (колача), посета стручним сајмовима
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 409

Место реализације наставе:

Вежбе се реализују у кабинету или школској радионици за посластичарство

Предлози за пројектну наставу

• Саставни део програма је и списак пројектних задатака.
Припрема различитих националних колача од теста (нпр. Из различитих земаља Европе: Србија, Грчка, Јужна Европа, Мађарска,
Аустрија...)
У току реализације модула узети у обзир предзнања ученика из предмета Основе угоститељства, Основи прехрамбене технологије,
Прехрамбена технологија, Технологија пекарства, Предузетништво (4 разред).

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
– однос према прибору и опреми у посластичарству, заштити на раду, заштити животне средине
– праћење дневника рада током вежби
При формативном оцењивању ученика користити и вредновати лични картон ученика – документ који сачињава и води наставник у
циљу евидентирања времена, активности и напретка ученика за време реализације вежби.
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усменепроверезнања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
– самосталних или групних радова ученика
– провере практичних вештина и решавања практичних задатака
– формативногоцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и
да то адекватно вреднује

Назив програма: ТЕХНОЛОГИЈА ХЛАЂЕЊА ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
II 70 70
III 70 70
IV 62 62
Напомена: у табели је приказан годишњи фонд часова

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика о значају хладњача у прехрамбеној тиндустрији
– Схватање поступака хлађења и смрзавања прехрамбених производа
– Оспособљавање ученика за складиштење смрзнутих и прохлађених прехрамбених производа
– Разумевање промена које настају приликом смрзавања и чувања прехрамбених производа

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ / КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
дефинише значај хладњаче • Дефиниција, концепције и конструкције хладњаче
• р азликује расхладне флуиде који се користе у процесу • Топлотне изолације хладњаче
хлађења • Поступци хлађења
• о бјасни принципе хлађења • Расхладни флуиди који се користе у процесу хлађења
Хладњаче • о бјасни начине складиштења прехрамбених производа у • Начини унутрашњег транспорта у хладњачи
хладњачама • Одржавање хигијене у хладњачама
•н  аведе начине манипулације прехрамбеним производима • Пријем и испорука прехрамбених производа у и из хладњаче
у хладњачама
Кључни појмови: хладњача, флуиди
•д  ефинише основни принцип смрзавања • Основни принципи хлађења
•н  аведе уређаје који се користе у процесу смрзвања • Време и брзина смрзавања
• о бјасни начине припреме и смрзавања воћа и поврћа • Припрема за смрзавање и смрзавање воћа и поврћа
Припрема прехрамбених • о бјасни начин припреме и смрзавање меса и месних • Припрема за смрзавање и смрзавање меса и производа од меса
производа за смрзавање производа • Припрема за смрзавање и смрзавање млекаи производа од млека
• о бјасни начине припреме и смрзавања млека и млечних • Паковање смрзнутих производа
производа
• о бјасни начине паковања смрзнитих производа Кључни појмови: принципи хлађења
Страна 410 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• oбјасни принцип и начине чувања воћа у хладњачама •Н

 ачини чувања воћа
Чување смрзнутих и • oбјасни принцип и начине чувања поврћа у хладњачама •Н
 ачини чувања поврћа
прохлађених • oбјасни принцип и начине чувања анмалних производа у •Н
 ачини чувања анималних производа
производа хладњачама
Кључни појмови: чување намирница
• oбјасни промене које се дешавају току смрзавања и чувања •П
 ромене које настају за време смрзавања и чувања прехрамбених производа у
прехрамбених производа у хладњачи хладњачама
Промене које настају • наведе промене на воћу и поврћу током смрзавања и •П
 ромене код воћа и поврћа за време смрзавања и чувања
у току смрзавања и чувања у хладњачи •П
 ромене код меса и месних прерађевина за време смрзавања и чувања
чувања прехрамбених • наведе промене на месу и производима од меса у току •П
 ромене код млека и млечних производа за време смрзавања и чувања
производа смрзавања и чувања у хладњачи
• наведи промене у млеку и млечним производима приликом Кључни појмови: промене које настају за време смрзавања и чувања
смрзавања и чувања у хладњачи прехрамбених производа

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Изборни предмет Технолочија хлаћења прехрамбених производа који се изучава у другом, трећем или четвртом разреду средње шко-
ле са два часа недељно, омогућава да ученици стекну нова знања и упознају се са значајем хладњача у прехрамбеној индустрији. Нови
исходи и садржаји омогућавају ученицима образовање и креативна сазнања која дају основ за осмишљавање сопственог бизниса.

Планирање наставе и учења

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености лабораторије, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће
користити. Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће
касније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по модулима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

Облици наставе и препоручени број часова

На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања
Предмет се реализује кроз теоријски облик наставе. Теоријска настава се реализује у учионици или одговарајућем кабинету

Оквирни број часова по темама 2. 3. и 4. разред

– Хладњаче (10/8 часова)
– Припрема и смрзавање прехрамбених производа (25/22 часова)
– Чување смрзнутих и прохлађених производа (25/22 часова)
– Промене које настајуну току смрзавања и чувања прехрамбених производа ( 10/10)

Препоруке за реализацију наставе

• користити презентације, слике, видео материјал о поступцима хлаћења и смрзавања прехрамбених производа
• користити очигледан наставни материјал (сировине, адитиве, амбалажу) у поступцима хлаћења и смрзавања
• користити и усмеравати ученике да користе важећу законску регулативу и правилнике за хлаћење и смрзавање прехрамбених про-
извода
• усмеравати ученике да упоређују конвенционалан начин хлаћења и смрзавања производа са органским приступом
• правити корелацију са наставним садржајима из прехрамбених технологија које се изучавају, Кварењем и конзервисањем и Преду-
зетништвом
• направити збирку поступака смрзавања различитих прехрамбених производа
– користити се различитим изворима знања

Предлози за пројектну наставу

• Предности и недостаци смрзавања прехрамбених производа
• Разлика прехрамбених производа конзервисаних смрзавањем и адитивима
• Прехрамбени полупроизводи добијени смрзавањем

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник на почетку школске године или на почетку модула упознаје ученике са критеријумима формативног и сумативног оце-
њивања.
Вредновање нивоа/стандарда постигнућа и напредовања током процеса учења потребно је да буде усклађено са Правилником о оце-
њивању у средњој школи.
Формативно оцењивање се одвија на сваком часу и постигнућа ученика је могуће вредновати кроз:
– праћење активности ученика на часу (тј. процесу учења)
– континуирано праћење достигнутих исхода и нивоа постигнутих компетенција (знања, вештине и ставове)
Сумативно оцењивање се може извршити на основу:
– усмене провере знања
– писане провере знања (контролне вежбе, тест)
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 411
– самосталних или групних радова ученика
– формативног оцењивања периодично
– резултата/решења проблемског или пројектног задатка
Наставник, такође, треба да омогући ученицима да искажу
алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишље-
ње и да то адекватно вреднује.
9 ној школи за подручје рада Геологија, рударство и металургија
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси
П РА В И Л Н И К
о допуни Правилника о плану и програму наставе и
учења општеобразовних предмета средњег стручног
образовања у подручју рада Геологија, рударство и
металургија
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења опште-
образовних предмета средњег стручног образовања у подручју
рада Геологија, рударство и металургија („Службени гласник РС
– Просветни гласник”, бр. 15/21 и 10/22), после плана и програма
наставе и учења за образовни профил рударски техничар, додаје се
план наставе и учења за образовни профил руковалац машинама и
уређајима за експлоатацију нафте и гаса, који је одштампан уз овај
правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Програм наставе и учења општеобразовних предмета за
образовни профил руковалац машинама и уређајима за експлоата-
цију нафте и гаса, у трогодишњем трајању, остварује се у складу
са правилником којим је утврђен програм наставе и учења опште-
образовних предмета у стручним школама, за образовне профиле
у трогодишњем и четворогодишњем трајању.
Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму за стицање
образовања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у струч-
(„Просветни гласник”, бр. 10/93, 1/94, 6/02 и 11/05 и „Службени
гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13, 15/21 и
4/23), у делу који се односи на наставни план и наставни програм
за образовни профил руковалац постројењима за добијање нафте
и гаса;
2) Правилник о наставном плану и програму огледа за обра-
зовни профил ливац – калупар („Просветни гласник”, број 8/10), у
делу који се односи на наставни план и програм општеобразовних
предмета за образовни профил ливац – калупар.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском
2022/2023. годином у подручју рада Геологија, рударство и мета-
лургија за образовни профил руковалац постројењима за добијање
нафте и гаса, у трогодишњем трајању, стичу образовање по Пра-
вилнику из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до
краја школске 2025/2026. године.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном
гласнику”, а примењује се од школске 2023/2024. године.
Број 110-00-171/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Страна 412 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 413
Страна 414 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 415

10
На основу члана 67. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. за-
кон, 10/19, 6/20 и 129/21),
Министар просвете доноси

П РА В И Л Н И К

о допуни Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и
васпитања у подручју рада Геологија, рударство и металургија

Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања и васпитања у подручју рада
Геологија, рударство и металургија („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 15/21), после плана и програма наставе и учења
за образовни профил рударски техничар, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил руковалац машинама и уређаји-
ма за експлоатацију нафте и гаса, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.
План и програм наставе и учења за образовни профил руковалац машинама и уређајима за експлоатацију нафте и гаса остварује се
и у складу са Решењем о усвајању стандарда квалификације „Руковалац машинама и уређајима за експлоатацију нафте и гаса” („Службе-
ни гласник РС – Просветни гласник”, број 6/22).

Члан 3.
Даном почетка примене овог правилника престају да важе:
1) Правилник о наставном плану и програму стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Геологија, рударство
и металургија („Просветни гласник”, бр. 10/93, 1/94, 6/02 и 11/05 и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 10/13, 11/13, 14/13
и 15/21), у делу који се односи на наставни план и наставни програм за образовни профил руковалац постројењима за добијање нафте и
гаса;
2) Правилник о наставном плану и програму огледа за образовни профил ливац – калупар („Просветни гласник”, број 8/10), у делу
који се односи на наставни план и програм стручних предмета за образовни профил ливац – калупар.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2022/2023. годином у подручју рада Геологија, рударство и металургија
за образовни профил руковалац постројењима за добијање нафте и гаса, у трогодишњем трајању, стичу образовање по Правилнику из
члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника, најкасније до краја школске 2025/2026. године.

Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласни-
ку”, а примењује се од школске 2023/2024. године.

Број 110-00-170/2023-03
У Београду, 21. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
Страна 416 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 417
Страна 418 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Б2: Листа изборних програма према програму образовног профила

РАЗРЕД
Р.б. Листа изборних програма
I II III
1. Заштита радне и животне средине   1
2. Извори загађења животне средине   1
3. Ремонт бушотина и бушотински сервиси     1
4. Лежошта каустолибита 1

Остали облици образовно-васпитног рада током школске године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД УКУПНО
 
часова часова часова часова
Час одељењског старешине 70 68 60 210
Додатни рад * до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад * до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад * до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада

Факултативни облици образовно-васпитног рада током школске године по разредима

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД
 
часова часова часова
Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Други предмети * 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15–30 часова годишње
Културна и јавна делатност школе 2 радна дана
* Поред наведених предмета школа може даорганизује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени планом наставе и учења дру-
гих образовних профила истог или другог подручја рада, као и у плановима наставе и учења гимназије, или по програмима који су претходно донети.

Остваривање школског програма по недељама

  I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД
Разредно-часовна настава 35 34 30
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 2 3 4
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2
Завршни испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39

Подела одељења у групе

годишњи фонд часова Потребно
Број ученика у
разред предмет/модул ангажовањепомоћног
вежбе практичнанастава учење кроз рад настава у блоку групи -до
наставника
Геологија нафте и гаса 35 15 да
I Техничко цртање и машински елементи 35 15 *
Практична настава 210 210 60 10 да
II Практична настава 408 408 90 10 да
Практична настава 540 540 120 10 да
III
Предузетништво 60 15 *

Б1: ОБАВЕЗНИ СРУЧНИ ПРЕДМЕТИ

ФИЗИКА

Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне писмености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физичких за-
кона у свакодневном животу, развој логичког и критичког мишљења у истраживањима физичких феномена.
Разред први
Недељни фонд часова 2 часа
Годишњи фонд часова 70 часова

ИСХОДИ ТЕМА и
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
• о бјасни значај физике као фундаменталне науке и њену везу са природним и 1. УВОД У ФИЦЗИКУ
техничким наукама; Физичке величине, ознаке, мерење и мерне јединице.
• к ористи научни језик за описивање физичких појава;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 419
• решава квалитативне и квантитативне проблеме;
•м  ери физичке величине, записује их одговарајућим ознакама, водећи рачуна о
систему јединица;
•м  ери физичке величине, записује их одговарајућим ознакама, водећи рачуна о
систему јединица;
•н  аводи и повеже основне кинематичке и динамичке физичке величине;
• р еши једноставније рачунске и експерименталне задатке примењујући основне
формуле и законе;
• р азликује векторске и скаларне величине;
• о чита податке са графика и анализира их;
• г рафички приказује дате или израчунате податке;
•п  репозна последице интеракције (убрзање, деформација) на примерима;
• у очи постојање еластичних и пластичних деформација тела;
•н  аведе примере интераговања тела и особине сила;
•н  аведе особине бестежинског стања и повеже их са слободним падом;
• о бразложи принцип рада простих машина;
•н  аброји врсте енергије и њене трансформације;
• р азликује обновљиве и необновљиве изворе енергије;
•п  репозна појаву међумолекулских сила и објасни поделу међумолекулских сила на
кохезионе и адхезионе;
•и  нтерпретира порекло и вредност aтмосферског притиска;
• у пореди вредност статичког потиска у води и ваздуху.
• у пореди промену запремине тела у сва три агрегатна стања с променом температуре;
•п  реведе температуру из Целзијусове у Келвинову скалу;
• о пише појам топлотне равнотеже;
•п  овеже размењену количину топлоте са масом тела, температурском разликом и
супстанцијом од које је тело изграђено;
•п  репозна процесе преласка између агрегатних стања при порасту и смањењу
температуре;
•н  а примерима објасни различите начине преношења топлоте;
•н  аведе примере спонтаног преноса топлоте;
• о бјасни да стаклена башта/стакленик/пластеник спречава губитак топлоте
струјањем;
•п  репозна да ефекат стаклене баште спречава губитак топлоте Земље зрачењем;
•п  овеже промену унутрашње енергије и промену температуре тела;
•н  аведе молекуле који чине атмосферу и њихов утицај на разне појаве;
• о бјасни узрок вертикалног кретања загрејаног ваздуха.;
•п  римени одговарајуће појмове, величине и законе за тумачење деловања
електричног поља;
• о бразложи електичне појаве;
•н  аведе поступке за наелектрисавање тела;
• о бјасни примере електричних појава у природи;
•д  ефинише Кулонов закон, јачину електричног поља и електрични напон;
• у потреби одговарајуће појмове, величине и законе за објашњење основних
карактеристика проводника и изолатора;
•и  менује појаве које прате проток струје и познаје њихову примену (топлотно,
механичко, хемијско и магнетно деловање);
•п  роцени и примењује активности зa рационално коришћење електричне енергије;
•п  ротумачи основне карактеристике магнетног поља сталних магнета и струје
применом одговарајућих појмова, величина и закона;
• о пише деловање магнетног поља на струјни проводник;
•п  редстави кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу;
•п  репозна појаву електромагнетне индукције и повеже је са Фарадејевим законом,
• у очава допринос Николе Тесле широкој примени наизменичне струје;
• р азликује једносмерну од наизменичне струје;
•п  репознаје основне принципе преношења електричне енергије;
•п  овеже појам осцилација и њихов настанак и наводи различите врсте осцилација;
•п  роцени појмове и величине којима се описује осцилаторно кретање;
• о бјасни шта су таласи, њихов настанак, карактеристике и врсте таласа;
• у очи шта су извори звука, каква је разлика између тона и шума;
•п  ротумачи основне карактеристике звука;
•н  а основу фреквенције разликује звук, ултразвук и инфразвук и дефинише њихову
примену у свакодневном животу;
• о бјасни појам резонанције;
• о пише спектар електромагнетних таласа и навeде примере примене
електромагнетног зрачења (пренос сигнала на даљину: мобилна телефонија,
интернет, GPS; форензика...);
• о бјасни изворе светлости и илуструје основне особине простирања светлости;
• р азликује преламање од одбијања светлости;
•п  ротумачи тоталну рефлексију и њене примере;
•н  аведе врсте огледала и сочива;
• о писује примену различитих оптичких инструмената;
•п  репознаје фотон као честицу светлости и описује појаву фотоефекта;
•н  аведе примене фотоефекта;
• о бјасни израз за енергију фотона;
• р азликује таласну и честичну природу светлости;
•и  луструје основне елементе структуре атома и описује њихове особине;
• с кицира постојање енергијских нивоа код атома и објашњава основе механизма
емисије и апсорпције зрачења;
• о писује стварање рендгенског зрачења у рендгенској цеви;
•и  менује примене рендгенског зрачења и препознаје опасности и начине заштите од
рендгенског зрачења;
•н  аведе основне особине ласерске светлости;
• о бјасни разлике ласерске светлост у односу на белу светлост и на основу тога
наводи његову примену;
2. МЕХАНИКА
Кретање (релативност кретања, путања, пут). Брзина (средња и тренутна).
Кретање константном и променљивом брзином. Убрзање.
Интераговање тела – сила. Врсте макроскопских сила. Њутнови закони.
Рад и снага.
Кинетичка и потенцијална енергија. Закон одржања енергије.
Једноставне машине (полуга и стрма раван).
Кретање у гравитационом пољу. Бестежинско стање.
Међумолекулске силе (адхезија и кохезија).
Еластичност и деформације.
Атмосферски притисак. Статички и динамички потисак у ваздуху.
Демонстрациони огледи:
Равномерно и равномерно-убрзано кретање (помоћу колица, тегова и хронометра,
помоћу цеви са ваздушним мехуром).
Мерење силе динамометром са опругом.
Други Њутнов закон (помоћу колица за различите силе и масе тегова).
Пад тела различитог облика.
Галилејев експеримент (кретање куглице по жљебу, уз и низ косу раван).
Трећи Њутнов закон (колица повезана опругом или динамометром).
Сила трења на хоризонталној подлози и на косој равни са променљивим нагибом.
Тежина (тело окачено о динамометар), бестежинско стање.
Слободан пад (Њутнова цев).
Закон одржања енергије (модел „мртве петље”).
3. TОПЛОТНЕ ПОЈАВЕЦ
Топлотно ширење и температура.
Количина топлоте и специфична топлотна капацитивност. Топлотна равнотежа.
Агрегатна стања супстанције.
Преношење топлоте. Топлотна изолација.
Ефекат стаклене баште.
Метеорологија.
Демонстрациони огледи:
Tермални дилатометар.
Ширење ваздуха (флаша са новчићем), Гравесандов прстен.
Мерење температуре аналогним и дигиталним термометрима.
4. ЕЛЕКТРИЧНЕ И МАГНЕТНЕ ПОЈАВЕ
Наелектрисање, проводници и изолатори. Кулонов закон.
Јачина електричног поља, електрични напон.
Електрична струја, електрична отпорност.
Појам о наизменичној струји и њене предности над једносмерном.
Омов закон за део и цело струјно коло.
Џул-Ленцов закон, електрична снага. Електрична енергија и њено рационално
коришћење.
Магнетно поље и магнети. Магнетно поље Земље.
Магнетна индукција, магнетни флукс.
Магнетно поље струјног проводника, електромагнети.
Амперова сила. Електромотори.
Појава електромагнетне индукције.
Демонстрациони огледи:
Наелектрисавање предмета и њихова међусобна интеракција. Електрофор,
електрично клатно и електроскоп.
Демонстрација распореда линија електричног поља.
Електростатичка заштита (Фарадејев кавез). Модел громобрана.
Демонстрација једноставног електричног кола са сијалицом као потрошачем.
Демонстрациони амперметар и волтметар у струјном колу.
Загревање проводника при протицању струје.
Проток струје кроз водени раствор кухињске соли. Лимун као батерија.
Привлачење и одбијање сталних магнета. Магнетна игла и школски компас.
Линије магнетног поља (помоћу гвоздених опиљака).
Ерстедов оглед. Електромагнет.
Деловање магнетног поља на рам са струјом. Интеракција два паралелна струјна
проводника.
Рад електромотора.
Демонстрација електромагнетне индукције помоћу калема и сталног магнета.
5. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ
Појам о осцилаторном кретању. Математичко клатно.
Таласно кретање, врсте таласа и величине којима их описујемо.
Звук и његове особине. Ултразвук и инфразвук.
Електромагнетни таласи и спектар.
Видљива светлост. Спектар светлости и боја предмета.
Закон одбијања светлости. Огледала.
Закон преламања светлости. Тотална рефлексија. Сочива.
Оптички инструменти.
Демонстрациони огледи:
Осциловање тега на опрузи.
Мaтематичко клатно. Демонстрација лонгитудиналних и трансверзалних таласа.
Својства звучних извора. Звучна резонанција.
Мобилне апликације: тон генератор и мерење нивоа звука.
Разлагање беле светлости на спектар. Формирање лика код огледала и сочива. Лупа,
микроскоп, телескоп.
Страна 420 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• разликује врсте радиоактивних распада и продорност алфа, бета и гама зрачења; 6. САВРЕМЕНА ФИЗИКА
• о пише особине алфа, бета и гама зрачења; Двојна природа светлости.
• р азликује појмове фисија и фузија језгра и набраја примене фисије и фузије у Фотон и његова енергија. Фотоефекат.
мирнодопске и ратне сврхе; Структура атома. Појам квантовања енергије атома – енергијски нивои код атома и
•н  аведе предности и мане коришћења нуклеарне енергије и наводи мере заштите од прелази између њих.
радиоактивног зрачења; Рендгенско зрачење и примена.
•п  ротумачи појмове дефект масе и енергија везе; Ласери и њихова примена.
•и  менује врсте небеских тела у Сунчевом систему набраја планете Сунчевог система; Структура атомског језгра. Дефект масе. Енергија везе.
•н  аведе основне особине Сунца; Радиоактивни распади језгра.
• о пише положај и кретање Земље и осталих планета у Сунчевом систему; Фисија и фузија.
•д  ефинише положај Сунчевог система у нашој галаксији; Нуклеарна енергетика. Детекција и заштита од зрачења.
• о бјасни појам галаксија. Сунчев систем. Звезде. Галаксије.

Демонстрациони огледи:
Фотоефекат (помоћу фотоћелије).
Рендгенски снимак.
Школски ласер.
Предлог пројекта:
– Ефикасност машина.
– Енергетска ефикасност.
– Обновљиви извори енергије.
– Предности и мане нуклеарних електрана.
– Ефекат стаклене баште.
– Узроци глобалног загревања и подаци који доказују овај феномен.
– Топлотна изолација кућа и њена економска исплативост.
– Од миша и змаја до громобрана-заштита од електричног удара.
– „Рат струја“-зашто је победила наизменична струја?
– Никола Тесла и наизменична струја.
– Лупа, микроскоп, телескоп.
– Примене појединих области спектра електромагнетних таласа.
– Врсте и принцип рада камера.
– Рендгенско зрачење и његова примена.
– Ласерско зрачење и његова примена.
– Радиоактивни распад језгра.
– Зашто ЛЕД сијалице уместо класичних извора светлости у домаћинствима?
– Појас живота у Сунчевом систему.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Општеобразовни предмет Физика који се изучава у једном разреду средње школе два часа недељно, омогућава да ученици стекну
нова знања и  обнове и систематизују она стечена у основној школи.  Нови исходи и садржаји су они који су значајни за елементарну
научну писменост и омогућавају ученицима успешан наставак образовања у подручјима у којима је физика једна од основних научних
дисциплина. Рачунски и квалитативни задаци који се користе у настави овог програма треба да буду првенствено илустрација основне
примене физичких законитости. Израда лабораторијских вежби није предвиђена док су демонстрациони огледи од великог значаја за
постизање исхода.

I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

При планирању наставног процеса наставник, на основу дефинисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, самостално
планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опремље-
ности кабинета, степену опремљености школе (ИТ опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјалима које ће користити.
Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја наставник најпре креира свој годишњи-глобални план рада из кога ће ка-
сније развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по областима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода
на ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да се ис-
ходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али је за већину исхода потребно више времена и више различитих активности.
Препорука је да наставник планира и припрема наставу самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну корелацију.

ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Оријентациони број часова по темама дат је у табели:
Редни број теме Наслов теме Број часова
1. УВОД У ФИЗИКУ 4
2. МЕХАНИКА 17
3. TОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ 13
4. ЕЛЕКТРИЧНЕ И МАГНЕТНЕ ПОЈАВЕ 15
5. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ 9
6. САВРЕМЕНА ФИЗИКА 12
Укупно 70

СМЕРНИЦЕ ЗА ПЛАНИРАЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВНИХ ТЕМА

ДЕМОНСТРАЦИОНИ ОГЛЕДИ И ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ

У оквиру сваке наставне теме налази се списак предложених демонстрационих огледа. По правилу се ради о огледима које је могуће
реализовати чак и уколико у школи не постоји лабораторија физике опремљена традиционалном опремом. Правилно дидактички приме-
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 421

њени демонстрациони огледи су кључни за успешно усвајање предвиђених концепата. Главни концепти које треба усвојити на датом часу,
у ствари, треба да буду засновани на демонстрацији одабране појаве. У том смислу, пре почетка демонстрације треба затражити од учени-
ка да искажу своја очекивања заснована на њиховим предзнањима. На тај начин, уз помоћ демонстрационих експеримената, код ученика
се формирају основне представе о појавама, физичким величинама, процесима и законима. Овако припремљено демонстрирање физичке
појаве изазива активирање мисаоних процеса код ученика и омогућује лакше формирање адекватних научних појмова и убеђења.
Саставни део програма је и списак пројектних задатака. Предлог је да их ученици раде у мањим групама, најбоље у паровима и да
им се доделе највише по једна тема по полугођу јер треба предвидети и часове за презентовање резултата рада на пројектној теми.
У наставку се налазе неки предлози везани за обраду предвиђених наставних тема.

1. УВОД У ФИЗИКУ
Прву наставну тему треба искористити за приказ наставних области и кључних физичких величина које ће се током програма обра-
ђивати. Потребно је обновити основне физичке величине и њихове јединице и нагласити значај Међународног система мера и јединица.
Скаларне и векторске величине могу се илустровати примерима из програма.
Мерење и приказивање резултата мерења обрадити на примерима директних мерења дужине, масе и времена. Напоменути грешке
мерења (посебно случајне и системске) као важан фактор за побољшање квалитета података добијених мерењем.

2. МЕХАНИКА
Пре реализације ове наставне теме пожељно је утврдити предзнања ученика из кинематике и динамике. Фокус је на провери основ-
ног нивоа предзнања односно да ли ученик решава једноставније рачунске задатке примењујући основне формуле и законе који повезују
физичке величине брзина, пређени пут, убрзање, сила, трење, енергија, рад.
Добар начин да се нови појмови и величине уводе кроз конкретне примере и на тај начин оствари већа функционализација исхода
(кретање у гравитационом пољу као илустрација праволинијског кретања са сталним убрзањем, закон одржања енергије на примеру сло-
бодног пада итд.).
Поред демонстрационих огледа наведених у табели могу се реализовати и следећи: демонстрација Трећег Њутновог закона са нае-
лектрисаном лименком и балоном; приказ бестежинског стања – пад избушене чаше са водом; статичко трење, трење клизања и котрља-
ња; потисак (лопта у води, јаје у слаткој и сланој води)…

3. ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
Наставну тему треба започети обрадом топлотног ширења, а затим ученицима треба објаснити појам унутрашње енергије, као и
њену зависност од температуре. Ученицима треба објаснити зависност количине топлоте од масе/количине супстанце, одговарајуће то-
плотне капацитивности и промене температуре. Механизме преношења топлоте треба обрадити кроз одговарајуће демонстрационе огле-
де. Топлотна изолација спада у теме од великог значаја за свакодневни живот и треба препустити ученицима да изнесу своја мишљења и
да реализују одговарајући пројектни задатак. Дискутовати са ученицима о појави глобалног загревања планете и повезати је са ефектом
стаклене баште. Навести мере које сваки појединац може спровести у циљу смањења ових ефеката.
Поред демонстрационих огледа који су наведени у табели могу се реализовати и следећи: уочавање провођења топлоте код маслаца
на кашици која је у суду са водом и демонстрирање преноса топлоте зрачењем из грејалице, струјањем изнад радијатора или из климе
итд.

4. ЕЛЕКТРИЧНЕ И МАГНЕТНЕ ПОЈАВЕ

Са основним појмовима и законитостима из ове теме ученици су се упознали и схватили их у основној школи. Полазећи од структу-
ре супстанције и електричног поља увести појмове: електрична струја, проводник, изолатор. Познавање електричних својстава материја-
ла омогућава ученику боље разумевање њиховог значаја за развој нових технологија.
Треба имати у виду да повезивање основних појмова из електростатике са магнетним пољем и својствима наелектрисања у кретању
омогућава разумевање појмова, физичких величина и физичких закона у области електромагнетизма, а касније и многих апстрактних
појмова у области савремене физике.
Једноставно електрично коло једносмерне струје искористити за обнављање знања о основним елементима струјног кола и физич-
ких величина као што су електрични напон, електромоторна сила, електрична отпорност и јачина електричне струје. Омов закон за део
кола и за цело електрично коло демонстрирати на неком потрошачу. Џул-Ленцов закон повезати са законом одржања.
Објаснити значај магнетног поља Земље. Дефинисати магнетну индукцију и магнетни флукс као векторску и скаларну величину ко-
јима описујемо магнетно поље. Демонстрацијом и објашњењем Ерстедовог огледа објаснити стварање магнетног поља око струјних про-
водника. На основу овог принципа објаснити рад електромагнета. Упознати ученике са разноврсним применама електромагнета. Учени-
ци могу самостално или у групама да формурају електромагнет помоћу гвозденог језгра (већи ексер, шраф) намотаја жице и батерије.
Објаснити коришћење Амперове силе код електромотора. Демонстрацијом увести појам електромагнетне индукције. Навести разлике
између једносмерне и наизменичне струје, предности наизменичне струје над једносмерном. Дискутовати са ученицима о мерама зашти-
те од струјног удара.

5. ОСЦИЛАЦИЈЕ И ТАЛАСИ
Почетни садржаји имају за циљ да се ученици упознају са основним појмовима и величинама којима се описује хармонијско осци-
ловање, са посебним нагласком на то да је усвојеност ових садржаја код ученика, услов за описивање, разумевање и анализу појава пове-
заних са механичким и електромагнетним таласима. У току ових часова се могу реализовати демонстрациони огледи (Осциловање тега
на опрузи. Зависност периода од масе тела и од коефицијента еластичности опруге. Maтематичко клатно. Зависност периода од дужине
клатна). Наставник може приказати различите симулације и анимације којима се објашњавају осцилаторне појаве.
Повезати основне карактеристике осцилаторног и таласног кретања. Једноставним огледима демонстрирати настанак механичких
таласа. Објаснити основне карактеристике таласног кретања и дефинисати величине којима описујемо таласе. Навести основне каракте-
ристике трансверзалних и лонгитудиналних таласа без навођења формула за брзине трансверзалних и лонгитудиналних таласа у разли-
читим срединама (само основне формуле).
Анализирати карактеристике звучног таласа и дискутовати са ученицима о штетном утицају буке, као и о мерама заштите. Наве-
сти основне карактеристике инфразвука и ултразвука, штетно дејство и примену. Објаснити основне карактеристике електромагнетних
Страна 422 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

таласа поредећи их са механичким. У оквиру дискусије о спектру, истаћи особине појединих врста електромагнетних таласа и нагласити
њихову улогу у свакодневном животу.
Већ познате појмове из оптике треба даље развијати и повезивати их са новим појмовима, физичким величинама и законитостима
који се користе за објашњење и разумевање светлосних појава. Познавање оптичких својстава материјала омогућава сваком ученику
боље разумевање њиховог значаја за развој нових технологија.
У складу са могућностима демонстрирати разлагање беле светлости на спектар (стаклена призма), преламање светлости, одбијање
светлости (оптика на магнетној табли, оптичка клупа).

6. САВРЕМЕНА ФИЗИКА
У оквиру ове наставне теме упознати ученике са честичном природом светлости и упоредити је са њеном таласном природом са
којом су се упознали у претходној теми. Навести појаве којима се доказује честична природа светлости односно постојање фотона: фо-
тоефекат, притисак светлости. Фотоефекат као појаву објаснити са аспекта Закона одржања енергије. Посебну пажњу посветити де-
монстрацији и примени фотоефекта (фотоћелије, фотосензори, фотомултипликатори, уређаји за ноћно осматрање). Де Бројеву хипотезу
треба представити као закључак о постојању честично-таласног дуализма као универзално својство материје. Дискутовати са ученицима
о структури атома на основу стеченог знања из хемије. Објаснити да до емитовања, односно апсорбовања кванта енергије долази само
при преласку електрона ја једног на други енергијски ниво. Дискутовати са ученицима о примени рендгенског и ласерског зрачења, али
и о могућем штетном деловању и заштити. Обновити и продубити знање о саставу и особинама атомског језгра које ученици имају из
основне школе. Описати основне особине јаке нуклеарне силе. Објаснити појмове дефект масе и енергија везе и повезати их са стабил-
ношћу језгра. Упознати ученике са појмовима природна и вештачка радиоактивност. У оквиру обраде нуклеарне фисије и фузије посебно
истаћи актуелне проблеме у енергетици и заштити човекове околине. Изузетно је важно да ученици упознају процесе који су последица
интеракције радиоактивног зрачења са супстанцијом и са начинима заштите од радиоактивног зрачења.

III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења. Да би
вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оцењивању у
средњој школи).
Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког ученика кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, стечених
на основу свих облика наставе: демонстрационих огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака, семинарских
радова и пројеката.
Потребно је континуирано проверавати и вредновати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика помоћу усменог испитива-
ња, кратких писмених провера, тестова на крају већих целина, контролних рачунских вежби и провером експерименталних вештина. На-
ставник треба да омогући ученицима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и критичко мишљење и да то адекватно
вреднује.
На почетку школске године потребно је спровести иницијални тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала уче-
ника. На крају школске године, такође, треба спровести тест систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и степен
остварености образовних стандарда.

Назив предмета: ГЕОЛОГИЈА НАФТЕ И ГАСА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
I 70 35 105

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са начинима избора погодних терена за проналажење одређеног природног доброг;
– Упознавање са начином формирања садашњег рељефа и рељефа у будућности;;
– Оспособљавање за коришћење технике цртања структурних карата;
– Развијање способности за организовани рад, тачност, систематичност, уредност, опрезност;
– Развијање аналитичког мишљења, логичког закључивања и продубљивање интелектуалне радозналости;
– Развијање навика ученика које ће доприносити унапређивању и заштити животне, радне средине, здравља човека и његовог окру-
жења.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 423

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• објасни значај геологије као науке • Предмет и значај основа геологије, место геологије у привреди;
• објасни значај познавања геологије ради већег • Геологија нафте – геологија кроз векове.
искоришћења ресурса • Планетарна геологија – хипотезе о настанку Сунчевог система; настанак свемира;
• објасни настанак Сунчевог система • Сунчев систем – планете и друга тела Сунчевог система;
• објасни настанак свемира • Физичко-хемијска својства и грађа Земља;
• разликује физичко-хемијска својства земље • Магнетизам Земље;
• дефинише хемијски састав земље • Дисконтинуитети Земље;
• решава топографске задатке • Хемијски састав Земље;
• приказује размеру на практичном примеру • Савремени модел грађе Земље.
Појам геологије, састав • израђује структурне карте • Топографија – топографска основа и размера – задаци;
и грађа Земље • Размера – као критеријум за поделу карата; садржај топографске карте;
• Рељеф – изохипсе;
• Геолошка оријентација;
• Еквидистанца;
• Интервал;
• Геолошка карта – подела;
• Израда структурних карата – принцип израде;
• Елементи набора.

Кључни појмови: еквидистанца, интервал, геологија.

• разликује продукте и поствукланске појаве
• објасни постанак вулкана
• наведе вулканске области у Србији
• објасни појам тектонике
• наведе и објасни епирогене покрете
• наведе и објасни орогене покрете
• објанси тангенцијалне покрете
• објасни јачину трусова (скале)
• наведе трусне области у Србији
• објасни појам метаморфизам
• наведе типове метаморфизма
• објасни и наведе процесе разарања
• објасни настанак еолске ерозије
• објасни геолошки рад језера и мочвара
• наведе и дефинише ерозије
• израђује структурне карте уз примену екстраполације /
Физички и хемијски
интерполације
процеси унутар и изван
• израђује топографске профиле
Земљине коре
• Увод у Магматизам – плутонизам;
• Ефузивни вулканизам;
• Вулкани;
• Продукти и поствулканске појаве;
• Постанак и изглед вулкана;
• Поствулканске појаве;
• Вулканске области света и Србије
• Тектоника – геосинклинале;
• Епирогени покрети – трансгресија и регресија;
• Орогени покрети – конкорданције и дискорданције;
• Тангенцијални покрети;
• Набори у литосфери – врсте набора;
• Радијални покрети;
• Раседи у литосфери;
• Врсте и елементи раседа – раседне структуре
• Јачина трусова – скала;
• Трусне области света и Србије.
• Метаморфизам – фактори преображаја минерала и стена у литосфери;
• Типови метаморфизма – средине појављивања.
• Егзодинамика;
• Процеси разарања – механичко/хемијско;
• Еолска ерозија;
• Флувијална ерозија;
• Ерозија, транспорт – акумулација;
• Подземне воде;
• Геолошки рад мора;
• Геолошки рад језера и мочвара;
• Глацијална ерозија – ледници;
• Седиментација – слој дијагенеза.

• Екстраполација – интерполација;
• Израда структурне карте уз примену екстраполације / интерполације.
• Израда топографског профила

Кључни појмови: вулкани, топографија, раседи, набори, трус, метаморфизам,

егзодинамика, ерозија, магматизам.
• објасни значај фосила • Појам и значај историјске геологије;
• дефинише и наведе еоне • Фосили – фације у геологији;
• објасни масовна изумирања • Методе одређивања старости стена – релативна старост;
• објасни методе одређивања старости стена • Апсолутна старост;
Историјси развој • израчуна порозности на датој стене • Развој литосфере – „геолошко време”;
литосфере – • Геолошки еони – карактеристике;
стратиграфија • Подела еона – ере,периоде,епохе;
• Масивна изумирања – занимљивости из света диносауруса.
• Порозност стена.

Кључни појмови: порозност, еони, фосили.

• објасни појам и значај минералогије • Минералогија – појам и значај;
• разликује физичка и хемијска својства минерала • Кристалографија – својства минерала;
• објасни постанак минерала • Физичка својства минерала;
• Хемијска својства минерала;
• Постанак минерала;
Минералогија • Класификација минерала;
• Систематика минерала;
• Металични минерали;
• Петрогени (неметалични) минерали

Кључни појмови: минерали..

Страна 424 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни значај петрографије •П

 етрографија – појам;
• објасни постанак магматских стена •П
 останак и класификација стена;
• разликује седиментне,метаморфне и магматске стене •П
 риказ главне стене литосфере;
•М
 агматске стене – начин постанка, састав,употребна вредност;
Петрографија •С
 едиментне стене;
•М
 етаморфне стене;
•Л
 ежишта каустобиолита.

Кључни појмови: стене, каустобиолити.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу и вежбе у учионици, специјализованој учиониции лабораторији. Приликом остварива-
ња програма вежби одељење се дели на групе до 15 ученика. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује два часа
теоријске наставе, односно један час вежби по групи. Препоручени број часова по темама је следећи:
– Појам геологије, састав и грађа Земље (11 + 12 часова)
– Физички и хемијски процеси унутар и изван Земљине коре (35 + 19 часова)
– Историјски развој литосфере и стратиграфија (8 + 4 часа)
– Минералогија (8 часова)
– Петрографија (8 часова)
Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави и стручним пред-
метима. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
Предлог тема самосталних радова и вежби је следећи:
1. Израда структурне карте.
2. Израда топографских профила.
3. Самостална израда топографских задатака.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користитиметоду усменог излагања, методу разговора, методу демонстрације, самосталне писмене и гра-
фичке радове, практичан рад, истраживачки рад ученика, комбиновани рад. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у
тиму, рад у паровима, индивидуални и индивидуализовани рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, алии да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ СА НАЦРТНОМ ГЕОМЕТРИЈОМ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
I 70 35 105

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Оспособљавање за коришћење материјала и прибора за техничко цртање;
– Овладавање методама и техникама графичког приказивања просторних облика;
– Оспособљавање за оријентацију у равни и простору ради примене у стручним предметима и пракси;
– Развијање систематичности, прецизности уредности и смисла за тимски рад;
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 425

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни значај примене техничког цртежа у геолошкој • Основне карактеристике и значај техничког цртања;
струци • Материјал за техничко цртање;
• р азликује материјале који се користе за израду техничких • Упознавање са прибором за техничко цртање и начином његове употребе;
цртежа • Цртање оловком и тушем;
• о пише начин коришћења прибора за техничко цртање • Техничко писмо.
• о пише стандардна техничка писма
•н  аведе формате хартија Вежбе:
Основне карактеристике • к ористи прибор за техничко цртање • Материјал и прибор за рад;
техничког цртања • к ористи стандарде • Стандарди, формати цртежа, размера, врсте линија и њихова употреба;
•и  забере стандардну размеру, типове линија и формат • Типови и дебљина линија;
цртежа • Заглавље саставци;
• о дабере и попуни заглавље и означи технички цртеж • Размере цртежа. Врсте размера. Примена размере на цртежу;
•ц  рта у размери • Паковање техничких цртежа;
• с пакује технички цртеж • Техничко писмо.
• к ористи техничко писмо
Кључни појмови: материјал,техничко писмо, линија.
• о бјасни геометријске конструкције • Геометријске конструкције:
• о пише конструкцију правилних полигона – Нормала из дате тачке на праву,
• а нализира конструкцију многоугла – Тангета из тачке на кружницу,
• к ористи правила техничког цртања за означавање пресеке, – Тангете на кругове различитих полупречника;
материјала на пресеку • Конструкције правилних полигона;
• о бјасни значај котирања цртежа • Конструкције многоугла;
Геометријске
• к отира цртеж • Правила техничког цртања:
конструкције
• а нализира компјутерску графику – Пресеци,
– Котирање,
– Означавање материјала на пресеку;
• Компјутерска графика.

Кључни појмови: пресек, котирање, означавање, тангенте.

• р азликује врсте пројекција • Појам и врсте пројекција;
• о бјасни координатни триедар и Монжов пар пројекција • Ортогонална пројекција;
Појам и врсте
• а нализира на моделу октанте и њихове карактеристике • Координнатни триедар и Монжов пар пројекција;
пројекција у нацртној
• Квадранти и октанти.
геометрији
Кључни појмови:пројекција.
• анализира пројекције тачке на две и три равни (на моделу) • Пројекција тачке на две и три равни;
• опише праву и дуж у пројекцијским равнима • Пројекција праве и дужи:
Ортогонална пројекција • опише продоре праве кроз пројекцијске равни – Права у специјалном положају,
тачке, праве и дужи • опише међусобни положај правих у простору – Продори праве кроз пројекцијске равни, видљивост,
• црта пројекцију праве и дужи – Међусобни положај правих.
Кључни појмови: права, продор, положај.
• дефинише појам равни у простору • Раван (трагови, осни продори):
• анализира трагове равни и осне продоре на моделу – Специјални положај равни,
октаната и у простору – Тачка и права у равни,
• анализира на моделу октаната и у простору изглед равни у – Специјалне праве у равни (сутражњице, нагибнице),
специјалном положају – Нормала на раван,
Раван
• објасни појам и значај сутражњица и нагибница за – Пресек две равни задатих траговима,
одређивање положаја тачке у равни – Пресек две равни задатих паралелним правама.
• опише положај нормале на раван и њене пројекције
• опише пресечну праву две равни у простору Кључни појмови: раван, пресек.
• црта пресек две равни
• дефинише појам трансформације и разлоге увођења нове • Трансформација, појам:
пројекцијске равни – трансформација дужи,
• објасни принцип увођења нових пројекцијских равни – трансформација равни,
Трансформација
• наведе проблеме који се решавају применом – трансформација тела.
трансформације
• изради пројектни задатак на основу упутства Кључни појмови: трансформација.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Програм се реализује кроз теоријску наставу и наставе у блоку у кабинету за нацртну геометрију. Препорука у организацији теориј-
ске наставе је да се по недељама реализује двочас наставе и одељење се не дели. Приликом реализације вежби одељење се дели на групе
до 15 ученика. Препоручени број часова по темама и модулу за први разред је следећи:
– Основне карактеристике техничког цртања (6Т+8В)*;
– Геометријске конструкције (6Т + 2В);
– Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији (4Т+2В);
– Ортогонална пројекције тачке, праве и дужи (24Т+8В);
– Раван (20Т+6В);
– Трансформација (10Т+6В).
*Т-часови теоријске наставе; В – часови вежби
На почетку школске године, ученике треба детаљно обавестити шта ће им од прибора и материјала бити потребно за праћење и реа-
лизацију наставног програма. Приликом реализације тема и модула ослонити се на предзнања ученика из математике, техничког образо-
вања и географије. Инсистирати на систематичности, прецизности и уредности ученика при раду.
За самосталне радове и блок наставу, потребно је припремити адекватан прибор (троуглови, шестар, оловке, рапидографи) и потре-
бан материјал (папир, хамер и паус папир).
Страна 426 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави главни циљ исхода је пратити и вредновати процесне ставове и учење, кроз постигнућа ученика и сопственог рада. На-
ставник треба континуирано да прати напредак ученика, Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је ускладити
нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них радова, писмених и домаћих задатака
Приликом реализације тема Основне карактеристике техничког цртања и Геометријске конструкције ученици треба да ураде
два графичка рада:
1. Израда графичког рада из ортоганалног приказивања различитих конструкцијских делова.
2. Графички рад пресек рударске просторије (нпр. ходник или окно)
Приликом реализације тема Појам и врсте пројекција у нацртној геометрији, Ортогонална пројекције тачке, праве и дужи,
Раван и Трансформација ученици треба да ураде два графичка рада:
1. Цртање праве у специјалном положају (хоризонталница, фронталница, профилница)
2. Израда графичког рада из положајних задатака (нпр. просек двеју равни, продор праве кроз раван)
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада.
Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: ОСНОВЕ МАШИНСТВА И ЕЛЕКТРОТЕХНКЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
I 35 35

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са значајем термодинамичких процеса, кружних процеса, својствима и појавама у течним телима;
– Упознавање са принципима рада мотора са унутрашњим сагоревањем као и електричним машинама;
– Упознавање са значајем машина и уређаја и оспособљавање да их користе и практично примењују у свакодневном животу;
– Развијање одговорног односа за очување природних ресурса и еколошке равнотеже;
– Развијање смисла за организован рад, тачност, систематичност, уредност, опрезност и економичност;
– Оспособљавање за правилни однос према средствима за рад и примени мера заштите на раду.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни појмове радно тела, идеални гас и термичке • Основни закон природе;
величине стања • Радно тело, идеални и реални гасови;
• о бјасни примену основне једначине стања идеалноггаса • Први и други принцип термодинамике;
• р азликује први и други принцип термодинамике • Кружни процеси;
Термодинамика •н  аведе важност кружних процеса у природи • Горива, порекло и особине;
• а нализира топлотну моћ горива • Топлотна моћ горива.

Кључни појмови:гасови, принципи термодинамике, кружни процеси, горива и

топлотна моћ.
• наведе основна својства флуида • Особине и карактеристике течности;
• анализира једначину континуитета • Једначина континуитета;
Хидраулика и • објасни кретање течности у цевима • Кретање течности у цевима;
пнеуматика • опише рад пумпе, компресора и вентилатора • Пумпе, компресори и вентилатори.

Кључни појмови: течности, пумпе, компресори и вентилатори.

• опише моторе са унутрашњим сагоревањем
• објасни рад четворотактних мотора
• објасни рад двотактних мотора
Мотори са унутрашњим
• наведе основне делове мотора
сагоревањем
• наведе основне разлике између постојећих мотора са
унутрашњим сагоревањем
• опише процес производње и пренос електричне енергије
• објасни појам и врсте електричних мрежа
Прозводња и пренос
• наведе разлике између надземних и подземних мрежа
електричне енергије
• опиши електричне инсталације и њихову примену
• разликује материјале за извођење електричних инсталација
• наведе основне делове осигурача и прекидача
Електричне инсталације
• наведе разлике у начину осветљења у јамама и на
површинским коповима
• Мотор као произвођач снаге
• Четворотактни мотори;
• Двотактни мотори;
• Главни делови мотора;
• Посебни и заједничкиделови мотора.
Кључни појмови:мотор, делови мотора.
• Начин производње електричне енергије;
• Електричне мреже;
• Подела и врсте електричних мрежа.
Кључни појмови: електрична енергија, електрична мрежа.
• Електричне инсталације – врсте и улога;
• Материјал за извођење електричних инсталација;
• Осигурачи и прекидачи;
• Електрични извори светлости у јамама и на површинским коповима.
Кључни појмови: електрична инсталација, осигурачи, прекидачи, светло.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 427

• опиши електричне машине •Е

 лектричне машине-врсте и улога;
• наведе основне разлике између генератора и мотора •П
 ринцип рада генератора; једносмерне струје;
једносмерне и наизменичне струје •П
 ринцип рада мотора једносмерне струје;
• објасни рад генератора једносмерне и наизменичне струје •П
 ринцип рада мотора наизменичне струје;
• опише начин рада мотора једносмерне и наизменичне •М
 еханичка трансмисија;
струје •Х
 идродинамичка трансмисија;
• објасни механичку трансмисију •Х
 идростатичка трансмисија;
Електричне машине са
• објасни хидродинамичку трансмисију •К
 онструкција асинхроних мотора;
покретањем
• објасни хидростатичку трансмисију •П
 уштање у рад асинхроних мотора;
• наведе различите начине пуштања мотора једносмерне •К
 онструкција синхроних мотора;
струје у рад •В
 рсте комутаторских мотора.
• наведе главне делове мотора низменичне струје
• опише начин пуштања у рад асинхроних мотора Кључни појмови: електрична машина, генератор, трансмисија.
• опише конструкцију синхроних моторе
• наведе основне врсте комутаторских мотора
• наведе начине зашите од недозвољеног додира напона •З
 аштита уземљењем, нуловањем и малим напоном;
Заштита од
• опише поступак пружања прве помоћи повређеном од •П
 рва помоћ код удара електричном енергијом.
недозвољеног напона
електричне струје
додира
Кључни појмови:уземљење, нуловање, прва помоћ.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начином оцењивања.
Програм се реализује кроз теоријску наставу у учионици и рударском кабинету. Приликом остваривања програма одељење се не
дели. Препорука у организацији наставе је по недељама и реализује један час теоријске наставе. Препоручени број часова по темама за
први разред је следећи:
– Термодинамика (5 часова);
– Хидраулика и пнеуматика (5 часова);
– Мотори са унутрашњим сагоревањем (8 часова);
– Производња и пренос електричне енергије (3 часа);
– Електричне инсталације (3 часа);
– Електричне машине са покретањем (9 часова);
– Заштита од недозвољеног напона додира (2 часа).
Приликом реализације тема треба се ослонити на предзнање ученика из физике и хемије. Поред тога ученицима треба указати на
везу са предметима које ће тек изчавати. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују презентације и различите шеме
које се користе у наставном садржају.
Инститирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
За самосталан рад ученика потребно је припремити материјал за проверу њиховог знања. Предлог за самостални рад ученика је
следећи:
1. Приказ изобарског, изотермског, адијабатског и изохорског процеса.
2. Презентација четворотактног мотора.
3. Презентација двотактног мотора.
4. Презентација пумпе, компресора и вентилатора.
5. Приказ кретања течности у цевима.
6. Презентација разводних и трансформаторских постројења.
7. Приказ електричних мрежа.
8. Приказ електричних инсталација.
9. Презентација генератора једносмерне струје.
10. Презентација мотора једносмерне струке.
11. Приказ хидростатичке трансмисије.
12. Приказ хидродинамичке трансмисије.
13. Приказ механичке трансмисије.
14. Приказ начина покретања мотора једносмерне струје.
15. Приказ констукције асинхроних мотора.
16. Приказ синхроног мотора.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика.
Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, текстуално-илустративне методе.
Предложени облици рада су фронтални, рад у групи као и индивидуални рад.
Ученици треба самостално да користе информације из различитих извора (интернет, стручна литература, часописи, уџбеници), ви-
зуелно опажање.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.
Страна 428 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Назив предмета: ТЕХНИКА БУШЕЊА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
I 70 70
II 68 68
III 60 60

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са општим појмовима бушења;
– Упознавање са историјом бушења;
– Развијање способности да се разликују алата и опреме;
– Развијање способности за уочавање неисправности алата;
– Развијање правилног става за руковање алатом;
– Упознавање са основним принципима дубоког бушења;
– Развијање одговорног односа за очување природних ресурса и еколошке равнотеже.
– Подстицање на организован рад, тачност, систематичност, уредност, опрезност и економичност;
– Подстицање правилног односа према средствима за рад и примени мера заштите на раду; Развијање свест о сопственим способ-
ностима да стечена знања примењују у свакодневном животу.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•н  аведе методе бушења • Историјски развој бушења;
•н  аведе начине бушења • Бушење као метод истраживања подземља;
• о бјасни разлике између ударног, ротационог и турбинског • Кратки приказ метода бушења: ударно, ротационо и турбинско бушење;
бушења • Кратки приказ методе удраног бушења;
Општи појмови
• о бјасни бенефите ударног, ротационог и турбинског • Кратки приказ методе ротационог бушења;
бушења • Кратки приказ методе турбинског бушења.

Кључни појмови: бушење, истраживања подземља, метода бушења.

•н  аброји врсте торњеве • Торњеви за бушење;
• о пише разлике торњева • Темељи и монтажа;
• о пише коришћење алата и уређаја на најефикаснији начин • Погонски мотори и трансмисије;
• о пише безбедно поступање при коришћењу алата и уређаје • Уређаји за маневрисање;
• о бјасни израду плана подизања постројења • Бубањ и кочиони уређаји
• о бјасни намену алате и уређаја • Систем котураче са куком;
• о пише начин израде плана постављања постројења на • Бушеће уже;
локацији • Руковање, сидрење и скраћивање;
Постројење за бушење
• Помоћна ужад;
са помоћним уређајима
• Уређаји за ротацију;
и алатом
• Ротациони сто;
• Уређаји за циркулацију;
• Исплачна глава;
• Пумпе за исплачивање.

Кључни појмови:.торњеви за бушење, темељи, монтажа, мотори, трансмисија,

уређај за манервисање, кочиони уређај, ротациони сто, уређај за циркулацију,
исплачна глава, пумпа.
• разликује алате • Бушаће шипке;
• опише коришћење алата на безбедан начин • Спојнице;
• опише осетљивост материјала • Класификација спојница;
• наведе недостатке на алату • Контрола бушаћих шипки;
• објасни начине провере алата • Класификација бушаћих шипки;
• Рад са бушаћим шипкама;
Алати за пренос
• Тешке и радне шипке;
ротације
• Конструкција и намена тешких шипки;
• Употреба и одржавање тешких шипки;
• Узроци ломова и заштита;
• Радне шипке и прелази.

Кључни појмови: бушаће шипке, спојнице, прелази.

28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 429
Разред: Други
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни разлику између длета
•н  аведе намену длета у зависности од терена
• о бјасни како се врши изабер длета ако се познају
карактеристике терена
• о бјасни намену длета према идентификационој ознаци
• о бразложи важност правог одабира длета у зависноти од
Длета за бушење формације
•н  аведе врсте длета за бушење
• о бјасни намену длета према чврстини формације у односу
на визуелно опажње длета
• о пише густине резних елемената на длету
• о бјасни намену свих инструмената
• р азликује инструменте
•н  аведе податке који се мере инструментима
• о бјасни важност константног праћења параметара са
инструмената
Уређаји и инструменти • о пише правилно руковање инстументима
за праћење и контролу
бушења
•н  аведе сировине, фазе и уређаје за производњу сумпорне
киселине,
Технологија сумпорних • о бјасни примену плавог камена,
једињења • о бјасни поступак производње плавог камена,
•н  аведе изворе загађења животне средине у технологијама
сумпорних једињења
• објасни улогу заштитних цеви
• образложи потребу за зацевљивањем
• опише како се правилно рукује заштитним цевима
• објасни начин уградње цеви
• опише конструкцију бушотине
• објасни улогу заштитне цеви;
• опише конструкција заштитних цеви по АПИ
• наведе начин класификација заштитних цеви по АПИ
Зацевљивање бушотине • објасни како се врши руковање, складиштење и транспорт
и заштитне цеви • наведе узроке оштећења
• објасни улогу спојница заштитних цеви
• опише конструкције спојница заштитних цеви по АПИ
• наведе начин класификације спојница заштитних цеви по
АПИ
• опише начин руковања и обележавања заштитних цеви
• наведе уређаје заштитних цеви
• наведе врсте алата за уграђивање
• опише процес припрема за уграђивање
Разред: Трећи
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни важност и сврха цементације
•н  аведе врсте цемента
•н  аведе врсте додатака цементу
• о пише опрему која се користи за цементацију
• о бјасни процес цементације
• р азликује врсте цементације у зависности од услова
цементације
•н  аведе врсте опреме за извођење цементационих радова
•н  аброји поступке при извођењу цементације
Цементација заштиних
колона
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Длета за бушење;
• Пераста длета;
• Типови и конструкцје перастих длета;
• Избор према врсти терена и рад са перастим длетом;
• Зупчаста длета;
• Типови и конструкције зупчастих длета
• Избор према врсти терена и рад са зупчастим длетом;
• Дијамантска длета;
• Типови и констукције дијамантских длета;
• Избор према врсти терена и рад са дијамантским длетом;
• Процена исправност длета.
Кључни појмови:длета, терен.
• Значај праћења и контроле бушотине;
• Дрилометар;
• Конструкција и монтажа уређаја;
• Дрилограм (примена и одржавање);
• Тахометар и манометар;
• Торзиометар и динамометар;
• Индикатор брзине и капацитета исплачне пумпе;
• Регистратор напретка бушења;
• Руковање механичким инклинометром;
• Уређаји за спречавање удара покретне о непокрену котурачу.
Кључни појмови: дрилометар, дрилограм, тахометар, манометар, торзиометар,
динамометар, нклинометар.
• Контактни поступак производње сумпорне киселине;
• Плави камен: примена, сировине и поступци производње;
• Загађивање животне средине у производњи сумпорних једињењa.
Кључни појмови: сумпорна киселина, плави камен, контактна пећ, апсорбер.
• Циљ уграђивања заштитних цеви;
• Конструкција бушотине;
• Заштитне цеви;
• Конструкција и класификација заштитних цеви по АПИ;
• Руковања, складиштење и транспорт;
• Узроци оштећења;
• Спојнице заштитних цеви;
• Конструкције и класификација спојница заштитних цеви по АПИ;
• Руковање и обележавање;
• Уређаји заштитних цеви;
• Алат за уграђивање;
• Припрема за уграђивање.
Кључни појмови: цеви, спојница.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Сврха цементације;
• Бушотински цементи;
• Специјални цементи;
• Додаци цементима;
• Опрема за извођење цементационих радова;
• Цементациони агрегати;
• Глава за цементацију;
• Млазна мешалица;
• Опрема колоне;
• Цементациона пета (намена и конструкција);
• Чепови и зауставна плоча (намена и конструкција);
• Централизери и стругачи;
• Опрема за уградњу изгубљене колоне;
• Поступци при извођењу цементације;
• Једностепена цементација;
• Двостепена цементација;
• Цементација под притиском;
• Цементација изгубљене колоне;
• Цементациај ради угушивања отворених ерупција.
Кључни појмови: цементације, агрегати, мешалица, колоне, чеп, плоча,
централизер, стругач, ерупција.
Страна 430 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни улогу превентера •П

 ревентери. Типови превентера:
• наведе типове превентера – Превентер са двоструким чељустима
• објасни безбедно руковање при раду са превентерима – Превентер са гуменим прстеном
• објасни на који се начин бира одговарајући превентер у – Сферични превентер
заивсности од услова рада – Ротациони превентер
• опише изглед уређаја за активирање превентера – „ИНСАЈД” превентер;
Опрема уста бушотине
• опише изглед уређаја за ручно затварање •З
 асун на радној шипки;
за заштиту од ерупције
• опише изглед уређаја за хидраулично затварање •У
 ређаји за активирање превентера;
• опише изглед бушотинске главе и прирубнице •У
 ређаји за ручно затварање;
•У
 ређаји за хидраулично затварање;
•Б
 ушотинске главе и прирубнице.

Кључни појмови: превентери, бушотинске главе, прирубнице.

• наведе механички чиниоци бушења •М
 еханички чиниоци;
• разликује повезаност између операција •У
 тицај броја обртаја и оптерећења на учинак бушења;
• објасни утицај броја обртаја и оптерећења на учинак •О
 дређивање оптималног оптерећења и броја обртаја;
бушења •К
 ористан учинак длета;
• наведе чиниоце који утичу на режим бушење •У
 тицај осталих чиниоца на бушење;
Режим бушења
• наведе могуће сметње у зависности од ситуације при •Х
 идраулични режим;
бушењу •У
 тицај испирања на брзину бушења;
• објасни какав утицај има испирање на брзину бушења •О
 дређивање капацитета пумпе.
• објасни начин одређивање капацитета пумпе
Кључни појмови: обртаји, оптерећење, учинак, капацит,
• објасни начин одржавања вертикалности бушотине •О
 државање вертикалности бушотине;
• наведе узроке кривљења бушотине •У
 зроци кривљења бушотине;
• наведе које мере и опрема се користи за спречавање •М
 ере и опрема за спречавање кривљења бушотине;
кривљења бушотине •Т
 ешке шипке;
• објасни поступање са тешким шипкама •С
 табилизатори и проширивачи;
Девијације при бушењу • опише стабилизаторе и прошириваче •У
 смерено бушење;
и усмерено бушење • опише начин усмереног бушења •О
 према и инструменти за усмерено бушење;
• наведе врсту опреме и инструмената за усмерено бушење •Н
 ачин бушења усмерених бушотина;
• објасни начин бушења усмерених бушотина •Т
 урбо бур. Опрема и начин бушења;
• наведе врсту опреме и начин турбо бур бушења •Е
 лектробур. Опрема и начин бушења.
• наведе врсту опрема и начин електробур бушења
• објасни важност прецизности при бушењу Кључни појмови: бушотине, шипке, стабилизатори, проширивачи.
• објасни разлог инеопходност процеса језгровања •С  врха узимања језгра у току бушења;
• објасни намену круне за језгровање •К  руне за језгровање:
• разликује врсте круне – Просте круне
• објасни разлоге трошења и узроке оштећења круне – Дијамантске круне
• опише начине поправке круне – Зупчасте круне
• опише апарат и дупли апарат за језгровање – Избор пречника круне;
• објасни операцију језгровања •Т  рошење, узроци оштећења круне;
• наведе узроке малог процента добијања језгра •П  оправке круне;
• опише процес језгровања кроз шипке •А  парати за језгровање:
Језгровање
• опише процес бочног језгровања •Д  упли апарат за језгровање;
• наведе апарате за бочно језгровање •О  перација језгровања;
•У  зроци малог процента добијања језгра;
• Ј езгровање кроз шипке;
•Б  очно језгровање;
•А  парати забочно језгровање;
• Ј езгровање дијамантским крунама.

Кључни појмови: језгро, круна, језгровање.

• објасни циљ тестирања слојева у току бушења •Ц
 иљ тестирања слојева у току бушења;
• објасни процес тестирања •О
 перација тестирања;
Испитивање слојева • наведе опрму за тестирање •О
 према за тестирање;
у току бушења • опише опрему и делове апарата и начин функционисања •О
 пис опреме и делова апарата;
тестирањем •П
 рактична упутства за тестирање.

Кључни појмови: слој, бушење, тестирање.

• наведе врсте алате за спашавање
• објасни важност операције спашавања
• наведе разлоге за успех операције спашавања
• наведе алате за инструментацију
• образложи потребу за одређеним алатом
• наведе врсте извођења операција спашавање
Операција спашавања
у бушотини –
инструментација
• Алат за спашавање;
• Алат за спољно хватање;
• Алат за унутрашње хватање;
• Алат за хватање шипки;
• Алат за хватање металних комада;
• Алат за ослобађање металних комада;
• Алат за ослобађање заглављених; бушотинских справа, сигурносни и помоћни
алат;
• Извођење операције спашавање;
• Хватање композиције бушаћих справа;
• Хватање металних комада у бушотини;
• Ослобађање заглављених бушаћих справа;
• Надбушивање и употреба експлозива;
• Практични примери спашавања.

Кључни појмови: алат, хватање, спашавање, експлозив.

28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 431

• објасни улогу средства за испирање •Н

 амена средстава за испирање;
• наведе врсте средстава за испирање •В
 рсте средстава за испирање;
• наведе основне појмови у бушењу ваздухом •О
 сновни појмови о бушењу ваздухом;
• објасни разлику исплака •А
 еризирана исплака;
• наведе узроке губитака исплаке •П
 енушава исплака;
• опише начине спречавања губитак исплаке •Г
 линена исплака;
• наведе врсте инструмената за мерење •О
 собине и материјали за израду;
• објасни важност добре исплаке •И
 нструменти за мерење;
• наведе врсте пунила и методе санирања губитака •В
 рсте глинених исплака;
• објасни спречавање ерупције •О
 државање глинених исплака;
Средства за испирање
• разликује спољне притиске и продоре •Г
 убици испалка;
• објасни који су поступци при појави флуида •У
 зроци губитака исплаке;
• опише начин гушења бушотине •П
 унила и методе санирања губитака;
• опише поступке при појави флуида •С
 пречавање ерупције;
•С
 пољни притисци и продори;
•П
 оступци при појави флуида;
•Г
 ушење бушотине;
•П
 оступци при појави флуида.

Кључни појмови: испирање, исплака, ерупција, флуид.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и специјализованој учионици. Одељење се не дели у групе.
Препоручени број часова по темама за први разред је следећи:
– Општи појмови (10 часова);
– Постројење за бушење са помоћним уређајима и алатом (40 часова);
– Алати за пренос ротације (20 часова).
Препоручени број часова по темама за други разред је следећи:
– Длета за бушење (18 часова);
– Уређаји и инструменти за праћење и контролу бушења (30 часова);
– Зацевљивање бушотине и заштитне цеви (20 часова);
Препоручени број часова по темама за трећи разред је следећи:
– Цементација заштитних колона (8 часова);
– Опрема уста бушотине за заштиту од ерупције (8 часова);
– Режим бушења (5 часова);
– Девијације при бушењу и усмерено бушење (8 часова);
– Језгровање (8 часова);
– Испитивање слојева у току бушења тестирањем (5 часова);
– Операција спашавања у бушотини – инструментација (8 часова);
– Средства за испирање (10 часова).
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из: геологије нафте и гаса и основе машинства и електротехнике.
Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у пракси. Премет реализовати у сарадњи са
наставницима практичне наставе.
Припремити ученике за изтраду самосталних радова, упознајући их унапред са захтевима и парвилима израде рада као и са крите-
ријумима за оцењивање.
Предлог тема самосталних радова за први разред је следећи:
1. Презентација торњева, опреме и алата за бушење.
2. Приказ метода за бушење.
3. Презентација алата за пренос ротације.
Предлог тема самосталних радова за други разред је следећи:
1. Презентација длета за бушење.
2. Приказ длета која се користе за бушење.
3. Приказ начина зацевљивања бушотине.
Предлог тема самосталних радова за трећи разред је следећи:
1. Презентација опреме за цементацију заштитне колоне.
2. Приказ зацевљивања бушотине.
3. Приказ цементације заштитне колоне бушотине.
4. Презентација средства за испирање.
5. Презентација добрих и лоших сипирних флуида.
6. Приказ алата за инструментацију.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, тек-
стуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
Страна 432 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

У формативном вредновању наставник битребало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: ПРОИЗВОДЊА НАФТЕ И ГАСА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
I 35 35
II 68 68
III 60 60

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са структуром и функционисањем комплетне опреме за добијање нафте и гаса (подземне и надземне);
– Оспособљавање ученика за повезивање теорије и праксе на нафтним и гасним пољима;
– Развијање правилног односа према сарадницима у послу, средствима за рад и поштовање радне дисциплине;
– Развијање свести о значају технологије производње нафте и гаса;
– Развијање свести о важности очувања сопственог здравља и значају заштите животне средине.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

Разред: Први
ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• наведе типове нафтних лежишта • Нафтна лежишта;
• објасни карактеристике колектор стена • Колектор стена;
• објасни појам порозитета • Порозитет;
• објасни засићење колектор стена • Засићење колектор стена;
• објасни појам пропусности • Пропусност;
• наведе елементе из Дарсијевог закона • Дарсијев закон;
• објасни карактеристике слојних флуида • Карактеристике флуида;
Својства стена и флуида • наведе састав нафтеи њену класификацију • Састав и класификација нафте;
лежишта нафте и гаса • објасни физичка својства нафтеи гасова • Физичка својства нафте;
• објасни законе гасног стања • Својства гасова;
• наведе својства нафте и гас у слојним условима • Закони гасног стања;
• наведе својства слојних вода • Нафта и гас у слојним условима;
• Својства слојних вода.

Кључни појмови: замка, пермиабилитет, угљоводоници, физика колектора,

физика флуида.
• објасни функцију слојног притиска • Слојни притисак;
• објасни значај слојне температуре • Слојна температура;
• наведе режиме нафтних слојева • Режим нафтних слојева. Водонапорни режим. Режим гасне капе. Режим
• објасни водонапорни режим растворног гаса;
Физички принципи • објасни режим гасне капе • Искоришћење резерви нафте;
производње нафте • објасни режим растворног гаса • Приток нафте из слоја у бушотину;
• објасни значај искоришћење резерви нафте • Једначина протока.
• објасни приток нафте из слоја у бушотину
• наведе елементе једначине протока Кључни појмови: енергија лежишта, геолошке резерве, класификација резерви
степем искоришћења, прибушотинска зона,скин ефекат.
• наведе композицију подземне опреме • Подземна опрема;
• наведе делове надземне опреме • Надземна опрема;
• објасни функцију тубинга • Тубинг;
Конструција и опрема
• опише принципе заштите на раду • Заштита на раду при коришћењу опреме бушотина.
бушотине
Кључни појмови: директни и индиректни ерупциони уређаји, припрема и
уграђивање, транспорт и узроци оштећења
• објасни значај отварања бушотине • Отварање бушотине;
• објасни функцију отворено дно бушотине • Отворено дно бушотине;
• објасни методе освајања бушотине • Освајање бушотине;
Освајање бушотине • наведе методе освајања бушотине • Методе освајања бушотине;

Кључни појмови: дно бушотине, прибушотинска зона, радијус дренаже,

• објасни циљ испитивања бушотина
• наведе врсте апарата и уређаја за испитивање
• опише начин евидентирања мeрења протока гаса
• објасни значај мерења степеничастог притиска
Испитивање бушотине • објасни функцију одређивања режима бушотина
и слојева • опише покретни уређај за испитивање бушотине
• објасни начин узимање дубинског узорка
напуцавање, перфорација опен хол,барутно пуњење.
• Циљ испитивања бушотина;
• Апаратуре и уређаји за испитивање;
• Мeрење протока гаса;
• Мерење степеничастог притиска;
• Одређивање режима бушотина;
• Покретни уређаји за испитивање бушотине;
• Узимање дубинског узорка.

Кључни појмови:Дубински манометар, дубински термометар, разрада лежишта,

мерна група, производни инжињеринг.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 433
Разред: Други
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• опише услове зa еруптирањe нафтних бушотина.
• објасни начин регулације за утврђивање режима бушотина
• објасни контролу рада ерупционе бушотине
Експлоатација нафте • објасни могућност неконтролисане ерупције
ерупцијом
• објасни функцију система гас-лифта
• објасни разлику између повременог и сталног гас-лифт
система
• објасни методологију за смањење стартних притисака
Експлоатација нафте
• опише изглед опреме „уста“ бушотине
гас-лифтом
• опише процес дубинског пумпања клипним пумпама
• наведе типове клипних дубинских пумпи
• наведе врсте подземне и надземне опреме
• објасни начин праћења рада дубинске пумпе
Експлоатација нафте
дубинским пумпањем
• објанси дубинско пумпање ЕСП пумпама
• наведе типове ЕСП – центрифугалних пумпи
• наведе подземну и надземну опрему
Експлоатација нафте
• објасни праћење рада ЕСП – центрифугалне пумпе
ЕСП – центрифугалним
пумпама
• наведе хемијске супстанце које се користе за примену
методе – врсте киселинских раствора
• објасни деловање киселинских раствора на стене –
пешчаре, карбонате
• опише технику која се користи за извођење за стимулацију
• наведе врте опреме која се користи за извођење за
стимулацију
Методе интензивирања
• наведе механичке методе – фрактурирање
производње нафте и гаса
• објасни основни принцип и начини фрактурирања
• објасни технологију извођења операције фрактурирања
• наведе опрему за извођење фрактурирања
• објасни инјектирање и утискивање хемијских супстанци
• објасни карактеристике хемијских супстанци, начин
примене, као и врсте
• наведе критеријуме избора за примену методе
Разред: трећи
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни својства парафина
• о пише штетан утицај парафина при производњи нафте
•н  аведе методе борбе са парафином (механичка
Борба са парафином депарафинација, топлотна депарафинација, хемијска
депарафинација)
• о бјасни утискивање гаса
• о бјасни утискивање воде
• о бјанси форсирано извлачење течности
Секундарне методе
•н  аведе топлотне методе
производње нафте
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Услови еруптирања нафтних бушотина;
• Регулација и утврђивање режима бушотина;
• Контрола рада ерупционе бушотине;
• Неконтролисана ерупција;
• Заштита на раду при експлоатацији ерупцијом.
Кључни појмови: Пад притиска, нодал анализа, разрада лежишта, режими
рада,преструјна дизна, регулација производње.
• Системи гас-лифта;
• Повремени и стални гас-лифт;
• Смањење стартних притисака;
• Опрема „уста” бушотине;
• Системи расподеле гаса;
• Заштита на раду при гас-лифту.
Кључни појмови:стартни притисци, профил система гас лифта, повремени гас
лифт, клип лифт, УГЛ.
• Дубинско пумпање клипним пумпама;
• Типови клипних дубинских пумпи;
• Подземна и надземна опрема;
• Динамогра и Сонолог;
• Праћење рада дубинске пумпе;
• Заштита на раду при дубинском пумпању.
Кључни појмови: дубинска пумпа, клип шипка, качаљка, тубинг, глатка шипка,
заптивна глава, моменат силе, оптерећење на глатку шипку, истезање, торзија,
одзив таласа.
• Дубинско пумпање ЕСП (центрифугалним) пумпама;
• Типови ЕСП – центрифугалних пумпи;
• Подземна и надземна опрема;
• Праћење рада ЕСП – центрифугалне пумпе;
• Заштита на раду при дубинском пумпању.
Кључни појмови;Потапајућа пумпа, ротор, статор, протектор, гас спаратор,
кабловска уводница, херметичност, телемезтрија, даљинско управљање.
• Општи појмови метода интензивирања производње нафте и гаса. Класификација
метода;
• Хемијске методе, врсте, карактеристике;
• Хемијске супстанце које се користе за примену методе (врсте киселинских
раствора, њихово деловање на стене – пешчари, карбонати);
• Техника и опрема која се користи за извођење за стимулацију;
• Механичке методе-фрактурирање, основни принцип и начини фрактурирања,
технологија извођења операције, опрема за извођење фрактурирања;
• Термичке методе, основне врсте, основне карактеристике и начин примене,
предности и недостатци;
• Инјектирање и утискивање хемијских супстанци, карактеристике примене, врсте
хемијских супстанци и начин примене, критеријуми избора за примену методе.
Кључни појмови: инјектирање,утискивање,термичке методе.
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Својства парафина;
• Утицај парафина при производњи нафте;
• Методе борбе са парафином (механичка депарафинација, топлотна
депарафинација, хемијска депарафинација).
Кључни појмови: вискозитет, темпм стињавања, престанак течења,
депарафинажа, АДПМ, ППУ депарафинатори.
• Утискивање гаса;
• Утискивање воде;
• Форсирано извлачење течности;
• Топлотне методе.
Кључни појмови: резидуал флуида, притисак фрактурирања, ињекциона
бушотина, суспендована материја, припрема воде.
Страна 434 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• објасни унутрашње сабирање нафте и гаса •У

 нутрашње сабирање нафте и гаса;
• наведе улоге сабирне станице и њихова намена •С
 абирне станице и њихова намена:
• објасни улогу дизне и улога у систему сабирања нафте •У
 товарне станице;
• објасни одвајање нафте од воде •Д
 изна и њена улога у систему сабирања нафте;
• објасни одвајање гаса од нафте •О
 двајање нафте од воде;
•О
 двајање гаса од нафте;
транспорт нафте и гаса •С
 епаратор и регулатор на њему;
•Р
 езервоари за ускладиштавање нафте;
•П
 ротивпожарни системи на сабирним и утоварним станицама;
•З
 аштита при раду и противножарна заштита при производњи нафте и гаса.

Кључни појмови: нафтовод, појединачна производња, збирна производња.

Коплектор, дехидрација, емулзиија, течни хидрофобни филтер.
• објасни деелмулгацију нафте •Д
 еелмулгација нафте;
• објасни употреба гаса при производњи нафте •У
 потреба гаса при производњи нафте;
Припрема нафте за
• наведе методе решавања сланих слојева воде •Р
 ешавање сланих слојева воде.
транспорт
Кључни појмови: дехидрација, емулзиија, течни хидрофобни филтер.
• објасни циљ прераде гаса •Ц
 иљ прераде гаса;
• опише поступак регенерације гликола •Х
 идрати;
• објасни компресорску експлоатацију гаса •Д
 ехидрација гаса;
Припрема гаса за •Р
 егенерација гликола;
транспорт •К
 омпресорска експлоатација гаса.

Кључни појмови: Природни гас, стварање хидрата, борба са хидратима,

противструјно кретање, компресор.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и специјализованој учионици (кабинету предмета групе за рударство).Пре-
порука је у организацији теоријске наставе да се по недељама реализује два часа у првом, другом итрећем разреду.Одељење се не дели у
групе.
Препоручени број часова по темама за први разред је следећи:
– Својства стена и флуида лежишта нафте и гаса (15 часова);
– Физички принципи производње нафте (5 часова);
– Конструција и опрема бушотине (5 часова);
– Освајање бушотине (5 часова);
– Испитивање бушотине и слојева (5 часова).
Препоручени број часова по темама за други разред је следећи:
– Експлоатација нафте ерупцијом (10 часова);
– Експлоатација нафте гас-лифтом (10 часова);
– Експлоатација нафте дубинским пумпањем (14 часова);
– Експлоатација нафте ЕСП – центрифугалним пумпама (14 часова);
– Методе интензивирања производње нафте и гаса (20 часова).
Препоручени број часова по темама за трећи разред је следећи:
– Борба са парафином (10 часова);
– Секундарне методе производње нафте (10 часова);
– Транспорт нафте и гаса (10 часова);
– Припрема нафте за транспорт (20 часова);
– Припрема гаса за транспорт (10 часова).
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из: геологије нафте и гаса иоснове машинства и електротехнике.
Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у пракси. Инсистирати на систематичности
и примени стечених знања у пракси.
Предлог тема самосталних радова за први разред је следећи: .
1) Презентује отварање бушотине.
2) Презентује освајање бушотине.
3) Презентује карактеристике флуида.
Предлог тема самосталних радова за други разред је следећи:
1) Презентује дубинско пумпање са клипним пумпама.
2) Презентује подземну и надземну опрему.
3) Презентује дубинско пумпање ЕСП пумпама.
Предлог тема самосталних радова за трећи разред је следећи:
1) Презентује одвајање нафте од воде.
2) Презентује одвајање гаса од нафте.
3) Презентује рад сабирне станице.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, тек-
стуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 435

Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник битребало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Назив предмета: ТЕХНОЛОГИЈА ПРОЦЕСА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
II 68 68

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са значајем провере функционалности и тачности рада машина, уређаја, опреме и инструмената;
– Развијање навике за коришћење техничко-технолошке документације;
– Упознавање са пословима и радним задатацима у производњи нафте и гаса;
– Развијање схватања о значају опреме, машина и уређаја који служе при производњи нафте и гаса;
– Упознавање са технологијама припрема нафте и гаса за транспорт,
– Развијање навика за неопходност контроле функционисња еруптивних уређаја,
– Развијање навика код ученика о неопходности манипулације опремом која је у оклопу сабирних нафтних и гасних станица;
– Упознавање са технологијама које се користе на отпремним станицама;
– Упознавање функције постројења, опреме и алата за ремонт бушотина;
– Уппзнавање са принципима технологије за извођења капиталних и текућих ремоната на нафтним и гасним бушотинама;
– Упознавање функције постројења, опреме и алата бушотинских сервиса;
– Упознавање са принципима технологије за извођење радова бушотинских сервиса на нафтним и гасним бушотинама;
– Упознавање са принципима заштите при раду и противпожарне заштите
– Развијање свести о важности очувања сопственог здравља;
– Развијање свести о значају одрживог развоја и еколошке етике.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• објасни начин руковања, складиштење и транспорт • Функција и својства бушаћих шипки;
бушаћих шипки и тешких шипки • Функција и подела бушаћих длета;
• објасни начин вршења контроле исправности шипки при • Функција и својства тешких бушаћих шипки;
спуштању у бушотину • Употреба и примена инклинометра;
• опише правилно евидентира „журнал” тешких и бушаћих • Цементација заштитних цеви;
шипки • Композиција и дефектажа превентера
• наведе најчешће примере оштећења појединих врста длета • Језгровање бушотине;
и начине њихове поправке • Композиција бушаћег алата;
• наведе врсте прелазних комада према типу навоја и начин • Лична заштитна опрема.
њихове израде
• опише начин припреме инклинометра за мерење кривине Кључни појмови: композиција бушаћег алата, операција језгровања, геометрија
Технологија бушења
бушотине канала бушотине, БОП (BOP) опрема.
• објасни значај прорачуна потребних количина
цементногмлека за извођење цементационих радова
• наведе особине савремених конструкција превентера
• објасни могућности извођења поправке превентера на
бушотинама
• објасни значај лабораторијског третмана језгра
• наведе практични пример конструкције алата и начин
извођења операција спашавања
• наведе средства која се користе у заштити на раду при
производњи нафте и гаса и ремонта бушотина
• објасни функцију аутоматског мерног уређаја(AMU) • Функција АМУ (AMU) станица;
станицу • Функција и подела ЕСП (ESP) пумпи
• објасни рад ЕСП (ESP)пумпи • Начин елиминисања парафина;
• опише практичне методе у раду са непожељном количином • Чишћење тубинга и нафтовода;
парафинаобјасни значај крацовање бушотине и нафтовода • Отпрема флуида;
• наведе принципе транспорта нафте и гаса • Транспорт нафте;
Производња нафте и
• опише како се врши припрему нафте за транспорт • Мерење резервоарског простора;
гаса
• објасни начин транспорта нафте ауто-цистернама, воденим • Дехидрација гаса;
путем, нафтоводом • Лична заштитна опрема.
• принцип рада пловка за нафту и мерење нафте
• објасни значај припреме гаса за транспорт Кључни појмови: аутоматски мерни уређај, потапајуће пумпе, парафин,
• опише начин заштите на раду при производњи нафте и крацовање отпрема.
гаса и ремонта бушотина
Страна 436 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• о бјасни основне принципа ремонта бушотина. •Р

 емонтни радови у бушотини;
• о бјасни функционисање ремонтне дизалице. торања и •Р
 емонтна постројења;
мотора •И
 сплачне пумпе;
• о пише принципе рада исплачних пумпи •О
 свајање бушотине;
• о бјасни принцип рада азотног постројења •Р
 адови у бушотини под притиском;
• о бјасни рад са савитљивим тубингом •К
 липне пумпе;
• о бјасни рад са алатом на жици •Ц
 ентрифугалне пумпе;
•н  аведе начине гушења бушотине •Х
 емиска обрада бушотине;
Ремонт и бушотински
•н  аведе начине освајања бушотине •Т
 ехнолошки процеси испитивања опреме под притиском.
сервиси
• о бјасни начин уградње дубинске пумпе
• о бјасани начин уградње гас-лифт система Кључни појмови: дефектажа рада бушотине ХОБ (HOB), РОБ (ROB), УДП (UDP),
• о бјасни начин обраде бушотине –хлороводоничном (HCL) АЖ (AŽ), АП (AP), процесна опрема.
киселином
• о бјасни начин заштите на раду при обраде бушотине
соном киселином
• о пише поступак постављања агрегата резервоара
• о бјасни значај испитивања водова под притиском

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планомрада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује двоча-
стеоријске наставе и одељење се не дели. Препоручени број часова по темама за други разред је следећи:
– Технологија бушења (20 часова);
– Производња нафте и гаса (24 часова);
– Ремонт и бушотински сервиси (24 часова);
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из: геологија нафте и гаса, основе машинства и електро технике,
техника бушења и производња нафте и гаса. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати
у пракси. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
За самосталне рад ученика потребно је извршити проверу знања учениика. Предлог тема самосталних радова је следећи:
1. Презентација личних заштитних средстава и опреме која се користе у заштити на раду при производњи нафте и гаса и ремонта
бушотина.
2. Презентација процеса чишћење тубинга и нафтовода.
3. Презентација последица загађења животне средине при производњи нафте и гаса и ремонта бушотина.
4. Презентација резултата хемијске обраде
5. Презентација ефиаксности рада ЕСП пумпе
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, тек-
стуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник битребало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Наставни предмет: ПРАКТИЧНА НАСТАВА

1. ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ 

1.1. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА1

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
I 210 60 270
II 408 90 498
III 540 120 660
1
Уколико програм садржи само практичне облике наставе
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 437

1.2. ПРЕМА ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ2

НАСТАВА
РАЗРЕД Учење кроз рад* УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Учење кроз рад*
(Настава у блоку)
I 210 60 270
II 408 90 498
III 540 120 660
2
Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању
* Потребно је да школа и послодавац детаљно испланирају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад

Напомена: у табелама је приказан годишњи фонд часова за сваки облик рада

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијања способности за овладавање функцијама појединих делова уређаја и помоћног алата за бушење;
– Оспособљавање ученика за проверу функционалности и тачности рада машина, уређаја, опреме и инструмената за бушење;
– Оспособљавање ученика за извођење технолошких и техничких операција приликом бушења и руковање алатима и опремом на
бушаћим постројењима;
– Развијање вештина и радних навика из делокруга послова и радних задатака у производњи нафте и гаса;
– Оспособљавање за рад са појединим деловима склопова, машина и уређаја који се користе у производњи нафте и гаса;
– Оспособљавање за рад са опремом, машинама и уређајима који служе при ремонту бушотина;
– Оспособљавање за овладавање технологијом припрема нафте и гаса за транспортоспособљавање ученика за контролу функциони-
са за еруптивних уређаја, манипулацију истим као и друге опреме која је у оклопу сабирних нафтних и гасних станица;
– Оспособљавање за овладавање технологијом на отпремним станицама;
– Оспособљавање за рад са опреме, машина и уређаја који служе при ремонту бушотина;
– Оспособљавање ученика у руковању постројењима за ремонт бушотина;
– Оспособљавање ученика у руковању постројењима, опремом и алатима бушотинских сервиса;
– Развијање способности за спровођење заштите при раду и противпожарне заштите;
– Оспособљавање за примену средстава за заштиту на раду и развијање свести о важности очувања сопственог здравља;
– Развијање свест о значају одрживог развоја и еколошке етике;
– Развијање потребе и навике чувања личног здравља, применом прописа о заштити на раду;
– Развијање потребе и навике чувања и заштите радне, природне и животне средине;
– Развијање и неговање код ученика интересовања за проблематику овог подручја рада, стручне радозналости и ствараличких спо-
собности;
– Развијање и неговање код ученика интересовања за стручну проблематику овог подручја рада.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА ПРЕДМЕТА

Разред: први
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Заштита при раду 15
2. Погонски мотори и трансмисије 35
3. Помоћни уређаји и алат 25
4. Испитивање бушотина и слојева 35
5. Уређаји за маневрисање и ротацију 35
6. Експлоатација нафте 65
7. Настава у блоку 60

Разред: други
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Заштита при раду 12
2. Експлоатација нафте гас-лифтом 55
3. Експлоатација нафте дубинским пумпањем 60
4. Експлоатација нафте есп пумпама 55
5. Алат за бушење 25
6. Уређаји за циркулацију 65
7. Уређаји и инструменти за праћење и контролу бушења 35
8. Цементације на бушењу 35
9. Сигурносна опрема 33
10. Тестирање и језгровање слојева у току бушења 33
11. Настава у блоку 90

Разред: трећи
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула
1. Заштита при раду 18
2. Противпожарна заштита 26
3. Борба против девијација, дириговано бушење, турбобур и електробур 66
Страна 438 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

4. Ремонт бушотина 170

5. Бушотински сервиси 80
6. Борба са парафином 55
7. Секундарне методе производње нафте 45
8. Припрема нафте за транспорт 40
9. Припрема гаса за транспорт 40
10. Настава у блоку 120

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• примењује процедуре при процени ризика и опасности и •З
 аштитна средства за рад;
штетности које се јављају при раду •О
 пште мере заштите при раду;
• примењује мере безбедности и здравља на раду •П
 ослови и радни задаци са посебним условима рада;
• процењује опасности и штетности на раду •З
 аштитa при раду
• наводи поступке и процедуре који се спроводе у случају •П
 еродични преглед и испитивање средстава рада
потребе пружања прве помоћи •П
 рава и дужности радника по основу Закона о заштити на раду;
• спроводи процедуре за заштиту живота и здравља од •П
 ружање прве помоћи на радном месту и у радној околини;
Заштита при раду
опасности које се јављају при пожару •П
 римена мера за гашење малих пожара и пожара у зачетку према врсти и
• спречава узроке избијања пожара и објасни поступке величини пожара и расположивим средставима за гашење;
гашења малих пожара и пожара у зачетку •З
 аштита на раду
• спроводи превентивно мере заштите од пожара •Л
 ична заштитна средства и инспекција рада.
• примењује мере за гашење пожара и заштиту живота и
здравља људи Кључне речи: заштита, преглед, испитивање, Прва помоћ, пожар.
• спроводи безбедан рад
• стартује и искључује погонске моторе •Н
 ачин стартовања и искључивања погонских мотора;
• одржава услове за нормалан рад погонских могора •У
 слови за нормалан рад погонскихмогора;
• учествује у складиштењу и чувању горива •Н
 ачини складиштења и чувања горива;
• снабдева мотор горивом •С
 набдевање могора горивом;
Погонски мотори и • прати рад трансмисије •Р
 ад трансмисије;
трансмисије • одржава трансмисије у исправном стању •О
 државање трансмисије у исправном стању;
• подмазује и мења оштећене трансмисионе делове •П
 одмазивање и замена оштећених трансмисионих делова;
• укључује и искључује поједине агрегате бушећег •Н
 ачин укључивања и искључивања појединих агрегата бушећег постројење.
постројење
Кључне речи: стартовање, искључивање, трансмисија, подмазивање.
• користи: •Р
 ад са:
– елеваторе – елеваторима,
– сигурносне огрлице – сигурносном огрлицом,
– прихвате клинове – прихватним клиновима,
Помоћни уређаји и алат – висећа и аутоматска клешта – висећим и аутоматским клештима;
•п  одмазује помоћне уређаје и алате •П
 одмазивање;
• у чествује у поправци и одржавању у исправном стању •П
 оправка и одржавање у исправном стању помоћних уређаја и алата.
помоћних уређаја и алата
Кључне речи:елеватори, сигурносна огрлица, прихватн клинови, подмаѕивање.
• к ористи апарате и уређаје за испитивање бушотина •А
 паратуре и уређаји за испитивање бушотина и њихово одржавање;
• у чествује у одржавању апаратура и уређаја за испитивање •О
 перација мерења покретним уређајем за испитивање бушотина;
бушотина •М
 ерење притиска у бушотин;
Испитивање бушотина • в рши операцију мерења покретним уређајем за •У
 зимање дубинских узорака из бушотине;
и слојева испитивање бушотина •М
 ерење притиска гаса.
•м  ери притисак у бушотини
• у зимање дубинске узораке из бушотине Кључне речи: мерење, узорковање, испитивање.
•м  ери притисак гаса
• у чествује у извођењу рада на командама за стављање у •И
 звођење рада на командама за стављање у погон дизалице;
погон дизалице •П
 окретне и непокретне котураче, бубња, витла;
• у чествује у извођењу рада на командама за стављање у •К
 онтрола исправности рада;
погон покретне и непокретне котураче, бубња, витла •И
 спуштање и вађење алата за бушење;
• к онтролише исправност рада дизалице, котураче, бубња •П
 оступак уградње колона;
и витла •П
 ровера исправности бушећег ужета;
• у чествује у спуштању и вађењу алата за бушење •У
 чвршћивање „мртвог" краја бушаћег ужета;
• у чествује у поступку уградње колона •Р
 ад са кочницом;
Уређаји за маневрисање
•п  роверава исправност бушећег ужета •П
 ровера исправности кочионих облога;
и ротацију
• у чвршћује „мртви" крај бушаћег ужета •З
 амена кочионих облога;
• к ористи кочнице •Р
 ад и стављања у погон ротора стола;
•п  ровера исправност кочионих облога •П
 ровера нивоа уља у кућишту ротора стола и досипање уља у кућиште;
• в рши замену кочионих облога •Р
 ад на бушаћем постројењу.
• у чествује у раду и стављања у погон ротора стола
•п  роверава ниво уља у кућишту ротора стола Кључне речи: котураче, бубањ, витло, провера.
•д  осипа уља у кућиште
• р ади на бушаћем постројењу
• р ади са ерупционим уређајима •Е
 рупциони уређаји, врсте и одржавање;
• о држава ерупционе уређаје •Р
 егулисање производње нафте и гаса ;
• р егулише производњу нафте и гаса •З
 амена дизни, манометара;
• в рши замену дизни и манометара •Ч
 ишћење бушотинског нафтовода – крацовање;
Експлоатација нафте
•ч  исти бушотински нафтовод– крацује •У
 зорковање бушотина;
• у зима узорке бушотина •О
 државање простора око бушотине.
• о држава простор око бушотине
Кључне речи: ерупциони уређаји, замена, чишћење, одржавање.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 439

• примењује процедуре при процени ризика и опасности и
штетности које се јављају при раду
• стартује и искључује погонске моторе
• учествује у складиштењу и чувању горива
• учествује у раду, поправци и одржавању у исправном
стању помоћних уређаја и алата
Настава у блоку • учествује у извођењу радова на командама за стављање у
погон дизалице, покретне и непокретне котураче, бубња
и витла
• контролише исправност рада дизалице, котураче, бубња
и витла
• ради са ерупционим уређајима и врши њихово одржавање
• учествује у процесу производње нафте и гаса
• Права и дужности радника по основу Закона о заштити на раду;
• Начин стартовања и искључивања погонских мотора;
• Начини складиштења и чувања горива;
• Рад, поправка и одржавање у исправном стању помоћних уређаја и алата;
• Апаратуре и уређаји за испитивање бушотина и њихово одржавање;
• Контрола исправности рада;
• Ерупциони уређаји, врсте и одржавање;
• Регулисање производње нафте и гаса.
Кључне речи: заштита, преглед, испитивање, Прва помоћ, пожар, стартовање,
искључивање, трансмисија, елеватори, сигурносна огрлица, прихватн клинови,
подмаѕивање, котураче, бубањ, витло, провера, ерупциони уређаји, замена,
чишћење, одржавање.

Разред: други
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
•п  римењује процедуре при процени ризика и опасности и •З
 аштитна средства за рад;
штетности које се јављају при раду •М
 ере заштите при раду;
• к ористи лична заштитна средства при раду •П
 ослови и радни задаци са посебним условима рада;
•п  римењује мере безбедности и здравља на раду при •О
 бласт заштите при раду;
извођењу грађевинских радова •П
 еродични преглед и испитивање средстава рада;
• с проводи процедуре процене ризика и опасности и •П
 рава и дужности радника по основу Закона о заштити на раду;
штетности које се јављају •П
 ружање прве помоћи на радном месту и у радној околини;
• о пише поступке и процедуре прве помоћи, у зависности од •П
 римена мера за гашење малих пожара и пожара у зачетку према врсти и
врсте повреде и стања унесрећеног величини пожара и расположивим средставима за гашење;
Заштита на раду • о тклања узроке избијања пожара и приступа гашењу •А
 лкохолизам, опојна средства и зашшта на раду;
малих пожара и пожара у зачетку •Л
 ична заштитна средства и инспекција рада.
• с проводи процедуре за заштиту живота и здравља од •М
 етоде за избегавање незгоде;
опасности које се јављају при пожару
•п  римењује мере безбедности и здравља на раду Кључне речи: лична заштитан средства, алкохол, пожар, заштита.
• с пречава опасности и штетне последице на раду
• с проводи превентивне мере заштите од пожара
•п  римењује мере за гашење пожара и заштиту живота и
здравља људи
•п  римењује методе за избегавање незгоде
• о пслужује системе гас-лифта •С
 истеми гас-лифта;
• к онтролише рад гас-лифта  онтрола рада гас-лифта,
•К
• о пслужује колектор гас-лифта  олектор гас-лифта;
•К
Експлоатација нафте
• р егулише притисак гаса код гас-лифтног система •Р
 егулисање притиска гаса код гас-лифтног система;
гас-лифтом
• у чествује у борби са хидратима код система гас-лифта •Б
 орба са хидратима код система гас-лифта.

Кључне речи: систем, колектор, контрола.

• користи и одржава качаљке  ачаљке и одржавање качаљки;
•К
• одржава редукторе •О
 државање редуктора;
• промени каишник  ромена каишника;
•П
• уравнотежава качаљке •У
 равнотежење качаљки;
Експлоатација нафте
• одређује дужине хода глатке шипке •О
 дређивање дужине хода глатке шипке;
дубинским пумпањем
• мери динамометром рад дубинске пумпе •М
 ерење динамометром рад дубинске пумпе;
• мери нивое флуида у бушотини •М
 ерење нивоа флуида у бушотини, статички и динамички ниво.
• прати статички и динамички ниво
• Кључне речи: одржавање, замена, мерење.
• користи ЕСП пумпу •П
 ринципи рада ЕСП пумпи;
Експлоатација нафте • учествује у уградњи ЕСП пумпе •Н
 ачин уградње, контрола рада, одржавање ЕСП пумпи.
ЕСП пумпама • врши контролу рада ЕСП пумпе
• одржава ЕСП пумпе Кључне речи: уградња, контрола, одржавање.
•п  рипрема алат за бушење, за спуштање у бушотину •П
 рипремање алата за бушење, за спуштање у бушотину;
•п  регледа длета за бушење, чишћење и подмазивање •П
 реглед длета за бушење, чишћење и подмазивање, преглед тешких и бушећих
•п  регледа тешких и бушећих шипки шипки, чишћење и подмазивање навоја, поправка оштећених длета;
•ч  исти и подмазује навоја •П
 реглед радне шипке и засуна на радној шипки, провера исправности засуна
•п  оправља оштећена длета на радној шипки, увлачење и складиштење тешких и бушећих шипки у торњу,
•п  регледа радне шипке и засуне на радној шипки спајање и дотезање тешких и бушећих шипки у композицију;
•п  роверва исправност засуна на радној шипки  пуштање бушећих справа у бушотину;
•С
Алат за бушење • у влачи и складиштеи тешке и бушеће шипки у торњу •П
 реглед и припрема колона за уградњу, спуштање колона у бушотину;
• у чествује у спајању и дотезању тешких и бушећих шипки •П
 рипрема и преглед потребног алата за спуштање и уградња колона у бушотин.
у композицију
• с пушта бушеће справе у бушотину Кључне речи: преглед, спуштање, припрема.
•п  регледа и припрема колоне за уградњу
• у чествује у спуштању колона у бушотину
•п  рипрема и прегледа потребни алат за спуштање и
уградња колона у бушотину
• к орист исплачну пумпу •Р
 ад исплачне пумпе;
• с паја усисне и потисне водова •С
 пајања усисних и потисних водова;
• с паја потисне водова са исплачним цревом и исплачном •С
 пајања потисних водова са исплачним цревом и исплачном главом;
главом •Р
 ад на мешању исплаке;
Уређаји за циркулацију •м  еша исплаке  кладиштење потребног материјала за исплаку;
•С
• с кладишти потребни материјала за исплаку •Ч
 ишћење исплачних базена;
• у чествује у чишћењу исплачних базена •О
 државање и чишћење вибрационог сита.
• о држава и чисти вибрациона сита
Кључне речи: одржавање, спајање, чишћење, складиштење.
Страна 440 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
• прати рад контролних инструмената
• очитава дрилограм, дрилометар, тахометар, торзиометар,
индикатоар брзине и капацитета исплачне пумпе,
регистратора напретка бушења, механичких миклинометра
Уређаји и инструменти
• припрема инструменте и дијаграме за мерење
за праћење и контролу
• очитава дијаграме
бушења
• уноси и региструје податаке у књиге евиденције
• спушта и вади миклометар из бушотине
• користи опрему за извођење цементације
• припрема материјал потребан за справљање цементног
млека
• рад са цементацианим апаратом
• врши преглед и монтажу цементационе главе
• врши преглед и монтажу водова за цементацију
Цементације на бушењу
• поставља млазне мешалице
• припрема цементациона пета, чепове, зауставних плоча,
центраитизере и стругаче
• изводи различите врсте цементација
• пере и чисти опрему коришћене за цементационе радове.
• примењује различите врста превентера
• врши активирања разних врста превентера
• врши монтажу и демонтажу превентера
• одржава превентире
• врши замену чељусти превентера
Сигурносна опрема
• рукује хидрауличним уређајем за затварање превентера
• рукује уређајем за ручно затварање превантера
• припрема и уграђује бушотинске главе
• к ористи опрему за испитивање слојева
• о држава и припрема опрему за испитивање
• с аставља тестере, спушта и вади тестере из бушотине
• о твара тестере
•п  рати операције тестирања
• к ористи опрему и изводи операцију језгровања
• о држава и припрема круг и апарат за језгровање
Тестирање и језгровање
• с аставља апарат за језгровање
слојева у току бушења
• с пушта и вади апарат за језгровање
• в рши операцију језгровања
• р аставља апарат за језгровање и вади језгара
•п  рипрема апарата за бочно језгровање кроз шипке
• в рши операцију бочног језгровања и језгровања кроз
шипке вађење језгра
• у чествује у вађењу језгра
•п  римењује процедуре при процени ризика и опасности и
штетности које се јављају при раду
• к ористи лична заштитна средства при раду
• р егулише притисак гаса код гас-лифтног система
• у чествује у борби са хидратима код система гас-лифта
•м  ери динамометром рад дубинске пумпе
•м  ери нивое флуида у бушотини
•п  рати статички и динамички ниво
• у чествује у уградњи ЕСП пумпе
• р ади, одржава и врши контролу рада ЕСП пумпе
Настава у блоку
•п  рипрема алат за бушење, за спуштање у бушотину
• р ади са исплачном пумпом
•п  рати рад контролних инструмената;
• к ористи опрему за извођење цементације
•п  рипрема материјал потребан за справљање цементног
млека
•п  римењује различите врста превентера
• в рши активирања разних врста превентера
• к ористи опрему за испитивање слојева
•п  рати операције тестирања
28. август 2023.
•Р
 ад контролних инструмената;
•О
 читавање дрилограма, дрилометра, тахометра, торзиометра, индикатора брзине
и капацитета исплачне пумпе, регистратора напретка бушења, механичких
миклинометра;
•П
 рипрема инструмената и дијаграма за мерење;
•О
 читавање дијаграма уношење и регистрација података у одређене књиге
евиденције;
•С
 пуштање и вађење миклометара из бушотине.
Кључне речи: очитавање, спуштање и вађење.
•О према за извођење цементације;
•П рипрема материјала потребног за справљање цементног млека;
•Р ад цементацианог апарата;
•П реглед и монтажа цементационе главе;
•П реглед и монтажа водова за цементацију;
•П остављање млазне мешалице;
•П рипрема цементационих пета, чепова, зауставних плоча, центраитизера и
стругача;
•И звођење различитих врста цементација;
• Прање и чишћење опреме коришћене за цементационе радове.
Кључне речи: преглед, прање, чишћење, припрема.
•П
 римена различитих врста превентера;
•Н
 ачин активирања разних врста превентера;
•М
 онтажа и демонтажа превентера;
•О
 државање превентира;
•З
 амена чељусти превентера;
•Р
 ад и руковање хидрауличним уређајем за затварање превентера;
•Р
 уковање уређајем за ручно затварање превантера;
•П
 рипрема и уградња бушотинске главе.
Кључне речи: руковање, припрема, замена, одржавање.
• Oпрема за испитивање слојева;
• Одржавање и припрема опреме за испитивање, састављање тестера, спуштање и
вађење тестера из бушотине, отварање тестера;
• Праћење операције тестирања;
• Опрема и начином извођења операције језгровања;
• Одржавање и припрема круга и апарата за језгровање;
• Састављање апарата за језгровање;
• Спуштање и вађење апарата за језгровање;
• Операција језгровања;
• Растављање апарата за језгровање и вађење језгара;
• Припрема апарата за бочно језгровање и језгровање кроз шипке;
• Операција бочног језгровање и језгровања кроз шипке;
• Вађење језгра.
Кључне речи: растављање, припрема, састављање.
• Права и дужности радника по основу Закона о заштити на раду;
• Регулисање притиска гаса код гас-лифтног система;
• Борба са хидратима код система гас-лифта;
• Мерење динамометром рад дубинске пумпе;
• Мерење нивоа флуида у бушотини, статички и динамички ниво;
• Принципи рада ЕСП пумпи;
• Начин уградње, контрола рада, одржавање ЕСП пумпи;
• Припремање алата за бушење, за спуштање у бушотину;
• Рад исплачне пумпе;
• Рад контролних инструмената;
• Опрема за извођење цементације;
• Примена различитих врста превентера;
• Начин активирања разних врста превентера;
• Oпрема за испитивање слојева;
• Праћење операције тестирања.
Кључне речи: ризик,опасност, штетност, гас-лифтног система,динамометар,
флуид, ЕСП пумпа, алат за бушење, исплачна пумпа, контролни инструменати,
цементација, превентер,тестирање.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 441

Разред: трећи
ИСХОДИ
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
•п  римењује процедуре при процени ризика и опасности и •З
 аштитна средства за рад;
штетности које се јављају при раду •М
 ере заштите при раду;
• с проводи мере безбедности и здравља на раду при  ослови и радни задаци са посебним условима рада;
•П
извођењу грађевинских радова •О
 бласт заштите при раду;
• с проводи процедуре процене ризика и опасности и •П
 еродични преглед и испитивање средстава рада;
штетности које се јављају •П
 рава и дужности радника по основу Закона о заштити на раду;
Заштита на раду •п  ознаје процедуре у случају повреде на раду, •П
 ружање прве помоћи на радном месту и у радној околини;
•п  римењује мере безбедности и здравља на раду, •П
 римена мера за гашење малих пожара и пожара у зачетку према врсти и
• с пречава опасности и штетне последице на раду величини пожара и расположивим средставима за гашење
•А
 лкохолизам, опојна средства и зашшта на раду;
•Л
 ична заштитна средства и инспекција рада.

Кључне речи: лична заштитан средства, алкохол, заштита.

• спроводи превентивне мере противпожарне заштите •П
 ревентивне мере противпожарне заштите;
• одржава приручна средства за гашење пожара •П
 риручна средства за гашење пожара;
• одржава преносна и превозна средства за гашење пожара •П
 реносна и превозна средства за гашење пожара;
• одржава централни систем за гашење пожара •Ц
 ентрални систем за гашење пожара;
• проверава исправност система за активирање у случају •А
 ктивирање система;
Противпожарна пожара •С
 истем дојаве пожара;
заштита • проверава исправност система за дојаву пожара •З
 оне опасности при производњи нафте, гаса, геотермалне енергије и ремонта
• надзире зоне опасности при производњи нафте, гаса, бушотииа;
геотермалне енергије и ремонта бушотина •Х
 емијска и физичка својства материја које се користе при производњи нафте,
• прати хемијска и физичка својства материја које се користе гаса, геотермалне енергије и ремонту бушотина.
при производњи нафте, гаса и геотермалне енергије
• учествује у ремонту бушотина. Кључне речи: својства материјала, мере, системи.
• користи опрему за исправљање кривина у бушењу •О
 према за исправљање кривина у бушењу;
• припрема и уграђује опремуза исправљање кривина у •П
 рипрема и уградња опреме, стабилизатори;
бушењу •Н
 ачин извођења усмереног бушења;
• рукује стабилизаторима  рипрема и уградња опреме за усмерено бушење;
•П
Борба против
• учествује у извођења усмереног бушења •П
 остављање инструмената, подешавање и контрола усмереног бушења;
девијација, дириговано
• припрема и уградња опреме за усмерено бушење •Р
 ад са турбобуром и електробуром;
бушење, турбобур и
• поставља инструменте •О
 државање и припрема опреме за бушење турбобуром и електробуром.
електробур
• подешава и контролише усмереног бушење
• користи турбобур и електробур Кључне речи: припрема, уградња, одржавање.
• Одржава и припрема опреме за бушење турбобуром и
електробуром
• одржава у функцији опрему и алате за ремонт бушотина  ункција опрема и алата за ремонт бушотина;
•Ф
• одржава делови ремонтне дизалице •Д
 елови ремонтне дизалице, руковање ремонтном дазалицом, спречавање
• рукује ремонтном дазалицом ерупције током ремонта бушотине;
• спречава ерупције током ремонта бушотине •В
 рсте торњева;
• опслужује различите врсте торњева  ад са исплачним пумпама;
•Р
• рукује са исплачним пумпама •Р
 ад са азотним постројењем, рад савитљивим тубингом, рад алатом на жици;
• опслужује азотно постројење •Р
 уковање алатом и специјалним алатом при ремонту бушотина;
• користи савитљиви тубинг  нструментација бушотина;
•И
• користи алат на жици •П
 рипремни радови за ремонт бушотина; Уградња и увођење дубинске пумпе;
Ремонт бушотина
• рукује алатом и специјалним алатом при ремонту •Р
 емонт бушотина у гас-лифту;
бушотина •Ц
 ементациони радови при ремонту бушотина;
• користи инструментацију бушотина  орба са песком
•Б
• учествује у припремним радовима за ремонт бушотина
• учествује у уградњи и увођењу дубинске пумпе Кључне речи: цементација, ремонт, функције.
• ради на ремонту бушотина у гас-лифту
• учествује на цементационим радовима при ремонту
бушотина
• учествује у борби са песком
• користи: •Р
 ад са:
– електрокаротажну опрему – електрокаротажном опремом (сонде за електрокаротажна мерења, опрема за
– азотна постројења напуцавање),
– савитљиви тубинг и припадајућу опрему – азотним постројењем,
– агрегат у процесу цементације и стимулације – савитљивим тубингом и припадајућом опремом,
• рукује опремом код постављања засипа гравел пак опрему – алатом на жици,
Бушотински сервиси
• рукује алатом и специјалним алатом при ремонту – агрегатом у процесу цементације и стимулације,
бушотина – опремом и руковање код постављања засипа гравел пак опреме, руковање алатом
• користи опрему за хидродинамичка мерења и специјалним алатом при ремонту бушотина,
– опремом за хидродинамичка мерења.

Кључне речи: опрема, стимулације, азотна постројења.

• спроводи процедуре којима се спречава утицај парафина •У
 тицај парафина на производњу нафте;
на производњу нафте •К
 рацовање бушотина;
Борба са парафином • ради на крацовању бушотина  рацовање нафтовода.
•К
• ради на крацовању нафтовода
Кључне речи: крацовање.
• примењује секундарне методе •З
 начај секундарних метода;
• ради на компресорским станицама •К
 омпресорске станице;
Секундарне методе • опслужује пумпне станице •П
 умпне станице;
производње нафте • припрема воду за утискивање у слој •П
 рипрема воде за утискивање у слој.

Кључне речи: компресори, пумпе.

Страна 442 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

•и  зврши деемулгација нафте •Д

 еемулгација нафте;
• в рши употребу гаса при производњи нафте •У
 потреба гаса при производњи нафте;
Припрема нафте за
•п  римењује програм решавања слојних вода •П
 рограм решавања слојних вода, проблем стварања каменца и корозије.
транспорт
•О  тклања стварања каменца
• о тклања стварање корозије Кључне речи: демулгација, гас као стимулатор.
• у чествује у управљању транспорта гаса •Х
 идрати у гасу и сметње при транспорту гаса;
Припрема гаса за • о ктлања сметње при транспорту гаса •М
 ерење влаге у гасу.
транспорт • в рши мерење количину влаге у гасу
Кључне речи:влага и хидрати.
•п  римењује процедуре при процени ризика и опасности и •П
 рава и дужности радника по основу Закона о заштити на раду;
штетности које се јављају при раду •П
 ревентивне мере противпожарне заштите;
• с проводи превентивне мере противпожарне заштите •П
 риручна средства за гашење пожара;
• о држава приручна средства за гашење пожара •О
 према за исправљање кривина у бушењу;
• р ади са опремом за исправљање кривина у бушењу •П
 рипрема и уградња опреме, стабилизатори;
•п  рипрема и уграђује опремуза исправљање кривина у •Ф
 ункција опрема и алата за ремонт бушотина;
бушењу •Д
 елови ремонтне дизалице, руковање ремонтном дазалицом, спречавање
• о држава у функцији опрему и алате за ремонт бушотина ерупције током ремонта бушотине;
• о држава делови ремонтне дизалице •В
 рсте торњева;
• р укује ремонтном дазалицом •О
 према код постављања засипа гравел пак опреме;
• с пречава ерупције током ремонта бушотине •А
 лат и специјални алат за ремонт бушотина;
Настава у блоку
• о пслужује различите врсте торњева •О
 према за хидродинамичка мерења;
• р укује опремом код постављања засипа гравел пак опрему •У
 тицај парафина на производњу нафте;
• р укује алатом и специјалним алатом при ремонту •З
 начај секундарних метода;
бушотина •Д
 еемулгација нафте;
• р ади са опремом за хидродинамичка мерења •Х
 идрати у гасу и сметње при транспорту гаса;
• с пречава утицај парафина на производњу нафте •М
 ерење влаге у гасу.
•п  римењује секундарне методе
•и  зврши деемулгација нафте Кључне речи: лична заштитан средства, својства материјала, мере, припрема,
• у чествује у управљању транспорта гаса уградња, одржавање, цементација, опрема, стимулације, крацовање, компресори,
• о ктлања сметње при транспорту гаса пумпе, гас као стимулатор, влага и хидрати.
• в рши мерење влаге у гасу

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваког модула ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз практичну наставу и наставу у блоку у школском кабинету за рударство, предузећу/погонима и компани-
ји. Приликом остваривања програма одељење се дели на групе до 10 ученика.
У току реализације модула ослонити се на предзнања ученика из физике, хемије, геологија нафте и гаса, основе машинства и елек-
тро технике, техника бушења, производња нафте и гаса и технологија процеса. Наставник припрема потребне елементе за практичну
наставу/прксу/учење кроз рад, демонстрира рад на радном месту на, прати рад ученика на радном месту и указује на грешке при раду.
Радне задатке везивати за конкретни технолошки процес у експлоатацији нафте и гас.
Наставне садржаје је неопходно реализовати кроз симулацију што више ситуација из реалног контекста у којима се ученици могу
наћи у свом будућем послу односно у што више различитих реалних ситуација, уколико се настава реализује према дуалном моделу.
Настојати да ученици буду оспособљени за: самостално решавање проблемских ситуација; проналажење, систематизовање и ко-
ришћење информација из различитих извора (нпр. стручне литературе, интернета, часописа, уџбеника, каталога…); визуелно опажање,
успостављање веза између различитих садржаја (нпр. повезивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других
предмета и др.); тимски рад; самопроцену сопственог знања и напредовања; комуникацију са сарадницима. Потребно је планирати ак-
тивности које подстичу изградњу практичних вештина кроз које ученици треба да се науче стрпљивом и прецизном раду.
Приликом извођења наставе посебно обратити пажњу на: начин рада; примену прописа и стандарда, мера заштита на раду (заштити
од струјног удара, механичких повреда и сл.), заштите животне средине (значај правилног одлагања отпада и значај рециклаже) и препо-
рука за заштиту опреме од неправилног руковања; планирање времена кроз смислено и рутинско обављање радова; рационалну употребу
ресурса; педантност и прецизност у обављању посла; руковање алатом и односу према њему (значај употребе алата према његовој наме-
ни/сврси и правилног одлагања алата након употребе); комуникацију са сарадницима.
Препоручује се организовање посета стручњака који се баве заштитом на раду као и лекара који могу указати на опасности у случа-
ју непоштовања свих мера безбедности на раду.
Наставу у блоку планирати и реализовати по потреби у току школске године или на крају разреда за све теме у текућој школској
години. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода, и на тај начин омогућити учени-
цима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године. 
План реализације наставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника.
Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању потребно је да школа и послодавац детаљно исплани-
рају и утврде место и начин реализације исхода, и унесу их у план реализације учења кроз рад. Препорука је да се учење кроз рад реали-
зује применом савремених машина, уређаја и опреме и одговарајућих програма.
Планирање се врши на годишњем, месечном или тематском и дневном нивоу. Организовати наставу тако да ученик у потпуности
буде упознат са организацијом рада предузећа/погона и да се придржава мера заштите на раду и мера заштите околине. Наставник – ко-
ординатор учења кроз рад проверава да ли је послодавац извршио процену ризика на радном месту на коме раде ученици и да ли је извео
уводну обуку ученика о безбедности и здрављу на раду. Инструктор води евиденцију прописану уговором и у договору са наставником
– координатором.
Редослед модула може да се измени у зависности од потреба компанија у којима се изводи учење кроз рад: њиховог плана активно-
сти у одређеном временском периоду, технолошких захтева ... Водити рачуна, да се до краја наставне године морају реализовати сви ис-
ходи предвиђени планом наставе и учења. Ове измене је потребно унети у оперативни план паставника, као и у план реализације учења
кроз рад.
Настава у блоку се реализије као учење кроз рад, у току школске године или пред крај другог полугодишта. План реализације на-
ставе у блоку је саставни део оперативног плана наставника. План реализације блок наставе заједно, израђују послодавац и школа, према
сопственим потребама и могућностима. У оквиру наставе у блоку, кроз израду радних задатака извршити проверу остварености исхода,
а на тај начин омогућити ученицима достизање планираних исхода у случају да то нису могли да остваре током школске године.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 443

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процесна ставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, да је ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.
Избор инструмента за формативно вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је у питању израда пројектног
задатка може се применити „чек листа” у којој су приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњености, а наставник треба
да означи показатељ који одговара понашању ученика.
Уколико се програм реализује у складу са Законом о дуалном образовању наставник /инструктор проверава да ли је послода-
ваци звршио процену ризика на радном месту на коме раде млади и да ли је извео уводну обуку младих о безбедности и здрављу нараду.

Назив предмета: ПРЕДУЗЕТНИШТВО

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

НАСТАВА
РАЗРЕД УКУПНО
Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку
III 60 60

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање ученика са појмом и значајем предузетништва
– Развијање пословног и предузетничког начина размишљaња;
– Упознавање са стартап екосистемом
– Развијање вештина за самосталну израду једноставних бизнис планова
– Оспособљавање за самостално припремање једноставног маркетинг и финансијског плана
– Усвајање знања потребних за оснивање и почетак рада предузетника

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУЛА

Разред: Трећи
Трајање модула
Ред. бр. НАЗИВ МОДУЛА
Т В
1. Основе предузетништва 30
2. Пословни план 30

4. НАЗИВИ МОДУЛА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ МОДУЛА
МОДУЛ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку модула ученик ће бити у стању да:
• објасни појам и значај предузетништва •П
 ојам и значај предузетништва
• опише друштвену мисију у прдузетништву; •С
 оцијално предузетништво.
• наведе карактеристике предузетника на примеру •П
 редузетник
успешних предузетника из окружења •Д
 руштвена одговорност и пословни морал предузетника
• идентификује мотиве који покрећу предузетничке •П
 рофил и карактеристике успешног предузетника
активности •М
 отиви предузетника
• објасни улогу и значај информационо комуникационих •И
 нформационо-комуникационе технологије (ИКТ) у пословању
технологија (ИКТ) у савременом пословању; •П
 редузетништво и дигитално пословање
Основе предузетништва
• дефинише појам стартап екосистема •С
 тартап екосистем
• представи различите начине отпочињања посла у локалној •П
 равни оквир за развој предузетништва и стартап бизниса у Србији
заједници и Србији; •И
 нституције и инфраструктура за подршку предузетништву и стартап бизнису
• идентификује програме креиране за стартап бизнис у •О
 снивање и регистрација Предузетника и правних лица;
Србији •Ф
 инансирање предузетничких идеја и пројеката
• састави списак документације потребне за регистрацију
Предузетника или правног лица Кључни појмови садржаја: предузетништво, предузетник, ресурси,
• идентификује могуће начине финансирања пословне идеје финансирање предузетника, оснивање привредних субјеката, стартап екосистем
Страна 444 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• Примени креативне технике приликом избора пословне •П

 ословна идеја
идеје; •О
 кружење – фактор предузетничке активности
• опише интерне и екстерне факторе предузетничког •П
 ословне могућности за нови пословни подухват
окружења; •Б
 изнис план – појам, садржај и значај
• упореди шансе и претње из окружења, као и предности и •Т
 рошкови пословања
изазове; •П
 рикупљања информација о елементима маркетинг микса
• наведе елементе пословног/бизнис плана; •П
 роцена могућности за реализацију бизнис идеје
• објасни садржај пословног / бизнис плана; •S
 WOT анализа
• објасни на примеру појам и врсте трошкова и цену •P
 EST анализа
коштања; •М
 аркетинг план као део бизнис плана
Пословни план
• самостално или као део тима прикупи податке са тржишта •Ф
 инансијски резултат – добит као основни мотив предузетника
– конкуренција, потенцијални клијенти, величина •Ф
 инансијски план
тржишта;
• учествује у презентацији маркетинг плана за изабрану Кључни појмови садржаја: пословна идеја, бизнис идеја, SWOT анализа, PEST
пословну идеју; анализа
• састави једноставан финансијски план за изабрану маркетинг план, финансијски план, бизнис план,
пословну идеју;
• учествује у изради бизнис плана за дефинисану пословну
идеју;
• презентује бизнис план самостално или као део тима.

5. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку модула/теме ученике упознати са циљевима и исходима наставе, односно учења, планом рада и начинима оцењивања.
Настава се реализује кроз вежбе и одељење се дели на две групе.
Место реализације може бити кабинет за предузетништво или учионица. Препорука је да се користе методе рада попут мини пре-
давања, симулација, студија случаја, дискусија. Други модул/ тему реализовати корз пројектини рад ученика. У излагању користити пре-
зентације, примере, видео записе и сл.
Циљ предмета предузетништво је да упозна ученике са основним појмовима и врстама предузетништва, али и да подстакне преду-
зетнички дух код њих; да им омогући да препознају вештине које одликују успешног предузетника, да открију мотиве његове активности
и инструмента помоћу којих се креира и оцењује пословна идеја. Потребно је да ученици разликују области предузетништва, као и мере
подстицаја предузетништва у нашој земљи. Резултат њихове истраживачке и пројектне активности треба да буде бизнис план.
За увођење ученика у тему потребно је припремити што више различитих материјала а његов избор треба прилагодити узрасту уче-
ника, њиховим интересовањима, специфичности теме и предзнања. Материјал треба да мотивише ученике да истражују, улазе у диску-
сију, образлажу своје ставове. Циљ је да се подстиче радозналост, аргументовање, креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност,
аутономно мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.
Број часова по препорученим садржајима није унапред дефинисан и наставник треба да га прилагоди динамици рада.

Основе предузетништва
За увођење у тему наставник може да припреми примере успешних предузетника, пожељно је да буду на глобалном и локалном ни-
воу, који илуструју снагу иницијативе и предузетништва као и да подстакне ученике да опишу своје пример.
Ученике наводити да идентификују мотиве који покрећу предузетничке активности. У оквиру ове теме кроз игру улога могуће је
описати карактеристике које треба да поседује успешан предузетник. У складу са могућностима организовати посете предузетника из
локалне заједнице. Студије случаја могу бити користан алат да у оквиру своје делатности, ученици одаберу најбољи ИКТ алате за кон-
кретне пословне идеје и аргументују свој избор у односу на критеријуме као што су квалитет, цена, еколошка подобност и сл. Ученике
треба упутити да се информишу о предностима развоја предузетништва у условима дигитализације. Посебну пажњу посветити стартап
екосистему и могућностима за развој и подстицај стартап бизниса. Мотивисати ученике да проуче програме за развој стартап бизниса
у локалној заједници. Требало би да ученици сами изврше истраживање корака при регистрацији предузећа и докумнетације потребне
за то. Регистрација привредних субјеката и подршка предузетништву као препоручни садржаји су погодни за реализацију пројектне на-
ставе. Једна група ученика може да обрађује тему законске регулативе у функцији развоја предузетништва у Србији, друга група кораке
при регистацији предузећа, трећа група неопходну документацију, четврта група институције и инфраструктуру за подршку предузетни-
штву. Кључне речи за претрагу на Интернету: АПР, регистрација привредних друштава, Центар за предузетништво, законска регулатива.
Ученици кроз тимове могу да истраже и презентују начине финансирања пословне идеје и ризике које предузетник преузима. Коначни
резултат пројекта може бити: презентација или филм. На исти начин је могуће упутити ученике да истраже и примере социјалног преду-
зетништва локално и глобално. Теме које се обрађују кроз овај предмет доприносе развоју демократских компетенција и важно је додат-
но подстицати њихов развој користећи различите методе. Као додатни материјали могу се користити публикације Савета Европе као што
је Референтни оквир компетенција за демократску културу које ученици треба да развијају како би учествовали у култури демократије.

Пословни план
Током остваривања ове теме/ модула, ученици треба, кроз пројектни задатак, да стекну јаснију слику о економском и финансијском
функционисању предузећа, да развијају сопствене предузетничке капацитете, социјалне, организационе и лидерске вештине.
Приликом одабира делатности и пословне идеје могуће је користити „олују идеја“ и вођене дискусије да се ученицима што би по-
могло у креативном осмишљавању пословних идеја и одабиру најповољније. Препоручити ученицима да пословне идеје траже у оквиру
свог подручја рада али не инсистирати на томе. Фокус ставити на идентификaцију пословне идеје у дигиталном пословном окружењу,
што подразумева коришћење и примену информационо комуникационих технологија у скоро свим областима људског живота, рада и
деловања.
Ученици се деле на групе окупљене око једне пословне идеје у којима остају до краја. Групе ученика окупљене око једне пословне
идеје врше истраживање тржишта по упутствима наставника. Свака група осмишљава свој производ или услугу, трудећи се да буду ори-
гинални, иновативни и креативни. Са циљем постизања ових захтева, важно је да ученици прикупе информације о истим или сличним
производима или услугама на тржишту и успоставе комуникацију са окружењем како би испитали могућност остваривања пословног
успеха. Неопходно је у току реализације ове теме предложити најбољу комбинацију инструмената маркетинг микса за конкретну идеју.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 445

Током реализације ове теме неопходно је да ученици ураде једноставан бизнис план који прати њихову пословну идеју, осмисле
различите облике промовисања и продаје свог производа и остварују интеракцију са пословним сектором и потенцијалним купцима. За
конкретну ученичку идеју се раде једноставни примери биланса стања, биланса успеха и утврђује се финансијски резултат.
Пословну идеју могу пријавити на такмичења у изради бизнис плана која се сваке године одржавају у организацији различитих ре-
левантних установа и организација. Уколико могућности дозвољавају пословну идеју је могуће и демонстрирати у окружењу.

6. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Наставник треба континуирано да прати напредак ученика који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како прикупљају
податке, како аргументују, евалуирају, документују. У формативном вредновању наставник би требало да промовише одељенски дијалог,
користи питања да би генерисао податке из ученичких идеја, али и да помогне развој идеја, даје ученицима повратне информације, а по-
вратне информације добијене од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада итд.
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног истраживања ученици би требало да решавају задатке који садрже неке
аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да ученици могу да примене стечена знања и вештине, а не само да се присете ин-
формација и процедура које су запамтили, да садрже захтеве за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и интерпре-
тацијом задатих података.
У вредновању наученог користе се различити инструменти, а избор зависи од врсте активности која се вреднује. На Интернету, ко-
ришћењем кључних речи outcome assessment (testing, forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти за оцењивање и
праћење.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз
кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољ-
ша свој резултат и учење. Наставник са ученицима треба да договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу. У
том случају ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Такође на
основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне стратегије учења.

Б2: ИЗБОРНИ СТРУЧНИ ПРОГРАМИ

Назив програма: ЗАШТИТА РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
II 34 34

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Развијање схватања значаја области заштите рада и животне средине;
– Овладавање основним принципима загађења животне средине;
– Оспособљавање за примену средстава за заштиту на раду;
– Развијање свести о важности очувања сопственог здравља;
– Развијање свести о значају одрживог развоја и еколошке етике;
– Развијају свест о сопственим знањима и способностима да стечена знања примењују у свакодневном животу, решавају проблеме и
припремају се за даље образовање;
– Развијају одговоран однос за очување природних ресурса и еколошке равнотеже.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни значај безбедности и здравља на раду
• о бјасни ергономске захтеве радног места
•н  аведе факторе који утичу на појаву професионалних
обољења
Основни појмови • о пише систем и организацију заштите на раду
заштите животне • о бјасни значај прикупљања података о испољавању
средине природних потенцијалних опасности у самом лежишту за
сигурност и експлоатацију
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Безбедност и здравље на раду и њен значај;
• Сигурносно ергономске карактеристике рада;
• Повреде на раду и професионална обољења и фактори који доводе до њих;
• Закон који регулише област безбедности и здравља на раду и закон који регулише
област рударства,технички прописи у рударству;
• Систем и организација заштите на раду;
• Значај прикупљања података о испољавању природних потенцијалних опасности
у лежишту за сигурност истраживања и експлоатације (прописи и инструкције о
истражном бушењу).

Кључни појмови:заштита на раду, радно место.

Страна 446 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• о бјасни факторе који доводе до повреда при раду •П

 овређивање при раду – фактори који доводе до повреда при раду и основни
•н  аведе основне изворе повреда на раду извори повреда;
• о бјани начин настајања механичких повреда на раду •И
 звори механичких повреда на машинама и уређајима;
•н  аведе опасности при кретању при раду и транспорту •О
 пасности при кретању при раду и транспорту;
•н  аведе опасности од електричне енаргије и објасни мере •О
 пасности од електричне енергије и мере заштите;
заштите •О
 безбеђење бушећег торња од атмосферског пражњења;
• о бјасни обезбеђење бушаћег торња од атмосферског •Р
 ад на бушењу у ноћним условима – обезбеђење радилишта;
пражњења •Б
 ушење на мочварном терену;
• о бјасни мере заштите при ноћном раду на бушењу •Б
 ушење са пловних објеката и мере заштите на раду;
• о бјасни мере заштите при бушењу у мочварним условима •Б
 ушење у подземним просторијама и објектима и мере заштите на раду;
• о бјасни мере заштите при извођењу бушења са пловних •Б
 ушење на површинским коповима и каменоломима и мере заштите на раду;
објеката •О
 пасности и мере заштите на раду при бушачко-минерским радовима;
• о бјасни мере заштите при бушењу у подземним •П
 рофесионална обољења и извори професионалних обољења и заштита радне
Основни извори просторијама околине;
опасности и мере •н  аведе мере заштите при бушењу на површинским •З
 начај климе и обезбеђење нормалних климатских и микроклиматских радних
заштите откопима и каменоломима услова;
• о бјасни мере заштите на раду при бушачко-минерским •Х
 емијске штетности у радној околини;
радовима •Р
 уднички гасови;
•н  аведе професионална обољења и изворе професионалних •М
 инерална и угљена прашина и друге материје микроклиматских радних услова;
обољења •Х
 емијске штетности у радној околини; руднички гасови; бука и вибрације и мере
• о бјасни значај климе, климатских и микроклиматских заштите;
услова на радном месту •О
 светљење радне околине.
• о бјасни хемијске штетности у радној околини
•н  аведе штетности рудничких гасова Кључни појмови: повреде, мере заштите,
• о бјасни штетности минералне и угљене прашине
• о бјасни хемијске штетности у радној околини као и
присуство буке, вибрација и њихов утицај напојаву
професионалних обољења.
• о бјасни важност правилне осветљености радне околине
•н  аведе лична заштитна средства •Л
 ична заштитна средства;
• о бјасни примену личних заштитних средстава •С
 редства за колективну сигурност и заштиту;
• о бјасни примену колективних средстава сигурности и •Ч
 ета за спашавање – морални значај; састав, опремљеност.
заштите •С
 лужба прве помоћи;
Техничка средства • о бјасни постојање чете за спасавање, састав и •П
 лан одбране и спашавања рудника;
заштите и спасавања опремљеност •Б
 ушење бушотина за пружање прве помоћи затрпаним лицима.
• о бјасни потребу службе прве помоћи
• о пише план одбране и спашавања рудника Кључни појмови: лична заштитна средства, прва помоћ.
• о бјасни начин бушења бушотине за пружање прве помоћи
затрпаним лицима

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планомрада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и специјализованој учионици. Приликом остваривања програма одељење
се не дели. Препорука у организацији наставе је по недељама реализује један час теоријске наставе у другом разреду.
Препоручени број часова по темама за други разред је следећи:
– Основни појмови заштите животне средине (4 часова);
– Основни извори опасности и мере заштите (18 часова);
– Техничка средства заштите и спасавања (12 часоваа).
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из биологије и општих рударских радова. Препорука је да се прили-
ком остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у практичној настави. Инсистирати на систематичности и примени
стечених знања у пракси.
За самосталан рад ученика потребно је припремити материјал за проверу знања ученика. Предлог за самостални рад ученика за
други разред је следећи:
1. Приказ потенцијалних опасности од ротирајућих делова у рударству.
2. Приказ потенцијалних опасности при кретању нараду.
3. Приказ основних извора опасности који могу довести до механичког повређивања.
4. Приказ начина заштите од електричне енергије.
5. Приказ заштите бушаћег торња од атмосферског пражњења.
6. Приказ штетности рудничких гасова путем презентација.
7. Приказ штетности вибрација и њихов утицај на настанак професионалних обољења.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, тек-
стуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник бит ребало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 447

Назив програма: ИЗВОРИ ЗАГАЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
II 34 34

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Уочавање значаја појава, деловања и последицама загађења животне средине;
– Развијање интересовања за изворе загађења и ефектима загађења животне средине;
– Развијање интересовања за природне и антропогене изворе загађења;
– Овладавање основним принципима загађења животних намирница;
– Развијање способности о основама система праћења загађења;
– Овладавање системима за детекцију извора загађења животне средине;
– Оспособљавање ученика о примени законске регулативе;
– Оспособљавање ученика за практичан самостални рад.

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
•д  ефинише животну средину и њено угрожавање • Животна средина;
•д  ефинише појам загађења животне средине • Загађење животне средине;
• о бјасни како је извршена класификација загађења • Класификација загађености;
•н  аведе параметре који утичу на загађеност животне • Дефиниција параметара који утичу на загађеност животне средине;
Животна средина и
средину • Механизам штетног деловања загађујућих супстанци;
загађење
• о бјасни механизам штетног деловања загађујућих • Последица загађења животне средине.
супстанци
• о бјасни последице загађења животне средине Кључни појмови: животна средина, загађење животне средине, последице
загађења животне средине.
• наведе изворе загађења; • Природни извори загађења;
• наведе загађујуће материје • Саобраћај;
• дефинише чврст отпадни материјал • Индустријска загађења;
• дефинише радиоактивне супстанце • Рудници, металургија;
• Пољопривреда;
• Неорганске киселине (H2SO4, H3PO4);
Извори загађења •М инерална ђубрива;
животне средине •Г орива (Угаљ, нафта и деривати нафте);
•С апуни и детерџенти;
•Д рво, папир и целулоза;
•А еросоли;
•Р адиоактивне супстанце.

Кључни појмови: природни извори загађења, индустријска загађења.

• наведе загађујуће супстанце у тлу •П
 риродни извори загађења;
• наведе загађујуће супстанце у водама •А
 нтропогени;
• наведе загађујуће супстанце у ваздуху •Х
 емијске загађујуће супстанце;
• објасни механизам деловања загађујућих супстанци у тлу, •Б
 иолошке загађујуће супстанце;
Загађење тла, воде и
води или ваздуху •Ф
 изички загађивачи;
ваздуха
•Е
 мисија;
•И
 мисија.

Кључни појмови: антропогени, загађујуће супстанце, емисија и имисија,

• дефинише појам хране и животних намирница •С
 упстанце природног порекла;
• објасни ланац исхране као систем за пренос загађености •С
 упстанце животињског порекла;
загађујућих супстанци •С
 упстанце вештачког порекла;
• наведе загађујуће супстанце природног порекла •Х
 алогенована једињења;
• наведе загађујиће супстанце вештачког порекла •П
 естициди;
Загађење животних
• објасни начин загађење животних намирница •К
 анцерогене намирнице;
намирница
пестицидима •Н
 амирнице са антибиотицима;
• објасни последице загађење животних намитница •Н
 амирнице са хормонима;
антибиотицима, хормонима и адитивима •Н
 амирнице са адитивима.

Кључни појмови: супстанце, халогеноване супстанце, пестициди, намирнице.

• наведе методе и поступке праћења загађења •М
 етоде и поступци праћења загађења;
• наведе последице загађења животне средине •П
 оследице загађења ваздуха;
• објасни начин заштите од загађења животне средине •П
 оследице загађења воде;
• објасни начин заштите од загађења •П
 оследице загађења тла;
• објасни начин заштите воде од загађења •П
 оследице загађења животних намирница;
Последице и заштита • објасни начин заштите тла од загађења •П
 ревенција и едукација;
од загађења животне • објасни начин заштите радиоактивног отпада •З
 аштита ваздуха од загађења;
средине • наведе начин заштите од топлоте и буке •З
 аштита воде од загађења;
 аштита тла од загађења;
•З
•З
 аштита радиоктивног отпада;
•З
 аштита од топлоте и буке.

Кључни појмови: праћење загађење, последице загађења, заштита од загађења.

Страна 448 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

• разликује основне законске акте у области заштити •З

 акон о заштити животне средине;
животне средине у нашој држави и европској унији •З
 акон о загађивачима;
Законска регулатива • објасни примену Закона о загађивачима •М
 еђународни закони и уредбе.
• разликује међународне законе и уредбе
Кључни појмови: закони о заштити, загађивачима и међународни закони.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планомрада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици. Препорука у организацији наставе је да се по недељама реализује један
частеоријске наставе и одељење се не дели. Препоручени број часова по темама:
– Животна средина и загађење (6 часова);
– Извори загађења животне средине (10 часова);
– Загађење тла, воде и ваздуха (4 часова);
– Загађење животних намирница (4 часа);
– Последице и заштита од загађења животне средине (6 часова);
– Законска регулатива (4 часа).
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из: хемије и биологије. Препорука је да се приликом остваривања
програма израђују задаци који ће се примењивати у пракси. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
За самосталне радове потребно је припремити теме за проверу знања ученика. Предлог тема самосталних радова је следећи:
1. Презентација извора загађења животне средине.
2. Презентација загађења животнох намирница.
3. Презентација последица и заштита од загађења животне средине.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, тек-
стуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник битребало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Назив програма: РЕМОНТ БУШОТИНА И БУШОТИНСКИ СЕРВИСИ

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
III 30 30

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са постројењима, опремом и алатима којима се изводе теренски радови на бушотинама;
– Подстицање за даљи стручни развој и усавршавање у складу са индивидуалним способностима и потребама привреде;
– Развијање систематичности, прецизности, смисла и одговорности за тимски рад;
– Развијање способности за решавање проблема и нових ситуација у процесу рада и свакодневног живота;
– Оспособљавање за примену средстава за заштиту на раду и развијање свести о важности очувања сопственог здравља, и развија-
ње свести о значају одрживог развоја и еколошке етике;
– Уочавање значаја провере функционалности и тачности рада машина, уређаја, опреме и инструмената;
– Упознавање функције постројења, опреме и алата за ремонт бушотина;
– Овладавање принципима технологије за извођења капиталних и текућих ремоната на нафтним и гасним бушотинама;
– Упознавање функције постројења, опреме и алата бушотинских сервиса;
– Овладавање принципима технологије за извођење радова бушотинских сервиса на нафтним и гасним бушотинама;
– Упознавање заштите при раду и противпожарне заштите;
– Овладавање принципима примене средстава за заштиту на раду.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 449
3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
ИСХОДИ
ТЕМА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни основне принципа ремонта бушотина
• о бјаснифункционисањеремонтнедизалицеторања и мотора
•н  аведе принципе рада исплачних пумпи
•н  аведе принцип рада азотног постројења
• о бјасни радсасавитљивимтубингом
• о бјасни рад са алатом на жици
•н  аведе начине гушења бушотине
•н  аведе начине освајања бушотине
Ремонт бушотина • о бјасни начин уградње дубинске пумпе
• о бјасани начин уградње гас-лифт система
• о бјасни начино обраде бушотине соном киселином
• о бјасни заштита при раду обраде бушотине соном
киселином
• о пише правилно постављање агрегата резервоара
• о бјасни значај испитивања водова под притиском.
•н  аведе принципе заштите на раду при производњи нафте и
гаса и ремонта бушотина.
• о пише процес перфорације кезинга у зони продуктивног
интервала
•н  аведе врсте опреме за извођење перфорација
• о пише процес освајање бушотине,
• о бјасни клиповање, замену радног флуида азотом
•н  аведе методе освајања азотом преко савитљивог тубинга
• о пише азотно постројење
• о пише савитљиви тубинг
• о бјасни начине хидродинамичких мерења режима
производње бушотине
•н  аведе врсте опреме за извођење хидродинамичких
мерења
• о бјасни начин стимулације прибушотинске зоне
Технолошки процеси
• о пише цементације у ремонтним радовима
• о бјасни борбу са песком
• о пише гравел пак уградњу челичних филтера са
шљунчаним засипом
• о пише ремонт бушотина у производњи
•н  аведе основне компоненте ремонтних постројења
• о пише систем за циркулацију радним флуидима
(исплаком)
• о пише уређаји за прављење и мешање радних флуида
• о бјасни систем за ротацију
•н  аведе врсте помоћне опрема и приручног алата
Пратећа опрема и алати
4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начином оцењивања.
Програм се реализује кроз теоријску наставу у учионици и рударском кабинету. Приликом остваривања програма одељење се не
дели. Препорука у организацији наставе је по недељама и реализује један час теоријске наставе. Препоручени број часова по темама:
– Ремонт бушотина (10 часова);
– Технолошки процеси (10 часова);
– Пратећа опрема и алати (10 часова).
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
• Ремонтни радови у бушотини;
• Ремонтна постројења;
• Исплачне пумпе;
• Освајање бушотине;
• Радови у бушотини под притиском;
• Клипне пумпе;
• Центрифугалне пумпе;
• Хемиска обрада бушотине;
• Технолошки процеси испитивања опреме под притиском.
Кључни појмови:дефектажа рада бушотине, ХОБ, РОБ, УДП, АЖ, АП, процесна
опрема.
• Перфорација кезинга у зони продуктивног интервала;
• Опрема за извођење перфорација;
• Освајање бушотине;
• Клиповање, замена радног флуида азотом;
• Методе освајања азотом преко савитљивог тубинга;
• Азотно постројење;
• Савитљиви тубинг;
• Хидродинамичка мерења режима производње бушотине;
• Опрема за извођење хидродинамичких мерења;
• Стимулација прибушотинске зоне;
• Опрема за извођење стимулација;
• Тестирање отвореног интервала преко бушотинског алата – ДСТ;
• Опрема за тестирање;
• Затварање заводњеног дела напуцаног интервала;
• Цементације у ремонтним радовима, цементација чепа (моста), цементација под
притиском
• Борба са песком – консолидација покретног песка, третирање прибушотинске
зоне смолама,
• Гравел пак уградња челичних филтера са шљунчаним засипом;
• Опрема за цементације и гравел пак;
• Ремонт бушотина у производњи (бушотине у дубинском пумпању, бушотине
опремљене гас лифтом, бушотине опремљене дуплом производном опремом).
Кључни појмови:.перфорација кезинга; клиповање, азотно постројење, тубинг,
прибушотинске зоне, стимулација, бушотински алата – ДСТ, цементација, гравел
пак.
• Основне компоненте ремонтних постројења:
– кочница (бренза),
– систем за маневрисање (дизалица),
– радни бубањ,
– бушаће уже,
– помоћно витло,
– бубањ за клиповање са ужетом за клиповање,
– торањ и радна постоља (рост),
– систем котурача и непокретно колотурје,
– систем котурача,
– покретно кoлотурје и кука,
– мртви крај ужета и индикатор тежине (дрилометар);
• Систем за циркулацију радним флуидима (исплаком), центрифугална пумпа,
исплачне пумпе (пумпе високог притиска);
• Исплачна глава, исплачно црево;
• Уређаји за прављење и мешање радних флуида – челични базени за исплаку
(исплачни систем);
• Систем за ротацију, хидрауличка глава – Бовенова глава, ротациони (вртаћи) сто,
радна шипка прихватни клинови (кајле), хидрауличка клешта, висећа клешта –
Willson tong;
• Помоћна опрема и приручни алат (клешта са чељустима и кљуном – Ridgid tong,
ланчана клешта, кључеви, чекићи, прелази).
Кључни појмови: кочница, дизалица, радни бубањ, бушаће уже, помоћно
витло,торањ, дрилометар, исплачни систем, Бовенова глава, Willson tong, Ridgid
tong.
Страна 450 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

Препоруке за реализацију наставе:

У реализацији теоријске наставе треба користити неопходна наставна средства као што су модели, цртежи, узорци површинске и
подземне бушотинске опреме, проспекти и прописи, каталози. За поједине сложене технологије и фазе радова значајну помоћ, за успе-
шно усвајање градива, одговарајући филмови.
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из: геологија нафте и гаса, основе машинства и електро технике,
техника бушења и производња нафте и гаса. Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати
у пракси. Инсистирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
Садржаје програма је неопходно реализовати савременим наставним методама и средствима. У оквиру сваке програмске целине,
ученике треба оспособљавати за: самостално проналажење, систематизовање и коришћење информација из различитих извора (стручна
литература, интернет, часописи, уџбеници); визуелно опажање, поређење и успостављање веза између различитих садржаја (нпр. пове-
зивање садржаја предмета са свакодневним искуством, садржајима других предмета и др.); тимски рад; самопроцену; презентацију сво-
јих радова и групних пројеката и ефикасну визуелну, вербалну и писану комуникацију.
Инститирати на систематичности и примени стечених знања у пракси.
За самосталан рад ученика потребно је припремити материјал за проверу њиховог знања. Предлог за самостални рад ученика је
следећи:
1. Приказ ремонтних радова у бушотини.
2. Презентацијапроцеса перфорације кезинга у зони продуктивног интервала.
3. Презентацијасистема за циркулацију радним флуидима (исплаком).
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба учени-
ка. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода),методе демонстрације, текстуално-илустративне методе.
Предложени облици рада су фронтални,рад у групи као и индивидуални рад.
Ученици треба самостално да користе информације из различитих извора (интернет, стручна литература, часописи, уџбеници), ви-
зуелно опажање.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник би требало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.

Назив програма: ЛЕЖИШТА КАУСТОБИОЛИТА

1. ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА – ОБЛИЦИ И ТРАЈАЊЕ

Разред Теоријска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку Укупно
III 30 30

2. ЦИЉЕВИ УЧЕЊА:
– Упознавање са општим појмовима лежишта каустобиолита;
– Упознавање са историјом настанка каустобиолита;
– Развијање способности да се разликују каустобиолити;
– Упознавање са основним каустобиолитама;
– Развијање одговорног односа за очување природних ресурса и еколошке равнотеже;
– Развијање способности да препознаје погодна места за

3. НАЗИВИ ТЕМА, ИСХОДИ УЧЕЊА, ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ И КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА

ИСХОДИ
ТЕМА ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ/КЉУЧНИ ПОЈМОВИ САДРЖАЈА
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
• о бјасни шта су каустобиолити • Каустобиолити као минералне
• о пише изглед једног каустобиолита Сировине;
Каустобиолити •н  аведе каустобиолите који се користе у свакодневном • Подела и врсте каустобиолита.
животу
Кључни појмови: каустобиолити.
• објаси процес разлагања биљака • Процеси разлагања биљака.
Процеси преображаја и • објасни процес разлагања животињског света • Процеси разлагања животињских организама.
акумулација органске • опише начин акумулације органског материјала • Акумулација органског материјала.
материје
Кључни појмови: разлагање биљака, разлагање животињских организама.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 451

• наброји угљеве преба врсти матичног материјала. •Д

 ијагенеза и метаморфизам угљева;
• опише хумулите,сапропелите и липтобиолите. •П
 одела угљева према степену карбонизације;
• објасни намену хумулита,сапропелита и липтобиолита •О
 пште карактеристике угљева.
• наведе карактеристике угљева. •П
 одела угљева према врсти матичног материјала;
• наброји угљеве према степену карбонизације. •Х
 умулити
• опише дијагенезу и метаморфизам угљева •С
 апропелити;
• опише и објасни литолошке и фацијалне карактеристике •Л
 иптобиолити.
Угљеви, матични • објасни основну масу угљева. •Л
 итолошке и фацијалне карактеристике.
• наброји минерале •О
 сновна маса угљева;
материјали за
• опише минерале •М
 инерали и њихова подела;
његово образовање,
• образложи важност познавања хемијских својстава угљева •Л
 ито типови угљева.
петрографска, хемијска
• опише анализе •Е
 лементарне, техниче, швел и рационалне анализе.
и физичка својства и
• објасни важност познавања физичких својстава угљева. •С
 пецифична маса, сјајност, тврдоћа, боја, дробљивост, кливаж, структура и
типови угљених басена • опише сва физичка својства. текстура;
• наведе минералне амтерије у угљевима. •М
 инералне материје у угљевима.
• опише важност постојања минерала •О
 сновне карактеристике паралских угљених басена;
• објасни карактеристике басена •О
 сновне карактеристике лимничких угљених басена.
• образложи важност познавања карактеристика
Кључни појмови: дијагенеза, метаморфизам, угаљ, хумулити, сапропелити,
липтобиолитi, карактеристике басена, минерали, лито типови угљева, маса,
сјајност, тврдоћа, боја, дробљивост, кливаж, структура и текстура, угљени басени
• објасни шта су петробитумије •Г
 асовите петробитумије;
• наведе петробитумије •Ч
 врсте петробитумије;
Петробитумије • објасни намену петробитумија •Т
 ечне петробитумије.

Кључни појмови: петробитумије.

• објасни важност порозности •П
 орозност;
• објанси важност пермеабилности •П
 ермеабилност;
Матична стена • наброји врсте стена •В
 рсте стена и класификација.
• класификује стене
Кључни појмови: порозност, пермеабилност.
• опише процес преображаја органске материје и нафту • Порекло и фактори преображаја органске материје у нафту;
• наведе факторе преображаја органске материје у нафту • Процеси преображаја органске материје у нафту.
• опише природни резервоар • Природни резервоари;
• опише замке • Замке;
Постанак и акумулација • опише лежишта • Типови лежишта – класификација флуиди у лежишту;
нафте и гаса, нафтна и • објасни класификацију флуида у лежишту • Услови у лежишту (притисак и температура).
гасна поља • опише услове у лежишту • Структура поља и њихово порекло;
• опише структуру нафтног и гасног поља • Класификација нафтих и гасних поља.
• објасни порекло нафтних и гасних поља
• класификује нафтно и гасно поље Кључни појмови: преображај у нафту, резервоари, замке, лежишта., нафтно и
гасно поље.

4. УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

На почетку сваке теме ученике упознати са циљевима и исходима, планом рада и начинима оцењивања.
Предмет се реализује кроз теоријску наставу у учионици и специјализованој учионици (кабинету предмета групе за рударство).
Препорука је у организацији теоријске наставе да се по недељама реализује један час у трећем разреду. Одељење се не дели у групе.
Препоручени број часова по темама:
– Каустобиолити (2 часа)
– Процеси преображаја и акумулација органске материје (3 часа)
– Угљеви (10 часова)
– Петробитумије (6 часова)
– Матична стена (4 часа)
– Нафтна и гасна поља (5 часова)
Приликом реализације тема ослонити се на предзнања ученика из: геологије нафте и гаса и основе машинства и електро технике.
Препорука је да се приликом остваривања програма израђују задаци који ће се примењивати у пракси. Инсистирати на систематичности
и примени стечених знања у пракси.
За самосталне радове ученика потребно је припремити материјал и проверити знање ученика.
Предлог тема самосталних радова за трећи разред је следећи:
1. Презентација процеса карбонизације.
2. Приказ карактеристика угљева.
3. Презентација нафтних и гасних поља.
Избор метода и облика рада за сваку тему одређује наставник у зависности од наставних садржаја, способности и потреба ученика,
материјалних и других услова. Користити вербалне методе (метода усменог излагања и дијалошка метода), методе демонстрације, тек-
стуално-илустративне методе. Предложени облици рада су фронтални, рад у групи, рад у пару, индивидуални рад.

5. УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИВНО И СУМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти учења) и
сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици партиципирају, како
прикупљају податке, како аргументују, евалуирају, документују итд. Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно је
ускладити нивое исхода и начине оцењивања.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају сваке реализоване теме. Сумативне оцене се добијају из контрол-
них или писмених радова, тестова, усменог испитивања, самосталних или групних радова ученика.
У формативном вредновању наставник битребало да промовише групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке из
ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје ученицима повратне информације, а повратне информације добијене од ученика
користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно вредновање за-
виси од врсте активности која се вреднује.
Страна 452 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

11
На основу члана 29. став 2. Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 27/18,
6/20 и 129/21 – др. закон),
Министар просвете доноси

РЕШЕЊЕ

о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар дигиталних технологија”

1. Усваја се стандард квалификације „Пољопривредни техничар дигиталних технологија”, који је одштампан је у Прилогу 1. овог
решења и чини његов саставни део.
2. Ово решење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 611-00-01589/2023-03
У Београду, 14. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 453
Страна 454 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 455
Страна 456 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 457
Страна 458 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 459
Страна 460 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

12
На основу члана 29. став 2. Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 27/18,
6/20 и 129/21 – др. закон),
Министар просвете доноси

РЕШЕЊЕ

о усвајању стандарда квалификације „Механичар грејне и расхладне технике”

1. Усваја се стандард квалификације „Механичар грејне и расхладне технике”, који је одштампан у Прилогу 1. овог решења и чини
његов саставни део.
2. Ово решење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 611-00-01586/2023-03
У Београду, 14. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 461
Страна 462 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 463
Страна 464 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 465
Страна 466 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 467
Страна 468 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 469
Страна 470 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

13
На основу члана 29. став 2. Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 27/18,
6/20 и 129/21 – др. закон),
Министар просвете доноси

РЕШЕЊЕ

о усвајању стандарда квалификације „Пољопривредни техничар”

1. Усваја се стандард квалификације „Пољопривредни техничар”, који је одштампан у Прилогу 1. овог решења и чини његов састав-
ни део.
2. Ово решење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 611-00-01590/2023-03
У Београду, 14. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 471
Страна 472 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 473
Страна 474 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 475
Страна 476 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 477
Страна 478 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 479
Страна 480 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

14
На основу члана 29. став 2. Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 27/18,
6/20 и 129/21 – др. закон),
Министар просвете доноси

РЕШЕЊЕ

о усвајању стандарда квалификације „Техничар технологије дрвета и обликовања намештаја”

1. Усваја се стандард квалификације „Техничар технологије дрвета и обликовања намештаја”, који је одштампан у Прилогу 1. овог
решења и чини његов саставни део.
2. Ово решење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 611-00-01588/2023-03
У Београду, 14. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 481
Страна 482 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 483
Страна 484 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 485
Страна 486 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 487
Страна 488 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.

15
На основу члана 29. став 2. Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 27/18,
6/20 и 129/21 – др. закон),
Министар просвете доноси

РЕШЕЊЕ

о усвајању стандарда квалификације „Сценски маскер и власуљар”

1. Усваја се стандард квалификације „Сценски маскер и власуљар”, који је одштампан у Прилогу 1. овог решења и чини његов са-
ставни део.
2. Ово решење објавити у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”.

Број 611-00-01587/2023-03
У Београду, 14. августа 2023. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 489
Страна 490 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 491
Страна 492 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 493
Страна 494 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.
28. август 2023. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 10 – Страна 495
Страна 496 – Број 10 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 28. август 2023.