CSÁKI LAJOS Általános Iskola

Основна школа "ЧАКИ ЛАЈОШ"
CSÁKI LAJOS Általános Iskola
Ба чка Топола, Светосавска 9.

Topolya, Szent Száva utca 9.
Tel. / fax: (024) 715-443
е-mail: caki@stcable.rs
www.caki.edu.rs
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
За период од 01.09.2022. до 31.08.2026.год.
Садржај
1. УВОД................................................................................................................................................
1.1.ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ РАДА......................................................................................................................
1.2.СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА..................................................................
2. НАСТАВНИ ПЛАН.......................................................................................................................
2.1.Обавезни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова..........................................................
2.2. Изборни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова...........................................................
3. НАСТАВНИ ПРОГРАМ...............................................................................................................
3.1. Наставни програм за 1. разред.................................................................................................................
4. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА..................................................................................
5. ПРАЋЕЊЕ НАПРЕДОВАЊА И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ...............................
6. ПРОГРАМИ КОЈЕ РЕАЛИЗУЈЕ ШКОЛА..............................................................................
6.1. Програм допунске, додатне и припремне наставе..................................................................................
6.2. Програм културних активности школе ..................................................................................................
6.3. Програм школског спорта и спортских активности .............................................................................
6.4. Програм заштите од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања....................................
6.5. Програм превенције малолетничке деликвенције..................................................................................
6.6. Програм слободних и ваннаставних активности....................................................................................
6.7. Програм професионалне орјентације......................................................................................................
6.8. Програм здравствене заштите..................................................................................................................
6.9. Програм социјалне заштите.....................................................................................................................
6.10. Програм заштите животне средине.......................................................................................................
6.11. Програм сарадње са локалном самоуправом........................................................................................
6.12. Програм сарадње са породицом.............................................................................................................
6.13. Програм прилагођавања на школску средину......................................................................................
6.14. Програм увођења приправника у посао................................................................................................
6.15. Програм излета, екскурзија и наставе у природи.................................................................................
6.16. Програм рада школске библиотеке........................................................................................................
6.17. Програм инклузивног образовања.........................................................................................................
6.18. Програм безбедности и здравља на раду...............................................................................................
6.19. Програм превенције дроге.........................................................................................................
6.20. Програм професионалног развоја запослених.........................................................................
6.21. Програм за развој међупредметних компетенција и предузетништва..................................
6.22. Програм за развој критичког мишљења и решавања проблема.............................................
6.23. Програм самовредновања рада школе......................................................................................
6.24. Програм за обезбеђивањe квaлитета и развој установе..........................................................
7. ПРОГРАМ ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА...................................................................................
8. ПРАЋЕЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА..........................................................
1. УВОД
На основу члана 119.став 1 тачка 2), а у вези са чланом 61. Закона о основама
система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС ", бр. 129/2021) и члана 27.Закона о
основном образовању и васпитању ("Сл. гласник РС ", бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018, 6/2020,
129/2021) и члана 46. Став 1. тачка 2) Статута Основне школе ,,Чаки Лајош“ Бачка Топола,
дел.број 117-019/2018 од 08.02.2018.године, Школски одбор на седници одржаној
26.08.2022.године, доноси ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И
ВАСПИТАЊА за период од 01.09.2022. до 31.08.2026. године
Школски програм основног образовања и васпитања ОШ „ Чаки Лајош“- Бачка

Топола, доноси орган управљања, у складу са наставним плановима и програмима.
Школским програмом обезбеђује се остваривање наставних планова и програма и потреба
ученика и родитеља, школе и јединице локалне самоуправе.
1.1.ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ РАДА
Основе за израду Школског програма ОШ „ Чаки Лајош“ за период 2022. – 2026. чине:
 Закон о основном образовању, "Службени гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018, 10/2019, 6/2020
и 129/2021)
 Закон о основама система образовања и васпитања, "Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 10/2019,
27/2018, 6/2020, 129/2021
 Образовни стандарди за крај основног образовања, "Сл. гласник РС - Просветни гласник",
бр. 5/2010, 78/2017
 Образовни стандарди за крај првог циклуса образовања, "Сл. гласник РС - Просветни
гласник", бр. 5/2011
 Правилник о плану наставе и учења за први циклус и основног образовања и васпитања и
програму наставе и учења за ПРВИ разред основног образовања и васпитања “Службени
гласник РС – Просветни гласник“ бр. 10/2017, 12/2018, 15/2018, 18/2018, 1/2019, 2/2020.
 ПРАВИЛНИК о допунама Правилника о плану наставе и учења за први циклус основног
образовања и васпитања и програму наставе и учења за први разред основног образовања и
васпитања
 Правилник о програму наставе и учења за ДРУГИ разред основног образовања и васпитања
“Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 16/2018, 3/2019, 5/2021.
 Правилник о програму наставе и учења за ТРЕЋИ РАЗРЕД основног образовања и
васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 88/2017, 27/2018, 10/2019. и
Правилник о допунама
 Правилник о наставном плану за ЧЕТВРТИ РАЗРЕД “Службени гласник РС – Просветни
гласник“ бр. 3/2006 , 15/2006 , 2/2008, 3/2011 – др. Правилник, 7/2011 – др. Правилник и
1/2013, 11/2014, 11/2016, 7/2017, 12/2018, 10/2019.
 Правилник о наставном плану за ЧЕТВРТИ РАЗРЕД “Службени гласник РС –
Просветни гласник“ бр. 3/2006 , 15/2006 , 2/2008, 3/2011 – др. Правилник, 7/2011 – др.
Правилник и 1/2013, 11/2014, 11/2016, 7/2017, 12/2018.
 Правилник о програму наставе и учења за ЧЕТВРТИ РАЗРЕД “Службени гласник РС
– Просветни гласник“ бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19.
 ПРАВИЛНИК О ПЛАНУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ПЕТИ И ШЕСТИ РАЗРЕД

ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
ЗА ПЕТИ И ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА "Сл.
гласник РС - Просветни гласник", бр. 15/2018, 18/2018, 3/2019, 3/2020 и 6/2020)
 П РА В И Л Н И К о изменама Правилника о плану наставе и учења за пети и шести

разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести
разред основног образовања и васпитања ("Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр.
88/2017, 27/2018, 10/2019 и 6/2020)
 Правилник о плану наставе и учења за СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД основног
образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 18/2018.
 Правилник о наставном програму за СЕДМИ разред основног образовања и васпитања

“Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 6/2009 , 3/2011 – др. Правилник, и 8/2013,
11/2016, 12/2018, 3/2019, 12/2019, 3/2020 и Правилник о допунама
 Правилник о наставном програму за ОСМИ разред основног образовања и васпитања
“Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 2/2010 , 3/2011 – др. Правилник, и 8/2013,
5/2014, 11/2016 и 7/2017, 18/2018, 3/2019, 10/2019, 3/2020 и Правилник о изменама и
допунама
 Правилником о остваривању наставе у природи и екскурзије у основној школи („Службени
гласник РС – Просветни гласник“, бр. 30 од 25. априла 2019) и стручним упутством
Министарства просвете
 Статут ОШ „ Чаки Лајош“
 Услови рада у школи
 Образовне потребе ученика, родитеља и наставника
 Потребе локалне заједнице
1.2.СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Сврха овог школског програма је омогућавање квалитетног образовања и васпитања, као и
стицања потребних знања, вештина, ставова, навика и формирање система вредности
ученика који обезбеђује успешно сналажење у животу, уз поштовање њихових
интересовања, потреба и интереса, а све у складу са образовним стандардима.
Циљеви и задаци програма односе се на:
 развој интелектуалних капацитета и знања деце,
 подстицање и развој физичких и здравствених способности,
 оспособљавање за даље образовање и самостално учење
 развој система вредности који се заснива на општим социјалним и моралним начелима
демократског, хуманог и толерантног друштва,
 развијање и неговање другарства, поштовања људских права и подстицање индивидуалне
одговорности
Циљ школског програма јесте да омогући учитељима, наставницима и професорима, базичне
професионалне ослонце у планирању, реализацији и евалуацији целокупног школског
живота од првог до осмог разреда обавезног образовања како би на најоптималнији начин
кроз процес наставе остварили опште и посебне образовне стандарде.
Полазећи од чланова 28. и 76. Закона о основном образовању Школски програм је утемељен
на начелима :
 друштвена и образовно – васпитна функција основне школе, карактеристике основне школе,
структура образовно – васпитне делатности.
 тенденција осавремењивања наставе и посебни облици извођења програма образовања и
васпитања.
 усмереност на процесе и исходе учења;
 заснованост на стандардима, уз систематско праћење и процењивање квалитета програма;
 уважавање узрасних карактеристика у процесу стицања знања и вештина, формирања
ставова и усвајања вредности код ученика;
 хоризонтална и вертикална повезаност у оквиру предмета и између различитих наставних
предмета;
 поштовање индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине
напредовања, као и могућности личног избора у слободним активностима
 заснованост на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама
наставе и учења;
 уважавања искуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са
садржајима наставе;
 развијање позитивног односа ученика према школи и учењу, као и подстицања учениковог
интересовања за учење и образовање у току целог живота
 коришћење позитивне повратне информације, похвале и награде као средства за мотивисање
ученика;
 уважавање узрасних карактеристика у процесу психофизичког развоја обезбеђивањем
услова за живот и рад у школи
 Планови наставе и учења оријентисани на исходе учења
2. НАСТАВНИ ПЛАН
2.1.Обавезни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова
Први разред Други разред Трећи разред Четврти разред

Р.б. А. Обавезни предмети
нед год нед год нед год нед год
1 Српски језик 5 180 5 180 5 180 5 180
2 Mађарски језик 5 180 5 180 5 180 5 180
3 Српски као немат. јез. 2 72 2 72 3 108 2 72
4 Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 72
5 Математика 5 180 5 180 5 180 5 180
6 Свет око нас 2 72 2 72 - -
7 Природа и друштво - - - - 2 72 2 72
8 Ликовна култура 1 36 2 72 2 72 2 72
9 Музичка култура 1 36 1 36 1 36 1 36
Физичко и здравствено
10 3 108 3 108 3 108 3 108
васпитање
11. Дигитални свет 1 36 1 36 1 36 - -
20- 21- 21- 21-
УКУПНО А: 720-792 756-828 756-864 756-864
22 23 24 24
Пети разред Шести разред Седми разред Осми разред

Р.Б. А. Обавезни предмети
1. Српски језик 5 180 4 144 4 144 4 136
2 Мађарски језик 5 180 4 144 4 144 4 136
3 Српски као немат. јез. 3 108 3 108 3 108 2 68
4 Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 68
5 Ликовна култура 2 72 1 36 1 36 1 34
6 Музичка култура 2 72 1 36 1 36 1 34
7 Историја 1 36 2 72 2 72 2 68
8 Географија 1 36 2 72 2 72 2 68
9 Физика - - 2 72 2 72 2 68
10 Математика 4 144 4 144 4 144 4 136
11 Биологија 2 72 2 72 2 72 2 68
12 Хемија - - - - 2 72 2 68
13. Техника и технологија 2 72 2 72 2 72 2 72
14. Информатика и
1 36 1 36 1 36 1 34
рачунарство
16. Физичко и здравствено
2 72 2 72 3 108 3 102
васпитање
УКУПНО А: 24- 25- 28- 1008- 28-
918-1026 954-1062 952-1020
27 28 31 1116 30
2.2. Изборни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова
Четврти
Б. Изборни наставни Први разред Други разред Трећи разред
РБ разред
предмети
Верска настава/
1 1 36 1 36 1 36 1 36
Грађанско васпитање
Матерњи ј. са елементима
2. 2 72 2 72 2 72 2 72
националне културе
Укупно Б: 2 72 2 72 2 72 2 72
УКУПНО A+Б 21 756 22 792 22 792 22 792
Б. Обавезни изборни Пети разред Шести разред Седми разред Осми разред
РБ
наставни предмети
Верска настава
1. 1 36 1 36 1 36 1 34
/Грађанско васпитање
2. Немачки језик 2 72 2 72 2 72 2 68
Обавезне физичке
3. 1,5 54 1,5 54 - - - -
активности
Матерњи језик са
4. елементима националне 2 72 2 72 2 72 2 68
културе
108- 108- 108- 102-
УКУПНО: Б 3-5 3-5 3-5 3-5
180 180 180 170
27- 1026- 1062- 1116- 1054-
УКУПНО А+Б 28-31 31-34 31-33
30 1134 1170 1224 1122
РБ. В. Слободне наставне активности-ученик обавезно бира једну са листе које школа нуди
1. Цртање, вајање и сликање 1 36 1 36 1 36 1 34
Свакодневни живот у
2 1 36 1 36 1 36 1 34
прошлости
3 Хор 1 36 1 36 1 36 1 34
4. Чувари природе 1 36 1 36 - - - -
5. Животна средина - - - - 1 36 1 34
УКУПНО: В 1 36 1 36 1 36 1 34
УКУПНО: A+Б+В 29 1008 29 1044 31 1116 31 1054
Ученицима петих разреда из групе Б понуђен је Немачки језик, верска настава и

грађанско васпитање, а као обавезне физичке активности: кошарка, фудбал и одбојка. Од
изборних наставних предмета са листе В понуђени су: цртање, сликање и вајање,
свакодневни живот у прошлости, чувари природе и хор.
Облик образовно- први разред други разред трећи разред четврти разред
Р.Б.
вапитног рада нед год нед год нед год нед год
1. Допунска настава 1 36 1 36 1 36 1 36
2. Додатни рад 1 36
3. Пројектна настава - - - - 1 36 1 36
Облик образовно- пети разред шести разред седми разред осми разред
Р.Б.
вапитног рада нед год нед год нед год нед год
1. Допунска настава 1 36 1 36 1 36 1 34
2. Додатни рад 1 36 1 36 1 36 1 34
четврти
први разред други разред трећи разред
Р.Б. Остали облици ОВ рада разред
1. Обавезне ваннаставне активности
Час одељенског
1 36 1 36 1 36 1 36
старешине
2. Слободне активности
Друштвене, техничке,
36-
хуманитарне, спортске и 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2
72
културне активности
Екскурзија 1 дан 1 дан 1 дан 1 дан
пети разред шести разред седми разред осми разред

Р.Б. Остали облици ОВ рада
1. Обавезне ваннаставне активности
Час одељенског
1 36 1 36 1 36 1 34
старешине
2. Слободне активности
Друштвене, техничке,
хуманитарне, спортске и 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72
културне активности
До 2 дана До 2 дана До 2 дана До 3 дана
Екскурзија
годишње годишње годишње годишње
3. НАСТАВНИ ПРОГРАМ
3.1. Наставни програм за 1. разред
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

1. разред
ИСХОДИ
По завршетку
ЦИЉ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
разреда ученик ће
бити у стању да:
- разликује ОСНОВЕ ЧИТАЊА - претходна испитивања
изговорени глас и И ПИСАЊА - припрема за читање и писање
написано слово; - почетно читање и писање
изговорене и - усавршавање читања и писања
написане речи и
реченице;
- влада основном
граматика:
техником читања и - препознавање речи, гласа и слова
писања ћириличког - уочавање улоге гласа у значењу речи
текста; - разликовање врста реченица
Циљ наставе - разуме оно што - изговор и писање гласова ћ, ч, ђ, џ, х,
српског језика прочита; р
јесте да - активно слуша и
ученици разуме садржај
овладају књижевноуметничког
текста који му се
основним
чита;
законитостима - препозна песму,
српског причу и драмски
књижевног текст;
језика на којем - одреди главни
ће се усмено и догађај, време
(редослед догађаја) и
писмено место дешавања у
правилно вези са прочитаним
изражавати, да текстом;
упознају, - уочи ликове и прави
разлику између
доживе и
њихових позитивних
оспособе се да и негативних
тумаче особина;
одабрана - изрази своје
књижевна дела, мишљење о
позоришне, понашању ликова у
филмска и књижевном делу;
друга
уметничка
остварења.
- препозна загонетку правопис:
и разуме њено - употреба великог слова
значење; - правилно потписивање
- препозна басну и - употреба знакова интерпункције
разуме њено
значење;
- разликује слово, реч
и реченицу;
- правилно изговори
и напише кратку и КЊИЖЕВНОСТ
потпуну реченицу
једноставне
структуре са
одговарајућом
интонацијом,
односно
интерпункцијским
знаком на крају;
- правилно употреби - читање текста

велико слово; - тумачење текста
- учтиво учествује у - књижевни појмови (лирика, епика,
вођеном и слободном драма)
разговору;
- обликује усмену
поруку служећи се
одговарајућим
речима; ЈЕЗИЧКА
- усмено препричава; КУЛТУРА
усмено прича према
слици/сликама и о
доживљајима;
- усмено описује
ствари из
непосредног
окружења;
- бира и користи Основни облици усменог и

одговарајуће речи у писменог изражавања
говору; на правилан - препричавање
начин користи нове - причање о догађајима и
речи у свакодневном
доживљајима
говору;
- напамет говори
- описивање предмета
краће књижевне Усмена и писмена вежбања
текстове; - ортоепске вежбе
- учествује у - ортографске вежбе
сценском извођењу - диктат и аутодиктат
текста; - лексичке вежбе
- пажљиво и - синтаксичке вежбе
културно слуша - израда и анализа домаћих писмених
саговорнике; задатака
НАСТАВНИ ПРОГРАМ МАЂАРСКИ ЈЕЗИК

1. разред
ОПЕРАТИВНИ ИСХОДИ
ЗАДАЦИ По завршетку НАЧИН
ЦИЉ САДРЖАЈИ
разреда ученик ће ОСТВАРИВАЊА
Feladatok: – felismeri a verset, KEZDŐ OLVASÁS - a kezdő írás és olvasás
- a tanuló legyen a mesét és a drámai ÉS ÍRÁS előkészítése
A magyar nyelv képes anyanyelvét szöveget; - ismerjék meg a
tanításának használni és az magyar ábécé
céljai: - az elsajátított nyelvi – meghatározza a nyomtatott kis- és nagy
értelmes, anyagot alkalmazni szöveg betűit, tudják alakítani,
cselekményét,
kifejező - életkorának lemásolni és
annak helyét és
beszédtechnika, megfelelően a idejét (Betartja a
emlékezetből leírni
a helyes, szabatos, cselekmény azokat
beszédmegértés önálló írásbeli és időrendi - tudják összekapcsolni
és a nyelvi szóbeli sorrendjét.); a hangokat és a
kommunikáció szövegalkotásra szavakat hangokra
fejlesztése - részt venni a – felismeri a bontani
- az olvasás és mindennapi és az szereplőket, és meg - tanulják meg a magyar
az írás iskolai tudja különböztetni ábécét
technikájának kommunikációban őket a pozitív és a - olvasás közben
elsajátítása - gondolatainak és negatív tagolják a szöveget
- helyesírási érzelmeinek tulajdonságaik mondatokra, figyelembe
készség kifejezésére, mások alapján; véve a mondatvégi
megalapozása üzenetének írásjeleket
- a tanulók megértésére – kifejti a
szepirodalmi
nyelvi tudásának - életkorának
szövegről és a
továbbfejlesztés megfelelő szöveg szereplők
e olvasására, a viselkedéséről
- a tanulók szöveg alkotott
érezzenek megértésére és véleményét;
elkötelezettséget értelmezésére
a helyes és szép - az önálló – felismeri a találós
magyar beszéd, könyvhasználatra kérdést, és megérti
a nemzeti és más információs annak jelentését;
kultúra és források
tradíciók felhasználására – felismeri a
megőrzése iránt - elkötelezettséget tanmesét, és
vállalni saját megérti annak
anyanyelve, jelentését;
nemzeti kultúrája
és a hagyományok – megkülönbözteti
megőrzése iránt a betűt, a szót és a
mondatot;
– helyesen,
megfelelő
hangsúllyal és
hanglejtéssel ejti ki
(mondja ki) a rövid,
teljes mondatokat
és az egyszerű
szerkezeteket,
illetve megfelelő
írásjeleket tesz a
leírt mondat
végére;
– helyesen
alkalmazza a
nagybetűt;
– illedelmesen vesz
részt az irányított
és a szabadon
folytatott
beszélgetésben;
– szóbeli üzenetet
fogalmaz meg,
megfelelő
szavakkal;
– történetet mond
el kép/képsor és
saját élménye
alapján;
– szóbeli leírást ad
a közvetlen
környezetében
található
tárgyakról;
– megfelelő
szavakat használ a
beszédében; az új
szavakat megfelelő
módon építi be
szókincsébe;
– kívülről/fejből
mond rövid
szépirodalmi
szöveget;
– részt vesz a
színpadi
előadásban;
– figyelmesen
hallgatja
beszédpartnerét, és
illedelmesen
kapcsolódik be a
beszélgetésbe;
– meghallgatja,
megérti és
értelmezi az
üzenetet;
– figyelemmel
kíséri az irodalmi
szöveget a
bemutató olvasás
során, megérti és
átéli azt;
– alkalmazza az
alapvető helyesírási
szabályokat;
– olvashatóan és
pontosan ír; írása
tiszta;
– írásban válaszol a
feltett kérdésekre;
– kisebb egységet
alkot összefüggő
mondatok
összekapcsolásával;
– tollbamondást ír,
alkalmazva a tanult
helyesírási
szabályokat;
– alkalmazza a
néma és a hangos
olvasás technikáját
nyomtatott és írott
betűs szövegen;
– megérti az
elolvasott irodalmi
és ismeretterjesztő
szöveget;
– megtalálja a
szövegben explicit
módon kifejezett
információkat.
NYELVTAN ÉS - helyesen alakítsák és

HELYESÍRÁS kapcsolják az írott
betűket, hibátlanul
másolják a szavakat,
mondatokat írott
betűkkel
- írásuk legyen tiszta és
olvasható
- ismerjék meg az
alapvető nyelvtani
fogalmakat (mondat,
szó, hang, betű,
magánhangzó,
mássalhangzó)
- ismerjék fel a közlő és
kérdő mondatokat
- tanulják meg a
mondatkezdő
nagybetűt, a
mondatvégi írásjeleket,
jelöljék a hosszú és
rövid hangokat
- sajátítsák el a hangos
és néma olvasás
technikáját, értsék meg
az elolvasottakat,
tudjanak válaszolni a
IRODALOM feltett kérdésekre
- a szépirodalmi
szövegeken belül tudják
megkülönböztetni a
mesét, elbeszélést,
verset, prózát
ИСХОДИ - értsék meg az
По завршетку egyszerűbb utasításokat,
разреда ученик ће és a megfelelő módon
бити у стању да: reagáljanak rájuk
- tudjanak beszélni saját
élményeikről
- az adott témával
KIFEJEZŐKÉSZSÉG kapcsolatban ki tudják
FEJLESZTÉSE fejteni véleményüket
- legyenek képesek az
olvasmányok
szövegének
elmondására, valamint a
fontosabb szöveghelyek
és érdekes részletek
felismerésére
НАСТАВНИ ПРОГРАМ СРПСКИ ЈЕЗИК КАО НЕМАТЕРЊИ

1. разред
ОПЕРАТИВНИ
ЦИЉ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
ЗАДАЦИ
Циљ наставе - стиче позитиван Усвајање персоналног реченичног модела
српског као однос према учењу Језичка средства са
нематерњег другог језика и копулативним предикатом. У функцији
језика јесте да култури с којом се Именовање именског дела предиката увежбавати
оспособи упознаје; (идентификација) именице сва три рода у оба броја. У
ученика да на - разуме и адекватно предмета и бића функцији глаголског дела користити
српском језику реагује на кратке енклитичке облике помоћног глагола
комуницира на вербалне поруке; јесам у презенту. У функцији субјекта
основном - увек обаваља увежбавају се: показне заменице ово, то
нивоу у правилан изговор и оно, личне заменице сва три лица у
усменом и артикулацију гласова једнини и множини и именице сва три
писаном српског језика као и рода у оба броја.
облику о мелодију и Ја сам Марија.
темама из интонацију реченице Ово (то, оно) је прозор (столица,
његовог која је условљена огледало,
непосредног комуникативним Марија, Марко, тата).
окружења, да циљем; То су дечаци.
оспособи - овлада предвиђеним Ти си ученик.
учееника за језичким средствима; Ми смо ученици.
наставак - усвоји око 250 Оне су ученице.
школовања на основних речи и Они су другови.
српском језику, израза и почне да их Ана је девојчица.
да га упозна с користе у Од именица мушког рода које у множини
елементима свакодневној проширују основу са –ов/ев (друг-другови)
културе народа комуникацији; и код којих се врши промена сугласника
чији језик уче и - усвоји (дечак-дечаци) користити само оне које се
да код ученика комуникативне намећу у одређеној говорној ситуацији.
развије свест о функције предвиђене Уводити најфреквентније именице на –а
другима у програмом и користи природног мушког рода (тата,
окружењу и их у свакодневној деда).
свом месту и комуникацији;
улози у том - овлада језичким
друштвеном вештинама које су У функцији представљања усвојити
миљеу. предвиђене А Исказивање номинатив уз семикопулативни глагол
варијантом програма. објекта звати се, и са исказаним и са неисказаним
Циљ наставе - стиче позитиван субјектом.
српског као однос према другом Ја се зовем Милан.
нематерњег језику и култури с Зове се Маријанајчешће глаголе са
језика јесте да којом се упознаје; морфемом се (играти се,облачити се...).
оспособи - усвоји правилан Милан/Јелена/дете/он/она/оно црта.
ученика за изговор гласова и Они цртају/пишу/седе.
несметану гласовних скупова Она се игра.
усмену и речи и реченица; Облачим се.
писмену - предвиђене језичке
комуникацију структуре и Акузатив без предлога у функцији
на српском комуникативне директног
језику, да функције правилно Исказивање објекта. Облици акузатива именица сва
надогради и употребљава у датој особине три рода
обогати комуникативној у једнини и множини. Обратити пажњу на
постојеће ситуацији; двојаке облике акузатива именица мушког
знање српског - усвоји око 300 рода (биће – предмет).
језика, да нових речи и израза и Исказивање Ученик носи торбу.
ученика упозна користи их у просторних Он црта камион.
са основним свакодневној односа Петар зове Ивана.
законитостима комуникацији; Деца купују свеске.
српског - овлада језичким Мама чита писмо.
књижевног вештинама према Исказивање Бака носи нешто.
језика, да га захтевима програм припадања и
упозна с поседовања
књижевним и У функцији субјекта користити именице и
другим Исказивање личне
уметничким количине заменице, а у функцији именског
остварењима из предиката
српске описне придеве.
културне Исказивање Лутка је велика.
баштине и да га става Он је добар.
оспособи за Млеко је топло.
њихово Трешње су црвене.
разумевање и Кликери су плави.
тумачење.
Увежбавати најфреквентније прилоге и
заменичке прилоге за место (на питање
где): овде,
ту, близу, далеко... Локатив с предлозима
у и на
(на питање где - неусмереност) и акузатив
с
предлозима у и на (на питање куда -
усмереност)
у једнини.
Марија је овде/далеко.
Сто је у соби.
Чаша је на столу.
Јован седи у учионици.
Милица седи на кревету.
Зоран трчи у парк.
Милан иде у двориште.
Она путује на море.
Акузатив у функцији директног објекта уз

глагол
имати/немати.
Ја имам оловку.
Усвајање основних бројева до 20.
а) Исказивање потребе и жеље
За исказивање потребе и жеље субјекта
увежбавати моделе који су предвиђени у
„Исказивању објекта“ и „Исказивању
особине“ за
овај разред, са семантички одговарајућим
лексичким јединицама.
Ја хоћу/желим сладолед.
Ја сам гладна/жедна.
б) Деловање на саговорника
Облици другог лица императива у једнини
и
множини.
Устани! Седите!
Отворите књиге!
Затвори, молим те, прозор.
д) Допадање, недопадање
глагол волети.
Верица воли колаче.
Ја не волим млеко..
2. Исказивање радње, стања и збивања
Персоналне просте реченице с глаголским
предикатом у презенту сва три лица у
једнини и
множини. Обратити пажњу на треће лице
множине. У функцији субјекта усвајати
именице сва три рода у оба броја и личне
заменице сва три лица у једнини и
множини. Увежбавати и реченице са
неисказаним субјектом. Усвајати
Граматика: На овом узрасту нису предвиђени
садржаји из граматике.
Акузатив без предлога у функцији

директног објекта. Облици акузатива
именица сва три рода у једнини и
Исказивање множини. Обратити пажњу на
објекта двојаке облике акузатива именица мушког
рода (биће – предмет).
Ученик носи торбу.
Он црта камион.
Петар зове Ивана.
Деца купују свеске.
Мама чита писмо.
Бака носи нешто.
Исказивање У функцији субјекта користити именице и
особине личне заменице, а у функцији именског
предиката
описне придеве.
Лутка је велика.
Он је добар.
Млеко је топло.
Трешње су црвене.
Кликери су плави.
Увежбавати најфреквентније прилоге и

заменичке прилоге за место (на питање
где): овде,ту, близу, далеко... Локатив с
предлозима у и на(на питање где -
неусмереност) и акузатив с предлозима у
Исказивање и на (на питање куда - усмереност) у
просторних једнини.
односа Марија је овде/далеко.
Сто је у соби.
Чаша је на столу.
Јован седи у учионици.
Милица седи на кревету.
Зоран трчи у парк.
Милан иде у двориште.
Она путује на море.

глагол имати/немати.
Исказивање Ја имам оловку.
припадања и Усвајање основних бројева до 20.
поседовања За исказивање потребе и жеље субјекта
увежбавати моделе који су предвиђени у
Исказивање „Исказивању објекта“ и „Исказивању
количине особине“ за овај разред, са семантички
одговарајућим лексичким јединицама.
Ја хоћу/желим сладолед.
Исказивање Ја сам гладна/жедна.
става
а) Исказивање Облици другог лица императива у једнини
потребе и жеље и множини.
Устани! Седите!
Отворите књиге!
Затвори, молим те, прозор.
Деловање на Акузатив у функцији директног објекта уз
саговорника глагол волети.
Верица воли колаче.
Ја не волим млеко.
Ученик треба да:
Допадање, – разуме вербални садржај уз помоћ
недопадање разних облика невербалне комуникације и
разних других визуелних средстава;
– разуме усмене поруке – питања, налоге,
заповест, позив на неку активност,
упутство и сл. и реагује вербално и
невербално на њих;
– разуме кратак усмени текст о познатим
ЈЕЗИЧКЕ темама;
ВЕШТИНЕ разуме кратке дијалоге, приче и песме о
Разумевање предвиђеним темама;
говора и усмено – препознаје гласове српског језика у
изражавање говорном ланцу, акценат, ритам и
А интонацију;
– увежбава правилну артикулацију
гласова и акценат речи, ритам и
интонацију реченице;
– одговара на једноставна питања;
– поставља питања;
– учествује у кратким дијалозима који
симулирају
свакодневне говорне ситуације;
– самостално излаже краће говорне
целине (4– 5 реченица) на основу
илустрације, низа илустрација или
вербални подстицај;
– учествује активно у дидактичко-
језичким играма;
– рецитује и пева краће и једноставније
песме;
– учествује у малим сценама које
симулирају свакодневне комуникативне
ситуације.
Б
– одговара на сложенија питања;
– поставља питања на задате упитне речи,
на визуелни подстицај и дате одговоре;
– учествује у дијалозима о темама
предвиђеним наставним програмом;
– самостално излаже (8 – 10 реченица) на
основу илустрације, низа илустрација или
на вербални подстицај;
– рецитује и пева напамет научене песме;
– учествује у драматизацијама тематских
садржаја обрађених на часу.
Школска лектира – Избор из народне и

уметничке поезије примерен темама које
се обрађују на часовима.
А
Народна песма: Крушка, јабука, шљива
Петар Стокић: Пада снег
Непознати аутор: Пахуље
Густав Крклец: Деда Мраз
Непознати аутор: Доктор
Станко Ракита: Љубичице
Народна бројалица: А, бе, це
Мирослав Антић: Гозба
Б
Григор Витез: Нема за мачке школе
Непознати аутор: Веју, веју пахуљице
Александар Петровић: Деда Мраз
Ивица Вања Рорић: Семафор
Драган Лукић: Он
Милан Мишић: Три пролећна цвета
Народна бројалица: А, бе, це
Мира Симић: На киши
Непознати аутор: Рано поврће
Мирослав Антић: Гозба
Љубивоје Ршумовић: Крава чува своје
теле
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

1. разред
ИСХОДИ
ОПЕРАТИВНИ НАЧИНИ
ЦИЉ По завршетку разреда САДРЖАЈИ
ЗАДАЦИ ОСТВАРИВАЊА
ученик ће бити у стању да:
Циљ наставе - приближити - поздрави и отпоздрави, - разликује језик
страног језика у ученицима идеју о примењујући који учи од других
првом разреду постојању других најједноставнија језичка језика;
јесте да језика као
средства;
оспособи средстава - препознаје
ученика да на комуникације; - представи себе и другог;
гласове (посебно
страном језику - разуме јасно постављена
оне којих нема у
комуницира на - развијање једноставна питања личне матерњем језику) у
основном нивоу позитивних природе и одговара на говорном ланцу,
у усменом осећања према њих; акценат, ритам и
облику о темама језику који учи; - разуме кратка и интонацију;
из свог
једноставна упутства и
непосредног - подстицање - разуме вербални
окружења. налоге и реагује на њих;
потребе за учењем - даје кратка и једноставна садржај уз помоћ
страних језика; облика невербалне
упутства и налоге;
комуникације;
- разуме позив и реагује на
- подстицање
развијање свести о њега; Разумевање - разуме кратке
сопственом - упути позив на говора дијалоге, приче и
напредовању ради заједничку активност; песме о познатим
јачања мотивације - разуме кратке и темама, које чује
за учење језика; једноставне молбе и уживо, или са
реагује на њих; аудио-визуелних
- олакшати записа;
- упути кратке и
разумевање једноставне молбе;
других и - разуме и реагује
- искаже и прихвати
различитих на одговарајући
култура и захвалност и извињење на начин на кратке
традиција; једноставан начин; усмене поруке у
- разуме једноставно вези са личним
- стимулисање исказане честитке и искуством и са
маште, одговара на њих; активностима на
креативности и - упути једноставне часу (позив на
радозналости; игру, заповест,
честитке; упутство итд.);
- препозна и именује жива
- стицање свести бића, предмете и места из - развија
о значају
непосредног окружења; способност и
сопственог језика - разуме једноставне описе навику слушања са
и културе у
живих бића, предмета и
контакту са разумевањем.
места;
другим језицима и
- опише жива бића,
културама. предмете и места
користећи једноставна
језичка средства;
- разуме свакодневне
исказе у вези са
непосредним потребама,
осетима и осећањима и
реагује на њих;
- изрази основне потребе,
осете и осећања кратким и
једноставним језичким
средствима;
- разуме једноставна
обавештења о положају у
простору и реагује на њих;
- тражи и пружи кратка и
једноставна обавештења о
положају у простору;
- разуме једноставне
исказе којима се изражава
припадање/неприпадање,
поседовање/непоседовање
и реагује на њих;
- тражи и даје једноставне
;
исказе за изражавање
допадања/недопадања и
- тражи мишљење и
изражава
допадање/недопадање
средствима.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА MАТЕМАТИКУ

1. разред
ИСХОДИ
Циљ наставе - одреди међусобни Предмети у простору - посматрање предмета
математике јесте: положај предмета и и односи међу њима - положај и величина предмета
да ученици бића и њихов - релације међу предметима
усвоје положај у односу на - предмети облика
тло;
елементарна круга,правоугаоника и квадрата
- упореди предмете и
математичка бића по величини;
знања која су - уочи и именује
потребна за геометријске облике
схватање појава предмета из
и зависности у непосредне околине;
животу и - именује
друштву; да геометријска тела и
оспособе ученике фигуре;
за примену - групише предмете и
усвојених бића са заједничким
својством;
математичких
- сложи/разложи
знања у фигуру која се
решавању састоји од познатих
разноврсних облика;
задатака из - разликује: криву,
животне праксе, праву, изломљену,
за успешно затворену и отворену
настављање линију;
математичког - црта праву линију и
образовања и за дуж помоћу лењира;
- броји унапред и
самообразовање,
уназад и са
као и да прескоком;
допринесе - прочита, запише,
развијању упореди и уреди
менталних бројеве прве стотине
способности, и прикаже их на
формирању бројевној правој;
научног погледа - користи редне
бројеве;
на свет и
- разликује парне и
свестраном непарне бројеве,
развитку одреди највећи и
личности најмањи број,
ученика. претходника и
следбеника;
- користи појмове:
сабирак, збир,
умањеник,
умањилац, разлика;
- сабира и одузима
два једноцифрена
броја не записујући
поступак;
до 100 без прелаза
преко десетице;
- растави број на
сабирке и примени
замену места и
здруживање
сабирака ради
лакшег рачунања;
- реши текстуални
задатак са једном
операцијом;
- разликује новчане
апоене до 100 динара
и упореди њихову
вредност;
- уочи правило и
одреди следећи члан
започетог низа;
- прочита и користи
податке са
једноставнијег
стубичног и
сликовног дијаграма
или табеле;
- измери дужину
задатом,
нестандардном
јединицом мере;
- преслика тачке и
фигуре у квадратној
мрежи на основу
задатог упутства.
ИСХОДИ - крива и права линија

Линија и област - затворена и отворена линија
бити у стању да: - унутрашњост и спољашњост
- дуж,употреба лењира
- одреди међусобни Класификација
положај предмета и предмета према
бића и њихов својствима
положај у односу на
тло;
бића по величини;
- упоређивање предмета по дужини
- уочи и именује и боји
геометријске облике
предмета из
непосредне околине;
- именује
геометријска тела и
фигуре;
- групише предмете и
бића са заједничким
својством;
фигуру која се
састоји од познатих
облика;
- разликује: криву,
праву, изломљену,
затворену и отворену
линију;
- црта праву линију и
дуж помоћу лењира;
прескоком;
- прочита, запише,
упореди и уреди
бројеве прве стотине
и прикаже их на
бројевној правој;
- користи редне
бројеве;
непарне бројеве,
одреди највећи и
најмањи број,
претходника и
умањеник,
поступак;
вредност;
податке са
задатом,
5. опис скупа
6. цифре, писање и читање бројева
ИСХОДИ 7. сабирање и одузимање

По завршетку Природни бројеви до природних бројева
разреда ученик ће 100
бити у стању да: 8. одређивање непознатог броја
9. прости задаци са применом

сабирања и одузимања
- одреди међусобни Мерење и мере - динар и пара

положај предмета и -метар
бића и њихов
положај у односу на
тло;
бића по величини;
- уочи и именује
геометријске облике
предмета из
непосредне околине;
- именује
геометријска тела и
фигуре;
- групише предмете и
бића са заједничким
својством;
фигуру која се
састоји од познатих
облика;
- разликује: криву,
праву, изломљену,
затворену и отворену
линију;
- црта праву линију и
дуж помоћу лењира;
прескоком;
- прочита, запише,
упореди и уреди
бројеве прве стотине
и прикаже их на
- користи редне
бројеве;
непарне бројеве,
одреди највећи и
најмањи број,
претходника и
умањеник,
поступак;
вредност;
податке са
задатом,
НАСТАВНИ ПРОГРАМ СВЕТ ОКО НАС

1. разред
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршетку разреда ученик САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ће бити у стању да:
- препозна и искаже радост,
- развијање страх, тугу и бес уважавајући ЈА И ДРУГИ Пуно остварење
способности себе и друге; програма, чији се циљ
- правовремено и примерено
запажања Ја као природно и односи на стицање знања,
ситуацији искаже своје
основних основне животне потребе за друштвено биће. формирање вештина,
својстава објеката, храном, водом и одласком у усвајање ставова и
појава и процеса у тоалет; Задовољавање својих вредности, подразумева
окружењу и - се понаша тако да уважава потреба и осећања корелацију са обавезним
уочавање њихове различитости својих вршњака уважавајући потребе и и изборним наставним
повезаности; и других људи; осећања других. предметима и
- придржава се договорених ваннаставним
- развијање правила понашања у школи и активностима.
прихвата последице ако их Амбијент у коме
основних појмова живим: дом, улица,
прекрши;
о непосредном - сарађује са вршњацима у школа, насеље. У наставном процесу
природном и заједничким активностима; полази се од
друштвеном - одржава личну хигијену и Групације људи у несистематизованих
окружењу и искуствених сазнања
адекватно се одева у циљу
повезивање тих очувања здравља; окружењу и моје место ученика и иде се ка
појмова; - чува своју, школску и у њима: породица, општим, научно
имовину других;
рођаци, суседи, заснованим,
- прати инструкције одраслих
- развијање у опасним ситуацијама: вршњаци, суграђани... систематизованим
основних поплава, земљотрес, пожар; знањима из области
елемената - својим речима опише Празници и обичаји. природе, друштва и
логичког пример неке опасне ситуације културе.
мишљења; из свог непосредног Дечија права
окружења; (уважавање Потребно је обезбедити
- очување - примењује правила различитости и права интегрисаност градива
безбедног понашања на путу које се обрађује, како
природне дечје других).
од куће до школе приликом
радозналости за међу различитим
кретања улицом са и без
појаве у тротоара и преласка улице;
садржајима програма,
окружењу и - снађе се у простору помоћу тако и са другим
подстицање просторних одредница: предметима и реалним
интересовања и напред-назад, лево-десно, животом.
способности за горе-доле и Систематизовањем,
упознавање појава карактеристичних објеката; допуњавањем и
кроз активне - одреди време својих реструктуирањем
истраживачке активности помоћу искуствених сазнања
временских одредница: ученика и њиховим
делатности;
делови дана, обданица и ноћ, довођењем у везу са
дани у недељи, пре, сада,
- оспособљавање научним сазнањима,
после, јуче, данас, сутра,
за самостално прекјуче, прекосутра; знања се надограђују,
учење и - посматрањем и опипавањем проверавају и примењују.
проналажење предмета одреди својства Запажање основних
информација; материјала: тврдо-меко, својстава објеката, појава
провидно-непровидно, и процеса у окружењу и
- интегрисање храпаво- глатко; уочавање њихове
- учествује у извођењу повезаности треба да
искуствених и
једноставних огледа којима буду у основи свих
научних сазнања у испитује природне феномене;
систем појмова из активности у реализацији
- разликује природу од
области природе и овог програма, што на
производа људског рада на
друштва; примерима из непосредног
овом узрасту представља
окружења; одличан подстицај за
- стицање - препознаје облике развој сазнајних
елементарне појављивања воде у способности и
научне непосредном окружењу: когнитивних процеса
писмености и
потоци, реке, баре, језера; ученика.
- препознаје изглед земљишта
стварање основа у непосредном окружењу:
за даље учење; равница, брдо, планина;
- идентификује биљке и
- усвајање животиње из непосредног
цивилизацијских окружења на основу њиховог
тековина и спољашњег изгледа;
упознавање - уочава разноврсност биљака
могућности и животиња на основу
спољашњег изгледа;
њиховог чувања и
- препознаје главу, труп, руке
рационалног и ноге као делове тела и
коришћења и њихову улогу у његовом
дограђивања; свакодневном животу;
- препознаје улогу чула вида,
- развијање свести слуха, мириса, укуса и
о потреби и додира у његовом
могућностима свакодневном
личног учешћа и функционисању и сазнавању
окружења;
доприноса у
- штеди воду и одлаже отпад
заштити животне на предвиђена места;
средине и - се понаша тако да не
угрожава биљке и животиње
одрживом развоју. у непосредном окружењу;
- повезује резултате учења и
рада са уложеним трудом.
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ЖИВА И НЕЖИВА Ученици првог разреда
ће бити у стању да: ПРИРОДА се ослањају на конкретно
мишљење и још увек
Шта чини природу - имају тешкоће да
разликовање живе од разумеју каузалне односе
неживе природе. и сагледају последице у
будућности. Зато је
потребно континуирано
користити очигледне
Жива природа примере који су довољно
јасни и конкретни како би
Биљке и животиње се ученицима
различитих станишта у приближили суштински
непосредној околини. принципи одрживог
развоја. Ученике треба
подстицати на учешће у
Карактеристичне
активностима
биљке у окружењу
примереним узрасту као
(изглед, станиште,
што су: неговање биљака
значај биљака и
у школи и дому; уочавање
њихово неговање).
негативних и позитивних
утицаја човека у
Карактеристичне непосредној околини,
животиње у окружењу уочавање извора
(изглед, станиште, загађивања воде, ваздуха
начин живота, брига о и земљишта у околини и
њима). учешће у разним акцијама
заштите; сакупљање и
Разлике и сличности раздвајање отпада за
међу живим бићима на рециклажу - папир,
основу уочених пластика... Пуно
особина. разумевање тог концепта
је могуће тек на каснијем
Разлике и сличности узрасту ученика али се
међу биљкама на оно развија већ од
основу спољашњег предшколског узраста,
изгледа. континуирано и не само
на нивоу знања већ на
Разлике и сличности нивоу усвојених
међу животињама на вредности, ставова и пре
основу спољашњег свега навика.
изгледа.
У овом предмету учење
Нежива природа - треба да се одвија кроз
вода, ваздух, интерактивне социјалне
земљиште активности, испољавање
индивидуалности уз
Основна својства воде: поштовање различитости,
различита стања, укус, туђих потреба и права. У
мирис, провидност... зависности од садржаја и
циља који се жели
Вода као растварач. остварити наставник
треба да подстакне
Облици појављивања ученике на различите
воде у природи: активности. Важно је
извори, реке, потоци, одабрати активности које
ангажују како поједина
чула тако и више чула
паралелно.
Синхронизација чулних
утисака даје целовиту
слику објеката, процеса,
појава и њихову
интеграцију у комплексну
слику света, а уважава
различитости у
баре, језера ... склоностима деце при
упознавању света и
процесу учења. Добра
интеграција чулних
утисака је услов за
правилно искуствено
сазнање и отворен пут за
трансформацију
представа и опажајно-
практичног мишљења у
појмовно.
- препозна и искаже радост,

страх, тугу и бес уважавајући ОРИЈЕНТАЦИЈА У Кад год је то могуће, у
себе и друге; ПРОСТОРУ И процесу учења треба
- правовремено и примерено
ВРЕМЕНУ омогућити ученицима
ситуацији искаже своје
основне животне потребе за избор различитих
храном, водом и одласком у Кретање - промена активности, сходно
тоалет; положаја у простору и њиховим субјективним
- се понаша тако да уважава времену, просторне склоностима, ради
различитости својих вршњака (напред, назад, горе, постизања жељених
и других људи; доле, лево, десно) и циљева. Активности
- придржава се договорених временске (пре, сада, треба осмислити тако да
правила понашања у школи и после) одреднице. (уз опрез) дете испробава
прихвата последице ако их своје могућности.
прекрши;
Кретање свуда око нас. Неопходно је пружити му
- сарађује са вршњацима у
прилику да кроз
заједничким активностима;
- одржава личну хигијену и Покретање и активности покаже своју
адекватно се одева у циљу заустављање предмета: оспособљеност у
очувања здравља; гура, вуче, подиже. практичној примени
- чува своју, школску и усвојених знања. За
имовину других;
Кретање у различитим изучавање природних
- прати инструкције одраслих појава врло је значајно
у опасним ситуацијама: срединама и по
различитим подлогама проблемско
поплава, земљотрес, пожар; структурирање садржаја
- својим речима опише (брзина и правац
кретања). као подстицај
пример неке опасне ситуације
радозналости и
из свог непосредног
окружења; интелектуалне
Утицај облика
- примењује правила активности деце. У првом
предмета на његово
безбедног понашања на путу и другом разреду
кретање - клизање и
од куће до школе приликом предност имају
котрљање.
кретања улицом са и без истраживачке активности
тротоара и преласка улице; засноване на чулном
- снађе се у простору помоћу Оријентација у сазнању, стечене
просторних одредница: простору у односу на практиковањем кроз
напред-назад, лево-десно, карактеристичне експерименте у
горе-доле и објекте у непосредном осмишљеној образовној
карактеристичних објеката;
- одреди време својих
активности помоћу активности, као и у
временских одредница: свакодневном животу и
делови дана, обданица и ноћ,
спонтаној игри. Пожељне
дани у недељи, пре, сада,
после, јуче, данас, сутра, су активности које
прекјуче, прекосутра; омогућују интеракцију са
- посматрањем и опипавањем физичком и социјалном
предмета одреди својства средином, јер доприносе
материјала: тврдо-меко, спознавању света око нас,
провидно-непровидно, тако што се откривају
храпаво- глатко; односи и упознају
- учествује у извођењу својства и карактеристике
једноставних огледа којима предмета, бића, појава и
испитује природне феномене; процеса и стичу се
- разликује природу од
социјалне вештине.
производа људског рада на
примерима из непосредног окружењу. Такође, већина циљева и
окружења; задатака овог предмета се
- препознаје облике Сналажење у времену - постиже кроз непосредну
појављивања воде у када је шта било: сада, истраживачку активност
непосредном окружењу: пре, после; дан, јуче, деце и ненаметљив
потоци, реке, баре, језера; данас, сутра; седмица; подстицај и подршку
- препознаје изглед земљишта препознавање наставника.
у непосредном окружењу:
временских категорија
равница, брдо, планина;
- идентификује биљке и месец и годишње доба.
животиње из непосредног
окружења на основу њиховог Пратим, мерим и
спољашњег изгледа; бележим растојање и
- уочава разноврсност биљака време.
и животиња на основу
спољашњег изгледа;
- препознаје главу, труп, руке
и ноге као делове тела и
њихову улогу у његовом
свакодневном животу;
- препознаје улогу чула вида,
слуха, мириса, укуса и
додира у његовом
свакодневном
функционисању и сазнавању
окружења;
- штеди воду и одлаже отпад
на предвиђена места;
- се понаша тако да не
угрожава биљке и животиње
у непосредном окружењу;
- повезује резултате учења и
рада са уложеним трудом.
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик КУЛТУРА Значајне активности
ће бити у стању да: ЖИВЉЕЊА ученика у оквиру
предмета свет око нас
Елементи културе јесу:
живљења: становање,
исхрана, одевање, - Посматрање са
очување здравља и усмереном и
животне средине. концентрисаном пажњом
ради јасног запажања и
Рационално уочавања света у
коришћење воде, хране окружењу (уочавање
и енергије. видних карактеристика);
Својства материјала - Описивање - вербално

одређују њихову или ликовно изражавање
употребу и унапређују спољашњих и
културу живљења унутрашњих запажања;
(значај њихове
рационалне употребе, - Процењивање -
као и употребе самостално одмеравање;
амбалаже од пластике,
стакла и метала). - Груписање - уочавање
сличности и различитости
Опасне ситуације по ради класификовања;
живот, здравље и
околину - превенција и - Праћење - континуирано
правилно понашање посматрање ради
(саобраћај, неправилно запажања промена;
коришћење кућних
апарата, алата и - Бележење - записивање
различитих материјала, графичко, симболичко,
елементарне електронско бележење
непогоде). опажања;
Саобраћај и правила - Практиковање - у

безбедног понашања. настави, свакодневном
животу и спонтаној игри
и раду;
- Експериментисање -
намерно модификоване
активности, огледи које
изводи сам ученик;
- Истраживање -
испитивање својстава и
особина, веза и узрочно-
последичних односа;
- Сакупљање - прављење
колекција, збирки, албума
из природног и
друштвеног окружења;
- Стварање - креативна
продукција;
- Играње - дидактичке,
едукативне и спонтане
игре;
- Активности у оквиру
мини-пројекта -
осмишљавање и
реализација.
Постављени циљеви и
задаци реализују се кроз
наставни процес у школи,
обогаћен осталим
облицима активности у
оквиру школског
програма. За потребе овог
предмета посебно су
погодни: организоване
посете, шетње, излети,
настава у природи,
осмишљене екскурзије,
осмишљени часови у
природи, зимовања и
летовања ученика, као и
учешће у одговарајућим
акцијама у сарадњи са
локалном средином,
родитељима, друштвима
за заштиту животне
средине, за заштиту
животиња...
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ

1. разред
ИСХОДИ
По завршетку разреда
ученик ће бити у стању
да:
По завршетку разреда Програм ликовне културе
васпитно- ученик ће бити у стању даје сваком наставнику
образовног рада у да: - опише, својим слободу, могућности да
речима, визуелне испољи креативност, да
настави ликовне
карактеристике по којима
културе јесте да се проналази одговарајуће
препознаје облике и
подстиче и развија простор;- пореди своје
облике, методе и средства за
учениково утиске и утиске других о реализацију. Упутство ће му
стваралачко уметничким делима, помоћи у процесу стварања
мишљење и изгледу сопствених идеја, никако,
ОБЛИЦИ И
деловање у складу објеката/предмета и дакле, шаблона, односно
ЊИХОВИ КВАЛИТЕТИ
са демократским облицима из природе и очекује се да и сам наставник
Цело-део, велико-мало,
опредељењем окружења;- одреди, буде креативан у свом раду.
самостално и у сарадњи високо-ниско, уско-
друштва и -за сваки задатак и сам
са другима, положај широко, светло-тамно,
карактером овог наставник начини визуелну
облика у простору и у обојено-безбојно, меко-
наставног припрему (ликовни рад) како
равни;- црта на тврдо, глатко-храпаво,
предмета. би уочио карактер задатка и
различитим подлогама и обло-рогљасто. Појмови:
форматима папира;- начине рада у реализацији
облик.
користи материјал и таквог задатка, што ће бити
прибор у складу са нека врста опомене или
инструкцијама; обликује самоконтроле у процесу
једноставне фигуре од постављања захтева упућеног
меког материјала;- ученицима. сваки задатак и
одабере, самостално, ОДНОСИ У ВИДНОМ
сам наставник начини
начин спајања најмање ПОЉУ Лево-десно, горе-
визуелну припрему (ликовни
два материјала;- преведе до
рад) како би уочио карактер
једноставне појмове и ле, испред-иза, више-
задатка и начине рада у
информације у ликовни ниже, између, ус-правно-
реализацији таквог задатка,
рад;- изрази, материјалом положено, косо, испод, у,
и техником по избору, што ће бити нека врста
на, дубоко-плитко, пуно-
своје замисли, доживљаје, опомене или самоконтроле у
празно, отворено-
утиске, сећања и процесу постављања захтева
затворено.
опажања;- преобликује, упућеног
сам или у сарадњи са -
другима, употребне
Појмови
предмете мењајући им
намену;- изрази познате
појмове мимиком и
покретом тела, без звука;
повеже одабрану
установу културе са
њеном наменом; поштује
договоре и правила
понашања и облачења
приликом посете
установама културе.
ВРЕМЕНСКИ И
ПРОСТОРНИ НИЗОВИ
(ЦРТАНИ ФИЛМ И учење од природе,
СТРИП) Асоцијације у посматрање, опажање и
низу, цртежи у низу, уочавање непоновљивости
слике у низу, покретни природе, из чега ће произаћи
цртежи, мрље, облици... и потреба за очувањем
Појмови: филм, стрип. природе, а потом симболичан
израз карактеристичних
ПРЕОБЛИКОВАЊЕ елемената који ће означити и
МАТЕРИЈАЛА ИЛИ природу ученика. То ће бити
ПРЕДМЕТА ЊИХОВИМ прилика да се одреди појам у
.
СПАЈАЊЕМ садржају два до три подпојма
Преобликовање и неколико информација што
материјала или предмета ће имати образовно значење.
њиховим спајањем. ученицима.
Појмови: спајање.
Није препоручљиво да
ИЗГЛЕД УПОТРЕБНИХ наставник нуди теме
ПРЕДМЕТА (ДИЗАЈН) ученицима. Наставник треба
Предмети који су да води разговор са
прилагођени ученичком ученицима како би сваки
узрасту и упоређивање ученик пре почетка рада
предмета који нису дошао до своје идеје, а на
прилагођени ученичком основу понуђеног ликовног
узрасту. Појмови: дизајн. садржаја.У процесу
мотивисања ученика за рад,
ОДРЕЂЕНИ ПРЕДМЕТ наставник ће водити разговор
КАО ПОДСТИЦАЈ ЗА о предвиђеним садржајима
РАД – ПЕРФОРМАНС (ликовни садржаји), чиме ће
Акција, радња, доживљај, створити услове, а
реч, забелешка, музичка ослањајући се на знања
вињета... Појмови: ученика стечена у другим
перформанс. областима, да сваки ученик
пронађе своју тему за рад.
Наставник никад не треба да
каже коју ће тему ученици
цртати, сликати или вајати!
водом, или разблаженим
лепком за дрво, или можда
неким другим материјалом са
неким другим везивом, што
може и сам наставник да
учини. На тај начин ће почети
нека врста истраживачког
рада у овој области.
Ученик сам треба да дође до
своје теме, то наглашавамо
према планираном садржају,
како се не би десило да на
сваком часу наставник каже
"данас ћете цртати или
сликати слободну тему".
СВЕТЛО И СЕНКА
Ученик треба да изврши
избор теме на основу добро
Углови осветљавања,
вођеног разговора о опажању
даљина и близина
природе и човекових
светлосног извора,
творевина које чине његово
утврђивање
окружење.Добро би било
променљивости облика и
када би могли и сами да
сенке зависно од угла и
изврше избор облика и боје
даљине осветљавања.
папира или неке друге
Појмови: светло, сенка.:
подлоге за цртање и сликање.
оријентација.
То су најчешће врло јефтини
папири, као што је натрон
ТАКТИЛНОСТ Развијање
папир, пак папир, чак и
осетљивости за разне
новинска хартија може да
материјале путем додира.
послужи као подлога за
Појмови: додир.
сликање. Треба врло често
мењати формат папира, или
подлоге на којој се нешто
ради, да ли је то подлога за
колаж, деколаж или
асамблаж. Такве подлоге
могу и да се препарирају са
разблаженим брашном и
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

1. разред
ИСХОДИ
ОПЕРАТИВНИ По завршетку разреда НАЧИНИ
ЗАДАЦИ ученик ће бити у стању ОСТВАРИВАЊА
да:
Циљ музичке Ученици треба да: - објасни својим ИЗВОЂЕЊЕ Певање:
културе је: - певају по слуху; речима утиске о МУЗИКЕ - Певање песама (учење
- развијање - слушају вредна дела слушаном делу, по слуху) различитог
интересовања, уметничке и народне особине тона, садржаја и
доживљај прегласне
музичке музике; расположења,
музике и њеног утицаја
осетљивости и - изводе музичке на тело и зашто је
традиционалне и
креативности; игре; тишина важна; уметничке музике које
-оспособљавање за - свирају на дечјим - разликује одабране су примерене
разумевање музичким звукове и тонове, гласовним
могућности инструментима. певање/свирање; могућностима и узрасту
музичког хор/један певач/група ученика. - Певање и
изражавања; певача; оркестар/један извођење музичких
- развијање свирач/група свирача, игара (игре уз покрет,
осетљивости за боју различитих дидактичке игре).
музичке вредности певачких гласова и - Певање једноставних
инструмената и
упознавањем модела и наменских
музичке изражајне
уметничке елементе; песама као звучне
традиције и - препозна музички припреме за поставку
културе свога и почетак и крај и музичке писмености.
других народа. понављање теме или Свирање:
баштине. карактеристичног - Поступно упознавање
мотива у слушаном музичких ритмичких
делу; дечјих инструмената и
- повезује музичко начина свирања на
дело у односу на њему њима (штапићи, бубањ,
блиске ситуације,
звечке, триангл, чинели,
врсту гласа и боју
инструмента са
даире).
карактером дела; - Прављење дечјих
- поштује договорена инструмената.
правила понашања при - Аудитавно
слушању музике; разликовање дечјих
- користи самостално инструмената по боји
или уз помоћ одраслих, звука.
доступне носиоце - Развијање ритмичког
звука; пулса и ритма свирањем
- изговара у ритму уз пратње за бројалице и
покрет бројалице;
песме на различитим
- пева по слуху песме
различитог садржаја и изворима звука (тело,
расположења; предмети, ритмички
- пева по слуху уз дечји инструменти).
покрет народне песме,
музичке игре;
- примењује правилан
начин певања и
договорена правила
понашања у групном
певању и свирању;
- свира по слуху звучне
ономатопеје и
илустрације, ритмичку
пратњу уз бројалице и
песме, једноставне
аранжмане, свирачке
деонице у музичким
играма;
- повезује почетне
тонове песама-модела
и једноставних
наменских песама са
бојама, ритам са
графичким приказом;
- објашњава својим
речима доживљај свог
и туђег извођења;
- учествује у школским
приредбама и
манифестацијама;
- направи дечје
ритмичке инструменте;
- ствара звучне ефекте,
покрете уз музику,
мању ритмичку целину
помоћу различитих
извора звука, ритмичку
пратњу за бројалице,
песме и музичке игре
извора звука, музичко
питање и одговор на
ритмичким
удараљкама,
једноставну мелодију
на краћи задати текст;
- изабере према
литерарном садржају
одговарајући музички
садржај.
- Слушање вокално-
инструменталних
композиција за децу и
кратких
ИСХОДИ СЛУШАЊЕ инструменталних
МУЗИКЕ композиција различитог
да: садржаја и
расположења, као и
музичких прича.
- Слушање народних
песама и игара.
- објасни својим СТВАРАЊЕ - Опонашање звукова из
речима утиске о МУЗИКЕ непосредне околине,
слушаном делу, спонтаном или
особине тона, договореном
доживљај прегласне
импровизацијом (звуци
музике и њеног утицаја
на тело и зашто је
у кући, звуци града,
тишина важна; звуци у природи...);
- разликује одабране - Ритмичким и звучним
звукове и тонове, ефектима креирати
певање/свирање; једноставне пратње за
хор/један певач/група бројалице, песме,
певача; оркестар/један приче, стихове, музичке
свирач/група свирача, игре, користећи при том
боју различитих различите изворе звука
певачких гласова и (глас, тело, дечји
инструмената и
ритмички
музичке изражајне
елементе; инструменти).
- препозна музички - Смишљање малих
почетак и крај и ритмичких целина
понављање теме или помоћу различитих
карактеристичног извора звука (говором,
мотива у слушаном изговарањем група
делу; гласова, различитим
- повезује музичко предметима, дечјим
дело у односу на њему инструментима).
блиске ситуације,
- Састављање малих
врсту гласа и боју
инструмента са
музичких игара уз
карактером дела; покрет.
- поштује договорена
правила понашања при
слушању музике;
- користи самостално
или уз помоћ одраслих,
доступне носиоце
звука;
- изговара у ритму уз
покрет бројалице;
- пева по слуху песме
различитог садржаја и
расположења;
- пева по слуху уз
покрет народне песме,
музичке игре;
- примењује правилан
начин певања и
договорена правила
понашања у групном
певању и свирању;
- свира по слуху звучне
ономатопеје и
илустрације, ритмичку
пратњу уз бројалице и
песме, једноставне
аранжмане, свирачке
деонице у музичким
играма;
- повезује почетне
тонове песама-модела
наменских песама са
бојама, ритам са
- објашњава својим
речима доживљај свог
и туђег извођења;
- учествује у школским
- направи дечје
ритмичке инструменте;
- ствара звучне ефекте,
покрете уз музику,
мању ритмичку целину
извора звука, ритмичку
пратњу за бројалице,
песме и музичке игре
извора звука, музичко
питање и одговор на
ритмичким
удараљкама,
једноставну мелодију
на краћи задати текст;
- изабере према
литерарном садржају
одговарајући музички
садржај.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

1. разред
ИСХОДИ
ОПЕРАТИВНИ По завршетку НАЧИНИ
ЗАДАЦИ разреда ученик ће ОСТВАРИВАЊА
Циљ физичког - задовољавање - примени ХОДАЊЕ И -ходање у месту,
васпитања је да основних дечјих једноставне, ТРЧАЊЕ -ходање у кретању,
разноврсним и потреба за двоставне -трчање,
систематским кретањем и општеприпремне -брзо трчање до 20
вежбе (вежбе
моторичким игром; метара
обликовања);
активностима, у - развијање - правилно изведе
Организовати игре са
повезаности са координације, вежбе, коришћењем научених
осталим васпитно- гипкости, разноврсна облика ходања и
образовним равнотеже и природна и трчања.
подручјима, експлозивне изведена
допринесе снаге; кретања;
интегралном - стицање - комбинује и
развоју личности моторичких користи усвојене
ученика умења у свим моторичке
(когнитивном, природним вештине у игри и
у свакодневном
афективном, (филогенетским) животу;
моторичком), облицима - одржава
развоју моторичких кретања у равнотежу у
способности, различитим различитим
кретањима;
стицању, условима:
- разликује
усавршавању и елементарним правилно од
примени играма, ритмици, неправилног
моторичких умења, плесним вежбама држања тела и
навика и и вежбама на тлу; правилно држи
неопходних упознавање са тело;
теоријских знања у кретним - примењује
свакодневним и могућностима и правилну технику
специфичним ограничењима дисања приликом
условима живота и сопственог тела; вежбања;
рада. - стварање - изведе кретања,
вежбе и
претпоставки за
кратке саставе уз
правилно држање музичку пратњу;
тела, јачање - игра дечји и
здравља и народни плес;
развијање - користи
хигијенских основну
навика; терминологију
- формирање и вежбања;
овладавање - поштује правила
елементарним понашања на
просторима за
облицима
вежбање;
кретања - - поштује мере
"моторичко безбедности
описмењавање"; током вежбања;
- стварање услова - одговорно се
за социјално односи према
прилагођавање објектима,
ученика на справама и
колективан живот реквизитима у
и рад. просторима за
вежбање;
- поштује правила
игре;
- навија фер и
бодри учеснике у
игри;
- прихвати
сопствену победу
и пораз;
- уредно одлаже
своје ствари пре и
након вежбања;
- наведе делове
свога тела и
препозна њихову
улогу;
- уочи промену у
расту код себе и
других;
- уочи разлику
између здравог и
болесног стања;
- примењује
здравствено-
хигијенске мере
пре, у току и
- одржава личну
хигијену;
- учествује у
одржавању
простора у коме
живи и борави;
- схвати значај
коришћења воћа
у исхрани;
- правилно се
понаша за
столом.
-поскоци у месту,
ИСХОДИ -поскоци у кретању,
СКАКАЊА И -скок удаљ,
ПРЕСКАКАЊА -скок увис,
бити у стању да: -прескакање дуге
вијаче која се окреће
- примени БАЦАЊА И - бацање лоптице
једноставне, ХВАТАЊА - бацање лопте увис
двоставне - вођење лопте у месту
општеприпремне и ходању
- додавање лопте у
- правилно изведе
паровима
вежбе,
разноврсна
природна и
изведена
кретања;
- комбинује и
користи усвојене
моторичке
вештине у игри и
животу;
- одржава
равнотежу у
различитим
кретањима;
правилно од
неправилног
држања тела и
правилно држи
тело;
правилну технику
дисања приликом
вежбања;
- изведе кретања,
вежбе и
музичку пратњу;
- игра дечји и
народни плес;
- користи
основну
терминологију
вежбања;
понашања на
вежбање;
- поштује мере
безбедности
током вежбања;
- одговорно се
односи према
објектима,
справама и
реквизитима у
вежбање;
игре;
игри;
- прихвати
и пораз;
улогу;
других;
хигијену;
одржавању
у исхрани;
понаша за
столом.
ИСХОДИ ВИШЕЊА, -пењање: уз рибстол, уз
По завршетку УПОРИ И морнарске љестве,
разреда ученик ће ПЕЊАЊА чеоно, наизменичним
бити у стању да: прехватањем, пењање и
провлачење кроз окна,
пењање и спуштање на
и са различитих справа;
-на дохватном вратилу:
у вису лежећем
опруженим телом,
помицање улево и
удесно, вис завесом о
потколена, помицање
лево и десно;
-вис активни на свим
справама на којима се
вис може извести;
-упор активни на свим
справама, на којима се
упор може извести. За
напредније ученике
њих уз помоћ.
- примени ВЕЖБЕ НА ТЛУ -клек, усправ без

једноставне, помоћи руку;
двоставне -клек суножни на
општеприпремне струњаче, клек
једноножни, усправ;
-четвороножно кретање
вежбе, у упору чучећем
разноврсна ("жабљи поскоци");
природна и -поваљка на леђима;
изведена -став на лопатицама
кретања; ("свећа");
- комбинује и -колут напред, из
користи усвојене чучња у чучањ, низ
моторичке косу;
вештине у игри и -комбинација на тлу од
више вежби.
животу;
- одржава
кретањима;
тело;
вежбања;
вежбе и
- користи
основну
вежбања;
вежбање;
објектима,
справама и
вежбање;
игре;
игри;
- прихвати
и пораз;
улогу;
других;
хигијену;
одржавању
у исхрани;
понаша за
столом.
Боком поред шведске
ВЕЖБЕ
клупе, упор и
ИСХОДИ (СКАКАЊА И
суножним одскоком
По завршетку ПРЕСКАКАЊА)
наскок у упор чучећи,
разреда ученик ће УПОРОМ
бити у стању да: исто, прескочити
РУКАМА
клупу.
- примени ВЕЖБЕ -ходање по линији

једноставне, РАВНОТЕЖЕ напред и уназад;
двоставне -ходање по широком
општеприпремне делу шведске клупе:;
-лагано трчање на
предњем делу стопала
вежбе, (шведска клупа или
разноврсна ниска греда).
природна и
изведена
кретања;
- комбинује и
користи усвојене
моторичке
животу;
- одржава
кретањима;
тело;
вежбања;
вежбе и
- користи
основну
вежбања;
вежбање;
објектима,
справама и
вежбање;
игре;
игри;
- прихвати
и пораз;
улогу;
других;
хигијену;
одржавању
у исхрани;
понаша за
столом.
- вежбе обликовања -
ИСХОДИ палица, обруч и вијача;
ВЕЖБЕ
По завршетку - трчања, поскоци и
РЕКВИЗИТИМА
разреда ученик ће скокови - вијаче,
бити у стању да: палице и обручи;
- дизање и ношење
- примени РИТМИЧКЕ -ритмичко ходање и
једноставне, ВЕЖБЕ И трчање са променом
двоставне
општеприпремне
НАРОДНИ ритма, темпа и
вежбе (вежбе ПЛЕСОВИ динамике уз пљесак и
обликовања); одговарајућу музичку
- правилно изведе пратњу;
вежбе, -вијача: њихање и
разноврсна
природна и
кружење вијачом у
изведена бочној и чеоној
кретања; равни;
- комбинује и Плесови: "Ја посејах
користи усвојене лан". Једно коло по
моторичке
избору.
животу;
- одржава
кретањима;
тело;
вежбања;
вежбе и
- користи
основну
вежбања;
вежбање;
објектима,
справама и
вежбање;
игре;
игри;
- прихвати
и пораз;
улогу;
других;
хигијену;
одржавању
у исхрани;
понаша за
столом.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

1.разред
ЗАДАЦИ
Циљ -Олакшавање Искуственоучење, тј. уобличавање и
наставе процеса адаптације поимањеличних, аутентичних
грађанско за школску средину доживљаја ученика кроз размену у групи, а не
г и подстицање преношењеготовихзнања, туђих
васпитања социјалне 1.ТЕМА увида. Наставник треба да нагласи да нема
јесте интеграције; Олакшање пожељних, очекиваних или тачних
подстица - подстицање процеса
ње развоја развоја сазнања о одговора, да јенагласак на процесуоткривања и
адаптације
личности себи, сопственим сазнавања о себи и другимакроз
на школску
и осећањима и средину и размену.
социјално потребама,свести о подстицање - Игровни контекст којипомажеученицима да се
г сазнања личном идентитету социјалне опусте и ослободе да пробају
код и интеграције различите видовеизражавања и
ученика особености,самопо симболизацијеунутрашњихискустава, и да кроз
основне штовања игру истражујуразноврсна, дивергентна решењаза
школе. и самопоуздања; проблемесакојима се суочавају
Овај -проширивање
наставни знања и умења за
2.ТЕМА
решавање Искуственоучење, тј. уобличавање и
проблема,учење Подстицањ поимањеличних, аутентичних
техника за е развоја
доживљаја ученика кроз размену у групи, а не
преовладавање сазнања о
себи, о преношењеготовихзнања, туђих
непријатних
сопственим увида. Наставник треба да нагласи да нема
емоцијалних
осећањима, пожељних, очекиваних или тачних
стања;учење видова
самопотврђивања потребама, одговора, да јенагласак на процесуоткривања и
без агресивности и свести о сазнавања о себи и другимакроз
уз уважавање личном размену.
других; идентитету - Игровни контекст којипомажеученицима да се
- подстицање и опусте и ослободе да пробају
социјалног сазнања, особености, различите видовеизражавања и
разумевања и самопоштов симболизацијеунутрашњихискустава, и да кроз
прихватања ања и
игру истражујуразноврсна, дивергентна решењаза
међусобних самопоузда
ња; проблемесакојима се суочавају
разлика;
- подстицање
Кроз цртање унутрашњег доживљаја;
групног рада,
Кроз вежбе кретања;
споразумевања и
Кроз игру асоцијација;
сарадње;
Кроз евоцирање извора страха;
- развијање
Кроз вежбе опуштања;
комуникативне
способности и
конструктивног
предмет разрешавања 3.ТЕМА
треба да сукоба са Изражавање
пружи вршњацима и и
могућност одераслима; комуникаци
ученицим - развијање ја осећања;
а да креативног проширива
постану изражавања; ње знања и
активни - упознавање умења за
учесници ученика са дечјим решавање
у процесу правима; индивидуал
образовањ - подстицање и них
аи оспособљавање за проблема,у
васпитања активну чење
, и да партиципацију у техника за
изграде животу школе при превладање
сазнања, чему је битно све непријатних
умења, што ученици раде, емоционалн
способнос раде из унутрашње, их стања
ти и позитивне
вредности мотивације, а не
неопходне због принуде и
за послушности
формирањ засноване на
е страху.
аутономне
,
НАСТАВНИ ПРОГРАМ – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

1. РАЗРЕД
ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ НАСТАВНИ НАЧИН
ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе православног -Ученици треба да уоче Заједница као основ У 1. разреду треба
катихизиса ( веронауке) у да се кроз слободан живота наглашаати
основном образовању и однос љубави према Заједница љубави -искуство љубави чини
васпиитању јесте да пружи некоме или нечему неко Бога,човека и природе да свет који нас окружује
целовит православни поглед или нешто конкретизује, Неизмерна љубав Божија не буде маса већ га чине
на свет и живот, уважавајући односно да постаје за Црква-заједница са конкретна и
две димензије: историјски нас јединствено и Богом непоновљњиба бића.
хришћански жиивот и непоновљиво Хришћанска љубав Пример за ово дат је у
есхатолошки живот. Верском -уоче да љубав човека према човеку и свету удзбенику кроз причу “
наставом би требало да се према другимљудима и Наша брига о свету Љубав”, Епископ
посведочи садржај вере и природи њиима даје Игњатије Мидић,
духовно искуство непоновљиву вредност и Црквени словар
традиционалних цркава и постојање -да биће са којим смо у
религијских заједница које -уоче да од онога кога заједници постаје извор
живе и делују на њиховом заволимо зависи и наше нашег постојања.
простору. постојање Пример “ Извор нашег
Ученици треба да упознају -науче да је човек икона живота” у наведеном
веру и духовне вредности Божија јер сто друга уџбенику
сопствене историјски дате бића може да чини -упознавање са појмом
цркве или верске заједнице у непоновљивим заједнице остварује се
отвореном и толерантном -да се упознају са кроз примере породице,
дијалогу уз уважавање појмом заједнице школе...
других религијских -да се упознају са -појам даровања
искустава и философских хришћанским остварује се кроз наводе
погледа на свет као и празницима Божић, сопственог искуства,
научних сазнања и свих Богојаљење и Васкрс глуму итд.
позитивних искустава и -прављење божићног
достигнућа човечанства. паноа и Витлејемске
пећине(изложба у
учионици)
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДИГИТАЛНИ СВЕТ

1. разред
ЦИЉ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

препозна дигиталне уређаје из Различит изглед дигиталних
Циљ наставе и окружења и именује неке од њих; уређаја.
учења предмета - наведе неке од животних ситуација у Дигитални уређаји у
Дигитални свет је којима дигитални уређаји олакшавају различитим занимањима.
развијање обављање послова; Учење уз помоћ дигиталних
дигиталне - упореди начине рада и живота људи уџбеника.
компетенције пре и после појаве дигиталних уређаја; Креативно изражавање са
ученика ради - упореди начине креативног дигиталним уређајима и без
изражавања са дигиталним уређајима њих.
оспособљавања за ДРУШТВО
и без њих; Комуникација посредством
безбедну и - користи дигиталне уџбенике за дигиталних уређаја.
правилну учење (самостално и/или уз помоћ Дигитални уређај и паметни
употребу наставника); дигитални уређај.
дигиталних - упореди дигитални и папирни Коришћење дигиталних
уређаја за учење, уџбеник; уређаја за повећање
комуникацију, - упореди традиционалне видове прилика за учење и стицање
сарадњу и развој комуникације са комуникацијом искуства ученика у области
алгоритамског посредством дигиталних уређаја; науке, културе и уметности.
- наведе неке од карактеристика Дигитални уређај и наше
"паметног" дигиталног уређаја; здравље (вид, положај тела,
- наведе на који начин дигитални време пред екраном,
уређаји могу да допринесу упознавању дигитални уређај као
културне баштине; отпад).
- наведе основна правила за Подаци о личности и
коришћење дигиталних уређаја како њихова заштита при
не би угрозио здравље; комуникацији помоћу
БЕЗБЕДНО
- наведе неке од здравствених ризика дигиталних уређаја.
КОРИШЋЕ
везаних за прекомерно или Помоћ у случају контакта са
ЊЕ
неправилно коришћење дигиталних непримереним дигиталним
ДИГИТАЛ
уређаја; садржајем, непознатим,
НИХ
- доведе у везу начин одлагања злонамерним особама или
УРЕЂАЈА
електронског отпада са загађењем особама које комуницирају
животне средине; на неприхватљив начин.
- наброји основне податке о личности; Одговорно руковање
- објасни зашто саопштавање података дигиталним уређајем (мере
о личности представља ризично физичке заштите,
понашање при комуникацији помоћу коришћење лозинке).
дигиталних уређаја; Разлагање проблема на
- именује особе или институције мање целине.
којима се треба обратити за помоћ у Осмишљавање корака који
случају контакта са непримереним воде до решења
начина дигиталним садржајем, непознатим, једноставног проблема.
размишљања. злонамерним особама или особама Тумачење постојећих и
које комуницирају на неприхватљив креирање алгоритама
начин; изражених симболима.
- наведе основне препоруке за Уочавање и исправљање
руковање дигиталним уређајем на грешака у алгоритму.
одговоран начин (примена мера Тумачење понашања
АЛГОРИТА
физичке заштите) и објасни зашто је дигиталног уређаја у односу
МСКИ
важно примењивати их; на приказани алгоритам.
НАЧИН
- анализира једноставан познати
РАЗМИШЉ
поступак/активност и предлаже кораке
АЊА
за његово спровођење;
- протумачи симболе
познатог/договореног значења и
спроведе поступак описан њима;
- уочи и исправи грешку у симболима
израженом упутству (алгоритму),
провери ваљаност свог решења и по
потреби га поправи (самостално или
сараднички);
- доведе у везу алгоритам и понашање
дигиталног уређаја.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ – КАТОЛИЧКИ ВЕРОНАУК

1. РАЗРЕД

Циљ наставе католичког Развијање I.Увод: Сусрети на Сврха католичкога
веронаука је да дете отворености и односа веронауци: веронаука првога
упозна Бога Оца, према Богу, као и 1. Имам своје име ис веронаучнога годишта
његову љубав. отворености према чинјеницама кршћанске
своје место
Пружање целовитог другим личностима.
религијског погледа на Развијање тежње као 2. У школи учимо вере те религиознога
свет и живота. одговорном католичку веронауку искуства који деца носе
Да поштује родителје и обликовању из својих обителји и
свакога човека и схвате заједничког живота са II. Истражимо друштвенога окрутења.
као Божији дар. другим људима. знакове Божје Деца се ове доби
Упозна Исуса Криста, Изграђивање доброте сусрећу с пшрвом
онога кога нам је Отац спообности за дубље 3. Небо и земља
поруком вере радосне
послао као знак љубави. разумевање и певају Богу
вредновање културе и 4.Дивни Божји свет Исусове вести усмерене
цивилизације у којој 5. Боже, чудесно си ка промицању њихова
живе. створио људе духовнога и моралнога
Изграђивање свести и 6. Људи нису сазревања, уласку у
уверења да свет и ширу заједницу у
послушали Бога
живот имају вечни вршњака развијању
смисао. 7. Знакови
опраштања и њихових међусобних
помирења /Ноа) односа у озрачју
доброте и узајамног
8. Небески Отац је
помагања.
створио и
У обради веронаучнога
невидљиви свет
садржаја вероучителју
(анђеле)
помажу методички
9. Сви су људи деца
приступи и поступци
Божји и зато
који се усклађују с доби
браћа
и с могућностима
10. Понављање и детета. Оно ће криоз
систематизација активно судиоништво и
обрађене наст. игру, говорно
теме. изражавање
приповиједање
III. Чекајући рођење доживљаја и искуства,
Исуса
цртање, сликање и
11. Адвент
певање те друге
(долазак) –
методичке облике ,
припремамо се препознати своју
за божић животну ситуацију и на
њој градити нове
12. Радујем се спознаје. У радости
Светом Николи разумевања и
спознавања вере,
13. Марија – детету помажу згоде из
Исусова мајка свагдашњега живота и
из Библијске радосне
14. Божић – празник вести. Програм првога
Исусовог разреда пружа нужне
рођења тмеље пуке у
откривању особне
15. Исусови први спознаје вере и живота.
гости (пастири и Предавње:
мудраци) Формално излагање у
коме се за дату тему
16. Посветимо презентују
Божић (како ми учесницима одређене
славимо?) информације и знања,
повезују се идеје.
17. Понављање и Учесници
систематизација индивидуално
обрађеног испуњавају задтак.
Игра улога и
градива
драматизација.
Учесници причају
IV. Радост опроштаја конкретна искуства
и љубави која су повезана са
18. Исус нас учи у темом.
породици да се
међусобно
волимо
19. Исус нас учи да

живимо у
љубави
20. Исус нас учи

молити
21. Волимо
пријатеље
(Милосрдни
самарићанин)
22. Волимо се
(закон љубави)
23. Понављање и
систематизација
обрађеног
градива
V. .Ближи се ускрс
24. Припремамо се за
Ускрс (пост,
природа показује
препород)
25.Исусов улаз у
Јерусалим –
Цветница
26. Исус је трпио из
љубави
27. Исус је жив! Он
је ускрснуо!
28. Исус се појавио
двојици ученика
– на путу за
Емаус
29. Ускрс славимо у
породици, у
школи и на
парохији
30. Исус одлази Оцу
– Исусов
одлазак у небо
31. Свети Дух је
међу нама –
живимо у
радости и миру
VI. .Заједно смо увек
весели
32. Исусов сам
ученик – Дете
Божје (моје
крштење)
33. Молимо заједно
с Исусом –
оченаш
34. Исусови ученици
се срећу у цркви
35. Исус живи међу
нама – Исус и
деца
36. Радујемо се
одмору –
останимо у вези –
Провера знања
ученика
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАЂАРСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ

КУЛТУРЕ
1. разред
НАЧИНИ
ЦИЉ ИСХОДИ САДРЖАЈИ
ОСТВАРИВАЊА
A magyar nyelv - KIMENET NYELVI KULTÚRA
anyanyelvápolás Első osztályban a
tanításának célja, A tanév végére a Beszéd nyelvi kultúra az
hogy a szerb tanuló: Szókincsfejlesztő és alapvető
nyelvű tagozatra – elsajátítja a helyes mondatalkotási beszédfejlesztést
járó magyar kiejtést, hangsúlyt, gyakorlatok. valamint a
anyanyelvű hanglejtést; beszédhallás
tanulók Az életkornak megfelelő fejlesztését foglalja
elsajátítsák a – pontosan artikulál, rövid, mesék, történetek. magába. Ez a két
magyar nyelv beszéde tagolt, részterület a
alapvető érthető és közepes Irányított és szabadon beszédművelésre, a
nyelvhasználati tempójú; folytatott beszélgetés szókincs, vagyis
szabályait, és (párbeszéd). összességében a
megfelelő módon – helyesen ejti ki a kommunikatív
tudják magukat rövid és a hosszú A beszélgetés szabályai. kompetencia
kifejezni szóban, magán- és fejlesztésére irányul.
tudatosuljon mássalhangzókat; Szóbeli üzenet. A nyelvi kultúra
bennük az részterületének céljai
anyanyelv – részt vesz az Elmesélés, elbeszélés és az egyéb
fontossága a irányított és a leírás. részterületekkel
nemzeti identitás szabadon folytatott összhangban, vagy
megőrzése beszélgetésben; Az irodalmi szöveg önálló tanegységek
szempontjából.
– szóbeli üzenetet előadása. keretében valósulnak
fogalmaz meg, meg.
megfelelő Dráma- és dramatizált
szavakkal; szövegek, színpadi Év elején a
improvizációk. tanítónak/tanárnak
– történetet mond el meg kell vizsgálnia,
kép/képsor és saját Jelenetek előadása és hogy a gyerekek
élménye alapján; bábozás. rendelkeznek-e
bizonyos szintű
– kívülről/fejből Beszélgetések, szituációs és nyelvtudással,
mond rövid nyelvi játékok. beszédkészséggel
népköltészeti illetve ki tudják-e
alkotást; Befogadás ejteni a szerb nyelv
gyermekverset; Valós vagy szimulált hangjaitól eltérő
helyzetek. magyar hangokat.
– képes egyszerű
beszédszituációk A hallgatás üzenete. A tanulók
eljátszására; beszédének
Audiovizuális lejegyzések. fejlesztése a
– a felolvasott rövid pedagógus által
szöveggel A meghallgatást, másokra történő irányított
kapcsolatban tud a figyelést fejlesztő játékok. beszélgetés során
feltett kérdésekre lehetséges, így
válaszolni (elmesélni kommunikációjukat
a szöveg tartalmát); tökéletesítik. Az
irodalmi szövegről
– figyelemmel kíséri vagy egy
és megérti a meghatározott
szöveget a bemutató témáról folytatott
olvasás során. irányított beszélgetés
során a tanulók
kérdésekre
válaszolnak
(amennyiben nyelvi
kompetenciájuk
olyan szinten van,
véleményüket,
állásfoglalásukat is
közlik). Ugyanakkor
a tanulókat arra kell
bátorítani, hogy az
iskolai élet
szituációiban szóbeli
üzeneteiket megfelelő
módon formálják
meg, és
információkat
közöljenek.
A gondosan
kiválasztott szöveg
vagy szövegrészlet
memoriterként való
alkalmazásának célja
a szókincs
gazdagítása és a
helyes beszéd. A
versek fejből
mondása a
versmondás
szabályainak
megfelelően, és a
szupraszegmentális
(hangmodulációs)
eszközök ismeretében
történik. A tanulók
történetek,
elbeszélések rövid
részleteit is
elsajátíthatják, vagy a
drámai szöveg részeit
(annak egy-egy
szerepét). Ezért
figyelmesen kell
kiválasztani a
memoriterek
szövegét. A
szövegszelekció
lényeges szempontja
a szöveg esztétikai
értéke, valamint az
életkori
sajátosságoknak,
nyelvtudásnak való
megfelelés. Ezen
típusú közlés célja
nem csupán a szöveg
memorizálása, hanem
a kifejező beszéd
fejlesztése és a
szókincs gazdagítása.
Az iskolai
olvasmányok közül a
drámai szövegek és a
dramatizált szövegek
színpadi
megjelenítése
történik. Azokat az
irodalmi szövegeket
ajánlott színre vinni,
melyek lehetővé
teszik az
improvizációt.
A szókincs
gazdagítása a
következőképpen
valósul meg: a
megfelelő
szóhasználattal a
beszéd során,
ismeretlen (újabb)
szavak elsajátításával
és alkalmazásával,
valamint egy-egy szó
jelentéstartományána
k kiszélesítésével.
A tanulók
beszédkultúráját
játékos aktivitásokkal
(tevékenységekkel)
tanácsos
fejlesztheteni.
Ugyanakkor be kell
mutatni a tanulóknak
a vajdasági magyar
nyelvű médiákat, a
gyermekműsorokat (a
rádióban és a tv-n),
valamint a
gyermeklapokat (pl. a
Mézeskalácsot), fel
lehet dolgozni
néhány hangszalagot
és CD-t.
A játékokat a tanulók
érdeklődésének és a
tananyag
kontextusának
megfelelően kell
megválasztani. Ezek
lehetnek
beszédgyakorlatok
(pl. beszélgetés egy
mesealakkal,
szereplővel),
szituációs
gyakorlatok (pl.
beszélgetés az
üzletben, az orvosnál)
stb. A szóbeli
kifejezés gyakorlása
olyan tevékenységek
által történik,
amelyek elősegítik az
eredményes
kommunikációt
(köszönés,
megköszönés,
bocsánatkérés).
Képolvasáskor,
illetve képsorozatok
esetében, a tanulók
megfigyelik a
szereplőket és az
esemény
mozzanatait. A
tanító/tanár
ösztönözze a
tanulókra, hogy a
feltett kérdésre a
válaszukat
mondatokkal fejezzék
ki, természetes
beszéddel, helyes
kiejtéssel. A
tanítónak/tanárnak
figyelnie kell a
hangok megfelelő
artikulációjára, és
értékelnie kell a
hallottakat.
A kommunikációs
partner meghallgatása
a kommunikáció
lényeges eleme. A
tanító/tanár tanulókat
arra utasítja, hogy
figyelmesen és
kulturált módon
hallgassák meg
társukat. Az oktatási
kontextusban a
tanulók hallgatják
mások beszédét, majd
reprodukálják az
elhangzott üzenetet.
A felnőttektől és a
társaktól hallott
szóbeli utasítás és
kérés alapján
cselekszenek. A
szimulált helyzetben
is figyelmesen
meghallgatják az
elhangzottakat
(beszélgetés és
szituációs játékok
során) vagy a
tanító/tanár
olvasását.
Első osztályban a
tanulók válaszoljanak
az élőlényekre, a
tárgyakra, a
különböző
jelenségekre, képekre
vonatkozó, valamint
a szövegekkel
kapcsolatos egyszerű
kérdésekre. A tanulók
mondatokat
alkothatnak kép vagy
képsor alapján,
tapasztalataikról,
élményeikről,
különböző
tárgyakról,
jelenségekről.
A tananyagot
témakörök és témák
szerint kell
feldolgozni. Először a
tantermet figyelik
meg, majd az iskola
és a tanulók
közvetlen
környezetével
kapcsolatos témákat
dolgozzák fel. A
javasolt témakörök és
a hozzájuk tartozó
témák a következők:
AZ ISKOLÁNK:
Menjünk iskolába! A
tanteremben
(bútorzat, tábla, kréta,
vetítő; olvas, rajzol,
számol, ír).
Tanszerek
(iskolatáska, könyv,
füzet, tolltartó,
ceruza, órarend stb.).
A nagyszünetben (a
tanárok és a tanulók
köszöntése és
megszólítása,
viselkedési szabályok
az iskolában).
AZ OTTHONOM:
Az én családom (kik
a családtagok és mit
csinálnak otthon).
Munkahely és
foglalkozás. Együtt a
család (hétvégén, este
otthon). Családi
ünnepek (Mikulás,
karácsony, húsvét,
anyák napja,
születésnap).
KÖRNYEZETÜNK:
Falun (háziállatok,
mezőgazdasági
eszközök stb.). A
piacon. A városban.
Közlekedünk
(közlekedési
eszközök,
közlekedési
szabályok, szemafor,
zebra). Az
állatkertben. Az
üzletben. A
játékboltban.
Tőszámnevek 1-20-
ig.
GYERMEKVILÁG:
Játékaink (baba,
kisautó stb.). A
játszótéren (hinta,
mászófal, labda,
csúszda stb.).
Kiránduláson.
Barátom és én.
TERMÉSZET: A
napszakok. A hét
napjai. Az évszakok.
Házi kedvenc. A
parkban. A színek.
Kirándulunk.
A hallgatás
gyakorlása a tanító
beszédének, majd az
osztálytársak,
meghallgatásával
kezdődik. Minden
esetben a helyes
beszédet kell
szorgalmazni.
Lényeges a
hangutánzó szavak,
neszek, artikulált és
artikulálatlan hangok
hallgatása és
felismerése is.
Fontos, hogy a
tanítási tartalmak,
módszerek és
munkaformák
megfeleljenek a
tanulók
tudásszintjének és
képességeinek.
Ebben az időszakban
a tanulókat motiválni
kell arra, hogy
helyesen ejtsék ki a
hangokat és
megfelelő
hanglejtéssel
mondják ki a
mondatokat.
Figyelemmel kell
kísérni a tanulók
egyéni képességeit.
Minden gyermek
saját ütemében,
képességeinek
megfelelően
gyarapítsa szókincsét.
A feladatok
ösztönözzék a
tanulók
kommunikációs
kedvét.
Arra kell bátorítani a

szülőket és a
tanulókat, hogy
otthon is
(amennyiben van
kivel), minden nap
beszéljenek
magyarul. A
tanítónak/tanárnak
együtt kell működnie
– megkülönbözteti a a szülőkkel, és a
verset és a mesét; beszédgyakorlatok
témáival
– időrendbe helyezi kapcsolatosan
az eseményeket; megfelelő
információkat kell
– felismeri a nekik nyújtani.
szereplőket, és meg
tudja különböztetni IRODALOM
őket a pozitív és a Az irodalomra
negatív ISKOLAI vonatkozóan az
tulajdonságaik OLVASMÁNYOK ajánlott szövegeket a
alapján. tanulók a tanév
(a tanító/tanár olvassa vagy folyamán fogadják be
mondja el őket, a felsorolás (a tanító/tanár
tájékoztató jellegű) felolvasása alapján),
Költészet szem előtt tartva a
magyar tagozatos
Zelk Zoltán: Ákombákom első osztályosok
számára készült
Weöres Sándor: tankönyvet/tankönyv
Haragosi/Kocsi és vonat eket is. A tanító/tanár
a gyerekek egyéni
Gazdag Erzsi: Mesebolt sajátosságainak és a
közösség
Kassák Lajos: Testvérkék lehetőségeinek
megfelelően tervez,
Csoóri Sándor: Tavaszi és választja meg a
bodzavers felsorolt iskolai
Nemes Nagy Ágnes: megfelelőket.
Tavaszi felhők
A tanító/tanár az
Varró Dániel: Andris iskolában különböző
beszélget az állatokkal szövegtípusokkal
(részlet) ismerteti meg a
tanulókat. Ajánlott
Próza egyszerű, rövid, néha
adaptált szövegeket
Népmese: A kis gida feldolgozni, így a
tanulók könnyen
Mészöly Miklós: A tíz felfedezik a
testvér szövegekben az
események időrendi
Népmese: A róka és a sorrendjét,
kacsák meghatározzák az
esemény helyét és
Móricz Zsigmond: A török idejét, valamint
és a tehenek felfedezik az ok-
okozati
Adaptált szövegek összefüggéseket,
következtetéseket
(A tanító/tanár szóbeli vonnak le.
közlése)
A tanulók
A három hangya elsajátítanak
bizonyos
A két okos csacsi irodalomelméleti
alapfogalmakat is
A három kismacska (vers, mese, szerplő,
tanmese stb.), és ez
Egérmese arra ösztönzi őket,
hogy megfigyeljék a
A farkas és a sün mű szereplőit (azok
tulajdonságait és
A róka és a varjú cselekedeteit),
érzelmi állapotaikat
Népköltészeti alkotások: (bánatos, vidám), és
különbséget tegyenek
köszöntők, sorolók, a jó és a rossz/gonosz
mondókák, népi
gyermekjátékok. fogalmak között.
A tanulónak meg kell

különböztetnie a
verset, a mesétől.
Szoktatni kell a
tanulókat arra, hogy
felfedezzék a
számukra ismeretlen
szavakat,
megkérdezzék a
tanítótól azok
jelentését, hogy minél
pontosabban
megértsék a szöveg
értelmét. A
tanító/tanár
kérdéseket tesz fel
(Ki? Mi? Hol?
Mikor? Miért?) az
elmondott, felolvasott
szöveg tartalmával
kapcsolatosan. A
tanulók válaszaikat
egyéni
képességeiknek
megfelelően adják
meg: mondatok,
összefüggő mondatok
vagy rövid szöveg
formájában.
A témák
feldolgozásakor a
párbeszédek, a
bábozás, a szituációs
játékok a tanulókat
számos kreatív
tevékenységre
motiválják.
A tanítónak/tanárnak
folyamatosan,
minden órán, új
szavakkal kell hogy
gyarapítsa a tanulók
szókincsét, amelyeket
a gyakorlás során be
is építenek
szókincsükbe.
Emellet fejlesztenie
kell az elsősök
szövegértés
képességét is. A
tanév folyamán
rendszeresen mond el
rövid történetet
(képpel vagy
képsorral
szemlélteve), mesét,
amelyet a gyerekek
hallás alapján
befogadnak,
beszélgetnek róla. Az
aktív hallgatás során
– megkülönbözteti a a tanulók képesek
hangot, a szót és a lesznek arra, hogy az
mondatot; irodalmi, az
ismeretterjesztő és
– helyesen, más szöveg tartalmát
megfelelő kapcsolatba hozzák a
hangsúllyal és szöveget kísérő
hanglejtéssel ejti ki illusztrációval.
(mondja ki) a
szerkezeti NYELVISMERET ÉS
egységeket. NYELVHELYESSÉG Az nyelvtanulás
során az első
A közlő, kérdő és felszólító osztályban a tanulók
mondatok. elsajátítják a standard
nyelv legalapvetőbb
A hangok helyes kiejtésére. mondatmodelljeit:
Tárgyak és élőlények
megnevezése:
Ez asztal. Az asztal.
Ő Jázmin. Ő Sanyi.
Jázmin és Sanyi
tanuló(k). Ők
tanulók. Igen, ez
asztal. Nem, ez nem
asztal, ez szék. Ez itt
ajtó. Az ott ablak.
Ki? Mi? Milyen?
Mária tanuló. Ő
tanuló. Igen, ő tanuló.
Nem, ő nem tanuló.
Az alma piros.
Valaki, valami
létezik:
Én tanár vagyok. Te
tanuló vagy.
Az alany cselekvést
végez:
A tanuló ír. Ő ír.
A cselekvés tárgyra
irányul:
A tanuló leckét ír.
A cselekvés helye:
Mária itt ül.
A cselekvés ideje:
Ma utazunk.
A nyelvet
rendszerként kell
bemutni a
tanulóknak. Egyetlen
nyelvi jelenséget sem
tanulmányozhatnak
izoláltan, vagyis azon
a kontextuson belül
kell megismertetni,
amelyben funkcióját
betölti.
A hallás- és a
beszédgyakorlatok
folyamán a tanulók
anélkül figyelik meg
a nyelvi jelenségeket,
hogy azokat
megneveznék. Ezáltal
megalapozzák a
nyelvről szerzett
tudás további
elmélyítését a
következő
osztályokban.
A morfológia alapjait
a tanulók azáltal
sajátítják el, hogy
azonosítják a szót
mint a hang és a
mondat közötti nyelvi
egységet. A szót
mindig a mondaton
belül kell
megfigyeltetni. A
pedagógusnak
beszéde során a
helyes szóhangsúlyt
mintaként kell a
tanulói elé állítania.
A mondat kiejtésekor
felhívjuk a tanulók
figyelmét a
hanglejtésre,
különösen a kérdő
mondatok esetében.
Különös figyelmet
kell szentelni a
hangok helyes
kiejtésének.
Az anyanyelvápolás
alapelve szerint a
tanulóknak olyan
szintű nyelvtani
tudást kell elérniük,
hogy ismereteiket új
beszédhelyzetekben
alkalmazni tudják.
Ezt a folyamatot
azonban jelentős
mértékben
befolyásolja a
tanulók összetétele az
osztályban – a
standard
nyelvhasználattól
való eltérések,
valamint a
bizonytalanságok,
hibák a tanulók
önkifejezésében. Így
az anyanyelvtanítás
során a szükséges
gyakorlatokat a
tanulók beszédének
szisztematikus
követése alapján
lehet meghatározni.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ

КУЛТУРЕ
1.разред
Назва РУСКИ ЯЗИК З ЕЛЕМЕНТАМИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ

предмету
Циль Циль настави и ученя руского язика з елементами националней култури то
посцигнуц таки ступень розвою комуникативних схопносцох школяра же би вон
самостойно применьовал схопносци висловйованя у стандардних и фахових
комуникативних ситуацийох (у складу зоз тематичним минимумом и у писаней
форми), пестовал национални и културни идентитет, етнїчне самопочитованє и
упознаванє школярох зоз елементами традициї, култури и обичайох Руснацох.

ИСХОДИ
По законченей
ОБЛАСЦ/ ТЕМА ЗМИСТИ
теми/обласци школяр
годзен:
- препознац приповедку, ЛИТЕРАТУРА ШКОЛСКА ЛЕКТИРА
писню и драмски текст; Поезия
- одредзиц главни особи и Гавриїл Костельник, Стари
обачиц розлику медзи алє здрави
позитивнима и Мелания Павлович, Жимно
неґативнима прикметами; було
- препознац загадку; Янко Олеяр, Музика, Заячки
- розликовац глас, слово и Михал Симунович, Цо то
виреченє; моц
- правилно вигвариц кратке Мелания Римар,
и подполне виреченє; Розчитованя (вибор)
- усно преприповедовац Народна писньочка, Цица и
текст; Амалка
- усно приповедац по датих Розчитованя и загадки
сличкох и о дожицох; (вибор)
- усно описовац предмети Руска народна писня по
зоз нєпостредного вибору
окруженя;
- правилно хасновац нови Проза
слова у каждодньовей
бешеди; Черешньов квиток
- правилно вигваряц Учебнїк пестованя руского
специфични гласи руского язика, Яков Кишюгас
язика у каждодньовей
конверзациї; Ручнїк
- напамят гуториц кратки Мачка
литературни тексти; Вовк
- участвовац у сценским Божа катичка
виводзеню текста; Заяци
- участвовац у културно- Рада
уметнїцких Пчоли
манифестацийох (як Бициґла
патрач або учашнїк); На стред драги
- крашнє подзековац, Кутатовац
замодлїц за помоц; Таблїчка 1, 2
- з увагу слухац Народна приповедка, Дїдо и
собешеднїка; цвикла
- розумиц поняце Басна Лєв и миш
национална припадносц и
почитовац припаднїкох Драмски тексти
других народох;
- здобуц правилни однос ґу
Драмски тексти зоз часописа
мацеринскому язику и
за дзеци Заградка (вибор)
язику других народох;
- познац подобносц медзи
руским и сербским язиком; Популарни и
- интерпретовац писнї информативни тексти
Вибор зоз илустрованих
хтори ше одноша на швета дзецинских енциклопедийох
або рочни часци; Вибор популарних и
- участвовац у дзецинских информативних текстох зоз
драмских сличкох у часописа за дзеци Заградка
складзе зоз своїм Вигварянє гласох хтори
возростом; школяром представяю
- упознац традицийни почежкосц: г, х и д’, т’.
руски обичаї (Крачун - Приповеданє о подїйох з
колядованє, Велька ноц - родительского дому, школи;
облїванє), а ґу тому и приповеданє по слики и
пригодни традицийни єдла; плану у форми питаньох.
- обачовац розлику медзи Розликованє виреченьох як
рускима и сербскима обвисценя, питаня и розказу
вирскима обичаями; з вигваряньом (интонацию) и
- розликовац и хасновац їх препознаванє на слух.
розповедне, опитне и Усне Традицийна руска народна
викричне виреченє висловйованє култура.
- правилно вигваряц гласи КУЛТУРА Подоба школяра; знац ше
руского язика ВИСЛОВЙОВАНЯ представиц, виприповедац
- хасновац єдноставни дацо о себе и своєй
вислови о себе, о блїзких и фамелиї, о товаришови,
познатих особох виприповедац о своєй
- поставяц єдноставни омилєней животинї, бависку.
питаня и одвитовац на нїх Драмски, драматизовани
тексти, сценски обробок.
Збогацованє словнїка.
Бешедни ситуациї и язични
бависка.
Реални и симулативни
Слуханє ситуациї.
Аудио-визуелни записи.
Литературни тексти чита
наставнїк або ше емитує
аудио-визуелни запис
Нєлитературни тексти: текст
зоз таблїчки, розпорядок
годзинох, уходнїца,
Читанє
поволанка и друге.
Информативни тексти:
правила справованя у
школи, живот у нашим
околїску, енциклопедия за
дзеци.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК (2. разред)

ИСХОДИ
ЦИЉ По завршеном разреду САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе и - разликује књижевне КЊИЖЕВНО - усавршавање читања
учења Српског врсте: песму, причу, бајку, СТ
језика јесте да басну, драмски текст; - Учење новог писма
ученици овладају - одреди главни догађај,
основним време и место дешавања у (латиница)
законитостима прочитаном тексту;
српског - одреди редослед догађаја - Читање текста и тумачење
књижевног језика у тексту; уочи главне и текста
ради правилног споредне ликове и
усменог и писаног разликује њихове - Књижевни појмови (лирика,
изражавања, позитивне и негативне епика,драма)
негујући свест о особине;
значају улоге - разликује стих и строфу; - Поезија,проза,драмски
језика у очувању - уочи стихове који се
текстови,популарни и
националног римују;
идентитета; да се - објасни значење информативни
оспособе за пословице и поуке коју текстоји,домаћа и школска
тумачење уочава у басни лектира
одабраних
књижевних и - Књижевни
других појмови(стих,строфа,рима,на
уметничких дела родна
из српске и успаванка,басна,бајка,ликови
светске баштине,
главни и споредни и њихове
ради неговања
традиције и особине)
културе српског
народа и - изражајно рецитује Граматика:
развијања песму; изводи драмске - Уочавање реченица по врсти
интеркултуралнос текстове; - Уочавање обележја реченице
ти. - износи своје мишљење о - Препознавање главних
тексту;разликује глас и делова реченица (субјекат и
слог; предикат)
- разликује реченице по - Уочавање и препознавање
облику и значењу; именица и глагола,род и број
именица
- Уочавање придева,род и број
- Уочавање бројева,основни и
ЈЕЗИК редни бројеви
- Разликовање глаголских
Граматика, облика и времена
правопис и -Глас и слог
ортоепија - Уочавање самогласника и
сугласника
Правопис:
- Употреба великог слова
- Правилно писање адресе
- Растављање речи на крају
реда
- писање речце ли и не
- скраћенице за мере
- употреба знакова
интерпункције
- усвајање латинице
- користи различите ЈЕЗИЧКА Основни облици усменог и
облике усменог и КУЛТУРА писменог изражавања:
писменог изражавања; -Друго писмо,штампана и
препричавање, причање, писана слова
описивање; -Разумевање прочитаног кроз
- правилно састави дужу и одговоре на питања
потпуну реченицу и споји - препричавање
више реченица у краћу - причање о догађајима и
целину; доживљајима
- учествује у разговору и - описивање предмета
пажљиво слуша Усмена и писмена вежбања:
саговорника; - ортоепске вежбе
- разликује основне делове - ортографске вежбе
текста; - диктат и аутодиктат
- изражајно чита -самостално писање
ћирилични текст - лексичке вежбе
- синтаксичке вежбе
- загонетање и одгонетање
- казивање напамет научених
текстова
- сценско приказивање
- служење речником и
енциклопедијом
- слушање и вредновање
- критичко процењивање
говора разговора у емисијама
за децу на радију и телевизији
- неговање културе слушања
саговорника
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАЂАРСКИ ЈЕЗИК (2. разред)

ИСХОДИ
По завршеном разреду
да:
A magyar nyelv - ismeri és felismeri a IRODALOM - az elolvasott szöveg
tanításának célja, szöveg és a könyv részeit, megértése
hogy a tanulók szerkezeti egységeit; - az elolvasott szövegben az
elsajátítsák a - megérti a szöveg szó időrendi sorrend felállítása
magyar irodalmi szerinti jelentését; - a szöveg üzenetének
nyelv alapvető - elkülöníti a lényeges és megfogalmazása
törvényszerűségeit kevésbé lényeges - az olvasás megszerettetésére
és megfelelő információkat; való motiválás
módon tudják - meghatározza a szöveg - a hangsúlyos olvasás
magukat kifejezni témáját; begyakorlása
szóban és írásban, - képes a szöveg alapján - a néma és a hangos olvasás
tudatosítva következtetések tökéletesítése
bennük az levonására; - fontos dolgok kiemelése a
anyanyelv - önálló véleményt formál szövegből
fontosságát a a szövegről és a hősök - az elolvasott szöveg időbeli
nemzeti identitás magatartásformájáról; sorrend felállítása
megőrzése - meghatározza a számára - a szöveg üzenetének
szempontjából, kevésbé érthető megfogalmazása
képessé téve őket szövegrészeket; - a szépirodalmi szövegeken
arra, hogy a - megkülönbözteti a belül meg tudják
magyar irodalmi prózát és a verset; különböztetni a mesét,
és más - meghatározza a elbeszélést, mondát, verset
műalkotások következő népi-kisepikai
megismerésével műfajokat: mondóka,
ápolják a magyar közmondás, találós
nép kérdés, szöveges népi
hagyományait, gyermekjáték;
kultúráját és a - felismeri a verssort,
magyar a versszakot és a rímet;
világörökség - meghatározza a
kincseit. szépirodalmi szövegek
szereplőinek jellemét,
rendszerét, egymáshoz
való viszonyát;
- felismeri a szövegben a
cselekménymozzanatok
összefüggéseit és az
eseménymozzanatok
időrendjét.
- Ismeri a hang, a szó és a NYELVTAN - a nagy kezdőbetű használata
mondat fogalmát; ÉS - a sorvégi elválasztás
- felismeri, használja az HELYESÍRÁ alapszabályai
ellentétes jelentésű és a S - rövidítések használata
rokon értelmű szavakat; - ismerjék fel a közlő és kérdő
- felismeri a szótövet és a mondatokat
toldalékot; - tanulják meg a mondatkezdő
- helyesen leválasztja a nagybetűt, a mondatvégi
szótagot; írásjeleket, jelöljék a hosszú és
- helyesen ejti és írja a rövid hangokat
kiejtéstől eltérő
helyesírású szavakat;
- megkülönbözteti az
alapvető szófajokat
egymástól;
- felismeri a hang és a
betű egymáshoz való
viszonyát;
- ismeri az ábécét,
betűrendbe sorolja a
szavakat;
- megfigyeli a hangok
időtartamát; helyesírása
tükrözi a hangok
hosszúságát;
- felismeri a mondatfajták
modalitását.
- A mondatokat helyesen SZÓBELI ÉS -értsék meg az utasításokat és
hangsúlyozza; ÍRÁSBELI megfelelő módon reagáljanak
- a beszédszüneteket KIFEJEZŐ- rájuk
betartva, megfelelő KÉSZSÉG -tudjanak beszélni saját
hangerővel és tempóval élményükről
beszél; -az adott témával kapcsolatban
- történetet mond el ki tudják fejteni
kép/képsor és saját véleményüket
élménye alapján, betartva -legyenek képesek az
az időrendi sorrendet; olvasmányok szövegének
- egyszerűen és érthetően elmondására, valamint a
tudja kifejezni fontosabb szöveghelyek és
gondolatait, ötleteit, érdekes részletek
érzelmeit és felismerésére és kiemelésére
állásfoglalását a számára
ismert eseményről,
témáról;
- szóbeli, 4-5 mondatos
leírást ad a közvetlen
környezetében található
tárgyakról, növényekről,
állatokról;
- képes közös terv alapján
adott témáról, tárgyról
rövid szóbeli közlésre;
- kerüli a szóismétlést;
- az új szavakat, a rokon
értelmű és ellentétes
jelentésű szavakat
megfelelő módon építi be
szókincsébe;
- kívülről/fejből mond
rövid szépirodalmi
szöveget;
- rövid jelenetekben
szerepel;
- alkalmazni tudja a
kommunikáció nyelvi
fordulatait a
szerepjátékokban és a
mindennapi
élethelyzetekben.
- figyelmesen hallgatja
beszédpartnerét, és nem
szakítja félbe;
- meghallgatja, megérti és
értelmezi az üzenetet;
- megérti a felolvasott
ismeretterjesztő szöveget;
- átéli az irodalmi
szöveget a bemutató
olvasás során.
- eszközhasználat szintjén
tud nyomtatott és írott
betűkkel írni;
- képes a mondatok helyes
megszerkesztésére és a
tartalmilag összetartozó
mondatok
összekapcsolására;
- tud rövid üzeneteket írni;
- ügyel a szórendre, a
különböző mondatfajták
helyes használatára;
- le tudja írni a szöveg
tartalmát kérdések
segítségével vagy azok
nélkül;
- összefüggő mondatokat
ír, és betartja az időrendi
sorrendet;
- 4-6 mondatos történetet
ír közös vagy egyéni
élmény alapján;
- közös terv alapján adott
témáról, tárgyról,
növényről, állatról írásban
összefüggő mondatokat
alkot;
- kerüli a szóismétlést;
- az új szavakat, a rokon
megfelelő módon építi be
szókincsébe;
- képes saját szövegének
javítására.
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК (2. разред)

ПРОГРАМ A
ЗА УЧЕНИКЕ ЧИЈИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРИПАДА НЕСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА И КОЈИ
ЖИВЕ У ХОМОГЕНИМ СРЕДИНАМА (основни ниво стандарда)
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршеном разреду САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе и  разуме и користи Око 150 нових пунозначних и
учења српског као предвиђени лексички помоћних речи;
нематерњег фонд; Граматички садржаји из
језика јесте претходног разреда
оспобљавање  разуме и користи (понављање и увежбавање на
 ученика да се граматичке конструкције познатој и новој лексици);
служи српским усвајане у претходнoм Проста реченица са придевом
језиком на разреду и проширује их у именском делу предиката;
новим језичким Именица у акузативу без
основном нивоу у
предлога;
усменој и писаној садржајима; Именица у локативу са
комуникацији  предметима и бићима из
предлозима у и на;
ради каснијег блиског окружења ЈЕЗИК Именица у акузативу са
успешног приписује типичне предлозима у и на са глаголом
особине; ићи;
укључивања у
 искаже радњу која се Презент глагола за сва три
живот заједнице и
дешава у тренутку лица и оба броја;
остваривања
говорења (сва три лица и Личне заменице 1, 2. и 3. лица
грађанских права множине у функцији субјекта;
оба броја);
и дужности, као и Присвојне заменице за 1. и 2.
 састави реченице са
уважавање српске лице једнине сва три рода у
правим објектом;
културе и функцији атрибута и именског
 искаже основне просторне дела предиката;
развијање
односе;
интеркултуралнос
ти као темељне
 слуша и разуме кратке „Кад си срећан”
вредности (интернационална песма,
песме и одабране одломке
демократског УНИЦЕФ)
прозних текстова;
друштва. Душан Радовић; „Најбоља
 напамет казује кратке мама на свету”
песме и одабране Драган Лукић: „Он”
дијалоге;
КЊИЖЕВНОС Јован Јовановић Змај: „Зимска
 уочава мелодију речи које Т песма” (одломак)
се римују;
По слободном избору (у
 илуструје текст који му је
складу са интересовањима
прочитан, истичући неке ученика), наставник бира
од мотива (уз помоћ аудио још један до два текста која
и визуелних средстава); нису на овој листи.
 разуме полако и јасно ЈЕЗИЧКА I. Лично представљање:

изговорена једноставна КУЛТУРА основне информације о себи –
питања и информације адреса, телефонски број
везане за свакодневне II. Породица и људи у
активности; окружењу:
 представи себе и чланове чланови породице
III. Живот у кући:
своје породице и тражи
делови куће/стана;
исте информације од просторије; двориште; Нова
саговорника; година
 чита појединачне речи и IV. Храна и пиће:
кратке реченице са основни oброци и основно
познатом лексиком и посуђе
V. Одећа и обућа:
граматиком;
одевни предмети и обућа
 пише штампаним словима VI. Здравље:
писмом које је блиско основни делови тела
његовом матерњем језику VII. Образовање:
(ћирилица или латиница). просторије у школи
(учионица), школски
намештај, школски прибор
VIII. Природа:
месеци у години; домаће
животиње
IX. Спорт и игре:
дечије игре
X. Насеља, саобраћај и јавни
објекти:
основна превозна средства;
продавница, пијаца
XI. Нетематизована
лексика: називи месеци,
бројеви до 20
XII. Комуникативни
модели: персирање;
честитање и захваљивање;
молба
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК (2. разред)
ИСХОДИ
По завршеном разреду НАЧИНИ
ученик ће бити у стању ОСТВАРИВАЊА
да:
Циљ наставе поздрави и отпоздрави, ПОЗДРАВЉАЊЕ Реаговање на усмени
и учења примењујући ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И импулс саговорника
страног језика најједноставнија ДРУГИХ; (наставника, вршњака, и
у основном језичка средства; слично); успостављање
контакта при сусрету и
образовању и - представи себе и ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ
усмено изражавање
васпитању је другог; ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; прикладних поздрава
да се - разуме јасно приликом
ученик постављена ДАВАЊЕ И растанка.
усвајањем једноставна питања ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ Слушање кратких и
функционалн личне ИНФОРМАЦИЈА О једноставних текстова у
их знања о природе и одговара на ДРУГИМА којима се неко
језичком њих; представља;
систему и - разуме кратка и РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ представљање себе и
култури и једноставна упутства и ЈЕДНОСТАВНИХ других
развијањем налоге и реагује на њих; УПУТСТАВА И особа, присутних и
одсутних.
стратегија - даје кратка и НАЛОГА
Слушање налога и
учења страног једноставна упутстава и реаговање
језика упутства и налоге; ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА на њих; давање
оспособи за - разуме позив и реагује ПОЗИВ кратких и једноставних
основну на упутстава
усмену њега; ЗА УЧЕШЋЕ У (комуникација у
комуникацију - упути позив на ЗАЈЕДНИЧКОЈ учионици - упутства и
и заједничку АКТИВНОСТИ налози
стекне активност; које размењују
позитиван - разуме кратке и ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, учесници у
наставном процесу,
однос према једноставне молбе и ЗАХВАЛНОСТИ И
упутства за игру и
другим реагује ИЗВИЊЕЊА слично).
језицима и на њих; Слушање кратких
културама, - упути кратке и ЧЕСТИТАЊЕ једноставних позива на
као и према једноставне заједничку активност и
сопственом молбе; реаговање на њих
језику и - искаже и прихвати (позив на
културном захвалност рођендан, игру,
наслеђу. и извињење на дружење...);
једноставан упућивање и
начин; прихватање/одбијање
позива
- разуме једноставно
на заједничку
исказане честитке и активност, уз
одговара коришћење
на њих; најједноставнијих
- упути једноставне израза.
честитке; Слушање једноставних
- препозна и именује исказа којима се тражи
бића, помоћ, услуга или
предмете и места из обавештење; давање
непосредног окружења; једноставног, усменог
одговора на исказану
молбу; изражавање и
описе прихватање молби,
бића, предмета и места; захвалности и
- опише бића, предмете извињења.
и Слушање кратких и
места користећи једноставних устаљених
једноставна израза којима се честита
језичка средства; празник, рођендан;
- разуме свакодневне реаговање на упућену
честитку и упућивање
исказе у вези са кратких
непосредним потребама, пригодних честитки.
реагује на њих; Слушање краћих
- изрази основне једноставних
описа бића, предмета и
потребе,
места
осете и осећања кратким у којима се појављују
и информације о спољном
једноставним језичким изгледу, појавним
средствима; облицима,
- разуме једноставна ОПИСИВАЊЕ БИЋА, димензијама и осталим
обавештења о положају ПРЕДМЕТА, најједноставнијим
у МЕСТА И ПОЈАВА карактеристикама;
простору и реагује на давање
њих; кратких описа бића,
предмета
ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, и места; тражење и
ОСЕТА И давање
- тражи и пружи кратка информација у вези са
и ОСЕЋАЊА описом
једноставна обавештења бића, предмета и места.
о Слушање исказа у вези
положају у простору; ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА са
- разуме и саопшти У потребама, осетима,
једноставне исказе који осећањима;
ПРОСТОРУ
се саопштавање
односе на хронолошко и својих потреба, осета и
осећања и (емпатично)
метеоролошко време
реаговање на туђа.
- разуме једноставне Слушање кратких
исказе текстова у
којима се изражава којима се на једноставан
припадање/ начин описује положај у
неприпадање, простору; усмено
поседовање/ тражење и
непоседовање давање информација о
и реагује на њих; положају у простору.
- тражи и даје
једноставне ИСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА Слушање кратких
текстова с
исказе којима се
једноставним исказима
изражава за
припадање/ ИЗРАЖАВАЊЕ
изражавање
неприпадање, ПРИПАДАЊА/
поседовање/ НЕПРИПАДАЊА И реаговање на њих;
непоседовање; ПОСЕДОВАЊА/ усмено
- разуме једноставне НЕПОСЕДОВАЊА исказивање
исказе слагања/неслагања,
за изражавање допадања/недопадања
допадања/недопадања и ИЗРАЖАВАЊЕ Слушање једноставних
ДОПАДАЊА/ исказа у вези са
НЕДОПАДАЊА хронолошким
- тражи мишљење и временом и
изражава метеоролошким
допадање/недопадање приликама; усмено
једноставним језичким ИЗРАЖАВАЊЕ
тражење и
средствима; СПОСОБНОСТИ давање информација о
- разуме једноставне хронолошком времену и
исказе метеоролошким
који се односе на ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ приликама у
изражавање И ужем комуникативном
способности; БРОЈЕВА контексту.
Слушање кратких
- тражи информацију о
текстова с
туђим једноставним исказима
способностима и за
саопшти шта изражавање
он/она или неко други припадања/
може/не може/уме/не неприпадања и
уме поседовања/
непоседовања
да уради;
и реаговање на њих;
- разуме и саопшти усмено
једноставне исказе који исказивање
се припадања/
односе на бројеве и неприпадања и
количине. поседовања/
непоседовања.
Слушање једноставних
исказа који говоре о
способностима;
постављање
питања у вези са
способностима и
одговарање на њих,
усмено.
Слушање једноставних
исказа који говоре о
количини
нечега; постављање
питања
у вези с количином и
одговарање на њих,
усмено.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКА (2. разред)

ИСХОДИ
По завршеном разреду
да:
Да ученици усвоје - савладају сабирање и -Сабирање и одузимање
елементарна одузимање до 100; природних бројева до 100 (с
математичка знања - схвате множење као прелазом преко десетице).
која су потребна за сабирање једнаких сабирака, --Комутативност и
схватање појава и упознају и користе термине асоцијативност сабирања.
зависности у и знак множења; -Множење и дељење природних
животу и друштву; - упознају операцију дељења, бројева; знаци за множење и
да оспособи користе термине и знак дељење (. , :); речи: чиниоци,
ученике за примену дељења; производ, дељеник, делилац,
усвојених - упознају (на примерима) количник.
математичких знања комутативност и -Нула и јединица као чиниоци;
ПРИРОДНИ
у решавању асоцијативност рачунских нула као дељеник.
БРОЈЕВИ ДО
разноврсних операција (без употребе ових -Комутативност и асоцијативност
100
задатака из животне назива); множења.
праксе, за успешно - уочавају својства нуле као -Изрази (две операције); заграде,
настављање сабирка, чиниоца и редослед рачунских операција.
математичког дељеника, а јединице као -Слово као замена за неки број.
образовања и чиниоца и делиоца; -Одређивање непознатог броја у
самообразовања; - савладају таблицу множења једнакостима типа: x + 5 = 9; 7 x =
као и допринесе једноцифрених бројева и 35; x : 5 = 3; 12 : x = 4.
развијању одговарајуће случајеве -Појам половине.
менталних дељења (до аутоматизма); -Решавање једноставнијих
способности, - савладају множење и задатака (највише две операције).
свестраном дељење у оквиру 100,
развитку личности упознају функцију заграде и ГЕОМЕТРИЈСК -Уочавање предмети облика
ученика. редослед извођења И ОБЛИЦИ лопте, ваљка, квадра и коцке.
рачунских операција; -Упоређивање предмета по
- умеју да прочитају и облику, ширини, висини и
запишу помоћу слова збир, дебљини.
разлику, производ и -Дуж, полуправа и права. Цртање
количник, као и да знају да разних кривих и изломљених
одреде вредност израза са линија.
две операције; -Отворена и затворена изломљена
- упознају употребу слова линија.
као ознаку за непознати број Уочавање и цртање
(односно, као замену за неки правоугаоника и квадрата на
број) у најједноставнијим квадратној мрежи.
примерима сабирања и
одузимања; -Мерење дужи помоћу метра,
- умеју да решавају дециметра и центиметра.
текстуалне задатке с једном - Мере за време: час, минут, дан,
и две рачунске операције, седмица - недеља, месец.
као и једначине с једном -Однос између јединица
операцијом (на основу веза упознатих мера.
између компонената
операције);
- схвате појам половине;
- уочавају и стичу одређену МЕРЕЊЕ И
спретност у цртању праве и МЕРЕ
дужи као и разних кривих и
изломљених линија;
- уочавају и цртају
правоугаоник и квадрат на
квадратној мрежи;
- упознају и примењују мере
за дужину (м, дм, цм) и
време (час, минут, дан,
седмица, месец)
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СВЕТ ОКО НАС (2. разред)
ИСХОДИ
да:
Циљ наставе и - идентификује групе ДРУГИ И ЈА уочавање заједничких и
учења Света око људи којима припада и различитих особина живих
нас јесте своју улогу у њима; бића
упознавање себе, - оствари права и изврши оспособљавање ученика да
свог природног и обавезе у односу на препознају и разумеју
друштвеног правила понашања у сопствена осећања и потребе
окружења и групама којима припада; и њихову мећусобну
развијање се понаша тако да повезаност, да штите и
способности за уважава различитости остварују своје потребе на
одговоран живот других људи; начин који не угрожава
у њему. -прихвати последице друге
када прекрши правила
понашања групе;
- сарађује са другима у
групи на заједничким
активностима;
- разликују потребе од
жеља на једноставним
примерима из сопственог
живота;
- препозна грб, заставу и КУЛТУРА Симболи Републике Србије:
химну Републике Србије ЖИВЉЕЊА грб, застава и химна.
и примерено се понаша Типови насеља: село, град.
према симболима; Здрав начин живота:
-одреди тип насеља на хигијена тела, разноврсна
основу његових исхрана, број оброка,
карактеристика;повеже боравак у природи и
личну хигијену, боравак физичка активност.
у природи, физичку Сналажење у насељу
активност и разноврсну оријентација у простору
исхрану са очувањем правилно понашање у групи
здравља; познавати и придржавати се
- одржава личну основних правила у
хигијену- руку, зуба и саобраћају
чулних органа; Временске непогоде (олуја,
-примени правила град, мећава) и безбедно
културног и безбедног понашање у затвореном и на
понашања у саобраћају и отвореном простору.
превозним средствима у
насељу са околином;
-безбедно поступа пре и
током временских
непогода;
- истезањем,савијањем и ЧОВЕК СТВАРА описивање и симулирање
сабијањем одреди неких појава и моделовање
својства материјала; једноставних објеката у свом
-одабере материјале који окружењу
својим својствима подстицање и развијање
највише одговарају истраживачких активности
употреби предмета; код деце
-пронађе нову намену Занимања људи у граду и
коришћеним предметима; селу.
-наводи примере
различитог облика
кретања у окружењу;
- одабере начин кретања
тела, узимајући у обзир
облик тела, врсту подлоге
и средину у којој се тело
креће;
- измери растојање које
тело пређе током свог
кретања;
- пронађе тражени КРЕТАЊЕ И Различити облици кретања
објекат у насељу помоћу ОРИЈЕНТАЦИЈ тела
адресе; А У ПРОСТОРУ Утицај облика тела, подлоге
Именује занимања људи И ВРЕМЕНУ и средине на кретање по
у свом насељу са равној подлози и пређено
околином; растојање тела.
- одреди време помоћу Сналажење у насељу помоћу
часовника и календара адресе (улица, кућни број) и
користећи временске карактеристичних објеката.
одреднице: сат,дан, Сналажење у времену у
седмицу, месец, годину; односу на временске
- забележи и прочита одреднице: минут, сат, дан,
податке из личног живота седмица, месец, година,
помоћу ленте времена; датум, годишња доба.
- разликује облике Средства за мерење времена:
рељефа у свом насељу и часовник, календар, лента
околини; времена.
- разликује облике и
делове површинских вода
у свом насељу и околини
- идентификује РАЗНОВРСНОС Рељеф и облици рељефа.
заједничке особине Т ПРИРОДЕ Рељеф у насељу и околини.
живих бића на Облици појављивања воде:
примерима из окружења; површинске воде (текуће,
- повеже делове тела стајаће) и њихови делови.
живих бића са њиховом Површинске воде у насељу и
улогом; околини.
- разврстава биљке из Заједничке особине живих
окружења на основу бића.
изгледа листа и стабла; Функције (улога) делова
- разврстава животиње из тела живих бића.
окружења на основу Разноврсност биљака у
начина живота и начина окружењу .
исхране; Разноврсност животиња у
наводи примере који околини .
који показују значај Значај биљака и животиња
биљака и животиња за за човека.
човека; Улога човека у очувању
- штедљиво троши природе (штедња производа
производе које користи у који се користе у
свакодневним свакодневном животу,
ситуацијама; разврставање отпада на
- разврстава отпад на предвиђена места, брига о
предвиђена места; биљкама и животињама).
- негује и својим Сунчева светлост и топлота,
понашањем не угрожава вода, ваздух и земљиште -
биљке и животиње у неопходни услови за живот.
окружењу; Промене у природи и
- препозна примере активности људи у
повезаности живих бића зависности од годишњих
са условима за живот; доба.
- повеже промене у
природи и активности
људи са годишњим
добима:
- изведе једноставне
огледе пратећи упутства;
- повеже резултате рада
са уложеним трудом.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ (2. разред)
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршеном разреду САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе и - користи материјал и ОБЛИЦИ - светлост као услов за опажање
учења Ликовне прибор на безбедан и облика; визуелне
културе је да се одговоран начин; Облици карактеристике природних и
ученик, - изрази, одабраним
вештачких облика; дизајн
развијајући материјалом и техникама Супротности
стваралачко своје емоције, машту, предмета за свакодневну
мишљење и сећања и замисли; употребу).
Облик и целина
естетичке - користи једноставне - обојено и безбојно,
критеријуме кроз информације и одабрана једноставно и сложено,
практични рад, ликовна дела као испупчено и удубљено,
оспособљава за подстицај за стваралачки СПОРАЗУ- ближе и даље...).
комуникацију и рад; МЕВАЊЕ
- истакнути део целине;
да изграђује - изражава, светлим или
позитиван однос тамним бојама, свој Тумачење везивање и спајање облика).
према култури и доживљај уметничког - невербално и визуелно
уметничком дела; Слика и реч изражавање; садржај
наслеђу свог и - идентификује истакнути визуелних информација-
других народа део целине и визуелне ЛИКОВНЕ редослед радње у стрипу;
супротности у свом ИГРЕ знаци; лепо писање;
окружењу;
честитке.
- преобликује, самостално Боја
или у сарадњи са другима,
материјале и предмете за - светле и тамне боје; боја и
Замишљања облик; боја и звук).
рециклажу;
- тумачи једноставне обликовање простора -
визуелне информације које школа, учионица, соба;
опажа у свакодневном ПРОСТОР музеј).
животу;
- изражава мимиком и/или Простор - кретање једног облика у
телом различита простору; кретање више
расположења, покрете и Кретање облика у простору.
кретања;
- упоређује свој и туђ Сцена - маске, костими, реквизити.
естетски доживљај
простора, дизајна и
уметничких дела;
- повезује уметничко
занимање и одговарајуће
продукте;
- пружи основне
информације о одабраном
музеју;
- разматра, у групи, шта и
како је учио/ла и где та
знања може применити.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ (2. разред)
ИСХОДИ
НАЧИНИ
ЦИЉ По завршеном разреду САДРЖАЈИ
- развијање објасни својим речима а) Певање
интересовања, утиске о слушаном делу,
музичке осетљивости особине тона, доживљај - Певање песама
и креативности; прегласне музике и њеног (учење по слуху).
оспособљавање за утицаја на тело; -Певање и извођење
разумевање - разликује различите музичких игара (игре
могућности музичког инструменте по боји звука уз покрет, дидактичке
изражавања; и изражајним игре).
- развијање могућностима; - Певање једноставних
осетљивости за - издвоји основне музичке модела и наменских
музичке вредности изражајне елементе; песама као звучне
упознавањем - препозна музичку тему припреме за поставку
уметничке традиције или карактеристични мотив музичке писмености.
ИЗВОЂЕЊЕ
и културе свога и који се понавља у
МУЗИКЕ
других народа. слушаном делу; б) Свирање:
- повезује карактер дела са - Свирање пратње за
изражајним музичким бројалице, песме, игре
елементима и на различитим
инструментима; изворима звука
- изговара бројалице у -На основу искуства у
ритму, уз покрет; извођењу музике,
- пева по слуху песме препознати: темпо
различитог садржаја и (брзо - споро),
расположења; динамичке разлике
- изводи уз покрет музичке (гласно - тихо,
и традиционалне игре; постепено појачавање
- примењује правилан и утишавање)
начин певања и договорена Слушање вокално-
правила понашања у инструменталних
групном певању и свирању; композиција за децу и
- свира по слуху ритмичку кратких
пратњу уз бројалице и инструменталних
песме, једноставне композиција
аранжмане, свирачке различитог садржаја и
деонице у музичким расположења, као и
играма; СЛУШАЊЕ
музичких прича.
- повезује почетне тонове МУЗИКЕ
- Слушање народних
песама-модела и песама и игара.
једноставних наменских
песама са бојама;
- повезује ритам са
- објашњава својим речима
доживљај свог и туђег
извођења; МУЗИЧКО Опонашање звукова из
- учествује у школским СТВАРАЛАШТВ непосредне околине,
приредбама и О спонтаном или
манифестацијама; договореном
- направи дечје ритмичке импровизацијом (звуци
инструменте; у кући, звуци града,
- осмисли покрете уз звуци у природи...).
музику; - Ритмичким и звучним
- осмисли ритмичку ефектима креирати
пратњу за бројалице, песме једноставне пратње за
и музичке игре помоћу бројалице, песме,
различитих извора звука; приче, стихове,
- осмисли одговор на музичке игре,
музичко питање; користећи при том
- осмисли једноставну различите изворе звука
мелодију на краћи задати (глас, тело, дечји
текст; ритмички
- према литерарном инструменти).
садржају изабере од - Креирање покрета уз
понуђених, одговарајући музику коју певају или
музички садржај; слушају ученици.
- поштује договорена - Смишљање малих
правила понашања при ритмичких целина
слушању и извођењу помоћу различитих
музике; извора звука (говор,
- користи самостално или изговарање групе
уз помоћ одраслих, гласова, различитим
доступне носиоце звука. предметима, дечји
инструменти).
- Импровизовање
ритмичког дијалога на
различитим изворима
звука.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ (2. разред)
ИСХОДИ
да:
Циљ - примени једноставне, ФИЗИЧКЕ - разликује правилно од
физичког двоставне СПОСОБНОСТИ неправилног држања тела
васпитања јесте општеприпремне вежбе МОТОРИЧКЕ - развијање и усавршавање
да разноврсним и (вежбе обликовања); ВЕШТИНЕ
моторичких способности
систематски - правилно изводи вежбе, Ходање и трчање
м моторичким разноврсна природна и
активностима, у изведена кретања; Скакања и -развијање координације,
повезаности са - комбинује усвојене прескакања гипкости, равнотеже и
осталим моторичке вештине у игри експлозивне снаге
васпитно и свакодневном животу; Бацања и хватања
- - одржава равнотежу у -изводи покрет у задатом
образовним различитим кретањима; Пузања, вишења, смерувешто изводи
подручјима, - разликује правилно од упори и пењања једноставне форме
допринесе неправилног држања тела; природног кретања
интегралном - успостави правилно Вежбе на тлу
развоју личности држање тела; -вешто изводи једноставне
ученика - правилно дише током Вежбе равнотеже форме природног кретања
(когнитивном, вежбања; слуша упутства и изводи
афективном, - изведе кретања, вежбе и Вежбе са покрет у задатом смеру
моторичком), кратке саставе уз музичку реквизитима
развоју пратњу; -вешто изводи задате вежбе
моторичких - изведе дечји и народни Плес и Ритимика са реквизитима
способности, плес; уочава своје моторичке
стицању, - користи основну Полигони способности и
усавршавању и терминологију вежбања; особине,сличности и
примени - поштује правила ФИЗИЧКА И разлике међу вршњацима
моторичких понашања у и на ЗДРАВСТВЕНА
умења, навик просторима за вежбање; КУЛТУРА -усклађује једноставне и
аи - поштује мере задате покрете уз музику
неопходних безбедности током Култура правилно изводи основне
теоријских знања вежбања; вежбања и играња кораке народних плесова
у свакодневним и - одговорно се односи
специфичним према објектима, Здравствено -познаје правила
условима живота справама и реквизитима у васпитање елементарних игара и
и рада. просторима за вежбање; придржава их се стварање
- поштује правила игре; услова за социјално
- навија и бодри учеснике прилагођавање ученика на
у игри на начин којим колективан живот и рад
никога не вређа;
- прихвати победу и пораз -формирање правилног
као саставни део игре и односа према физичком
такмичења; вежбању и здрављу;
- уредно одлаже своје развијање и неговање
ствари пре и након другарства; препознавање
вежбања; негативних -
- уочава улогу делова тела неприхватљивих облика
у вежбању; понашања у игри и др.
- уочи промене у расту
код себе и других;
- препозна сопствено
болесно стање и не вежба
када је болестан;
- примењује здравствено-
хигијенске мере пре, у
току и након вежбања;
- одржава личну хигијену;
- учествује у одржавању
простора у коме живи и
борави;
- наведе врсте намирница
у исхрани;
- препознаје везу вежбања
и уноса воде;
- повеже ходање и трчање
са позитивним утицајем
на здравље;
- препозна лепоту покрета
у вежбању;
- се придржава правила
вежбања;
- вреднује успех у
вежбању;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДИГИТАЛНИ СВЕТ (2. разред)
ИСХОДИ
НАЧИНИ
Циљ наставе и - упореди начин на који Учење путем школске
учења предмета учи у школи са онлајн платформе за онлајн учење.
Дигитални свет учењем путем школске Учење уз помоћ дигиталних
јесте развијање платформе; уџбеника.
дигиталне - користи школску Креативно графичко
компетенције платформу за онлајн изражавање коришћењем
ученика учење (уз помоћ дигиталног уређаја.
неопходне за наставника и/или Умрежавање дигиталних
безбедну и родитеља/законског уређаја и прилике за
правилну заступника); размену материјала,
употребу - самостално користи ДИГИТАЛНО комуникацију и заједнички
дигиталних дигиталне уџбенике за ДРУШТВО рад који из умрежавања
уређаја за учење, учење; произилазе.
комуникацију, - креира, чува и поново
сарадњу и уређује дигиталну слику
развијање основа (самостално и/или уз
алгоритамског помоћ наставника)
начина користећи одговарајућу
размишљања. апликацију;
- својим речима објасни
појам покретне слике;
- креира елементе Добици и ризици који
покретне слике; произилазе из комуникације
- креира једноставан путем дигиталних уређаја.
графички дигитални Понашање на интернету -
материјал намењен интернет бонтон.
познатој публици; Остављање личних
- својим речима објасни података при коришћењу
због чега дигиталне дигиталних уређаја.
уређаје повезујемо на Примерена реакција у
мреже, укључујући БЕЗБЕДНО случају контакта са
интернет; КОРИШЋЕЊЕ непримереним дигиталним
- наведе могућности за ДИГИТАЛНИХ садржајем, непознатим,
размену материјала, УРЕЂАЈА злонамерним особама или
комуникацију и особама које комуницирају
заједнички рад (учење) на неприхватљив начин.
које су настале Организација времена и
захваљујући умрежавању услова за рад при онлајн
дигиталних уређаја; учењу.
- објасни добитке и ризике Коришћење дигиталних
који произилазе из уређаја и заштита животне
комуникације путем средине.
дигиталних уређаја;
- разликује неприхватљиво АЛГОРИТАМСК Разлагање проблема на
од прихватљивог И НАЧИН мање целине.
понашања при РАЗМИШЉАЊА Осмишљавање алгоритама
комуникацији на линијске и цикличне
интернету; структуре који води до
- реагује на одговарајући решења једноставног
начин ако дође у додир са проблема.
непримереним дигиталним Креирање рачунарског
садржајем, непознатим, програма у визуелном
злонамерним особама или програмском језику.
особама које Анализа постојећег
комуницирају на програма креираног у
неприхватљив начин; визуелном програмском
- наведе неке од начина на језику и тумачење функције
које корисници блокова од којих је
дигиталних уређаја сачињен.
остављају личне податке у Управљање понашањем
дигиталном окружењу; физичког дигиталног
- организује сопствено уређаја креирањем
учење у онлајн окружењу програма у визуелном
на начин који не угрожава програмском језику.
здравље и личну Уочавање и исправљање
безбедност, као и грешака у програму.
сигурност дигиталног
уређаја;
- предложи начине
одлагања електронског
отпада који не угрожавају
животну средину;
- својим речима објасни
појам алгоритам;
- анализира једноставан
познати поступак који
садржи понављања
одређених радњи и
представи га
алгоритамски;
- креира одговарајући
рачунарски програм у
визуелном програмском
језику;
- анализира једноставан
програм креиран у
језику и објасни шта и на
који начин тај програм
ради;
- уочи и исправи грешку у
једноставном програму,
провери ваљаност новог
решења и по потреби га
додатно поправи
(самостално или
сараднички);
- креира програм у
језику којим управља
понашањем расположивог
физичког дигиталног
уређаја.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ (2. разред)
ИСХОДИ
НАЧИНИ
Циљ наставе и - разликује понашања ЉУДСКА подстицање групног
учења програма појединаца која доприносе ПРАВА рада,догова
Грађанско или ометају Ја и други у рања и сарадње са
васпитање је функционисање и различитим вршњацима и одраслима
подстицање напредовање групе; групама активно учествовање у
развоја личности - успоставља, гради и чува процесу васпитања
која је одговорна успешне односе са
према својим члановима групе којој ДЕМОКРАТСКО -подстицање
правима и припада; ДРУШТВО самосвести,самопоштовања
правима других, - искаже своја осећања и Школа као и
отворена за потребе на начин који не заједница уважавања других
договор и угрожава друге; развијати самопоштовање и
сарадњу и - препозна и уважи самопоуздање
спремна да осећања и потребе других; ПРОЦЕСИ
активно - наведе и својим речима У -оспособљавање ученика да
учествује у објасни основна права САВРЕМЕНОМ препознају и разумеју
животу школске детета садржана у СВЕТУ сопствена осећања и
заједнице, Конвенцији о дечјим Школа као потребе и њихову
уважавајући правима; безбедно место међусобну повезаност,да
принципе, - прихвата и образлаже на штите и остварују своје
процедуре и примерима из живота да потребе на начин који не
вредности свако дете има иста права угрожава друге
демократског без обзира на ГРАЂАНСКИ
друштва различитости; АКТИВИЗАМ
- препозна ситуације Школа као -развијање комуникативне
кршења својих и туђих безбедно место за способности,невербалне и
права и показује све вербалне
спремност да тражи комуникације,вештина
помоћ; ненасилне комуникације
- се договара и одлучује у
доношењу правила групе и -оспособљавање ученика за
да се понаша у складу са примену вештина
њима; ненасилне комуникације у
- наводи примере решавању сукоба и
међусобне повезаности вршњачком поседовању
права и одговорности;
- разликује ненасилну од
насилне комуникације -развијање креативног
међу члановима групе на изражавања
примерима из оспособљавање ученика да
свакодневног живота, из упознају
књижевних дела које чита непосредно друштвено
и филмова које гледа; окружење и
- саслуша излагање сопствено место у њему и
саговорника без упадица и да активно
са уважавањем; доприносе развоју школе по
- даје и прихвата предлоге мери детета
водећи рачуна о интересу
свих страна у сукобу; -оспособљавање ученика да
- представи шта садржи и упознају и
чему служи Правилник о уважавају дечја права и да
безбедности ученика буду способни да активно
његове школе; учествују у њиховом
- се понаша у складу са остваривању
Правилником о
безбедности ученика;
- наводи примере
одговорности одраслих и
ученика за безбедност у
школи;
- препознаје предности,
ризике и опасности по
себе и друге и одговорно
поступа при коришћењу
мобилног телефона и
интернета;
- сарађује и преузима
различите улоге на основу
договора у групи;
- износи мишљење,
образлаже идеје, даје
предлоге који могу
унапредити безбедност
ученика у школи;
- учествује у изради плана
једноставне акције;
- са другим ученицима
изводи и документује
једноставну акцију;
- доприноси промоцији
акције;
- на једноставан начин
вреднује изведену акцију.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

2. разред
Циљ наставе Ученици треба да: Моје место у цркви Код ученика треба да
православног -уоче да Литургија Литургијске службе и се развије свест да је
катихизиса није обичан догађај њихов смисао Бог заједница
( веронауке) у -уоче да се на Живот у цркви-лепота личности и да се
основном образовању Литургији празника открива свету преко
и васпиитању јесте да пројављљује Бог као Трпеза Господња литургијске заједнице
пружи целовит заједница личности: Света Литургија- људи.
православни поглед на Оца, Сина и Светог прослава Васкрса Кроз одлазак на
свет и живот, Духа Икона- прозор у богослужења, ученик
уважавајући две -упознају структуру вечност се упознаје са
димензије: историјски Литургије структуром
хришћански жиивот и -разликују радње на Литуургије.
есхатолошки живот. Литургији Објашњење тока
Верском наставом би -уоче да је Христос, Литургије
требало да се иако физички одсутан, -кроз израду паноа
посведочи садржај приисутан на -учење литургијских
вере и духовно Литургији као плод песама
искуство наше љубави према -одлазак на Литургију
традиционалних њему Ученик се упознаје са
цркава и религијских -упознају се са светом православном
заједница које живе и тајном крштења иконографијом кроз
делују на њиховом -појмом ииконе и бојење икона
простору. иконописа -одлазак на причешће
Ученици треба да - упознају се на Литургију
упознају веру и манастирима и
духовне вредности монаштвом
сопствене историјски
дате цркве или верске
заједнице у отвореном
и толерантном
дијалогу уз уважавање
других религијских
искустава и
философских погледа
на свет као и научних
сазнања и свих
позитивних искустава
и достигнућа
човечанства
НАСТАВНИ ПРОГРАМ КАТОЛИЧКИ ВЕРОНАУК

2. разред
ИСХОДИ
По завршеном НАЧИНИ
разреду ученик ће ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе Задаци наставе I. ОПЕТ Из доживљених искустава
веронауке je да дете веронаука су: ЗАЈЕДНО прелази се на истине, из
упозна Бога Оца, - да код ученика 1. Градимо којих се потом враћа на
његову љубав и deset развија заједницу и свакодневну њихову
zapovest, да се отвореност и пријатељство примену. Кратко
родитељи и овај дивни однос према Богу II. Људи на понављање садржаја
свет схвате као Божји као другој и Божјем путу предходног сата, и
дар, а затим да упозна другачијој Особи 2. Аврам верује посебно осветљавање
Исуса Христа, онога у односу на нас, Богу онога што ће послужити
кога нам је Отац као и отвореност 3. Бог награђује као темељ за актуакни
послао као своје и однос према Аврама за веру сат. Након постављања
највеће љубави. другом човеку као (3посетилаца, цуља прелази се на
Открити и упознати слици Божјој. рођење Исаково) обраду нових наставних
библијски сликовима 4. Сви смо браћа, садржаја, где се заправо
тајну Божје близине и -да ученици буду иако се разликујемо објашњава ученику, што
преко тих ликова свесни томе да (Јаков и Исав) то значи да „смо у
отварати се Богу и нас Бог воли и 5. Бог улази у савез заједници с Богом“,
слушати његову опрости. – пријатељство с истичући што то значи за
поруку Јаковом нас и за људе око нас.
-Преко старозаветних - да се ученици 6. Ако верујемо и Овако усвојено градиво, у
великанаспознатина оспособе за ми смо потомци складу са одгојним
чине пријатељевања с препознавање Аврама, Исака и циљем, мора наћи своју
Богом и како их Бог димензија Јакова примену у животу
води кроз животном властите особе, 7. Јосип Египћанин ученика. Разговара се
путу младалачких и његова браћа зашто захвалити Богу за
- Научити како на проблема у светлу 8. Браћа су родитеље, браћу и
животном путу слободе, живота у неправедна са пријатеље. Оваква
постојезнакови Божје заједници и Јосипом спознаја и дечје искуство
доброт и правила која егзистенцијалне 9. Бог, зло се ослањају на његов
нам чувају живот и димензије живота преокреће у добро доживљај и на текст
чине га квалитетнијим и смрти на 10. Јосип опрашта Светог Писма.
- Откривити и темељу искуства браћи Игра улога и
упознати Божју Цркве. 11. Бог нас воли и драматизација.
величину и благослов води кроз наш Учесници причају
у његовим речима и - да код ученика живот конкретна искуства која
заповедима, особито у изгради и развије 12. Понављање и су повезана са темом.
Исусовој заповеди способност систематизације
љубави дубљег обрађених градива
-Упознати и разумевања и III. Исус Божји
прихватити Божје вредновања поклон земљи и
заповедика о правила културе. људима
живота и успешнога - упУпознати 13. Људи живе у
животнога остварења истине вевере: нади и исчекивању
који се састоји у Бог је чичитав 14. Исус је
љуави према Богу, свет и нас очекивани
према себи, ближњима љљуде Спаситељ – Божји
и свим људима чудесно син
-Упознати и увидјети стстворио, све 15. Мудраци траже
да се у догађајима нас љљуби, он Исуса -
повести спасења, је Исусов и Богојављење
посебице у Исусову наш ООтац, 16. Божић је
утјеловљењу и он је Отац празник љубави
послању, показује да је свсвих људи 17. Мој поклон
он Божји дар људима, на зеземљи малом Исусу
обећани и очекивани - – белих и (припреме за
Месија црних, божић) –
-У сусрету с Исусом сисиромашних закључивање оцена
открити Божју љубав, и бобогатих, IV. С Богом за
његову бригу за добрих и злих; путу живота
свакога човека и за - у сусрету с 18. Пут до Небеског
читав свет, о чему Исусом Оца
сведоче и приповедају открити Божју
Еванђелјаи друге љубав, његову 19. Само је један
новозаветне књиге бригу за прави Бог – 1.
- Упознати и доживети свакога човека заповед
да се Исусова љубав и за чичитави 20. Поштуј име
очитује особито у свет, о чечему Божје! – 2- заповед
тајни његове жртве и сведоче и 21. Недеља – дан
ускрснућа и градити прприповедају Господњи – 3.
став особнога Еанђеља и заповед
прихваћања и вере у друге 22. Међусобно
Исусово ускрснуће ноновозаветне поштовање у
- Изграђивати, у кккњиге; породици – 4.
сусрету с Исусом, - Упознати и заповед
упознавање и танје додоживети да 23. Чувај дар
властитога живота и се Исусова живота – 5. и 6.
потребна сљедовања у љубав заповед
доброти и очочитује 24. Живи у правди:
племенитости, особито у немој красти и туђе
посебно према тајни његове не жели – 7, 9. и 10.
сиромашнима и жртве и заповед
угроженима ускрснућа и 25. Твоје речи и
-Научити градити, у градити став твоја дела нек буду
духу Исусове поруке, особнога прави – 8. заповед
добре односе са прихваћања и 26. Понављање
својим вршњацима, с вере у обађених градива
ближњима и са свим Исусово
људима с којима се ускрснуће
сусрећу - научити V. Исус открива
- Помоћи деци развити градити, у своју љубав према
способност духу Исусове људима
изражавања стечених поруке, добре 27. Цветница –
спознаја, упознавање и односе са Исус улази у
искуство радости својим Јерусалим
међусобнога вршњацима, с 28. Исус је из
заједништва, ближњима и љубави патио и
опраштања у школи, са свим умро на крсту
али и у обитељи и људима с 29. Исус је васкрсао
црквеној заједници и којима се из мртвих
остварење позива на сусрећу 30. Жене код
радосносу диоништво Исусовог гроба
у раду, у игри и у 31. Исус нам
слављењу живота доноци мир и
радост – Исус се
појавњује
апостолима
32. Литургијски
израз и хришћански
симбол Исусове
смрти и васкрса
VI. Лепо је, кад су
браћа и сестре
заједно
33. Исусов друг све
добро ради
34. Опрости
пријатељу и буди
сретан
35. Молитва
повезује људе
VII. Наша радост

и захвалност
36. С Богом у
животним
радостима -
закључивање оцена
на крају годишта

КУЛТУРЕ
2. разред
НАЧИНИ
A magyar nyelv - - Elsajátítja a helyes NYELVI KULTÚRA
anyanyelvápolás kiejtést, hangsúlyt, Az első osztályban a nyelvi
tanításának célja, hanglejtést; Beszéd kultúra az alapvető
hogy a szerb - pontosan artikulál, Szókincsfejlesztő és beszédfejlesztést, valamint a
nyelvű tagozatra beszéde tagolt, mondatalkotási gyakorlatok. beszédhallás fejlesztését
járó magyar érthető és közepes Az életkornak megfelelő foglalta magába, a második
anyanyelvű tempójú; rövid mesék, történetek. osztályban ennek a
tanulók - helyesen ejti ki a Irányított és szabadon
elsajátítsák a rövid és a hosszú folytatott beszélgetés részterületnek a
magyar nyelv magán- és (párbeszéd). készségszintűvé mélyítésén
alapvető mássalhangzókat; Nyelvi játékok. van a hangsúly. A nyelvi
nyelvhasználati - alapszinten képes Beszélgetések, szituációs kultúra részterületének céljai
szabályait, és verbális játékok. az egyéb részterületekkel
megfelelő módon kommunikációra; Dráma- és dramatizált összhangban, vagy önálló
tudják magukat - rövid szóbeli szövegek, színpadi tanegységek keretében
kifejezni szóban, üzenetet fogalmaz improvizációk. valósulnak meg. A második
tudatosuljon meg, megfelelő Jelenetek előadása és osztályban figyelmet kell
bennük az szavakkal; bábozás. fordítani a szóbeli
anyanyelv - kívülről/fejből Hibás szórendű mondatok kifejezőkészség permanens
fontossága a mond rövid javítása. fejlesztésére. Az alapozás
nemzeti identitás népköltészeti Rokon értelmű és ellentétes lényege, hogy a tanulók
megőrzése alkotást, drámai jelentésű szavak gyűjtése. viszonylag fejlett beszédalap
szempontjából. szöveget, Önellenőrzés, közös javítás. birtokába jussanak. Ezért
gyermekverset; beszédüket a szó, a mondat
- képes egyszerű Befogadás és a szöveg szintjén egyaránt
beszédszituációk Valós vagy szimulált fejlesztjük, és a fejlesztés
eljátszására; helyzetek. folyamatában nemcsak a
- a felolvasott rövid Szóbeli közlés befogadása. nyelvi kultúra részterületeit
szöveggel Felolvasott szöveg használjuk ki, hanem a
kapcsolatban tud a befogadása szövegelemzés és a
feltett kérdésekre Utasítás, szóbeli üzenet. nyelvhelyesség nyújtotta
válaszolni (elmesélni A másokra figyelést lehetőségeket is.
a szöveg tartalmát). fejlesztő játékok.
Ismeretterjesztő szöveg A beszédfejlesztés alapozását
- Figyelmesen bemutatása. szolgáló (szó-, illetve
hallgatja Irodalmi szöveg bemutatása mondatszintű)
beszédpartnerét, és
tevékenységformák közül
nem szakítja félbe;
kiemelünk néhányat: közös
- meghallgatja,
szógyűjtés adott szempontok
megérti és értelmezi
szerint, szavak
az üzenetet;
csoportosítása, rokon értelmű
- megérti a
szavak felismerése adott
felolvasott, rövid
szóhalmazból, szópárok
ismeretterjesztő
alkotása, mondatalkotás
szöveget;
képek segítségével, megadott
- átéli az irodalmi
szavakkal, kifejezésekkel,
hiányos mondatok
olvasás során.
kiegészítése, kérdések
alapján válasz
megfogalmazása. A
szövegszintű beszédfejlesztés
történhet kép/képsor alapján.
A szóbeli megnyilvánulás
része a versmondás és a
drámarészletekben való
hangos szereplés is. Fontos
szerepet játszanak ebben a
párbeszéddel kapcsolatos
feladatok (párbeszéd alkotása
adott szöveg
dramatizálásával, adott téma
alapján, megjelölt téma
alapján megadott mondatok
felhasználásával vagy
szereplők megadásával).
A tananyagot témakörök és
témák szerint ajánlott
feldolgozni. Az első
osztályban javasolt témákon
kívül még a következő
témákat lehet feldolgozni:
NAPSZAKOK: reggel, dél,

este, délelőtt, délután, éjjel.
ÉTKEZÉS: Reggeli, ebéd,

vacsora, uzsonna (étkezés
közben az illedelmes
viselkedés szabályai).
Egészséges táplálkozás. Az
idő mérése (óra és perc).
Tőszámnevek 1-60-ig.
Sorszámnevek 1‒20-ig.
VÁSÁROLUNK: A piacon.
A boltban. A játékboltban.
TERMÉSZET: Az évszakok
váltakozása. A hónapok.
A tanulók beszédkultúráját
játékos aktivitásokkal is
fejleszthetjük: nyelvi
játékkal, játékos
beszélgetéssel (pl.
beszélgetés egy
meseszereplővel), szituációs
gyakorlatokkal (pl.
beszélgetés az üzletben, a
piacon, a szünetben, az
iskolaudvaron) stb.
A befogadás (beszédhallás), a
kommunikációs partner
meghallgatása a
kommunikáció lényeges
eleme. A tanulókat arra
utasítjuk, hogy az irányított
és a szabadon folytatott
beszélgetések során, de a
valós szituációkban is,
figyelmesen és kulturált
módon hallgassák meg
kontextusban (utasítások,
szóbeli üzenetek
közvetítésekor) a tanulók
figyelemmel hallgatják
mások beszédét, majd
megfelelő módon reagálnak
az elhangzott üzenetre, azaz a
felnőttektől és a társaktól
hallott szóbeli utasítás és
kérés alapján cselekszenek. A
szimulált helyzetben és a
másokra figyelést fejlesztő
játékokban, ismeretterjesztő
és irodalmi szöveg
bemutatásakor is figyelmesen
meghallgatják az
elhangzottakat. A valós
beszélgetésben, a megfelelő
szituációkban mind a tanító,
mind a társak beszédét is
figyelemmel kell kísérniük.
A nyelv gazdag
szókészletéből való tudatos
válogatás nem képzelhető el
a tanulók szókincsének
állandó bővítése nélkül. Ezért
figyeltetjük meg az
olvasmányok stíluseszközeit,
nyelvi fordulatait, tanítjuk
meg az új szavakat,
kifejezéseket.
IRODALOM
Az irodalomra vonatkozóan
Választható és az ajánlott szövegeket a
adaptálható tanulók a tanév folyamán
ISKOLAI fogadják be (a tanító/tanár
OLVASMÁNYOK felolvasása alapján), szem
Költészet: előtt tartva a magyar
Balázs Imre József: A tagozatos második
mese/Cseh osztályosok számára készült
Katalin: Meghatározás tankönyvet/tankönyveket is.
Fecske Csaba: Jó leszek/A A tanító/tanár a gyerekek
nagymamánál egyéni sajátosságainak és a
Kovács András Ferenc: közösség lehetőségeinek
Kanásznóta megfelelően tervez, és
Tolna Éva: Ünnep választja meg a felsorolt
Tóth Krisztina: Kobra iskolai olvasmányok közül a
Nemes Nagy Ágnes: Lila megfelelőket.
fecske
József Attila: De szeretnék...
A tanító az iskolában
különböző szövegtípusokkal
Nemes Nagy Ágnes: Mi van
ismerteti meg a tanulókat,
a titkos úton?
amelyeket meg is értenek, de
Weöres Sándor: A kutya-tár
megértik az enciklopédiák és
Tamkó Sirató Károly:
a gyermeklapok szövegeit is.
Mondjam még?
Észre tudják venni az
Kányádi Sándor: Három
kérdezgető eseményt, a
cselekvésmozzanatokat, az
időbeli és térbeli
Próza: viszonyokat.
Janikovszky Éva: Már
megint (részletek) A tanterv egyszerű, rövid,
May Szilvia: A Fásli Utcai néha adaptált szövegeket lát
Állatkórház elő, így a tanulók könnyen
Csukás István: Süsü, a felfedezhetik a szövegekben
sárkány (részlet) az események időrendi
Janikovszky Éva: Már sorrendjét, meghatározzák az
iskolás vagyok esemény helyét és idejét. A
Lázár Ervin: A Kék meg a tanulónak meg kell
Sárga különböztetnie a verset a
Népmese: Kutya akart lenni mesétől.
Kolozsvári Grandpierre
Emil: A pecsenye Szoktatni kell a tanulókat
Népmese: A róka és a gólya arra, hogy megtalálják a
Darvasi László: Pálcika, ha számukra ismeretlen
elindul (A nem varázslás) szavakat, megkérdezzék a
Népköltészeti alkotások: tanítótól azok jelentését,
mondóka, közmondás, hogy minél pontosabban
szólás, találós kérdés, megértsék a szöveg értelmét.
szöveges népi A tanító kérdéseket tesz fel
gyermekjáték. (ki?, mi?, hol?, mikor?,
Drámai szöveg: miért?) a felolvasott szöveg
Dušan Radović: tartalmával kapcsolatosan. A
Nebáncsvirág tanulók válaszaikat egyéni
Tudományos és képességeiknek megfelelően
ismeretterjesztő szövegek adják meg: mondatok,
A magyar nemzeti kultúra összefüggő mondatok vagy
elemeivel kapcsolatos rövid szöveg formájában.
szövegek.
Válogatás a A verseket szavalják, a
- Felismeri a verset gyermekenciklopédiák és a gyermekek számára írt
és a mesét; gyermeklapok szövegeiből. drámaszövegek
- meghatározza a Irodalomelméleti feldolgozásakor a tanulók
szöveg témáját; fogalmak: számos kreatív tevékenységre
- meghatározza a - vers; motiváltak, amelyek a mű
szöveg számára - mese; hatására keletkeznek
kevésbé érthető - a cselekmény; helye és (színpadi előadás,
tartalmi elemeit; ideje; drámajáték, bábjáték,
- meghatározza a - a mű szereplője - külső és gyermekszínházi előadások,
szöveg belső tulajdonságai és dramatizált részletek
cselekményét, annak cselekedetei. megbeszélése).
idejét és helyét;
- felismeri a Első osztálytól a tantervi
szereplőket, és meg tartalmak azt sugallják, hogy
tudja különböztetni az irodalomelméleti
őket a pozitív és fogalmakat fokozatosan
negatív sajátítsák el. A tanítónak
tulajdonságaik javasoljuk, hogy
alapján; folyamatosan új szavakkal
- képes rövid gyarapítsák a tanulók
szöveget értelmezni; szókincsét. Az irodalmi
- felismeri a rímet.
fogalmak elsajátítása nem azt
jelenti, hogy a gyerekek a
definíciókat megtanulják,
hanem megértik a fogalmak
leíró magyarázatát, az
irodalmi szövegben betöltött
szerepüket.
A nyelvi kultúra keretében,

valamint az irodalmi
szövegek feldolgozásánál is,
fejleszteni kell a szövegértés
képességét. A tanító a tanév
folyamán rendszeresen mond
el rövid történetet (képpel
vagy képsorral szemlélteve),
mesét, amelyet a gyerekek
hallás alapján befogadnak,
beszélgetnek róla. Az aktív
hallgatás során a tanulók
képesek lesznek az irodalmi,
- Megkülönbözteti és az ismeretterjesztő és más
megnevezi a hangot, szövegek befogadására.
a szót és a mondatot;
- odafigyel a helyes
szórendre;
- kérdő mondatokat NYELVTAN
tud szerkeszteni; A tanuló a tanító
Csoportmunka, nyelvi
- a főnevek többes irányításával összehasonlítja
játékok alkalmazása.
számát helyesen a magyar és a szerb nyelv
Hallás után befogadott
használja; hangjait. Képek és indukciós
mesével, történettel
- a helyhatározó szövegek kapcsán
kapcsolatban rövid mondat
ragokat megfelelően mondatokat és kérdéseket
megfogalmazása, szereplők
használja. fogalmaz meg, majd
nevének felsorolása. egyszerű mondatokkal
A szerb nyelv történetet mesél el. Megadott
hangrendszerétől eltérő szavakból mondatokat alkot,
magyar hangok ejtésének a szórendre figyel, annak
gyakorlása. jelentőségét felismeri.
Ismert történetekkel Szavakat gyűjt adott témával
kapcsolatban kérdés kapcsolatban. A kérdésekre
megfogalmazása. válaszokat fogalmaz meg.
Párbeszéd folytatása játék
keretében, illetve ismert
szöveggel kapcsolatban.
3.3. Наставни програм за трећи разред

3. разред
ИСХОДИ
да:
Циљ наставе – чита са разумевањем КЊИЖЕВНОСT - ШКОЛСКА ЛЕКТИРА
српског језика јесте различите текстове; - Лирска поезија
да ученици – опише свој доживљај - Епска поезија
овладају основним прочитаних књижевних - Проза
законитостима дела;
- Драмски текстови
српског књижевног – изнесе своје мишљење
језика на којем ће о тексту;
- Популарни и информативни
се усмено и – разликује књижевне текстови
писмено правилно врсте: лирску и епску - Избор из илустрованих
изражавати, да песму, причу, басну, енциклопедија и часописа за децу
упознају, доживе и бајку, роман и драмски о значајним личностима српског
оспособе се да текст; језика, књижевности и културе
тумаче одабрана – одреди тему, редослед (Милева Ајнштајн, Михаило
књижевна дела, догађаја, време и место Пупин), знаменита завичајна
позоришне, дешавања у прочитаном личност и др.
филмска и друга тексту; - Књижевни појмови:
уметничка – именује главне и
– лирска песма,
остварења из споредне ликове и
српске и светске разликује њихове
– химна,
баштине. позитивне и негативне – епска песма,
особине; – народна бајка,
– уочи основне одлике – роман,
лирске песме (стих, – поређење,
строфа и рима); – персонификација (на нивоу
– разуме пренесено препознавања),
значење пословице и – опис,
басне и њихову – дијалог,
поучност; – приповедање,
– разуме идеје
– епски јунак,
књижевног дела;
– уочи основне одлике
– драмска радња
народне бајке;
– разликује народну од Врсте речи:
ауторске бајке; - именице (градивне, збирне);
– представи главне - придеви (присвојни, градивни);
особине јунака; род и број придева;
– уочи основне одлике ЈЕЗИК - заменице (личне заменице);
народне епске песме; - глаголи; лице и број глагола.
– уочи поређење у - Подела речи на крају реда
Граматика,
књижевном делу и (граница на самогласник).
разуме његову улогу; правопис и
ортоепија - Управни говор (први и други
– разликује опис од
модел). Неуправни говор.
приповедања у
књижевном делу;
- Велико слово: писање имена
– покаже примере народа, вишечланих географских
дијалога у песми, причи назива (планина, река, језера, мора
и драмском тексту; и сл.), празника, наслова књига и
– уочи хумор у часописа;
књижевном делу; - Писање присвојних придева
– чита текст поштујући изведених од властитих имена
интонацију (суфикси: -ов, -ев,
реченице/стиха; -ин; -ски, -чки, -шки).
– изражајно рецитује - Речца не уз именице и придеве.
песму и чита прозни
- Наводници (у управном говору,
текст; насловима дела, називима школа).
– изводи драмске - Сугласник ј (између
текстове; самогласника и-о и о-и).
– разликује врсте (и - Скраћенице (мерне јединице за
подврсте) речи у
масу, дужину, време и запремину
типичним случајевима;
– одреди основне
течности)
граматичке категорије .
именица, придева и - Краћи и дужи текстови –
глагола; књижевни и некњижевни, као и
– примењује основна нелинеарни текстови.
правописна правила; - Причање о догађајима и
– јасно и разговетно доживљајима, стварним и
изговори обавештајну, измишљеним (усмено и писано).
упитну и заповедну - Описивање људи, животиња и
реченицу, поштујући природе (плански приступ) –
одговарајућу
усмено и писано.
интонацију и логички
акценат, паузе, брзину и
- Различите комуникативне
темпо; ситуације (комуникација са
– споји више реченица у одраслима и са вршњацима; у
краћу и дужу целину; школи, у продавници, телефонски
– препричава, прича и разговор, поздрављања, честитања
описује и на сажет и на ЈЕЗИЧКА и сл.).
опширан начин; КУЛТУРА - Богаћење речника: речи истог
– извештава о или сличног значења; речи
догађајима водећи супротног значења; речи које
рачуна о прецизности, значе нешто умањено и увећано
тачности, објективности
(уз одговарајуће текстове из
и сажетости;
– варира језички израз;
лектире).
– попуни једноставан - Правописне вежбе: вежбе
образац у који уноси допуњавања и избора правилног
основне личне податке; облика речи; диктат, аутодиктат.
– разликује формални - Језичке вежбе: проширивање и
од неформалног говора допуњавање реченица различитим
(комуникације); врстама речи, промена реда речи у
– учествује у разговору реченици, промена дужине
поштујући уобичајена реченице.
правила комуникације и - Лексичко-семантичке вежбе:
пажљиво слуша
речи који припадају различитим
саговорника.
тематским скуповима; речи
супротног значања али исте врсте
и истог рода и броја, промена
граматичког лица у тексту;
основно и пренесено значење речи
и друго.
- Стилске вежбе: састављање
прича на основу задатих речи;
сажимање или проширивање
познате приче (текста), мењање
краја приче (текста); настављање
приче на основу датог почетка;
промена становишта (нпр. увести
у текст нове ликове; сместити
бајку у далеку будућност...).
- Говорне вежбе: рецитовање,
изражајно читање, сценско
приказивање
драмског/драматизованог текста и
сл.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ МАЂАРСКИ ЈЕЗИК

3. разред
ИСХОДИ
ЦИЉ САДРЖАЉИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
да:
A magyar nyelv − ismeri és felismeri a A tanulók kommunikációjának,
tanításának szöveg és a könyv részeit, olvasás- és
céljai: szerkezeti egységeit; Írástechnikájának a
- A tanulók − elkülöníti a lényeges és továbbfejlesztése
kommunikációjának, kevésbé lényeges Irodalmi szövegek feldolgozásával
olvasás- és információkat; és
írástechnikájának a. − felismeri a szöveg átvitt megértésével új ismeretek és
- Az összefüggő értelmét; élmények
szóbeli és írásbeli − felismeri a szövegben a szerzése.
szövegalkotás és cselekménymozzanatok A próza és a vers, a műköltészeti
fogalmazás összefüggéseit és az és népköltészeti alkotások
képességének eseménymozzanatok megismerése, feldolgozása.
fejlesztése. időrendjét; IRODALOM Irodalomelméleti fogalmak:
- Célja a korábban − meghatározza a − vers;
megismert, illetve szépirodalmi szövegek − rím;
az újonnan szereplőinek jellemét, − hasonlat, megszemélyesítés,
elsajátított rendszerét, metafora;
alapvető nyelvtani egymáshoz való − mese (népmese, műmese);
és helyesírási viszonyát; − a cselekmény; helye és ideje;
ismeretek − képes a szereplők − a mű szereplője – külső és belső
biztonságos tetteinek és tulajdonságai és cselekedetei;
felismerése, magatartásformáinak − drámai szöveg a gyerekeknek;
megnevezése, értelmezésére az adott − elbeszélő és leíró rész, párbeszéd;
valamint azok szövegre hivatkozva; − tréfás vers;
helyes gyakorlati − felismeri a szövegen − a humor;
alkalmazása a belüli ok-okozati − tanmese;
tudásgyarapítás és összefüggéseket, találós kérdés.
az élménykifejezés előzményeket és Szerepjátékok, párbeszédek, szituációk
fejlesztése következményeket; dramatizálása, dramatizálás
szöveg alapján.
érdekében. − véleményezi a Szóbeli és írásbeli fogalmazás.
- Irodalmi szövegek szöveghez kapcsolódó Képek alapján történet
feldolgozásával és illusztráció-válogatást; elmondása.
megértésével új − különbséget tesz a leíró Olvasmány alapján történet elmondása és
ismeretek és és elbeszélő közlésmód leírása.
Saját élmény, tapasztalat, vélemény
élmények szerzése. között, felismeri a megfogalmazása szóban.
- A próza és a vers, a párbeszédet; Saját élmény megfogalmazása, leírása:
műköltészeti és − megkülönbözteti a elbeszélés írása.
népköltészeti prózát és a verset; Üzenet írása, levél írása.
alkotások − felismeri a verssort, NYELV Hibás szövegek javítása.
Csoportmunka.
megismerése, a versszakot és a rímet;
Nyelvtan, Projektmunka
feldolgozása. – megérti a szépirodalmi A szövegfeldolgozás folyamán a nyelvi
helyesírás és
-A szövegekben az alakzatok nyelvhelyesség megformáltság
jelentéshordozó szerepének figyelembe
szókincsbővítéssel szerepét (hasonlat, vétele.
és a megszemélyesítés); Irányított és szabadon folytatott
beszélgetés (párbeszéd).
szövegszerkezeti − képes a különböző Elmesélés, elbeszélés kép/képsor vagy
elemek jelrendszerek segítségével saját/közös élmény
megismerésével megjelenített információk alapján.
szabályos, a befogadására (pl. szöveg, Irodalmi és ismeretterjesztő szövegek,
magyar nyelv táblázat, grafikon stb.). események előadása.
Az események időrendi sorrendjével
követelményeinek − meghatározza a kapcsolatos gyakorlatok.
megfelelő következő népi-kisepikai Közös vagy egyéni terv készítése és a
szövegalkotás. műfajokat: mondóka, rövid szóbeli közlés
közmondás, előkészítése.
találós kérdés, szöveges A beszélgetés szabályai.
Időrend.
népi gyermekjáték;
Rokon értelmű szavak alkalmazása.
A szövegben megjelenő Összefüggő mondatok.
felkiáltó, felszólító és Szituációs játékok.
óhajtó mondatokban Iskolai és házi olvasmány, egyéni vagy
felismeri közös élmény.
a beszélő szándékát. Jelenetek előadása és bábozás.
NYELVI Az anyaggyűjtés módjai.
− Helyesen használja a KULTÚRA Motiváció és kreativitás.
rokon értelmű szavakat, a Rokon értelmű szavak gyűjtése és
többjelentésű, azonos alkalmazásuk.
alakú Szóbeli közlés A szituációs játékok, valamint a mesék és
szavakat és az ellentétes mondák
dramatizálása.
jelentésű szavakat. Versek, prózarészletek.
− Megkülönbözteti a Befogadás Dráma - és dramatizált szövegek, színpadi
különféle időben improvizációk.
végbemenő cselekvéseket Valós szituáció.
és Utasítás, szóbeli üzenet.
A másokra figyelést fejlesztő játékok.
történéseket. Ismeretterjesztő szöveg bemutatása.
− Az igeidőket helyesen Irodalmi szöveg bemutatása.
használja beszédben és Néma olvasás.
írásban. Másolás, tollbamondás, közös fogalmazás
− Az igekötőket szerepük lejegyzése.
Vázlat, gondolattérkép készítése és
és írásmódjuk tekintetében alkalmazása.
megfigyeli, és helyesen, Irodalmi szöveg megfigyelése,
tudatosan alkalmazza Címadási gyakorlatok.
őket. A cím és a tartalom kapcsolata.
− A főnév fajtáit Az események időrendje.
Vázlat, vázlatkészítés, címadás.
csoportosítja, megnevezi.
Fogalmazás írása. Iskolai és házi feladat.
Többes számú főneveket Üdvözlőlap, képeslap, meghívó.
alkot. A fogalmazás részei.
− A tulajdonnevek Anyaggyűjtés.
csoportjait egymástól Párbeszéd.
Rokon értelmű és ellentétes jelentésű
megkülönbözteti:
szavak gyűjtése.
személyneveket, Szólások, szóláshasonlatok jelentése.
állatneveket, földrajzi Önellenőrzés, javítás.
neveket, intézmények
nevét, márkaneveket,
címeket.
Helyesírásukat elsajátítja.
− A melléknév szerepét
felismeri a
nyelvhasználatban.
− A névmásokat
(személyes, mutató,
kérdő) alkalmazza a
beszédben, megérti ÍRÁSBELI
a szövegben. SZÖVEG-
ALKOTÁS
− A mondatvégi
írásjeleket helyesen
használja az egyszerű
mondatok végén.
− A helyesírási
szabályokat alkalmazza
különböző
írástevékenységekben:
különböző igeidők, ragos
és kiejtéstől eltérő
írásmódú igék esetében;
felszólítást kifejező
igealakok esetében;
igekötős igék esetében;
tulajdonnevek, fokozott
melléknevek és
számnevek esetében;
ragos névszók
esetében; névutós
szerkezetek esetében;
betűvel írt számnevek, a
keltezés
többféle formájának
esetében.
− A hosszú hangokat jelöli
a melléknevek végén.
− Megkülönbözteti a
főnév -t toldalékát (ragját)
és a múlt idő jelét.
− A j hangot pontosan
jelöli a tanult szófajok
körében.
− A mondanivalóját
logikusan fejti ki;
− képes a szóbeli
szövegalkotásra, az alap-,
valamint a járulékos
információk
elkülönítésére;
− képes korának
megfelelően rövid, tömör
szöveg elmondására;
− beszédmódját a
kommunikációs
szituációnak megfelelően
alkalmazza;
− ügyel a
szövegszerkesztésre, a
szerkezeti egységekre;
− történetet mond el
kép/képsor és saját
élménye alapján, betartva
az időrendi
sorrendet;
− képes az önálló szóbeli
szövegalkotásra vázlat
alapján (tömörítve vagy
részletezve), vagy vázlat
nélkül;
− egyszerűen és érthetően
tudja kifejezni gondolatait,
önálló ötleteit, érzelmeit
és állásfoglalását a
számára ismert
eseményről, témáról;
− képes közös terv alapján
adott témáról, tárgyról, az
olvasmányok (narratív és
informatív) tartalmáról
rövid szóbeli közlésre;
− képes szóbeli leírást
adni a közvetlen
környezetében található
tárgyakról,
növényekről, állatokról;
− közlését képes egyéni
módon kezdeni és
befejezni;
− kerüli a szóismétlést;
− az új szavakat, a rokon
megfelelő
módon építi be
szókincsébe;
− kívülről/fejből mond
rövid szépirodalmi
szöveget;
− rövid jelenetekben
szerepel.
− Figyelmesen hallgatja
beszédpartnerét, és nem
szakítja félbe;
− meghallgatja, megérti és
értelmezi az üzenetet;
− megérti a felolvasott
ismeretterjesztő szöveget;
− átéli az irodalmi
olvasás során és néma
olvasáskor.
− Nehézség nélkül
használja az írott betűket;
− képes vázlatot írni, és a
vázlat alapján gondolatait
rendezni;
− címet tud adni megadott
témához;
− tudja, hogy írásának a
címről kell szólnia, és a
mondanivalót időrendben
kell
közölnie;
− fogalmazásának
(gondolatsorának) minden
lényeges elemet kell
tartalmaznia;
− képes üdvözletek,
meghívók, képeslapok
megírására;
− képes önálló szövegek
precíz tagolására
(bevezetés, tárgyalás,
befejezés), az
új bekezdések
alkalmazására;
− képes egy adott téma
kifejtésére, ügyel a
logikus
szövegszerkesztésre és a
részletek kellő
kidolgozására;
− korának megfelelő
szókinccsel rendelkezik,
kerüli a szóismétlést,
használja
a rokon értelmű szavakat;
− képes saját szövegeinek
javítására (kijavítja a
nyelvi és helyesírási
hibákat,
kritikus szemléletmóddal
közelít írásához).
Назив предмета СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК 3.РАЗРЕД
ПРОГРАМ A
ЗА УЧЕНИКЕ ЧИЈИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРИПАДА НЕСЛОВЕНСКИМ

ЈЕЗИЦИМА И КОЈИ ЖИВЕ У ХОМОГЕНИМ СРЕДИНАМА
(основни ниво стандарда)
ИСХОДИ
По завршеној
ЦИЉ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
теми/области САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ученик ће бити у
стању да:
Око 150 нових пунозначних и

помоћних речи;
Циљ учења – разуме и користи Граматички садржаји из
Српског као предвиђени ЈЕЗИК претходних разреда (понављање
нематерњег језика лексички фонд; и увежбавање на познатој и новој
јесте оспобљавање – разуме и користи лексици);
ученика да се служи граматичке Перфекат глагола (сва три лица и
српским језиком на конструкције оба броја);
основном нивоу у усвајане у Присвојне заменице за треће
усменој и писаној претходним лице једнине сва три рода;
комуникацији ради разредима и Прилози сада, данас и јуче;
каснијег успешног проширује их Ј. Ј. Змај: „Ала је леп овај свет”
укључивања у новим језичким Драган Лукић: „Мамино срце”
живот заједнице и садржајима; Народна прича: „Деда и репа”
остваривања – искаже радњу у Народна прича: „Зец и корњача”
грађанских права и прошлости; Влада Стојиљковић: „Црно-бело”
дужности, као и – разуме кратке Мирослав Антић: „Гозба”
уважавање српске песме и Народна песма: „На крај села
културе и развијање одабране одломке жута кућа” (песма која се пева)
интеркултуралности прозних текстова, По слободном избору (у
као темељне по потреби складу са интересовањима
вредности адаптиране; ученика), наставник бира још
демократског – напамет казује један до два текста која нису
друштва. кратке песме и на овој листи.
I. Лично представљање:
краће литерарне
форме; КЊИЖЕВНОСТ основне информације о себи –
– уочи мелодију место рођења
II. Породица и људи у
стиха и одреди окружењу:
речи које се основне информације о
римују; члановима уже породице
– илуструје текст III. Живот у кући:
који слуша, делови намештаја према
истичући неке од просторијама у кући/стану;
мотива (уз помоћ уобичајене дневне активности
аудио и визуелних (устајање, доручак, одлазак у
средстава); школу, слободне активности...)
– издвоји главни IV. Храна и пиће:
догађај у ЈЕЗИЧКА
КУЛТУРА
оброци, воће, поврће, посуђе
књижевном V. Одећа и обућа:
тексту; одевање према годишњим
– разуме полако и добима
јасно изговорена VI. Здравље:
једноставна делови тела, одржавање личне
питања и хигијене; прибор за личну
информације о хигијену
садашњим и VII. Образовање:
прошлим школски предмети, оцењивање;
догађајима; час и одмор; распоред часова
– учествује у VIII. Природа:
кратком дијалогу с годишња доба – атмосферске
вршњацима и појаве; кућни љубимци
одраслима у IX. Спорт и игре:
складу с дечије, друштвене и
тематским компјутерске игре
областима и X. Насеља, саобраћај и јавни
препорученом објекти:
лекском; превозна средства;
амбуланта/дом здравља, апотека
ЈЕЗИЧКА XI. Нетематизована лексика:
КУЛТУРА бројеви до 100, сабирање и
одузимање, изведене боје,
присвојне заменице, предлози,
везници, прилози, упитне речи,
– чита наглас речце
познате XII. Комуникативни модели:
линеарне и упознавање; жеља; нуђење;
нелинеарне прихватање/неприхватање
текстове; понуђеног
– пише кратке
форме штампаним
и писаним

3.разред
ИСХОДИ
стању да:
Циљ учења – поздрави и Комуникативна (у комуникативним
Страног отпоздрави, функција функцијама)
језика у примењујући Реаговање на усмени и писани
основном једноставна језичка импулс саговорника
образовању и средства; (наставника, вршњака, и
васпитању слично); усмено и писано
јесте да се – представи себе и изражавање прикладних
ученик другог; ПОЗДРАВЉАЊЕ поздрава.
усвајањем
функционалн – разуме једноставна
их знања о питања личне природе Слушање једноставних
језичком и одговара на њих; текстова у којима се неко
систему и ПРЕДСТАВЉАЊЕ представља; представљање
култури и – разуме једноставна СЕБЕ И ДРУГИХ; себе и других особа,
развијањем упутства и налоге и ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ присутних и одсутних.
стратегија реагује на њих; ИНФОРМАЦИЈА О
учења СЕБИ; ДАВАЊЕ И
страног – саопшти једноставна ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ Слушање налога и упутстава и
језика упутства и налоге; ИНФОРМАЦИЈА О реаговање на њих; давање
оспособи за ДРУГИМА једноставних упутстава
основну – разуме позив на (комуникација у учионици –
усмену, а од заједничку активност упутства и налози које
трећег и на прикладан начин размењују учесници у
разреда и реагује на њега; РАЗУМЕВАЊЕ И наставном процесу, упутства
писану ДАВАЊЕ за игру и слично).
комуникациј – упути позив на ЈЕДНОСТАВНИХ Слушање једноставних позива
у, и да стекне заједничку активност; УПУТСТАВА И на заједничку активност и
позитиван НАЛОГА реаговање на њих (позив на
однос према рођендан, игру, дружење...);
другим – разуме кратке и упућивање и
језицима и једноставне молбе и прихватање/одбијање позива
културама, реагује на њих; на заједничку активност
као и према коришћењем
сопственом – упути кратке и најједноставнијих израза.
језику и једноставне молбе; Слушање једноставних исказа
културном ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ којима се тражи помоћ, услуга
наслеђу. – искаже и прихвати НА ПОЗИВ ЗА или обавештење; давање
захвалност и УЧЕШЋЕ У усменог и писаног одговора на
извињење на ЗАЈЕДНИЧКОЈ исказану молбу коришћењем
једноставан начин; АКТИВНОСТИ најједноставнијих језичких
средстава; упућивање молби,
– разуме једноставно исказивање захвалности и
исказане честитке и извињења.
одговори на њих; Слушање једноставних
устаљених израза којима се
– упути једноставне честита празник, рођендан;
честитке; реаговање на упућену
честитку и упућивање кратких
– разуме и, пригодних честитки.
примењујући ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ,
једноставна језичка ЗАХВАЛНОСТИ И
средства, наведе ИЗВИЊЕЊА Слушање једноставних описа
најуобичајеније бића, предмета и места у
активности које се којима се појављују
односе на прославе информације о спољном
рођендана и празника; изгледу, појавним облицима,
димензијама и осталим
– препозна и именује најједноставнијим
бића, предмете и места карактеристикама; давање
из непосредног кратких описа бића, предмета
окружења; и места; тражење и давање
информација у вези са описом
– разуме једноставне бића, предмета и места.
описе бића, предмета Слушање једноставних исказа
и места; ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, у вези са потребама, осетима,
ЗАХВАЛНОСТИ И осећањима; саопштавање
– опише бића, ИЗВИЊЕЊА својих и туђих потреба, осета
предмете и места и осећања и (емпатично)
користећи једноставна реаговање на њих.
ЧЕСТИТАЊЕ Слушање текстова у којима се
– разуме свакодневне ПРАЗНИКА, на једноставан начин описује
исказе у вези са РОЂЕНДАНА И положај у простору; усмено и
непосредним ДРУГИХ ЗНАЧАЈНИХ писано тражење и давање
потребама, осетима и ДОГАЂАЈА информација о положају у
осећањима и реагује простору коришћењем
на њих; ОПИСИВАЊЕ БИЋА, најједноставнијих језичких
ПРЕДМЕТА, МЕСТА И средстава.
– изрази основне ПОЈАВА Слушање једноставних исказа
потребе, осете и у вези са хронолошким
осећања једноставним временом и метеоролошким
језичким средствима; приликама; усмено и писано
тражење и давање
информација о хронолошком
времену и метеоролошким
– разуме једноставна приликама коришћењем
обавештења о најједноставнијих језичких
положају у простору и средстава.
реагује на њих; Слушање текстова с
једноставним исказима за
– тражи и пружи изражавање
једноставна припадања/неприпадања и
обавештења о поседовања/непоседовања и
положају у простору; ИСКАЗИВАЊЕ реаговање на њих; усмено и
ПОТРЕБА, ОСЕТА И писано исказивање
– разуме и саопшти ОСЕЋАЊА припадања/неприпадања и
једноставне исказе поседовања/непоседовања
који се односе на ИСКАЗИВАЊЕ коришћењем
хронолошко и ПОЛОЖАЈА У најједноставнијих језичких
метеоролошко време; ПРОСТОРУ средстава.
Слушање текстова с
– разуме једноставне једноставним исказима за
исказе којима се ИСКАЗИВАЊЕ изражавање
изражава ВРЕМЕНА допадања/недопадања и
припадање/неприпада реаговање на њих; усмено и
ње, писано исказивање
поседовање/непоседов ИЗРАЖАВАЊЕ слагања/неслагања,
ање и реагује на њих; ПРИПАДАЊА/ допадања/недопадања
коришћењем
– тражи и даје најједноставнијих језичких
једноставне исказе средстава.
којима се изражава
припадање/неприпада Слушање једноставних исказа
ње, који говоре о радњама и
поседовање/непоседов способностима у садашњости;
ање; описивање радњи и
способности у садашњости,
– разуме једноставне постављање питања и
исказе за изражавање одговарање на њих, усмено и
допадања/недопадања НЕПРИПАДАЊА И писано, коришћењем
и реагује на њих; ПОСЕДОВАЊА/НЕПОС најједноставнијих језичких
ЕДОВАЊА средстава.
– тражи мишљење и
изражава Слушање једноставних исказа
допадање/недопадање који говоре о броју и
једноставним језичким количини нечега;
средствима; саопштавање броја и
количине, постављање питања
– разуме једноставне и одговарање на њих, усмено
текстове у којима се и писано, коришћењем
описују радње и најједноставнијих језичких
способности у средстава.
садашњости; ИЗРАЖАВАЊЕ
ДОПАДАЊА/НЕДОПА
– размени ДАЊА
информације које се
односе на дату
комуникативну
ситуацију;
ОПИСИВАЊЕ
ДОГАЂАЈА И
СПОСОБНОСТИ У
САДАШЊОСТИ
– опише радње и
способности
користећи једноставна
ИЗРАЖАВАЊЕ БРОЈА
И КОЛИЧИНЕ
– разуме и саопшти
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУ
3.разред

Циљ наставе – прочита, запише и БРОЈЕВИ Програм математике у разредној
математике у упореди бројеве настави предвиђа да ученици
основној школи јесте: прве хиљаде и Бројеви прве поступно упознају бројеве
да ученици усвоје прикаже их на хиљаде. природног низа и број нулу како
елементарна Сабирање и би на крају IV. разреда у
математичка знања одузимање (усмени потпуности савладали систем
која су потребна за природних бројева и његова
– прочита број и писмени
схватање појава и својства.
зависности у животу записан римским поступак). Операције с бројевима, у духу
и друштву; да цифрама и напише Множење овог програма, треба схватити по
оспособи ученике за дати број римским једноцифреним следећем плану: издвајати
примену усвојених цифрама (до 1.000); бројевима и бројем погодне природне и дидактички
математичких знања 10 и дељење припремљене ситуације које дају
у решавању – изврши четири бројевима прве значење операцијама и бројевима
разноврсних задатака основне рачунске десетице са и без уз истицање непроменљивости
из животне праксе, за операције, писмено остатка (усмени и резултата.
успешно настављање писмени поступак). Дељење једноцифреним бројем,
и усмено (до 1.000);
математичког Зависност резултата са и без остатка, заокружује
образовања и за минимум садржаја обавезних за
– подели број од промене
самообразовање; као усмено рачунање и тако чине
и да доприносе бројем прве компонената. усмени фонд за алгоритме
развијању менталних десетице, са и без Једначине облика: а рачунања са бројевима у
способности, остатка, и провери + x = б, декадском запису.
формирању научног резултат; а – x = б, x – а = б, а Програм предвиђа прво
погледа на свет и × x = б. упознавање својстава операција,
свестраном развитку – процени вредност Неједначине а затим, на тој основи,
личности ученика. израза са једном облика: а ± x < б, објашњавање начина рачунања.
рачунском а ± x > б, x – а < б, x Тиме се повећава ефикасност
– а > б. наставе и ученицима знатно
Римске цифре Д, олакшава усвајање таблица
сабирања и множења, као и
– израчуна формирање других рачунских
вредност бројевног умења. Исто тако, благовремено
израза са највише изучавање својстава операција и
ГЕОМЕТРИЈА
три рачунске веза између њих подиже
операције; Узајамни положаји теоријски ниво целог рада из
математике и потпуније открива
правих (паралелне
– одреди десетице и смисао операције. Усвајање
праве и праве које сваког својства операције
стотине најближе се секу). пролази кроз неколико етапа:
датом броју; Угао, врсте углова. припремна вежбања,
Троугао, врсте одговарајуће операције на
одабраним примерима,
– реши једначину са троуглова.
формулисање својства, примена
једном рачунском Кружница и круг. својства у одређивању вредности
операцијом; Правоугаоник и израза и начину рачунања.
квадрат. Поред писменог рачунања, у III.
– одреди и запише Обим троугла, разреду треба и даље поклањати
скуп решења квадрата и пажњу усменом рачунању, јер
неједначине са правоугаоника. оно често брже и једноставније
сабирањем и Цртање паралелних доводи до резултата и има
одузимањем; и нормалних предност у практичном животу
правих помоћу кад се рачуна с малим бројевима.
– реши проблемски лењира. Тако, на пример, уместо да
ученици писмено израчунавају 8
задатак користећи Конструкције
x 39, много је брже и
бројевни израз или троугла и једноставније да усмено
једначину; кружнице. израчунавају 8 x 40. За овакав
Пресликавање рад неопходно је да ученици
– упореди разломке геометријских добро схвате својства рачунских
облика са једнаким фигура на операција. Ово ће бити остварено
имениоцима; квадратној мрежи. тек када ученицима постане
потпуно јасна зависност између
– резултат мерења компонената рачунских
дужине запише МЕРЕЊЕ И МЕРЕ операција.
Мерење масе (кг, г, При изучавању операција, треба
децималним бројем
т). предвидети довољан број
са једном вежбања чијим ће обављањем
децималом; Мерење времена
(деценија, век, ученици изграђивати сигурност и
спретност усменог и писменог
– уочи и речима секунд).
рачунања. Међутим, сама та
опише правило за Мерење дужине техника није довољна. Тек
настајање бројевног (мм, км). разумевањем шта која рачунска
низа; Мерење запремине операција представља у
течности (л, дл, цл, конкретним задацима, односно
– чита и користи мл, хл). свесно одлучивање, а не
податке Мерење површине нагађање, када коју операцију
геометријских треба применити, претвара ту
представљене
фигура задатом технику у стварно, а не формално
табеларно или знање.
графички мером.
Бројевне изразе треба обрађивати
(стубичасти упоредо са увежбавањем
дијаграм и рачунских операција. Треба
сликовни дијаграм); инсистирати на томе да ученици
текстуално записане задатке
– црта паралелне и приказују бројевним изразима и
нормалне праве, да речима исказују бројевне
правоугаоник и изразе, односно да их читају.
квадрат; Оваквим начином обрађивања
бројевних израза, ученици се
сигурно сналазе у редоследу
– конструише рачунских операција и лако
троугао и круг; схватају значај заграда у
задацима.
– именује елементе
угла, Основна интенција програма у
правоугаоника, области геометрије састоји се у
квадрата, троугла и томе што се инсистира и на
геометрији облика, као и на
геометрији мерења (мерење
круга; дужи, површи, тела). Изучавање
геометријског градива повезује
– разликује врсте се с другим садржајима почетне
наставе математике. Користе се
углова и троуглова;
геометријске фигуре у процесу
формирања појма броја и
– одреди обим операција с бројевима; и обратно,
правоугаоника, користе се бројеви за изучавање
квадрата и троугла, својства геометријских фигура.
применом обрасца; На пример: појам разломка даје
се помоћу дељења дужи и круга
– опише особине на једнаке делове; дистрибутивно
правоугаоника и својство множења илуструје се
квадрата; израчунавањем обима
правоугаоника (или површине
правоугаоника подељеног на два
– преслика
мања правоугаоника);
геометријску комутативно својство множења
фигуру у приказује се на правоугаонику
квадратној или који је растављен на једнаке
тачкастој мрежи на квадрате, задаци о кретању
основу задатог илуструју се на дужима итд.
упутства; Почетна настава геометрије мора
бити експериментална, тј.
– користи најпростије геометријске фигуре
геометријски и нека њихова својства упознају
се практичним радом, преко
прибор и
разноврсних модела фигура у
софтверске алате за току посматрања, цртања,
цртање; резања, пресавијања, мерења,
процењивања, упоређивања,
– чита, упореди и поклапања итд. При томе
претвара јединице ученици уочавају најбитнија и
за мерење дужине, најопштија својства одређених
масе, запремине фигура која не зависе од времена,
течности и времена; материјала, боје, тежине и др.
Тако ученици стичу елементарне
– упореди величине геометријске представе,
апстрахујући небитна конкретна
(дужина, маса,
својства материјалних ствари.
запремина течности Иако основу наставе геометрије у
и време); млађим разредима чине
организовано посматрање и
– измери површину експеримент, ипак је неопходно
геометријске да се ученици навикавају, у
фигуре задатом складу са узрастом, не само да
мером посматрају и експериментишу
(правоугаоником, већ да и све више расуђивањем
квадратом и откривају геометријске
троуглом); чињенице.
Систематски рад на развијању
елементарних просторних
– примењује представа код ученика у
концепт мерења у разредној настави треба да
једноставним створи добру основу за шире и
реалним дубље изучавање геометријских
ситуацијама фигура и њихових својстава у
старијим разредима основне
школе.
За упознавање метарског система
мера треба користити очигледна
средства и давати ученицима да
мере предмете из околине (у
учионици, школском дворишту,
код куће итд.). Исто тако,
неопходно је и да се ученици
вежбају да процењују "одока"
(нпр. раздаљину између два
предмета и сл.), па да по
завршеном таквом мерењу,
утврђују израчунавањем колику
су грешку учинили. Приликом
обраде мера за површину треба
користити моделе у величини
квадратног метра, квадратног
дециметра, квадратног
центиметра као и цртеже ових
модела. Мере за површину треба
обрађивати упоредо са
одговарајућим градивом из
геометрије.
Претварање јединица у мање и
веће јединице треба показивати и
увежбавати на примерима, али у
задацима не треба претеривати с
великим бројем разних јединица.
Благовременим увођењем
метарског система мера, отпада
потреба да се вишеимени бројеви
издвајају у посебан одељак,
односно рачунске операције са
вишеименим бројевима треба
изводити упоредо с рачунањем с
природним бројевима на тај
начин што ће се вишеимени
бројеви претварати у једноимене
бројеве најнижих јединица.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРИРОДУ И ДРУШТВО

3. разред

да:
– идентификује облике Облици рељефа: узвишења
рељефа и површинских (подножје, стране, обронци, врх),
вода у свом крају; равнице и удубљења. Рељеф у
Циљ наставног – одреди положај мом крају.
предмета природа задатог објекта у односу
и друштво јесте на истакнуте облике Површинске воде: река и њене
упознавање себе, рељефа и површинске притоке (лева и десна обала);
свог природног и воде у свом крају; бара и језеро. Површинске воде
друштвеног – илуструје примерима у мом краја.
окружења и како рељеф и
развијање површинске воде утичу МОЈ КРАЈ Групе људи: становници и
способности за на живот људи у крају; народи краја (права и обавезе;
одговоран живот у – примени правила
њему. друштвено обичаји; суживот).
прихватљивог Природа, човек,
понашања поштујући друштво Производне и непроизводне
права, обавезе и делатности и њихова
различитости међу међузависност. Село и град,
људима; њихова повезаност, зависност и
– повеже различита међуусловљеност.
занимања и делатности
са потребама људи у Значај и улога саобраћаја.
крају у коме живи; Путнички, теретни и
– повеже врсте и значај информациони саобраћај.
саобраћаја у свом крају
са потребама људи; Безбедно понашање ученика на
– примени правила саобраћајницама у крају. Опрема
безбедног понашања у за безбедну вожњу ролера,
саобраћају; тротинета и бицикла.
– разликује чврсто,
течно и гасовито стање Течно, гасовито и чврсто стање
воде у природи и воде. Кружење воде у природи.
– повеже температурне Промене при загревању и
промене са променама хлађењу ваздуха (промена
запремине и кретања температуре, запремина и
ваздуха; кретање ваздуха).
– очита вредности
температуре воде, Мерење температуре воде,
ваздуха и тела помоћу ваздуха и тела.
термометра;
– прикаже везе међу Услови за живот, ланац исхране
живим бићима у и међусобни утицаји у животним
различитим животним заједницама:
заједницама помоћу
ланаца исхране; • Копнене животне заједнице:
– илуструје примерима шуме, ливаде и пашњаци;
одговоран и
неодговоран однос • Водене животне заједнице:
човека према животној баре, језера и реке.
средини;
– примени поступке Култивисане животне заједнице:
(мере) заштите од воћњаци, повртњаци, њиве и
заразних болести; паркови.
– се оријентише у
простору помоћу Значај и заштита земљишта и
компаса и оријентира из копнених животних заједница.
природе/окружења;
– опише пут којим се Значај и заштита вода и водених
може стићи од једне до животних заједница.
друге тачке помоћу
плана насеља; Животне заједнице у мом крају и
– идентификује човеков однос према њима.
географске објекте у Начини преношења и мере
свом крају користећи заштите од заразних болести
географску карту (грип, заразна жутица, варичеле)
Републике Србије; и болести које преносе
– користи временске
одреднице (година, животиње (крпељи, вашке).
деценија, век) у
свакодневним
ситуацијама и приликом Главне стране света.
описивања догађаја из
прошлости; Умањено приказивање објеката
– прикупи и представи и приказивање из ,,птичије”
податке о прошлости перспективе.
породице и краја;
– повеже јачину План насеља.
деловања на тело са
његовим пређеним Географска карта Републике
растојањем; Србије: картографске боје,
– доводи у везу брзину картографски знаци).
падања тела са његовим
обликом; Мој крај на географској карти
– разликује природне и Републике Србије.
вештачке изворе
светлости; Временске одреднице (датум,
– повеже промену година, деценија и век).
величине и положаја
сенке са променом
положаја извора Историјски извори (материјални,
светлости; писани и усмени).
– повеже промену Оријентација у
јачине звука са простору и Садашњост, прошлост,
променом удаљености времену будућност: догађаји, људи и
од његовог извора; промене у мом крају. Породична
– разликује повратне и прошлост (преци и потомци) и
неповратне промене знаменити људи краја. Начин
материјала; живота данас и у прошлости –
– уочи сличности и занимања, одевање, исхрана,
разлике међу дечије игре.
течностима – тече,
променљивост облика;
провидност, боја, Кретање тела по путањи
густина; (праволинијско и
– одабере материјале криволинијско).
који по топлотној
проводљивости највише Утицај јачине деловања на
одговарају употреби у пређено растојање тела.
– објасни како Дејство Земљине теже – падање
рециклажа помаже тела. Утицај облика тела на
очувању природе; брзину падања.
– изведе једноставне
огледе/експерименте и Извори светлости (природни и
повеже резултат са вештачки). Како настаје сенка –
објашњењем/закључком; облик и величина сенке.
– сарађује са другима у
групи на заједничким Кретање производи звук:
активностима; треперење затегнуте жице,
– представи резултате Прошлост гласних жица; различити звуци у
истраживања (писано, природи. Звук као информација.
усмено, помоћу ленте Заштита од буке.
времена, Поwер Поинт
презентацијом и/или
цртежом и др); Промене материјала: повратне
– повеже резултате рада (истезање, савијање,
са уложеним трудом. ширење/скупљање; испаравање,
кондензовање,
топљење/очвршћавање) и
неповратне (сагоревање, рђање).
Сличности и разлике међу

Кретање течностима (вода, уље,
детерџент за прање судова, мед,
млеко, сок од лимуна).
Вода и друге течности као

растварачи. Зависност брзине
растварања од уситњености
материјала, температуре
течности и мешања.
Топлотна проводљивост
материјала.
Ваздух као топлотни изолатор у

природи и свакодневном животу
(крзно и перје; слојевито
облачење, вунене рукавице,
грађевински блокови, термос-
боца).
Значај рециклаже. Разврставање

отпада од пластике, стакла,
папира, метала.
Рационална потрошња.
Материјали Међусобни утицај човека и

окружења
3. разред
ИСХОДИ
Циљ учења – поштује Својства материјала. Својства
ликовне културе је инструкције за материјала за ликовно
да се ученик, припремање, обликовање – тврдоћа,
развијајући коришћење, еластичност, растворљивост
стваралачко одржавање и или постојаност (промене у
МАТЕРИЈАЛИ
мишљење и одлагање току сушења, у контакту са
естетичке материјала и светлошћу, у контакту са
критеријуме кроз прибора; различитим супстанцама и
практични рад, подлогама...), материјали који
оспособљава за – повеже уметничко могу да се користе као алатке
комуникацију и да занимање и (пера, крзно, длака, лишће,
изграђује позитиван уметнички занат са дрвца...). Изглед материјала –
однос према одговарајућим основне и изведене боје,
култури и продуктом; природне и створене текстуре.
уметничком Технике. Однос материјала,
наслеђу свог и – преобликује, ликовне технике и идеје.
других народа. самостално или у Производи уметничких заната
сарадњи са (накит, уметничке лутке,
другима, амбалажу шешири, таписерије, ћилими,
и предмете за осликани текстил, собне
рециклажу светиљке и сенила, грнчарија,
мењајући им дуборез, гравуре...). Значај
употребну рециклирања, уметничка
функцију; рециклажа.
– изрази своје
доживљаје, Говор тела. Поглед, израз лица,
емоције, држање тела, гест и кретање,
имагинацију и однос вербалне и невербалне
запажања комуникације.
одабраним
материјалом, Тумачење визуелних
прибором и информација. Визуелне
техникама; карактеристике биљака и
животиња, знаци, симболи,
– користи одабране униформе, заставе, ношње...
податке и Пејзаж, портрет, аутопортрет.
информације као СПОРАЗУМЕВА
подстицај за ЊЕ Слика, текст, звук. Кратки
стваралачки рад; анимирани филмови, рекламе,
билборди... Лепо писање –
– протумачи плакат, позивнице, честитке...
визуелне Композиција.
информације и Дводимензионалне и
поруке из тродимензионалне композиције,
свакодневног организација композиције,
живота; равнотежа.
– укаже на Орнамент. Традиционална и

сличности и савремена употреба
разлике које опажа орнамената, симетрија.
у уметничким
делима и традицији
различитих народа; Облици у простору.
Непокретни објекти у
– изрази одабране КОМПОЗИЦИЈА отвореном и затвореном
садржаје изразом простору (споменици,
лица, положајем уметничка дела, експонати...).
тела, покретима или Композиција у простору –
кретањем; поставка изложбе, уређење
просторије, уређење школе,
– распореди облике, уређење околине у локалној
боје, линије и/или заједници... Оптичке илузије на
текстуре креирајући дводимензионалној подлози,
оригиналне специјални ефекти на сцени, у
композиције; филмовима, игрицама...
– разговара са Кретање. Покрет и кретање у

вршњацима о природи, окружењу и
доживљају уметничким делима.
простора, дизајна,
уметничких и
ученичких радова,
уважавајући
различитости; ПРОСТОР
– учествује у
обликовању и
уређењу простора у
школи, код куће
или у окружењу;
– разматра, у групи,
шта и како је
учио/ла и где та
знања може
применити
3.разред
ЦИЉ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ

По завршеној ОСТВАРИВАЊА
теми/области ученик ће
Циљ учења музичке – опише своја осећања
културе је да код ученика у вези са слушањем Композиције различитог
развије интересовање и музике; карактера и елементи
љубав према музици кроз музичке изражајности
индивидуално и – примењује правилан (мелодијска линија, темпо,
колективно музичко начин држања тела и ритам, динамика).
искуство којим се дисања при певању;
подстиче развијање СЛУШАЊЕ Особине тона: боја
креативности, естетског – изговара бројалице у МУЗИКЕ (различити гласови и
сензибилитета и духа ритму, уз покрет; инструменти), трајање,
заједништва, као и јачина, тонске висине.
одговорног односа према – пева по слуху и са
очувању музичког Музички дијалог (хор, глас
нотног текста песме
наслеђа и културе свога и и хор, глас и инструмент,
различитог садржаја и
других народа. два гласа, два инструмента,
расположења;
један свирач, група свирача,
оркестар).
– наведе особине тона и
основне музичке Различити жанрови везани
изражајне елементе; за уобичајене ситуације у
животу.
– разликује
инструменте по боји Музичка прича.
звука и изражајним
могућностима; Филмска музика.
Музички бонтон.
– повезује карактер
дела са избором Музика и здравље.
инструмента и
музичким изражајним Дидактичке музичке игре.
елементима;
Правилан начин певања –
– препозна музичку држање тела и дисање.
тему или
карактеристични мотив Правилна дикција.
који се понавља у
слушаном делу; Певање песама по слуху
– повезује почетне различитог садржаја и

тонове песама – модела карактера
наменских песама са Певање песама уз покрет.
тонском висином;
Певање модела и наменских
– комуницира са ИЗВОЂЕЊЕ песама и повезивање
другима кроз извођење МУЗИКЕ њихових почетних тонова у
традиционалних и тонском опсегу од ха до це2.
музичких игара уз
покрет; Певање и свирање песама из
нотног текста.
– свира по слуху и из
нотног текста ритмичку Дечји и алтернативни
и мелодијску пратњу; инструменти и начини
свирања на њима.
– осмисли и изведе
једноставну ритмичку и Инструментална пратња по
мелодијску пратњу; слуху.
– осмисли музички Певање и извођење

одговор на музичко музичких игара уз свирање
питање; на дечјим инструментима –
песме уз игру, дидактичке
– осмисли једноставну игре, музичке
мелодију на краћи драматизације.
задати текст;
Свирање инструменталних
– изабере одговарајући аранжмана на дечјим
музички садржај(од ритмичким инструментима
понуђених) према и на алтернативним
литерарном садржају; изворима звука.
– поштује договорена
правила понашања при Музички бонтон.
слушању и извођењу
музике; Особине тона: боја
(различити гласови и
– коментарише своје и инструменти), трајање
туђе извођење музике; (нотна трајања), јачина
(динамичке ознаке – пиано,
– самостално или уз форте, крешендо и
помоћ одраслих, декрешендо), тонске висине
користи предности (од це1 до ге1).
дигитализације;
Елементи музичког писма:
– учествује у школским линијски систем, виолински
приредбама и кључ, трајање тонова
манифестацијама. (половина, четвртина,
осмина ноте и одговарајуће
паузе) у такту 2/4.
Јединица бројања.
Стварање једноставне
ритмичке и мелодијске
(једноставне) пратње.
Музичка питања и одговори

и музичка допуњалка.
Стварање звучне приче од

МУЗИЧКО познатих музичких
СТВАРАЛА садржаја, звучних
ШТВО ономатопеја и илустрација
на краћи литерарни текст
(учење у контексту).
3. разред
ИСХОДИ
НАЧИНИ
Циљ учења – примени једноставне, Вежбе за развој снаге са и
физичког и двоставне без реквизита.
здравственог општеприпремне вежбе ФИЗИЧКЕ
васпитања је да (вежбе обликовања); СПОСОБНОСТИ Вежбе за развој
ученик – правилно изводи вежбе, покретљивости са и без
унапређује разноврсна природна и реквизита.
физичке изведена кретања;
способности, – комбинује усвојене Вежбе за развој аеробне
моторичке моторичке вештине у игри
вештине и знања и свакодневном животу; издржљивости.
из области – одржава равнотежу у
физичке и различитим кретањима; Вежбе за развој брзине и
здравствене – коригује сопствено експлозивне снаге.
културе, ради држања тела на основу
очувања здравља савета наставника; Вежбе за развој
и примене – правилно држи тело; координације.
правилног и – правилно подиже, носи и
редовног спушта терет; Примена националне
физичког – изведе кретања, вежбе и батерије тестова за
вежбања у – саставе уз музичку праћење физичког развоја
савременим пратњу; и моторичких способности.
условима живота – изведе дечји и народни
и рада. плес;
– користи терминологију Истрајно трчање.
вежбања; МОТОРИЧКЕ
– поштује правила ВЕШТИНЕ Скок удаљ згрчном
понашања на СПОРТ И техником.
вежбалиштима; СПОРТСКЕ
– поштује мере ДИСЦИПЛИНЕ Бацање лоптице из залета.
безбедности током
вежбања; Скок увис прекорачном
– одговорно се односи - Атлетика техником.
према објектима, справама
и реквизитима; Вежбе на тлу: вежбе и
– примени правила игре; комбинације.
– навија и бодри учеснике
у игри на начин којим Прескоци и скокови.
никога не вређа; - Спортска
– прихвати победу и пораз гимнастика Вежбе у вису, вежбе у
као саставни део игре и упору и вежбе и вежбе
такмичења; променама висова и упора.
– уредно одлаже своје
ствари пре и након Вежбе равнотеже на
вежбања и у другим шведској клупи и ниској
ситуацијама; греди.
– правилно изводи и
контролише покрете у Између четири ватре
различитим кретањима;
– прати промене у тежини Мини-рукомет.
и висини код себе и
других; Футсал – „мали фудбал”.
– препозна здравствено
стање када не треба да - Основе тимских, Вежбе са лоптом.
вежба; спортских и
– примењује хигијенске елементарних Народно коло из краја у
мере пре, у току и након игара којем се школа налази.
вежбања и другим
животним ситуацијама; Полигон у складу са
– уредно одржава простор реализованим моторичким
у коме живи и борави; садржајима.
– користи здраве - Плес и ритимика
намирнице у исхрани;
– повезује различита Основна правила: Између
вежбања са њиховим
утицајем на здравље; - Полигони
– препозна лепоту покрета четири ватре, Мини-
у вежбању; рукомета и Футсала.
– се придржава правила
вежбања; ФИЗИЧКА И Понашање према осталим
– вреднује сопствена и ЗДРАВСТВЕНА учесницима у игри (према
туђа постигнућа у КУЛТУРА судији, играчима супротне
вежбању. и сопствене екипе).
Чување и одржавање
материјалних добара.
- Култура вежбања
и играња Постављање, склањање и
чување справа и реквизита
неопходних за вежбање.
„Ферплеј” (навијање,
победа, пораз).
Породица и вежбање.
Вежбање као део дневних

активности.
Моје срце – пулс.
Дисање и вежбање.
Хигијена простора за
вежбање.
Значај воћа и поврћа у

исхрани.
- Здравствено
васпитање Значај воде за организам и
вежбање.
Поступање у случају
повреде.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДИГИТАЛНИ СВЕТ

2. разред
НАЧИНИ
Циљ наставе и По завршетку разреда ученик ће ДИГИТАЛНО ДРУШТВО -реализација наставе у
учења предмета бити у стању да: кабинету информатике
Дигитални свет – унесе текст (речи и реченице) -поспешивање вршњачког
јесте развијање помоћу физичке и/или виртуелне учења и повезивање
тастатуре у програму за обраду ученика који немају
дигиталне
текста; могућност приступа
компетенције – селектује и измени (обрише, дигиталној технологији од
ученика дода) текст; куће, са ученицима који
неопходне за – именује, сачува и поново имају као и омогућавање
безбедну и отвори текстуалну датотеку; коришћења технологије
правилну – допише текст на слику пре / након наставе за
употребу коришћењем едитора за текст у претрагу/израду
дигиталних програму за обраду слике; БЕЗБЕДНО материјала
уређаја за учење, – именује, сачува и поново КОРИШЋЕЊЕ -покретање програма и
отвори графичку датотеку; ДИГИТАЛНИХ УРЕЂАЈА уношење текста, корекција
комуникацију,
– објасни својим речима сврху грешака
сарадњу и коришћења прегледача и -сaраднички унос текста –
развијање основа претраживача за приступ док један куца, други
алгоритамског садржајима светске мреже; диктира
начина – осмисли кључне речи на основу -коришћење програма за
размишљања. којих ће на интернету тражити цртање и обраду слика
потребне дигиталне садржаје; -претраживање интернета
– објасни својим речима на који -додавање текста на слику
начин се формирају резултати -претраживање помоћу
претраге интернета; кључних речи
– објасни својим речима због чега -резултати претраге и
треба критички прићи садржајима АЛГОРИТАМСКИ значај критичког
који се налазе на интернету; НАЧИН РАЗМИШЉАЊА мишљења
– објасни својим речима због чега -разликовање огласа и
је неопходно да дигиталне реултата претраге
садржаје пронађене на интернету -етичко понашање на
користимо на етички начин; интернету
– наведе примере дигитализације - Наведене садржаје
у свакодневном животу током ученицима треба
којих се стиче утисак да се представити кроз
дигитални уређај понаша хеуристички разговор,
интелигентно; подстичући их да
– објасни шта је дигитални углед формирају одговарајуће
и како се он изграђује; вредносне судове и етичке
– одабира дигиталне садржаје на ставове.
основу ПЕГИ ознаке у складу са -Примењујући вештине
својим узрастом; рада у програмима за
– препозна дигитално насиље и обраду текста и слике,
реагује на одговарајући начин; ученици треба да направе
– направи лични план коришћења пригодан постер или
дигиталних уређаја уз помоћ напишу одговарајући
наставника; текст са темом „Упутство
– означи начин комуникације за употребу интернета” и
путем интернета који највише сл.
одговара контексту у коме се -Поставити ученицима
комуникација дешава; питање која је њихова
– решава алгоритамски омиљена видео-игра и
једноставан проблем у визуелном зашто им је баш та игра
програмском језику чије омиљена. Такође их
решавање може да захтева питати шта мисле, да ли је
понављање (програмски циклус); игра намењена деци
– утврди шта је резултат њиховог узраста и зашто
извршавања датог једноставног јесте или није. Пронаћи
алгоритма/програма који садржи игру, односно њен опис на
понављање; интернету
– уочи и исправи грешку у -скренути ученицима
једноставном пажњу на ознаку ПЕГИ и
алгоритму/програму који садржи њено значење
понављање; -непримереност игара
– решава алгоритамски узрасту на основу бројева
једноставан проблем у визуелном у ознаци и потрага за оним
програмском језику чије које то јесу на пример за
решавање може да захтева подстицање развоја
гранање; алгоритамског мишљења
– наведе неке од оператора или решавања проблема,
поређења (мање, веће и једнако) и вежбање математике итд.
у конкретном примеру предвиди - Пожељно је да се
резултат њиховог извршавања ученицима прикаже краћи
(тачно, нетачно); филм у коме се
– наведе аритметичке операторе демонстрира дигитално
(+, -, * и /) и у конкретном насиље (уколико то није
примеру предвиди резултат могуће, може само да
њиховог извршавања; опише неки пример
– примени блокове оператора дигиталног насиља) и да
поређења при креирању програма се заједно са њима
у визуелном програмском језику, продискутује и размотре
који садрже гранање; начини реаговања у
– објасни потребу употребе оваквим ситуацијама.
гранања и понављања у Уколико су они сами или
програмима својим речима. неко од њихових вршњака
искусили нешто од горе
наведеног, неопходно је да
о томе обавесте одрасле
особе у које имају
поверења (родитеље и
наставнике, школског
психолога или педагога).
Узнемирујуће поруке не
би требало брисати или
прикривати од блиских
особа. Указати им да на
ружне поруке никада не
треба одговарати, као и да
на насиље не треба
узвраћати насиљем.
- У оквиру теме Безбедно
коришћење дигиталних
уређаја потребно је
посебну пажњу посветити
времену током кога
ученици користе
дигиталне уређаје којима
имају приступ. Задатак
који ученици добијају је
да прате и бележе да ли се
придржавају плана током
недељу дана и да уписују
запажања, а затим
организовати кратку
дискусију на наредном
часу. Уколико у разреду
има ученика којима нису
доступни дигитални
уређаји у кућним
условима, задржати се
само на изради пожељног
личног плана коришћења
дигиталних уређаја.
- Наставник треба да
промовише писање порука
у складу са правописним
правилима и језичким
нормама без обзира на
платформу у оквиру које
се комуникација реализује.
Јер, особа која је писмена
никада неће пристати да у
писаној комуникацији
делује неписмено. Такође,
наставник треба да
упозори ученике да не
користе друштвене мреже
попут Фејсбука или
Инстаграма зато што оне
нису безбедна средина за
особе млађе од 15 година.
-У оквиру овог дела теме,
ученици у специфичним
окружењима за блоковско
програмирање
локализованих на српски
језик (попут цоде.орг)
решавају једноставне
проблеме чије решавање
захтева понављање
(програмске циклусе).
Наставник треба да
представи узрасту
примерен
алгоритам/програм који
садржи понављање (нпр.
маца мења боју, исцртава
се испрекидана линија,
срце пулсира) и постави
ученицима питање
ВЕРСКА НАСТАВА – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

3.РАЗРЕД
ЦИЉ ИСХОДИ НАСТАВНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
По завршетку САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
разреда
ученици ће бити
у стању да:
Циљ наставе -уоче да Бог ствара свет и Реализацијом програма у 3.
православног конкретни човека разреду треба да се покаже да
катихизиса ( веронауке) људи као Бог нас воли свет није самобитан, већ да га је
у основном образовању личности нису Заједница Бога и створио Бог Отац слободно, из
и васпиитању јесте да постојали пре света кроз човека љубави и то као конкретне врсте
пружи целовит него што су се Литургија- и бића и да постојање света
православни поглед на родили преображени свет зависи од воље другог, односно
свет и живот, -спознају да је Човек и природа од Божије воље.
уважавајући две Бог из љубави -Опис стварања света и човека
димензије: историјски створио свет кроз Свето Писмо
хришћански жиивот и за вечност -упознавање са причама из
есхатолошки живот. - уоче да је Старог Завета
Верском наставом би Бог створио - илустрације старозаветних
требало да се посведочи свет као скуп прича
садржај вере и духовно конкретних - јачање еколошке свести код
искуство врста деце боравком у природи
традиционалних цркава -запазе да је
и религијских заједница Бог на крају
које живе и делују на света створио
њиховом простору. човека као
Ученици треба да личност
упознају веру и духовне - уоче разлику
вредности сопствене између
историјски дате цркве природе и
или верске заједнице у личности код
отвореном и човека
толерантном дијалогу уз - уоче да се
уважавање других структура
религијских искустава и свореног
философских погледа на света огледа у
свет као и научних Литургији
сазнања и свих
позитивних искустава и
достигнућа човечанства.
ВЕРСКА НАСТАВА – КАТОЛИЧКИ ВЕРОНАУК

3.РАЗРЕД
По завршетку САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
разреда ученици ће
- помоћи детету - сазнати важност Ученике трећега разреда
активније породице, I. СУСРЕТИ НА привлачи друштво, односно
укључење у пријатељства, ВЕРОНАУЦИ група вршњака којима се
литургијску заједничке молитве одусевљавају. За нјих су стога
1. Опет смо заједно –
заједницу и вере заједнице; знакови љубави и врло важни рад игра и други
- уградити преко - продрети у доброте облици живота у групи, односно
веронауке радост мистичност II. БОГ ЈЕ НАШ заједници. У заједници
дружења и у слављења свете СПАСИТЕЉ доживљавају особну
Цркви око олтара мисе, учити се о афирмацију, у јојо имају свој
2. Видео сам ваше
- да дете научи Еухаристији, муке статус, своју улогу, те све већу
како Бог дели упознавати цркву; 3. Бог се указао особну слободу. То је један од
себе као хлеб - упознати и Мојсији разлога зашто их група посебно
другима, да и ми доживети снагу 4. Десет удараца напривлачи и зашто се у
будемо хлеб заједништва у Египат одређеном смилслу све више
другима Цркви и у 5. Вече пасхе почињу дистанцирати од
- неговање сакраменту 6. Прелазак преко родитеља и осталих одраслих у
заједништва које еухаристије; Црвеног мора и својој обителји, школи и
даје Еухаристија - упознати и осетити излазак црквеној заједници. Све ове
и које нас одгаја Божју близину и чињенице треба имати у виду у
7. Бог храни свој народ
за заједништво и наклоност, у пустињу трећем разреду, јер се у њему
радост живљења праштање и љубав у 8. Бог даје десет посебно позорност посвећује
с осталима догађајима Старога заповеди припремама деца за сахраменте
попут Исуса који завета и у Исусовој 9. Исусов закон еуцхаристије и помирење, како
је сам себе дао да поруци; љубави на особној, тако и на
имамо живот - упознати, 10. Понављање и комунитарној разини. У темељу
- следити доживети и систематизација веронаучне наставе цела
динамику искусити Исусову обрађених градива годишта провлачи се главна
католичке близину и љубав у мисао: За столом љубави и
литургије свете сакраментима III. БОГ ЈЕ ПОСТАО помирења.
мисе покоре и ЧОВЕК
еухаристије;
- припрема за прву 11. Знакови Божје
свету причест, често љубави – Свети
приступање светој Никола, као посебан
причести, служење знак Божје љубани
на олтару; према људима
- упознати и 12.
прихватити Божје Најава Исусовог
заповеди као рођења Марији
правила живота и
успешнога животног 13. Маријина и
остварења који се Јелисаветина радост
састоји у љубави 14. Бог постане
према Богу, према човеком – рођење
себи, ближњима и Спаситеља
свим људима 15. Исус – Спаситељ
сваков човека
16. Појавила се звезда
сваком човеку
обрађеног градива
IV. ИСУС НАС

ПОЗИВА НА
ОПРАШТАЊЕ
18. Људи и њихови
греси
19. Наши греси и милост
Божја – син заблудник
20. Исус нам даје
шансу за нов почетак -
Закеј
21. Исповест – као пут
покајања
22. Исусова смрт и
ускрс – основа
опраштања
обрађеног градива
V. ИСУС ЖИВИ С
НАМА У
ЕУХАРИСТИЈИ
24. Хлеб више од хлеба
- Исус умножава хлеб
25. Вино више од вина
– Кана Галилејска
26. Исусова тајна
вечера
27. Препознали су га,
док је ломио хлеб –
Емаус
28. Порслава свете
мисе
29. Исусово присуство
у хлебу и вину
30. Подели хлеб са
гладнима
31. Припрема за свету
причест
32. Прослава прве
свете причести на
парохији
VI. БОГ НАС ВОЛИ
33. Исус је увек међу
нама
34. Исус је ту у
сакраментима
35. Празницима
показујемо Исусову
доброту
обрађених градива
3.разред

Сазнање о Теоријски, предмет Сазнање о себи и
себи и другима У образовно- 1.Подстицање групног другима утемељен је на
је подстицање васпитном раду на рада, договарања и интеракционистичкој теорији
развоја реализацији овог сарадње са вршњацима и психичког развоја по којој је
личности и предмета одраслима; социјална интеракција основни
социјалног разликујемо конструктивни чинилац развоја
сазнања код неколико основних 2.Уважавање ученика. Одлучујућу улогу у развоју
ученика трећег исхода: различитости и има управо сарадња између одраслог
разреда - подстицање особености,уочавање и и деце у зони наредног развоја деце
основне групног рада, превазилажење тј. у области оних функција које у
школе. Овај договарања и стереотипа везаних; време интеракције још нису развијене
предмет треба сарадње са код деце него су у фази настајања.
да пружи вршњацима и 3.Пријатељство и Одрасли се појављује као организатор
могућност одраслима; моралне дилеме у вези са таквих размена међу децом које ће
ученицима да - подстицање тим ,развијањепојма представљати подстицај за развој
постану развоја пријатељства и моралног њиховог социјалног сазнања,
активни самопоуздања и расуђивања(крађа,лаж); самосвести, моралног и критичког
учесници у личне мишљења.
процесу одговорности; 4.Појединац и Методску окосницу предмета чине
образовања и - оспособљавање заједница,правила која интерактивне радионице,
васпитања, и ученика да регулишу живот у структуриране активности које
да изграде препознају и заједници,права и настају као резултат захтева који
сазнања, разумеју сопствене одговорности,договарање; уводи водитељ радионице, а
умења, потребе и потребе обједињене су око главне теме.
способности и других, и да штите Већина радионица у овом програму
5.Заштита од
вредности и остварују своје започиње причом која је блиска
насиља,ненасилно
неопходне за потребе на начин искуству детета, а садржи моралну
решавање сукоба;
формирање који не угрожава дилему или сукоб потреба или
аутономне, друге; вредности као повод за дискусију у
6.Развијање моралног
компетентне, - развијање свести о пару или мањој групи, а завршава
расуђивања;
одговорне и потреби уважавања разменом у целој групи. Циљ је да се
креативне различитости и пружи могућност сваком детету да
личности, 7.Развијање еколошке реструктурира своје мишљење и
особености;
отворене за свести,брига о деловање због појаве конфликта
уочавање и
договор и животињама и биљкама; између његове тачке гледишта и
превазилажење
сарадњу, која стереотипа везаних тачке гледишта која је различита од
поштује и себе за пол, узраст, 8.Евалуација његове.
и друге. изглед, понашање, Битне одреднице образовно-
порекло; васпитног рада су:
- оспособљавање - Искуствено учење, тј. уобличавање
ученика за и поимање личних, аутентичних
ненасилно доживљаја и ставова ученика кроз
решавање сукоба; размену у групи, а не преношење
- развијање појма готових знања, туђих увида.
пријатељства; Наставник треба да нагласи да нема
- оспособљавање пожељних, очекиваних или тачних
ученика да разумеју одговора, да је нагласак на процесу
неопходност откривања и сазнавања о себи и
правила која другима кроз размену.
регулишу живот у - Игровни контекст који помаже
заједници и да кроз ученицима да се опусте и ослободе да
договарање активно пробају различите видове изражавања
доприносе и симболизације унутрашњих
поштовању или искустава, и да кроз игру истражују
мењању правила разноврсна, дивергентна решења за
сагласно са проблеме са којима се суочавају.
потребама; При прављењу припреме за
- оспособљавање реализацију васпитног рада са групом
ученика да упознају важно је водити рачуна о неколико
и уважавају дечја чиниоца који су од суштинског
права и да буду значаја за квалитетну и развојно
способни да подстицајну размену:
активно учествују у - Јасно артикулисање циља
њиховом активности и договор о правилима
остваривању; којих треба да се придржавају сви
- развијање и учесници размене. Будући да се ради
неговање еколошке о учењу кроз размену, кључан
свести; чинилац успешности размене је
- развијање квалитет узајамног слушања. Важно
моралног је да деца увиде да слушањем туђих
расуђивања и гледишта и ставова имају прилику да
неговање основних сагледају своје полазиште у новом
људских вредности; светлу, да га дограде и обогате.
- оспособљавање - Распоред седења (по могућству
ученика да активно круг) који омогућује свим
доприносе развоју учесницима размене да виде једни
школе по мери друге, окренути лицем у лице.
детета. - След активности који је тако
конципиран да подстиче и одржава
интересовање и сазнајну мотивацију
ученика. То се постиже динамичном
сменом различитих видова
активности и размене.
- Оптималан број ученика је од 10 до
15. Може се радити и са групом до
двадесеторо ученика, али онда долази
до слабљења пажње и мотивисаности
за размену.
- Настава се изводи по редоследу
наставних јединица (радионица)
онако како су дате у приручнику
Грађанско васпитање - САЗНАЊЕ О
СЕБИ И ДРУГИМА 3.
Сагласно природи предмета, његовом
циљу и задацима наставе, ученици се
не оцењују класичним школским
оценама, нити пореде. Проблем може
бити то што ученици желе да знају
колико су успешни у одређеној
активности, покушавајући да погоде
шта одрасли очекују од њих. Задатак
наставника је да им јасно предочи да
је свака лична експресија подједнако
драгоцена, да охрабри децу да износе
своје мишљење и кад је различито од
осталих, само на начин које не вређа
друге. Најважнији задатак одраслог у
процесу васпитања јесте да помогне
ученицима да формирају позитивну
слику о себи, да стекну
самопоуздање, и да осете да кроз
процес размене са другима могу да
обогате своју личност и сазнање.
С тим у вези, овај предмет тражи да
наставник буде спреман да подржи
ученике када им је тешко да се изразе
или слушају и отворен да чује и оно
што није у складу са његовим
вредностима, без критиковања и
процењивања. Подстицајним
питањима може да наведе децу да
сагледају ситуацију из друге
перспективе, да кроз социо-
когнитивни конфликт сами
реструктурирају своје мишљење и
ставове.
Пошто је учење по моделу важан
облик учења социјалног понашања,
битно је да наставник својим
понашањем, начином рада и односом
према деци, демонстрира вредности
које жели да његови ученици усвоје.
Уважавање различитости
и особености; уочавање и
превазилажење
стереотипа везаних за
пол, узраст, изглед,
понашање, порекло
Пријатељство и моралне
дилеме у вези са тим;
развијање појма
пријатељства и моралног
расуђивања (крађа, лаж)
Појединац и заједница;
правила која регулишу
живот у заједници; права
и одговорности;
договарање.
Заштита од насиља:
ненасилно решавање
сукоба
Пријатељство и моралне
дилеме у вези са тим;
развијање појма
пријатељства и моралног
расуђивања (крађа, лаж)

КУЛТУРЕ
3. разред
НАЧИНИ
A magyar nyelv - − Megérti az NYELVI KULTÚRA A második
anyanyelvápolás elolvasott, osztályban alapvető
tanításának célja, kimondott Beszéd beszéd-, valamint a
hogy a szerb mondatokat; Szókincsfejlesztő és beszédhallás
nyelvű tagozatra − alapszinten képes mondatalkotási gyakorlatok. fejlesztés a
járó magyar verbális Irányított és szabadon részterületnek a
anyanyelvű kommunikációra; folytatott beszélgetés készségszintűvé
tanulók − meg tudja nevezni (párbeszéd). mélyítésén volt a
elsajátítsák a a szöveg szereplőit, Az életkornak megfelelő hangsúly. Továbbra
magyar nyelv a cselekmény helyét rövid mesék, történetek. is a nyelvi kultúra
alapvető és idejét; Vázlat. részterületének céljai
nyelvhasználati − rövid szóbeli Nyelvi játékok. az egyéb
szabályait, és üzenetet fogalmaz Beszélgetések, szituációs részterületekkel
megfelelő módon meg, megfelelő játékok. összhangban, vagy
tudják magukat szavakkal; Élménybeszámoló, egy önálló tanegységek
kifejezni szóban, − képes rövidebb szöveg tartalmának keretében valósulnak
tudatosuljon szövegek elmesélése. meg. A második
bennük az alkotására; Dráma-és dramatizált osztályban figyelmet
anyanyelv − kívülről/fejből szövegek, színpadi fordítottunk a szóbeli
fontossága a mond rövid improvizációk. kifejezőkészség
nemzeti identitás népköltészeti Jelenetek előadása és permanens
megőrzése alkotást, drámai bábozás. fejlesztésére. Az
szempontjából. szöveget, Szituációs játék. alapozás lényege az
− képes egyszerű Hibás szórendű mondatok volt, hogy a tanulók
beszédszituációk javítása. viszonylag fejlett
eljátszására; Rokon értelmű és ellentétes beszédalap birtokába
− a felolvasott rövid jelentésű szavak gyűjtése. jussanak. Ezért
szöveggel Önellenőrzés, közös javítás. beszédüket a szó, a
kapcsolatban tud a mondat és a szöveg
feltett kérdésekre Befogadás szintjén egyaránt
válaszolni Valós vagy szimulált fejlesztettük, és a
(elmesélni a szöveg helyzetek. fejlesztés
tartalmát). Szóbeli közlés befogadása. folyamatában
Felolvasott szöveg nemcsak a nyelvi
befogadása. kultúra részterületeit
Utasítás, szóbeli üzenet. használjuk ki, hanem
A másokra figyelést a szövegelemzés és a
fejlesztő játékok. nyelvhelyesség
Ismeretterjesztő szöveg nyújtotta
bemutatása. lehetőségeket is.
Irodalmi szöveg bemutatása.
A beszédfejlesztés
Írás alapozását szolgáló
Másolás, tollbamondás, (szó-, illetve
közös fogalmazás mondatszintű)
lejegyzése. tevékenységformák
Hibás szórendű mondat közül kiemelünk
javítása. néhányat: közös
Gondolattérkép készítése és szógyűjtés adott
alkalmazása. szempontok szerint,
Vázlatkészítés. szavak
A mondatfajták csoportosítása, rokon
kommunikációs szerepe. értelmű szavak
Iskolai és házi olvasmány. felismerése adott
Kép, képsor, megadott szóhalmazból,
szavak. szópárok alkotása,
Hiányos vázlat kiegészítése. mondatalkotás képek
Tartalmilag összefüggő segítségével,
mondatok írása. megadott szavakkal,
A cím és a tartalom kifejezésekkel,
kapcsolata. hiányos mondatok
Szerkezeti egységek. kiegészítése,
Iskolai és házi olvasmány. kérdések alapján
Megfigyelés, anyaggyűjtés. válasz
Vázlat, vázlatkészítés, megfogalmazása. A
címadás. szövegszintű beszéd-
Rokon értelmű és ellentétes fejlesztés történhet
jelentésű szavak gyűjtése. kép/képsor alapján.
Szólások, szóláshasonlatok A szóbeli
jelentése. megnyilvánulás része
Önellenőrzés, javítás. a versmondás és a
drámarészletekben
való hangos szereplés
is. Fontos szerepet
játszanak ebben a
párbeszéddel
kapcsolatos feladatok
(párbeszéd alkotása
adott szöveg
dramatizálásával,
adott téma alapján,
megjelölt téma
alapján megadott
mondatok
felhasználásával
vagy szereplők
megadásával).
A tanulók
beszédkultúráját
játékos aktivitásokkal
is fejleszthetjük:
nyelvi játékkal,
játékos
beszélgetéssel (pl.
beszélgetés egy
meseszereplővel),
szituációs
gyakorlatokkal (pl.
beszélgetés az
üzletben, a piacon, a
szünetben, az
iskolaudvaron) stb.
A befogadás
(beszédhallás), a
kommunikációs
partner
meghallgatása a
kommunikáció
lényeges eleme. A
tanulókat arra
utasítjuk, hogy az
irányított és a
szabadon folytatott
beszélgetések során,
de a valós
szituációkban is,
figyelmesen és
kulturált módon
hallgassák meg
kontextusban
(utasítások, szóbeli
üzenetek
közvetítésekor) a
tanulók figyelemmel
hallgatják mások
beszédét, majd
megfelelő módon
reagálnak az
elhangzott üzenetre,
azaz a felnőttektől és
a társaktól hallott
szóbeli utasítás és
kérés alapján
cselekszenek. A
szimulált helyzetben
és a másokra
figyelést fejlesztő
játékokban,
ismeretterjesztő és
irodalmi szöveg
bemutatásakor is
figyelmesen
meghallgatják az
elhangzottakat. A
valós beszélgetésben,
a megfelelő
szituációkban mind a
tanító, mind a társak
beszédét is
figyelemmel kell
kísérniük.
A nyelv gazdag
szókészletéből való
tudatos válogatás
nem képzelhető el a
tanulók szókincsének
állandó bővítése
nélkül. Ezért
figyeltetjük meg az
olvasmányok
stíluseszközeit,
nyelvi fordulatait,
tanítjuk meg az új
szavakat,
kifejezéseket.
Az írás harmadik
osztályban, a szóbeli
kifejezőkészség
fejlesztése mellett
immár összetettebb
írásbeli
kifejezőkészségi
formát, azaz a
fogalmazásírást is
megtanítjuk a
tanulókkal.
Javasoljuk az írás
folyamatközpontú
megközelítésére
épülő
fogalmazástanítást. A
folyamatközpontú
megközelítésére
épülő
fogalmazástanítás
során a szöveg az írás
folyamatának
különböző fázisaiban
alakul ki. Ezek: a
tervezés, a piszkozat
megírása, az
átdolgozás és a
bemutatás. A tanító
feladata, hogy
végigvezesse a
diákokat ezeken a
fázisokon, és
ösztönözze a szöveg
többszöri
felülvizsgálatát és
átdolgozását. A
fogalmazás még
eredményesebbé
válik, ha a tanító
lehetővé teszi, hogy a
diákok megmutassák
egymásnak az
írásukat,
beszélgessenek róla.
A harmadik
osztályban a tanulók
elbeszélő
fogalmazást
készítenek az
olvasmány
tartalmáról, képsor,
kép, átélt közös vagy
egyéni élmény
alapján (kirándulás,
színházlátogatás,
tárlatmegtekintés
stb.). A fogalmazás
tanítása összefügg a
szövegelemzéssel,
ezért a
szövegfeldolgozó
órákon nagy gondot
kell fordítani az
elbeszélések, mesék,
mondák szerkezeti
elemzésére
(mondatkapcsolás,
hármas tagolás). A
tanulók a szerkezeti
egységek elsajátítása
során különböző
feladatokat végeznek,
amelyek a szöveg
befejezésének
megváltoztatására, a
szöveg folytatására
és kiegészítésére
vonatkoznak.
Módszertani
szempontból
indokoltabb előbb az
események időrendbe
állításával
foglalkozni. Minden
esetben fel kell hívni
a tanulók figyelmét
arra, hogy a jó cím
valamit előre közöl a
szöveg tartalmából,
utal a mondanivaló
lényegére, esetleg a
szereplőkre, a
helyszínre vagy az
esemény idejére.
Meg kell tanulniuk,
hogy a tartalomnak
és a címnek
összhangban kell
lenniük, azaz a
fogalmazásnak a
címről kell szólnia.
A fogalmazástanítás
fontos eleme a
vázlatkészítés.
Kezdetben közösen
készített vázlat
alapján fogalmaznak
a tanulók.
A fogalmazás-
előkészítés
szakaszában nyelvi
gyakorlatokkal
fejlesztjük a tanulók
szóhasználatát (rokon
jelentésű szavak
gyűjtése, a szavak
hangulatának
tisztázása,
szóláshasonlatok,
szólások,
közmondások
jelentésének
megbeszélése).
A fogalmazástanítás
igen fontos feladata,
hogy rászoktassuk a
tanulókat az
önellenőrzésre.
Az írásbeli munkákat
rendszeresen kell
ellenőrizni, javítani,
javíttatni és értékelni.
A házi feladatok
száma fogalmazásból
a tanév folyamán
legalább 3-4 legyen,
melyeket a következő
órán elemzünk és
javítunk.
A harmadik osztály
végére a tanulók
kifejezőkészségének
olyan szintre kell
jutnia, amely alapja
lesz az írásbeli
kifejezőképesség
fejlesztésének a
negyedik osztályban.
− Felismeri a verset, IRODALOM Az irodalomra
az elbeszélést és a vonatkozóan az
mesét (tanmese és ajánlott szövegeket a
tündérmese); ISKOLAI tanulók a tanév
− meghatározza a OLVASMÁNYOK folyamán fogadják be
szöveg témáját; Költészet: (a tanító/tanár
− meghatározza a − Petőfi Sándor: Füstbement felolvasása alapján),
szöveg számára terv szem előtt tartva a
kevésbé érthető magyar tagozatos
tartalmi elemeit; − József Attila: Altató harmadik
− meghatározza a − Weöres Sándor: Szán osztályosok számára
szöveg megy el az ablakod alatt készült
cselekményét, tankönyvet/tankönyv
annak idejét és − Devecseri Gábor: eket is. A tanító/tanár
helyét; Tavaszhívogató a gyerekek egyéni
− elsajátítja a − Szabó Lőrinc: Esik a hó sajátosságainak és a
hangos és néma közösség
olvasás technikáját; − Nagy László: Dióverés lehetőségeinek
− felismeri a megfelelően tervez,
Próza:
szereplőket, és meg és választja meg a
− Mikszáth Kálmán:
tudja különböztetni felsorolt iskolai
Madárfészek
őket a pozitív és olvasmányok közül a
negatív − A kőleves (népmese) megfelelőket.
tulajdonságaik
alapján; − La Fontaine: A nyúl meg A tanító az iskolában
− képes rövid a teknős különböző
szöveget értelmezni; − A kígyóbőr (vajdasági szövegtípusokkal
− felismeri a rímet. magyar népmese) ismerteti meg a
tanulókat, amelyeket
− Az égig érő paszuly meg is értenek, de
(népmese) megértik az
− Mit gondolt Kinizsi Pál a enciklopédiák és a
maga fejéről? (monda) gyermeklapok
szövegeit is. Észre
− Gyurkovics Tibor: Rád tudják venni az
nem lehet számítani eseményt, a
cselekvésmozzanatok
− Adaptált szövegek
at, az időbeli és
Népköltészeti alkotások: térbeli viszonyokat.
Közmondások, szólások, A tanterv egyszerű,
népi mondókák és rövid, néha adaptált,
gyermekjátékok, találós a tanulók számára
kérdések, sorolók és érthető szövegeket lát
ünnepköszöntők. elő, melyeket
Drámai szövegek: önállóan olvasnak,
így könnyen
drámai szövegek felfedezhetik a
gyermeklapokból szövegekben az
események időrendi
Tudományos és
sorrendjét,
ismeretterjesztő szövegek
meghatározzák az
A magyar nemzeti kultúra esemény helyét és
elemeivel kapcsolatos idejét. A tanulónak
szövegek. meg kell
különböztetnie a
Válogatás a verset a mesétől,
gyermekenciklopédiák és a valamint fel kell
gyermeklapok szövegeiből. ismernie a
tündérmesét és az
Irodalomelméleti állatmesét.
fogalmak:
Szoktatni kell a
− vers (versszak, verssor); tanulókat arra, hogy
− mese (tündérmese, megtalálják a
állatmese); számukra ismeretlen
szavakat,
− párbeszéd, dráma; megkérdezzék a
− a cselekmény; helye és tanítótól azok
ideje; jelentését, hogy
minél pontosabban
− a mű szereplője – külső és megértsék a szöveg
belső tulajdonságai és értelmét. A tanító
cselekedetei. kérdéseket tesz fel
(ki?, mi?, hol?,
mikor?, miért?) a
felolvasott szöveg
tartalmával
kapcsolatosan. A
tanulók
meghatározzák a
cselekmény helyét és
idejét. A mű
szereplőinek külső és
belső tulajdonságait
felsorolják.
Válaszaikat egyéni
képességeiknek
megfelelően adják
meg: mondatok,
összefüggő
mondatok vagy rövid
szöveg formájában.
A verseket szavalják,
a gyermekek számára
írt drámaszövegek
feldolgozásakor a
tanulók számos
kreatív
tevékenységre
motiváltak, amelyek
a mű hatására
keletkeznek (színpadi
előadás, drámajáték,
bábjáték,
gyermekszínházi
előadások,
dramatizált részletek
megbeszélése).
Első osztálytól a
tantervi tartalmak azt
sugallják, hogy az
irodalomelméleti
fogalmakat
fokozatosan
sajátítsák el. A
tanítónak javasoljuk,
hogy folyamatosan új
szavakkal
gyarapítsák a tanulók
szókincsét. Az
irodalmi fogalmak
elsajátítása nem azt
jelenti, hogy a
gyerekek a
definíciókat
megtanulják, hanem
megértik a fogalmak
leíró magyarázatát,
az irodalmi
szövegben betöltött
szerepüket.
A nyelvi kultúra
keretében, valamint
az irodalmi szövegek
feldolgozásánál is
fejleszteni kell a
szövegértés
képességét. A tanító
a tanév folyamán
rendszeresen mond el
rövid történetet
(képpel vagy
képsorral
szemléltetve), mesét,
amelyet a gyerekek
hallás alapján
befogadnak,
beszélgetnek róla. Az
aktív hallgatás során
a tanulók képesek
lesznek az irodalmi,
az ismeretterjesztő és
más típusú szövegek
− Felismeri, befogadására.
megkülönbözteti és NYELVTAN A tanuló a tanító
alkalmazza a irányításával
kijelentő, a kérdő és Csoportmunka, nyelvi összehasonlítja a
a felszólító játékok alkalmazása. magyar nyelv
mondatokat a A szerb nyelv hangjait, és azokat
beszédben és az hangrendszerétől eltérő helyesen ejti ki.
írásban; magyar hangok ejtésének Képek és indukciós
− helyesen használja gyakorlása. szövegek kapcsán
a megtanult rokon mondatokat és
értelmű szavakat és Mondókák, versek hangosan kérdéseket fogalmaz
az ellentétes történő felolvasása. A meg, majd egyszerű
jelentésű szavakat; hosszú magánhangzók és mondatokkal
− odafigyel a helyes mássalhangzók minél történetet mesél el.
szórendre; pontosabb kiejtésének Beszédben és írásban
− megkülönbözteti a begyakorlása. megkülönbözteti és
különféle időben alkalmazza a beszélő
végbemenő Beszélgetés. szándéka szerint a
cselekvéseket, Párbeszéd folytatása játék kijelentő, a kérdő és
történéseket; keretében, illetve ismert a felszólító
− a mondatvégi szöveggel kapcsolatban. mondatokat.
írásjeleket helyesen
használja az Képek alapján történet Megadott szavakból
egyszerű mondatok elmondása. Olvasmány mondatokat alkot, a
végén; alapján történet elmondása szórendre figyel,
− helyesen használja és leírása. annak jelentőségét
az igeidőket Nyelvhelyességi felismeri. Szavakat
beszédben és gyakorlatok. gyűjt adott témával
írásban; kapcsolatban. A
− felismeri a Saját élmény, tapasztalat, mondatvégi
köznevet és a vélemény megfogalmazása írásjeleket helyesen
tulajdonnevet, és szóban. használja. Ezen kívül
helyesen írja le a jelen, a múlt és a
Hibás szövegek javítása.
őket; jövő idő, valamint a
− képes többes Üzenet írása. többes számú
számú főneveket főnevek is
alkotni; Saját élmény megjelennek
− alkalmazni tudja a megfogalmazása, leírása. megfogalmazásaiban.
melléknevet a Helyesírási gyakorlatok. Nyelvhasználatában
nyelvhasználatban; alkalmazni tudja a
− megérti a mellékneveket.
névmások
(személyes, mutató,
kérdő) alkalmazását
a beszédben és a
szövegben;
− A hosszú
magánhangzókat és
mássalhangzókat
helyesen használja
írásban.
− a j hangot
biztonságosan jelöli
a tanult szófajok
körében.

КУЛТУРЕ
3. разред
ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

Циль настави – розликує файти и ЈЕЗИК Ґраматика
руского язика под-файти словох у Виреченє – поняце и розуменє
то же би характеристичних потвердзуюцих и
школяр случайох одрекаюцих, опитних, розповедних
хасновал – одредзує основни и викричних
основни ґраматични катеґориї виреченьох.
технїки меновнїкох, Поняце и препознаванє главних
читаня и прикметнїкох членох виреченя.
писаня по идїєсловох Замерковйованє членох виреченя
руски, як и же – применює основни котри ше вяжу за
би правописни правила предикат, а означую час, место и
ше порушало – чита з розуменьом способ и слова котри ше
дальши розлични тексти, вяжу за субєкт и гуторя яке дацо
розвой описує свойо дожице чийо дацо и зоз чого дацо.
шицких пречитаних Меновнїки – власни и заєднїцки,
язичних кнїжовних дїлох род и число.
компе- – виноши свойо Обачованє меновнїкох котри знача
тенцийох пре думанє о тексту дацо зменшане
цо – розликує кнїжовни (деминутиви). Меновнїки котри
успишнєйше файти-лирску писню, маю вецей значеня, подобне
орґанизованє приповедку, басну, або процивне значенє.
и преши- сказку и Материялни и збирни меновнїки.
рйованє драмски текст Прикметнїки – описни
власного – одредзує тему, шор (замерковйованє значеня, род и
знаня и збуваньох, час и место число), присвойни и материялни.
виражованя збуваня у пречитаним Особни заменовнїки.
искуства, тексту
розви – менує главни и Дїєслова – поняца дїї, стан и
вало побочни подоби и збуваня. Розликованє формох з
самостойносц розликує їх позитивни котрима ше означує терашньосц,
и критицки и неґативни прешлосц, будучносц и їх
дух, пестуюци прикмети
свидо- – обачує основни препознаванє у тексту.
мосц о прикмети лирскей Замерковйованє директней и
значеню писнї(стих, строфа и индиректней бешеди и єй
улоги язика у рима) препознаванє у тексту.
чуваню – розуми пренєшене Особни заменовнїки.
националного значенє присловки и Правопис
идентитета. басни и їх поучносц
– розуми идеї Хаснованє велькей букви при
кнїжовного дїла писаню менох народох и
– обачує основни народносцох, вецейчлених
прикмети народней ґеоґрафских назвох, шветох,
сказки насловох кнїжкох и часописох,
менох животиньох.
– розликує народну од Писанє датумох.
авторскей сказки Наводнїки при писаню директней
– представя главни бешеди, насловох дїлох,
прикмети юнакох назвох школох.
Писанє словка нє зоз дїєсловами и
– обачує поровнанє у прикметнїками.
кнїжовним дїлу и Писанє скраценьох котри ше
розуми його улогу частейше зявюю.
– розликує опис од КЊИЖЕВНОСТ Руска народна приповедка, Чий сон
приповеданя у красши
кнїжовним дїлу Руска народна приповедка,
– препознава приклади Знаходлїви и скупи кум
диялоґу у писнї, Басна, Вовк и баранче
приповедки и Русийска басна, Вимсценє лїшково
драмским тексту над вовком
– обачує гумор у Українска народна сказка, Кандур
кнїжовним дїлу и когут
– чита текст
почитуюци интонацию Драмски тексти
виреченя або стиха Д. Папгаргаї, Наталка, дзивче котре
– виразно рецитує любело конї (виривки)
писню и чита прозни С.Макаї, Бавме ше на бини (вибор)
текст
– виводзи драмски Популарни и информативни тексти
тексти Вибор популарних и
– ясно и розумлїво информативних текстох зоз
вигваря обвисцуюце, часописа
опитне и викричне за дзеци Заградка
виреченє,
почитуюци одвитуюцу ДОМАШНЯ ЛЕКТИРА
интонацию и лоґични М. Будински, Воденїчка на
акцент, павзи, стриберним поточку
швидкосц и М. Ковач, Дзецински швет
темпо Д. Максимович, Вибор з поезиї
– скапчує вецей Вибор зоз сучасней поезиї за дзеци
виреченя до кратшей и на руским язику
длугшей цалосци Вибор зоз сучасней прози за дзеци
– преприповедовює, на руским язику
приповеда и описує и
на зжати и на обсяжни Кнїжовни поняца:
способ – лирска писня
– информує о
збуваньох меркуюци – народна сказка
на прецизносц, – роман
точносц, обєктивносц – поровнанє
и зжатосц – персонификация (на уровню
препознаваня)
– опис
– диялоґ
– приповеданє
– драмске збуванє
Читанє
Робота на тексту
Читанє з розуменьом пречитаного.
Прилагодзованє швидкосци и
гласносци читаня спрам
змисту текста.
Замерковйованє и обгрунтованє
ситуацойох и поступкох
подобох, условийох, причинох и
пошлїдкох, одкриванє
и толкованє намирох, думкох
и похопеньох поєдиних кнїжовних
подобох и спатранє їх поступкох,
справованя
и одношеньох.
Замерковйованє порученьох на
основи конкретних ситуацийох и
поєдиносцох у тексту. Обачованє и
розликованє основней
предметносци уметнїцкого текста –
писня на чувству, проза на
описаней подїї, зраженє у
драмским тексту.Причини и
пошлїдки, медзизависносц акциї и
реакциї. Порученє текста.
Обачованє цека подїї (увод, заплєт,
розплєт).
Привикованє школярох на глєданє

доказох за свойо
думанє и твердзеня у самим
тексту.Заключованє на основи
пречитаного. Привикованє
школярох на шлєбодне виношенє
своїх становискох, упечаткох и

одношеня ґу описаним
зявеньом у кнїжовним дїлу и у
живоце.
Скрацованє текста на уровень
основного порученя.
ЈЕЗИЧКА Усне висловйованє
КУЛТУРА Преприповедованє змисту текстох,
филмох, театралних
представох и РТВ емисийох –
спрам плану у форми
пообщених питаньох, спрам
заєднїцки направеного плану у
виду тезох, по часцох и у цалосци.
Приповеданє о збуваньох и
заєднїцких дожицох на основи
тематичних словох – спрам плану у
форми тезох.
Описованє предметох, природних
зявеньох, животиньох и
людзох, з наглашку на виразних
прикметох.
Описованє предметох з
нєпоштредного окруженя,
поєдиносцох у природи, живого
швета з наводзеньом
характеристичних прикметох
маюци у оглядзе велькосц,
фарбу, звук, функцию и под.
Початне розуменє розлики у
значеню у зависносци од
Писане висловйованє
Вежбанє рукопису, швидкосци

писаня з наглашку на правилносци
и коректносци записаного.
Преписованє з задатком. Писани
одвит на питанє и питанє на задати
одвит.
Диктати – з дополньованьом,
творчи, контролни, автодиктат.
Преприповедованє у писаней
форми змисту текстох спрам
плану котри треба же би одвитовал
форми вистки (хто, цо,
дзе, кеди, як, прецо).
Приповеданє и формованє
приповедки спрам задатих
тематичних ґрупох словох, писанє
круга тематичних словох.
Описованє предметох по тезох –
кратки опис поєдиносцох у
природи, опис животиньох, опис
особи.
Заєднїцки писани состав зоз
подруча преприповедованя,
приповеданя, описованя, з цильом
же би ше усвоєли
основни правила лоґичного
рядошлїду и висловйованю.
Писанє розгляднїцох, винчованкох,
писмох, обвисценьох.
Вежби у составяню преширеного
виреченя по моделох
роснуца виреченя (додатки за
место, час, способ и под.).
Лексични вежби – заменьованє
меновнїкох, прикметнїкох и
дїєсловох зоз словами подобного и
процивного значеня.
Розвиванє активного словнїка
прейґ вежбох у менованю
предметох и зявеньох (синонимия),
глєданє и розуменє
ниянсох у висловйованю.
Два школски писмени задатки у
другим полрочю
(єдна годзина за виробок, два за
анализу и виправок).
ЯЗИЧНА КУЛТУРА
похаснованих словох истого
або подобного значеня
(синонимох) и од интонациї
виповедзеного. Основне и
пренєшене значенє словох у
контексту.
Идентитет – приповеданє о себе
(автобиоґрафия)
и о своїх блїзких (фамилия,
сушеди, товарише, познати).
Припадносц даякому кругу –
любителє животиньох, природи,
филма, музики и под., почитователє
даєдних професийох, припадносц
даякому руху.
Комуникация – медзи дзецми,
медзи дзецми и старшима,
закладанє за даяке зявенє,
виражованє прихильносци,
процивеня, бизовносци,
розположеня.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДОПУНСКУ НАСТАВУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

3. разред

Циљ наставе - Овладавање техником  Врсте речи и њихова служ-ба у
српског језика читања и писања на оба реченици
јесте да писма;  Реченица- појам и врсте реченица
ученици - савладавање просте по значењу и облику;
ЈЕЗИК  Главни делови реченице (субјекат
овладају реченице (појам, главни
и предикат);
основним делови);  Одредбе за време, место и начин;
законитостима - стицање основних  Синоними, антоними; речи
српског појмова о именицама, умањеног и увећаног значења;
књижевног придевима и глаголима; Управни говор
језика на којем - постепено увођење у  Препричавање
ће се усмено и тумачење основне ЈЕЗИЧКА  Усмено причање о догађајима и
писмено предметности КУЛТУРА доживљајима
правилно књижевног дела Описивање
изражавати, да (осећања, догађаји,
упознају, радње, ликови, поруке, КЊИЖЕВНОСТ И  Овладавање техником изражајног
доживе и језичко-стилске ЧИТАЊЕ читања и разумевање прочитаног
текста;
оспособе се да карактеристике);
Одговарање на питања у вези са текстом
- овладавање усменим и
писменим изражавањем
према захтевима
 Азбука и абецеда;
програма
 Употреба великог слова у писању
(препричавање, имена народа, вишечланих
причање, описивање, географских назива, празникас,
извештавање); наслова књига, часописа и новина,
- постепено упознавање ПРАВОПИС  Писање датума;
тумаче методологије израде  Писање назива улица
одабрана писменог састава.  Писање бројева словима; писање
књижевна дела, речце ЛИ и НЕ у реченицама
позоришна,  Писање сугласника ј у речима
 Писање скраћеница
филмска и
друга
уметничка
остварења из
српске и
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДОПУНСКУ НАСТАВУ ИЗ МАТЕМАТИКЕ

3. разред
НАЧИНИ
ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ
ЦИЉ наставе - Ученици треба да: -савладају  Низ бројева до 1000;
математике у читање, писање и упоређивање  Читати, записивати
основној школи природних бројева до 1000; и упоређивати
бројеве до 1000;
јесте да ученици - упознају римске цифре
 Вршити четири
усвоје елементарна (I,V,X,L,D,M) и принцип читања основне рачунске
математичка знања и писања бројева помоћу њих; операције у оквиру
која су потребна за - успешно обављају све четири прве хиљаде;
схватање појава и рачунске операције до 1000;  Израчунати
зависности у - упозната својства операција вредности
животу и друштву; користе за рационалније (лакше) бројевних израза са
да оспособи рачунање; ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО највише три
ученике за примену - упознају зависност резултата од 1000 И ОПЕРАЦИЈЕ СА операције;
усвојених компонената операције; ЊИМА  Решавати
математичких - знају да израчунају вредност једначине и
знања у решавању бројевног израза са највише три неједначине;
разноврсних операције;  Записивати
задатака из - умеју да прочитају и запишу разломке и
животне праксе; за помоћу слова својства рачунских решавати
успешно операција; једноставне задатке
настављање - знају да одреде вредност израза
математичког са словима из дате вредности
образовања и за слова;
самообразовање - знају да решавају једноставније  Цртати и уочавати
једначине у скупу бројева до углове (прав, оштар
1000; и туп);
- упознају и правилно записују Цртати паралелне и нормалне
ГЕОМЕТРИЈА праве, правоугаоник и
разломке чији је бројилац 1, а
именилац ≤10; квадрат, , троугао и круг
помоћу одговарајућег
- успешно решавају текстуалне
геометријског прибора
задатке;
МЕРЕЊЕ И МЕРЕ  Јединице за време
- формирају представе о правој и (секунд, минут, сат;
полуправој; дан, месец, година,
- уочавају и умеју да цртају прав, век) и применити их
оштар и туп угао; у задацима;
- знају да цртају паралелне и  Јединице мере за
нормалне праве, квадрат, масу( g, kg, t) и
правоугаоник, троугао и употреби их у
мерењу задатих
кружницу (помоћу лењира,
троугаоника и шестара); маса;
- стичу представе о подударности Јединице за запремину (l, dl,
фигура (преко модела и цртања); ml) и употребити их за
мерење задатих запремина
- знају да одреде обим
правоугаоника, квадрата и
троугла;
- упознају мерење масе тела и
запремине течности, као и нове
јединице за време (година и век).

4.разред
ИСХОДИ
Циљ учења Српског – чита са ЈЕЗИК
језика јесте да разумевањем Граматика и Речи које у писању и говору мењају
ученици овладају различите врсте правопис облик; речи које не мењају
текстова; облик (без именовања врста
основним
– укратко образложи непроменљивих речи).
законитостима свој утисак и Реченица и реченични чланови
српског књижевног мишљење (субјекат, предикат, објекат,
језика ради поштујући и прилошке одредбе).
правилног усменог и другачије ставове; Појам субјекта; различите врсте речи
писаног – разликује (именице и личне заменице)
изражавања, књижевне врсте: у функцији субјекта; изостављени
шаљиву народну субјекат.
негујући свест о
песму, басну и Појам предиката (глаголски
значају улоге језика причу о предикат).
у очувању животињама, Појам објекта (именице у функцији
националног приповетку, роман објекта).
идентитета; да се за децу и драмски Прилошке одредбе за време, место и
оспособе за текст; начин.
тумачење одабраних – одреди тему, Речи и групе речи у функцији
редослед догађаја, субјекта, објекта и прилошких
књижевних и других
време и место одредаба; придев уз именицу у служби
уметничких дела из дешавања у атрибута у оквиру групе
српске и светске прочитаном тексту; речи која има службу субјекта или
баштине, ради – именује позитивне објекта.
неговања традиције и негативне особине Управни говор (трећи модел).
и културе српског ликова; Велико слово:
народа и развијања – уочи и издвоји имена становника држава и насеља;
основне елементе називи улица и тргова;
интеркултуралности. лирске песме (стих, имена из уметничких дела – примери
строфа, из обрађених дела (нпр.
рима и ритам); Ружно Паче...);
– тумачи идеје устаљена и посебно наденута имена
књижевног дела; животиња;
– препозна ситуације називи институција, предузећа и
кршења/остваривања установа, манифестација;
права детета и устаљена имена историјских догађаја
стереотипе у и личности (усклађено са
књижевним делима; предметом Природа и друштво).
– уочи Речца ли; скраћени упитни облик је ли
персонификацију и (је л’) према узрочном
разуме њену улогу у везнику јер.
књижевном делу; Предлог са уз заменице (нпр. са мном,
– разликује с њом и сл.).
описивање, Писање вишечланих бројева.
приповедање (у 1. и
3. лицу) и дијалог у ШКОЛСКА ЛЕКТИРА
књижевном делу; Поезија
– преприча текст из 1. Шаљива народна песма Женидба
различитих врапца Подунавца
улога/перспектива; Књижевност 2. Војислав Илић: Јесен/Владислав
– уочи основни тон Петковић Дис: Зима
књижевног текста 3. Момчило Мошо Одаловић:
(ведар, тужан, Молитва за маму
шаљив); 4. Мирослав Антић: Космонаутска
– уочи песма
супротстављеност 5. Бранко Миљковић: Песма о цвету
лица у драмском 6. Добрица Ерић: Завичај/Oтаџбина је
тексту; наша очевина/Момчило
– чита текст Мошо Одаловић: Птице косовчице
поштујући 7. Мирослав Антић: Прва
интонацију љубав/Најљубавнија песма/Алексије
реченице/стиха; Марјановић: Љубав
– изражајно рецитује 8. Бранко Ћопић: Месец и његова
песму и чита прозни бака/Десанка Максимовић:
текст; Пауково дело
– изводи драмске 9. Бранислав Црнчевић: Кад би мени
текстове; дали један дан
– усвоји позитивне 10. Владимир Андрић: Дај ми крила
људске вредности на један круг
основу прочитаних 11. Народна песма Милош у Латинима
књижевних дела; 12. Народна песма Јетрвица адамско
– повеже граматичке колено
појмове обрађене у Проза
претходним 1. Народна прича о животињама:
разредима са Међед, свиња и лисица
новим наставним 2. Народна приповетка: Најбоље
садржајима; задужбине
– разликује речи које 3. Народна приповетка: Ветар и сунце
мењају облик 4. Народна бајка: Пепељуга
(именице, заменице, 5. Бранислав Нушић: Прва љубав
придеви, (одломак из Аутобиографије)
бројеви, глаголи) и 6. Бранислав Црнчевић: Босоноги и
уочи оне које су небо
увек у истом облику; 7. Гроздана Олујић: Стакларева љубав
– одреди основне 8. Светлана Велмар Јанковић:
реченичне чланове; Стефаново дрво
– разликује врсту 9. Лав Николајевич Толстој: Врабац и
речи од службе речи ласте/Два мраза
у реченици; 10. Драган Алексић: Позориште на
– поштује и примени небу
основна правописна 11. Весна Алексић: Детективско срце
правила; 12. Ханс Кристијан Андерсен: Ружно
– правилно пише сва Паче – читање '84‰
три модела управног 11. Гордана Тимотијевић:
говора; Сличице/Владимир из чудне приче
– употреби основне 12. Угљеша Шајтинац: Чарна и Несвет
облике усменог и 13. Момо Капор: Сања
писменог 14. Весна Алексић: Брљиво срце
изражавања: Књижевни појмови:
препричавање, – шаљива народна песма,
причање и – прича о животињама,
описивање; – особине народне епске песме,
– употреби речи – приповетка,
истог облика, а – роман за децу,
различитог значења, – персонификација,
као и речи – опис природе и ликова,
истог значења, а – приповедање у 1. и 3. лицу,
различитог облика; – сукоб драмских лица.
– препозна значење Основни облици усменог и писменог
речи и изражавања: препричавање
фразеологизама који текста у целини и по деловима (по
се употребљавају датом плану); причање
у свакодневној у дијалошкој форми (уношење
комуникацији; дијалога, управног говора у
– напише структуру казивања); описивање
разгледницу, односа међу предметима, бићима
честитку, приватно Језичка и појавама; описивање природе,
писмо; култура личности, књижевних ликова и сл.
– прилагоди језички Речи истог облика, а различитог
израз значења; речи истог значења, а
комуникативној различитог облика (на примерима
ситуацији – књижевних текстова); устаљени
формалној језички изрази.
и неформалној; Разгледница, честитка, писмо.
– повеже Књижевни и други текстови
информације (линеарни и нелинеарни) у функцији
исказане у унапређивања језичке културе.
линеарном и Говорне вежбе: рецитовање,
нелинеарном изражајно читање, сценско
тексту и на основу приказивање
њих изводи драмског/драматизованог текста и сл.
закључак; Правописне вежбе: диктат; управни
– правилно говор (сва три модела);
структурира текст; наводници; велико слово; заменица Ви
– учествује у из поштовања; спојено и
предлагању садржаја одвојено писање речи (речца ли,
и начина рада. предлог са, вишечлани бројеви).
Језичке вежбе: допуњавање реченица
предикатом у садашњем,
прошлом и будућем времену;
проширивање реченица; укрштене
речи; асоцијације.
Лексичко-семантичке вежбе:
одређивање значења устаљених
израза; састављање речи на основу
датог почетног и последњег
слова; допуњавање низа речима које
су повезане са датом речју.
Два школска писмена задатка – један у
првом и један у другом
полугодишту.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАЂАРСКИ ЈЕЗИК

4.разред
ЦИЉ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

стању да:
A magyar nyelv  ismeri és felismeri a IRODALOM A szóbeli közlés minden tanórán
tanításának célja, hogy a szöveg és a könyv megnyilvánuló tevékenység, ezért
tanulók elsajátítsák a részeit, szerkezeti fontos a gondolatok, érzelmek,
magyar irodalmi nyelv ötletek, vélemények érthető
egységeit;
alapvető megfogalmazása és elmondása.
törvényszerűségeit és  elkülöníti a lényeges A tanulóknak minél több alkalmat
megfelelő módon tudják és kevésbé lényeges kell biztosítani a szóbeli
magukat kifejezni információkat; NYELV megnyilvánulásra. S ilyenkor azt is
szóban és írásban,  felismeri a szöveg nyelvtan és el kell várnunk, hogy a
tudatosítva bennük az átvitt helyesírás hallgatósággal kommunikációs
anyanyelv fontosságát a kapcsolatot teremtsenek.
értelmét;
nemzeti identitás A nyelvi kommunikációban nagy
megőrzése  felismeri a szerepe van az írásbeli
szempontjából, képessé szövegben a kifejezőkészségnek, ezért a
téve őket arra, hogy a cselekménymozzana szókincsbővítő feladatoknak
magyar irodalmi és más tok összefüggéseit NYELVI hangsúlyosan jelen kell lenniük
műalkotások és az KULTÚRA minden órán.
megismerésével ápolják eseménymozzanatok Az előző években már megismert
a magyar nép anyaggyűjtési módok folyamatos
időrendjét;
hagyományait, kultúráját önálló használatára kell bízatni a
és a magyar  meghatározza a tanulókat.
világörökség kincseit. szépirodalmi Emellett írásaikban meg kell, hogy
szövegek jelenjenek a szinonimák,
szereplőinek megszemélyesítések, hasonlatok,
jellemét, rendszerét, párbeszédek...
A mondattani alapismeretek a
egymáshoz való
stílus fejlesztését kell, hogy
viszonyát; szolgálják. A nyelvtan és
 képes a szereplők helyesírás egyre összetettebb
tetteinek és jelenségeinek megismerése és
magatartásformáina begyakorlása az írásbeli
k értelmezésére az kommunikáció értelemzavaró
adott szövegre hibáinak elkerülését hivatott
szolgálni. Fontos tudatosítani az
hivatkozva;
interpunkciós jelek helyes
 felismeri a szövegen használatát.
belüli ok-okozati A szövegfeldolgozó órákon tovább
összefüggéseket, is az irodalmi esztétikumnak kell
dominálni. Válogatott szövegekkel
előzményeket és kell megismertetni a tanulókat.
következményeket; Szolgálják ezek a szövegek a
 az irodalmi műben hangos és néma olvasás
gyakorlását, gyakoroltatását,
képes önállóan
ellenőrzését.
meglátni a A szerepjátékokon keresztül
problémákat; lehetőséget biztosítunk a gyerekek
kreativitásának megnyilvánulására,
 véleményezi a érzelmeik szabad kinyilvánítására.
szöveghez
kapcsolódó
illusztráció-
válogatást;
 különbséget tesz a
leíró és elbeszélő
közlésmód között,
felismeri a
párbeszédet;
 megkülönbözteti a
prózát és a verset;
 felismeri a verssort,
a versszakot és a
rímet;
- megérti a
szépirodalmi
szövegekben az
alakzatok szerepét
(hasonlat,
megszemélyesítés);
– az irodalmi műveket
össze tudja hasonlítani
műfajuk és témájuk
alapján;
– felfedezi az irodalmi
művek és más
művészeti alkotások
kapcsolatát;
 képes a különböző
jelrendszerek
segítségével
megjelenített
információk
befogadására (pl.
szöveg, táblázat,
grafikon stb.);
 értelmezi az
egyszerűbb nem
lineáris szövegeket,
 ismeri az alapvető
olvasási stratégiákat;
 meghatározza a
következő népi-
kisepikai műfajokat:
mondóka,
közmondás, találós
kérdés, szöveges
népi gyermekjáték.
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК 4.РАЗРЕД
ПРОГРАМ A
ЗА УЧЕНИКЕ ЧИЈИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРИПАДА НЕСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА

И КОЈИ ЖИВЕ У ХОМОГЕНИМ СРЕДИНАМА
ИСХОДИ
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
теми/области САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЦИЉ ученик ће бити у
стању да:
Циљ учења српског разуме и користи ЈЕЗИК Око 150 нових пунозначних и
као нематерњег предвиђени помоћних речи;
језика јесте лексички фонд; Граматички садржаји из
оспољавање ученика – разуме и претходних разреда
да се служи српским користи (понављање и увежбавање на
језиком на основном граматичке познатој и новој лексици);
нивоу у усменој и конструкције Футур I глагола (сва три лица
писаној усвајане у и оба броја);
комуникацији ради претходним Императив (2. лице једнине и
каснијег успешног разредима и множине најфреквентнијих
укључивања у живот проширује их глагола);
заједнице и новим језичким Именица у дативу у функцији
остваривања садржајима; неправог објекта уз глаголе
грађанских права и – искаже радњу у давања и говорења;
дужности, као и будућности; Присвојне заменице за сва три
уважавање српске – разуме молбу, лица једнине и множине –
културе захтев и налог; слагање с именицом у
 и развијање – састави једнини;
интеркултурално реченице с Прилози сутра, ујутру, увече;
сти као темељне неправим Узрочна реченица с
објектом; везницима јер и зато што (на
вредности
– користи нивоу разумевања);
демократског фреквентне Фреквентни прилози за начин;
друштва. одредбе за узрок Творба именица са значењем
и начин; вршиоца радње, имаоца
занимања изведене
суфиксима: -ар, -ац, -ач;
Именице које означавају
женску особу изведене
суфиксима: -ица,
-ка;
Народна прича: „Цврчак и
мрав”
Момчило Тешић: „Руке”
Љубивоје Ршумовић: „Имам
право”
Војислав Станојчић: „Деда и
унук”
Иван Пудло: „Два солитера”
Селимир В. Милосављевић:
„Домаћи задатак”
Доситеј Обрадовић: „Пас и
његова сенка” (адаптација)
КЊИЖЕВНОСТ Душан Радовић: „Тужибаба”
Велимир Милошевић:
„Најдража шетња”
Драган Лукић: „Фифи”;
„Свеједно”
Избор из часописа за децу
ученика), наставник бира
још два текста која нису на
овој листи.
Наставник бира 7 текстова

за обраду.
I. Лично представљање:
ЈЕЗИЧКА основне информације о себи –
КУЛТУРА месец рођења, узраст, место и
улица становања
II. Породица и људи у
окружењу:
чланови шире породице и
основне информације о њима
III. Живот у кући:
простор у коме се учи и
одмара; радни дани и викенд;
подела послова и обавеза у
породици
IV. Храна и пиће:
избор хране и пића, воће и
поврће, посластице
V. Одећа и обућа:
одевни предмети за одређене
прилике (свечана и спортска
одећа)
VI. Здравље:
лекарски преглед и
интервенције; најчешће
болести
VII. Образовање:
учење и школске обавезе;
излет, екскурзија
домаће и дивље животиње;
основни географски појмови,
стране света
IX. Спорт и игре:
спортови и основна спортска
опрема
X. Насеља, саобраћај и
јавни објекти:
делови града; на путу до
школе, учесници у саобраћају;
пекара, посластичарница
XI. Нетематизована
лексика: присвојне заменице;
везници, прилози, упитне
заменице и заменички
прилози, речце
XII. Комуникативни
модели: давање и тражење
информација;
захтев; допадање/недопадање;
тражење допуштења;
привлачење пажње
4. разред
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршетку разреда САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе поздрави и отпоздрави, Разумевање Ученик разуме и реагује на краћи
страног језика примењујући говора усмени текст у вези са познатим
јесте да једноставнија језичка темама.
оспособи средства; Разумевање Ученик чита са разумевањем кратке
ученика да на – представи себе и другог; писаног писане и илустроване текстове у
страном – разуме једноставнија текста вези са познатим темама.
језику питања личне природе и Усмено
комуницира одговара на њих; изражавање
на основном – поставља једноставнија Ученик самостално усмено
нивоу у питања личне природе; изражава садржаје у вези са
усменом – у неколико познатим темама.
облику о једноставнијих везаних
темама из исказа саопшти
свог информације
непосредног личне природе о себи и
окружења. другима водећи рачуна о
приватности и
поверљивости;
једноставне исказе који се
односе на права
детета; Ученик у писаној форми изражава
– разуме једноставнија Писмено краће садржаје у вези са познатим
упутства, налоге и изражавање темама, поштујући правила писаног
упозорења и реагује на кода.
њих; Интеракција Ученик остварује комуникацију и
– саопшти једноставнија са саговорницима размењује
упутства, налоге и информације у вези са познатим
упозорења уз темама поштујући социокултурне
одговарајуће норме комуникације.
образложење;
– разуме позив на
заједничку активност и
реагује на одговарајући
начин;
– упути позив на
заједничку активност;
– разуме кратке и Знања о језику Препознаје основне принципе
једноставније молбе и граматичке и социолингвистичке
реагује на њих уз компетенције уочавајући значај
одговарајуће личног залагања у процесу учења
образложење; страног језика.
– упути кратке и
једноставније молбе;
– искаже и прихвати
захвалност и извињење на
једноставан начин;
– разуме једноставније
исказане честитке и
одговори на њих;
– упути једноставније
честитке;
– разуме и, примењујући
једноставнија језичка
средства,
наведе најуобичајеније
активности које се односе
на прославе
рођендана и празника;
– именује бића, предмете
и места из непосредног
окружења;
описе бића, предмета и
места;
– опише бића, предмете и
места у неколико везаних
једноставнијих исказа;
– разуме свакодневне
исказе у вези сa
непосредним потребама,
– изрази основне потребе,
осете и осећања
једноставнијим
језичким средствима;
– разуме једноставнија
обавештења о положају у
простору и
– тражи и пружи
једноставнија обавештења
о положају у простору;
једноставније исказе који
се односе на
хронолошко и
метеоролошко време;
припадање/
неприпадање,
и реагује на њих;
– тражи и даје
једноставнија обавештења
која се односе на
поседовање/непоседовање;
исказе за изражавање
интересовања,
– изражава
допадање/недопадање уз
најједноставније
– тражи најједноставније
образложење
допадања/недопадања;
текстове у којима се
описују радње и
способности у
садашњости;
– размени информације
које се односе на дату
ситуацију;
– опише радње и
садашњости користећи
средства
једноставније исказе који
се односе на бројеве,
количине и цене;
– учествује у предлагању
садржаја и начина рада.
4.разред
ИСХОДИ
По завршетку НАЧИНИ
разреда ученик ће ОСТВАРИВАЊА
Циљ учења прочита, запише и БРОЈЕВИ Скуп природних бројева са
Математике је да упореди природне нулом.
ученик, бројеве и прикаже их Декадни систем записивања
овладавајући на бројева.
математичким бројевној правој; Месна вредност цифре.
концептима, – одреди месну Својства скупа природних
знањима и вредност цифре; бројева.
вештинама, развије – изврши четири Сабирање и одузимање
основе апстрактног основне рачунске (писмени поступак).
и критичког операције у скупу N0; Множење и дељење
мишљења, – састави израз, (писмени поступак).
позитивне ставове израчуна вредност Својства рачунских
према математици, бројевног израза и операција (изражена
способност примени формулама).
комуникације својства рачунских Изрази са више операција
математичким операција; (бројевни изрази и изрази са
језиком и писмом и – реши једначине и променљивом).
примени стечена неједначине и провери Једначине и неједначине у
знања и вештине у тачност решења; скупу N0.
даљем школовању и – реши проблемски Разломци облика (m, n ≤ 10).
решавању проблема задатак користећи Упоређивање разломака са
из свакодневног бројевни израз, једнаким бројиоцима.
живота, као и да једначину Једнакост разломака.
формира основ за или неједначину; Сабирање и одузимање
даљи развој – процени вредност разломака са једнаким
математичких израза са једном имениоцима.
појмова. рачунском операцијом; Децимални запис броја са
– одреди вишеструке две децимале.
декадне јединице Сабирање и одузимање
најближе датом броју; децималних бројева.
– прочита и запише
разломке облика (m, n Мерење површине (m2, dm2,
≤ 10); cm2, mm2, km2, ha, a).
– упореди разломке Површина квадрата и
облика са једнаким правоугаоника.
бројиоцима или Површина квадра и коцке.
имениоцима; Мерење запремине (m3, dm3,
– сабере и одузме cm3, mm3).
разломке са једнаким Запремина квадра и коцке.
имениоцима;
– запише резултат
мерења дужине
децималним бројем са Квадар и коцка.
највише
две децимале;
– сабере и одузме Мерење и мере
децималне бројеве са
највише две децимале;
– чита, користи и
представља податке у
табелама или
графичким
дијаграмима;
– формира низ на
основу упутства;
– реши задатак
применом различитих
начина представљања
проблема;
– именује елементе и
опише особине квадра
и коцке;
– црта мреже и прави
моделе квадра и коцке;
– препозна сликовну
представу изгледа тела
посматраног са
различитих страна;
– прочита, упореди и
претвори јединице за
мерење површине и
запремине;
– израчуна површину
квадрата и
правоугаоника;
– израчуна површину и
запремину квадра и
коцке;
– реши проблемске
задатке у контексту
мерења.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ПРИРОДА И ДРУШТВО

4.РАЗРЕД

да:
развијање основних одреди положај и МОЈА
ОТАЏБИНА –
Положај, територија, граница и
појмова о границу Србије, положај РЕПУБЛИКА симболи Србије (грб, застава и
СРБИЈА
природном и главног града и већих химна) и национална валута.
друштвеном насеља на географској Природне и Природне карактеристике
карти Србије; друштвене Србије – рељеф, воде, шуме.
окружењу и
– одреди положај и Типичне, ретке и угрожене
повезивање тих одлике
именује природне и врсте биљака и животиња –
појмова; Србије
друштвене објекте на значај и
- развијање географској карти заштита.
способности Србије; Национални паркови Србије.
запажања основних – повеже различите Друштвене карактеристике
својстава објеката, природно-географске Србије (становништво, насеља
појава и процеса у карактеристике Србије и
окружењу и са размештајем делатности). Грађани Србије
становништва, изгледом (права и обавезе, демократски
уочавање њихове
насеља и делатностима односи
повезаности; људи; и интеркултуралност).
- развијање – уважава националну и Привредне карактеристике
основних елемената културну разноликост Србије (природни ресурси и
логичког мишљења; као основу за делатности
- развијање суживот свих грађана у различитим крајевима).
радозналости, Републике Србије; Одржива употреба природних
интересовања и – представи знамените ресурса (извори енергије, чиста
способности за личности, културна вода, чист ваздух, плодно
активно упознавање добра и природне земљиште, руде, разноврсност
окружења; лепоте по којима је биљног и
Србија препознатљива у животињског света).
- оспособљавање за
свету; Човек – природно, друштвено и
самостално учење и – у дискусији даје свесно биће.
проналажење предност коришћењу Физичке промене у пубертету.
информација; локалних производа, Дигитална безбедност и
- интегрисање производа направљених последице прекомерног
искуствених и од рециклираних коришћења
научних сазнања у материјала, као и информационо-
контуре система коришћењу обновљивих Човек – комуникационих технологија;
појмова из области природних ресурса; природно и непримерени
природе и друштва; – повеже промене у душтвено садржаји.
- стицање елемента изгледу свог тела и биће Смеше (течности, храна,
понашања са земљиште, ваздух).
научне писмености
одрастањем; Раздвајање састојака смеше
и стварање основа – планира своје дневне (просејавање, одливање,
за даље учење; активности и време цеђење,
- усвајање проведено уз ИКТ испаравање).
цивилизацијских уређаје; Наелектрисавање предмета од
тековина и – затражи помоћ уколико различитих материјала.
упознавање се суочи са Електрична проводљивост –
могућности непримереним проводници и изолатори.
њиховог садржајима у Рационална потрошња
рационалног дигиталном окружењу; Материјали електричне енергије и правилно
коришћења и – идентификује и руковање
самостално раздваја електричним апаратима у
дограђивања;
смеше просејавањем, домаћинству.
- развијање одливањем, цеђењем и Магнетна својства материјала
еколошке свести и испаравњем; (природни магнети, могућност
навика здравог – испита електричну намагнетисавања тела и
живљења проводљивост својства које тада испољавају).
материјала помоћу Запаљиви материјали (ознаке за
једноставног струјног запаљиве материјале).
кола; Ваздух – кисеоник као чинилац
– наведе примере сагоревања.
штедљивог коришћења Опасност и заштита од пожара.
електричне енергије; Живот у далекој прошлости
– наведе примере (долазак Словена на Балканско
употребе магнета у полуострво, области које су
свакодневном животу; Срби населили; начин живота).
– наведе примере Српска држава за време
превенције и заштите од владарске породице Немањића
пожара; – успон
– прикаже хронолошки и слабљење (владари – Стефан
на ленти времена Немања, цар Душан, цар Урош;
значајне историјске култура, начин живота).
догађаје и личности; Живот под турском влашћу
– опише начин живота (начин живота, облици
људи кроз време пружања
користећи различите отпора).
изворе информација; Настанак и развој модерне
– представи ток и српске државе (Први и Други
резултате истраживања српски
(писано, усмено, помоћу устанак – узрок и ток; вође
ленте времена, Прошлост устанка; култура, начин
презентацијом и/или Србије живота).
цртежом и др.); Србија у савремено доба (Први
– пронађе и одабере светски рат, настанак
потребне информације из југословенске државе, Други
различитих извора светски рат, промена облика
(писаних, сликовних, владавине, распад
дигиталних); југословенске државе и
– повеже резултате рада осамостаљење Србије;
са уложеним трудом; култура, начин живота).
– сарађује са другима у
групи на заједничким
активностима;
– учествује у друштвено-
корисним акцијама уз
подршку одраслих.

4. разред
ИСХОДИ
да:
поштује инструкције за КОМПОЗИЦИЈ Елементи композиције –
припремање, одржавање А облик, боја, линија, текстура,
Циљ васпитно- и одлагање светлина
образовног рада у материјала и прибора; (валер).
настави ликовне – изражава замисли, Положај елемената у
културе јесте да интересовања, сећања, композицији – хоризонтални,
се подстиче и емоције и машту вертикални,
развија учениково традиционалним дијагонални.
стваралачко ликовним техникама; Материјали и технике –
мишљење и – користи амбалажу и графитна оловка, туш и четка,
деловање у предмете за једнократну туш и перо,
складу са употребу у акварел, гваш, темпере,
демократским стваралачком раду; фротаж, колаж, деколаж,
опредељењем – примени, у асамблаж, меки
друштва и стваралачком раду, материјали.
карактером овог основна знања о Хералдика – застава, грб,
наставног композицији; печат.
предмета – користи одабрана Пиктограми.
уметничка дела и Споразумевање сликом
визуелне информације Споменици природе и
као СПОРАЗУМЕВ споменици културе у Србији.
подстицај за стваралачки АЊЕ Археолошки
рад; локалитети, замкови и
– тумачи једноставне утврђења, манастири, музеји.
знаке, симболе и Познати уметници и
садржаје уметничких најзначајнија дела.
дела; НАСЛЕЂЕ Сценографија за позориште,
– разговара о значају филм и телевизију.
одабраног уметника, Елементи сценографије
уметничког дела,
споменика и музеја;
– учествује у планирању
и реализацији ликовног
пројекта или
радионице;
– разматра, у групи, шта
и како је учио/учила и
где та знања може СЦЕНА
применити.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ МУЗИЧКА КУЛТУРА

4. РАЗРЕД
ЦИЉ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИН

По завршетку разреда ОСТВАРИВАЊА
да:
развијање опише своја осећања у ИЗВОЂЕЊЕ Певање песама по
интересовања, вези са слушањем МУЗИКЕ слуху и са нотног
музичке музике; текста, игре са
осетљивости и – препознаје народну и певањем,
креативности; уметничку музику; описмењавање ученика
-оспособљавање – опише улогу музике - Дечје песме
за разумевање у медијима; - Игре са певањем.
могућности – разликује - Утврђивање музичког
музичког инструменте по боји речника у вези са
изражавања; звука и изражајним певањем/свирањем: п
- развијање могућностима; (пиано) за тихо
осетљивости за – повеже карактер дела певање/свирање, мф
музичке са избором (мецофорте) средње
вредности инструмента и гласно, полугласно
упознавањем елементима певање/свирање, ф
музичке музичкe изражајнoсти; (форте) за гласно
традиције и – уочи контраст и певање/свирање.
културе свог и понављање у музичком - Усвајање музичког
других народа. делу; речника у вези са
– пева и свира по слуху певањем/свирањем:
и са нотног текста цресцендо (крешендо)
песме различитог за постепени прелаз из
садржаја и тишег у јаче
расположења; певање/свирање,
– примени изражајне децресцендо
музичке елементе; (декрешендо) за
– осмисли и изведе постепени прелаз из
једноставну ритмичку јачег у тише
и мелодијску пратњу; певање/свирање.
– осмисли музички - Усвајање музичког
одговор на музичко речника у вези са
питање; темпом (брзином) којом
– осмисли једноставну се изводи једно музичко
мелодију на краћи дело: за лагани темпо
задати текст; називи су Адагио
– изабере одговарајући (адађо) или Анданте; за
музички садржај (од умерени темпо
понуђених) према Модерато; а за брзи
литерарном садржају; темпо Аллегро (алегро).
– поштује договорена - Савладавање тонске
правила понашања при висине и солмизације.
слушању и извођењу - Усвајање музичког
музике; писма и појмова: цела
– коментарише своје и нота и пауза; нота
туђе извођење музике; четвртине са тачком;
– самостално или уз корона; појам и називи
помоћ одраслих интервала; Ц дур
користи предности лествица; ступањ;
дигитализације: степен и полустепен;
– учествује у школским знак за репетицију,
приредбама и прима и секунда волта;
манифестацијама.. дводелни и троделни
СЛУШАЊЕ облик песме
МУЗИКЕ
Свирање и певање
модела и наменских
песама као звучна
припрема за поставку
музичке писмености.
- Извођење песама на
мелодијским
инструментима
Орфовог
инструментарија.
МУЗИЧКО
СТВАРАЛАШТВО - Понављање задатог
мелодијског мотива
(вежба памћења,
развијање моторике).
Навикавање ученика на
пажљиво слушање
музике;
- Подстицање
изражавања ученика о
слушаном делу;
- Упознавање музичког
дела уметничког и
народног стваралаштва.
Измишљање ритмичких
целина остварених
спонтано изговореним
или отпеваним групама
гласова;
- Слободно
импровизовани
дијалози помоћу дечјих
инструмената (деца
бирају исте или
различите
инструменте);
- Импровизација дечје
мелодије на властити
стих или на стих који је
предложио учитељ;
- Осмишљавање
покрета уз музику;
- Слободно музичко
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
4.РАЗРЕД

да:
Циљ учења Физичког и - примени ФИЗИЧКE Програмска концепција физичког
здравственог општеприпремне вежбе СПОСОБН васпитања у основној школи
васпитања је да ученик (вежбе обликовања); ОСТИ заснива се на јединству наставних,
унапређује физичке – правилно изводи ванчасовних и ваншколских
способности, вежбе, разноврсна организационих облика рада, као
моторичке вештине и природна и изведена МОТОРИЧ основне претпоставке за
знања из области кретања; КЕ остваривање циља физичког
физичке и – комбинује усвојене ВЕШТИНЕ васпитања.
здравствене културе, моторичке вештине у СПОРТ И
ради очувања здравља игри и свакодневном СПОРТСКЕ Програм физичког васпитања
и примене правилног и животу; ДИСЦИПЛ претпоставља се кроз развијање
редовног физичког – одржава равнотежу у ИНЕ физичких способности и стицање
вежбања у савременим различитим кретањима; мноштва разноврсних знања и
условима живота и – правилно држи тело; - Атлетика умења, ученици оспособљавају за
рада. – самостално коригује задовољавање индивидуалних
неправилно држање; - Спортска потреба и склоности, у крајњем, за
– правилно подиже, гимнастика коришћење физичког вежбања у
носи и спушта терет; свакодневном животу. Из тих
– изведе кретања, вежбе - Основе разлога, у програму су прецизирани
и тимских, оперативн изадаци с обзиром на пол
саставе уз музичку спортских и и узраст ученика, а програм се
пратњу; елементарни остварује кроз следеће етапе:
– изведе дечји и х утврђивање стања; одређивање
народни плес; игара радних задатака за појединце и
– користи групе ученика; утврђивање
терминологију - Плес и средстава и метода за остваривање
вежбања; ритимика радних задатака; остваривање
– поштује правила васпитних задатака; праћење и
понашања на - Полигони
вежбалиштима; вредновање ефеката рада;
– поштује мере ФИЗИЧКА оцењивање.
безбедности током И
вежбања; ЗДРАВСТВ Програмски задаци остварују се,
– одговорно се односи ЕНА осим на редовним часовима, и кроз
према објектима, КУЛТУРА ванчасовне и ваншколске
справама и организационе облике рада, као што
реквизитима; - Култура су излет, крос, курсиоблици,
– поштује и примени вежбања и слободне активности, такмичења,
правила игре; играња корективно-педагошки рад, дани
– навија и бодри спорта, приредбе и јавни наступи.
учеснике у игри на - Здравствено
начин којим никога не васпитање Да би физичко васпитање било
вређа; примерено индивидуалним
– прихвати победу и разликама ученика, који се узимају
пораз као саставни део као критериј у диференцираном
игре и такмичења; приступу, наставник ће сваког
– уредно одлаже своје ученика усмеравати на оне
ствари пре и након програмске садржаје у часовној,
вежбања; ванчасовној и ваншколској
– прати промене у организацији рада који одговарају
сопственој тежини и његовим индивидуалним
висини; интересовањима и могућностима.
– сагледа резултате
физичких спoсобности; Програм полази од чињенице да се
– препозна здравствено циљ физичкогваспитања не може
стање када не треба да остварити без активног и свесног
вежба; учешћа ученика у наставним и
– примењује хигијенске другим облицима рада, те се
мере пре, у току и предвиђа стицање одређених
након вежбања, као и у теоријских знања, која омогућавају
другим ситуацијама; ученику да схвати законитости
– уредно одржава процеса на којима се заснива
простор у коме живи и физичко вежбање. Теоријско
борави; образовање треба да буде усклађено
– увиди значај са нивоом интелектуалне зрелости и
правилне исхране за знањима које су ученици стекли у
вежбање; другим наставним предметима. За
– повеже различита обраду појединих тема не
вежбања са њиховим предвиђају се посебни часови, већ
утицајем на здравље; се користе разне могућности да се у
– препозна лепоту току вежбања ученицима пружају
покрета и кретања; потребне информације у вези са
– користи научена конкретним задатком.
вежбања у рекреацији
породице; Ученицима, који услед ослабљеног
– правилно реагује у здравља, смањених физичких или
случају повреде у функционалних способности, лошег
школи; држања тела и телесних
– вреднује сопствена и деформитета не могу да прате
туђа постигнућа у обавезни програм, обезбеђен је
вежбању; корективно-педагошки рад, који се
- учествује у реализује у сарадњи са
предлагању садржаја и одговарајућом здравственом
начина рада.
установом.
Програмски садржаји односе се на

оне вежбе и моторичке активности
које чине основ за стицање трајних
навика за вежбање и за које школа
има највише услова да их реализује
(природни облици кретања, вежбе
обликовања, атлетика, вежбе на тлу
и справама, ритмичка гимнастика,
игре). Како су за остваривање
постављено гциља погодне и оне
моторне активности које нису
обухваћене обавезним програмом,
предвиђају се курсни облици
наставе. То су скијање, пливање,
клизање, веслање, као и оне
активности за којеје заинтересована
средина у којој школа живи и ради.
Ради остваривања постављених

програмских задатака, одређеним
законским регулативима, прецизира
се обавеза школе да обезбеди
свепросторне и материјалне услове
рада за успешно остваривање врло
сложених друштвених интереса у
школском физичком васпитању.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ КАТОЛИПЧКА ВЕРОНАУКА
4.РАЗРЕД
ЦИЉ ИСХОДИ НАСТАВНИ НАЧИН ОСТВ.

По завршетку разреда САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
стању да:
наставе - да себе доживи као Морални развој и одгој
католичког део заједнице I. ЗАЈЕДНИЧКИ деце наведене доби
веронаука је да - изградња СУСРЕТИ повезан је с правилима
увод у веру заједништва 1. Сусрећемо се као (знаконима) који долазе
која је за литургијског типа где верници и браћа од ауторитета. Зато је
кршћане деци Цркву потребна добро
темељна, а то је приближава као место организирана настава са
изградња неких мистичних II. САКРАМЕНТИ – одређеним законитостима
црквене обреда, него место ЗНАКОВИ СУСРЕТА и улогама. Посебну
заједнице. догађаја спасења у БОГА СА ЧОВЕКОМ позорност треба
Црква се не речи и знаку посветити способности
темељи на - да и она деца, која 2. Знаци и симболи из дубљег разумевања
институцији евентуално не живота знакова и
као таквој него практизирају 3. Сакраменти – Исусови симболазнаковитог
на догађајима сакраменте, ипак знају поклони понашања у литургијским
спасења. шта се «догађа» са 4. Крштење: рођење за обредима, градећи
Догађаји њиховим пријатељима нов живот заједништво, које се може
спасења су у који воле Цркву. 5. Сакрамент кризмања – пренети у живот Цркве. У
животу да схвати важност ојачани с Духом овој доби деца имају
кршћана у знакова симбола у 6. Еухаристија - способност дубљега
сакраментима. властитом животу позивање у нову уживљавања властита
Они су као -да чита језик знакова заједницу искуства и искуства
литургијско и симбола 7. Сакрамент помирења других те способност
догађање за -да повеже поједине и измирења дубљега духовнога
децу тајновити, типичне симболе и 8. Помаст разумевања Бога и
занимљиви, гесте са 9. Ређење – позваност и хришћанскога живота
пуни симбола и одговарајућим служба кроз сакраменте. Зато се
динамике. сакраментима 10. Брак – обећање веронаучне селине и теме
Сваки -да наброји свих љубави и верности овога годишта по својим
сакрамент на седам сакрамената и 11. Понављање и средишњим циљевима и
свој начин потумачи основно систематизација садржајима обликују у
задржава значење сваког од обрађеног градива складу потребама одгоја
целоспасењски њих III.БОГОВИ ученика који теже свом
догађај чега је -да побољша свој ПОСЛАНИЦИ НАС самоостварењу те у складу
средиште сакраментални живот ПОЗИВАЈУ с њиховим способностима
Крист и да схвати могућног 12. Чути Божји позив – да хришћанску веру
заједница слободног избора и Глас вапљућег у доживљавају и схваћају
верника где се буде одговорнији за пустињи као могућност разумевања
догађа спасење. своје одлуке 13. Долазак (адвент) – и тумачења темељне
Еухаристију -да разуме Дошашће позив за сусрет са животне оријентације и
као сакрамент као времена позива Новорођеним темељних вреднота у
средишњег на сусрет с 14. Позив Марије и заједници. То им уједно
догађаја ћемо и новорођеним одговор: «нек буде по треба помоћи да болје
ове године, али Кристом речима Твојим» разумију оно што је
на други начин -да схвати како се 15. Крист је рођен за различито а што
обрадити. Исус родио за све људе света заједничко људима
спасење сваког 16. Бетлехем свуда различитих вера и
17. Звезда над небом – светоназора с обзиром на
-да уочи посебност прослава божића и темељно животно уверење
Исуса као чивека и празника светлости код и властито верничко
његову посебну других народа (Ханука) – опредељење.
повезаност са Оцем закључивање оцена на
небеским полугодишту
-дасхвати Кристово
јавно деловање као
близину небеског Оца IV. ДОБРО ЈЕ
човеку ЖИВЕТИ ПО
-да уочи тажност бити РЕЧИМА БОГА
Исусов ученик 18. Исусово крштење –
-да прихвати важност „Ти си мој вољени Син –
искуства вере својих њега слушајте“
предака
-да схвати важност 19. Исус прикупљава
молитве, разговора с ученике
Богом, како би с њим 20. Исус је важан човек –
могао заједно ићи лечење опседнутог
кроз живот човека
да уочи различите (Мк 5)
облике патње које 21. Исус нас учи да
погађају децу и људе живимо
-да се више моли за 22. Исус је Син живог
потребе својих Бога – Петрово
бижњих сведочење вере
-да прихвати поруку 23. На путу живота с
кижнога пута Богом
-да прихвати
Кристову смрт и
ускрснуће као V. ПРАТИТИ
темељни догађај ИСУСОВО ДЕЛО
спасења свих људи
-да прихвати 24. Веровати у Божју
Кристово ускрснуће љубав и чинити добро -
као спасење Пост
-да доживи радост б 25. Ходати на Исусовом
да разуме поруку крижном путу
мира и заједништва 26. Кристов васкрс –
међу људима и у свом победа и празник живота
животу 27. Сведоци Исусовог
-да схвати начин васкрса
деловања Духа 28. Понављање и
Светога систематизација
-да уочи неке своје обрађеног градива
дарове и да заузме
став спремности и VI.ГРАДИМО
судиоништва у КРИСТОВУ ЦРКВУ
изградњи
-да разуме појмове: 29. Шалом – мир с вама
пипадати Исусу (Jn 20,19-23)
Кристу и Цркви и 30. Твој Дух води свет
јединство свих (ApCsel 5)
кршћана 31. Кршћење Етиопљаса
-да прихвати људе (Apcsel 8,26)
других верских 32. У Цркви се налазе
заједница и дарови Светог Духа и
разни задаци
вероисповести
(Róm 12)
лагдана Ускрс 33. Заједно градимо
Кристову Цркву
34. Један Крист – разне
цркве
35. Дај нам Дух свој,
Господине
36. Понављање градива и
провера знања ученика
ВЕРСКА НАСТАВА – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

4.разред

По завршеном САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
разреду ученик
ће бити у стању
да
Циљ наставе православног - ученици треба Црква је наш Нагласак је на томе да је
катихизиса ( веронауке) у да изграде свест избор Литургија икона Царства
основном образовању и о томе да Бог Христос нас све Божијег које ће се тек у
васпиитању јесте да пружи општи са светом зове будућности остварити
целовит православни кроз човека Диван је Бог у да је човек одговоран за
поглед на свет и живот, Христа светима својим историју и постојање природе.
уважавајући две - уоче да је Значај Бог преко људи који су чланови
димензије: историјски Христос врлинског цркве чини присутним Царство
хришћански жиивот и корпоративна живота Божије у историји
есхатолошки живот. личност С нама је Бог Одласком на Литургију деца се
Верском наставом би - запазе да у упознају са структуром храма
требало да се посведочи цркви нико не прављење паноа
садржај вере и духовно може да постоји читање житија светих
искуство традиционалних сам за себе, без провера знања кроз наставне
цркава и религијских заједнице са листиће
заједница које живе и свима
делују на њиховом - стекну појам о
простору. бићу као
Ученици треба да упознају заједници
веру и духовне вредности - схвате да је
сопствене историјски дате извор сваког
цркве или верске греха егоизам,
заједнице у отвореном и индивидуализам
толерантном дијалогу уз -науче разликују
уважавање других врлине и
религијских искустава и страсти
философских погледа на - да сеупознају
свет као и научних са житијима
сазнања и свих светитеља
позитивних искустава и
достигнућа човечанства.
4.разред
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршеном разреду САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
разликује примере да помогне ученицима да
одговорног и неодговорног формирају позитивну слику о
понашања људи себи, да стекну самопоуздање,
према животној средини; да осете да кроз процес размене
– се понаша у с другима могу да обогате своју
Циљ наставе свакодневним ситуацијама личност и сазнање
и учења на начин који уважава
Грађанског животну средину и
васпитања је рационалну потрошњу
подстицање ресурса;
развоја – образложи важност
личности која информисања о стању
је одговорна животне средине и
према својим начинима њене заштите;
правима и – аргументује добити од
правима заједничког живота људи
других, припадника
отворена различитих култура; ЉУДСКА
за договор и ПРАВА
сарадњу и Ја и други на
спремна да планети Земљи
активно
учествује у
животу
школске и
локалне
заједнице,
уважавајући
принципе,
процедуре и
вредности
демократског
друштва.
– наведе елементе - да подстиче код ученика
традиције и културе свог развој оних стилова понашања
народа и покаже којима се штите дечја/људска
интересовање и поштовање права и јачају демократски
за друге културе и односи у школи
традиције;
– образложи значај
подршке избеглицама и
мигрантима да у новој
средини сачувају свој
језик, традицију, културу;
– наведе примере из
свакодневног живота
којима се илуструје
сусретање различитих
култура; ДЕМОКРАТСК
– дискутује о томе како О ДРУШТВО
непознавање других Култура и
култура утиче на традиција
настанак стереотипа,
предрасуда и
дискриминације;
– препознаје примере
прекомерне потрошње;
– препознаје у медијима
поруке које подстичу
прекомерну
потрошњу, посебно деце и
младих;
– критички разматра појаву
бацања хране и расипања
воде;
– процењује важне
чињенице о производима
које купује читајући ПРОЦЕСИ У Рад на овим садржајима по-
декларацију и води рачуна САВРЕМЕНОМ годан је за јачање медијске
о односу цене и квалитета; СВЕТУ писмености ученика и њихово
– испољи заинтересованост оспосо-
за сарадњу и учешће у Прекомерна бљавање да критички
групном раду; потрошња разматрају различите рекламне
– учествује у изради плана поруке којеподстичу
и реализацији акције, прекомерну потрошњу.
њеној промоцији и
вредновању Од ученика се очекује
да планирају и спроведу малу
ГРАЂАНСКИ еколошку акцију користећи
АКТИВИЗАМ иску-
ства која су стекли у акцијама
Еколошка акција из претходна три разреда.
ПРОЈЕКТНА НАСТАВА
4.разред

По завршеном САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
разреду ученик
ће бити у стању
да
Планом наставе и учења у На крају четвртог Пројектна настава Један од важних исхода реализације
првом циклусу основног разреда ученик би почива на пројекта јесте оспосо-бљавање
образова-ња и васпитања требало да буде у савременим ученика да добијене продукте учине
дефинисана је Пројектна стању да: схватањима детета, видљивим и пред-ставе их другима.
настава као облик обра-зовно- – правилно рукује наставе, учења, Бројни су начини да се то постигне
васпитног рада којим се ИКТ уређајима; функције (предста-ве, изложбе, кратки филм,
развијају опште међупредметне – предложи образовања и текст у новинама, наступ на локалној
компетенције уз употребу редослед сазнавања као телевизији, представљање за
информационо- активности у родитеље...), а њихов квалитет није
социјалне
комуникационих техно-логија. односу на приоритет.
конструкције
Усмерена је на достизање постављени Ученике треба стављати у ситуације
исхода који се првенствено од- пројектни задатак и подржане кроз
да одређују и планира ре-дослед
носе на логичко и критичко могућности сарадничко
активности у решавању одређених
мишљење као и припрему употребе ИКТ-а; деловање,
пројектних задатака, што, осим
ученика за лако сналажење у – користи коришћењем
развијања самосталности, представља
свету технике, технологије и одговарајуће алатке различитих извора
увод у алгоритамски на-чин
рачунарства, како у програма за цртање информација и
размишљања. На пример: редослед
свакодневном животу, тако и у и сачува свој активности.
активности чији ће продукт бити
процесу учења. У складу је са цртеж; Применом пројект-
плакат са знаменитим личностима
оп-штим исходима образовања – уреди краћи текст не наставе долази
краја; редослед активности у
и васпитања и у функцији је и сачува га на до повезивања прављењу кућице за птице, у изради
когнитив-ног, афективног и рачунару; познатог и школског часописа итд.
социјалног развоја ученика. – направи непознатог, учења Пројектна настава јесте захтевнији
једноставну по-моћу примера, облик рада који подразу-мева добру
презентацију учења припрему наставника. Планом је
користећи примењивањем, предвиђено да се ре-ализује са једним
мултимеди-јалне развоја часом недељно, али сам наставник ће
садржаје; процедуралних проценити каква динамика рада
– користи интернет зна-ња, коришћења највише одговара могућностима
за учење и информационих ученика и фази у којој је пројекат. То
проналажење технологија, као и значи да, уколико је потребно,
информација уз комбиновања Пројект-на настава се може
помоћ одраслог; конвергентног организовати и на другачији начин
– критички бира (логичког) и (на пример као двочас сваке друге
садржаје са дивергентног недеље).
интернета и (стваралачког) Родитељи треба да буду упознати са
затражи помоћ уко- мишље-ња. сврхом пројектне на-ставе и њеним
лико се суочи са Пројектна настава најважнијим исходима. Они треба да
непримереним има елементе подрже само-сталне активности своје
садржајима; проблемске и деце, или њихов заједнички рад са
– зна да наведе истраживачке другом децом, као и да разумеју
могуће последице наставе, али се зашто је важно да не преузимају
на здравље услед овом врстом њихове задатке у жељи да имају боље
непра-вилног наставе поред продукте.
коришћења Пројектна настава је драгоцен начин
централног
дигиталних уређаја; рада јер од ученика захтева бројне
захтева, који се
– безбедно користи активности, међу којима су:
интернет и по односи на тражење
самостално пронала-жење
потреби пријави решења за неки информација. способност решавања
и/или за-тражи проблем, проблема, самостално учење, рад у
помоћ одраслог. потенцирају још и групи, сарадњу. критички однос
процедуре, према властитом и туђем раду,
планирање, доношење одлука, аргументовање,
евалуирање, усвајање другачи-јих, нових начина
презентовање рада, планирање. поштовање рокова и
резулта-та, преузима-ње одговорности.
коришћење С обзиром на узраст ученика
савремених четвртог разреда и чињеницу да су се
технологија на са оваквим начином рада сусрели у
правилан начин и првом разреду, приме-рено је да се
на-равно, тимски реализују пројектни задаци где је
рад, односно наставник и даље главни организатор
процес сарадње, активности уз све више прилика у
којима ће се самосталност ученика
који је изнад самог
испољавати где год је то могуће.
резултата у
Наставник пружа подршку свим
решавању ученичким активностима у току
проблема. пројекта. Као и у претходним
разредима и у четвртом је важно
наставити са култивисањем сарадње и
начина на који се комуницира у гру-
пи што су важни циљеви пројектне
наставе, jeр доприносе јачању
одељењске кохезије.
Пројектну наставу треба планирати и

организовати на начин да садржи све
потребне кораке:
– дефинисање циља и исхода који се
пројектом желе постићи;
– планирање активности које
одговарају теми пројекта, одно-сно
циљу пројекта, подела активности,
избор материјала и метода рада,
дефинисање места и динамике рада;
– реализацију планираних
активности;
– приказ добијених резултата и
продуката пројекта;
– вредновање пројекта (процена
остварености дефинисаних циљева и
исхода, указивање на успехе и
тешкоће у току реализа-ције
пројекта).
При планирању наставник треба да
дефинише тип пројек-та, да одреди
његов циљ, очекиване исходе, област
којом се бави пројекат и повезаност
са наставним предметима, његове
садржаје, активности ученика,
потребна средства, динамику рада по
фазама
и све што је потребно за успешно
спровођење пројектне наставе. За
четврти разред, као и за први, други и
трећи најпримеренији је и даље
полуструктурирани тип пројекта с
том разликом да на-ставник сада
више укључује ученике, не само у
давање предлога
и избор тема, већ и у планирање и

самостално остваривање, а за
поједине ученике и вођство у
одређеним деловима пројекта. Он и
даље, у великој мери, дефинише
методологију рада, али се очеку-је да
више укључи ученике у проналажење
материјала тако што ће се са њима
договарати о томе које материјале би
ко, где и како могао да пронађе и
обезбеди. Све садржаје треба
реализовати кроз различито тематско
повезивање у игри или
функционалној актив-ности која
задовољава интересовање и потребе
ученика на млађем школском узрасту.
Кроз пројектну наставу треба

наставити рад на развијању основа
дигиталне писмености

КУЛТУРЕ
4.разред
ЦИЉ ИСХОДИ СAДРЖAJИ НAЧИНИ OСTВAРИВAA

-одређује књижевни Што се тиче књижевних текстова,
род и књижевну читају се песме, басне, бајке,
врсту;уочава обележја шаљиве народне приче, игрокази,
народне песме; одломци из романа.
разликује врсту
песме;упознаје се с Књижевни текстови су разврстани
Циљ наставе и усменом књижевном и КЊИЖЕВНОСТ
по књижевним родовима - лирика,
учења мађарског историјском епика и драма. Избор дела је
језика са баштином;развија -Граматика
заснован на принципу
елементима свест о културним и прилагођености узрасту.
националне историјским -Правопис
културе је чињеницама опеваним
стицање знања о При реализацији програма
у усменим епским и -Ортоепија наставник треба да успостави
особеностима лирским
мађарског језика, корелацију са другим наставним
песмама;уочава лирске предметима.
књижевности и слике, мотиве и стална
културе, као и изражајна средства у
развијање народној
способности и књижевности;разликује
вештине речи као лексиколошке
употребе језика у Садржаји из језика углавном су
јединице;разликује
различитим базирани на поређењу са језичним
промењиве од
животним, садржајима који се обрађују на
непромењивих ЈЕЗИК И
свакодневним часовима српског језика. Акценат је
речи;препознаје ЈЕЗИЧКА
комуникацијским стављен на разликама у језичкој и
граматику;зна правила КУЛТУРА
ситуацијама, правописној норми. Кроз наставне
у писању;препознаје
развијање свести садржаје ученици овладавају
глаголске облике у
о сопственом стандардним мађарским језиком.
свом основном
националном значењу; разликује
идентитету, главне и зависне
вредновању реченичне чланове (у
властитог типичним
културног примерима);доследно Ученици се упознају са
стваралаштва и примењује правописну националном културом кроз
стваралаштва норму у употреби НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
других народа. великог слова, КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
састављеног и издвојене садржаје који су уско
растављеног писања повезани са традицијом и историјом
речи, управног Мађара.
говора;говори јасно
поштујући
књижевнојезичку
норму;течно и јасно
чита књижевне и
неуметничке
текстове;користи
различите облике :
дескрипцију (портрет и
пејзаж), препричавање
у 1. и 3. лицу,
дијалог;саставља Са појединим елементима медијске
говорени или писани писмености ученици су већ
текст о доживљају упознати кроз наставу српскога
књижевног дела и на језика. Потребно је направити
теме из свакодневног МЕДИЈСКА корелацију да би проширили знања
живота и света маште КУЛТУРА о појму дечијег часописа, радија,
издвајајући главне телевизије и филма. Кроз ове
идеје и пратећи њихов појмове ученици се постепено
развој, проналази уводе у свиет медијске уметности.
експлицитно и
имплицитно садржане
информације у
једноставнијем
књижевном и
некњижевном тексту;
зна да разликује филм
од позоришне
представе; радио од ТВ
емисије.

КУЛТУРЕ
4.разред

Циљ наставе и -уочава обележја Што се тиче књижевних текстова,
учења русинског народне песме; КЊИЖЕВНОСТ читају се песме, басне, бајке,
језика са шаљиве народне приче, игрокази,
елементима -упознаје се са -Граматика одломци из романа.
националне усменом књижевном и
културе је историјском -Правопис Књижевни текстови су разврстани
стицање знања о баштином;развија по књижевним родовима - лирика,
особеностима свест о културним и -Ортоепија епика и драма. Избор дела је
русинског језика, историјским заснован на принципу
књижевности и чињеницама опеваним прилагођености узрасту.
културе, као и у усменим лирским
развијање песмама;уочава лирске При реализацији програма
способности и слике, мотиве и стална наставник треба да успостави
вештине изражајна средства у корелацију са другим наставним
употребе језика у народној предметима.
различитим књижевности;разликује
животним, речи као лексиколошке
Садржаји из језика углавном су
јединице;разликује базирани на поређењу са језичним
промењиве од садржајима који се обрађују на
непромењивих ЈЕЗИК И часовима српског језика. Акценат је
речи;препознаје ЈЕЗИЧКА стављен на разликама у језичкој и
граматику;зна правила КУЛТУРА правописној норми. Кроз наставне
у писању;препознаје садржаје ученици овладавају
глаголске облике у стандардним русинским језиком.
значењу; разликује
главне и зависне
реченичне чланове (у Ученици се упознају са
типичним примерима); националном културом кроз
доследно примењује НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
правописну норму у КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
употреби великог издвојене садржаје који су уско
слова, састављеног и повезани са традицијом и историјом
свакодневним растављеног писања Русина.
комуникацијским речи, управног
ситуацијама, говора;говори јасно
развијање свести поштујући
о сопственом књижевнојезичку
националном норму;течно и јасно
идентитету, чита књижевне
вредновању текстове;користи
властитог различите облике :
културног дескрипцију,
стваралаштва и препричавање у 1. и 3.
стваралаштва лицу, дијалог;саставља
других народа. говорени или писани Са појединим елементима медијске
текст о доживљају писмености ученици су већ
књижевног дела и на упознати кроз наставу српскога
теме из свакодневног језика. Потребно је направити
живота и света маште МЕДИЈСКА корелацију да би проширили знања
издвајајући главне КУЛТУРА о појму дечијег часописа, радија,
идеје и пратећи њихов телевизије и филма. Кроз ове
развој, проналази појмове ученици се постепено
експлицитно и уводе у свет медијске уметности.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДОПУНСКУ НАСТАВУ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

4. разред
ЗАДАЦИ
Циљ наставе - Овладавање  Врсте речи и њихова служ-ба у
српског језика техником читања и реченици
јесте да писања на оба писма;  Променњиве и непроменњиве
ученици - стицање основних врсте речи
овладају појмова о
основним реченици,реченичним  Главни делови реченице (субјекат-
појам,различите врсте речи у
законитостима члановима,врсти и
функцији субјекта,изоставњени
српског служби речи у субјекат и предикат-појам);
књижевног реченици
ЈЕЗИК  Објекат-појам,именице у функцији
језика на којем - тумачење основне
ће се усмено и предметности објекта
писмено књижевног дела  Атрибут
правилно (осећања, догађаји,
изражавати, да радње, ликови,  Прилошке одредбе за време, место
и начин;
упознају, поруке, језичко-
доживе и стилске  Ред реченичних чланова у
оспособе се да карактеристике); реченици
тумаче - овладавање усменим
одабрана и писменим  Управни и неуправни говор
књижевна дела, изражавањем према  Препричавање
позоришна, захтевима програма
филмска и (препричавање,  Описивање
друга причање, описивање,  Синоними,антоними,хомоними
уметничка извештавање) ЈЕЗИЧКА
КУЛТУРА  Језичке
остварења из -одређивање вежбе:проширивање,допуњавањ
српске и теме,редоследа е реченица различитим врстама
светске догађаја,време,место речи,промене реда речи у
баштине. дешавања у реченици и дужине реченица
прочитаном тексту
- постепено
 Овладавање техником изражајног
упознавање читања и разумевање прочитаног
методологије израде текста;
писменог састава.
КЊИЖЕВНОСТ  Одговарање на питања у вези са
текстом
И ЧИТАЊЕ
 Књижевни појмови:лирска и епска
песма,бајка,роман
 Опис,дијалог,приповедање
ПРАВОПИС  Азбука и абецеда;

 Управни и неуправни говор
 Употреба великог слова у писању
имена њуди,животиња и ликова из
уметничких дела
 Писање имена историјских
личности и догађаја
 Писање имена становнике,држава и
насеља
 Писање назива улица и тргова
 Писање назива
институција,предузећа,установаи
манифестација
 писање речце ЛИ и НЕ у
реченицама
 Писање заменице ВИ из поштовања
 Писање вишечланих бројева
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДОПУНСКУ НАСТАВУ ИЗ МАТЕМАТИКЕ
4. разред
ЦИЉ наставе математике - Ученици треба да: -савладају  Низ бројева до 1000000
у основној школи јесте да читање, писање и упоређивање
ученици усвоје природних бројева до 1000000  Читати, записивати и
упоређивати бројеве до
елементарна математичка - успешно обављају све четири
1000000
знања која су потребна за рачунске операције до 1000000
схватање појава и - упозната својства операција  Вршити четири основне
зависности у животу и користе за рационалније рачунске операције у скупу
друштву; да оспособи (лакше) рачунање; природних бројева до
ученике за примену - упознају зависност резултата 1000000
усвојених математичких од компонената операције; ПРИРОДНИ  Израчунати вредности
знања у решавању - умеју да прочитају и запишу БРОЈЕВИ ДО бројевних израза
разноврсних задатака из помоћу слова својства 1000000 И
животне праксе; за рачунских операција;  Решавати једноставне
ОПЕРАЦИЈЕ једначине и неједначинеса
успешно настављање - знају да одреде вредност СА ЊИМА све четири рачунске радње
математичког образовања израза са словима из дате
и за самообразовање вредности слова;  Записивати разломке и
- знају да решавају решавати једноставне
једноставније једначине и задатке,сабирати и
неједначине у скупу природних одузимати разломке са
бројева једнаким имениоцима
- упознају и правилно записују  Сабира и одузима декадне
решавају једноствније задатке бројеве са највише две
- успешно решавају текстуалне децимале
задатке;
-знају да именују елементе и  Цртање квадра и коцке
опишу особине квадра и коцке  Уочавање елемената квадра
-праве модел квадра и коцке и коцке
- знају да одреде површину
правоугаоника,квадрата,коцке и ГЕОМЕТРИЈА  Подстицање ученика на
квадра прављење модела истих
-знају да израчунају запремину 
квадра и коцке
-читају,упоређују и претварају
јединице за мерење површине и  Јединице мере за површину
запремине).
 Израчунавање површине
правоугаоника и квадрата
 Израчунавање површине
МЕРЕЊЕ И квадра и коцке
МЕРЕ
 Јединице мере за запремину
 Израчунавање запремине
квадра и коцке
3.5. Наставни програм пети разред

5. разред
НАЧИНИ
Циљ наставе српског - проверавање и граматика
језика јесте да ученици систематизовање знања - препознавање
овладају основним стечених у претходним променљивих и
законитостима српског разредима; непроменљивих врста
књижевног језика на - овладавање простом речи
којем ће се усмено и реченицом и њеним - разликовање врста
писмено правилно деловима; појам сложене реченица
изражавати, да упознају, реченице; - препознавање
доживе и оспособе се да - увођење ученика у појам глаголских облика:
тумаче одабрана променљивости и презент, перфекат,
књижевна дела, непроменљивости врста футур први,
позоришне, филмска и речи; инфинитив и радни
друга уметничка - стицање основних знања глаголски придев
остварења из српске и о именицама, значењима - препознавање
светске баштине. и функцијама падежима; реченичних чланова
- стицање основних знања
о личним именичким
заменицама и бројевима;
- стицање основних знања
о глаголима (видовима и правопис - правилно
функцијама); писање придева
- оспособљавање ученика изведених од
за уочавње разлике у
именица у чијој
квантитету акцента;
- савладавање елемената се основи налази
изражајног читања и ј
казивања текстова, ▪ Правилно
одређених програмом; писање
- увођење ученика у присвојних
тумачење мотива, придева на -ов,-
песничких слика и ев, - ин, -ски, -
изражајних средстава у чки и -шки
лирској песми; - ученик уме
- увођење ученика у правилно да
структуру епског дела, с
пише управни и
тежиштем на
књижевном лику и неуправни говор
облицима ориповедања; - ученик зна
- увођење ученика у правилно да
тумачење драмског дела, пише вишечлана
с тежиштем на драмској географска
радњи и лицима; имена
- оспособљавање ученика - правилно
за самостално, планско и писање имена
економично улица, тргова,
препричавање, причање, установа,
описивање,
предузећа,
извештавање, те за
обједињавање разних организација и
облика казивања (према празника,
захтевима програма); наслова књига и
- подстицање, неговање и часописа
вредновање учрничких - правилно
ваннаставних писање
активности (литерарна, одричних
језичка, рецитаторска, именичких
драмска, новинарска заменица нико и
секција и др.); ништа,
- васпитавање ученика за
заменице Ви у
живот и рад у духу
обраћању, речце
хуманизма,
истинољубивости, ли, речце не уз
солидарности и других глаголе,
моралних вредности; именице и
развијање патриотизма и придеве, речце
васпитавање у духу мира, нај у
културних односа и сарадње суперлативу и
међу људима. основних и
редних бројева
- ученик зна
правилно
користи запету
уз вокатив и
апозицију,
наводнике у
писању наслова
дела и назива
школа и црту
уместо
наводника у
управном
говору
- ученик ствара
навику
коришћења
Правописа као
уџбеника
(школско
издање)
језичка култура - уочавање

кратких и дугих
слогова,
наглашених и
ненаглашених
слогова и паузе
- Ученик уме
правилно да
изговара
гласове:е,р,с,з
- препознавање
наглашених
речи и
изговорних
целина
- оспособљавање
ученика за
уочавање
разлике у
квантитету
акцента
- ученик уме да
разликује дуге и
кратке акценте
разликује
интонацију
упитних
реченица
повеже
интонацију и
паузе везане за
интерпункцијске
знакове: запету,
тачку и запету и
три тачке
- савладавање
елемената
изражајног
читања и
казивања
текстова,
одређених
програмом
- оспособљавање
ученика за
самостално,
планско и
економично
препричавање,
причање,
описивање,
извештавање, те
за обједињавање
разних облика
казивања (према
захтевима
програма)
- Увежбавање и
усавршавање
гласног читања
и читања у себи
(доживљеног –
изражајног,
интерпретативн
ог,
истраживачког;
читање с
разумевањем,
логичко читање у
складу са врстом
текста (књижевним
и осталим
текстовима)
- ученик зна да
разликује синониме,
антониме,
хомониме,
некњижевне речи и
туђице
- ортоепске вежбе
- ортографске вежбе
- диктат и аутодиктат
- лексичке вежбе
- израда и анализа
домаћих писмених
задатака

5. разред
НАЧИНИ
A magyar IRODALOM: IRODALOM Az irodalomoktatás
nyelvoktatásának és tanterve kétpólusú.
tanulásának célja, – Felismeri a tantervben NÉPKÖLTÉSZET Egyrészt a
hogy a tanuló ápolja a előírt alapművek címét és Feldolgozásra szánt szövegek népköltészeti
magyar nyelvet, szerzőjét. Kötelező szövegek alkotásokat
helyesen használjaa 1. Hat különböző tájegységhez tárgyalja, másrészt
kapcsolódó népdal feldolgozása (pl.
különfelé – Felismeri az irodalmi a szépirodalmi
Megizentem (népdal) - Bartók Béla
kommunikációs mű jellemző vonásait. gyűjtése, Úgy tetszik, hogy (népdal)
szövegek műfaji
szituációkban, - Kodály Zoltán gyűjtése) gazdagságát mutatja
beszédben és írásban; – Meghatározza az 2. Kőmíves Kelemenné (népballada) be. Középpontban
az irodalmi művek irodalmi mű témáját, fő 3. Tündérszép Ilona és Árgyélus az élményközpontú
olvasása és motívumait és szereplőit, 4. H. C. Andersen: Ateáskanna - irodalomtanítás áll.
értelmezése révén összefoglalja, Andersenhatásaamagyarirodalomr Célunk a
fejlessze képzelőerejét, reprodukálja a a; szövegértés
esztétikai-művészeti cselekményt. Atárgymintmesehős (beszámoló); fejlesztése és a
tudatosságát és 5. MészölyMiklósegymeséje: kreatív
kifejezőkészségét, – Felismeri és Tréfásmese/Akisjátszótársak/Vidám szövegalkotás.
ésszomorú/Atoronymeséje
kritikai és erkölcsi megkülönbözteti a prózai
(műmese)
ítélőképességét; és verses formákat. 6. A csodaszarvas (monda)
Az ajánlott
alapvető Kiegészítő és ajánlott szövegek szövegekből a tanár
tájékozottságot – Megkülönbözteti a 1. Szent Száva (Jung Károly választja ki a
szerezzen az népköltészetet a fordítása) - A Szent Száva-legenda feldolgozásra
irodalomtörténet és - műköltészettől, a magyar irodalmi kapcsolatai kerülő
elmélet, az általános és szépirodalmi szöveget a 2. Csáth Géza: Bartók Béla (részlet) olvasmányokat,
magyar nyelvészet, nem szépirodalmi 3. Az Ezeregyéjszaka legszebb ezeket kiegészítheti
valamint a mediális szövegektől. meséiből: Az ökör és a szamár/A más szövegekkel,
írásbeliség terén; az halász és a szellem vagymásmese amelyekbe bevonja
interdiszciplinaritás 4. Grimm-mese: Holle anyó a kortárs irodalmat
– Felismeri az epikai,
5. Boldizsár Ildikó: Boszorkányos
jegyében drámai és lírai szövegek is. Az ünnepekhez
mesék (egy mese feldolgozása)
összefüggésbe hozza a beszélőjét. Különbséget 6. Berg Judit meséi
(karácsony, húsvét)
nyelvet és irodalmat tesz szerző és 7. Pilinszky János: A nap születése kapcsolódó helyi
más művészeti ágakkal narrátor/lírai én között. 8. Mátyás király meg a csókai szokások
és földesúr/Székké változott Juliska megbeszélése,
tudományterületekkel; – Különbséget tesz az (Penavin Olga gyűjtése)/Raffai gyűjtése is
bevezesse a tanulót a epikus közlés alapformái Judit: szerepeljen a
tudományos az elbeszélés, aleírás és a Vajdasági történetek Mátyás királyról tananyagban! A
gondolkodásmódba; (válogatás). korszerű
értékelje és becsülje a 9. A tordai hasadék (népmonda)
nemzeti értékeket és dialógus között. 10. Hiedelemmondák elvarázsolt irodalomtanítás
hagyományokat, lényekről, mitikus állatokról interdiszciplináris
elfogadja a különböző – Meg tudja állapítani a virágokról, lidércről, elásott távlatokat nyit meg
kincsről,
kultúrákat és fejlessze cselekmény helyét és a tanulók számára.
kötésről és oldásról, ördögösökről
az interkulturális idejét. Lehetővé kell tenni
stb. - kapcsolni összehasonlító
kommunikációt; elemzésként a népmesékhez, az iskola és más
fejlessze a – Felismeri az idézetet a mítoszokhoz. intézmények közötti
kulcskompetenciákat, szövegben. Irodalmi alapfogalmak interaktív kapcsolat
amelyek képessé teszik A szöveg formája: vers, kialakítását
őt a minőségi – Felismeri a költői próza.Műnemek: líra, epika, (múzeumlátogatás,
életvitelre, a munkára jelzőt, megszemélyesítést, dráma. kiállítások és
és az élethosszig tartó hasonlatot, metaforát, Műköltészet és népköltészet. Szerző színházi előadások
tanulásra. ismétlést, költői kérdést. (költő, író), lírai én, elbeszélő. megtekintése,
Műfaji jelenlét a település
ismeretek: dal, tájleíró költemény,
– Elhelyezi a tantervben kulturális életében).
ballada, mese, monda, anekdota,
előírt kötelező irodalmi elbeszélés, regény, levél, mesejáték.
műveket az alapvető Az ütemhangsúlyos verselés. Az A népköltészeti
irodalmi kontextusokban időmértékes verselés alapjai: a olvasmányokat
(magyar rövid követően Petőfi
irodalom/világirodalom, és hosszú szótag fogalma. Sándor műveivel
régi/újabb/kortárs, Mesetípusok, a népmese jellemzői. foglalkozik a
szóbeli/szerzői). Mesemondás. Mesepoétika. tanterv
részletesebben és
– Képes a következő LÍRA sokrétűen. A
szépirodalmi Feldolgozásra szánt szövegek korszerű Petőfi-kép
Kötelező szövegek és Petőfi lírájának
szövegelemek
1. Kosztolányi Dezső: Mostan színes
meghatározására és mai továbbélése
tintákról álmodom
példákkal való 2. Arany János: Családi kör
rávezeti a tanulót
illusztrálására: motívum, 3. Weöres Sándor: Ballada három irodalomtörténeti
téma, fabula, a falevélről értékeink
cselekmény helye és 4. Nemes Nagy Ágnes: Tavaszi megbecsülésére, az
ideje, főszereplő, felhők életmű
mellékszereplő stb. 5. Nagy László: Csodafiú-szarvas megítélésének
6. Domonkos István: Néha így, néha változására.
– Az irodalmi művekben úgy
a szövegrészletek, a 7. Tari István: Amikor a villámnak A lírai művek
szaga volt sokszínűsége
hősök és a helyzetek
Petőfi Sándor:
alapján felismeri a lehetővé teszi a
8. Petőfi Sándor: Szülőföldemen/A
műnemet és a műfajt. négyökrös szekér verstani ismeretek
9. Petőfi-átírások, Petőfi-paródiák, - gazdagítását: a rím,
– Ismeri és megnevezi a parafrázisok: pl. Lackfi János (Apám szabad vers,
következő fogalmakat: kakasa, Megy Béla bá Trabanton), leírások,
monda, mítosz, elbeszélő Weöres Sándor, Varró Dániel stb. megszemélyesítés,
költemény, dal, tájleíró Kiegészítő és ajánlott szövegek hasonlat, metafora,
költemény, ballada, 1. Fehér Ferenc: Színes vers költői jelző, a
elbeszélés, novella, 2. Domonkos István: versforma, a dal, a
regény, levél, episztola, Bizonyítványom/S.O.S. tájleíró költemény
3.Tóth Árpád: Láng stb.
mesejáték.
4. Kosztolányi Dezső: Nyárfa/Este,
este
– Ismeri és megnevezi a 5. Kányádi Sándor: Szarvas-itató Az epikus alkotások
következő fogalmakat: 6. Weöres Sándor: Egérrágta egyrészt a kifejező
meseelem, meseformula, mese/Fülemüle olvasás céljait
bevezetés, kibontakozás, 7. Tari István: Ablakomban szolgálják, másrészt
bonyodalom, tetőpont, 8. Kovács András Ferenc a szövegértés
gyermekversei (pl. Egértánc) lehetőségeire
9. Petőfi Sándor: Én/István
megoldás, valószerű és öcsémhez/Két vándor/Nemzeti összpontosítanak.
valószerűtlen elemek, dal/Apám mestersége, s az Fontos szerepet tölt
konfliktus. enyém/Reszket a bokor/Pató Pál be a műfajismeret, a
úr/Szeretlek kedvesem/A természet
műfajok felismerése
vadvirága/A márciusi
– Megnevezi a leírás ifjak/Dalaim/A
és meghatározása.
formáit: személyleírás, természet vadvirága/A XIX. század
tárgyleírás, tájleírás. költői/Minek nevezzelek?/ Az irodalmi
Irodalmi alapfogalmak tananyag gazdag
– Felismeri és megnevezi A költő és a lírai én. Lírai műfajok. A szövegtára nem
a rímfajtákat és a refrént, motívumok és költői képek mint a kötelezi a tanárt
hasonlatot, metaforát, lírai mű kompozíciójának elemei. A minden alkotás
megszemélyesítést, lírai formanyelv jellemzői: képiség, elemzésére, de
ellentétet, fokozást, ritmus, szerkezet. Rím. Kötött és olvasásra,
hangutánzást és szabad vers. Szóképek és ismeretszerzésre
stíluseszközök: hasonlat,
hangulatfestést. mindenképp
megszemélyesítés, metafora,
ellentét, fokozás, költői jelző,
ajánlott. Ez az
– Felismeri és értelmezi a ismétlés, hangutánzás és alapvető készség
tanterv által kötelezően hangulatfestés. Költői kérdés. befolyásolja a
előirányzott egyszerű EPIKA tanulók
szövegek Feldolgozásra szánt szövegek előrehaladását
konfliktushelyzeteit, a Kötelező szövegek minden
hősök jellemvonásait, s 1. Tersánszky Józsi Jenő: tantárgyban. A
velük kapcsolatban Ákombákom tanár úr (részlet) tanterv olvasmányai
megállapít, véleményt 2. Gárdonyi Géza: Apám törzs- és kiegészítő
formál. 3. Karinthy Frigyes: Röhög az anyagokra
egész
tagozódnak. A
osztály/Magyarázom a
– A szépirodalmi művek bizonyítványom
törzsanyag a
tudatos, igényes olvasója. 4. Németh István: Faliórák kötelezően
5. Csáth Géza: Szombat este feldolgozandó
– Tiszteli a nemzeti 6. Darvasi László: Trapiti, avagy a műveket
irodalom és kultúra nagy tökfőzelékháború (részlet) tartalmazza; a
hagyományait. 7. Tóth Krisztina: A Mikulás kiegészítő anyag
három olyan
– Képes esztétikai élmény élete szemelvényeket
átélésére. Mitológia: ajánl, amelyek
8. Kalevala: A világ keletkezése tanításáról vagy
9. Daidalosz és Ikarosz (görög
– Változatos olvasási elhagyásáról,
mítosz) - Ikarosz a kortárs
stratégiákat alkalmaz. irodalomban
illetőleg más
Kiegészítő és ajánlott szövegek kiegészítő anyaggal
– Tudatosan gyűjt 1. Gyurkovics Tibor: A tanár úr való
információkat notesza helyettesítéséről a
(nyomtatott, 2. Fox: Majom-sziget (részlet) tanár dönt. Ugyanez
audiovizuális, 3. Domonkos István: Via Italia! a helyzet az ajánlott
elektronikus forrásokból) (részlet) olvasmányok
iskolai feladataihoz. 4. Mirnics Zsuzsa: Órásköz 12 esetében is. A
(részlet) tanárnak a tanmenet
5. Nógrádi Gábor: Hogyan megtervezésekor
– Könyvtárba jár és
neveljünk?
önállóan választ irodalmi ahhoz is joga van,
6. Kosztolányi Dezső: Petőfi
alkotást, képes naplót Sándorka
hogy a tantervben
vezetni vagy portfóliót 7. Majtényi Mihály: Megy a juhász szereplő ajánlott
összeállítani a olvasmányok
olvasmányairól. szamáron (novella) némelyike helyett
Irodalmi alapfogalmak más szövegeket
Szerző és elbeszélő. Epikai javasoljon
műfajok. elolvasásra. Az is
Az elbeszélésmód sajátosságai:
egyes szám harmadik személyű és kívánatos, hogy az
egyes szám első ajánlott
személyűelbeszélés; jellemzés; olvasmányok
párbeszéd. Leírások (táj-, személy-,
köréből a tanuló
tárgyleírás). Az epikai művek
szerkezeti egységei. A szereplők
saját ízlése,
jellemzésének eszközei: beszéd, érdeklődése szerint
tettek, külső tulajdonságok, is választhasson. A
életfelfogás, erkölcsiség. szövegek
megbeszélésében,
DRÁMA értelmezésében
Feldolgozásra szánt szövegek erősen építenünk
Kötelező szövegek kell a gyerekek
1. Szabó Palócz Attila: Zöldleveli fantáziatevékenység
Kótyonfitty, a kalandor béka ére, lehetőséget kell
legnagyobb szerelme, mesejáték nyújtanunk
2. Berg Judit: Üdv néked, Arthur,
szemléletes képek
nagy király
Kiegészítő és ajánlott szövegek
felidézésére, a
1.Kitrikoty Mészöly Miklós történetek
dramatizált meséje dramatizálására,
2. Horváth Péter: Bendegúz folytatására, a
iskolába cselekmény kreatív
megy/az Indul a bakterház továbbpergetésére.
nyomán/
Projektmunka-javaslatok A tanítási órákon
irodalomból: változatos formában
- óriások és törpék a mesékben, gyakoroltassuk az
- kígyó az irodalomban (pl. Biblia,
olvasást, legyen
Kis herceg, magyar hitvilág, mesék,
mondák stb.),
szerves része a
- ló motívum különböző népek művek
kultúrájában (kapcsolódva ősi feldolgozásának,
temetkezési szokásunkhoz, Attila, végeztessünk
országvásárlás stb.) és az válogató olvasást,
irodalomban, az órák
- kortárs gyermekirodalmi projekt, összefoglaló
- repülés az irodalomban, részében is
- apaszövegek, gyakoroltassunk. A
- a folyó vagy a hajó szerepe az tanuló tudja
irodalomban,
magyarázni a
- tanár- diák viszony az
irodalomban,
világos szerkezetű
- évszakok az irodalomban, olvasmányok
- boszorkányszótár, cselekményének
- Petőfi-szótár, előzményeit és
- 12 legszebb magyar versem következményeit,
magyarázatokkal, tudjon
- a szöveg és a kép összehasonlítani
összefüggéseinek feltárása, több hasonló
- a régió és a lakóhely irodalmi alkotást. Mondjon
emlékei stb. véleményt a
Irodalmi alapfogalmak
szereplők
Drámai műfajok: komédia,
tragédia;
viselkedéséről, és
egyfelvonásos; rádiódráma. indokolja tetteiket.
A drama jellemzői: felvonás, A szövegek
jelenet, olvasása során fel
szereplők. Népi dramatikus kell ismernie a
játékok/farsang, betlehemezés stb./ tanult
irodalomelméleti
ISMERETTERJESZTŐ ÉS ismereteket.
INFORMATÍV SZÖVEGEK
(2 mű kiválasztása)
1. Egy szabadon választott
tanulmány a mese és a
hiedelemvilág kapcsolatáról (pl.
Dömötör Tekla, Nagy Olga, Voigt
Vilmos, Penavin Olga, Raffai Judit)
2. Illyés Gyula: Petőfi Sándor
(részletek, főként diákéveiből) vagy
Margócsy István: Petőfi-kísérletek
(részlet)./Válogatás a Petőfi
kultusszal, a reformkori
kávéházakkal és öltözködéssel
(huszárok, fegyverek, divat)
kapcsolatos szövegekből.
3. A világ keletkezése (bibliai
történet) - ismeretterjesztő
szöveg/Bibliai szólások: júdáscsók,
bábeli zűrzavar, matuzsálemi kor,
hétpecsétes titok, pálfordulás,
tamáskodik stb./
4. Fej fej mellett (nyest.hu) -
szótörténeti kérdések
5. Válogatás könyvekből,
enciklopédiákból és
gyermeklapokból
HÁZI OLVASMÁNY
Kötelező szövegek
1. Petőfi Sándor: János vitéz
2. Lázár Ervin: Szegény Dzsoni és
Árnika
3. Egy szabadon választott vagy
ajánlott műfeldolgozása a kortárs
irodalomból olvasónapló vagy
portfólió formájában
Ajánlott szövegek
1. Lengyel Dénes: Régi magyar
mondák
2. Volt egyszer egy…
3. Janikovszky Éva: Égig érő fű
4. Astrid Lindgren: Juharfalvi
Emil/Juharfalvi Emil újabb
csínyei/Harisnyás Pippi
5. Mándy Iván: Csutak színre
lép/Csutak és a szürke ló
6. Macskamenyasszony - határon
túli magyar népmesék és mondák
7. Erich Kästner: A repülő
osztály/Emil és a detektívek
8. Varró Dániel: Túl a Maszat
hegyen
9. Békés Pál: A kétbalkezes
varázsló/A Félőlény
10. Luis Sachar: Stanley, a
szerencse fia
11. Renè Goscihny: A kis Nicolas
12. Jules Verne: Kétévi vakáció
13. Nógrádi Gábor: Petepite
14. J. K. Rowling: Harry Potter és a
Bölcsek Köve
15. George Lucas: Csillagok
háborúja
16. William Kotzwinkle: E. T. a
földönkívüli
Projektmunka vagy portfólió:
- A feldolgozott művek filmes
kapcsolatai stb.
NYELVTAN A nyelvtan tanítása
egységes folyamat
- A mondatfajták és az általános iskolai
kifejezőeszközeik; helyes tanításban. 5.
használatuk. osztályban
- A névszói és névszói-igei folytatjuk az alsó
állítmány; birtokos jelző.
osztályokban
- Írásjelek az egyszerű mondat
végén.
szerzett nyelvi
- Nyelvhelyességi hibák: ismeretek bővítését
suksükölés, és a
nákolás. kompetenciafejleszt
- Az -e kérdőszó, félrecsúszott ést. A nyelvtani
toldalékok stb. definíciók és a
- Az egyes mondatfajták helyes helyesírási
kiejtése. szabályok
- Nyelvünk szóbeli és írásbeli tudatosítása
öröksége (szólások, közmondások, hozzájárul a tanulók
szállóigék).
logikus
gondolkodásának és
- A beszédhangok keletkezése,
hangképzési folyamat.
kifejezőkészségéne
- A öznyelvi normához k fejlesztéséhez.
alkalmazkodó
szabatos kifejezésmód. A nyelvtantanítás
- A magánhangzókról: rövid- feladatának
hosszú, megvalósítása
NYELVTAN: magas-mély magánhangzók. érdekében szilárd
- A magánhangzók illeszkedése, ismereteket kell
– Felismeri és megnevezi helyesírási és helyes ejtési nyújtanunk a leíró
a mondatfajtákat a gyakorlatok. nyelvtan egyes
beszélő szándéka és - Mássalhangzók: a rövid-hosszú,
elemeiről és
zöngés és zöngétlen
logikai minőségük rendszerének
mássalhangzók.
szerint. - A mássalhangzók egymás mellé alapvető
kerülésekor létrejövő hangtani sajátosságairól,
– Megkülönbözteti az változások-hasonulások (teljes és ugyanakkor
egyszerű és az összetett részleges hasonulás, összeolvadás, figyelembe kell
mondatot. rövidülés és kiesés) a szavakban, vennünk az újabb
ezek felismerése révén a helyesírás pragmatikai,
– Felismeri, megnevezi a megerősítése. szövegnyelvészeti,
tőmondatot, az egyszerű - Az egység keretén belül a j hang szociolingvisztikai,
bővített és a hiányos kétféle jelölésére vonatkozó kommunikációelmé
helyesírási gyakorlatok.
mondatot (alany, leti kutatások
- A magyar helyesírás négy
állítmány). alapelvének alkalmazása.
eredményeit is.
- Az alapvető helyesírási szabályok Biztosítanunk kell
– Mondatátalakítást végez készségszintű alkalmazása. az ismeretek
(zsugorítás stb.) a kompetenciává való
beszédhelyzetnek és a - Az egyjelentésű, többjelentésű, alakulását.
kommunikációs azonos alakú, rokon-és ellentétes
jelentésű, hasonló alakú,
szándéknak megfelelően hangutánzó és hangulatfestő Az alsó tagozatban
szóban és írásban. szavak. elsajátított nyelvtani
- A szavak szerkezete (egyszerű és anyag új
összetett szavak, többszörösen
– Felismeri, megnevezi a ismeretekkel bővül.
összetett szavak).
mondat fő részeit - Képző: -i, -ság/-ség, -ó/-ő.
Morfológiából a
(állítmány és alany), - Jel: a közép- és felsőfok jele: -bb, szavak
valamint az alapvető a hangalakjával és
bővítményeket (tárgy, múlt idő jele: -t, -tt, a többes szám jelentésével
hely-, idő– és jele: -k, felszólító mód jele: -j, részletesebben
módhatározó, minőség-, feltételes mód jele: -na/-ne, -ná/-né. foglalkozik a
mennyiség– és birtokos - Rag: tárgy-, birtokos-, idő-, mód- tanterv, valamint
jelző). és rendszerezi a
helyhatározó ragok. toldalékok fajtáit.
– Aláhúzással tud nem - A szótő és toldalék határa,a Végeztessünk
kötőhang(zó).
bonyolult szerkezetű helyesírási
- A toldalékos szavak helyesírása.
bővített mondatot gyakorlatokat a
elemezni. - A média: nyomtatott és
toldalékok
elektronikus médiumok (újságok, megnevezésével
– Érthető, nyelvtanilag televízió, rádió, világháló - (képző, jel, rag). A
kifogástalan mondatokat honlapok, toldalékok közül
szerkeszt. Írásban tudja a hírportálok). csak az
szöveget tagolni (cím, - A hír fogalma és jelentősége. alaptípusokat
bekezdések) és - Közösségi média. tanulják meg a
makroszerkezeti - Tájékozódás, információkeresés tanulók. A hangtani
egységekre osztani (betűrend, tartalomjegyzék, utalók tananyag az eddigi
(bevezetés, tárgyalás, használatával) a különféle ismeretek
dokumentumtípusokban (könyv,
befejezés). A szövegben rendszerezése
folyóirat, AV és online
felfedezett hibákat képes dokumentum),
mellett, a
kijavítani. korosztálynak szóló mássalhangzók
kézikönyvekben egymásra hatásával
– Ismeri a magánhangzók (szótár, lexikon, enciklopédia), foglalkozik
felosztását a nyelv ismeretterjesztő forrásokban. részletesen. A
vízszintes mozgása - Írói szótárak. mondattani rész
alapján, a hangrend és ugyancsak
illeszkedés - A mondatvégi írásjelek, az kiegészül. Új
törvényszerűségeit. összetett mondatok tagolása. tananyagként
- A magyar helyesírás alapelvei. jelenik meg a sajtó
- A toldalékok helyes kapcsolása a nyelve, a medialitás
– Ismeri és alkalmazza a
szavakhoz, a zöngés és zöngétlen
szótagolás és elválasztás problémaköre. A
mássalhangzók.
szabályait. - Szótőkeresési gyakorlatok néhány
logikus
gyakori hasonulás gondolkodás
– Fel tudja osztani a megfigyeltetésével. fejlesztésének
mássalhangzókat a - Szóelemző, szótagoltató, elengedhetetlen
zöngésség szempontja toldalékoló, toldaléktalanító, feltétele, hogy
szerint, felismeri a válogató, másoló tollbamondás minden absztrakt
részleges hasonulás, a valamint komplex emlékezetből ismeret szoros
teljes hasonulás és az írás. kapcsolatban legyen
összeolvadás egyszerűbb - Helyesírási táblázatok, fürtábrák, a valósággal. A
folyamatábrák stb. nyelvet mint élő és
eseteit.
- A régies írású tulajdonnevek
változó jelenséget
helyes ejtése és írása, a j hang
– Ismeri és alkalmazza a kétféle jelölése.
vizsgáltassuk a
betűrend szabályait. - Az elválasztás szabályai. tanulókkal. A
- Digitális írástudás, e nyelvtan
– Felismeri, megnevezi, nyelvhelyesség: az e tanításának lényege
dokumentumok létrehozásához a szövegek által
szükséges nyelvi és szedési
alkalmazza a helyesírási szabályrendszerek együttese, történő gyakorlás.
alapelveket. elektronikus szövegek létrehozása Célunk, hogy a
(pl. beszámolók, könyvismertetők, tanulók önállóan
vázlatok, saját könyv, eseményre
– Alkalmazza a ismerjék fel a
invitáló meghívók, listák, e-mail,
helyesírás-ellenőrző egyszerűbb űrlapok kitöltése).
szabályokat a
programot. példasorok alapján.
- Az egyes mondatfajták helyes
– Felismeri, megnevezi az kiejtése. A hosszú és rövid hangok A helyesírás
egyjelentésű, (mássalhangzók és magánhangzók) szervesen beépül a
többjelentésű, rokon-és helyes ejtése (gyakorlatok). tananyagba. Ahhoz,
ellentétes jelentésű, - Az állandósult szókapcsolatok hogy a tanulók a
azonos alakú, hasonló (szólások, közmondások, szállóigék) készség fokán
alakú valamint a az írásban és a beszédben. alkalmazzák a
hangutánzó és a helyesírási
hangulatfestő szavakat. szabályokat,
szükséges, hogy a
– Felismeri, megnevezi, helyesírási
csoportosítja a szavakat szempontból
szerkezetük alapján. legfontosabb
problémákat
– Felismeri és megnevezi biztosan
a szóelemek fajtáit (szótő, felismerjék. A
toldalék). tanulók
folyamatosan
– Felismeri és megnevezi gyakorolják az
a nyomtatott és írásjelek helyes
elektronikus média fajtáit. használatát, az
összetett szavak
– Tájékozódik, helyesírását, a
információkat talál a toldalékok helyes
különféle kapcsolását a
dokumentumtípusokban, szótőhöz a
korosztálynak szóló hangtörvényeken
kézikönyvekben. keresztül. A
tananyag tovább
– Képes nyelvileg gyakoroltatja a j
kifejtett (explicit) és nem hang kétféle
kifejtett (implicit) jelölését, valamint a
információkat kiszűrni a hagyományos
szövegből. családnevek
helyesírását és
– Képes az toldalékolását. A
alapinformációk és nyelvtani szabályok
eszmék felismeréséig
összehasonlítására két szövegeken
vagy több rövid, egyszerű alkalmazott
szövegben. gyakorlatokkal
jussanak el. A
– A rendelkezésére álló magyar helyesírás
információkat értékeli, alapelvei is
tárolja, rendszerezi. megjelennek a
gyakorlatok
– Képes az interneten sorában,
való kommunikációra és rámutatásként a
szabályokra: a
kiejtés, az
együttműködésre. egyszerűsítés, a
hagyományos
– Ismeri a helyesírási írásmód és a
alapelveket és A magyar szóelemzés elve. Az
helyesírás szabályainak új helyesírási
használati módját. szabályzat
megjelenése
– Felismeri és alkalmazza megköveteli az
az állandósult eltérésekre való
szókapcsolatokat. fókuszálást, illetve
ezek begyakorlását.
– Képes olyan szövegeket A nyelvtantanítás
létrehozni, amelyekben a során kiaknázzuk a
téma, a kompozíció, a játékos módszerek
tartalom és a stílus lehetőségeit.
megfelelnek a feladatnak, KIFEJEZŐKÉSZSÉG Az íráskészség
a szöveg rendeltetésének fejlesztése szintén
és a címzettnek - Események és élmények időrendi folytatódik az 5.
(célközönségnek). sorrendben történő elmondása osztályban. Az
közös, illetve egyéni vázlat alapján. írásbeli
- A természetben levő tárgyak és dolgozatokon kívül
jelenségek, a mozgásában levő fogalmazásokat
állatok és személyek bemutatása.
íratunk a
- Sikeresebb irodalmi portrék és a
megírásukhoz felhasznált nyelvi tanulókkal,
kifejezőeszközök. A közvetlen amelyekben önálló
környezetből választott egyén véleményformálásr
bemutatása. a, egyéni látásmód
- Rövidebb szövegek tartalmának kialakítására
összefoglalása szem előtt tartva az törekszünk. Az
esemény időrendjét és mozzanatait elbeszélő
(bevezetés, a cselekmény kezdete, fogalmazás mellett
a cselekménymozzanatok ajánlatos
kiemelése, a tetőpont és a gyakoroltatni a
befejezés).
jellemzést és a leíró
- A szóbeli elbeszélés: film,
tévéadás, szabadon választott fogalmazást is.
dinamikus jelenetek elmondása. Ezekre (jellemek,
- A nyelvi-stilisztikai leírások) külön
kifejezőeszközök a leíró jellegű rámutatunk az
részletekben (versben és prózában irodalmi alkotások
egyaránt). elemzése során. A
- A retorika alapelvei (a konkrét tanulókkal
fogalmak megnevezése nélkül). megismertetjük a
- Önálló elbeszélő fogalmazás vázlatkészítést,
készítése a tanult nyelvi és valamint az
helyesírási tudnivalók
irodalmi
alkalmazásával, felhasználva az
anyaggyűjtés módjait. Az írás kézikönyvek
folyamatának megtapasztalása, tartalmát és
folytonos ön- és társreakció. Az használatát,
írásmű üzenetének, céljának, ugyanakkor a
befogadójának megfelelő szókincs kommunikáció új
KIFEJEZŐKÉSZ-SÉG: használata. lehetőségeiről is
- Önálló vázlatkészítés elolvasott tájékozódunk. A
irodalmi vagy ismeretterjesztő tanulók figyeljék
– Értelmes és szabatos szövegről.
beszédre, helyes meg a kor technikai
- Kérdések és írásbeli válaszok fejlődésének nyelvi
megfogalmazása a tanult vetületeit a
artikulációra törekszik, olvasmányok, megnézett filmek, világhálón,
igyekszik betartani az színházi előadások, meghallgatott valamint az SMS-
igényes nyelvhasználat zeneművek alapján. ek nyelvét,
- Szövegszerkesztés: elbeszélés,
szabályait és elsajátítani a rövidítéseit. A
leírás, levél.
kódváltás alapvető digitális
- Élménybeszámoló közösen
képességét. elkészített vázlat alapján, különös kompetenciájukat
tekintettel a párbeszéd helyes néhány internetes
– Egyszerű szerkezetű alkalmazására. szövegtípus/műfaj
szóbeli vagy írásbeli - A leírás megadott vázlat alapján formai és tartalmi
szövegeket tud alkotni a (A jellemzőinek
leírás, az elbeszélés és a tájleírás sorrendjének megoldása a megfigyelésével
kifejtés eszközeit távolitól közeli felé, vagy fordítva. fejlesszük.
alkalmazva (és a Rész-egész viszonya valamilyen
célközönség összetételét sorrend szerint. Tárgy-és
személyleírás, jellemzés. Nem
szem előtt tartva).
felsoroljuk a tulajdonságokat,
hanem
– Képes egyszerű megelevenítjük. Lehetséges
szöveget alkotni szóban témák:falu télen, az én szobám, a
vagy írásban, amelyben gyümölcsös tavasszal, a rét stb.).
valamely irodalmi - A fogalmazási ismeretek (a téma
élményét írja le, vagy egy meghatározása, az anyag
valós, hétköznapi, illetve
képzeletbeli témát fejt ki. kiválasztása és elrendezése, a
legfontosabb szerkezeti részek
– Különböző céllal (pl. megjelölése és az anyag szerkezeti
informálódás, tanulás, részek szerinti csoportosítása).
- Szövegalkotás az internetes
önfejlesztés, esztétikai
műfajokban (pl. e-mail, komment).
élmény átélése, Az írás nem nyelvi jeleinek
szórakozás) képes (betűforma, nagyság, sorköz,
rövidebb, egyszerűbb margó,
szépirodalmi és nem távolság, színek, kiemelések stb.)
szépirodalmi szövegeket megismerése. A kézzel írt és a
(pl. egyszerű számítógépes szövegek
szakszövegeket, különbözőségei és hasonlóságai.
tudománynépszerűsítő - Az önálló és a tanári segítséggel
ismeretterjesztő történő anyaggyűjtés módjai.
szövegeket stb.) olvasni - Nyolc házi írásbeli feladat a tanév
folyamán, melyeket az órán
és saját szavaival
elemeznek. - Négy iskolai dolgozat -
elmondani. kettő félévente (az írásmű
kidolgozása egy óra, elemzés és
– Meg tudja fogalmazni javítás két óra).
véleményét, és igényes
nyelvhasználatra
törekedve (kódváltási
képességéhez mérten a
sztenderd nyelvváltozat –
vagy legalább a regionális
köznyelv – normájához
igazodva) nyilvános
beszédhelyzetben képes
kifejteni gondolatait.
– Ismeri és
készségszinten használja
a kibővített magyar ábécé
nyomtatott és írott betűit,
valamint az írásjeleket,
egyszerűbb példákban
alkalmazni.
– Törekszik értelmes,
nyelvtanilag helyes
mondatokat alkotni.
– Írásban tudja a szöveget

tagolni (cím, bekezdések)
és makroszerkezeti
egységekre osztani
(bevezetés, tárgyalás,
befejezés).
– A szövegben felfedezett
hibákat képes kijavítani.
– Tud levelet írni, s képes

különféle űrlapokat és
formanyomtatványokat
kitölteni, amelyekkel a
mindennapi életben
találkozik.
– Képes figyelemmel
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК 5.РАЗРЕД ПРОГРАМ A
ЗА УЧЕНИКЕ ЧИЈИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРИПАДА НЕСЛОВЕНСКИМ

ЈЕЗИЦИМА И КОЈИ ЖИВЕ У ХОМОГЕНИМ СРЕДИНАМА
ИСХОДИ
По завршеној САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ЦИЉ теми/области ученик
ће бити у стању да:
Циљ наставе и  разуме и Око 100 нових пунозначних и
учења српског користипредвиђени помоћних речи;
као нематерњег лексички фонд; Граматички садржаји из
језика јесте  разуме и претходних разреда
оспобљавање користиграматичке (понављање и увежбавање на
 ученика да се конструкције познатој и новој лексици);
служи српским усвајане у Узрочна реченица с
језиком на претходним везницима јер и зато што;
основном нивоу разредимаи Сложени глаголски предикат
у усменој и проширује их с
писаној новим језичким модалним глаголима:
комуникацији садржајима; требати, морати, моћи,
ради каснијег  користи смети, желети;
успешног фреквентне Именице у генитиву с
укључивања у одредбеза узрок; ЈЕЗИК предлозима испред, иза,
живот заједнице  користи сложени изнад, испод, поред у
и остваривања предикатса функцији одредбе за место;
грађанских права модалним Конгруенција атрибута и
и дужности, као глаголима; именице у номинативу и
и уважавање  користи нове акузативу (на нивоу
српске културе и моделеодредаба за разумевања);
развијање место; Творба именица којима се
интеркултурално  уочава род и број означавају називи спортиста
сти као темељне именица,конгруенц (само најфреквентнијих
вредности ију атрибута с спортова);
демократског именицом у Творба прилога од придева;
друштва. типичним
примерима;
  савладане (већ Владимир Личина: „Весна и

усвојене) садржаје торба”
из књижевности Душица Лукић: „У
повезује с новим библиотеци”
књижевноуметничк Драган Лукић: „Трговина”,
им текстовима; „Јабука”, „Немој, Јасна”
 разуме садржај Јованка Јоргачевић: „Како је
кратког књижевног настао ђувеч у рерни”
и по потреби КЊИЖЕВНОС Мира Алечковић: „Пас у
адаптираног Т солитеру”
текста; Раде Обреновић: „Пожурите,
 репродукује опет ћемо закаснити”
одломке из Алекса Микић: „Храбар
одабраних дечак”
књижевноуметничк Весна Видојевић Гајовић:
их и других „Кишна прича”
текстова; Олга Станковић: „Јунак
 прати временски дана”
след догађаја у Гвидо Тартаља: „Како
књижевном тексту корњаче уче”
и одреди место Недељко Попадић: „Једва
догађаја/збивања; чекам јули”
 опише главног Избор из часописа за децу
јунака;
ученика), наставник бира
још два текста која нису на

за обраду.
  разуме једноставна ЈЕЗИЧКА Лично
питања, кратке КУЛТУРА представљање:основне
јасне налоге и информације о себи –
информације битне датумсвог рођења; омиљене
за задовољење личне активности
свакодневних II. Породица и људи у
животних потреба окружењу:
(нпр. у породици, занимања чланова породице
школи итд.); и људи у окружењу
 разуме садржај III. Живот у кући:
кратког опис просторија у
континуираног кући/стану; свакодневне
говореног текста (5 активности у кући; празници
до 6 простих IV. Храна и пиће:
реченица) врсте воћа и поврћа;
саопштеног активности у припремању
стандардним хране
језиком, V. Одећа и обућа:
изговореног набавка одеће и обуће
разговетно, спорим VI. Здравље:
темпом; болести и лечење;
 чита наглас, с здравствено стање
разумевањем, VII. Образовање:
краћи познат текст нови школски предмети;
писан ћирилицом зимски и летњи распуст;
или латиницом; школски намештај; школски
 издваја прибор
експлицитне VIII. Природа:
информације и временске прилике; називи
изводи једноставне континената и земаља у
закључке на основу окружењу
прочитаног текста; IX. Спорт и игре:
 исприча и напише спортови и спортисти
X. Куповина:
у 4 до 6 реченица цене; плаћање
доживљене XI. Насеља, саобраћај и
ситуације и своје јавни објекти:
планове. сеоско домаћинство (башта,
врт, воћњак); градске улице и
тргови;циљ путовања;
аутобуска и
железничкастаница
XII. Време:
прецизно исказивање
времена (сати и минути);
исказивање датума
XIII. Комуникативни
модели:
давање и тражење
информација;
молба; жеља; захтев;
допадање/недопадање;
позивање;
прихватање/неприхватање
позива
Обавезна су два писмена задатка у току школске године (у другом и у четвртом
класификационом периоду).

5. разред

-Циљ учења разуме краће текстове који се ЧИТАЊЕ И -претходна испитивања
страног језика је односе на поздрављање, ПИСАЊЕ - почетно читање и писање
да се ученик представљање и тражење / - усавршавање читања и
усвајањем давање информација личне писања
функционалних природе; – поздрави и -слушање аудио записа
знања о језичком отпоздрави, представи себе и -препричавање прича,
систему и култури другог користећи једноставна догађаја
и развијањем језичка средства; – постави и -усмено описивање
стратегија учења одговори на једноставнија познате радње или
страног језика питања личне природе; – у догађаја
оспособи за неколико везаних исказа - описивање предмета
основну писмену саопшти информације о себи и ЈЕЗИЧКА Поздрављање и
и усмену другима КУЛТУРА представљање себе и
комуникацију и – разуме једноставнији опис других и тражење / давање
стекне позитиван особа, биљака, животиња, основних информација о
однос према предмета, појава или места; – себи и другима у ширем
другим језицима и упореди и опише друштвеном контексту
културама, као и карактеристике живих бића, Описивање
према сопственом предмета, појава и места, карактеристика живих
језику и користећи једноставнија бића, предмета, појава и
културном језичка средства; места
наслеђу.. – разуме једноставније
предлоге и одговори на њих; –
упути једноставан предлог; – Позив и реаговање на
пружи одговарајући изговор позив за учешће у
или одговарајуће оправдање; заједничкој активности
– разуме и једноставне молбе Изражавање молби,
и захтеве и реагује на њих; – захтева, обавештења,
упути једноставне молбе и извињења, и захвалности
захтеве; – затражи и пружи Разумевање и давање
кратко обавештење; – захвали упутстава
и извине се на једноставан Описивање и честитање
начин; – саопшти кратку празника, рођендана и
поруку (телефонски разговор, значајних догађаја,
дијалог уживо, СМС, писмо, честитање на успеху и
имејл) којом се захваљује; изражавање жаљења
– разуме и следи једноставнија Описивање догађаја и
упутства у вези с уобичајеним способности у садашњости
ситуацијама из свакодневног Описивање догађаја и
живота (правила игре, рецепт способности у прошлости
за припремање неког јела и Исказивање жеља, планова
сл.) са визуелном подршком и намера
без ње; – да једноставна Исказивање потреба, осета
упутства (нпр. може да опише и осећања
како се нешто користи / прави, Исказивање просторних
напише рецепт и сл.); односа и величина
– разуме честитку и одговри Исказивање времена
на њу; – упути пригодну (хронолошког и
честитку; – разуме и, метеоролошког)
примењујући једноставнија Изрицање дозвола,
језичка средства, опише начин забрана, правила
прославе рођендана, празника понашања и обавеза
и важних догађаја; Изражавање припадања и
– разуме једноставније поседовања
текстове у којима се описују Изражавање
сталне, уобичајене и тренутне интересовања, допадања и
радње и способности; – недопадања
размени информације које се Изражавање мишљења
односе на дату комуникативну (слагања и неслагања)
ситуацију; – опише сталне, Изражавање количине,
уобичајене и тренутне бројева и цена
догађаје / активности и
способности користећи
неколико везаних исказа;
-разуме краће текстове у
којима се описују догађаји и
способности у прошлости; –
размени информације у вези
са догађајима и
способностима у прошлости; –
опише у неколико краћих,
везаних исказа догађај у
прошлости; – опише неки
историјски догађај, историјску
личност и сл.;
– разуме жеље планове и
намере и реагује на њих; –
размени једноставне исказе у
вези са својим и туђим
жељама, плановима и
намерама; – саопшти шта он/
она или неко други жели,
планира, намерава;
– разуме и реагује на
свакодневне изразе у вези са
непосредним и конкретним
потребама, осетима и
осећањима; – изрази, основне
потребе, осете и осећања
једноставнијим језичким
– разуме једноставнија питања
и одговори на њих; – разуме
обавештења о простору и
величинама; – опише
специфичније просторне
односе и величине
једноставним, везаним
исказима;
– разуме, тражи и даје
једноставнија обавештења о
хронолошком времену и
метеоролошким приликама у
ширем комуникативном
контексту; – опише дневни /
недељни распоред активности;
– опише метеоролошке
прилике и климатске услове у
својој земљи и једној од
земаља циљне културе
-разуме и реагује на
једноставније забране, своје и
туђе обавезе; – размени
једноставније информације
које се односе на забране и
правила понашања у школи и
на јавном месту (у превозном
средству, спортском центру,
биоскопу, зоолошком врту и
сл.) као и на своје и туђе
обавезе; – представи правила
понашања, забране и листу
својих и туђих обавеза
користећи одговарајућа
– разуме и формулише
једноставније изразе који се
односе на поседовање и
припадност; – пита и каже шта
неко има / нема и чије је
нешто;
– разуме и реагује на
једноставније исказе који се
односе на описивање
интересовања, хобија и
изражавање допадања и
недопадања; – опише своја и
туђа интересовања и хобије и
изрази допадање и
недопадање уз једноставно
-разуме и формулише
једноставније исказе којима се
тражи мишљење, изражава
слагање/неслагање;
-разуме једноставније изразе
који се односе на количину
нечега; – пита и каже колико
нечега има/ нема, користећи

5. разред
ИСХОДИ
НАЧИНИ
Циљ учења опише ритам који уочава у Ритам у природи
Ликовне природи, окружењу и РИТАМ Ритам у простору
културе је да уметничким делима; Ритам у структури
се ученик – пореди утисак који на (грађи) облика.
развијајући њега/њу остављају Ритам у текстури
стваралачко и различите врсте ритма; природних и
креативно – гради правилан, вештачких
мишљење и материјала.
неправилан и слободан
естетичке
визуелни ритам, спонтано Врсте ритма.
критеријуме
Правилан и
кроз практични или с одређеном
рад, намером; неправилан ритам.
оспособљава за – користи, у сарадњи са Слободан ритам.
комуникацију другима, одабране садржаје Спонтани ритам
И решавање као подстицај за стварање (ритам линија,
проблема и да оригиналног визуелног облика, мрља).
изграђује ритма; Функције ритма –
позитиван понављање боја,
однос према – разматра, у групи, како је линија и/или
уметничком учио/ла о визуелном ритму облика да би се
наслеђу и и где та знања може постигла
културној применити; динамичност
баштини свог и – направи, самостално, (живост) или ред.
других народа. импровизовани прибор од Примена визуелног
одабраног материјала; ритма у
-искаже своје мишљење о свакодневном
томе зашто људи стварају животу.
уметност; Уметничко наслеђе
– опише линије које уочава НАСЛЕЂЕ – значај
у природи, окружењу и праисторијског
уметничким делима; наслеђа на
– пореди утисак који на простору Србије и
њега/њу остављају у свету
различите врсте линија; Значај наслеђа
– гради линије различитих првих
вредности комбинујући цивилизација.
материјал, угао и притисак Наслеђе етно
прибора/материјала; културе. Значајни
– користи одабране римски
садржаје као подстицај за споменици на тлу
стварање оригиналних Србије.
цртежа; Значај наслеђа за
– црта разноврсним туризам и за
прибором и материјалом познавање
изражавајући замисли, сопственог
машту, утиске и памћење порекла.
опаженог;
– разматра, у групи, како је
учио/ла о изражајним
својствима линија и где се
та знања примењују; ЛИНИЈА Непосредно
– искаже своје мишљење о извлачење линија
томе како је развој са различитим
цивилизације утицао на цртачким
развој уметности материјалима, на
-пореди облике из природе, различитим
окружења и уметничких подлогама и
дела колажирање.
према задатим условима; Својства и врсте
– гради апстрактне и/или линија.
фантастичне облике Линије у природи.
користећи одабране Линија као
садржаје као подстицај за средство за
стваралачки рад; стварање
– наслика реалне облике у различитих
простору самостално ликовних својстава
мешајући боје да би површина.
добио/ла жељени тон; Линија као ивица
– обликује препознатљиве тродимензионалног
тродимензионалне облике тела
Лавирани цртеж.
Линеарни цртеж.
Цртеж у боји.
Поступци грађења
текстуре линијама.
Ритам линија.
Линија - естетска
анализа.
ОБЛИК
Природа и њени
облици
Својства –
карактеристике
облика
Врсте облика
Основни
површински и
тродимензионални
облици
Величина облика и
међусобни однос
величина
Груписање облика
одабраним материјалом и
у равни или
поступком;
простору
– преобликује предмет за
Додиривање,
рециклажу дајући му нову
мимоилажење,
употребну вредност;
преклапање,
– комбинује ритам, линије и
прожимање,
облике стварајући
усецање
оригиналан орнамент за
Облик
одређену намену;
Естетска анализа
– објасни зашто је дизајн
ВИЗУЕЛНО Различите врсте
важан и ко дизајнира
СПОРАЗУМЕВАЊЕ комуникације од
одређене производе;
праисторије до
– разматра, у групи, како је
данас
учио/ла о облицима и где та
Невербална
знања примењује;
комуникација
– искаже своје мишљење о
Читање визуелних
томе зашто је уметничко
информација
наслеђе важно;
(декодирање).
– пореди различите начине
Визуелно
комуницирања од
праисторије до данас;
– обликује убедљиву
НAСTAВНИ ПРOГРAM ЗA MУЗИЧКУ КУЛTУРУ

5. РAЗРEД
НАЧИНИ
Циљ учења Музичке – наведе начине и средства ЧОВЕК И МУЗИКА Човек у праисторији Улога
културе је да код музичког изражавања у музике у првобитном
ученика, развијајући праисторији и античком добу; – друштву. Човек и ритуал:
интересовања за објасни како друштвени развој улога музике у ритуалу
музичку уметност, утиче на начине и облике (музичко- антрополошка
стваралачко и музичког изражавања; – искаже истраживања). Магијска моћ
критичко мишљење, своје мишљење о значају и музике. Елементи музичког
естетске улози музике у животу човека; тока: покрет, ритам (ритам
критеријуме, – реконструише у сарадњи са као основа ритуала),
формира естетску другима начин комуникације коло/групни плес. Покрет:
перцепцију и кроз музику у смислу ритуалног порекло плеса.
музички укус, као и понашања и пантеизма ; – Слушање/доживљај ритма
одговоран однос идентификује утицај ритуалног телом. Најстарија фолклорна
према очувању понашања у музици савременог музичка традиција у Србији и
музичког наслеђа и доба (музички елементи, наступ светске баштине. Човек
култури свога и и сл.); – класификује Антике Божанска природа

других народа. инструменте по начину музике: – митолошка свест
настанка звука; – опише античког човека; – музички
основне карактеристике атрибути богова; – музика и
удараљки; – препозна везу држава. Музика у храму и
између избора врсте музика на двору; Примери
инструмента и догађаја, односно различитих инструмената и
прилике када се музика изводи; музичких облика у античким
– изражава се покретима за цивилизацијама. Улога и
време слушања музике; – место музике у античким
вербализује свој доживљај цивилизацијама: Индија,
музике; – идентификује ефекте Сумер/Вавилон, Кина,

којима различити елементи Египат, Грчка, Рим. Појава
музичке изражајности првих нотација, пентатоника.
(мелодија, ритам, темпо, МУЗИЧКИ
динамика) утичу на тело и ИНСТРУМЕНТИ
Најстарији инструменти:
осећања; – анализира слушано тело, удараљке, дувачки,
дело у односу на извођачки жичани. Удараљке –
састав и инструменте; – настанак, првобитни облик и
илуструје примере коришћења развој. Ритмичке удараљке
плесова и музике према намени као најједноставнија група
у свакодневном животу (војна инструмената. Мелодијске
музика, обредна музика, музика удараљке.
за забаву...); – критички
просуђује лош утицај прегласне
музике на здравље; – понаша се
у складу са правилима музичког СЛУШАЊЕ Елементи музичке
бонтона; – пева и свира МУЗИКЕ изражајности – темпо,
самостално и у групи; – динамика, тонске боје
примењује правилну технику различитих гласова и
певања (правилно дисање, инструмената. Слушање
држање тела, артикулација); – вокалних, вокално-
кроз свирање и покрет развија инструменталних и кратких
сопствену координацију и инструменталних
композиција, домаћих и
моторику; – користи различита
средства изражајног певања и страних композитора.
Слушање дела најстарије
свирања у зависности од врсте,
намене и карактера фолклорне традиције српског
композиције; – искаже своја и других народа. Слушање
осећања у току извођења народних и уметничких дела
музике; – примењује принцип инспирисаних фолклором
сарадње и међусобног народа и народности,
подстицања у заједничком различитог садржаја, облика

музицирању; и расположења, као и
– учествује у школским музичких прича.

приредбама и манифестацијама;
– користи могућности ИКТ-а за Певање песама по слуху
самостално и у групи.
слушање музике и извођење; –
Певање песама из нотног
текста солмизацијом.
Извођење једноставних
ритмичких и мелодијских
мотива (у стилу) музике
старих цивилизација
певањем. Певање песама у
комбинацији са покретом.
Свирање песама и лакших

инструменталних дела по
слуху на инструментима
Орфовог инструментарија
и/или на другим
инструментима. Свирање
дечјих, народних и
уметничких композиција из
нотног текста. Извођење

дечијих, народних и
уметничких игара. Извођење
ИЗВОЂЕЊЕ једноставних ритмичких и
МУЗИКЕ мелодијских мотива (у стилу)
музике старих цивилизација
на инструментима или
покретом.

користи музичке обрасце у
осмишљавању музичких целина
кроз певање, свирање и покрет;
– изражава своје емоције
осмишљавањем мањих
музичких целина; – комуницира МУЗИЧКО Креирање пратње за песме
у групи импровизујући мање СТВАРАЛАШТВО ритмичким и звучним
музичке целине гласом, ефектима, користећи притом
инструментом или покретом; – различите изворе звука.
учествује у креирању школских Креирање покрета уз музику
приредби, догађаја и пројеката. коју ученици изводе.
Осмишљавање музичких
питања и одговора, ритмичка
допуњалка, мелодијска
допуњалка са потписаним
текстом, састављање
мелодије од понуђених
мотива. Импровизација
мелодије на задати текст;
Импровизација дијалога на
инструментима Орфовог
инструментарија и другим
инструментима. Израда
једноставних музичких
инструмената.
Реконструкција музичких
догађаја у стилу старих
цивилизација.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ИСТОРИЈУ

5.разред

Циљ наставе и – разликује ОСНОВИ Програм је конципиран тако да су за сваку
учења историје основне временске ПРОУЧАВАЊА од пет тематских целина (Основи
је да ученик, одреднице ПРОШЛОСТИ проучавања прошлости, Праисторија,
изучавајући (годину, деценију, Стари исток, Античка Грчка и Антички
историјске век, миленијум, Појам прошлости и Рим), дати исходи, основни и проширени
догађаје, појаве, еру); историја као наука о садржаји.
процесе и прошлости људског
личности, стекне – лоцира одређену друштва. Исходи су искази о томе шта ученици умеју
основна временску да ураде на основу знања која су стекли
историјска знања одредницу на Хронологија – учећи историју. Они омогућавају да се циљ
и компетенције временској ленти; рачунање времена. наставе историје достигне у складу са
неопходне за предметним и међупредметним
разумевање – разликује начине компетенцијама и стандардима постигнућа.
савременог Подела прошлости и
рачунања времена периодизација
света, развије у прошлости и Тако дефинисани исходи помажу
вештине историје.
садашњости; наставнику у планирању и реализовању
критичког непосредног рада са ученицима,
мишљења и Историјски извори –
– именује периоде дефиниција олакшавајући му одређивање обима и
одговоран однос дубине обраде појединих наставних
према себи, прошлости и
историјске садржаја. Основне и проширене садржаје
сопственом и основна подела и чине најважнији догађаји, појаве и процеси,
националном периоде и наведе установе у којима се
граничне догађаје; као и знамените личности које су
идентитету, чувају обележиле најстарији период историје.
културно-
историјском – разврста Историјско наслеђе
наслеђу, историјске изворе Главна карактеристика наставе усмерене на
– тековине остваривање исхода је та да је фокусирана
друштву и према њиховој
држави у којој основној подели; на учење у школи, што значи да ученик
живи. треба да учи:
– повеже врсте
историјских ПРАИСТОРИЈА – смислено: повезивањем оног што учи са
извора са оним што зна и са ситуацијама из живота;
установама у Основне одлике повезивањем оног што учи са оним што је
којима се чувају праисторије (начин учио из историје и других предмета;
(архив, музеј, живота људи,
библиотека); проналасци). –проблемски: самосталним прикупљањем и
анализирањем података и информација;
– наведе главне Подела праисторије постављањем релевантних питања себи и
проналаске и (камено, метално другима; развијањем плана решавања
опише њихов доба). задатог проблема;
утицај на начин
живота људи у Најважнији – дивергентно: предлагањем нових решења;
праисторији; праисторијски смишљањем нових примера; повезивањем
локалитети у садржаја у нове целине;
– разликује Европи и Србији
основне одлике – критички: поређењем важности
каменог и СТАРИ ИСТОК појединих чињеница и података;
металног доба; смишљањем аргумената;
Појам Старог истока
– лоцира на – географске – кооперативно: кроз сарадњу са
историјској карти одлике, најзначај- наставником и другим ученицима; кроз
најважније није цивилизације дискусију и размену мишљења;
цивилизације и уважавајући аргументе саговорника.
државе Старог Друштвени односи
истока; и државно уређење Наставни програм оријентисан на исходе
наставнику даје већу слободу у креирању и
– користећи Основне одлике осмишљавању наставе и учења. Улога
историјску карту, привреде и наставника је да контекстуализује дати
доведе у везу свакодневни живот програм потребама конкретног одељења
особине рељефа и имајући у виду: састав одељења и
климе са карактеристике ученика; уџбенике и друге
Култура и
настанком наставне материјале које ће користити;
историјско наслеђе
цивилизација техничке услове, наставна средства и
народа Старог
Старог истока; медије којима школа располаже; ресурсе,
истока – религија,
могућности, као и потребе локалне средине
писмо, књижевност,
– одреди место у којој се школа налази. Полазећи од датих
уметност, наука,
исхода и садржаја наставник најпре креира
припадника цивилизацијске свој годишњи план рада из кога ће касније
друштвене групе тековине развијати своје оперативне планове.
на графичком Исходи дефинисани по темама олакшавају
приказу АНТИЧКА ГРЧКА наставнику даљу операционализацију
хијерархије исхода на ниво конкретне наставне
заједнице; Појам античке јединице. Од њега се очекује да за сваку
Грчке – гео. одлике. наставну јединицу, у фази планирања и
– пореди начин писања припреме за час, дефинише
живота пирамиду исхода на три нивоа: оне које би
Најстарији период сви ученици требало да достигну, оне које
припадника грчке историје
различитих би већина ученика требало да достигне и
(Критска и оне које би требало само неки ученици да
друштвених Микенска
слојева на Старом достигну. На овај начин постиже се
цивилизација). индиректна веза са стандардима на три
истоку;
нивоа постигнућа ученика.
Грчки митови и
– наведе хомерски епови.
најважније одлике Ученици у пети разред улазе са знањем о
државног уређења основним историјским појмовима, са
цивилизација Колонизација и одређеним животним искуствима и
Старог истока; основне одлике уобличеним ставовима и на томе треба
привреде. пажљиво градити нова знања, вештине,
– идентификује ставове и вредности.
основна обележја Полиси – Спарта и
и значај религије у Атина Наставник има слободу да сам одреди
цивилизацијама распоред и динамику активности за сваку
Старог истока; Грчко-персијски тему, уважавајући циљ предмета и
ратови. дефинисане исходе.
– разликује врсте
писама Пелопонески рат – Многи од исхода су процесни и
цивилизација узроци и последице. представљају резултат кумулативног
Старог истока; дејства образовно-васпитног рада, током
Култура и дужег временског периода и обраде
– илуструје свакодневни живот различитих садржаја. Примера ради, исход
примерима (религија, који гласи: ученик ће бити у стању да
важност утицаја олимпијске игре, прикупи и прикаже податке из различитих
привредних, митологија, извора информација везаних за одређену
научних и уметност, наука, историјску тему, наведен је у оквиру теме
културних обичаји, занимања). Стари исток, али је, наравно, важан и у
достигнућа народа реализацији сваке друге теме, како у петом,
Старог истока на тако и у наредним разредима.
Хеленистичко доба
савремени свет; и његова култура.
Наставни садржаји треба да буду
– користећи дату представљени као „прича” богата
Историјско наслеђе
информацију или информацијама и детаљима, не зато да би
(институције,
ленту времена, оптеретили памћење ученика, већ да би им
закони, књижевност,
смести историјску историјски догађаји, појаве и процеси били
позориште,
појаву, догађај и предочени јасно, детаљно, живо и
филозофија,
личност у динамично. Настава би требало да помогне
демократија,
одговарајући ученицима у стварању што јасније
медицина, уметност,
миленијум или представе не само о томе „како је уистину
архитектура,
век; било”, већ и зашто се нешто десило и какве
беседништво,
су последице из тога проистекле.
олимпијске игре).
– изложи, у
усменом или Да би схватио догађаје из прошлости,
Седам светских чуда
писаном облику, ученик треба да их „оживи у свом уму”, у
античког доба.
историјске чему велику помоћ може пружити употреба
догађаје различитих историјских текстова, карата и
АНТИЧКИ РИМ других извора историјских података
исправним
хронолошким (документарни и играни видео и дигитални
Појам античког материјали, музејски експонати,
редоследом;
Рима – географске илустрације), обилажење културно-
одлике и историјских споменика и посете
– прикупи и периодизација. установама културе. Коришћење
прикаже податке историјских карата изузетно је важно јер
из различитих
извора Оснивање Рима омогућава ученицима да на очигледан и
информација (легенда о Ромулу и сликовит начин доживе простор на коме се
везаних за Рему). неки од догађаја одвијао, помажући им да
одређену кроз време прате промене на одређеном
историјску тему; Структура друштва простору.
и уређење Римске
– визуелне и републике. Неопходно је имати у виду интегративну
текстуалне функцију историје, која у образовном
информације Ширење Римске систему, где су знања подељена по
повеже са државе (освајања и наставним предметима, помаже ученицима
одговарајућим провинције, да постигну целовито схватање о
историјским привреда). повезаности и условљености географских,
периодом или економских и културних услова живота
цивилизацијом; Рим у доба царства човека. У настави треба, кад год је то
– принципат и могуће, примењивати дидактички концепт
– опише доминат. мултиперспективности. Одређене теме, по
особености могућности, треба реализовати са
природних услова одговарајућим садржајима из сродних
Култура и предмета, а посебну пажњу треба
и географског свакодневни живот
положаја античке посветити оспособљавању ученика за
(религија, уметност, ефикасно коришћење информационо-
Грчке; наука, обичаји, комуникационих технологија.
занимања).
– лоцира на
историјској карти Праћење напредовања започиње
Хришћанство – иницијалном проценом нивоа на коме се
најважније појава и ширење.
цивилизације и ученик налази и у односу на шта ће се
државе античке процењивати његов даљи рад. Свака
Грчке; Пад Западног активност је добра прилика за процену
римског царства напредовања и давање повратне
(почетак Велике информације, а ученике треба
– приказује сеобе народа,
друштвену оспособљавати и охрабривати да процењују
подела царства и сопствени напредак у остваривању исхода
структуру и пад Западног
државно уређење предмета, као и напредак других ученика.
царства). Сваки наставни час и свака активност
грчких полиса на
примеру Спарте и ученика су, у том смислу, прилика за
Атине; Историјско наслеђе регистровање напретка ученика и
(абецеда, календар, упућивање на даље активности. У настави
медицина, уметност, оријентисаној на достизање исхода
– пореди начин архитектура, путеви, вреднују се процес и продукти учења.
живота водовод, Потребно је ускладити нивое циљева учења
припадника канализација, терме, и начине оцењивања. Потребно је, такође,
различитих римски бројеви, ускладити оцењивање са његовом сврхом.
друштвених хришћанство, У вредновању наученог, поред усменог
слојева у античкој римско наслеђе на испитивања, користе се и тестови знања. У
Грчкој, територији Србије). формативном оцењивању се користе
различити инструменти, а избор зависи од
– идентификује Римски градови на врсте активности која се вреднује.
узроке и територији Србије. Вредновање активности, нарочито ако је
последице грчко- тимски рад у питању, може се обавити са
персијских ратова групом тако да се од сваког члана тражи
и Пелопонеског Најистакнутије
мишљење о сопственом раду и о раду
рата; личности: Ханибал,
сваког члана понаособ (тзв. вршњачко
Цицерон, Јулије
оцењивање). Потребно је комбиновати
Цезар, Клеопатра,
– истражи основна различите начине оцењивања. Потребно је
Октавијан Август,
обележја и значај да наставник резултате вредновања
Константин
религије старих постигнућа својих ученика континуирано
Велики...).
Грка; анализира и користи тако да унапреди део
Гладијаторске
своје наставне праксе. Рад сваког
борбе.
– разликује наставника састоји се од планирања,
легенде и митове остваривања и праћења и вредновања.
од историјских Важно је да наставник континуирано прати
чињеница; и вреднује, осим постигнућа ученика, и
процес наставе и учења, као и себе и
сопствени рад.
– наведе значај и
последице
освајања
Александра
Великог;
– илуструје
примерима
важност утицаја
привредних,
научних и
културних
достигнућа
античке Грчке и
хеленистичког
доба на савремени
свет;
– користећи дату
информацију или
ленту времена,
смести историјску
појаву, догађај и
личност из
историје античке
Грчке и хеленизма
у одговарајући
миленијум, век
или деценију;
– израчуна
временску
удаљеност између
појединих
догађаја;
– користи основне
историјске
појмове;
– лоцира на
историјској карти
простор настанка
и ширења Римске
државе;
– наведе основне
разлике између
античке римске
републике и
царства;
– разликује узроке
од последица
најзначајнијих
догађаја у
историји античког
Рима;
– истражи основна
обележја и значај
религије античког
Рима;
– илуструје
примерима
важност утицаја
привредних,
научних и
културних
достигнућа
античког Рима на
савремени свет;
– пореди начин
живота
припадника
различитих
друштвених
слојева у
античком Риму;
– наведе
најзначајније
последице
настанка и
ширења
хришћанства;
– лоцира на карти
најважније римске
локалитете на
територији
Србије;
– користећи дату
информацију или
ленту времена,
смести историјску
појаву, догађај и
личност из
историје античког
Рима у
одговарајући
миленијум, век
или деценију.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ГЕОГРАФИЈУ

5.РАЗРЕД

Циљ учења - повеже постојећа Активности ученика и наставника
географије је да знања о природи и - посматрање
ученик појмовно друштву са - праћење
и структурно географијом као - разговор
овлада науком;
- закључивање
природно- - повеже
географским, географска знања
- бележење
демографским, о свету са - формирање правилног погледа на свет
насеобинским, историјским - предавање
политичко- развојем - давање додатних појашњења
географским, људскогдруштва и Човек и - постављање и одговарање на питања
економско- научно- географија - вођење дискусије
географским, техничким - подстицање самосталног закључивања
интеграционим и прогресом;
глобалним - на примерима Методе и облици рада
појавама и покаже значај -демонстративна
процесима у учења географије -метода разговора
Србији и свету уз за свакодневни -метода усменог излагања
неговање живот човека;
-учење путем открића
вредности
мултикултурално
-учење путем решавања проблема
сти и -фронтални
одговорно од
патриотизма. неодговорног
-индивидуални
понашања човека
према природним Активности ученика и наставника
ресурсима и - посматрање
опстанку живота - праћење
наЗемљи - разговор
- закључивање
− разликује - бележење
појмове васиона, - формирање правилног погледа на свет
галаксија, Млечни - предавање
пут, Сунчев - давање додатних појашњења
систем, Земља; - постављање и одговарање на питања
– објасни и
Васиона - вођење дискусије
прикаже
структуру
- подстицање самосталног закључивања
Сунчевог система
и положај Земље у Методе и облици рада
њему; -демонстративна
– разликује -метода разговора
небеска тела и -метода усменог излагања
наводи њихове -учење путем открића
карактеристике; -учење путем решавања проблема
– одреди положај -фронтални
Месеца у односу -индивидуални
на Земљу и
именује месечеве
мене

5.разред
ОПЕРАТИВНИ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИН

ЦИЉ ЗАДАЦИ ОСТВАРИВАЊА
ПРОГРАМА
је да ученик, Ученике треба Ученик ће бити у Проширити и
овладавајући оспособити да: стању да : продубити знања која
математичким - умеју да формирају -израчуна су ученици раније
концептима, и графички вредност ПРИРОДНИ стекли.
знањима и приказују скупове и једноставнијег БРОЈЕВИ И Обновити својства
вештинама, њихове подскупове; бројевног израза и ДЕЉИВОСТ скупова NиN0
развије - изводи скуповне реши једноставну (претходник или
основе операције и линеарну Својства операција следбеник) и
апстрактног и правилно једначину или сабирања, придруживања бројева
критичког употребљавајуодгова неједначину ( у множења,одузимае тачкама бројевне
мишљења, рајуће ознаке; скупу природних а и дељења у скупу праве.
позитивне - схватају смисао бројева); N0. Дељење са Наставити са
ставове према речи "и", "или", "не", -реши једноставан остатком у скупу изграђивањем појмова
математици, "сваки", "неки"; проблем из бројевни израз,
N0 (једнакост а=
способност - схвате познате свакодневног променљива, израз с
bq + r, 0 ≤ r<b).
комуникације геометријске објекте живота користећи променљивом и
Својста
математичким (права, дуж, бројецвни израз, придруживање,
дењивости;
језиком и полуправа, раван, линеарну користећи при томе и
чиниоци и
писмом и кружница, круг, угао једначину или термине израз,
садржаоци
примени и др.); неједначину ( у природног броја. формула, исказ.
стечена знања - упознају углове уз скупу природних Дељивост са 2,5 Код једначина и
и вештине у трансверзалу бројева); и декадним неједначина задржати
даљем паралелних правих, -примени правила јединицама.Дељ се на једноставнијим
школовању и углове са дељивости са ивост са 4 и 25. облицима
решавању паралелним крацима 2,3,4,5,9,25 и Дељивост са 3и9. Уочавати примере
проблема из и њихова својства декадним Скупови и једноставнијих
свакодневног као и да умеју да јединицама; скуповне (функцијских)
живота, као и цртају праву -разликује просте операције;, зависности у разним
да формира паралелну датој и сложене бројеве пресек и разлика. областима
основ за даљи правој; и растави број на (придруживање по
развој - упознају дељивост просте чиниоце; датом правилу бројева
математичких природних бројева и - одреди и – бројевима, бројева –
појмова. основна правила примени НЗД и дужима, бројева –
дељивости; НЗС; Прости и површинама и др.).
- умеју да одређују -изводи скуповне сложени бројеви. Коришћење дијаграма
најмањи заједнички операције уније, Ератостеново и табела (дијаграм тока
садржалац и највећи пресека, разлике и сито. алгоритма, табела
заједнички делилац; правилно природних резултата неког
- схвате појам употребљава бројева на пребројавања или
разломка, умеју да га одговарајуће просте чиниоце. мерења и др).
записују на разне скуповне ознаке; Заједнички Користити и примере
начине и врше - правилно делилац и са геометријским
прелаз са једног користи речи и, највећи облицима, у којима се
начина на други; или, не, сваки у заједнички појављује зависност
- умеју да упоређују математичк- делилац. међу величинама.
разломке и да их логичком смислу; Еуклидов Код дељивости,
представљају на алгоритам за подсетити ученике да
бројевној правој; налажење НЗД. дељење у скупу
- стекну довољну Заједнички природних бројева без
увежбаност у садржалац и остатка није увек
извођењу основних најмањи могуће.
рачунских операција садржалац. веза Увести дељење са
са разломцима (у оба између НЗД и остатком, једнакост
записа); НЗС. а=bq+r, 0≤r<b и скуп
- могу да читају, могућих остатака.
састављају и Истаћи својства
рачунају дељивости и
једноставније анализирати дељивост
бројеве изразе; збира, разлике и
- умеју да реше производа.
једноставније Правила дељивости
једначине и декадним јединицама и
неједначине са бројевима 2, 5, 4 и 25
разломцима; Правила дељивости са
- увиђају 3и9
математички садржај Уочавање и везе
у текстуалним између ових правила
задацима и (нпр. ако је број дељив
изражавају га са 10, дељив је и са 2 и
математичким са 5). Нагласак на
језиком; примени, а не на
- упознају осну формалном начину
симетрију и њена излагања.
освојства, као и да На конкретним
умеју да конструишу примерима подскупова
симетрале дужи, N0, увести различите
симетрале угла и начине записивања
нормале на дату скупова уз увођење
праву кроз дату појма празног скупа и
тачку. бесконачног скупа.
Увести основне
појмове о скуповима и
математичком
изражавању: скуп,
елементи, подскуп,
једнакост скупова,
празан скуп, са
знацима; скуповне
операције: унија,
пресек, разлика и
одговарајуће ознаке.
Коришћењем примера
из текућих садржаја,
посебно аритметичких
и касније
геометријских, даље
осмишљавати појам
скупа, изграђивати
математички језик и
уносити прецизност у
изражавању.
На подесним
примерима
илустровати
математичко-логичку
употребу речи: сваки,
неки, или, и, не, следи
(ако...онда).
Скуповне операције
над два скупа
илустровати
разноврсним
примерима са
природним бројевима,
уз коришћење Венових
дијаграма и без њих.
Увођење појмова
највећи заједнички
делилац и најмањи
заједнички садржалац.
Увести појмове
простог и сложеног
броја, Објаснити
поступак -
Ератостеновог сита
Објаснити поступак
растављања природних
бројева на просте
чиниоце и одређивања
највећег заједничког
делиоца и најмањег
заједничког садржаоца,
Еуклидов алгоритам
(на конкретним
примерима) и везу
између НЗД и НЗС, и
оспособити ученике за
њихови примену у
проблемским задацима.
-анализира односе Главни циљ теме јесте
датих да успостави природни
геометријских прелаз на више нивое
објеката и запише ОСНОВНИ разумевања геометрије,
их математичким ПОЈМОВИ са нивоа визуелизације
писмом; ГЕОМЕТРИЈЕ (на коме су базирани
-опише основне садржаји геометрије у
појмове у вези са Тачке и праве; првом циклусу), на
кругом (центар, односи припадања нивое анализирања и
полуоречник, и распореда. апстракције (одн.
тангента, тетива) Однос правих у неформалне дедукције).
и одреди положај равни,паралелност. Нови ниво подразумева
тачке и праве у Мерење дужине и описивање и
односу на круг; једнакост дужи. репрезентације
-нацрта праву Кружница и круг. геометријских објеката
паралелну датој Кружница и права. на природном и
правој користећи Преношење и формалном језику,
геометријски надовезивање анализирање односа
прибор; дужи. Централна међу објектима.
-упореди, сабира симетрија. Ученици усвајају
и одузима дуж, и Вектор и елементе дедуктивног
рачунски; транслација. закључивања
- пресликати дати (правилно
геометријски формулисање тврђења;
објекат правилно
централном закључивање,
симетријом и правилно коришћење
транслацијом; везника и, или, а
-правилно нарочито ако...онда).
користи Садржаје треба да
геометријски прате задаци у којима
прибор; се истиче правилно
изражавање,
договорено
означавање, коректно
цртање, и којима се
подстиче логичко-
комбинаторно
размишљање.
Полазећи од појмова
тачке и праве и односа
припадања и распореда
увести појам дужи и
појам полуправе и
начине њиховог
обележавања.
Неформално истаћи
очигледне истине које
се односе на наведене
појмове и односе.
Разматрати однос две
праве у равни;
формулисати као
очигледну истину да за
сваку праву и тачку ван
ње постоји јединствена
права која пролази кроз
дату тачку и паралелна
је датој правој; заједно
са овом чињеницом
показати цртање
(обичним и троугаоним
лењиром) праве
паралелне датој правој
кроз тачку која јој не
припада. Кроз задатке
истаћи симетричност и
транзитивност
паралелности (без
увођења тих појмова),
као и области на које је
подељена раван
задатим правама. Као
посебно важне области
(заједно са границом)
истаћи троуглове и
паралелограме и
начине њиховог
означавања.
Објаснити практичан
значај стандарних
јединица мере и
потребу за деловима
јединице мере.
Изражавати дужине
вишеименованим
бројевима и истаћи
претварање у
једноимене најнижих
јединица. Једнакост
дужи увести као
једнакост њихових
дужина (уз истицање
да се једнакост не
односи на једнакост
дужи као скупова
тачака).
Увести појмове:
кружница, круг,
центар, полупречник,
пречник, лук, тетива и
тангента. Однос две
кружнице, односно два
круга разматрати на
конкретним примерима
и задацима.
Користити шестар као
геометријски
инструмент за цртање
кружница,
упоређивање дужи и
операције над њима.
Конструктивно
упоређивање, сабирање
и одузимање дужи
повезати са мерењем.
У задацима користити
изломљене линије
(отворене и затворене)
без експлицитне
дефиниције и увести
појам обима затворене
изломљене линије.
Централном
симетријом
пресликавати тачке,
дужи, кружнице,
троуглове, квадрате и
правоугаонике. Истаћи
основне особине
централне симетрије и
повезати их са
особинама
паралелограма.
Увести појмове
усмерених дужи и
вектора (интензитет,
правац, смер).
Транслацијом
(„паралелним
преношењем“)
пресликавати тачке,
дужи, кружнице,
троуглове, квадрате и
правоугаонике и остале
једноставне фигуре,
користећи при томе
геометријски прибор.
Истаћи основне
особине транслације и
повезати их са
особинама
-идентификује Угаону линију увести
врсте и опише као унију две
својства углова полуправе са
(суседни, УГАО заједничким почетком.
упоредни, Ако угаона линија није
унакрсни, углови Угао, централни опружена, истаћи
на трансверзали, угао, једнакост разлику између
углови са углова. конвексне и
паралелним Надовезивање неконвексне области у
крацима) и углова (суседни зависности од тога да
примени њихове углови, ли та област садржи
узајамне односе; конструктивно или не садржи дуж
-нацрта праву упоређивање, чији су крајеви на
нормалну на дату сабирање и крацима. Угао увести
праву користећи одузимање углова). као унију угаоне
геометријски Упоредни углови; линије и једне од
прибор; врсте углова. поменутих области,
-измери дати угао Мерење углова, али даља разматрања
и нацрта угао сабирање и ограничити само на
задате мере; одузимање мере конвексне углове.
-упореди, сабере углова. Увести и означавање
и одузме углове Угао између две углова малим словима
рачунски и праве; нормалне грчког алфабета.
конструктивно; праве; унакрсни Користећи се
- реши углови. механичким моделима
једноставан Углови на (кретање клатна, лепеза
задатак применом трансверзали. и сл.) мотивисати
основних својства Транслација и придруживање
паралелограма углови. кружних лукова (и
( наспрамних одговарајућих тетива)
страница и угловима. Једнаке
наспрамних углове увести као
углова); углове чије су
одговарајуће тетиве у
круговима једнаких
полупречника једнаке.
На ово објашњење
надовезати
конструктивно
преношење углова
помоћу шестара и
лењира, а затим и
конструктивно
упоређивање, сабирање
и одузимање углова
Развити код ученика
вештину мерења и
цртања угла помоћу
угломера. Повезати
једнакост углова са
једнакошћу њихових
мера. Увести делове
степена (минуте и
секунде) и поступке
сабирања и одузимања
мера углова.
Објаснити једнакост
унакрсних углова и
увести нормалност
правих. Ученике треба
оспособити да цртају
нормалу на праву из
дате тачке употребом
троугаоног лењира, а
након истицања
нормалности тангенте
и одговарајућег
полупречника, и за
цртање тангенте на
кружницу у задатој
тачки кружнице.
Објаснити шта се
подразумева под
растојањем тачке од
праве. Под углом
између правих које
нису међусобно
нормалне
подразумевати
одговарајући оштар
угао.
Истаћи углове које
образује трансверзала
две паралелне праве.
Када трансверзала није
нормална на
паралелним правама,
добијене углове
поделити на оштре и
тупе и истаћи да су сви
углови исте врсте
међусобно једнаки.
Обновити једнакост
наспрамних страница
паралелограма, и
извести једнакост
наспрамних углова
Објаснити шта се
подразумева под
растојањем између две
паралелне праве.
Истаћи односе углова
са паралелним
крацима.
-прочита, запише, Појам разломка, као
упореди и дела целине, ученици
представи на су упознали у првом
бројевној циклусу. На почетку
полуправој РАЗЛОМЦИ увести појмове правог
разломке и односно неправог
децималне Појам разломака разломка, као и
бројеве и преводи облика a/b (a, мешовитог броја.
их из једног b∈N). Претварање мешовитог
записа у други; Придруживање броја у неправи
- одреди вредност тачака бројевне разломак и обрнуто,
цифре у запису полуправе повезати са поступком
децималног броја; разломцима. дељења са остатком.
-заокругли број и Проширивање,ск Геометријску
процени грешку раћивање и интерпретацију
заокругљивања; упоређивање ненегативних
-израчуна разломака. рационалних бројева
вредност Децимални запис уводимо помоћу
једноставнијег броја и бројевне полуправе.
бројевног израза и превођење у Примери за то треба да
реши једноставну запис облика a/b буду разноврсни,
линеарну (b≠0). имениоци разломака не
једначину и треба да буду већи од
неједначину; Упоређивање 10, а ученици треба да
- једноставан бројева у схвате важност избора
проблем из децималном јединичне дужи за
свакодневног запису. прецизно приказивање
живота користећи Заокругљивање датих разломака.
бројевни израз, бројева Бројевна полуправа се
линеарну може користити и за
једначину или Основне упоређивање
неједначину; рачунске разломака.
-одреди проценат операције са Проширивање и
дате величине; разломцима (у скраћивање разломака
-примени размеру оба запи) и уводити на основу
у једноставним њихова својства. особине количника да
реалним Изрази. се он не мења када се и
ситуацијама; Једначине и дељеник и делилац
-примени неједначине у помноже, односно
аритметичку скупу разломака. поделе истим бројем
средину датих различитим од нуле.
бројева; Примене Скраћивање разломка
- сакупи податке и разломака до несводљивог
прикаже их (проценти, повезати са познатим
табелом и аритметичка поступком налажења
кружном средина, највећег заједничког
дијаграмом и по размера). делиоца бројиоца и
потреби користи Основна имениоца. На
калкулатор или неједнакост примерима показати да
расположиви p < (p+q)/2 <q. се скраћивање може
софтвер; извести и поступно,
али да је претходни
поступак ефикаснији.
Упознати ученике са
различитим начинима
упоређивања
разломака. Примере
који се користе треба
илустровати помоћу
кружних исечака или
фигура у квадратној
мрежи и на тај начин
повезати овај део теме
са темама из
геометрије (нпр. угао и
мерење угла).
Увођење децималног
записа разломка и
њихово приказивање
на бројевној
полуправој повезати са
мерењем дужине, масе
и запремине течности,
коришћењем примера
из свакодневног
живота. Превођење
разломака у децимални
запис започети са
разломцима који се
могу свести на
децималне разломке, а
након тога увести и
појам периодичног
децималног записа.
Сабирање и одузимање
разломака увести
свођењем на
заједнички именилац, с
тим што на почетку не
треба инсистирати на
најмањем заједничком
садржаоцу. Множење
разломака најлакше је
илустровати у
квадратној мрежи нпр.
преко површине
правоугаоника. Пре
дељења разломака
упознати ученике са
појмом реципрочне
вредности разломка и
природног броја. Само
дељење увести помоћу
једноставних примера
дељења разломка
природним бројем и на
крају уопштити да је
дељење разломком
исто што и множење
његовом реципрочном
вредношћу.
Код сабирања,
одузимања и множења
децималних бројева
користити аналогију са
извођењем истих
операција са
природним бројевима.
Код дељења увести
прво дељење
децималног броја
природним, а након
тога, кроз добро
одабране примере,
показати како се
дељење децималних
бројева своди на
претходни случај.
Упознати ученике са
чињеницом да особине
рачунских операција
које су важиле у скупу
природних бројева,
важе и у скупу
разломака. Код израза
се треба задржати на
примерима који нису
сувише сложени, јер је
циљ увежбавање
извођења рачунских
операција и примена
њихових особина.
Приликом обраде
једначина и
неједначина треба се
задржати на
једноставнијим
примерима и
користити аналогију са
решавањем једначина и
неједначина у скупу
природних бројева.
Треба имати у виду да
су исходи који се
односе на изразе,
једначине и
неједначине развојног
типа, односно исходи
који се развијају и
током наредних
разреда.
Веома важан део ове
теме су проблемски –
текстуални задаци у
којима се користе
разломци и децимални
запис разломака,
помоћу којих се
подстиче развој
логичког начина
мишљења. Могу се
обрадити и разни
проблеми из
свакодневног живота,
нпр. планирање кућног
буџета којим се, поред
увежбавања операција
са децималним
записом бројева, ствара
и основа за развој
финансијске
писмености, а има и
своју васпитну улогу.
У делу који се односи
на примену, потребно
је ученике оспособити
да процентни запис
разломка, аритметичку
средину и размеру
повежу са проблемима
из свакодневног
живота (попусти,
поскупљења, подела
новца у одређеној
размери, израчунавање
просечне оцене, висине
или примена
аритметичке средине у
спорту).
Увођење процентног
записа разломка
пожељно је обрадити
кроз визуелне
представе на
дијаграмима (најпре
квадрата подељеног на
стотине, а затим
произвољног
правоугаоника,
правилног многоугла
или круга) и кроз
ситуације у којима се
проценат појављује,
као што су
израчунавања снижења
или поскупљења неког
производа, најпре за
25%, 50% и 75%, а
након разумевања
појма и концепта, и за
било коју другу
вредност. Кроз ове
примере уједно се
може увежбавати и
превођење разломка у
децимални и
процентни запис, кроз
примере који изискују
овакву врсту записа
броја.
Аритметичку средину
је пожељно обрадити и
вежбати на конкретним
примерима (оцене у
дневнику, спорт, кроз
истраживачке задатке и
сл.).
Важно је правилно
формирање и
разумевање појма
размере. Оспособити
ученике за њено
коришћење у пракси:
при цртању и читању
разних планова и
графикона; при
одређивању растојања;
при решавању
проблема поделе у
датој размери и при
повећавању и
смањивању слика.
Обраду овог градива
подредити практичном
циљу, уз повезивање с
већ упознатим
садржајима математике
и других предмета.
Ова област је погодна
за развијање разних
других компетенција,
кроз задатке који би од
ученика изискивали
различите врсте
истраживања.
Резултате истраживања
ученици треба да
представљају графички
и на тај начин стекну
осећај за упоређивање
разломака у
различитим записима.
За исход који се односи
на прикупљање
података и
приказивање података
у табели и кружном
дијаграму не постоји
одговарајући садржај,
јер је предвиђено да се
на остваривању овог
исхода ради током
реализације целе теме.
- идентификује Код увођења појма
осносиметричну осне симетрије од
фигуру и одреди велике важности су:
њену осу ОСНА примери који се
симетрије; СИМЕТРИЈА ученицима дају на
-симетрично непосредно
преслика тачку, Осна симетрија у посматрање и
дуж и равни и њене експериментисање и
једноставнију особине. питања која ученицима
фигуру користећи Оса симетрије постављамо како би
геометријски фигуре. дошли до њихових
прибор; Симетрала дужи и основних представа о
-конструише конструкција најважнијим
симетралу дужи, нормале. карактеристикама осне
симетралу угла и Симетрала угла. симетрије.
примењује Примере са осном
њихова својства; симетријом започети
-конструише на квадратној мрежи са
праву која је осама симетрије које су
нормална на дату идентичне са линијама
или паралелна мреже, са циљем да
датој прави. ученици самостално
дођу до основних
особина осне
симетрије, а затим
прећи на примере без
квадратне мреже.
Осном симетријом
пресликавати тачку,
дуж, круг, троугао,
квадрат и
правоугаоник, а
приликом цртања
користити
геометријски прибор.
Појам осносиметричне
фигуре се такође усваја
интуитивно, што значи
да се низом примера
указује да постоје
фигуре које имају једну
или више оса
симетрија и фигуре
које немају ту особину.
Ученике научити да
користећи
геометријски прибор,
конструишу симетралу
дужи, симетралу угла,
нормалу из тачке на
праву и примене
њихове особине у
проблемским задацима.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА БИОЛОГИЈУ

5.разред
ИСХОДИ НАЧИНИ
Циљ наставе и ПОРЕКЛО И ученик ће бити у Спирални програм
учења биологије је РАЗНОВРСНОСТ стању да: подразумева да сваком
да ученик ЖИВОТА – истражује разреду из сваке
изучавањем живих особине живих области ученик усваја
бића у бића према мању количину
интеракцији са упутствима информација, до којих
животном наставника и долази самостално уз
средином и води рачуна о подршку наставника. У
биолошких безбедности сваком наредном
процеса развије током рада; разреду количина
одговоран однос – групише жива информација – знања се
према себи и бића према по мало повећава, при
природи и њиховим чему се ново знање
разумевање заједничким повезује са знањем и
значаја биолошке особинама; искуством стеченим у
разноврсности и – одабира макро- претходном разреду, уз
потребе за морфолошки постепено појачавање
одрживим видљиве захтева, у смислу
развојем. особине важне логичких и
за методолошких
ЈЕДИНСТВО класификацију операција. На тај начин
ГРАЂЕ И живих бића; се знање постепено
ФУНКЦИЈЕ КАО – идентификује проширује и
ОСНОВА основне продубљује, односно
ЖИВОТА прилагођености гради.
спољашње грађе Исходи су искази о
живих бића на томе шта ученици умеју
услове животне да ураде на основу
средине, знања која су стекли
укључујући и учећи биологију.
основне односе Представљају опис
ишране и интегрисаних знања,
распрострањење; вештина, ставова и
– једноставним вредности ученика у пет
цртежом области предмета:
прикаже порекло и разноврсност
биолошке живота, јединство грађе
објекте које и функције као основа
НАСЛЕЂИВАЊЕ посматра и живота, наслеђивање и
И ЕВОЛУЦИЈА истражује и еволуција, живот у
означи кључне екосистему и човек и
детаље; здравље. (Исходи за
– прикупља шесту област
податке о посматрање, мерење и
варијабилности експеримент у
организама биологији су
унутар једне распоређени у
врсте, табеларно претходних пет, сходно
и графички их планираним
представља и активностима.) Исходи
изводи омогућавају да се циљ
једноставне наставе биологије
закључке; достигне у складу са
– разликује предметним и
наследне међупредметним
особине и компетенцијама и
особине које су ревидираним
резултат стандардима. Они не
деловања прописују структуру,
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ТЕХНИКУ И ТЕХНОЛОГИЈУ
5. Разред
ЦИЉ ИСХОДИ ТЕМЕ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

Циљ – описује улогу технике, Животно и радно Упознавање подручја човековог рада и
учења технологије и окружење производње, занимања и послова у области
Технике и иновација у развоју технике и технологије треба
технологиј заједнице и њихово реализовати уз активну улогу ученика и
е је да повезивање; примену одговарајућих медија. Омогућити
ученик – разликује основна ученицима да идентификују
развије подручја човековог одређена занимања којима се људи баве и
техничко- рада, производње и послове који се обављају у оквиру тих занимања
технолошк пословања у техничко- као и техничка
у технолошком подручју; средства која се при томе користе. Тако ће
писменост, – наводи занимања у упознати основна подручја човековог рада,
да изгради области технике и производње и
одговоран технологије; пословања у техничко-технолошком подручју и
однос – процењује сопствена развити критички однос који укључује
према раду интересовања у разматрање ширег контекста
и области технике и технике и њеног утицаја на човека и планету
производњ технологије; Земљу с еколошког, економског, културолошког
и, – организује радно и социолошког
животном окружење у кабинету; аспекта.
и – правилно и безбедно Упознати ученике са техником, техничким
радном користи техничке достигнућима и значајем технике и технологије.
окружењу, апарате и ИКТ уређаје у Указати на значај
коришћењ животном и радном наставе технике и технологије у циљу стицања
у окружењу; техничке културе, тј. техничке писмености и
техничких – процени како би неопходност усвајања
и изгледао живот људи без одређених знања о техничким уређајима који
технолошк саобраћаја; нас окружују, добробитима која доносе, начину
их ресурса, – класификује врсте рада, могућим
стекне саобраћаја и саобраћајних опасностима, развијањем вештина које
бољи увид омогућују креативност и иновативност у
у средстава према намени; дизајнирању и изради техничких
сопствена – наводи професије у средстава као и сигурно и правилно њихово
професион подручју рада саобраћај; коришћење. Тако ученици стичу и одређена
ална – направи везу између сазнања о разним
интересова савременог професијама што ће им касније помоћи при
ња и саобраћаја и коришћења професионалном усмеравњу и опредељивању.
поступа информационих С обзиром да се кабинет за технику и
предузимљ технологија; технологију и рад у њему разликује од других
иво и – разликује безбедно од кабинета у школи, ученици
иницијати небезбедног треба да упознају специфичност рада, распоред
вно. понашања пешака, возача и организацију радних места као и правила
бицикла и дечијих понашања и рада у
возила; кабинету. Посебну пажњу треба посветити
– правилно се понаша као безбедности на раду приликом коришћења алата
пешак, возач и прибора. Указати на
бицикла и дечијих возила ситуације које могу због непоштовања правила
у саобраћају; понашања или неправилне употребе алата и
– користи заштитну прибора бити
опрему за управљање потенцијалне опасности, као и на примену мера
бициклом и дечијим заштите на раду.
возилима;
– аргументује Коришћење техничких апарата и ИКТ уређаја у
неопходност коришћења животном и радном окружењу, ученици
сигурносних појасева на углавном упознају скоро
предњем и задњем свакодневно у својим домовима. Уз активну
седишту аутомобила и улогу ученика и примену мултимедија
увек их користи као указивати на правилну
путник; употребу и евентуалне последице у случају
– повеже место седења у непридржавања упутстава за коришћење и
аутомобилу са неисправности техничких
узрастом ученика; апарата у домаћинству (усисивач, миксер, разне
– одговорно се понаша грејалице и др).
Ова област је изузетно важна јер се ученици
као путник у возилу;
петог разреда осамостаљују и шире радијус свог
– показује поштовање
кретања, а статистика
према другим
говори да у нашој земљи још увек велики број
учесницима у саобраћају;
деце страда у саобраћају. По природи њиховог
– анализира симулирану
узраста још увек
саобраћајну незгоду
нису довољно пажљиви у саобраћају где могу
на рачунару и
бити пешаци, путници, возачи бицикла и
идентификује ризично
дечијих возила. Зато је тежиште
понашање
исхода на безбедном понашању и преузимању
пешака и возача бицикла;
личне одговорности ученика за понашање у
– самостално црта скицом
саобраћају.
и техничким
Употреба заштитне опреме при вожњи бицикла
цртежом једноставан
и других дечијих возила, као и коришћење
предмет;
сигурносних појасева у
– правилно чита технички
возилу је најважнији исход који треба постићи.
цртеж;
Ученици треба да се на интересантан и
– преноси податке између
очигледан начин упознају са
ИКТ уређаја;
САОБРАЋАЈ правилима и прописима кретања пешака и
– примењује основне
бициклиста у саобраћају, начинима регулисања
поступке обраде
саобраћаја и безбедном
дигиталне слике на
кретању од школе до куће, да упознају
рачунару;
хоризонталну, вертикалну и светлосну
– користи програм за
сигнализацију. За реализацију ових
обраду текста за
наставних садржаја треба користити
креирање документа са
одговарајуће мултимедије, а за практично
графичким
увежбавање могу се користити
елементима;
полигони у оквиру школе или саобраћајне
– користи Интернет
макете које могу израдити и ученици на
сервисе за претрагу и
редовним часовима или у раду
приступање онлине
слободних активности, као и коришћењем
ресурсима;
рачунарске симулације.
– преузима одговорност за
Ученици имају прилику да упознају разне
рад;
професије у области регулисања друмског
– представи идеје и
саобраћаја и могућности и
планове за акције које
процене сопствених потенцијала и
предузима користећи
интересовања у вези са тим професијама.
савремену
Препоручени број часова за реализацију ове
информационо-
области је 14.
комуникациону
технологију и ТЕХНИЧКА И Циљ наставне теме је да ученици овладају
софтвер; ДИГИТАЛНА вештинама употребе информационо-
– повезује својства ПИСМЕНОСТ комуникационих технологија у
природних материјала са техници и схвате њихову природну
применом; повезаност. У оквиру препорученог броја
часова планирано је да се ученици
– објасни технологије
упознају са техничким цртежом и обрадом
прераде и обраде
дигиталне слике на рачунару.
дрвета, производњу
Техничко цртање представља универзални
папира, текстила и коже;
језик и основу техничке писмености у
– сече, спаја и врши
графичким комуникацијамау
заштиту папира, текстила,
свим подручјима технике и свакодневном
животу. Технички цртеж је средство
коже и дрвета;
размене информација у техници, од
– правилно и безбедно
његовог настанка до производње тј. од
користи алате и прибор за
идеје до реализације. Ученици развијају
ручну механичку обраду
вештине читања и израде
(маказе,
једноставнијих техничких цртежа и израду
моделарска тестера,
техничке документације. Ученике треба
брусни папир, стега);
научити како се скицом може
– направи план израде
изразити идеја и како се применом правила
једноставног
(стандарда) израђује технички цртеж.
производа и план
Ученици треба да упознају формате
управљања отпадом;
папира и основни прибор за техничко
– самостално израђује
цртање. Инсистирати на правилном
једноставан модел;
коришћењу прибора за техничко цртање
– самостално проналази
увежбавањем приликом геометријског
информације потребне
цртања (паралелне линије, нормалне
линије, кружнице). Потребно је да
сваки ученик самостално нацрта
једноставан технички цртеж у одређеној
размери користећи одговарајуће врсте
линија као и елементе котирања.
Планирани исходи у области употребе и
примене информационо-комуникационих
технологија у техници у петом
разреду се првенствено односе на
правилно и безбедно коришћење
дигиталних уређаја (рачунар, лаптоп,
таблет,
мобилни телефон, тв, дигитални
фотоапарат, веб камера) а потом и на
овладавање вештинама обраде дигиталне
слике на рачунару у циљу стицања
одговарајућих компетенција које се односе
на документовање и дизајн. Ово
је једна од основних вештина које су
неопходне у стицању општих
предузетничких компетенција. Препоручује
се наставницима да са ученицима у пару
вежбају пренос података између рачунара и
екстерних уређаја (мобилни
телефон, фотоапарат) а да сваки ученик
самостално реализује процедуре током
рада на рачунару. Такође је
препорука да сваки ученик (користећи
знања и вештине које је стекао на часовима
информатике и рачунарства)
реализује једноставну вежбу уметања
фотографије у одговарајући програм за
обраду текста и уређивање
документа. Где год је то могуће, треба
за израду користити Интернет претрагу и приступ
предмета/модела онлине ресурсима.
користећи ИКТ и Препоручени број часова за реализацију
Интернет сервисе; ове области је 16.
– одабира материјале и Ученике треба упознати са појмом
алате за израду природних ресурса на Земљи и са значајем
предмета/модела; њиховог очувања. Тежиште ове
– мери и обележава теме је на енергији и материјалима.
предмет/модел; РЕСУРСИ И Назначити основне изворе енергије као
– ручно израђује ПРОИЗВОДЊА важан ресурс за живот људи, технолошке
једноставан процесе и производњу без улажења у
предмет/модел детаље. Упознати ученике са начином
користећи папир и/или коришћења и претварања у неке
дрво, текстил, кожу и корисне облике њима већ познатих извора
одговарајуће технике, енергије воде, ветра и Сунца.
поступке и алате; РЕСУРСИ И Други важан ресурс су материјали.
– користи програм за
ПРОИЗВОДЊА Упознати ученике са појмом и поделом
обраду текста за
материјала (природни, вештачки). Врсте
креирање документа
реализованог решења; и својства материјала (физичка, хемијска и
– самостално представља механичка): дрво, папир, текстил, кожа
пројектну идеју, објаснити на елементарном
поступак израде и нивоу. Начин обраде материјала (принципи
решење/производ; деловања алата за механичку обраду
– показује иницијативу и материјала, испитивање
јасну оријентацију ка материјала). Припрема за обраду.
остваривању циљева и Приказати правилно коришћење алата за
постизању успеха; ручну обраду материјала, извођење
– планира активности које операција и заштита на раду: обележавање,
доводе до сечење, завршна обрада (бушење,
остваривања циљева равнање, брушење). Избор
укључујући оквирну материјала, операција и алата и редоследа
процену трошкова;
њихове примене. Рециклажа материјала и
– активно учествује у раду
заштита животне средине.
Поступно увођење ученика у рад са алатом
при извођењу разних операција мења
суштински карактер наставе
технике и технологије – обрада материјала
тако постаје средство креативног
изражавања, а не циљ у настави
технике и технологије. Програм се реализује
у форми предавања (теоретска настава) и
вежби.
Приликом вежбања са алатима и при
обради материјала потребно је да ученици
своје идеје исказују самостално.
Препорука је да ученици, на крају ове
области, направе план израде и самостално
израде најмање три једноставна
модела.
Препоручени број часова за реализацију
ове области је 20.
КОНСТРУ- У овом делу програма ученици реализују

КТОРСКО заједничке пројекте примењујући претходно
МОДЕЛОВАЊЕ стечена знања и вештине
из области обликовања и обраде
материјала, употребе ИКТ-а у техници и
техничког цртања. Циљ наставне теме је
постављање циљева и приоритета,
планирање, доношење одлука, тимски рад,
комуникацијске вештине, као и
развијање упорности, позитивног односа
према раду, способностима решавања
проблема, самопроцењивања и
критичког мишљења.
Препорука је да се пројекти реализују у
паровима или малим групама.
Наставник упознаје ученике са правилима
рада у групи, поделом посла и
одговорностима, са динамиком и
роковима за реализацију пројектних
активности. Ученици се сами опредељују за
одређену активност у оквиру
групе. Пружа им се могућност да реализују
своју идеју која је у складу са њиховим
интересовањима и
способностима при чему се постиже
потпуна диференцијација и
индивидуализација наставе. Ученици
самостално
истражују информације за пројектни задатак
користећи информационо-комуникационе
технологије, налазе решење,
формирају идеју, израђују техничку
документацију, планирају и реализују
сопствени производ. Идентификација и
избор материјала и алата за реализацију
пројекта врше се уз подршку наставника. У
том процесу, ученици усвајају
и примењују знања, развијају вештине,
ставове, одговорност и самосталност.
Препорука је да се користе
материјали и технологије које су ученици
упознали у претходној области. Ученици
самостално врше мерење и
обележавање. Обрада материјала може се
вршити индивидуално али је препорука да
ученици раде у пару, чиме
развијају способност сарадње и социјалних
вештина. По завршетку, ученици
самостално представљају
производ/модел, усмено образлажући ток
реализације, процењујући оствареност
резултата и предлог унапређења.
Тежиште оваквог рада није на квалитету
коначног продукта већ на процесу који има
своје кораке и на
сарадничким односима у раду у групи.
Наставник је ту пажљиви посматрач,
помагач када је то потребно,
давалац повратне информације и неко ко
охрабрује. Ученицима јасно треба указати
да се и на неуспелим
продуктима може много научити ако се
схвати где су грешке направљене.
Дискутовати са ученицима и о цени
понуђених решења. Нагласити важност
доброг планирања буџета потребног за
његову реализацију као и
негативних последица лоших прорачуна. На
тај начин ученике полако оспособљавати да
размишљају предузетнички
и развијати им основне компетенције везане
за финансијску писменост.
У овом делу програма ученици реализују

заједничке пројекте примењујући претходно
стечена знања и вештине
из области обликовања и обраде
материјала, употребе ИКТ-а у техници и
техничког цртања. Циљ наставне теме је
постављање циљева и приоритета,
планирање, доношење одлука, тимски рад,
комуникацијске вештине, као и
развијање упорности, позитивног односа
према раду, способностима решавања
проблема, самопроцењивања и
критичког мишљења.
Препорука је да се пројекти реализују у
паровима или малим групама.
Наставник упознаје ученике са правилима
рада у групи, поделом посла и
одговорностима, са динамиком и
роковима за реализацију пројектних
активности. Ученици се сами опредељују за
одређену активност у оквиру
групе. Пружа им се могућност да реализују
своју идеју која је у складу са њиховим
интересовањима и
способностима при чему се постиже
потпуна диференцијација и
индивидуализација наставе. Ученици
истражују информације за пројектни задатак
користећи информационо-комуникационе
технологије, налазе решење,
формирају идеју, израђују техничку
документацију, планирају и реализују
сопствени производ. Идентификација и
избор материјала и алата за реализацију
пројекта врше се уз подршку наставника. У
том процесу, ученици усвајају
и примењују знања, развијају вештине,
ставове, одговорност и самосталност.
Препорука је да се користе
материјали и технологије које су ученици
упознали у претходној области. Ученици
самостално врше мерење и
обележавање. Обрада материјала може се
вршити индивидуално али је препорука да
ученици раде у пару, чиме
развијају способност сарадње и социјалних
вештина. По завршетку, ученици
самостално представљају
производ/модел, усмено образлажући ток
реализације, процењујући оствареност
резултата и предлог унапређења.
Тежиште оваквог рада није на квалитету
коначног продукта већ на процесу који има
своје кораке и на
сарадничким односима у раду у групи.
Наставник је ту пажљиви посматрач,
помагач када је то потребно,
давалац повратне информације и неко ко
охрабрује. Ученицима јасно треба указати
да се и на неуспелим
продуктима може много научити ако се
схвати где су грешке направљене.
Дискутовати са ученицима и о цени
понуђених решења. Нагласити важност
доброг планирања буџета потребног за
његову реализацију као и
негативних последица лоших прорачуна. На
тај начин ученике полако оспособљавати да
размишљају предузетнички
и развијати им основне компетенције везане
за финансијску писменост.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

5. разред
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршетку разреда НАЧИН
САДРЖАЈИ/теме
да:
− учења физичког и − примени једноставнe ФИЗИЧКE
здравственог комплексе простих и СПОСОБНОСТИ Обавезни садржаји
васпитања је да општеприпремних Вежбе за развој
снаге
ученик унапређује вежби;
Вежбе за развој
физичке − изведе вежбе
покретљивости
способности, (разноврсна природна Вежбе за развој
и изведена кретања) и аеробне
користи их у спорту, издржљивости
Вежбе за развој
рекреацији и
брзине
различитим животним Вежбе за развој
ситуацијама; координације
− упореди резултате Примена
тестирања са националне батерије
вредностима за свој тестова за праћење
узраст и сагледа физичког развоја и
моторичких
сопствени моторички
напредак;
− комбинује и користи
достигнути ниво
усвојене технике
кретања у спорту и
− доводи у везу развој
физичких способности
са атлетским
дисциплинама;
− одржава стабилну и
динамичку равнотежу
у различитим
кретањима, изводи
ротације тела;
− користи елементе
гимнастике у
свакодневним
животним ситуацијама
и игри;
− процени сопствене
могућности за
вежбање у
гимнастици;
− користи елементе
технике у игри;
− примењује основна
правила рукомета у
игри;
− учествује на
унутародељенским
такмичењима;
− изведе кретања, вежбе
и кратке саставе уз
− игра народно коло;
− изведе кретања у
различитом ритму;
− изведе основне кораке
плеса из народне
традиције других
култура;
− контролише и одржава
тело у води;
− преплива 25m
слободном техником;
− скочи у воду на ноге;
− поштује правила
понашања у и око
водене средине;
− објасни својим речима
сврху и значај
вежбања;
− користи основну
вежбања;
− поштује правила
понашања у и на
вежбање у школи и
ван ње, као и на
спортским
− примени мере
безбедности током
вежбања;
− одговорно се односи
према објектима,
справама и
вежбање;
− примени и поштује
правила тимске и
спортске игре у складу
са етичким нормама;
− навија и бодри
учеснике на
такмичењима и решава
конфликте на
социјално прихватљив
начин;
− користи различите
изворе информација за
упознавање са
разноврсним облицима
физичких и спортско-
рекративних
− прихвати сопствену
победу и пораз у
складу са „ферплејом“;
− примењује научено у
физичком и
здравственом
васпитању у
ванредним
ситуацијама;
− препозна лепоту
покрета и кретања у
физичком вежбању и
спорту;
− направи план дневних
− наведе примере
утицаја физичког
вежбања на здравље;
− разликује здравe и
нездравe начине
исхране;
− направи недељни
јеловник
уравнотежене исхране
уз помоћ наставника;
− примењује
хигијенске мере пре, у
току и након вежбања;
− препозна врсту
повреде;
− правилно реагује у
случају повреде;
− чува животну средину
током вежбања.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ИНФОРМАТИКУ И РАЧУНАРСТВО

5. разред

иљ учења Информатике и – наведе примену ИКТ Реализацију ове тематске целине започети
навођењем примера примене ИКТ-а.
рачунарства је информатике и Мотивисати ученике да дискутују
оспособљавање ученика рачунарства у о могућности примене ИКТ-а из њихове
за управљање савременом животу; перспективе, да опишу искуства у коришћењу
информацијама, безбедну – правилно користи ИКТ дигиталних уређаја и наведу
оно шта је њима важно код дигиталних уређаја:
комуникацију у уређаје; добар звук, боља фотографија, интернет,
дигиталном окружењу, игрице, запажања како
њихови родитељи користе ИКТ уређаје и
производњу слично.
дигиталних садржаја и Ученике информативно упознати са предметом
креирање рачунарских изучавања информатике и рачунарства и то
програма за решавање – именује основне врсте и навођењем примера
компоненте ИКТ уређаја; који би њима били познати. Објаснити појам
различитих проблема информационо-комуникационе технологије
у друштву које се – прави разлику између (ИКТ). Увести појмове
развојем дигиталних хардвера, софтвера и хардвер и софтвер.
технологија брзо мења. сервиса; Навести врсте рачунара и дигиталних уређаја
– прилагоди радно које ученици користе, делове из којих се
састоје: тастатура, миш, екран,
окружење кроз основна екран осетљив на додир, кућиште, звучници и
подешавања; сл., наводећи њихову функцију. Дискутовати са
– креира дигитални слику ученицима о њиховом
и примени основне акције искуству са хардвером и ИКТ уређајима. Циљ је
да ученици буду у стању да разумеју намену
едитовања и основних делова
дигиталних уређаја које користе. Напоменути
форматирања да у рачунару постоји меморија у којој се памте
(самостално и бројеви којима
сараднички); су описани текст, слика, звук... Показати на
примеру како би се нека слика кодирала
бројевима. Скренути пажњу
на правилно руковање ИКТ уређајима.
Циљ учења Информатике – креира текстуални ДИГИТАЛНА При реализацији тематске целине Дигитална
писменост појаснити ученицима шта значи
и рачунарства је документ и примени
ПИСМЕНОСТ коришћење ИКТ уређаја на
оспособљавање ученика основне одговоран и сигуран начин, и нагласити да то
за управљање акције едитовања и није обавеза само ИТ стручњака већ свих
информацијама, безбедну форматирања корисника. Демонстрирати
комуникацију у (самостално и функције антивирусног програма и заштитног
дигиталном окружењу, сараднички); зида. Анализирати са ученицима од каквог су
материјала направљени
креирање дигиталних – примени алате за
ИКТ уређаји, да ли се такви материјали могу
садржаја и рачунарских снимање и репродукцију рециклирати и на које све начине се могу
програма за решавање аудио и одлагати дгитални уређаји
различитих проблема у видео записа; који нису у употреби, у циљу заштите животне
друштву које се развојем – креира мултимедијалну средине.
дигиталних технологија презентацију и примени Проверити са ученицима њихова досадашња
искуства у коришћењу веб-прегледача (читача,
брзо ме основне акције едитовања браузера).
и форматирања Разговарати о сајтовима претраживачима и
(самостално начинима претраге, увести појмове аутор и
и сараднички); ауторска права и навести
основне лиценце. Претрагу интернета и одабир
релевантних страница из приказаних резултата
претраге. (Како
проналазимо, бирамо и преузимамо
информације? Како стварамо (онлајн
апликације)? Како размењујемо
информације и сарађујемо на интернету? )
На унапред припремљеном скупу веб-страна
кроз дискусију о процени информација
пронађених на интернету
(публика којој је сајт намењен, аутор,
тачност/прецизност, објективност, актуелност и
интернет адреса) подстицати
развој критичког мишљења ученика.
Упознати ученике са правилима понашања на
интернету (енг. Нетиqуетте). За утврђивање и
појашњавање ове
теме, организовати квизове и радионице (на
теме безбедно– небезбедно, пожељно –
непожељно понашање на
интернету) као и симулације небезбедних
ситуација са акцентом на то како је пожељно
реаговати у датим
ситуацијама (кроз играње улога и сл.). Једна од
активности за ученике, ради повезивања знања,
може бити израда
текстуалних докумената на тему: Моја правила
понашања на интернету, Пет најважнијих
правила за безбедан
интернет, Како да интернет постане сигурнији
за децу, и сл.
У корелацији са другим предметима (физичко и
здравствено васпитање) велику пажњу
посветити томе како уређаји
које свакодневно користе (рачунар, телефон,
таблет...) могу лоше да утичу на њихово
здравље при чему их треба
водити ка ситуацијама на које их родитељи
свакодневно подсећају (лоше држање, дуго
гледање у екран,.....).
Посебну пажњу посветити развоју свести код
ученика о времену у току дана, утрошеном на
рад са технологијом
и могућим развојем зависности од технологије.
Циљ учења Информатике и ПРОЈЕКТНИ Наставницима се препоручује да у току петог

рачунарства је оспособљавање ЗАДАЦИ разреда, ради развијања међупредметних
ученика за управљање компетенција и
информацијама, безбедну остваривања корелације са другим предметима,
комуникацију у дигиталном реализују са ученицима најмање два пројектна
окружењу, креирање задатка. Време
реализације пројектних задатака од којих је
дигиталних садржаја и
један из области ИКТ и Дигитална писменост и
рачунарских програма за
други из области
решавање различитих
Рачунарство одређује наставник у договору са
проблема у друштву које се ученицима и са наставницима других предмета,
развојем дигиталних који покривају
технологија брзо мења. област изабране теме. При избору тема, сходно
интересовањима извршити поделу ученика на
групе/парове.
При реализацији првог пројектног задатка
ставити нагласак на разради пројектног задатка
– од израде плана до
представљања решења. Наставник планира фазе
пројектног задатка у складу са временом,
сложеношћу теме,
расположивим ресурсима (знања, вештине и
ставови које су ученици усвојили након
тематских целина ИКТ и
Дигитална писменост, техничке опремљености
школе и других релевантних фактора). Ученици
заједно са
наставником пролазе кроз све фазе рада на
пројектном задатку, при чему наставник
наглашава сваки корак,
објашњава, иницира дискусију и предлаже
решења.
При представљању фаза пројекта може
послужити следећи пример: Фаза 1:
представљање тема, формирање група
и одабир теме; Фаза 2: Одабир материјала и
средстава, разматрање додатне подршке
предметног наставника у
зависности од теме; Фаза 3: Планирање времена
и избор стратегије за решавање задатка у складу
са роком за
предају рада; Фаза 4: Прикупљање и
проучавање материјала, израда задатка и
припрема за излагање; Фаза 5:
Представљање резултата пројектног задатка,
дискусија и процена/самопроцена урађеног
(наставник обезбеђује
услове за што успешније излагање, усмерава
дискусију и врши евалуацију урађеног са
прецизном повратном
информацијом).
Пројектни задаци се баве реалним темама из
школског или свакодневног живота. За
предвиђени број часова ове
тематске целине и са добро испланираним
активностима, може се очекивати да ученици
успешно израде и представе
решење пројектног задатка. Акценат је на
подстицању иницијатива и креативности,
успостављању сарадничких и
вредносних ставова код ученика. Циљ је
развијање и неговање: поступности, повезивања
и изградње сопствених
стратегија учења, вршњачког учења,
вредновања и самовредновања постигнућа.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ КATOЛИЧКE ВEРOНAУКE
5. разред
НАСТАВНИ НАЧИН ОСТВ.
ЦИЉ ИСХОД
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
• да буде спреман на
Циљ наставе Ученик петог разреда се
вјеронаука је да сурадњу с другима у I.УВОД - СНАГА сналази у новој средини.
упозна заједничким ЗАЈЕДНИЦЕ
дијете Упознаје своје ново
Библију, али као активностима • да боље друштво. Нови је начин
књигу Божје објаве у разумије важност вјере II. БОГ ЈЕ наставе
у остваривању ПРОГОВОРИО У
коју ништа није ушло Циљ наставе у 5. разреду
нас заједништва ИСТОРИЈИ –
случајно. За јесте да ученици на примеру
ПРАОЦИ
Библија није само • да схвати старозаветне историје уоче
књижевно и културно карактеристике да Бог није одустао од
III. КРАЉЕВИ
благо, него норматив номадског начина остварења свог првобитног
ИЗАБРАНОГ
дјеловања. У Библију живота и њихово плана о свету, који се огледа
НАРОДА
ниједан детаљ није поимање Бога • да у сједињењу свих створених
ушао случајно схвати важност бића са Богом преко човека,
IV. ПРОРОЦИ –
уколико је она за нас отворености према и поред тога што је то први
религијска књига. Богу и његовој БОЖЈИ човек Адам одбио да
присутности • да ГЛАСНИЦИ испуни
- Открити снагу
усвоји најважније Сврха католичкога
поверенња и V. ИСУС КРИСТ
догађаје из повијести веронаука петога
пријатељства сБогом
жидовског народа • да ОСНИВАОЦ веронаучнога годиђта
како су то чинили
боље разумије молитву НОВОГ усвајање је темељних
старозаветни ликови:
као разговор с Богом • КРАЉЕВСТВА веронаучних знања,
Абрахам, Изак, Јаков
да уочи значење прве кршћанских и опћељудских
и Давид
Пасхе са данашњим VI. ЧОВЕК СЕ вреднота по којима ученици
- Упознати и сусрети слављењем Пасхе код остижу истинску
МОЛИТВОМ И
Бога, који у Старом жидова • да схвати оријентацију у животу
завјету окупља, ПЕСМОМ
смисао и важност опћенито а особито у
ослобађа и спашава Божјих заповиједи и да ОБРАЋА БОГУ развујању квалитетних и
свој изабрани народ, их прошири са сигурних односа у свету у
избавља га из заповиједима који VII. СВЕТЕ којему живе.
ропстсва, штити од данас вриједе КЊИГЕ ДРУГИХ
кривих идола и (екологија....) • да ВЈЕРСКИХ
богова и води кроз увиди повезаност ЗАЈЕДНИЦА
искушење рема кршћанске и жидовске
обећаној земљи вјере • да постане
- Изграђивати позоран и осјетљив на
кршћанску Божје водство у
заједништва међу властитом животу
кршћанима али и да се отвори и
вредноту поштовања насљедује Давидове
у односу на жидовску људске и вјерничке
веру. квалитете - поуздање у
- Упознати вернички Бога, пријатељство,
живот Жидова и покајање • да се отвори
промицати дијалог односима истинског
између њих и пријатељства • да
кршћана схвати и усвоји ријеч
"мудрост" • да пронађе
примјере мудрог
-Открити и усвојити
дјеловања из властитог
став да нас Бог позива
искуства и из своје
на остварање
околине • да уочи
особнога живота и
важност Исусова
очекује учеников
родословља - потомка
особни одазив и
краља Давида
одговор вере.
(Давидова звијезда)
- Ослушкивати
Да усвоји значење
тражити и изградити
ријечи пророк • да
властити став вере
препозна одлучност и
надахнуте
вјерност у свједочењу
старозаветним
истине код пророка •
ророчким и другим
да схвати да и данас
текстовима,
живе и дјелују пророци
библијским
(навјеститељи и
сведочанствима и
истине, наде, мира,
порукама
обраћења и помирења,
-Открити и упознати поуздања и вјере у
снагу пророчке речи и Бога) • да спозна како
отребу остварења је и сам позван на
особнога живота по пророчку службу
узору на пророке који
• да усвоји појам
говоре у Божје име, "Божје Краљевство" •
чувају Савез, весници да самостално пронађе
су вере и наде у народу одређене текстове у
све до Криста који ј књизи Новога Завјета •
врхунац и пунина да разумије Исуса као
Божје објаве Давидова потомка• да
- Изгрaдити и се отвори према
вреднотама
њeгoвaти вjeрниĉки
Краљевства Божјега:
дух и књиţeвну миру, истини и љубави
oсjeтљивoст и интeрeсe • да се уживи у туђу
прeмa Библиjи кao ситуацију
књизи Бoţje риjeĉи
• да разумије смисао
- У EвaнĊeљимa молитве • да прихвати
oткривaти истину дa различите облике
je у Исусу Кристу молитвеног
нaступилo кoнaĉнo изражавања • да се
oслoбoĊeњe и отвори молитвеном
спaсeњe зa свaкoгa искуству • да обликује
ĉoвjeкa кратке особне молитве
• да постоје људи са
различитим вјерским
културама и обредима
• да прихвати како су
сви људи у коначници
дјеца Божја и браћа •
да схвати како је
неизмјерна љубав Бога
Оца према сваком
човјеку
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС
5. разред
 Упознати ученике  моћи да именује Религија и култура Настава се реализује
са основним неке политеистичке старог света  кроз следеће облике
елементима религије религије.  моћи да Човекова жеђ за наставе:  теоријска
и културе старог века. наведе неке од Богом и вечним настава (35 часова) 
 Упознати ученике карактеристика животом  Митови и практична настава (1
са паганским политеистичких легенде Божије час) Место
митовима и легендама религија и културе Откровење  Свето реализације наставе
о вечном животу.  старог века моћи да Писмо (настанак,  Теоријска настава
Припремити ученике уочи да се Бог подела) Врсте наставе се реализује у
за сусрет са откривао изабраним Настава се реализује учионици; 
Откровењем људима, за разлику од кроз следеће облике Практична настава се
Истинитог Бога паганских наставе:  реализује у цркви –
Развити код божанстава;  моћи Шестоднев  учешћем у
ученика свест о Богу да објасни да је Стварање човека „по литургијском
као личности која се рођење Христово икони и подобију“  сабрању; Дидактичко
открива човеку догађај који дели Прародитељски грех методичка упутства за
Упознати ученике историју на стару и  Човек изван реализацију наставе
са појмовима Светог нову еру;  моћи да рајског врта (Каин и  Уводне часове
Предања и Светог наведе неке од Авељ, Ноје, требало би осмислити
Писма Објаснити библијских књига, Вавилонска кула)  тако да допринесу
ученицима узрок и њихове ауторе и Аврам и Божији међусобном
начин настанка оквирно време позив  Исак и упознавању ученика,
Библије настанка  моћи да његови синови  упознавању ученика с
Пружити ученицима разликује Стари и Праведни Јосиф  циљевима, исходима,
знање да Бог из Нови Завет  бити Мојсије  Пасха наставним
љубави ствара свет да подстакнут да се Добијање Божијих садржајима, али и
би му дао вечно односи према Библији заповести на гори тако да наставник
постојање;  као светој књизи моћи Синају  Садржај стекне почетни увид у
Оспособити ученике да наведе неке од Десет Божјих то каквим
за разумевање најважнијих заповести  Смисао предзнањима и
посебности улоге старозаветних Декалога као ставовима из подручја
човека у свету, као личности и догађаја припреме за Христа Православног
споне између Бога и  моћи да уочи везу  Насељавање катихизиса, група
света.  Објаснити старозаветних Обећане земље (Исус располаже. 
ученицима повест о праотаца и Навин, Самсон...)  Реализација програма
првородном греху и патријараха са Цар Давид  требало би да се
његовим Христом  моћи да Соломон и одвија у складу с
последицама;  исприча да јеврејски јерусалимски храм  принципима
Указати ученицима на народ прославља Псалми Давидови  савремене активне
начин на који се Бог Пасху као успомену Старозаветни наставе, која својом
стара о свету и човеку на излазак из Египта пророци  динамиком подстиче
од Адама до Ноја;   моћи да извуче Месијанска нада ученике на
Пробудити у моралну поуку из истраживачки и
ученицима осећај библијских проблемски приступ
одговорности за свет приповести  моћи садржајима тема. У
који их окружује да препозна току реализације

5.разред

Циљ наставе и – разликује ЉУДСКА Изборни програм Грађанско
учења жеље од ПРАВА васпитање, у другом циклусу
програма потреба и Потребе и права основног образовања и васпитања,
Грађанског наведе примере Потребе и жеље. организован је по моделу спирале и
васпитања је везе између Потребе и права. оријентисан је на остваривање
да ученик потреба и Права и правила исхода. Исходи су искази о томе
изучавањем и људских права; у учионици. шта ученици умеју да ураде на
практиковање – штити своја Правила рада у основу онога што су стекли
м основних права на начин учионици, проучавајући овај програм. Они
принципа, који не доношење представљају опис интегрисаних
вредности и угрожава друге групних знања, вештина, ставова и
процедура и њихова правила. вредности ученика у четири области
грађанског права; Права детета у (Људска права, Демократско
друштва – аргументује документима о друштво, Процеси у савременом
постане потребу заштити права свету и Грађански активизам) које
свестан својих посебне Посебност права се налазе у свим програмима другог
права и заштите права детета и људска циклуса. Теме по областима се
одговорности, детета; права. спирално развијају што значи да се
осетљив за – на примеру Конвенција о постојећи садржаји из разреда у
потребе препозна правима детета. разред проширују и продубљују, а
појединаца и уграђеност Врсте права. многи исходи се надограђују или се,
заједнице и права детета у Показатељи ако је у питању вештина,
спреман да основним остварености и унапређују. Типичан пример таквог
активно документима кршења дечијих исхода су они који се односе на
делује у која уређују права . комуникацију. Активно слушање и
заједници рад школе; Конвенција о конструктивно реаговање су исходи
уважавајући – наведе правима детета у који се постепено унапређују кроз
демократске чиниоце који документима бројне активности и садржаје.
вредности. утичу на која се односе на Слично је и са јачањем осетљивости
остваривање школу. за потребе и права других,
дечијих права; ДЕМОКРАТСК препознавање дискриминације и
– препозна О ДРУШТВО многе друге исходе који се не могу
ситуације Права и брзо и лако остварити обрадом само
кршења функционисање једног програмског садржаја. Све
дечијих права у заједнице четири области су једнако важне, а
свакодневном Моје заједнице. наставник их, у непосредном раду
животу и на Школа као са ученицима, интегрише јер између
примерима заједница. њих постоји природна веза.
историјских Одлучивање у У програму су наведени садржаји
догађаја; учионици и које наставник може да допуњује,
– искаже свој школи. проширује и мења према
став о значају Гласање и конкретним потребама и плану
поштовања консензус као сопственог рада али увек имајући у
правила у демократски виду исходе које треба остварити.
функционисањ начини Редослед наведених исхода не
у заједнице; одлучивања. исказује њихову важност јер су сви
– учествује у Одговорности и од значаја за постизање општег
доношењу обавезе у циља предмета и развој
правила рада заједници међупредметних компетенција, пре
групе и Одговорност свега одговорно учешће у
поштује их; деце. демократском друштву. Између
– понаша се у Одговорности исхода, како у оквиру једне, тако и
складу са одраслих више области, постоји повезаност.
правилима и (родитеља, Остваривање једног исхода
дужностима у наставника). доприноси остваривању других
школи; Кршење и исхода. Многи исходи су процесни
– наведе заштита права и представљају резултат
начине Понашање кумулативног дејства образовно-
демократског ученика у васпитног рада, током дужег
одлучивања; ситуацијама временског периода. Посебност
– објасни улогу кршења права грађанског васпитања је у томе што
појединца и детета. Коме се је оно део ширег концепта
група у могу обратити за образовања за демократију и
заштити помоћ. грађанско друштво и у том смислу
дечијих права; ПРОЦЕСИ У је тесно повезано са другим
– реално САВРЕМЕНОМ предметима, ваннаставним
процени СВЕТУ активностима и уопште етосом
сопствену Наши школе.
одговорност у идентитети По врсти, исходи могу бити:
ситуацији Наше сличности а) сазнајни (нпр. објасни улогу
кршења и разлике појединца и група у заштити
нечијих права и (раса, пол, дечијих права);
зна коме да се национална б) емоционални (нпр. препозна туђе
обрати за припадност, емоције);
помоћ; друштвено в) вољни (нпр. учествује у извођењу
– прихвата порекло, акције).
друге ученике вероисповест, Сазнајни исходи се најлакше
и уважава политичка или остварују, али тек кад су исходи све
њихову друга уверења, три врсте остварени општи циљ
различитост; имовно стање, предмета је достигнут у потпуности.
– у медијима и култура, језик, Зато није довољно познавати
књигама које старост и принципе конструктивне
чита проналази инвалидитет). комуникације већ и комуницирати
примере Стереотипи и на такав начин. У овом програму
предрасуда, предрасуде. постоје многи исходи који су вољни
стереотипа, Дискриминација. и манифестују се у понашању
дискриминациј Толеранција. ученика али треба имати у виду да
е, Цукоби и насиље је за њихово остварење потребно
нетолеранције Сукоби и начини више времена и више прилика да се
по различитим решавања научено непосредно практикује.
основама као и сукоба. Образовање за демократију није
примере Предности исто што и образовање о
поштовања конструктивног демократији. Зато овај програм
различитости; решавања тежиште не ставља на знања, већ на
– наведе врсте сукоба. вештине применљиве у
насиља; Врсте насиља: свакодневном животу у
– анализира физичко, демократској заједници, на
сукоб из активно и демократске ставове и вредности о
различитих пасивно, универзалности права, једнакости,
углова емоционално, слободи и одговорности, социјалној
учесника и социјално, осетљивости и припадности
налази сексуално, заједници, уз спремност да се
конструктивна дигитално. активно делује за сопствену добит
решења Реаговање на као и добит других.
прихватљива за насиље. Остваривање овако постављених
све стране у Начини заштите исхода захтева примену различитих
сукобу; од насиља. интерактивних облика рада као и
– аргументује ГРАЂАНСКИ одабир и коришћење одговарајућих
предности АКТИВИЗАМ метода и техника рада са
конструктивног Планирање и ученицима. Наставници су у
начина извођење акција прилици да користе: радионице,
решавања у школи у симулације, играње улога, студије
сукоба; корист права случаја, дебате, дискусије, пројекте,
– учествује у детета истраживања, промоције, покретање
идентификациј Избор проблема. акција као и да сами осмисле неке
и проблема у Тражење решења друге активности. За ученике петог
вези са проблема. разреда неке од ових техника рада
оствареношћу Израда плана су новина те их треба постепено
права детета у акције. навикавати на начин рада где су и
својој школи; Анализа могућих они активни креатори наставе.
– учествује у ефеката акције. Програм Грађанског васпитања има
осмишљавању Планирање и природну везу са другим наставним
акције, извођење акције. предметима. То се види у исходима
процењивању Завршна анализа који се односе на препознавање
њене акције и добрих примера, као и кршења
изводљивости вредновање људских права у садржајима који се
и предвиђању ефеката. обрађују у оквиру предмета
могућих Приказ и анализа Историја или у књижевним делима
ефекат; групних радова. која ученици читају у оквиру
– учествује у Српског језика и књижевности,
извођењу односно Матерњег језика. Из тог
акције, разлога, међупредметно планирање
прикупљању и је велика подршка остварењу циља
обради овог програма.
података о Посебну пажњу треба обратити на
изабраном последњу област програма где се
проблему претходно стечена знања и вештине
користећи интегришу и практикују. Акције
различите треба да буду мале и изводљиве али
изворе и да имају све неопходне кораке.
технике; Ученике треба охрабривати када
– презентује, наиђу на тешкоће и јасно указивати
образлаже и да су и неуспеле акције такође
аргументује добре, јер њиховом анализом
изабрану долазимо до увида који су кораци
акцију и били погрешни. Бројни су примери
добијене тема у оквиру којих се могу
резултате; осмислити акције у школи у корист
– у дискусији права детета. На пример, вршњачка
показује подршка је важан сегмент укупне
вештину подршке инклузивног образовања,
активног тако да је укљученост младих људи
слушања, у овај сегмент живота и рада школе
износи свој веома зачајан. Он се огледа управо у
став заснован заједничком промишљању
на наставника и ученика на тему како
аргументима, осмислити план подршке, како га
комуницира на најуспешније реализовати, водећи
неугрожавајући рачуна о потребама сваког ученикао
начин. бухваћеног инклузивним
образовањем.
У програму Грађанско васпитање
продукти ученичких активности
имају посебан значај. Они могу
бити различите врсте као што су
постери, аудио-визуелни записи,
презентације, прикази резултата
истраживања, представе и друго.
Они се могу користи при
интеграцији или рекапитулацији
обрађених садржаја, процени
напредовања ученика, као и
самопроцени наставника колико
успешно ради. Продукти се могу
користити и ван групе, на пример на
изложби у холу школе, у школским
новинама, сајту школе, у локалној
заједници или локалним медијима.
За реализацију наставе овог
програма и остваривање
дефинисаних исхода, врло је важна
улога наставника. Он је модел који
својим понашањем даје пример и
доприноси стварању демократске
атмосфере која је погодна за
размену и аргументовање идеја и
мишљења међу ученицима; он је тај
који даје повратне информације и
подстиче ученике на разумевање
односа у групи. Коструктивна
комуникација и демократске
процедуре нису само циљ већ и
начин да се остваре жељени исходи.
Битно је да наставник обезбеди
равноправну укљученост сваког
ученика (уважавајући различитост
како у стиловима учења тако и у
типу личности). Реализација
програма треба да се одвија у
складу са принципима
интерактивних односа (активне,
проблемске и истраживачке
наставе), са сталним рефлексијама
на одговарајуће појаве из
друштвеног контекста (прошлости и
још више садашњости). Посебан
захтев за наставнике представља
потреба за припремом нових,
актуелних материјала који најбоље
одговарају садржају и исходима.
Они се могу наћи у различитим
изворима информација. За
реализацију појединих тема могу се
користити филмови јер активирају
когнитивну и афективну страну
личности и подстицајно делују на
ученике да искажу мисли, осећања и
ставове. Не треба занемарити ни
интернет и различите социјалне
мреже јер су то облици
комуникације који су блиски
младима и на којима се могу
препознати и анализирати многи
проблеми живота у савременом
свету, али и разговарати о говору
мржње, нетолеранцији, другим
облицима кршења права, као и
дигиталном насиљу. Подразумева се
да наставник има потпуни увид у
материјале који се користе у раду са
ученицима (филмови, видео
клипови, текстови из новина и др.)
како би се заштитили од
неодговарајућих садржаја.
Наставник треба да обезбеди да се
на часу сваки ученик осећа уважено,
прихваћено и добродошло у својој
различитости, уз обавезу да поштује
и уважи друге и другачије погледе и
мишљења. Наставник треба да
подстиче код ученика способност да
разумеју сопствену одговорност у
ситуацијама дискриминације и
насиља, као и да бирају
конструктивне начине реаговања на
њих.
Због изборног статуса програма
сасвим је извесно да ће група у
петом разреду бити хетерогена по
искуству у области грађанског
васпитања (најчешће промене
изборног програма дешавају се на
преласку у други циклус). Зато је
важно на почетку школске године
пажљиво и уз поштовање процедура
донети правила рада јер група без
реда и основних правила не може
бити демократска. Битно је и да сви
ученици учествују у доношењу
правила како би свима била
разумљива њихова функција. А да
би се поштовала правила важно је
да се договоре и прихвате начини
њихове контроле (ученици одлучују
о мерама за њихово непоштовање).
Неколико првих часова су прилика
да се ученици подсете шта су
научили, да размене сопствена
знања, ставове, вредности и
вештине као и да се уведу у
садржаје којима ће се бавити.
Посебну пажњу треба обратити на
ученике који се по први пут у петом
разреду сусрећу са овим предметом.
На основу утврђених потреба
ученика, наставник ће планирати
реализацију наставе за сваку
конкретну групу. Таква ситуација
неуједначеног предзнања је прилика
за вршњачко учење јер током часа
Грађанског васпитања ученици уче
једни од других и доприносе
активностима својим искуствима,
знањима и способностима.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

5. разред
Циљ Исходи Тема/ Област Начин остваривања

По завршеној 1,Ich, du, wir… Kомуникативна настава
теми/области ученици језик сматра средством
су у стању да: Уводна тема комуникације. Стога је и
- поздраве и отпоздраве програм усмерен ка
примењујући исходима који указују на
најједноставнија то шта је ученик у
Циљ наставе језичка средства; комуникацији у стању да
и учења - разумеју кратка и Поздрављање, разуме и продукује.
страног језика једноставна упутства и телефонски бројеви, Табеларни приказ
је да се ученик налоге и реагују на њих представљање наставника постепено
усвајањем - броје од 1 до 1000 особа, исказивање води од комуникативне
функционални - представе себе и своју адресе и места функције као области,
х знања о породицу становања преко активности које у
језичком -траже и дају настави оспособљавају
систему и обавештења, Користе једноставна ученика да комуницира и
култури и - наведу своју адресу језичка средства да користи језик у
развијањем становања, некога поздаве, свакодневном животу, у
стратегија -отпевају песмицу. поставе питања са приватном, јавном или
учења страног упитном речи wie / образовном домену.
језика was/ wer/, wie/wie Примена овог приступа у
оспособи за alt?, користе настави страних језика
основну присвојне чланове заснива се на настојањима
писмену и mein(e)/ dein(e), дају да се доследно спроводе и
усмену одговоре на питања примењују следећи
комуникацију помоћу Ја. / Nein. , ставови:
и стекне одрећени члан – циљни језик
позитиван der/die/das, презент употребљава се у
однос према глагола sein, учионици у добро
другим heißen,haben, осмишљеним контекстима
језицима и wohnen, предлог in. од интереса за ученике, у
културама, пријатној и опуштеној
као и према 2 . Bei uns zu Hause атмосфери;
сопственом
језику и Описивање – говор наставника
културном простора становања; прилагођен је узрасту и
наслеђу. представљање и знањима ученика;
описивање домаћих – наставник мора бити
- опишу стан и собу, животиња; сигуран да је схваћено
-користе називе за боје, представљање значење поруке
земље и језике, држава, градова и укључујући њене
-- препознају и језика који се говоре културолошке, васпитне и
представе кућне у тим државама социјализирајуће
љубимце/домаће елементе;
животиње, Користе презент – битно је значење језичке
- разумеју кратка и глагола sein,haben, поруке;
једноставна упутства и sprechen, mögen,
налоге и реагују на kommen, упитну реч – знања ученика мере се
њих, was/ woher?, јасно одређеним
- разумеју и дају одређени члан релативним
једноставне исказе у der/die/das,неодређе критеријумима тачности и
вези са осећањима, ни ein/eine/ein у зато узор није изворни
- разумеју, траже и дају номинативу и говорник;
основне информације о акузативу, негација– са циљем да унапреди
себи и другима, nicht/kein-, предлоg
квалитет и обим језичког
- представе град и aus,показна материјала, настава се
државу из које долазе, заменица das (ist)...,
заснива и на социјалној
- представе државе и личне заменице mir,интеракцији; рад у
главне градове тих dir, Ihnen. учионици и ван ње
држава, спроводи се путем
--отпевају песмицу. групног или
индивидуалног решавања
3. Fertigkeits- проблема, потрагом за
training информацијама из
различитих извора
Увежбавање све (интернет, дечији
четири језичке часописи, проспекти и
активности аудио материјал) као и
( читање, слушање, решавањем мање или
писање и говор) више сложених задатака у
-лексичке и реалним и виртуелним
граматичке јединице условима са јасно
који се односе на одређеним контекстом,
-разумеју текст на теме обрађиване поступком и циљем;
основу слушања или током целе
читања, шк.године ( презент, – наставник упућује
-умеју да користе бројеви, одређени/ ученике у законитости
једноставна лексичка и неодређени и нулти усменог и писаног кода и
граматичка средства и члан...) њиховог међусобног
одговоре усмено или односа;
писмено на постављени – сви граматички садржаји
задатак. уводе се индуктивном
4. Alltägliches методом кроз разноврсне
контекстуализоване
Разговарање о примере у складу са
намирницама, нивоом, а без детаљних
омиљеној храни, граматичких објашњења,
школском осим, уколико ученици на
прибору,одевним њима не инсистирају, а
предметима, њихово познавање се
недељном плану вреднује и оцењује на
рада основу употребе у
5. Die erste
- разумеју једноставне Klassenarbeit одговарајућем
исказе који се односе на комуникативном
изражавање допадања / Први писмени контексту.
недопадања, задатак Kомуникативно-
-умеју да на једноставан интерактивни приступ у
начин наруче јело и / Презент глагола настави страних језика
или пиће у ресторану/на essen, nehmen, укључује и следеће
киоску брзе хране, brauchen, finden, категорије:
-уочавају сличности и fahren, модалних
разлике у начину глагола können и – усвајање језичког
исхране у земљама sollen, глагола садржаја кроз циљано и
циљне културе и код liegen и wohnen , осмишљено учествовање у
нас, упитна реч друштвеном чину;
- препознају и именују wohin/wann/ wie – поимање наставног
школски прибор/ lange?, предлог програма као динамичне,
одевне предмете, in+акузатив, заједнички припремљене и
- воде кратке дијалоге временски прилагођене листе
изажавајући молбу и додадатак am/ um, задатака и активности;
захтеве, одређени члан
- учтиво поставе der/die/das,неодређе – наставник треба да
питања, ни ein/eine/ein у омогући приступ и
- читају краће акузативу, личне прихватање нових идеја;
једноставне текстове заменице:акузатив – ученици се посматрају
(глобално и селективно једнине и као одговорни, креативни,
читање), множине,грађење активни учесници у
- разумеју једноставне множине, глаголи друштвеном чину;
исказе који се односе на са раздвојивим
слободно време, префиксом. – уџбеници представљају
- опишу дневни и Лексику и језичке извор активности и морају
структуре које се бити праћени употребом
-процене постигнућа додатних аутентичних
односе на тему и
везана за претходне материјала;
наведене
теме,
комуникативне – учионица је простор који
-користе једноставна
функције, а које су је могуће прилагођавати
језичка средства
се радиле у потребама наставе из дана
претходним у дан;
темамач задатке
– рад на пројекту као
слушања, читања и
задатку који остварује
писања
корелацију са другим
предметима и подстиче
ученике на студиозни и
истраживачки рад;
6. Fertigkeits-
training – за увођење новог
лексичког материјала
Увежбавање све користе се познате
четири језичке граматичке структуре и
активности обрнуто.
( читање, слушање,
писање и говор)
лексичке и Технике/активности
граматичке јединице
-разумеју текст на који се односе на Током часа се препоручује
основу слушања или теме обрађиване динамично смењивање
током целе
читања техника/активности које
шк.године ( презент,
-умеју да користе бројеви, одређени/ не би требало да трају
једноставна лексичка и неодређени и нулти дуже од 15 минута.
граматичка средства и члан...) Слушање и реаговање на
одговоре усмено или команде наставника на
писмено на постављени страном језику или са
задатак. аудио записа (слушај,
пиши, повежи, одреди али
и активности у вези са
радом у учионици: цртај,
сеци, боји, отвори/затвори
свеску, итд.).
Рад у паровима, малим и
великим групама (мини-
дијалози, игра по улогама,
симулације итд.).
Мануелне активности
(израда паноа,
презентација, зидних
новина, постера и сл.).
Вежбе слушања (према
упутствима наставника
или са аудио-записа
повезати појмове, додати
делове слике, допунити
информације, селектовати
тачне и нетачне исказе,
утврдити хронологију и
сл.).
Игре примерене узрасту.
Kласирање и упоређивање
(по количини, облику,
боји, годишњим добима,
волим/не волим,
компарације...).
Решавање „текућих
проблема” у разреду, тј.
договори и мини-пројекти.
„Превођење” исказа у гест
и геста у исказ.
Повезивање звучног
материјала са
илустрацијом и текстом,
повезивање наслова са
текстом или, пак,
именовање наслова.
Заједничко прављење
илустрованих и писаних
материјала (планирање
различитих активности,
извештај/дневник са
путовања, рекламни
плакат, програм приредбе
или неке друге
манифестације).
Разумевање писаног
језика:
– уочавање дистинктивних
обележја која указују на
граматичке
специфичности (род, број,
глаголско време, лице...);
– препознавање везе
између група слова и
гласова;
– одговарање на
једноставна питања у вези
са текстом, тачно/нетачно,
вишеструки избор;
– извршавање прочитаних
упутстава и наредби.
Писмено изражавање:
– повезивање гласова и
групе слова;
– замењивање речи
цртежом или сликом;
– проналажење
недостајуће речи
(употпуњавање низа,
проналажење „уљеза”,
осмосмерке, укрштене
речи, и слично);
– повезивање краћег
текста и реченица са
сликама/илустрацијама;
– попуњавање формулара
(пријава за курс,
налепнице нпр. за
пртљаг);
– писање честитки и
разгледница;
– писање краћих текстова.
Увођење дечије
књижевности и
транспоновање у друге
медије: игру, песму,
драмски израз, ликовни
израз.
Предвиђена је израда два
писмена задатка у току
школске године.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ
5.разред

Циљ изучавања -разумевање појма УВОД Програм за пети разред је концепцијски
предмета је свакодневни живот; тако постављен да представља смисаону
проширивање знања из -разумевање појма целину која истовремено отвара
области опште културе и прошлост; ИГРЕ У могућности за даљи развој и надоградњу
оспособљавање ученика -разумевање значаја ПРОШЛОСТИ садржаја у програмима овог предмета за
да, кроз упознавање с проучавања свакодневног шести, седми и осми разред. Састоји се
начином живота људи у живота у прошлости; из три тематске целине.
прошлости, боље -усвајање и СВАКОДНЕВНИ Прва целина се може одредити као
разумеју свет и време у продубљивање знања о ЖИВОТ У базична, јер сви програми за овај
коме живе и развију разликама између ПРАИСТОРИЈИ И предмет од петог до осмог разреда њоме
свест о континуитету и свакодневног живота СТАРОМ ВЕКУ започињу. Садржаји у оквиру ове теме
укорењености. данас и у намењени су прецизнијем одређивању
Ученици би требало да прошлости; битних појмова као што су прошлост,
се упознају са идентификовање хронологија, свакодневни живот, као и
специфичностима актуелних дечјих игара објашњавању значаја проучавања
динамике културних (врсте и њихова свакодневног живота људи у прошлости.
промена и да функција); Друга је фокусирана на само један
науче како да сагледају -упознавање с дечјим садржај свакодневног живота. У петом
себе у контексту играма у прошлости разреду то је игра, која се обрађује
"другог", да би (врсте и њихова полазећи од садашњости која је
сопствени идентитет функција); ученицима позната, ка све даљој
што идентификовање прошлости.
потпуније интегрисали у сличности и разлика Трећа тематска целина се бави
шири контекст разуђене између игара некад и сад; различитим аспектима свакодневног
и сложене садашњости. -разумевање значаја игре живота у одређеном временском
у развоју појединца и периоду, у петом разреду то су
друштва; праисторија и стари век, чиме се
-упознавање са обезбеђује веза са проучавањем
свакодневним животом историјских догађаја у оквиру обавезног
људи у праисторији; предмета историја и утире пут
-упознавање са хронолошком развоју предмета.
свакодневним животом Поделом на поменуте тематске целине,
народа Старог истока; ученицима је омогућено да се у било
-упознавање са ком разреду опредељују за овај изборни
свакодневним животом предмет по први пут, а да пропуштени
старих Грка; програм(и) не представљају озбиљнију
-упознавање са препреку. Они ученици који изаберу да
свакодневним животом током читавог другог циклуса похађају
старих Римљана; овај предмет овладаће најважнијим
-подстицање ученика на појмовима и појавама свакодневног
самостални истраживачки живота људи у распону од праисторије
рад; до савременог доба, а са садржајима
-развијање способности четири теме (по једна за сваки разред)
повезивања знања из биће детаљније упознати.
различитих области; Иако је цео програм окренут прошлости,
-подстицање неопходно је да се током рада са
креативности. ученицима врши стална компарација са
савременим добом чиме се потенцира
схватање континуитета у развоју људи и
друштва. Такође, садржаји се обрађују и
кроз димензију локално - глобално, где
ученици имају прилику да свој завичај
боље проуче у односу на задату епоху. У
извођењу наставе, активност ученика је
најважнија, без обзира на изабране
методе рада. Наставникова је улога да
организује наставу, пружи помоћ
ученицима у раду (од давања
информација до упућивања на изворе
информација) и да подстиче и одржава
ученичка интересовања за предмет. У
току свих активности требало би
подстицати сталну размену
информација, како између ученика и
наставника, тако и између самих
ученика.
Наставу би требало обогатити
различитим наставним средствима као
што су илустрације (слике,
дијапозитиви, шеме, графикони),
документарни и играни видео и
дигитални материјали, археолошки
материјал или копије налаза, посете
културно-историјским споменицима,
компјутерске игрице које се заснивају на
реконструкцији друштва из прошлости и
др.
Као и код других изборних предмета где
оцена не утиче на школски успех,
оцењивање добија нешто другачију
димензију. За овај предмет класично
писмено и усмено испитивање знања
није погодно. Свака активност је
прилика да се ученик оцени. Наставник
прати целокупни рад ученика и
награђују све његове аспекте. Поред
стеченог знања о свакодневном животу
људи у прошлости, наставник треба да
награди и учешће и посвећеност
активностима независно од постигнућа.
Оцена је одраз индивидуалног
напредовања детета и подстицај за
његов даљи развој.
Како је садржај предмета повезан са
свим областима живота (исхрана,
одевање, образовање, лечење,
производња, забава...), ученици имају
прилику да обрађивањем програма овог
предмета добију бројне информације
значајне за њихов будући
професионални развој. Наставник треба
да има у виду и овај аспект предмета и
уколико препозна код неког ученика
посебно интересовање за одређене
садржаје, треба да му укаже којом
професијом би се могао бавити, односно
у којој средњој школи се стичу знања и
звања за одређену област.
Да би се задаци наставе што потпуније
остварили, требало би да постоји
корелација с другим обавезним и
изборним наставним предметима као
што су историја, географија, српски
језик, ликовна и музичка култура,
цртање, сликање и вајање, шах, верска
настава и грађанско васпитање.
НAСTAВНИ ПРOГРAM ЗA СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ ХOР

5. разред
ЦИЉ ИСХОДИ СAДРЖAJИ НAЧИН OСTВAРИВAЊA

- дa кoд учeникa - Нaрoднe пeсмe и игрe; oбичajнe пeсмe.
рaзвиjе музичкe - Дeчje пeсмe. -
спoсoбнoсти и жeљу Утврђивaњe музичкoг рeчникa у вeзи сa
зa aктивним jaчинoм (п, мп, ф, мф), брзинoм (aдaгиo,
музицирaњeм и aндaнтe, мoдeрaтo, aллeгрo) и
судeлoвaњeм у пoстeпeним динaмичким прeлaзимa из
шкoлским Пeвaњe пeсaмa тишeг у jaчe и oбрнутo (црeсцeндo,
aнсaмблимa; пo слуху и сa дeцрeсцeндo). - Сaвлaђивaњe
нoтнoг тeкстa, тoнских висинa. - Усвajaњe
- дa упoрeдo сa увoђeњe у музичкoг писмa и пojмoвa: шeснaeстинa
инструмeнтaлнoм oснoвe музичкe нoтa у групи, тaкт 6/8 , a-мoл лeствицa
нaстaвoм учeницимa писмeнoсти (прирoднa и хaрмoнскa), пojaм прeдзнaкa
дa и пoтрeбнa - пoвисилицa, узмaх и прeдтaкт. -
тeoриjскa знaњa; Свирaњe и пeвaњe пeсaмa у функциjи
oвлaдaвaњa музичкe писмeнoсти.
- дa и oвoм нaстaвoм - Извoђeњe пeсaмa нa мeлoдиjским
пoдстичe кoд учeникa инструмeнтимa.
њихoвe крeaтивнe -Пoнaвљaњe зaдaтoг мeлoдиjскoг мoтивa
спoсoбнoсти и смисao (вeжбa пaмћeњa, рaзвиjaњe мoтoрикe).
Циљ oбухвaтa зa кoлeктивнo - Стицaњe искуствa у слушнoм
рaзвиjaњe музицирaњe. рaзликoвaњу звучних бoja (људски
слухa и ритмa, глaсoви, музички инструмeнти).
ширeњe - Нaвикaвaњe учeникa нa пaжљивo
слушaњe
глaсoвних слушaњe музикe.
музикe
мoгућнoсти, - Пoдстицaњe изрaжaвaњa учeникa o
учвршћивaњe слушaнoм дeлу.
интoнaциje. - Упoзнaвaњe музичкoг дeлa умeтничкoг
и нaрoднoг ствaрaлaштвa.
- Стaлнo пoдстицaњe учeникa нa штo

изрaжajниje пeвaњe и свирaњe нaучeних
пeсaмa. -
Слoбoднo импрoвизoвaњe нa
дeчje музичкo
инструмeнтимa Oрфoвoг
ствaрaлaштвo
инструмeнтaриja. - Импрoвизaциja
дeчje мeлoдиje нa влaстити или oд стрaнe
нaстaвникa прeдлoжeн стих. -
Oсмишљaвaњe пoкрeтa уз музику.
- Слoбoднo музичкo изрaжaвaњe.
Oспoсoбљaвaњe учeникa дa сe снaлaзe у

jeднoстaвнoм нoтнoм зaпису.
- Ствaрaњe кoд учeникa нaвикe прaћeњa
свирaњe
и пoхaђaњa кoнцeртних прирeдби.
- Пoдстицaњe кoд учeникa жeљe дa сe
aктивниje бaвe музикoм

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ
5.разред
ЗАДАЦИ
Циљ васпитно- омогућава и ЦРТАЊЕ
образовног рада овог подстиче развој Врсте и својства 1.римањем (учењем), тако што ће
изборног предмета учениковог линије ученицима бити омогућено да стичу
јесте да додатно спонтаног и Линија као знања из области ликовне културе,
подстиче развој и креативног средство за савладавају технолошке поступке
практичних и мишљења у стварање ликовног рада у оквиру одређених
теоријских знања областима различитих средстава и медијума и да упознају
ученика која су ликовне културе; квалитета законитости и елементе ликовног
важна за њихово омогућава и површина језика;
слободно, спонтано подстиче Естетско 2. давањем (стварањем) путем
и креативно ученике на процењивање подстицања ученика да се изражавају у
комбиновање савладавање Односи величина оквиру ликовних активности и
ликовних елемената технолошких Лепо писање са остварују резултате (увек на вишем
у области: цртања, поступака калиграфијом нивоу култивисања и јачања ликовне
сликања, вајања, ликовног рада у Компоновање више осетљивости).
графике, оквиру ритмичких целина За наставу ликовне културе, на основу
примењених одређених у простору садржаја и методичких облика
уметности и средстава и Естетско усмерености васпитно-образовног
визуелних
медијума; процењивање процеса у правцу богаћења дечијег
комуникација, а у
мотивише естетског искуства, одређени циљеви и
циљу развоја
ученике на СЛИКАЊЕ задаци произашли су из ликовне
њиховог креативног
упознавање Својства уметности теорије стваралаштва и
мишљења.
основних сликарских развојне психологије.
елемената и материјала и Овако конципираним програмом
закономерности подлога цртања, сликања и вајања наглашена је
ликовног језика; Ритмичко усмереност васпитно-образовног
развија компоновање боја и процеса у свим његовим временским
способности и облика сегментима-поједини часови, циклуси
веће Коришћење разних часова, проблемски кругови
осетљивости материјала за оперативних задатака и целине
ученика за компоновање програма узрасних захтева - ка јачању
опажање Визуелно ликовних способности ученика, затим
квалитета свих споразумевање ка богаћењу ликовног језика, а такође
ликовних Временски и ка формирању позитивних навика и
елемената: просторни низови богаћењу властите сфере естетског
линија, облика, (цртани филм, искуства.
боја; стрип) Претпоставка креативности ученика у
ствара услове да Сликање, естетско домену ликовних активности
ученици на процењивање подразумева да мотивациони садржаји
часовима у буду разноврсни, примерени узрасту и
процесу ВАЈАЊЕ интересовањима ученика. Методске
реализације Вајање, врсте поступке и облике рада наставник
садржаја користе вајарског конципира усаглашавајући васпитно-
различите материјала образовне задатке (ликовне проблеме)
технике и Везивање са побуђеним интересовањем ученика
средства и да тродимензионалних да ове задатке прихвати на нивоу
креативним облика у простору самоиницијативе, односно формираној
изражавањем Слободно властитој израженој потреби. У том
боље упознају компоновање смислу улога наставника наглашена је
њихова визуелна Обликовање у фази избора и дидактичке припреме
и ликовна употребних мотивационог садржаја, док избор теме
својства; премета (ситна зависи од суштине ликовног задатка,
развија пластика, накит) односно конкретног садржаја којим се
способности Вајање, естетска ученик мотивише у правцу одређеног
ученика за анализа ликовног проблема.
визуелно Проблемски захтеви овог програма
памћење, за имају карактер наставног садржаја, а
повезивање теме су у служби реализације
опажених предвиђених задатака. У процесу
информација као припремања за рад темама треба
основе увођења у посветити посебну пажњу како не би
креативно овладале садржајима (што је до сада
визуелно показала наставна пракса). Као и у
мишљење; многим другим приступима и у овом
развија већу случају се очекује креативан однос
осетљивост за наставника приликом избора тема,
ликовне и зависно од ликовног проблема. Теме
визуелне треба проналазити у повезивању са
вредности које се другим областима и то помоћу
стичу у настави, разговора са ученицима.
а примењују у У структури садржаја наставног рада
раду и животу; које се односе на практичне ликовне
развија активности ученика подразумева се
моторичке ослањање на шири избор ликовних
способности средстава и медијума, односно
ученика и навике савремених ликовно-поетских садржаја
за лепо писање; и искустава. У том смислу, ликовна
континуирано осетљивост ученика остваривала би се
подстиче и прати и као припремљеност за активно
интересовања за учествовање у стварању естетских
посећивањем вредности које захтева наше време и
музеја, изложби као способност вредновања и
и јача потребе критичког односа савременог тренутка.
код ученика за Овакав приступ доприноси
чување непосредности доживљаја ликовног
културних чина и поспешивању имагинативних и
добара и креативних могућности ученика те је
естетског од три елемента у структури програма,
изгледа средине креативност, која у ствари значи
у којој ученици способност да се нађу нова решења за
живе и раде; један проблем или нови начини
ствара услове да уметничког израза.
се упознавањем
ликовних
уметности боље
разумеју
природне
законитости и
друштвене
појаве;
омогући
разумевање
позитивног
емоциналног
става према
вредностима
израженим у
делима
подручја
уметности;
развија
способности за
препознавање
основних
својстава
традиционалне,
модерне и
савремене
уметности.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ ЧУВАРИ
ПРИРОДЕ
5.разред
ОПЕРАТИВНИ ИСХОДИ НАЧИНИ

Циљ наставе Задаци наставе – препознаје Садржаји програма
изборног предмета УПОЗНАЈ проблем, изборног предмета
предмета чувари природе ЖИВИ СВЕТ планира чувари природе
чувари су да ученици: СВОЈЕ стратегију имају тенденцију
природе јесте развијају ОКОЛИНЕ решавања и појачаног
развијање образовање за решава проблем развијања знања у
функционалне заштиту примењујући односу на први
писмености из животне знања и циклус,
области средине; вештине програмски
заштите развијају стечене у континуитет и
животне вредности, оквиру даљу развојну
средине, ставове, различитих концепцију
усвајање и вештине и предмета и заштите животне
примена понашање у ваншколског средине и
концепта складу са искуства. одрживог развоја.
одрживог одрживим – прикаже и Наведени садржаји
развоја и развојем; образложи програма поред
остваривање развијају здрав резултате основног
образовања о однос према истраживања са теоријског
квалитету себи и другима; аспеката приступа поседују
живота. умеју да на очувања и активан приступ
основу животне који је усмерен ка
стечених знања средине, практичној
изаберу ЗНАЧАЈ биодиверзитета реализацији ван
квалитетне и ЖИВОГ и здравља, учионице и ка
здраве стилове СВЕТА ЗА усмено, писано, изради малих
живота; ЧОВЕКА графички или пројеката. Овако
примењују одабраном конципиран
рационално уметничком програм даје
коришћење техником; велике могућности
природних – користи ИКТ наставницима и
ресурса; за ученицима да га на
препознају комуникацију, креативан начин
изворе прикупљање и реализују сходно
загађивања и обраду условима,
уочавају података и могућностима и
последице; представљање времену.
стичу резултата Улога наставника
способност за истраживања; је да уз примену
уочавање, – вреднује различитих метода
формулисање, утицај својих рада подстичу и
анализирање и ПОМОЗИМО навика у усмеравају
решавање ДА заштити интересовање и
проблема; ПРЕЖИВЕ животне креативност
развијају средине и ученика у
радозналост, биодиверзитета; покушају да
активно – активно самостално објасне
учествовање и учествује у узроке и последице
одговорност; акцијама које су човековог дејства
поседују усмерене ка на животну
развијену свест заштити, средину.
о личном обнови и Оперативна
ангажовању у унапређењу разрада
заштити и животне програмских
очувању средине и садржаја
животне биодиверзитета; препуштена је
средине, – повеже значај наставницима који
природе и очувања сами креирају
биодиверзитета животне време, место
. средине и извођења и број
биодиверзитета часова за одређене
са бригом о теме.
сопственом и
колективном
здрављу;
– одговорно се
себи,
сарадницима,
животној
средини и
културном
наслеђу;
– аргументује
своје ставове
према еко-
култури и
култури
свакодневног
живљења;
– сарађује у
ЈА ЧУВАМ тиму,
ПРИРОДУ поштујући
разлике у
мишљењу и
интересима,
дајући лични
допринос
постизању
задатог циља;
– критички
процени
сопствени рад и
рад
сарадника у
групи;
– критички се
употреби и
злоупотреби
природе.
КУЛТУРЕ
5.разред

род и књижевну читају се песме, басне, бајке,
врсту;уочава обележја шаљиве народне приче, игрокази,
народне песме; одломци из романа.
разликује врсту
песме;упознаје се с Књижевни текстови су разврстани
усменом књижевном и КЊИЖЕВНОСТ
историјском епика и драма. Избор дела је
баштином;развија -Граматика
свест о културним и прилагођености узрасту.
историјским -Правопис
чињеницама опеваним При реализацији програма
Циљ наставе и у усменим епским и -Ортоепија наставник треба да успостави
учења мађарског лирским корелацију са другим наставним
језика са песмама;уочава лирске предметима.
елементима слике, мотиве и стална
националне изражајна средства у
културе је народној
стицање знања о књижевности;разликује
особеностима речи као лексиколошке
мађарског језика, јединице;разликује
базирани на поређењу са језичним
књижевности и промењиве од
садржајима који се обрађују на
културе, као и непромењивих ЈЕЗИК И
часовима српског језика. Акценат је
развијање речи;препознаје ЈЕЗИЧКА
стављен на разликама у језичкој и
способности и граматику;зна правила КУЛТУРА
правописној норми. Кроз наставне
вештине у писању;препознаје
садржаје ученици овладавају
употребе језика у глаголске облике у
стандардним мађарским језиком.
различитим свом основном
животним, значењу; разликује
свакодневним главне и зависне
комуникацијским реченичне чланове (у
ситуацијама, типичним
развијање свести примерима);доследно Ученици се упознају са
о сопственом примењује правописну националном културом кроз
националном норму у употреби НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
идентитету, великог слова, КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
вредновању састављеног и издвојене садржаје који су уско
властитог растављеног писања повезани са традицијом и историјом
културног речи, управног Мађара.
стваралаштва и говора;говори јасно
стваралаштва поштујући
других народа. књижевнојезичку
чита књижевне и Са појединим елементима медијске
неуметничке писмености ученици су већ
текстове;користи упознати кроз наставу српскога
различите облике : језика. Потребно је направити
дескрипцију (портрет и МЕДИЈСКА корелацију да би проширили знања
пејзаж), препричавање КУЛТУРА о појму дечијег часописа, радија,
у 1. и 3. лицу, телевизије и филма. Кроз ове
дијалог;саставља појмове ученици се постепено
говорени или писани уводе у свет медијске уметности.
текст о доживљају
књижевног дела и на
теме из свакодневног
живота и света маште
издвајајући главне
идеје и пратећи њихов
развој, проналази
емисије.

КУЛТУРЕ
5.разред

Циљ наставе и -одређује књижевни Што се тиче књижевних текстова,
учења русинског род и књижевну у петом разреду читају се песме,
језика са врсту;уочава обележја басне, бајке, шаљиве народне
елементима народне песме; приче, игрокази, одломци из
националне разликује епску од романа.
културе је лирске песме;упознаје
стицање знања о се са усменом КЊИЖЕВНОСТ Књижевни текстови су разврстани
особеностима књижевном и по књижевним родовима - лирика,
русинског језика, историјском -Граматика епика и драма. Избор дела је
књижевности и баштином;развија заснован на принципу
културе, као и свест о културним и -Правопис прилагођености узрасту.
развијање историјским
способности и чињеницама опеваним -Ортоепија При реализацији програма
вештине у усменим лирским наставник треба да успостави
употребе језика у песмама;уочава лирске корелацију са другим наставним
различитим слике, мотиве и стална предметима.
животним, изражајна средства у
свакодневним народној
комуникацијским књижевности;разликује
ситуацијама, речи као лексиколошке
развијање свести јединице;разликује
о сопственом промењиве од
ЈЕЗИК И часовима српског језика. Акценат је
националном непромењивих
ЈЕЗИЧКА стављен на разликама у језичкој и
идентитету, речи;препознаје
КУЛТУРА правописној норми. Кроз наставне
вредновању граматику;зна правила
властитог у писању;препознаје
стандардним русинским језиком.
културног глаголске облике у
стваралаштва и свом основном
НАЦИОНАЛНА Ученици се упознају са
стваралаштва значењу; разликује
КУЛТУРА националном културом кроз
других народа. главне и зависне
садржаје из књижевности, језика и
реченичне чланове (у
језичке културе, као и кроз неке
типичним примерима);
издвојене садржаје који су уско
доследно примењује
повезани са традицијом и историјом
правописну норму у
Русина.
употреби великог
слова, састављеног и
растављеног писања
речи, управног
поштујући
пејзаж),
препричавање ,
развој, проналази уводе у свет медијске уметности.
емисије.
3.6. Наставни програм за шести разред

6. Разред
ИСХОДИ САДРЖАЈИ/ТЕМЕ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

ЦИЉ
Циљ наставе - увођење ученика у -граматика - препознавање гласова
српског језика грађење речи; -правопис - препознавање гласовних промена у
јесте да ученици -упознавање са -језичка култура речима
овладају гласовним системом; -књижевност - разликовање врста творбе
основним -упознавање гласовних - препознавање глаголских облика:
законитостима алтернација, њихово аорист; имперфекат;
српског уочавање у грађењу и плусквамперфекат;
књижевног језика промени речи; - препознавање неличних именичких
на којем ће се -утврђивање знања о заменица (упитно-односне,
усмено и писмено значењу и функцији неодређене, опште, одричне);
правилно неличних именичких препознавање придевских заменица
изражавати, да заменица и придевских -препознавање зависних и независних
упознају, доживе заменица; односа међу реченицама у сложеној
и оспособе се да -стицање основних реченици
тумаче одабрана знања о грађењу и -препознавање независних
књижевна дела, значењима глаголских предикатских реченица (појам
позоришне, облика (аорист; комуникативне функције)
филмска и друга имперфекат;
уметничка плусквамперфекат)
остварења из -проширивање знања о - правилно употребљавање речце ли,
српске и светске сложеној реченици; речце не и речце нај (понављање)
баштине. - разликовање - правилно писање имена васионских
независних тела и других властитих имена
предикатских реченица - правилно писање имена улица,
према комуникаивној тргова, установа, предузећа,
функцији организација и празника (понављање)
-оспособљавање ученика - правилно писање глаголских облика,
за уочавање разлике одричних придевских заменица са
између дугих акцената; предлозима, заменица Ви и Ваш у
-оспособљавање за обраћању и узвика
уочавање и тумачење - примењивање стеченог знања из
узрочно- праксе говора и писања
последичних веза у -поступно и систематично упознавање
уметничком правописа српског језика
тексту, за исказивање -правилно растављање речи на крају
властитих судова и реда
закључака приликом - примењује правописна решења у
анализе текста и у вези са гласовним променама
разним -правилно примењивање усвојене
говорним ситуацијама; правописне норме, уочавање и
-развијање способности исправљање погрешно написаног
за уочавање и тумачење -препознавање погрешно написаних
емоција, мотива и речи и израза у тексту и исправљање
песничких слика у грешака
лирском тексту; -ученик ствара навику да користи
-постепено упознавање Правопис као уџбеник
структуре осно
вних облика усменог и - уочавање кратких и дугих
писменог изражавања слогова, наглашених и
према захтевима ненаглашених слогова и паузе
програма. - ученик уме правилно да изговара
гласове:е,р,с,з, ћ,ч,џ
- препознавање наглашених речи и
изговорних целина
- оспособљавање ученика за
уочавање разлике у квантитету
акцента
- ученик уме да разликује дуге и
кратке акценте
- ученик уме да разликује
интонацију упитних реченица
- ученик уме да повеже интонацију
и паузе везане за интерпункцијске
знакове: запету, тачку и запету и
три тачке
- савладавање елемената
изражајног читања и казивања
текстова, одређених програмом
- оспособљавање ученика за
самостално, планско и
економично препричавање,
причање, описивање,
извештавање, те за обједињавање
разних облика казивања (према
захтевима програма)
- препознавање аугментатива,
пејоратива, деминутива,
хипокористика
- увежбавање и усавршавање
гласног читања и читања у себи
(доживљеног –изражајног,
интерпретативног,
истраживачког; читање са
разумевањем, логичко читање
у складу са врстом текста
(књижевним и осталим
текстовима)
- ортоепске вежбе
- ортографске вежбе
- диктат и аутодиктат
- лексичке вежбе
- семантичке вежбе
- израда и анализа домаћих
писмених задатака
- читање текста
- тумачење текста
- стицање знања о
књижевнотеоријским
појмовима (народна и
уметничка књижевност)
- примењивање аналитичко-
синтетичких поступака при
обради текстова
- оспособљавање ученике за
самосталан исказ,
истраживачку делатност и
заузимање критичког става и
карактеризацију ликова
- упознавање ученике са
књижевним појмовима уз
обраду одговарајућих текстова
и извођење драмског текста
- оспособљавање ученика да
препознају реалне и
фантастичне садржаје
- поступно и самостално
тумачење књижевног текста
(ток, радња, ликови, порука)
- усвајање књижевних појмова
према захтевима програма
- упознавање структуре и
анализе епског дела с
посебним освртом на лик
- оспособљавање за уочавање и
тумачење главних ликова и
песничких слика
- усмеравање ученика да
самостално истражују и
заузимају критичке ставове о
поступцима ликова
- охрабривање ученика да
слободно испољавају своје
утиске и осећања изазвана
применом песничког језика
- организовање вежби
изражајног читања и
рецитовања на одабраним
лирским и епским текстовима
- у раду на књижевном тексту
примењивање методе
интерактивног учења
- давање упутстава за
истраживачи рад паровима и
поједицима унапред
- давање упутстава ученицима
за самосталан рад
- формирање читалачког укуса
код ученика
- развијање способности
вредновања књижевног текста
-оспособљавање за уочавање
откривање теме, идеје, врсте
строфе, стихова и риме
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА MAЂАРСКИ ЈЕЗИК

6. разред
ИСХОДИ НАЧИНИ
A magyar nyelv A tematikai IRODALOM Az 6. osztályos tanterv (az 5.
oktatásának és egység/terület osztályos tantervvel
tanulásának célja, feldolgoását összhangban) magában
hogy a tanuló ápolja követően a diák NÉPKÖLTÉSZET foglalja a Magyar nyelv és
a magyar nyelvet, képes lesz: irodalom tantárgy oktatási
helyesen használja a Feldolgozásra szánt céljait, feladatait, a tematikai
különfelé ‒ Ismeri a szövegek egység/terület kimeneteit. A
kommunikációs tantervben előírt tanterv különválasztja az
szituációkban, alapművek címét és Kötelező szövegek irodalmi ismeretek, nyelvtani
beszédben és szerzőjét. ismeretek és nyelvkultúra
írásban; az irodalmi Népköltészet és feladatrendszerét, majd
művek olvasása és ‒ Felismeri az műköltészet összefüggésbe is hozza őket
értelmezése révén irodalmi mű összekapcsolása: szerelmi egymással. A tanterv célja a
fejlessze jellemző vonásait. dal, kesergő, bujdosóének. kortárs szemléletű irodalom-
képzelőerejét, Pl. Annyi bánat (kesergő) és nyelvtantanítás
esztétikai-művészeti ‒ Meghatározza az és József Attila: Ringató. megvalósítása. Az irodalmi
tudatosságát és irodalmi mű ismeretek tananyag kötelező
kifejezőkészségét, témáját, fő Monda és népi anekdota és kiegészítő (ajánlott)
kritikai és erkölcsi motívumait és (utalások a regionális tananyagra tagolódik (egy-
ítélőképességét; szereplőit; vonatkozásokra is) egy szerzőnél több művet is
alapvető összefoglalja, javasoltunk elemzésre
tájékozottságot reprodukálja a Olvasmányok a magyar (a/jelzi), ezekből a tanár
szerezzen az cselekményt. népköltészetről (Penavin válogathat: az
irodalomtörténet és - Olga, Jung Károly, Voight olvasmányjegyzék ily módon
elmélet, az általános ‒ Felismeri és Vilmos, Dömötör Tekla bővül és lehetőséget ad a
és magyar megkülönbözteti a kortárs szövegek tanórába
nyelvészet, valamint való beemelésére, előtérbe
a mediális prózai és verses stb. írásaiból) kerül az anyanyelvi
írásbeliség terén; az formákat. kommunikáció problémaköre,
interdiszciplinaritás Népszokások és népi a digitalizálódó világ számos
jegyében ‒ Megkülönbözteti színjáték változása, a műfajok
összefüggésbe hozza a népköltészetet a gazdagodása, a
a nyelvet és műköltészettől, a Kiegészítő és ajánlott kompetenciafejlesztés és az
irodalmat más szépirodalmi szövegek önálló tanulás (az élethosszig
művészeti ágakkal és szöveget a nem tartó tanulás) képességének
tudományterületekke szépirodalmi Lázár Ervin: A fejlesztése. A tanterv
l; bevezesse a tanulót szövegektől. kovács/Lehel kürtje megnyitja az intermediális és
a tudományos interdiszciplináris
gondolkodásmódba; ‒ Felismeri az A csóri boszorkány diszciplínákat, és alkalmat ad
értékelje és becsülje epikai, drámai és a projektmódszer
a nemzeti értékeket lírai szövegek Beckó vára megvalósítására.
és hagyományokat, beszélőjét.
fogadja el a Különbséget tesz Csörsz és Délibáb Az anyanyelvi órák feladata a
különböző kultúrákat szerző és nyelvi rendszerről szerzett
és fejlessze az narrátor/lírai én Irodalmi alapfogalmak tudás alapján a szófajok
interkulturális között. felismerése, megnevezése, a
kommunikációt; A szöveg formája: vers, jellemző jegyek
alapozza meg és ‒ Különbséget tesz próza. Műnemek: líra, összegyűjtése, magyarázata
bővítse a az epikus közlés epika, dráma. Műköltészet (definíció, fürtábra,
kulcskompetenciákat alapformái, az és népköltészet. Szerző pókhálóábra, gondolattérkép,
, amelyek képessé elbeszélés (költő, író), lírai én, folyamatábra, faháló,
teszik őt a minőségi (narráció), a leírás, elbeszélő. Műfaji memóriavázlat, táblázat,
életvitelre, a az elbeszélői ismeretek: dal, tájleíró szóháló, kérdésháló, témaháló
munkára, az reflexió és a költemény, ballada, mese, készítése közösen vagy tanári
önmegértésre és az dialógus között. monda és fajtái, anekdota, segédlettel), a nyelvi tervezés
élethosszig tartó elbeszélés, novella, megvalósítása. A szófajra,
tanulásra. ‒ Meg tudja regény, levél, mesejáték. szóalakra szóképzésre
állapítani a vonatkozó ismeretek
cselekmény helyét Az ütemhangsúlyos megfogalmazása fontos
és idejét. verselés. Az időmértékes feladatunk. Végeztessünk
verselés alapjai: a rövid és gyakorlatokat a szófajok
‒ Felismeri az hosszú szótag fogalma. helyesírásának a
idézetet a biztonságossá tételére, a
szövegben. Mesetípusok, a népmese szóelemzés
jellemzői, motívumai, alkalmazására./Gyakorlatok a
‒ Felismeri és szimbólumai. tanult nyelvtani,
megnevezi a költői Mesemondás. A nyelvhelyességi ismeretek
jelzőt, mesepoétika alapfogalmai. tudatos alkalmazására,
megszemélyesítést, Népi színjátékok. szövegjavítás, fokozott
hasonlatot, önállósággal./
metaforát,
szimbólumot, LÍRA A hatékony önálló tanulás, a
szinesztéziát, tanulási technikák tanítása
ismétlés formáit, Feldolgozásra szánt fontos feladata a tanárnak. A
áthajlást, költői szövegek tanulási stratégiák közül
kérdést. részesítsük előnyben az RJR-
Kötelező szövegek modellt. Minden készség
‒ Elhelyezi a vagy ismeret megtanulásának
tantervben előírt Kosztolányi Dezső: Az alapjául a korábbi készségek
kötelező irodalmi iskolában hatvanan és ismeretek szolgálnak. Ha
műveket az vagyunk (válogatás A az új ismereteket be tudjuk
alapvető irodalmi illeszteni a korábbi
kontextusokban szegény kisgyermek ismereteink, tapasztalataink
(magyar panaszai ciklusból) rendszerébe, akkor tudjuk
irodalom/világiroda Csacsi rímek (Válogatás) ezeket elsajátítani. Ezért a
lom, tanulási folyamat első
régi/újabb/kortárs, Ady Endre: Fölszállott a összetevője a témával
szóbeli/szerzői). páva/Karácsony/Föl- kapcsolatos korábbi
földobott kő készségek, ismeretek
‒ Képes a Juhász Gyula: Tiszai csönd aktivizálása, felidézése. A
következő ráhangoló kérdések nemcsak
szépirodalmi Radnóti Miklós: Éjszaka a régi ismeretek mozgósítását
szövegelemek Varró Dániel: Túl a szolgálhatják. Olyan kérdés is
meghatározására és Maszat-hegyen „ráhangol”, ami izgalmas, új
példákkal való (Naptárvers) problémát vet fel, ami
illusztrálására: József Attila: Nyár kíváncsivá teszi a diákot az
motívum, téma, óra témája iránt. Ez a tanulási
fabula, a Radnóti Miklós: Bájoló szakasz a ráhangolódás. Ez
cselekmény helye szükséges, de nem elégséges
és ideje, főszereplő, Szabó T. Anna: A róka feltétele a tanulási
mellékszereplő stb. folyamatnak. Szükség van a
Anyaversek a magyar és a motivációra, az ismeretek
‒ Az irodalmi világirodalomban elsajátításnak indítékára.
művekben a (válogatás): pl. Csoóri Ennek felkeltésével a tanárok
szövegrészletek, a Sándor: Anyám fekete általában élnek is, ám a
hősök és a rózsa, József Attila: motivációval nemcsak fel kell
helyzetek alapján Anyám, Kosztolányi kelteni az érdeklődést, hanem
felismeri a Dezső: Anyuska régi képe, lehetőség szerint fent is kell
műnemet és a Pilinszky János: Anyám, tartani egész órán ezt a
műfajt. Szergej Jeszenyin: Levél motivált állapotot. Ezt segíti,
anyámhoz stb. József ha a tanulóknak elmondjuk az
‒ Ismeri és Attila mama-verseinek egyes részcélokat, hogy mit
megnevezi a kiemelése. miért csinálunk a tanulási
következő folyamatban. Ezt követi a
fogalmakat: Kiegészítő és ajánlott jelentésteremtés szakasza. Ez
monda, mítosz, szövegek lehet az új dolgokról való
elbeszélő tapasztalatszerzés, vagy a
költemény, dal, Esti Kornél rímei korábbi tapasztalatokkal való
tájleíró költemény, (Válogatás) szembesítés. Lehet az
ballada, elbeszélés, Kosztolányi Dezső: A újonnan szerzett készség
novella, regény, játék/Néha már gondolok gyakorlása, felismertetés
levél, episztola, a szerelemre vagy az ismeret tudatosítása.
mesejáték. Logikailag fontos, hogy az új
Irodalmi alapfogalmak tapasztalatot mindig ennek a
‒ Ismeri és szakasznak az elején
megkülönbözteti, A költő és a lírai én. Lírai szerezzék a tanulók. Csak
(jellemző vonásait műfajok. A motívumok és ezután köthetjük,
kiemeli) az költői képek mint a lírai szembesíthetjük az előzőkkel.
átmeneti műfajokat mű kompozíciójának A rendszerbe való beillesztés
(ballada). elemei. A lírai formanyelv az elsajátítás után történjen
jellemzői: képiség, ritmus, meg, mert amíg nem vagyunk
‒ Felismeri és szerkezet. Rímfajták. valaminek a birtokában, azt
megnevezi az átvitt Kötött és szabad vers. nem tudjuk beilleszteni. Az
jelentést. Szóképek és utolsó szakasz a reflektálás,
stíluseszközök: alliteráció, annak tudatosítása, milyen új
‒ Ismeri és az ismétlés fajtái, hasonlat, ismerettel gyarapodott a
megnevezi a megszemélyesítés, tudásunk, miben mélyedtünk
következő metafora, szimbólum, el. Ekkor rátekintünk a
fogalmakat: szinesztézia, ellentét, tanulási folyamatra, esetleg a
meseelem, fokozás, soráthajlás, költői tanulságokat is levonjuk.
meseformula, jelző, állandó jelző,
bevezetés, ismétlés, irónia, Az IKT-eszközök használata
kibontakozás, hangutánzás és mindennapos, ehhez a
bonyodalom, hangulatfestés. Költői kihíváshoz a magyar órákon
tetőpont, megoldás, kérdés. A denotatív és is alkalmazkodnunk kell. A
valószerű és konnotatív jelentés. levélírás szokásai, az
valószerűtlen üzenettovábbítás módjai
elemek, konfliktus. EPIKA gyökeresen átalakultak.
Ennek nyelvi kultúráját
‒ Megnevezi a Feldolgozásra szánt nekünk kell megtanítani.
leírás formáit: szövegek Azoknak is, akik számára az
személyleírás, eszközhasználat természetes,
tárgyleírás, Kötelező szövegek és azok számára is, akiknek
tájleírás. szociokulturális háttere csak
A műnemek ötvöződése a az iskolában ad lehetőséget az
‒ Felismeri és balladában: Arany János: elektronikus ismerethordozók
megnevezi a A walesi bárdok/Mátyás használatára.
rímfajtákat és a anyja.
refrént, hasonlatot, Orbán Ottó: A walesi Az anyanyelvi nevelésben ne
metaforát, pártok abból induljunk ki, hogy a
megszemélyesítést, diák nem tudja használni az
ellentétet, fokozást,Kosztolányi Dezső: Házi anyanyelvét, mert ezzel
hangutánzást és dolgozat elidegenítjük a tanulót saját
hangulatfestést. A légy motívuma és a anyanyelvétől. Inkább
várakozás problémája: használjuk a diákok saját
‒ Felismeri és Mándy Iván: A nyelvi tapasztalatait és
értelmezi a tanterv légyvadász/A légyvadász kreativitását. Ne
által kötelezően sétája és mechanikusan gyakoroltassuk
előirányzott a leíró nyelvtani ismereteket a
egyszerű szövegek Nagy Lajos: A légy mindennapi életben
konfliktushelyzeteit hasznosítható tudás és
, a hősök Gobby Fehér Gyula: Az képességek átadása helyett.
jellemvonásait, s ujjak mozgása Ne szakadjunk el a
velük kapcsolatban Németh István: Színötös valóságtól, használjuk azokat
megállapítást tesz, Gion Nándor: A postás, az eszközöket, amit az e-
véleményt formál. aki egy ujjal tudott fütyülni kommunikáció ad, illetve
mindig a naponta használt
‒ A szépirodalmi Danilo Kiš: A fiú és a nyelv példáiból induljunk ki!
művek tudatos, kutya A nyelvtani jelenségeket
igényes olvasójává Fazekas Mihály: Lúdas szövegekben vizsgáljuk!
válik. Matyi (részlet) és filmes
kapcsolatok Az íráskészség fejlesztése
‒ Tiszteli a nemzeti folytatódik az 6. osztályban.
irodalom és kultúra Mark Twain: Tom Sawyer Az írásbeli dolgozatokon
hagyományait. kalandjai (részletek) kívül a fogalmazástanítás és a
kreatív írás legújabb
‒ Képes esztétikai Interjúk kortárs írókkal, eredményeinek
élmény átélésére, művészekkel. felhasználásával
befogadására. gyakoroltatjuk a
Kiegészítő és ajánlott szövegalkotást, amelyekben
‒ Változatos önálló véleményformálásra,
olvasási egyéni látásmód kialakítására
szövegek törekszünk. Az elbeszélő
fogalmazás mellett ajánlatos
Parti Nagy Lajos: A gyakoroltatni a jellemzést és
pecsenyehattyúk a leíró fogalmazást, az
interjúk írását, a társadalmi
Garaczi László: Kúnó, a kommunikációban használt
zöld diómanó szövegtípusokat (űrlap
kitöltését, kérvény,
Jódal Rózsa: Figyellek, jegyzőkönyv stb.) is. Ezekre
világ! Hadaró Jutka (jellemek, leírások) külön
kalandjai/részlet/ rámutatunk az irodalmi
alkotások értelmezése során.
Csukás István: A tanulókkal megismertetjük
Keménykalap és a vázlatkészítést, valamint az
krumpliorr irodalmi kézikönyvek
tartalmát és használatát,
Jonathan Swift: Gulliver ugyanakkor a kommunikáció
utazásai (részletek) új lehetőségeiről is
stratégiákat tájékozódunk. A tanulók
alkalmaz. figyeljék meg a kor technikai
Kosztolányi Dezső:
Fánika fejlődésének nyelvi vetületeit
‒ Tudatosan gyűjt a világhálón, valamint az
információkat
Móricz Zsigmond: Fillentő SMS-ek nyelvét, rövidítéseit,
(nyomtatott, a nyelvi attitűdök változását.
audiovizuális, Digitális kompetenciájukat
Ivo Andrić: Aska és a
elektronikus néhány internetes
farkas
forrásokból) iskolai szövegtípus/műfaj formai és
feladataihoz. tartalmi jellemzőinek
megfigyelésével fejlesztjük.
‒ Könyvtárba jár,
Szerző és elbeszélő. Epikai
és önállóan választ
műfajok. Az
irodalmi alkotást,
elbeszélésmód
képes naplót
sajátosságai: egyes szám
vezetni vagy
harmadik személyű és én-
portfóliót
elbeszélés; jellemzés;
összeállítani
párbeszéd. Leírások (táj-,
olvasmányairól.
személy-, tárgyleírás). Az
epikai művek szerkezeti
egységei. A szereplők
jellemzésének eszközei:
beszéd, tettek, külső
tulajdonságok,
életfelfogás, erkölcsiség.
Paródia. Népiesség.
DRÁMA
Feldolgozásra szánt
szövegek
Beszédes István:
Rozsdaszín (részletek)
Gabnai Katalin: Tánc és
dráma
Kiegészítő és ajánlott
szövegek
Gimesi Dóra színházi

meseadaptációi
Szabó T. Anna: Téli rege
Drámai műfajok: komédia,

tragédia; egyfelvonásos;
rádiódráma.
A dráma jellemzői:
felvonás, jelenet,
szereplők, monológ,
dialógus. Népi dramatikus
játékok. Adaptációk.
ISMERETTERJESZTŐ
ÉS INFORMATÍV
SZÖVEGEK
(2 mű kiválasztása)
Válogatás könyvekből,
enciklopédiákból és
gyermeklapokból
HÁZI OLVASMÁNY
(3 kötelező + 1 választható
mű feldolgozása)
Kötelező közös
olvasmányok
Arany János: Toldi (órán

is feldolgozható)
Molnár Ferenc: A Pál
utcai fiúk
Gion Nándor: A
kárókatonák még nem
jöttek vissza
Ajánlott közös
olvasmányok
Berg Judit: Galléros Fecó

naplója
Lux Alfréd: Éjszakai
dolgozatjavítás
Jeff Kinney: Egy ropi
naplója
Szabó T. Anna: A
Fűszermadár
Eric Knight: Lassie
hazatér
Gaston Leroux: Az
operaház fantomja
Lauren Brooke: Hazatérés

Thomas Brezina:
Kiakasztasz, tesó!/Fiúk
kizárva sorozatból/
JoNesbø: Idővihar a
kádban
Mark Twain: Huckleberry
Finn kalandjai
Böszörmény Gyula: Gergő
és az álomfogók
Varró Dániel: Szívdesszert

Michael Ende:
Momo/Varázslóiskola
Németh István: Bühüm
meg a lotyogi
Fekete István: A koppányi
aga testamentuma
Janikovszky Éva: Velem
mindig történik
valami/Égig érő fű
Erich Kastner: A két Lotti
Kontra Ferenc: A halász

fiai
Charles és Mary Lamb:
Shakespeare-mesék
Szabó Magda: Abigél
Mosonyi Alíz:
Boltosmesék vagy
meseátírások
Egy aktuális kortárs mű

beépítése.
Projektmunka vagy
portfólió
(javaslatok):
‒ A feldolgozott művek
intertextuális (pl. Geszti
Péter: Levél Nemecsek
Ernőnek), filmes és
színházi kapcsolatai
– Mátyás király és a
reneszánsz udvar
– Lovagprojekt (lovagi
erények, szokások,
öltözködés, zene, lovagi
játékok, lovagkirályok
stb.)
– A víz világnapja (Szabó

Lőrinc: Országos eső,
Petőfi Sándor: Tisza,
Móricz Zsigmond:
Tiszaháton, ahol gyerek
voltam, József Attila: A
Dunánál, Morten A.
Strøksnes: Tengerkönyv
(részletek), Tolnai Ottó:
Sirálymellcsont, Benedek
Szabolcs: A fiumei cápa
(részletek), Claudio
Magris: Duna (részletek)
stb.)
– Szabadkai és palicsi
Kosztolányi-emlékek vagy
a lakóhelyhez köthető más
hasonló projekttéma
(regionális és helyi
kultuszok)
– Fordításműhely
– Nők a tudományos
életben
– Írók és a sport
– A légy a mitológiában,
az irodalomban, a
filmművészetben és a
populáris kultúrában
– A görög mondavilág és
mai világirodalmi átírásai
(pl. Rick Riordan: Percy
Jackson és a görög
istenek)
– A kamasz az
irodalomban (Molnár
Ferenc: A Pál utcai fiúk,
Gion Nándor: A
kárókatonák még nem
jöttek vissza, Mándy Iván
Csutak-regényei, Mark
Twain: Tom Sawyer
kalandjai, Bálint Ágnes
Lufi-regényei, Lázár Ervin
kamaszhősei stb.)
– Ikerítések, párbeszédek
(pl. Petőfi és Arany János,
Kosztolányi Dezső és
Csáth Géza, Bartók Béla
és Kodály Zoltán (irodalmi
vonatkozások is), Tolnai
Ottó és Domonkos István,
Szenteleky Kornél és
Csuka Zoltán, Karinthy
Frigyes és Stanislav
Vinaver, Than fivérek stb.)
– Egy mesemotívum
interdiszciplináris
megközelítése (pl. tündér,
óriás, sárkány, a
mesehősök átváltozásai,
ládika)
– Hegytoposz és
metaforikus táj az
irodalomban: pl. Térey
János: A Legkisebb
Jégkorszak (Negyedik
könyv, IV. fejezet –
részlet)
– Nyelvtudósok kutatásai
és életpályájuk
– Ökoirodalom,
zooirodalom
A tematikai NYELVTAN
egység/terület
feldolgoását
követően a diák ‒ A szófajok alaktani és
képes lesz: jelentésbeli jellemzői,
képzésmódjuk. A szófajok
‒ Érthető, rendszere.
nyelvtanilag
kifogástalan ‒ Az ige (fogalma,
mondatokat képzése, szerepe a
szerkeszt. A szövegkörnyezetben és
szövegben helyesírása. Igeidők.
felfedezett hibákat Igemódok. Kiejtés szerinti,
képes kijavítani. szóelemző írásmód; az
igekötők szerepe az ige
– Felismeri és folyamatosságának és
megnevezi a tanult irányultságának
szófajokat kifejezésében; az igekötők
szójelentés alapján helyesírása;
toldalékos határozatlan/alanyi és
formában, határozott/tárgyas
mondatban és ragozású igék;az iktelen
szövegben, igék ikesek módjának
megfelelően toldalékolása; a felszólító
használja őket írott és feltételes módú igék
és beszélt helyesírása és nyelvhelyes-
szövegben. ségi kérdései (-nák ,-nék, -
suksük/szukszük-ragozás,
‒ Felismeri, a csinál, működik ige túl
megnevezi, gyakori használata; a múlt
megkülönbözteti, idejű, feltételes módú igék
rendszerezi az halmozása stb.).
alapszófajokat,
típusait, ‒ A főnév fogalma és
szerkezetüket, fajtái, szerepe a
szerepüket a szövegkörnyezetben,
szövegalkotásban helyesírása.
Névszóképzők. Köznevek
‒ Felismeri és és tulajdonnevek fajtái. A
megnevezi, tulajdonnevek toldalékos
megkülönbözteti, alakjai, -i képzős alakok.
rendszerezi az ‒ A régies írású
alapszófajokat, a tulajdonnevek helyes
határozószókat és ejtése és írása, a j hang
az igeneveket, ezek kétféle jelölése.
szövegbeli és
kommunikációs ‒ A melléknév (fogalma,
szerepét, valamint képzése, szerepe a
alkalmazásukat a szövegkörnyezetben,
kommunikációban. helyesírása).
Melléknévképző. A
‒ Felismeri melléknév jelei és ragjai.
(megnevezi, Az összetett melléknevek
szempontok szerint fokozása. A melléknév
rendszerezi, szerepe a leírásban. Rokon
megmagyarázza, értelmű és ellentétes
alkalmazza) a jelentésű melléknevek. Az
többszófajúságot. -i képzős melléknevek
helyesírási szabályai.
‒ Ismeri és
következetesen ‒ A számnév (fogalma,
alkalmazza a fajtái, képzése, szerepe a
helyesírási szövegkörnyezetben,
alapelveket, helyesírása). Betűvel és
valamint a számjeggyel írt
helyesírási számnevek, tőszámnév,
szabályok sorszámnév, törtszámnév,
többségét. a számnevek fokozása, a
számnevek toldalékolása,
‒ Megfigyeli, keltezés. A számnév és a
helyesen jelöli a határozatlan névelő.
hosszú és rövid
hangokat a ‒ A névmás (fogalma,
tőhangváltást fajtái, képzése, szerepe a
mutató főnevek és szövegkörnyezetben,
igék esetében is, a helyesírása). Személyes
hangkapcsolatokat, névmás: megszólítás,
helyesen írja a tegezés, magázás, ragozott
tulajdonneveket, a alakok. Birtokos névmás: a
földrajzi nevek birtokos szerkezet.
bonyolultabb Visszaható névmás és a
eseteit, az -i képzős visszaható ige. Kölcsönös
mellékneveket; az névmás. A mutató névmás
igekötős igék, a toldalékolása; a se, sem
névutós előtag. Hosszabb és
szerkezetek, az rövidebb alakok: e, ez,
alanyos, tárgyas, eme). A kérdő névmás.
határozós és Kérdés kérdő névmással,
birtokos kérdőszóval. A vonatkozó
szószerkezetek, névmás. Az aki, ami,
összetételek amely az összetett
helyesírásában mondatban. A vesszőre
magabiztos. vonatkozó szabályok. A
határozatlan és általános
‒ Az összetett névmás. A névmások
mondatok írásakor szövegszervező
többnyire jól szerepének megfigyelése,
központoz. alkalmazása a
– Ismeri és szövegalkotásban.
alkalmazza a
szótagolás és ‒ A határozószó. Gyakori
elválasztás határozószók írása,
szabályait. határozószók a mondatban.
A határozói igenév és a
‒ Ismeri és határozók „rokonsága”.
alkalmazza a
betűrend ‒ Az igenevek (fogalma,
szabályait. fajtái, képzése).
‒ Felismeri, A főnévi igenév fogalma,

megnevezi, képzése, személyragozása.
alkalmazza a Felszólítás főnévi
helyesírási igenévvel. A melléknévi
alapelveket. igenév fogalma, fajtái,
képzése. A befejezett
‒ Alkalmazza a melléknévi igenév
helyesírás- állítmányi szerepének
ellenőrző szemantikája és
programot. pragmatikája. Igekötős
‒ Felismeri és melléknévi igenevek
megnevezi a szórendje. A határozói
szóelemek fajtáit
(szótő, toldalék). igenév fogalma, képzése.
‒ Felismeri a Az igenevek történetbe
magyar és foglalása. A létige és a
valamely tanult, határozói igenév. Az
ismert idegen nyelv igenevek szerepe a
szerkezete közötti mondatban.
hasonlóságokat és
különbségeket. ‒ A viszonyszók. Névelő
(határozott és határozatlan
jelentés, névelő vagy
névmás); kötőszó
(mondatrész és
mondatkapcsolás,
vesszőhasználat
szabályai); névutó (idő,
hely stb. kifejezése
névutóval); segédige (fog,
volna, van, volt, lesz,
marad, múlik); igekötő
(jelentésmódosító szerep).
– A mondatszók.
Indulatszó fogalma, fajtái
(felelő-, kérdőszó,
tagolatlan mondat);
módosítószó és szerepei.
‒ A szavak közötti
kapcsolatok, állandósult
szókapcsolatok.
Jelentésmező.
‒ Többszófajúság.
– A magyar nyelv
szerkezetének
összehasonlítása a tanult
idegen nyelv hangtani,
szótani szerkezetével.
‒ A korosztálynak szánt
fontosabb sajtótermékek
fajtái, formái és szerkezeti
jellemzői.
‒ Információk gyűjtése,
adatok elrendezése,
lexikonhasználat.
‒ Helyesírási táblázatok,
fürtábrák, folyamatábrák
stb.
– A nyelvi tudatosság és a
nyelvi tervezés.
A tematikai NYELVKULTÚRA
egység/terület
feldolgoását ‒ A média: nyomtatott és
követően a diák elektronikus médiumok
képes lesz: (újságok, televízió, rádió,
világháló ‒ honlapok,
‒ Felismeri és hírportálok, blogok,
megnevezi a vlogok).
nyomtatott és
elektronikus média ‒ A hír fogalma és
fajtáit. jelentősége.
‒ Tájékozódik, ‒ Közösségi média.

információkat talál
a különféle ‒ Tájékozódás,
dokumentumtípuso információkeresés
kban, (betűrend,
korosztálynak tartalomjegyzék, utalók
szóló használatával) a különféle
kézikönyvekben. dokumentumtípusokban
(könyv, folyóirat, AV- és
‒ Képes nyelvileg elektronikus
kifejtett (explicit) dokumentum),
és nem kifejtett korosztálynak szóló
(implicit) kézikönyvekben (szótár,
információkat lexikon, enciklopédia),
kiszűrni a ismeretterjesztő
szövegből. forrásokban.
‒ Képes az –Fórum, blogbejegyzés

alapinformációk és írása.
eszmék
összehasonlítására ‒ Írói szótárak.
két vagy több
rövid, egyszerű ‒ Digitális írástudás, e-
szövegben. nyelvhelyesség: az e-
dokumentumok
‒ A rendelkezésére létrehozásához szükséges
álló információkat nyelvi és szedési
értékeli, tárolja, szabályrendszerek
rendszerezi. együttese, elektronikus
szövegek létrehozása (pl.
‒ Képes az beszámolók,
interneten való könyvismertetők, vázlatok,
kommunikációra és saját könyv, eseményre
együttműködésre. invitáló meghívók, listák,
e-mail, egyszerűbb űrlapok
‒ Ismeri a kitöltése).
helyesírási
alapelveket és A ‒ A helyesírást segítő
magyar helyesírás kézikönyvek (helyesírási
szabályainak szabályzat, szótár, digitális
használati módját. szótárak stb.) önálló
használata.
– Felismeri és
alkalmazza az ‒ Az állandósult
állandósult szókapcsolatok (szólások,
szókapcsolatokat. közmondások, szállóigék)
felismerése írásban és a
‒ Képes olyan beszédben.
szövegeket
létrehozni, ‒ Események és élmények
amelyekben a időrendi sorrendben
téma, a történő elmondása közös,
kompozíció, a illetve egyéni vázlat
tartalom és a stílus alapján.
megfelelnek a
feladatnak, a ‒ A természetben levő
szöveg tárgyak és jelenségek, a
rendeltetésének és mozgásában levő állatok
a címzettnek és személyek bemutatása
(célközönségnek). (rokon értelmű
melléknevek, főnevek,
‒ Értelmes és igék, hangulatfestő,
szabatos beszédre, hangutánzó szavak
helyes artikulációra segítségével).
törekszik,
igyekszik betartani ‒ Sikeresebb irodalmi
az igényes portrék és a megírásukhoz
nyelvhasználat felhasznált nyelvi
szabályait és kifejezőeszközök. A
elsajátítani a közvetlen környezetből
kódváltás alapvető választott egyén
képességét. bemutatása.
‒ Egyszerű – Kortárs írókkal,

szerkezetű szóbeli művészekkel, tudósokkal
vagy írásbeli készült interjúk elemzése.
szövegeket tud Interjúk íratása.
alkotni a leírás, az
elbeszélés és a ‒ Rövidebb szövegek
kifejtés eszközeit tartalmának összefoglalása
alkalmazva (és a szem előtt tartva az
célközönség esemény időrendjét és
összetételét szem mozzanatait (bevezetés, a
előtt tartva). cselekmény kezdete, a
cselekménymozzanatok
‒ Képes egyszerű kiemelése, a tetőpont és a
szöveget alkotni befejezés).
szóban vagy
írásban, amelyben ‒ A szóbeli elbeszélés:
valamely irodalmi film, tévéadás, szabadon
élményét írja le, választott dinamikus
vagy egy valós, jelenetek elmondása.
hétköznapi, illetve
képzeletbeli témát ‒ A nyelvi-stilisztikai
fejt ki, interjút kifejezőeszközök a leíró
készít valós vagy jellegű részletekben
képzelt (versben és prózában
személyekkel. egyaránt).
‒ Különböző céllal ‒ A retorika alapelvei (a
(pl. informálódás, konkrét fogalmak
tanulás, megnevezése nélkül).
önfejlesztés,
esztétikai élmény ‒ Önálló elbeszélő
átélése, szórakozás) fogalmazás készítése a
képes rövidebb, tanult nyelvi és helyesírási
egyszerűbb tudnivalók alkalmazásával,
szépirodalmi és felhasználva az
nem szépirodalmi anyaggyűjtés módjaival.
szövegeket (pl. Az írás folyamatának
egyszerű megtapasztalása, folytonos
szakszövegeket, ön- és társreakció. Az
tudománynépszerűs írásmű üzenetének,
ítő ismeretterjesztő céljának, befogadójának
szövegeket stb.) megfelelő szókincs
olvasni és saját használata.
szavaival
elmondani. ‒ Önálló vázlatkészítés
elolvasott irodalmi vagy
‒ Meg tudja ismeretterjesztő szövegről.
fogalmazni
véleményét, és ‒ Kérdések és írásbeli
igényes válaszok megfogalmazása
nyelvhasználatra a tanult olvasmányok,
törekedve megnézett filmek, színházi
(kódváltási előadások, meghallgatott
képességéhez zeneművek alapján.
mérten a sztenderd
nyelvváltozat – ‒ Szövegalkotás:
vagy legalább a különböző típusú
regionális köznyelv fogalmazások, levél. A
– normájához számítógépes
igazodva) szövegszerkesztés néhány
nyilvános szabálya.
beszédhelyzetben
képes kifejteni ‒ Élménybeszámoló
gondolatait. közösen elkészített vázlat
alapján, különös tekintettel
‒ Ismeri és a párbeszéd helyes
készségszinten alkalmazására.
használja a
kibővített magyar ‒ Leírás megadott vázlat
ábécé nyomtatott és alapján: A tájleírás
írott betűit, sorrendjének megoldása a
valamint az távolitól közeli felé, vagy
írásjeleket. fordítva. Rész-egész
viszonya valamilyen
‒ Érthető, sorrend szerint. Tárgy-és
nyelvtanilag személyleírás, jellemzés
kifogástalan (Nem felsoroljuk a
mondatokat tulajdonságokat, hanem
szerkeszt. megelevenítjük.)
‒ Írásban tudja a
szöveget tagolni Kreatív írásgyakorlatok.
(cím, bekezdések)
és makroszerkezeti ‒ A szöveg információinak
egységekre osztani és gondolatainak
(bevezetés, értelmezése és értékelése.
tárgyalás,
befejezés), illetve A szöveg cselekményének,
ezeket kreatív tartalmának, céljának
módon alkalmazni. megfelelő jegyzetelési
technika kialakítása
‒ A szövegben (kulcsszavas vázlat,
felfedezett hibákat tételmondatos vázlat,
képes kijavítani. grafikusan ábrázolt vázlat).
‒ Tud levelet írni, s ‒ A fogalmazási ismeretek

képes különféle (a téma meghatározása, az
űrlapokat és anyag kiválasztása és
formanyomtatvány elrendezése, a
okat kitölteni, legfontosabb szerkezeti
amelyekkel a részek megjelölése és az
mindennapi életben anyag szerkezeti részek
találkozik. Ezek szerinti csoportosítása).
elektronikus és
papír alapú ‒ Szövegalkotás az
változatait is tudja internetes műfajokban (pl.
alkalmazni. e-mail, komment). Az írás
nem nyelvi jeleinek
‒ Képes (betűforma, nagyság,
figyelemmel sorköz, margó, távolság,
követni és színek, kiemelések stb.)
megérteni a nyelv, megismerése.
az irodalom vagy
valamely egyéb A kézzel írt és a
művelődési terület számítógépes szövegek
tárgyköréből tartott különbözőségei és
előadásokat, s tud hasonlóságai.
jegyzetet készíteni.
‒ Az önálló és a tanári
‒ Meghatározott segítséggel történő
műfajokban anyaggyűjtés módjai.
témának,
kommunikációs ‒ Nyolc házi írásbeli
alkalomnak feladat a tanév folyamán
megfelelő kritikus, és azok órán való
egyéni szemléletű, elemzése, közös
nyelvi-stilisztikai értékelése, elbírálása.
szempontból példás
szövegeket, ‒ Négy iskolai dolgozat ‒
beszámolót alkot. kettő félévente (az írásmű
kidolgozása egy óra,
– Beszámolóját elemzés és javítás két óra).
prezentációval/posz
terrel teszi
szemléletesebbé.
‒ Valós vagy
képzeletbeli
tapasztalatokat,
szereplőket, illetve
eseményeket
bemutató
fogalmazást tud
írni.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК КАО НЕМАТЕРЊИ

6.разред
ПРОГРАМ А
ЗА УЧЕНИКЕ ЧИЈИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРИПАДА НЕСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА И

КОЈИ ЖИВЕ У ХОМОГЕНИМ СРЕДИНАМА
ЦИЉ ИСХОДИ
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
теми/области ученик ће
 Циљ учења  разуме и користи ЈЕЗИК Око 100 пунозначних и
Српског као предвиђени лексички помоћних речи;
нематерњег фонд; Граматички садржаји из
претходних разреда
језика јесте
 разуме и користи (понављање и увежбавање на
оспобљавање познатој и новој лексици);
ученика да се граматичке
Именице у генитиву с
служи конструкције усвајане предлозима од и до у
у претходним функцији одредби за место и
 српским разредима и време;
језиком на проширује их новим Прилози рано, касно, увек,
основном нивоу језичким садржајима; никад, често, ретко, дуго,
у усменој и зими, лети;
 примени у говору и Конгруенција атрибута и
писаној
писању правила: род и именице у номинативу и
комуникацији акузативу;
ради каснијег број именица у
Именица у инструменталу са
одговарајућем падежу, значењем средства и
 успешног конгруенцију друштва;
укључивања у атрибута с именицом Компаратив и
живот у типичним суперлативпридева и
заједнице и примерима; прилога;
остваривања Називи земаља и регија
 састави реченице са изведени суфиксима -ија, -
грађанских одредбом за средство ска;
права и и друштво;
дужности,
 искаже особине појма
 као и и начин вршења
уважавање радње у различитом
српске културе степену;
и развијање
интеркултуралн
ости као
темељне
вредности
 демократског
друштва.
  савладане (већ КЊИЖЕВНОСТ Милан Шипка: „Речи којима

усвојене) садржаје из се поздрављамо” (из књиге
књижевности повезује „Приче о речима”)
Народна басна: „Бик и зец”
са новим
Народна лирска песма:
књижевноуметничким „Мајка Јову у ружи родила”
текстовима и користи Владимир Андрић:
их у њиховом „Кошаркаш”, „Дај ми крила
тумачењу; један круг”
Народна прича: „Свијету се
 савладане (већ не може угодити”
усвојене) садржаје Народна бајка: „Биберче”
(или стрип Ђ. Лобачева)
Драган Лукић: „Где је торба”,
 из књижевности „Øàïóòàœå”
повезује са новим Никола Тесла: „Прича о
детињству” (одломак)
Гвидо Тартаља: „Микица иде
 књижевноуметничким на излет”
текстовима и Војислав Донић: „Школске
речи”
Èãîð Êîëàðîâ: „ÑÌÑ ïðè÷å:
 користи их у њиховом óïóòñòâî çà óïîòðåáóêœèãå”
Избор из часописа за децу
тумачењу;
 искаже сопствени
доживљај књижевног
дела
ученика), наставник бира још
 преприча (уз помоћ два текста која нису на
наставника и
постављених питања) овој листи.
кратак наративни
текст; Наставник бира 8 текстова за
обраду.
 препозна и именује
осећања лирског
јунака;
 драматизује (уз помоћ

наставника) одломак
прозног текста у
кратким дијалозима;
 препозна сличне
мотиве у књижевним
делима на матерњем
језику;
  разуме питања, налоге ЈЕЗИЧКА I. Лично

и информације у вези КУЛТУРА представљање:основне
са свакодневним информације о себи –
омиљене личне активности
активностима, II. Породица и људи у
људским особинама и окружењу:
поступцима; опис чланова породице и људи
у окружењу (физичке и
 исприча догађај у психичке карактеристике)
којем је учествовао у III. Живот у кући:
покућство (постељина,
неколико реченица
посуђе, кућни апарати);
 преприча кратак уобичајене дневне
активности током радне
једноставан íàðàòèâíè
недеље и викенда; празници
òåêñò; и прославе у породици
IV. Храна и пиће:
 учествује у кратком омиљена храна и пиће;
дијалогу о темама из зачини; врсте меса
свакодневног æèâîòà, V. Одећа и обућа:
ïîøòó¼óžè îñíîâíà опис одеће и обуће;
íà÷åëà âîåœà одржавање одеће и обуће
ðàçãîâîðà; VI. Здравље:
активности за очување
 искаже молбу, здравља
VII. Образовање:
извињење, честитање,
омиљени школски предмети;
захвалност, користећи дан школе; активности на
форме учтивог часу и на одмору; основни
обраћања; појмови из биологије
 чита краће текстове са чување природе; географски
познатом граматиком појмови и називи држава
и углавном познатом IX. Спорт и игре:
лексиком, а значење спортски реквизити и
основна спортска
непознатих речи
терминологија
одређује на основу X. Куповина:
контекста; цене; место куповине;
плаћање
 пише кратак XI. Насеља, саобраћај и
једноставан наративни јавни објекти:
и оријентација у простору,
начин кретања; делови града;
циљ путовања;
болница, библиотека
XII. Време:
исказивање времена
устајања, одласка у кревет и
узимања основних оброка
XIII. Комуникативни
модели:
расположење; предлагање;
прихватање/неприхватање
предлога
Обавезна су два
писмена задатка у
току школске године
(у другом и у четвртом
класификационом
периоду).

6.разред
Циљ Исходи Област /Тема Начин остваривања

-Циљ учења – разуме једноставније Слушање и читање
Страног језика текстове који се односе једноставнијих текстова
је да се ученик на поздрављање, који се односе на
усвајањем представљање и поздрављање и
функционалних тражење/давање Поздрављање и представљање (дијалози,
знања о информација личне представљање себе и наративни текстови,
језичком природе; других и тражење/ формулари и сл.);
систему и – поздрави и давање основних реаговање на усмени или
култури и отпоздрави, представи информација о себи и писани импулс
развијањем себе и другог другима саговорника
стратегија користећи (наставника, вршњака и
учења страног једноставнија језичка сл.) и иницирање
језика оспособи средства; комуникације; усмено и
за основну – размени писано давање
писмену и једноставније информација о себи и
усмену информације личне тражење и давање
комуникацију и природе; информација о другима
стекне – у неколико везаних
позитиван однос исказа саопшти
према другим информације о себи и
језицима и другима; Слушање и читање
културама, као и – разуме једноставније једноставнијих текстова
према текстове који се односе Описивање бића,
који се односе на опис
сопственом на опис особа, биљака, предмета, места,
појава, радњи, стања и бића, предмета, места,
језику и животиња, предмета, појава, радњи, стања и
збивања
културном места, појава, радњи, збивања; усмено и
наслеђу. стања и збивања; писано
– опише и упореди описивање/поређење
жива бића, предмете, бића, предмета, појава и
места, појаве, радње, места
стања и збивања
користећи
средства;
предлоге, савете и
позиве на заједничке
активности и одговори
на њих уз одговарајуће
– упути предлоге,
савете и позиве на
заједничке активности
користећи ситуационо
прикладне
Слушање и читање
комуникационе
једноставнијих текстова
моделе;
који садрже предлоге;
– затражи и пружи
усмено и писано
додатне информације у
преговарање и
вези са предлозима,
договарање око предлога
саветима и позивима Изношење предлога и
савета, упућивање и учешћа у заједничкој
на заједничке
позива за учешће у активности; писање
заједничкој позивнице за
– разуме уобичајене
активности и прославу/журку или
молбе и захтеве и реаговање на њих имејла/СМС-а којим се
уговара заједничка
– упути уобичајене
активност;
молбе и захтеве;
прихватање/одбијање
– честита, захвали се и
предлога, усмено или
извини се користећи
писано, уз поштовање
основних норми
средства; – разуме и
учтивости и давање
следи једноставнија
одговарајућег
упутства у вези с
оправдања/ зговора.
уобичајеним
ситуацијама из
свакодневног живота; – Слушање и читање
пружи једноставнија једноставнијих исказа
упутства у вези с којима се нешто честита,
уобичајеним тражи/нуди помоћ,
ситуацијама из Изражавање молби, услуга, обавештње или
свакодневног живота; – захтева, обавештења,
извињења, честитања се изражава извињење,
разуме једноставније
и захвалности захвалност; усмено и
текстове у којима се писано честитање,
описују радње и тражење и давање
ситуације у обавештења, упућивање
садашњости; молбе за помоћ/услугу и
– разуме једноставније реаговање на њу,
текстове у којима се изражавање извињења и
описују способности и захвалности.
умећа;
– размени појединачне
информације и/или
неколико информација
у низу које се односе
на радње у
– опише радње,
способности и умећа
користећи неколико
везаних исказа;
текстове у којима се
описују искуства,
догађаји и способности
у прошлости;
текстова који садрже
– размени појединачне једноставнија упутства
информације и/или (нпр. за израду задатака,
неколико информација
Разумевање и давање пројеката и сл.) с
у низу о искуствима,
догађајима и упутстава визуелном подршком и
способностима у без ње; усмено и писано
прошлости; давање упутстава
– опише у неколико
краћих, везаних исказа
искуства, догађај из
прошлости;
– опише неки Слушање и читање
историјски догађај, описа и размењивање
историјску личност и исказа у вези са сталним,
сл. уобичајеним и
– разуме једноставније тренутним
исказе који се односе
Описивање радњи у догађајима/активностим
на одлуке, обећања,
планове, намере и садашњост а и способностима;
предвиђања и реагује усмено и писано
на њих; описивање сталних,
– размени уобичајених и тренутних
једноставније исказе у догађаја/активности и
вези са обећањима, способности.
одлукама, плановима,
намерама и
предвиђањима;
– саопшти шта он/она
или неко други Слушање и читање
планира, намерава, описа и усмено и писано
предвиђа;
размењивање иказа у
– разуме уобичајене
изразе у вези са вези са искуствима,
жељама, догађајима/активностим
интересовањима, а и способностима у
потребама, осетима и Описивање радњи у
прошлости; усмено и
осећањима и реагује на прошлости
писано описивање
њих; искустава,
– изрази жеље,
догађаја/активности и
интересовања, потребе,
осете и осећања способности у
једноставнијим прошлости; израда и
језичким средствима; презентација пројеката о
– разуме једноставнија историјским догађајима,
питања која се односе личностима и сл.
на
оријентацију/положај
предмета и бића у
простору и правац
кретања и одговори на краћих текстова у вези
њих; са одлукама, плановима,
– затражи и разуме намерама и
обавештења о предвиђањима; усмено и
оријентацији/положају Описивање будућих писано
предмета и бића у радњи (планова, договарање/извештавање
простору и правцу намера, предвиђања)
о одлукама, плановима,
кретања;
– опише правац намерама и
кретања и просторне предвиђањима.
односе једноставним,
везаним исказима;
забране, правила
понашања, своје и туђе
обавезе и реагује на Слушање и читање
њих;
исказа у вези са жељама,
– размени
једноставније интересовањима,
информације које се потребама, осетима и
односе на забране и осећањима; усмено и
правила понашања у писано договарање у
школи и на јавном вези са задовољавањем
месту, као и на своје и Исказивање жеља, жеља и потреба;
туђе обавезе; интересовања,
предлагање решења у
– саопшти правила потреба, осета и
понашања, забране и осећања вези са осетима и
листу својих и туђих потребама; усмено и
обавеза користећи писано исказивање
одговарајућа језичка својих осећања и
средства; реаговање на туђа
изразе који се односе
на поседовање и
припадност;
– формулише једноставнијих текстова
једноставније исказе у вези са смером
који се односе на кретања и
поседовање и специфичнијим
припадност; просторним односима;
– пита и каже шта усмено и писано
неко има/нема и чије је Исказивање
размењивање
нешто; просторних односа и
– разуме једноставније упутстава за информација у вези са
исказе који се односе оријентацију у смером кретања и
на изражавање простору просторним односима;
допадања и усмено и писано
недопадања и реагује описивање смера
на њих; кретања и просторних
– изрази допадање и
односа.
недопадање уз
једноставно
– разуме једноставније Слушање и читање
исказе којима се тражи једноставнијих исказа у
мишљење и реагује на вези са забранама,
њих; правилима понашања и
– изражава мишљење,
обавезама; постављање
слагање/неслагање и
даје кратко питања у вези са
образложење; Изрицање дозвола, забранама, правилима
– разуме једноставније забрана, правила понашања и обавезама и
изразе који се односе понашања и обавеза одговарање на њих;
на количину и цену; усмено и писано
– пита и саопшти саопштавање забрана,
колико нечега
правила понашања и
има/нема, користећи
једноставнија језичка обавеза.
средства;
– пита/каже/израчуна
колико нешто кошта.
с исказима у којима се
говори шта неко
има/нема или чије је
Изражавање нешто; постављање
припадања и питања у вези са
поседовања припадањем и
одговарање на њих.
који се односе на
Изражавање допадања допадања/неподања;
и недопадања усмено и писано
допадања/недопадања
у вези са тражењем
мишљења и
изражавањем
слагања/неслагања;
усмено и писано
Изражавање мишљења
тражење мишљења и
изражавање слагања и
неслагања.
који говоре о количини и
цени; постављање
питања у вези с
количином и ценом и
Изражавање количине, одговарање на њих,
бројева и цена усмено и писано;
слушање и читање
текстова на теме
поруџбине у ресторану,
куповине, играње улога
(у ресторану, у
продавници, у кухињи
…); записивање и
рачунање цена

6.разред

Циљ учења -користи Хроматске и ахроматске боје;
Ликовне одабране Основне и изведене боје.
културе је да информације као Дејство боја на посматрача;
се ученик, подстицај за Топле и хладне боје;
развијајући стваралачки рад; комплементарне боје.
стваралачко – прави Светлост и боја
мишљење и разноврсне Примена боја
естетичке текстуре на Изражајна својства боја у
критеријуме, подлогама, керамици, скулптури, графици,
кроз облицима или у таписерији, дизајну одеће и обуће,
практични апликативном индустријском дизајну...;
рад програму;
оспособљава – користи БОЈА
за изражајна НАСЛЕЂЕ
комуникацију својства боја у Музеји и експонати.
и да изграђује ликовном раду и
позитиван свакодневном
однос према животу;
култури и – обликује,
уметничком самостално, или
наслеђу свог у сарадњи са
и других другима,
народа. употребне
предмете од
материјала за
рециклажу;
– изрази своје
замисли и
позитивне
Комуникативна улога уметности
поруке
(теме, мотиви и поруке у
одабраном
визуелним уметностима; улога
ликовном
уметности у свакодневном
техником;
животу)
– опише свој
рад, естетски КОМУНИКАЦИЈА
доживљај
простора,
дизајна и
Уметност некад и сад
уметничких
дела;
– идентификује
теме у
одабраним
уметничким ТЕКСТУРА Тактилна и визуелна;
делима и циљеве
Текстуре у природи и уметничким
једноставних
делима, материјали и текстура,
визуелних
облик и текстура, линија и
порука;
текстура, ритам и
– повезује
текстура
карактеристичан
Амбијент (елементи који чине)
експонат и
одговарајући
Грађевине, скулптуре и паркови
музеј;
– разматра са Стваралачка уобразиља
другима шта и (стварност и машта, значај маште;
како је учио и разноврсне информације као
где та знања подстицај за стварање – снови,
може применити бајке, митови, легенда
Необична уметничка остварења

УОБРАЗИЉА
ПРОСТОР
амбијент – дизајн
ентеријера, атмосфера,
корисници; утицај амбијента на
расположење, активност и учење;
о бликовање
школског простора;
поставка изложбе).

6.разред

Циљ учења
– повеже различите ЧОВЕК И МУЗИКА Средњи век: Ранохришћанска
Музичке
културе је да видове музичког музика. Византијско певање.
код ученика,
развијајући изражавања са Грегоријански корал. Рани облици
интересовања друштвено-историјским вишегласја ‒ мотет. Световна
за музичку
уметност, амбијентом у коме су музика средњег века: трубадури,
стваралачко и настали; – наведе трувери минезенгери. Духовна и
критичко
мишљење, изражајна средстава световна музика у средњовековној
формира
музичке уметности Европи и Србији. Музика средњег
естетску
перцепцију и карактеристична за века као инспирација за уметничку и
музички укус,
као и период средњег века и популарну музику. Ренесанса Развој
одговоран ренесансе; – уочи духовног и световног вишегласја.
однос према
очувању основне карактеристике Мотет, миса, мадригал. Највећи
музичког музичког стваралаштва у представници ренесансне вокалне
наслеђа и
култури свога и средњем веку и музике: Ђ. П. да Палестрина, О. ди
других народа ренесанси; – опише Ласо. Инструментална музика

улогу музике у ренесансе
средњовековној Србији;
– уочи разлике између Најстарији инструменти: тело,
духовних и световних
вокалних композиција МУЗИЧКИ удараљке, дувачки, жичани.
средњег века и ИНСТРУМЕНТИ Удараљке – настанак, првобитни
ренесансе; – издвоји облик и развој. Ритмичке удараљке

као најједноставнија група
начине коришћења
изражајних средстава у инструмената. Мелодијске

одабраним музичким удараљке.
примерима; – објасни
Инструменти са диркама: оргуље,
како је музика повезана
чембало, клавир, хармоника,
са другим уметностима и
челеста. Народни инструменти.
областима ван уметности

(музика и религија;

технологија записивања,

штампања нота;
извођачке и техничке СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
могућности Елементи музичке изражајности:
инструмената; – одреди темпо, динамика, тонске боје
врсту музичког различитих гласова и инструмената.
инструмента са диркама Слушање световне и духовне
по изгледу и звуку; – средњовековне и ренесансне музике.

опише разлику у начину Слушање вокалних, вокално-
добијања звука код иструменталних и инструменталних

иснтрумената са композиција, домаћих и страних
диркама; – препозна омпозитора. Слушање дела
инструмент или групу традиционалне народне музике.
према врсти композиције Слушање дела инспирисаних
у оквиру датог музичког фолклором

стила; – разликује

вокално-инструменталне
и инструменталне облике
Певање песама по слуху самостално
средњег века и ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ и у групи. Певање песама из нотног
ренесансе; –
текста солмизацијом. Извођење
коментарише слушано
(певање или свирање) једноставних
дело у односу на
ритмичких и мелодијских мотива у
извођачки састав и
стилу музике средњег века и
инструменте ; –
ренесансе. Певање песама у
идентификује
комбинацији са покретом. Свирање
репрезентативне музичке
по слуху дечјих, народних и
примере најзначајнијих
уметничких композиција на
представника средњег
века и ренесансе; – уочи
инструментарија и/или на другим
сличности и разлике
инструментима. Свирање из нотног
између православне и
(римо)католичке духовне
музике; – идентификује текста дечјих, народних и
елементе средњовековне уметничких композиција на

музике као инспирацију
у музици савременог инструментарија и/или на другим

доба; – изводи музичке нструментима Извођење
примере користећи глас, једноставнијих музичких примера у

покрет и традиционалне вези са обрађеном темом
и/или електронске
Креирање пратње за песме
инструменте, самостално
МУЗИЧкО ритмичким и звучним ефектима,
и у групи; – примењује
СТВАРАЛАШТВО користећи притом различите изворе
звука. Креирање покрета уз музику
певања; – примењује
коју ученици изводе. Стварање
различита средства
мелодије на задати текст.
изражајног певања и
Импровизација дијалога на
свирања у зависности од
врсте, намене и
инструментарија и другим
карактера композиције; –
инструментима. Реконструкција
развије координацију и
музичких догађаја у стилу средњег
моторику кроз свирање и
века и ренесансе.
покрет; – примењује
принцип сарадње и
међусобног подстицања
у заједничком
музицирању;
– користи музичке
обрасце у осмишљавању
музичких целина кроз
певање, свирање и
покрет; – комуницира у
групи импровизујући
мање музичке целине
гласом, инструментом
или покретом; –
учествује у креирању
школских приредби,
догађаја и пројеката; –
изрази доживљај музике
језиком других
уметности (плес, глума,
писана или говорна реч,
ликовна уметност); –
учествује у школским
манифестацијама; –
понаша се у складу са
правилима музичког
бонтона у различитим
музичким приликама; –
критички просуђује лош
утицај прегласне музике
на здравље; – користи
могућности ИКТ-а за
истраживање, извођење
и стваралаштво.

6.разред

Циљ учења – образложи ОСНОВИ Програм је конципиран тако да су уз
Историје је да узроке и ПРОУЧАВАЊА дефинисане исходе за крај разреда и
ученик, последице ПРОШЛОСТИ кључне појмове, за сваку од четири
изучавајући историјских тематске целине (Основи проучавања
историјске догађаја на Основне одлике периода прошлости; Европа, Средоземље и српске
догађаје, појаве, конкретним средњег века и новог земље у раном средњем веку; Европа,
процесе и примерима; века (појмови средњи Средоземље и српске земље у позном
личности, стекне век, нови век, средњем веку и Европа, свет и српске
знања и – пореди прединдустријско доба, земље у раном новом веку –
компетенције историјске појаве; хронолошки и прединдустријско доба), дати и садржаји.
неопходне за просторни оквири).
разумевање – наведе Приступ настави заснован на процесу и
савременог најзначајније Историјски извори за исходима учења подразумева да ученици
света, развије последице историју средњег века и развијају не само основна знања, већ да их
вештине настанка и развоја раног новог века и искористе у развоју вештина историјског
критичког држава у Европи и њихова сазнајна мишљења и изградњи ставова и вредности.
мишљења и Средоземљу у вредност (писани и Програм, у том смислу, нуди садржински
одговоран однос средњем и раном материјални). оквир, а наставник има могућност да
према себи, новом веку; изабере и неке додатне садржаје уколико
сопственом и сматра да су примерени средини у којој
националном ЕВРОПА,
– на основу датих СРЕДОЗЕМЉЕ И ученици живе, или да одговарају њиховим
идентитету, интересовањима (програм се, на пример,
културно- примера, изводи СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У
закључак о РАНОМ СРЕДЊЕМ може допунити и садржајима из прошлости
историјском завичаја, чиме се код ученика постиже
наслеђу, повезаности ВЕКУ
националне јаснија представа о историјској и културној
друштву и баштини у њиховом крају – археолошка
држави у којој историје са Велика сеоба народа и
регионалном и налазишта, музејске збирке). Сви садржаји
живи. стварање нових држава су дефинисани тако да буду у функцији
европском (на у Европи (германска и
плану политике, остваривања исхода предвиђених
словенска племена, програмом. Наставник има значајан
економских Бугари, Мађари,
прилика, простор за избор и повезивање садржаја,
Викинзи). метода наставе и учења и активности
друштвених и
културних појава); ученика.
Најзначајније државе
раног средњег века Важна карактеристика наставе и учења
– сагледа значај и (Франачка држава,
улогу истакнутих усмерених на остваривање исхода је та да
Византијско царство, су фокусирани на учење у школи. Ученик
личности у датом Арабљани).
историјском треба да учи:
контексту; Религија у раном – смислено: повезивањем оног што учи са
средњем веку оним што зна и са ситуацијама из живота;
– приказује на (христијанизација и
историјској карти повезивањем оног што учи са оним што је
хришћанска црква, учио из Историје и других предмета;
динамику Велики раскол, ислам).
историјских појава – проблемски: самосталним прикупљањем
Феудално друштво и анализирањем података и информација;
и промена; (структура, друштвене постављањем релевантних питања себи и
категорије, вазални другима; развијањем плана решавања
– на историјској односи).
карти лоцира задатог проблема;
правце миграција Српске земље и
и простор насељен – дивергентно: предлагањем нових решења;
Балканско полуострво смишљањем нових примера; повезивањем
Србима и (досељавање Срба и
њиховим суседима Хрвата, односи са
у средњем и раном староседеоцима и садржаја у нове целине;
новом веку; суседима, формирање
српских земаља, – критички: поређењем важности
– идентификује христијанизација, појединих чињеница и података;
разлике између ширење писмености). смишљањем аргумената;
типова државног
уређења у периоду Истакнуте личности: – кооперативно: кроз сарадњу са
средњег и раног Јустинијан, Карло наставником и другим ученицима; кроз
новог века; Велики, кнез дискусију и размену мишљења;
Властимир, цар Симеон, уважавајући аргументе саговорника.
– изводи закључак Јован Владимир,
о значају српске Василије ИИ, краљ И. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
средњовековне Михаило, Ћирило и
државности и Методије.
Програм оријентисан на процес и исходе
издваја учења наставнику даје већу слободу у
најистакнутије ЕВРОПА, креирању и осмишљавању наставе и учења.
владарске СРЕДОЗЕМЉЕ И Улога наставника је да контекстуализује
породице; СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У дати програм потребама конкретног
ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ одељења имајући у виду: састав одељења и
– пореди положај ВЕКУ карактеристике ученика; уџбенике и друге
и начин живота наставне материјале које ће користити;
жена и Државно уређење техничке услове, наставна средства и
мушкараца, (типови европских медије којима школа располаже; ресурсе,
различитих монархија; република). могућности, као и потребе локалне средине
животних доби, у којој се школа налази. Полазећи од датих
припадника Сусрети и прожимања исхода и садржаја, наставник најпре креира
постојећих цивилизација и народа свој годишњи план рада из кога ће касније
друштвених (хришћанство, ислам, развијати своје оперативне планове. Од
слојева, у средњем јудаизам, Крсташки њега се очекује и да, у фази планирања и
и раном новом ратови, најзначајнији писања припреме за час, дефинише исходе
веку; путописци и њихова за сваку наставну јединицу. При планирању
путовања – Марко Поло, треба имати у виду да се исходи разликују,
– разликује Ибн Батута и др). да се неки лакше и брже могу остварити,
основна обележја али је за већину исхода потребно више
и идентификује Српске земље и суседи времена и више различитих активности.
најзначајније (краљевина и царство, Наставник за сваки час планира и припрема
последице деспотовина, средства и начине провере остварености
настанка и аутокефална црква, пројектованих исхода. У планирању и
ширења односи са Византијом, припремању наставе и учења, наставник
различитих Угарском, Бугарском, планира не само своје, већ и активности
верских учења у Венецијом, османска ученика на часу. Поред уџбеника, као
средњем и раном освајања у југоисточној једног од извора знања, на наставнику је да
новом веку; Европи). ученицима омогући увид и искуство
коришћења и других извора сазнавања.
– на понуђеним Свакодневни живот у
примерима, Европи и српским ИИ. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И
разликује легенде земљама (двор и УЧЕЊА
и митове од дворски живот, живот на
историјских селу и граду – занимања, Ученици у шести разред улазе са знањем о
чињеница, као и родни односи, основним историјским појмовима, са
историјске од правоверје и јереси, одређеним животним искуствима и
легендарних куга). уобличеним ставовима и на томе треба
личности; пажљиво градити нова знања, вештине,
Опште одлике ставове и вредности. Наставник има
– образлаже средњовековне културе слободу да сам одреди распоред и
најважније (верски карактер динамику активности за сваку тему,
последице научно- културе, витешка уважавајући циљ учења предмета и
техничких открића култура, културне дефинисане исходе. Редослед исхода не
у периоду средњег области, школе и исказује њихову важност јер су сви од
и раног новог универзитети, значаја за постизање циља предмета.
века; проналасци; писана и Између исхода постоји повезаност и
визуелна култура код остваривање једног исхода доприноси
– идентификује Срба, легенде – остваривању других исхода. Многи од
основне одлике и Косовска, о краљу исхода су процесни и представљају
промене у начину Артуру...). резултат кумулативног дејства образовно-
производње у васпитног рада, током дужег временског
средњем и раном Истакнуте личности: периода и обраде различитих садржаја.
новом веку; Фридрих Барбароса, Битно је искористити велике могућности
Ричард Лавље Срце, које Историја као наративни предмет пружа
– илуструје Саладин, Стефан у подстицању ученичке радозналости, која
примерима значај Немања, Стефан је у основи сваког сазнања. Наставни
прожимања Првовенчани, Сава садржаји треба да буду представљени као
различитих Немањић, краљ „прича” богата информацијама и детаљима,
цивилизација; Милутин, Стефан не зато да би оптеретили памћење ученика,
Душан, кнез Лазар и већ да би им историјски догађаји, појаве и
– разликује кнегиња Милица, процеси били предочени јасно, детаљно,
споменике Твртко И Котроманић, живо и динамично. Посебно место у
различитих епоха, Стефан Лазаревић, настави Историје имају питања, како она
са посебним деспот Ђурађ, султанија која поставља наставник ученицима, тако и
освртом на оне у Мара, Ђурађ Кастриот она која долазе од ученика, подстакнута
локалној средини; Скендербег, Балшићи, оним што су чули у учионици или што су
Црнојевићи, Мехмед ИИ сазнали ван ње користећи различите изворе
Освајач. информација. Добро осмишљена питања
– илуструје наставника имају подстицајну функцију за
примерима развој историјског мишљења и критичке
важност утицаја ЕВРОПА,СВЕТ И
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У свести. У зависности од циља који
политичких, наставник жели да оствари, питања могу
привредних, РАНОМ НОВОМ ВЕКУ
имати различите функције, као што су:
научних и фокусирање пажње на неки садржај или
културних (Прединдустријско аспект, подстицање поређења, трагање за
тековина средњег доба) појашњењем. Учење историје би требало да
и раног новог века помогне ученицима у стварању што јасније
у савременом Прединдустријско доба представе не само о томе „како је уистину
друштву; (хронолошки оквири, било”, већ и зашто се нешто десило и какве
научна и техничка су последице из тога проистекле. Да би
– користећи ИКТ, открића, штампа, схватио догађаје из прошлости, ученик
самостално или у промене у начину треба да их „оживи у свом уму”, у чему
групи, презентује производње, банкарство, велику помоћ може пружити употреба
резултате успон градова – различитих историјских текстова, карата и
елементарног примери Фиренце, других извора историјских података
истраживања Венеције, (документарни и играни видео и дигитални
заснованог на Антверпена...). материјали, музејски експонати,
коришћењу илустрације), обилажење културно-
одабраних Велика географска историјских споменика и посете
историјских открића и колонизација установама културе. Коришћење
извора и (истакнути морепловци историјских карата изузетно је важно јер
литературе; и њихова путовања, омогућава ученицима да на очигледан и
сусрет са ваневропским сликовит начин доживе простор на коме се
– повеже визуелне цивилизацијама – неки од догађаја одвијао, помажући им да
и текстуалне Северна и Јужна кроз време прате промене на одређеном
информације са Америка, Индија, простору.
одговарајућим Африка, Кина, Јапан,
историјским Аустралија; последице). Треба искористити и утицај наставе
контекстом Историје на развијање језичке и говорне
(хронолошки, Опште одлике културе културе (вештине беседништва), јер
политички, раног новог века историјски садржаји богате и оплемењују
друштвени, (основна обележја језички фонд ученика. Неопходно је имати
културни); хуманизма и ренесансе; у виду и интегративну функцију Историје,
књижевност, политичка која у образовном систему, где су знања
– учествује у мисао, промене у подељена по наставним предметима,
организовању и свакодневном животу, помаже ученицима да постигну целовито
спровођењу обичаји и веровања – схватање о повезаности и условљености
заједничких прогон „вештица”...). географских, економских и културних
школских услова живота човека. Пожељно је
активности Реформација и избегавати фрагментарно и изоловано
везаних за развој противреформација учење историјских чињеница јер оно има
културе сећања. (узроци, најкраће трајање у памћењу и најслабији
протестантизам, трансфер у стицању других знања и
католичка реакција – вештина. У настави треба, кад год је то
улога језуита; верски могуће, примењивати дидактички концепт
сукоби и ратови). мултиперспективности. Одређене теме, по
могућности, треба реализовати са
Појава апсолутистичких одговарајућим садржајима из сродних
монархија (промене у предмета, а посебну пажњу треба
државном уређењу, посветити оспособљавању ученика за
централизација државе, ефикасно коришћење информационо-
положај владара). комуникационих технологија (употреба
интернета, прављење презентација,
Врхунац моћи коришћење дигиталних аудио-визуелних
Османског царства материјала и израда реферата).
(освајања, држава и
друштво). ИИИ. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ
НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Живот Срба под
османском, Праћење напредовања започиње
хабзбуршком и иницијалном проценом нивоа на коме се
млетачком ученик налази и у односу на шта ће се
процењивати његов даљи рад. Свака
влашћу (обнова Пећке активност је добра прилика за процену
патријаршије; мењање напредовања и давање повратне
верског и културног информације, а ученике треба
идентитета – оспособљавати и охрабривати да процењују
исламизација, сопствени напредак у остваривању исхода
покатоличавање, предмета, као и напредак других ученика.
унијаћење; учешће у Сваки наставни час и свака активност
ратовима, отпори и ученика су, у том смислу, прилика за
сеобе, положај и регистровање напретка ученика и
привилегије, Војна упућивање на даље активности.
крајина).
У настави оријентисаној на достизање
Истакнуте личности: исхода вреднују се и процес и продукти
Јохан Гутенберг, учења. У вредновању наученог, поред
Изабела Кастиљска, усменог испитивања, користе се и тестови
Кристифор Колумбо, знања. У формативном оцењивању се
Фернандо Магелан, користе различити инструменти, а избор
Леонардо да Винчи, зависи од врсте активности која се
Микеланђело вреднује. Вредновање активности,
Буонароти, Николо нарочито ако је тимски рад у питању, може
Макијавели, Никола се обавити са групом тако да се од сваког
Коперник, Исак Њутн, члана тражи мишљење о сопственом раду и
Мартин Лутер, Карло В о раду сваког члана понаособ (тзв.
и Филип ИИ вршњачко оцењивање).
Хабзбуршки, Елизабета
И, Вилијам Шекспир,
Луј XИВ, Сулејман
Величанствени,
Мехмед-паша
Соколовић, Арсеније
ИИИ Црнојевић,
Арсеније ИВ Јовановић.

6.разред
НАЧИН
Циљ учења Географије – успоставља везе Увод
је да ученик појмовно и између физичко- Друштво и
географских и географија -систематско
структурно овлада друштвено-географских
посматрање
објеката, појава и -испитивање
процеса; -задовољство ученика
– одређује математичко на часу
географски положај на -целокупна активност
Земљи;
и креативност ученика
– анализира, чита и
тумачи
на часу
општегеографске и -примена стечених
тематске карте; знања
– оријентише се у
простору користећи -систематско
компас, посматрање
географску карту и - тестирање
сателитске навигационе -испитивање
системе; -задовољство ученика
– доводи у везу
на часу
размештај светског
становништва
Географска карта -целокупна активност
са природним и креативност ученика
карактеристикама на часу
простора; -примена стечених
– анализира компоненте знања
популацоне динамике и - анализа постигнутих
њихов утицај на резултата на стручним
формирање укупних и одељењским већима
демографских
потенцијала на
-систематско
примерима Србије,
Европе и света;
– анализира различита - тестирање
обележја светског -испитивање
природногеографским, -задовољство ученика
становништва и развија
демографским, свест о солидарности на часу
насеобинским, између Становиштво -целокупна активност
политичко- припадника различитих и креативност ученика
географским, социјалних, етничких и на часу
економскогеографским, културних група; -примена стечених
– анализира географски знања
интеграционим и положај насеља;
глобалним појавама и - анализа постигнутих
– објашњава
процесима у Србији и континуиране процесе у резултата на стручним
свету уз развоју и одељењским већима
неговање вредности насеља и даје примере у
Србији, Европи и свету;
мултикултуралности и – доводи у везу типове
патриотизма. насеља и урбане и -систематско
руралне посматрање
процесе са структурама - тестирање
становништва, -испитивање
миграцијама,
-задовољство ученика
економским и
глобалним појавама Насеља на часу
и процесима; -целокупна активност
– уз помоћ географске и креативност ученика
карте анализира утицај на часу
природних и -примена стечених
друштвених фактора на знања
развој и - анализа постигнутих
размештај привредних резултата на стручним
делатности; и одељењским већима
– доводи у везу
размештај привредних Привреда
објеката и
квалитет животне
средине; -систематско
– вреднује алтернативе посматрање
- тестирање
-испитивање
на часу
-целокупна активност
на часу
-примена стечених
знања
- анализа постигнутих
резултата на стручним
и одељењским већима
- тестирање
-испитивање
Држава и
интеграциони на часу
процеси -целокупна активност
на часу
за одрживи развој у
својој -примена стечених
локалној средини, знања
Србији, Европи и свету; - анализа постигнутих
– објасни политичко- резултата на стручним
географску структуру и одељењским већима
државе;
– представи процесе
који су довели до
формирања
савремене политичко-
географске карте света;
– објасни како се посматрање
издвајају географске - тестирање
регије; -испитивање
– илуструје уз помоћ Географија -задовољство ученика
карте најважније Европе на часу
географске -целокупна активност
објекте, појаве и и креативност ученика
процесе на простору на часу
Европе. -примена стечених
знања
- анализа постигнутих
резултата на стручним
и одељењским већима
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИКУ

6. разред
7.
ИСХОДИ
да:
Циљ учења – разликује врсте УВОД У Кроз примере упознати ученика
Физике јесте кретања према облику ФИЗИКУ начину како физика истражује
упознавање путање и према
промени брзине и природу.
ученика са
одређује средњу
природним КРЕТАЊЕ Навести ученике примерима и
брзину; – објашњава
појавама и узајамно деловање огледима да закључе шта је
основним тела у непосредном механичко кретање. Дефинисање
законима додиру (промена формула за брзину, пут и време код
природе, брзине, правца и равномерног кретања. Решавање
стицање основе смера кретања, проблемских задатака из
деформација тела) и
научне свакодневног живота..
узајамно деловање
писмености, тела која нису у СИЛА Разним огледима показати да тела у
оспособљавање непосредном додиру природи интерагују непосредно и
за уочавање и (гравитационо, посредно, физичким пољем.
распознавање електрично и Дефинисати силу и мерење
физичких појава магнетно деловање); – динамометром. Израчунавање тежине
и активно разликује деловање тела и сопствене тежине..
стицање знања о силе Земљине теже од МЕРЕЊЕ Мерење дужине лењиром и
физичким тежине тела; – изражавање у разним јединицама за
феноменима повезује масу и дужину. На основу мерења дужине
кроз инерцију, разликује
израчунавање површине
масу и тежину тела,
истраживање, правоугаоника и квадрата и
препознаје их у
усвајање основа свакодневном животу дефинисање јединице за површину.
научног метода и решава различите На основу мерења димензија коцке и
и усмеравање проблемске задатке квадра израчунавање њихове
према примени (проблем ситуације); запремине и дефинисање јединица за
физичких закона – демонстрира утицај запремину. Мерење хронометром
у свакодневном трења и отпора време и дефинисање јединица за
животу и раду. средине на кретање време.
тела и примењује МАСА И Поновити да је маса основна физичка
добре и лоше стране
ГУСТИНА величина и основна карактерисика
ових појава у
свакодневном животу; сваког тела.На основу узајамног
– демонстрира појаву деловања показати да је маса мера
инерције тела, инертности тела.Мерити масу вагом.
деформације тела под Мерењем масе и запремине одредити
дејством силе, густину тела. Дефинисање густине и
узајамно деловање мерне јединице.Разним огледима
наелектрисаних тела и показати када тело плива, тоне и
узајамно деловање лебди на основу своје густине..
магнета, притисак ПРИТИСАК Разговором проверити колико
чврстих тела и
ученици знају о притиску.Огледима
течности; – разликује
преношење силе показати како притисак зависи од
притиска кроз чврста силе и површине на коју сила
тела и течности и делује.Дефинисати формулу за
наводи примере израчунање притиска код чврстих
примене (хидраулична тела.Показати да хидростатички
преса, кочнице притисак зависи од стуба
аутомобила, ходање течности.Решавање проблемски
по снегу...); – познаје задатака са примерима из живота.
примену
хидростатичког
притисака (принцип
рада водовода,
фонтане); – изражава
физичке величине у
мерним јединицама
међународног система
(СИ) и разликује
основне и изведене
физичке величине,
претвара веће
јединице у мање и
обрнуто (користи
префиксе микро,
мили, кило, мега); –
процењује вредност
најмањег подеока код
мерних инструмената
(односно, тачност
мерења); – мери
тежину, дужину,
време, запремин у и
масу и на основу
мерених вредности
одређује густину и
притисак; – одређује
средњу вредност
мерене величине и
грешку мерења; –
решава квалитативне,
квантитативне и
графичке задатке
(брзина, тежина,
густина, притисак
чврстих тела и
течности...).
НАСТАВИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУ

6.разред
ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИН

ПРОГРАМА
је да ученик, Ученике треба Ученик ће бити у Проширивањем система N0,
овладавајући оспособити да: стању да: природних бројева са нулом,
математичким - схвате потребу -прочита, запише, настаје систем целих бројева
концептима, увођења негативних упореди и представи Z, као скуп који је проширен
знањима и бројева, упознају на бројевној правој негативним целим бројевима
вештинама, структуре скупова целе и рационалне и на који се, са N0, такође
развије основе целих и бројеве ( записане у проширује значење операција
апстрактног и рационалних облику разломака и релација. Дидактичка
критичког бројева, појмове или у децималном мотивација да се крене са
мишљења, супротног броја, запису)
ЦЕЛИ овим проширењем као
позитивне реципрочног броја и -одреди супротан БРОЈЕВИ првим, а не да се одмах иде
ставове према апсолутне број, апсолуну на проширење до скупа Q
математици, вредности броја; вредност целог броја Скуп целих рационалних бројева, састоји
способност - упознају и -израчуна вредност бројева. Супротан се у томе што је то
комуникације савладају основне једноставнијег број. Апсолутна проширење једноставније и
математичким рачунске операције бројевног израза и вредност целог што су интерпретације на
језиком и у скуповима Z и Q и реши једноставну броја.Приказ бројевној правој јасније. С
писмом и потпуно увежбају линеарну једначину и целих бројева на друге стране, прстен Z целих
примени извођење тих неједначину у скупу бројевној правој. бројева је значајна
стечена знања операција, уз целих бројева Упоређивање математичка структура сама
и вештине у коришћење целих бројева. по себи, па и ту његову
даљем њихових својстава; Основне рачунске аутономност треба имати у
школовању и - могу да читају и операције у скупу виду. Уз то треба истаћи
решавању састављају разне целих бројева и значење тих бројева које они
проблема из једноставније њихова својства. имају на разним скалама
свакодневног изразе са Изрази са целим (термометарској, табли
живота, као и рационалним бројевима. лифта, итд.). Поређење целих
да формира бројевима и бројева ослања се
основ за даљи израчунају њихову интуитивно на њиховом
развој бројевну вредност представљању тачкама на
математичких - упознају и умеју бројевној правој и прати
појмова. да решавају представу о распореду тих
једноставније тачака. После изградње
једначине и система (Z, +) - aдитивне
неједначине у скупу групе целих бројева, прелази
рационалних се на увођење множења и
бројева; изградњу система (Z, +, ·) -
- разумеју прстена целих бројева.
процентни начин Уврстимо и ову важну
изражавања и умеју напомену: наративно
да тај рачун изражавање дефиниција и
примењују у својстава је дидактички врло
пракси; оправдано, али оно мора да
- упознају следи иза математички
класификацију прецизних формулација, а не
троуглова и да им претходи. На крају ове
четвороуглова и теме треба дати преглед
знају њихова основних својстава (која
основна својства; истичу структуру уређеног
- схвате релацију прстена) користећи а, b, c,
подударности и итд. као ознаке за
њена својства и променљиве (а не оне којима
умеју да је се истиче знак целог броја).
примењују у -Одреди супротан Проширење скупа Q+
извођењу основних број, апсолутну позитивних рационалних
конструкција вредност и бројева тече на потпуно
троугла и реципрочну аналоган начин као и
четвороугла; вредност проширење скупа N0, при
- схвате једнакост рационалног броја чему се треба позивати на
површина -израчуна вредност РАЦИОНАЛН одговарајуће поступке
геометријских једноставнијег И БРОЈЕВИ примењене у случају
фигура и науче бројевног израза и конструкције система Z и
правила о реши једноставну тиме скраћивати излагање.
израчунавању Скуп рационалних
линеарну једначину Кад је rQ+, негативне
површина бројева. Супротан
и неједначину у рационалне бројеве треба
троуглова, број. Апсолутна
скупу рационалних означавати пишући -r и
паралелограма и вредност
бројева такође избегавати
других рационалног
-реши једноставан непотребно натрпавање
четвороуглова; броја. Приказ
проблем из заграда. Дељење у систему
- примењују рационалних
свакодневног живота рационалних бројева Q
правила за бројева на
корестићи бројевни осмишљава се као множење
израчунавање бројевној правој.
израз, линеарну реципрочним бројем, па
површине троугла и Упоређивање
једначину или треба истаћи да је сад та
четвороугла у рационалних
неједначину операција увек изводљива
разним практичним бројева. Основне
-примени (сем дељења са 0, кад треба
задацима; рачунске
пропорцију и рећи да такво дељење нема
- усвајају елементе операције у скупу
проценат у реалним смисла). На крају,
дедуктивног рационалних
ситуацијама систематизују се основна
закључивања бројева и њихова
-прикаже податке и својства карактеристична за
(правилно својства. Изрази са
зависност између систем Q као за структуру
формулисање рационалним
две величине у која је уређено поље. Тему
тврёења; правилно бројевима.
координатном решавање једначина и
коришћење свих Једначине и
систему (стубичасти, неједначина обрађивати
везника "и", "или", а неједначине.
тачкасти и линијски после проширења бројевних
нарочито "ако ... Координатни
диаграм) система до скупа Q
онда ... " и "ако и систем. Приказ
-тумачи податке рационалних бројева. Тек са
само ако"; података у
приказане табелом и овим скупом то решавање је
-осете потребу за координатном
графички изводљиво без познатих
извођењем доказа и систему. Приказ
ограничења.
умеју да то раде у зависности међу
Појму процента треба
једноставнијим величинама.
посветити посебну пажњу
случајевима). Размере,
као начину исказивања
пропорције и
количинских односа који се
проценти.Директн
јављају у свакодневној
а
употреби. Међутим, не треба
пропорционалност
од тог стварати „процентни
. Обрнута
рачун“, изводећи и памтећи
пропорцијоналнос
посебна правила и обрасце.
т.
Једноставно, проценте треба
схватити као разломке са
имениоцем 100, а ученици
треба да науче значење
израза као што су „чини
60%“, „снижено за 7%“,
„производња је повећана за
12,5%“ итд.
У овом периоду наставе
математике дају се
-Класификује ТРОУГАО дефиниције геометријских
троуглове на основу фигура: троугла, квадрата,
њихових својстава правоугаоника, ромба,
Појам троугла. паралелограма, трапеза и
-конструише углове Обим троугла.
од 90 и 60 и користи четвороугла исказане
Једнакокраки и истицањем њихових
њихове делове за једнакостранични
конструкције других карактеристичних својстава
троуглови. Висина (и у терминима страница и
углова троугла. Углови
-уочи одговарајуће углова). Треба истицати и
троугла. Збир логичку класификацију класа
елементе углова троугла.
подударних ових фигура (квадрат је
Врсте троуглова правоугаоник, правоугаоник
троуглова према угловима.
-утврди да ли су два је паралелограм). У класи
Однос између троуглова, осмислити
троугла подударна страница и углова
на основу ставова релацију подударности
троугла. изражавајући је преко
подударности Неједнакост
-конструише троугао једнакости елемената -
троугла. страна и углова троугла.
на основу задатих Конструкције
елемената(странице Извести једноставна тврђења
неких углова (60, о збиру углова у троуглу и
и углови троугла) 120, 30, 45, 75,
-примени својства спољашњем углу троугла, о
135) висини као симетрали
троуглова у Основне
једноставнијим једнакокраког троугла, о
конструкције односу страна и углова
проблемским троуглова. Појам
задацима троугла.
подударности и Запазити да се четвороугао
-одреди центар ставови
описане и уписане разлаже на троуглове, па
подударности. однос подударности користи
кружнице троугла Централна
-примењује особине и за извођење неких лаких
симетрија и својстава појединих врста
централне и осне подударност. Осна
симетрије и четвороуглова: једнакост
симетрија и дијагонала правоугаоника,
транслације у подударност.
једноставнијим нормалност дијагонала код
Центар описане и ромба, узајамно
задацима уписане половљењедијагонала
кружнице. паралелограма и сл. Пошто
ће ово бити први примери
дедуктивног закључивања,
доказе треба изводити по
-Класификује јасном плану и са јасно
четвороуглове на истакнутим претпоставкама и
основу њихових процедурама доказивања. Не
својстава
ЧЕТВОРОУГ треба користити појам
- конструише АО подударности примењујући
паралелограм и Четвороугао. га на произвољне фигуре
трапез на основу Углови (сем, могуће, у случају
задатих четвороугла. Збир паралелограма и трапеза, кад
елемената(странице углова може имати смисао
и углови четвороугла. разложиве подударности).
четвороугла и Паралелограм. Треба се ослањати на
дијагонала Особине карактеристична (и изведена)
четвороугла) паралелограма. својства при извођењу
- примени својства Услови да једноставнијих конструкција
четвороугла у четвороугао буде поменутих геометријских
једноставнијим паралелограм. фигура и конструкције са
проблемским Ромб, њима повезаним елементима
задацима правоугаоник и (значајним тачкама, дужима,
- сабира и одузима квадрат. угловима). Конструкције у
векторе и користи их Конструкција геометрији имају велики
у реалним паралелограма. образовно-развојни значај јер
ситуацијама Сабирање и се тиме, на овом нивоу
одузимање наставе, доказује
вектора. Множење егзистенција геометријских
вектора бројем. објеката чији су елементи
Трапез. Особине задати.
трапеза. Средња
линија трапеза.
Конструкција
трапеза. Делтоид.
Једначење површина
-израчуна површину геометријских фигура
троугла и осмишљава се на класични
четвороугла начин, ослањајући се на
користећи обрасце појмове разложиве и
или разложиву
ПОВРШИНА допунске једнакости. Сама
једнакост ТРОУГЛА И површина фигуре схвата се
ЧЕТВОРОУГ као магнитуда (величина) тј.
постоји самим постојањем
ЛА дате фигуре и не изражава се
као однос према датој
Појам површине јединичној магнитуди, сем
фигуре, површина кад је тако то посебно
правоугаоника и формулисано (дајући дужине
квадрата. у центиметрима и сл.). При
Једнакост том се узима да су површине
површина подударних троуглова
подударних једнаке, а за правоугаоник
фигура. Површина чије су дужине страница
паралелограма, изражене са а и b, узима се да
троугла, трапеза. је његова површина а·b. Кад
Површина су странице а и b изражене
четвороугла с мерним бројевима, релативно
нормалним дата дужинска јединица,
дијагоналама. израз а·b схвата се као
производ бројева којим се
површина изражава преко
одговарајуће јединице за
површину. Полазећи од
површине правоугаоника,
допуњавањем и разлагањем,
изводе се формуле за
површину паралелограма,
троугла и трапеза.
Свакако треба укључити
практичне примене рачунања
површина реалних објеката
на што, уосталом, асоцира
сами назив „геометрија“.

6.разред
ЗАДАЦИ
Циљ наставе – упореди грађу Програм Биологије за шести разред је
биологије животиња, биљака ЈЕДИНСТВО део спиралног програма Биологије за
јесте да и бактерија на ГРАЂЕ И основну школу и оријентисан је на
ученици нивоу ћелија и ФУНКЦИЈЕ КАО достизање исхода.
усвајањем нивоу организма; ОСНОВА Спирални програм подразумева да у
образовно- – повеже грађу и ЖИВОТА сваком разреду из сваке области
васпитних животне процесе на ученик усваја мању количину
садржаја нивоу ћелије и информација, до којих долази
стекну нивоу организма; самостално уз подршку наставника. У
основна знања – одреди положај сваком наредном разреду количина
о животном органа човека и информација – знања се по мало
простору, њихову улогу; ЖИВОТ У повећава, при чему се ново знање
начину – цртежом или ЕКОСИСТЕМУ повезује са знањем и искуством
живота, моделом прикаже стеченим у претходном разреду, уз
основној основне елементе постепено појачавање захтева. На тај
грађи, грађе ћелије начин се знање постепено проширује
разноврсности једноћелијских и и продубљује, односно гради.
и значају вишећелијских Исходи су искази о томе шта ученици
животињског организама; умеју да ураде на основу знања која су
света – користи стекли учећи Биологију и друге
лабораторијски предмете. Представљају опис
прибор и школски интегрисаних знања, вештина, ставова
микроскоп за НАСЛЕЂИВАЊЕ и вредности ученика у пет области
израду и И ЕВОЛУЦИЈА предмета: Јединство грађе и функције
посматрање као основа живота, Живот у
готових и екосистему, Наслеђивање и еволуција,
самостално Порекло и разноврсност живота и
израђених човек и здравље. (Исходи за шесту
препарата; област Посматрање, мерење и
– хумано поступа експеримент у биологији су
према организмима распоређени у претходних пет, сходно
које истражује; планираним активностима.)
– направи разлику Достизање исхода води развоју
између животне предметних, свих кључних, општих
средине, станишта, међупредметних компетенција и
популације, остваривању образовних стандарда.
екосистема и Исходи не прописују структуру,
еколошке нише; садржаје и организацију наставе, као
– размотри односе ни критеријуме и начин вредновања
међу члановима ученичких постигнућа. За израду
једне популације, ПОРЕКЛО И исхода коришћена је ревидирана
као и односе РАЗНОВРСНОСТ Блумова таксономија. Исходи су
између различитих ЖИВОТА формулисани на нивоу примене као
популација на минимуму.
конкретним Важна карактеристика наставе
примерима; усмерене на остваривање исхода је да
– илуструје је настава усмерена на учење у школи.
примерима Ученик треба да учи:
међусобни утицај – смислено: повезивањем оног што
живих бића и учи са оним што зна и са ситуацијама
узајамни однос са из живота; повезивањем оног што учи
животном са оним што је учио из Биологије и
средином; других предмета;
– истражи утицај – проблемски: самосталним
средине на прикупљањем и анализирањем
испољавање података и информација;
особина, поштујући постављањем релевантних питања
принципе научног себи и другима; развијањем плана
метода; решавања задатог проблема;
– идентификује – дивергентно: предлагањем нових
примере природне решења; смишљањем нових примера;
и вештачке повезивањем садржаја у нове целине;
селекције у – критички: поређењем важности
окружењу и у појединих чињеница и података;
задатом смишљањем аргумената;
тексту/илустрацији; – кооперативно: кроз сарадњу са
– повеже наставником и другим ученицима;
ЧОВЕК И
еволутивне кроз дискусију и размену мишљења;
ЗДРАВЉЕ
промене са уважавајући аргументе саговорника.
наследном
варијабилношћу и
природном
селекцијом;
– групише
организме према
особинама које
указују на
заједничко порекло
живота на Земљи;
– одреди положај
непознате врсте на
„дрвету живота”,
на основу
познавања општих
карактеристика
једноћелијских и
вишећелијских
организама;
– прикупи податке
о радовима
научника који су
допринели
изучавању људског
здравља и изнесе
свој став о значају
њихових
истраживања;
– одржава личну
хигијену и хигијену
животног простора
у циљу спречавања
инфекција;
– доведе у везу
измењено
понашање људи са
коришћењем
психоактивних
супстанци;
– збрине
површинске озледе
коже, укаже прву
помоћ у случају
убода инсеката,
сунчанице и
топлотног удара и
затражи лекарску
помоћ кад процени
да је потребна;
– повеже узроке
нарушавања
животне средине са
последицама по
животну средину и
људско здравље и
делује личним
примером у циљу
заштите животне
средине;
– користи ИКТ и
другу опрему у
истраживању,
обради података и
приказу резултата.
– табеларно и
графички
представи
прикупљене
податке и изведе
одговарајуће
закључке;
– разматра, у групи,
шта и како је
учио/учила и где та
знања може да
примени.

6. Разред

Циљ учења - правилно користи ИКТ
уређаје;
ИКТ Поновити и дискутовати са ученицима врсте дигиталних
уређаја, као и намену програма које су користили у
Информатике и петом
- креира, уређује и разреду. Ученици би требало да знају да наведу и
рачунарства је структурира дигиталне препознају из којих се компоненти састоји стони и/или
оспособљавање садржаје који садрже
преносни
рачунар и укратко опишу основну улогу сваке од њих.
ученика за табеле у програму за рад са
управљање текстом и програму за рад
Оспособити ученике за рад у програму за управљање
информацијама, са документима на рачунару (који је део оперативног
мултимедијалним система рачунара), проналажење, копирање/пренос
безбедну докумената са екстерних уређаја и меморија.
презентацијама;
комуникацију у - креира и обрађује
Представити
функције стандардних дијалога за учитавање, снимање и
дигиталном дигиталну слику; проналажење датотека.
окружењу, - самостално снима и врши Наставник бира корисничке програме (комерцијалне или
производњу основну обраду аудио и слободне) које ће ученици користити. Програми за
цртање,
дигиталних садржаја видео обраду текста, израду мултимедијалних презентација,
записа; снимање звука и видео-записа, репродукцију звука и
и креирање - уређује мултимедијалну видео
рачунарских презентацију која садржи
материјала могу бити инсталирани локално на рачунару
или у "облаку" тј. могу се користити преко интернета.
програма за видео и
При раду са текстом фокусирати се на креирање и
решавање различитих аудио садржаје; форматирање докумената из стварног живота који могу
проблема - чува и организује податке бити блиски
локално и у облаку; ученицима овог узраста (нпр. писмо другу или
у друштву које се другарици, кратак семинарски рад из биологије,
- одговорно и правилно распоред часова,
развојем дигиталних користи ИКТ уређаје у списак ствари које треба понети на екскурзију). Све
технологија брзо мрежном
кораке у раду са програмом за обраду текста реализовати
и
мења. окружењу; у инсталираној верзији програма за обраду текста и на
некој од бесплатних сарадничких платформи и
- разликује основне мотивисати
интернет сервисе; ученике да сарађују током креирања заједничких
- примењује поступке и докумената
правила за безбедно
понашање и
представљање на мрежи;
- приступа Интернету,
самостално претражује,
проналази и
процењује информације и
преузима их на свој уређај
поштујући
ауторска права;
- објасни поступак заштите
дигиталног
производа/садржаја
одговарајућом ЦЦ
лиценцом;
Циљ учења – креира текстуални ДИГИТАЛНА Представити појам и врсте рачунарских

мрежа и увести основне појмове и
Информатике и документ и примени
ПИСМЕНОСТ терминологију из ове области (сервер,
рачунарства је основне клијент, локалне мреже, мреже широког
оспособљавање акције едитовања и распона, глобална мрежа - Интернет).
ученика за форматирања Подсетити ученике на правила
коришћења ИКТ уређаја на одговоран и
управљање (самостално и сигуран начин, сада у мрежном окружењу.
информацијама, сараднички);
безбедну – примени алате за
комуникацију у снимање и Представити ученицима основне интернет
сервисе: сервис електронске поште, www
дигиталном репродукцију аудио и као јавни информациони сервис,
окружењу, креирање дискусионе групе и сервисе за
дигиталних садржаја видео записа; претраживање интернета. Објаснити чему
и рачунарских – креира ти сервиси служе, упознати их са планом
програма за мултимедијалну коришћења ових сервиса.
решавање различитих презентацију и

Представити веб као најпознатији
проблема у друштву примени интернет сервис. Објаснити да веб
које се развојем основне акције функционише тако што су корисницима
дигиталних едитовања и потребне
форматирања услуге и њима их пружају уређаји
технологија брзо ме специјализовани за то (сервери). У свакој
(самостално комуникацији морају да постоје
и сараднички); правила, односно протоколи (ХТТП и
ХТТПС) као и правилно навођење и
коришћење адреса (домена и УРЛ са
једне и ИП и МАЦ адреса са друге стране).
Објаснити структуру УРЛ адресе и

значење појединих домена еду.рс,
гов.рс,.цом... Упутити ученике на веб сајт
(нпр. хттп://www.мојаипадреса.инфо/)
путем кога могу да пронађу информације о
ИП-адреси сајта, као и уређаја
који је употребљен за претрагу.
Нагласити значај дигиталног трага који

посетилац оставља приликом посете неком
сајту. Напредне технике
претраге у изабраном претраживачу
представити на унапред припремљеном
скупу веб-страна (претрага према
веб адреси сајта), кроз дискусију и
практичан рад на вредновању интернет
извора (публика којој је сајт намењен,
аутор, тачност/прецизност, објективност,
актуелност и интернет адреса) подстицати
развој критичког мишљења
ученика.
Код преузимања било ког садржаја са

интернета важно је подсетити ученике на
поступке преузимања и чувања
на жељеној локацији, као и на етичка и
правна питања приступа садржајима
(лиценце), заштите од нежељених
програма, као и на правила понашања на
интернету (енг. нетиqуетте).
Подсетити ученике на значај поштовања

ауторских права и сврху ЦЦ (Цреативе
Цоммонс) лиценци. Представити
начин лиценцирања сопственог ауторског
дела комбинацијом расположивих
симбола, на адреси
хттпс://цреативецоммонс.орг/схаре-yоур-
wорк/.
Нагласити да се приликом посете

сајтовима, као и приликом преузимања
садржаја, дигитални уређај који користимо
је изложен процедурама којима се

прикупљају подаци за које корисник не
зна у коју ће сврху бити употребљени
(ИП адреса, локација), а уређај може бити
изложен дејству нежељених програма
(вируси, шпијунски програми). У ту
сврху је потребно применити расположиве
мере заштите.
Циљ учења Информатике - објасни поступак

прикупљања података
РАЧУНА- Представити концепт текстуалних
програмских језика, укратко, потом
и рачунарства је
оспособљавање ученика путем онлајн РСТВО изабраног програмског језика, као и неке
за управљање упитника; основне сличности и разлике у односу на
информацијама, безбедну - креира једноставан визуелни програмски језик који су
комуникацију у програм у текстуалном ученици користили у петом разреду.
програмском Укратко представити едитор изабраног
дигиталном окружењу,
језику; текстуалног програмског језика и значај
креирање дигиталних
- користи математичке поштовања основних правила
садржаја и рачунарских
изразе за израчунавања у приликом писања наредби. Направити
програма за решавање једноставним везу између наредби које записујемо
различитих проблема у програмима; текстом и очекиваног дејства те
друштву које се развојем - објасни и примени наредбе, на једноставном примеру, као и
дигиталних технологија одговарајућу програмску везу између корака алгоритма и
брзо мења структуру одговарајуће наредбе.
(наредбе доделе, гранања,
петље); Реализацију теме започети приказом
- користи у оквиру израде задатака израчунавањем, применом
програма нумеричке, операција: сабирања,
текстуалне и одузимања, множења и (реалног) дељења.
једнодимензионе низовске Пожељно је бирати задатке који имају
вредности; реалну примену у стварном
- разложи сложени проблем животу из области блиских ученицима
на једноставније (спорт, мода), било у другим наставним
функционалне предметима (математика, физика,
целине (потпрограме); биологија, историја, географија и слично).
- проналази и отклања Увести појам израза у програмском језику
грешке у програму; и његових саставних
- сарађује са осталим елемената (бројевних константи,
члановима групе у одабиру променљивих и аритметичких оператора,
теме, уз пратећи појам типа).
прикупљању и обради
материјала, представљању Увести променљиве као појам за
пројектних именовање улазних података и
резултата и закључака; међурезултата израчунавања као и
- користи могућности које механизам за учитавање вредности
пружају рачунарске мреже улазних података и испис резултата.
у сфери Променљиве у почетку третирати на исти
комуникације и сарадње; начин као у математици и не мењати
вредности једном додељеним
променљивима (императивна додела,
попут
и=и+1, је нов концепт на који је потребно
поново се вратити током обраде
итеративних поступака). Ако је
приликом уноса података неопходна
конверзија учитаног текста у број укратко
је описати, а детаљно појашњење
дати када се буде обрађивала тема рада са
текстом.
Циљ учења Информатике ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ ројектна настава је комплексан приступ

и рачунарства је настави и учењу који најчешће користи
оспособљавање ученика методе као што су проблемска
за управљање настава и учење засновано на истрази
информацијама, безбедну (питањима).
комуникацију у Проблемска настава поставља пред
дигиталном окружењу, ученике стварни проблем из живота који
креирање дигиталних треба истражити и за који треба
садржаја и рачунарских предложити
програма за решавање могућа решења. Све врсте реалних
различитих проблема у животних проблема могу бити повод за
друштву које се развојем проблемску наставу. Пронађена
решења се могу тестирати и о њима се
дигиталних технологија
може расправљати.
брзо мења.
Истраживање можемо да дефинишемо као
"потрагу за истином, информацијама или
знањем". Учење засновано
на истраживању почиње постављањем
питања, наставља са истраживањем и
завршава се проналажењем решења,
доношењем разумних закључака,
одговарајућих одлука, или применом
нових знања или вештина.
Обе наставне методе се фокусирају на

развијање вештина за решавања проблема,
критичко мишљење и обраду
информација. Оне дају најбоље резултате
када су почетна питања/проблеми
довољно отворени (одговор није
могуће наћи једноставним укуцавањем у
претраживач) и када ученици раде у малим
тимовима или групама.
Ове две методе су уско повезане и често се
преклапају. Изузетно је важно имати на
уму да у оба приступа
нема нужно тачних и нетачних одговора.
Свако решење може имати мане и врлине,
а ученици морају да их
анализирају и процењују.
Наставни пројекат подразумева
програмирање у текстуалном програмском
језику или адаптацију унапред
датог програма у циљу решавања
пројектног задатка.
Могуће теме наставног пројекта:

– како да убедимо тинејџере да се здраво
хране? (израда програма који нпр. нуди
намирнице различитих група
и, на основу одабраних, рачуна калоријску
вредност...);
– како би могао да изгледа најефикаснији
бицикл на свету? (израда програма који
прорачунава перформансе
бицикла на основу нпр. различите
величине точкова...);
– шта можемо да учинимо са школским
отпадом? (израда програма који
прорачунава нпр. зараду од продаје
секундарних сировина...)
– како би могли да редизајнирамо
учионицу па да услови за учење буду
бољи? (израда програма који
прорачунава нпр. цене кречења
различитим врстама материјала или цене
различитог школског мобилијара...);
– како да производимо здраву ужину за
дефинисани буџет? (израда програма који
прорачунава нпр. укупну
цену успостављања пластеника са
различитим биљним културама).
Сви елементи пројектног задатка морају

бити реални. Ученици треба да потраже
цене одређених производа и/или
услуга, дизајнирају једно или више
решења и предвиде трошкове за свако од
њих.
Напомена: На првом часу, заједно са

ученицима, формирати листу критеријума
на основу којих ће се
процењивати квалитет решења
проблемских задатака. На овај начин,
ученицима ће бити потпуно јасно шта
квалитетно решење подразумева. Листа
мора бити свеобухватна - не сме да се
односи само на квалитет креираних
програма, већ и на квалитет представљања
и образлагања предложених решења
(коришћењем научених техника
рада у програмима за обраду текста,
звучних и видео записа, програмима за
израду презентација).
Препоручени број часова је 3.

6. Разред
ЦИЉ НАЧИНИ
ИСХОДИ ТЕМЕ
Циљ учења Технике - повеже развој Животно и радно У области животно и
и технологије је да грађевинарства и значај окружење радно окружење обрађују
урбанизма у се садржаји који се
ученик развије побољшању услова односе на грађевинарство
техничко- живљења; као грану технике.
технолошку - анализира Уз помоћ медија
писменост, да карактеристике потребно је, у најкраћим
изгради одговоран савремене културе цртама, приказати
становања; историјски развој
однос према раду и - класификује кућне грађевинарства и
производњи, инсталације на основу повезати га са
животном и њихове побољшањем услова
радном окружењу, намене; живљења (по могућству
коришћењу - класификује врсте интерактивно). Потребно
саобраћајних објеката је нагласити значај
техничких и према намени; урбанизма и
технолошких - повезује неопходност просторног планирања
ресурса, стекне бољи изградње прописне (на основу посматрања
увид у инфраструктуре са планова, макета, слика
сопствена безбедношћу учесника у насеља, треба објаснити
саобраћају; значај околине
професионална
- повезује коришћење стана са хигијенског и
интересовања и информационих естетског становишта).
поступа технологија у Препорука је да се
предузимљиво и саобраћајним објектима користите рачунарске
иницијативно. са управљањем и мапе за одређивање
безбедношћу положаја грађевинских
путника и робе; објеката у односу на
- демонстрира правилно и околину. Путем
безбедно понашање и посматрања и анализе
кретање примера, навести ученике
пешака и возача бицикла да
на саобраћајном анализирају и закључују
полигону и/или како се култура
уз помоћ рачунарске становања разликује у
симулације; зависности од врста
- скицира просторни насеља (рурално и урбано
изглед грађевинског
објекта; насеље) и стамбених
- чита и црта грађевински објеката, које су
технички цртеж карактеристике и
уважавајући фазе посебности, као и како се
изградње грађевинског одређује распоред
објекта уз примену просторија у
одговарајућих правила и стану са аспекта
симбола; функционалности,
- користи рачунарске удобности и
апликације за техничко економичности.
цртање, 3Д Потребно је упознати
приказ грађевинског ученике са врстама и
објекта и унутрашње наменом кућних
уређење инсталација и правилном
стана уважавајући употребом. Препорука је
потребе савремене да се обезбеде услови за
културе ситуационо учење
становања; нпр. кроз компјутерску
- самостално креира симулацију.
дигиталну презентацију и Препоручени број часова
представља је 6
је;
- класификује
грађевинске материјале
према врсти и
својствима и процењује
могућности њихове
примене;
- повезује коришћење
грађевинских материјала
са
утицајем на животну
средину;
- повезује алате и машине
са врстама грађевинских
и
пољопривредних радова;
- реализује активност која
указује на важност
рециклаже;
- образложи на примеру
коришћење обновљивих
извора
енергије и начине
њиховог претварања у
корисне облике
енергије;
- правилно и безбедно
користи уређаје за
загревање и
климатизацију простора;
- повезује значај
извођења топлотне
изолације са
уштедом енергије;
- повезује гране
пољопривреде са
одређеном врстом
производње хране;
- описује занимања у
области грађевинарства,
пољопривреде,
производње и прераде
хране;
- изради модел
грађевинске машине или
пољопривредне
машине уз примену мера
заштите на раду;
- самостално/тимски
врши избор
макете/модела
грађевинског објекта и
образлажи избор;
- самостално проналази
информације о условима,
У односу на програм петог

разреда, у области саобраћај
садржај је проширен и односи се
на саобраћајне објекте,
њихову намену, функционисање и
организацију саобраћаја. Посебно
обратити пажњу да безбедност
учесника у
саобраћају зависи и од прописне
инфраструктуре (опреме пута,
обележавање и сигнализација,
квалитет израде
саобраћајних објеката) као и
прилагођавања постојећим
условима (брзина). Препорука је
да се кроз примере
симулације, а који су доступни на
Интернету, ученици уведу у
ситуацију да препознају
сигурносне ризике и предвиде
опасне ситуације у саобраћају. Уз
САОБРАЋАЈ
помоћ мултимедијалних примера
објаснити како се управља
саобраћајем
коришћењем ИКТ и колико такво
управљање утиче на безбедност
путника и робе. Са аспекта
учесника у саобраћају обратити
пажњу на учешће пешака и возача
бицикла у јавном саобраћају. За
реализацију
ових садржаја користити
мултимедије као и саобраћајне
полигоне практичног понашања у
саобраћају у оквиру
школе. Препоручује се да се,
уколико школа нема просторне
могућности за израду
саобраћајног полигона, користе
дворишта, шири ходници или
фискултурне сале ради
остваривања овог исхода.
У овом делу програма ученици
развијају нове интегрисане
модалитете техничке и дигиталне
писмености. На
почетку реализације области укратко
поновити која су знања и вештине из
техничког цртања ученици усвојили у
претходном разреду. Ученике треба
оспособити за рад у рачунарској
апликацији за техничко цртање
примереној
њиховом узрасту и потребама.
Објаснити правила и симболе који се
користе у техничком цртању у
области
грађевинарства. Приликом израде
техничких цртежа на папиру и помоћу
рачунара препоручује се
индивидуални облик
рада. Ученици треба да развијају
вештине визуелног опажања и
разумевања релацијских односа
између објеката
и предмета, стога је примерено задати
им да скицирају просторни изглед
одређеног грађевинског објекта који
им
је познат. Представити могућности и
рад са једноставним рачунарским
апликацијама за 3Д приказ
грађевинских
објеката. Ученицима објаснити појам
ТЕХНИЧКА И пресека коришћењем наставних
ДИГИТАЛНА помагала и рачунарске симулације.
ПИСМЕНОСТ Упознати ученике са радом у
рачунарској апликацији за унутрашње
уређење стана наглашавајући
функционалност
и естетску вредност решења. Како би
ученици функционализовали стечена
знања предвидите мини-пројекат на
тему
израде скице хоризонталног и
вертикалног пресека стана у коме
ученици живе и уређење стана према
истим. Скица
може бити израђена на папиру или
помоћу рачунара. Ученици своја
решења скице грађевинског објекта и
унутрашњег уређења стана
самостално представљају током
редовне наставе. У оквиру ових
активности
предвидети коришћење дигиталних
презентација које су ученици
израдили. Акценат треба да буде на
дизајну
мултимедијалних елемената
презентације, начину представљања
решења (ток презентације) и развоју
вештине
комуникације (контакт са публиком),
а не на техници израде презентације.
У оквиру ове активности потребно је
обезбедити простор за дискусију и
давање вршњачке повратне
информације на основу
успостављених критеријума.
РЕСУРСИ И Ово је сложена наставна област јер се у оквиру
ПРОИЗВОДЊА ње изучавају грађевинарство, пољопривреда,
енергетика и
екологија надовезује се на знања које су ученици
стекли о ресурсима у петом разреду.
На почетку рада на овој области упознати
ученике, на нивоу обавештености, са основном
поделом грађевинских
материјала (према пореклу и намени). Врсте,
начин производње, основне карактеристике
грађевинских материјала
и њихову примену објаснити на елементарном
нивоу, без улажења у детаље. Препоручљиво је
ученицима
показати угледне примере појединих
грађевинских материјала или своје предавање
поткрепити сликама,
проспектима или мултимедијом.
Упознати ученике са конструктивним
елементима грађевинског објекта (темељ, зидови,
међуспратна
конструкција, степенице и кров) уз међусобно
функционално повезивање и начине изградње.
Направити везу
између конструктивних делова грађевинског
објекта и материјала за њихову изградњу.
Уз помоћ мултимедије или слика упознати
ученике са врстама грађевинских објеката у
оквиру нискоградње,
високоградње и хидроградње. Тежиште овог дела
теме ставити на изградњи стамбених
грађевинских објеката у
РЕСУРСИ И оквиру класичног (традиционалног) и
савременог начина изградње. У оквиру овог дела
ПРОИЗВОДЊА области ученици треба да
повежу делове конструкције и начине градње
грађевинског објекта са њиховом наменом.
Савремени начин изградње све више потискује
традиционални начин изградње помоћу ручних
алата и предност даје
савременим грађевинским машинама уз помоћ
којих се убрзава и побољшава квалитет
изградње. У том смислу
оспособити ученике да препознају и повезују
алате и машине са врстама грађевинских радова
(основна подела
грађевинских машина и алата и њихове
најважније карактеристике).
Тежиште дела теме, у вези енергетике, је на
рационалној потрошњи енергије за загревање
стана/куће. Указати на
значај планирања избора материјала за изградњу
грађевинског објекта и његове изолације још
током
пројектовања, са аспекта рационалне потрошње
енергије и уштеде топлотне енергије. Повезати
значај извођења
топлотне изолације са уштедом енергије.
Упознати ученике са врстама грејања у
кући/стану. Кроз разговор са
ученицима и уз изношење различитих примера
из живота, ученике упутити на правилно и
безбедно коришћење уређаја
за загревање и климатизацију простора у
кући/стану, а све са циљем рационалне
потрошње енергије. Посебно
нагласити значај великих могућности коришћења
обновљивих и алтернативних извора енергије за
загревање
стана/куће. За реализацију овог дела наставне
теме користити мултимедију и разне узорке
изолационих материјала.
У другом делу ове области, ученике упознати са
организацијом рада у пољопривредној
производњи и
најважнијим машинама и уређајима које су
неопходне за нормално одвијање производње.
Кроз разне
илустрације модела или мултимедију,
оспособити ученике да препознају основне
процесе пољопривредне
производње са посебним освртом на производњу
хране. Савремена пољопривредна производња не
би могла
да се замисли без савремених машина и уређаја.
Уз помоћ слика, мултимедије или макета
ученицима треба
представити најважније машине у пољопривреди
са њиховим најбитнијим карактеристикама.
Истакнути значај рециклаже материјала и
заштите животне средине у грађевинарству и
пољопривреди. На крају ове области ученике
поступно увести у свет практичног
стваралаштва. Кроз практичан рад ученици
стечена
теоријска знања претварају у функционална,
развијајући алгоритамски начин размишљања од
идеје до реализације.
Њихов стваралачки рад треба да се заснива на
изради модела грађевинске или пољопривредне
машине, уређаја или
модела који користи обновљиве изворе енергије,
уз обавезну примену мера заштите на раду.
КОНСТРУ- У овом делу програма ученици реализују

заједничке пројекте примењујући
КТОРСКО
претходно стечена знања и вештине
МОДЕЛОВАЊЕ што даје простора за креативну слободу,
индивидуализацију наставе и
диференцијацију према способностима,
полу
и интересовањима ученика, могућностима
школе и потребама животне средине. За
остваривање исхода у овој
области потребно је поступно уводити
ученике у алгоритме конструкторског
моделовања при изради сопственог
пројекта, креирању планске документације
(листа материјала, неопходан прибор и
алат, редослед операција,
процена трошкова) до извршавања радних
операција, графичког представљања
замисли и процене и вредновања.
Ученике треба упознати са могућношћу да
се сами опредељују за одређену активност
у оквиру дате теме која
се односи на израду модела разних машина
и уређаја у грађевинарству, израду макете
грађевинског објекта или
стана на основу плана и предлог за његово
уређење као и моделовање машина и
уређаја у пољопривредној
производњи. Потребно је да ученици
користе податке из различитих извора,
самостално проналазе информације о
условима, потребама и начину реализације
макете/моделакористећи ИКТ, израђују
макету/модел, поштујући
принципе економичног искоришћења
материјала и рационалног одабира алата и
машина примењујући процедуре у
складу са принципима безбедности на
раду. Реализацијом својих пројеката
откривају и решавају једноставне
техничке и технолошке проблеме,
сазнавајући примену природних
законитости у пракси. На тај начин
ученици
формирају свест о томе како се применом
технике и технологије мења свет у коме
живе. Уочавају како техника
утиче позитивно на околину, а како се,
понекад нарушава природни склад и како
се могу смањити штетни утицаји
на природно окружење и развијање
еколошке свести. У пројекат се може
укључити и више ученика уколико је рад
сложенији, односно ако се ученици за
такав вид сарадње одлуче. Ученици
учествују у успостављању критеријума
за вредновање, процењују свој рад и рад
других и предлажу унапређење постојеће
макете/модела.
На избор активности, може утицати и
опремљеност кабинета алатом и
материјалом.
У свим сегментима наставе у овој области,
код ученика треба развијати
предузетнички дух.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
6. РАЗРЕД
ИСХОДИ
ЦИЉ По завршетку разреда ученик ће САДРЖАЈИ/теме НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

− примени једноставнe комплексе ФИЗИЧКE

простих и општеприпремних СПОСОБНОСТИ
Обавезни садржаји
вежби;
− изведе вежбе (разноврсна Вежбе за развој снаге
природна и изведена кретања) и
користи их у спорту, рекреацији Вежбе за развој покретљивости
и различитим животним Вежбе за развој аеробне
ситуацијама; издржљивости
− упореди резултате тестирања са
вредностима за свој узраст и Вежбе за развој брзине
сагледа сопствени моторички Вежбе за развој координације
напредак;
− комбинује и користи достигнути Примена националне батерије
ниво усвојене технике кретања у тестова за праћење физичког
спорту и свакодневном животу; развоја и моторичких способности
− доводи у везу развој физичких
способности са атлетским
дисциплинама;
− одржава стабилну и динамичку
равнотежу у различитим
кретањима, изводи ротације
тела;
− користи елементе гимнастике у
свакодневним животним
ситуацијама и игри;
− процени сопствене могућности
за вежбање у гимнастици;
− користи елементе технике у
игри;
− примењује основна правила
рукомета у игри;
− учествује на унутародељенским
такмичењима;
− изведе кретања, вежбе и кратке
саставе уз музичку пратњу;
− игра народно коло;
− изведе кретања у различитом
ритму;
− изведе основне кораке плеса из
народне традиције других
култура;
− контролише и одржава тело у
води;
− преплива 25m слободном
техником;
− скочи у воду на ноге;
− поштује правила понашања у и
око водене средине;
− објасни својим речима сврху и
значај вежбања;
− користи основну терминологију
вежбања;
− поштује правила понашања у и
на просторима за вежбање у
школи и ван ње, као и на
спортским манифестацијама;
− примени мере безбедности
− одговорно се односи према
објектима, справама и
реквизитима у просторима за
вежбање;
− примени и поштује правила
тимске и спортске игре у складу
са етичким нормама;
− навија и бодри учеснике на
такмичењима и решава
конфликте на социјално
прихватљив начин;
− користи различите изворе
информација за упознавање са
разноврсним облицима
физичких и спортско-
рекративних активности;
− прихвати сопствену победу и
пораз у складу са „ферплејом“;
− примењује научено у физичком
и здравственом васпитању у
ванредним ситуацијама;
− препозна лепоту покрета и
кретања у физичком вежбању и
спорту;
− направи план дневних
− наведе примере утицаја
физичког вежбања на здравље;
− разликује здравe и нездравe
начине исхране;
− направи недељни јеловник
уравнотежене исхране уз помоћ
наставника;
− примењује здравствено-
хигијенске мере пре, у току и
− препозна врсту повреде;
− правилно реагује у случају
повреде;
− чува животну средину током
вежбања.
-препозна последице
конзумирања дувана
− моторичке − МОТОРИЧКЕ Обавезни садржаји

вештине и ВЕШТИНЕ, СПОРТ И
Техника истрајног трчања
знања из СПОРТСКЕ
области ДИСЦИПЛИНЕ Истрајно трчање – припрема за
физичке и крос
здравствен
е културе, Техника спринтерског трчања
ради Техника високог и ниског старта
очувања
здравља Скок увис (прекорачна техника)
Атлет
ика Бацање лоптице (до 200 г)
Препоручени садржаји
Техника штафетног трчања
Скок удаљ
Бацања кугле 2 kg
Бацање „вортекс-а“
Тробој
− и примене Спорт Обавезни садржаји

правилног ска
Вежбе на тлу
и редовног гимна
физичког
вежбања у Прескоци и скокови
савремени
Вежбе у упору
м условима
живота и Вежбе у вису
рада.
Ниска греда
Гимнастички полигон
стика Вежбе на тлу (напредне
варијанте)
Висока греда
Трамболина
Прескок
Коњ са хватаљкама
Вежбе у упору (сложенији састав)
Вежбе у вису (сложенији састав);
− Основ Обавезни садржаји

е
Рукомет/минирукомет:
тимск
их и Основни елементи технике и
спортс правила;
ких
игара - вођење лопте,
- хватањa и додавањa лопте,
- шутирања на гол,
- финтирање,
- принципи индувидуалне
одбране
- основна правила
рукомета/минирукомета
Спортски полигон
Напредни елементи технике,

тактике и правила игре:
- хватања котрљајућих лопти,
- дриблинг,
- шутирања на гол,
- финтирање,
- основни принципи колективне

одбране.
− Обавезни садржаји
Покрети уз ритам и уз музичку

пратњу
Ритмичка вежба без реквизита
Скокови кроз вијачу
Плес и Народно коло „Моравац“

ритим Народно коло из краја у којем се
ика школа налази
Основни кораци друшвених

плесова
Вежбе са обручем
Вежбе са лоптом
Сложенији скокови кроз вијачу
− Обавезни садржаји
Предвежбе у обучавању пливања
Игре у води
Плива Самопомоћ у води

ње
Плива једном техником
Роњење у дужину
− ФИЗИЧКА И Физич Циљ и сврха вежбања у физичком

ЗДРАВСТВЕНА ко и здравственом васпитању
КУЛТУРА вежба
Основна правила
ње и
(Реализујe се кроз Рукомета/минирукомета и Малог
спорт
све наставне фудбала
области и теме уз
Понашање према осталим
практичан рад)
субјекатима у игри (према судији,
играчима супротне и сопствене
екипе)
Чување и одржавање
материјалних добара која се
користе у физичком и
здравственом васпитању
Уредно постављање и склањање

справа и реквизита неопходних за
вежбање
Упознавање ученика са
најчешћим облицима насиља у
физичком васпитању и спорту
„Ферплеј” (навијање, победа,

пораз решавање конфликтних
ситуација)
Писани и електорнски извори

информација из области физчког
васпитања и спорта
Значај развоја физичких

способности за сналажење у
ванредним ситуацијама
(земљотрес, поплава, пожар...)
Физичко вежбање и естетика

(правилно обликовање тела)
Планирање дневних активности
− Физичка активност, вежбање и

здравље
Основни принципи вежбања и

врсте физичке активности
Одржавање личне опреме за

вежбање и поштовање
здравствено-хигијенских мера пре
и после вежбања
Лична и колективна хигијена пре и

после вежбања
Здрав
ствен Утицај правилне исхране на
о здравље и развој људи
васпи
Исхрана пре и после вежбања
тање
Прва помоћ:
- значај прве помоћи,
- врсте повреда.
Вежбање и играње на чистом

ваздуху – чување околине
приликом вежбања
6.разред

Циљ наставе и – образложи ЉУДСКА Изборни програм Грађанско васпитање за шести
учења везу права и ПРАВА-ПРАВА разред основног образовања и васпитања
организован је, као и програм за претходни
грађанског одговорности ДЕТЕТА разред, по моделу спирале, што значи да су
васпитања је на примеру; Права и садржаји дати у исте четири области (Људска
да ученик – наведе одговорности права, Демократско друштво, Процеси у
изучавањем примере за Моја и твоја савременом свету и Грађански активизам), али се
основних групу права права – наша су они проширују и продубљују, а исходи се
надограђују или се, ако је у питању вештина,
принципа, слобода да и права. даље развијају. Све четири области су једнако
вредности и заштита од; Права и важне, а наставник их, у непосредном раду са
процедура – аргументује одговорности. ученицима, интегрише, јер између њих постоји
грађанског значај Посебна група природна веза.
друштва инклузивног права: слобода У програму су наведени садржаји које наставник
може да допуњује, проширује и мења према
постане образовања, да и припадајуће конкретним потребама и плану сопственог рада,
свестан својих права и одговорности. али увек имајући у виду исходе које треба
права и потребе за Посебна група остварити. Они су тако дати да одговарају
одговорности, образовањем права: заштита узрасту ученика, мерљиви су, проверљиви,
осетљив за свих ученика; од и припадајуће односно наставник може, пратећи активности
ученика, да лако утврди да ли их они остварују и
потребе – штити своја одговорности.
у којој мери. Најчешће су исходи дати на нивоу
појединаца и права на начин Право на примене, што значи да се знање и разумевање
заједнице и који не очување личног, подразумевају као предуслови примене. Такав
спреман да угрожава друге породичног, приступ одговара концепту Грађанског
активно и њихова националног, васпитања од кога се очекује да код ученика
развија вољну компоненту која долази до
делује у права; културног и
изражаја на нивоу понашања. Редослед
заједници – идентификује верског наведених исхода не исказује њихову важност
уважавајући показатеље идентитета и јер сви они доприносе постизању општег циља
демократске кршења права припадајуће овог програма и развоју међупредметних
вредности. детета у одговорности. компетенција. Између исхода постоји
свакодневном Право на повезаност. Остваривање једног исхода
доприноси остваривању других исхода. Многи
животу, квалитетно исходи су процесни и представљају резултат
примерима из образовање и кумулативног дејства образовно-васпитног рада
прошлости, једнаке током дужег временског периода, што се
литературе; могућности за препознаје у томе да се неки исходи у истој или
– сврсисходно све и сличној формулацији налазе у програмима и за
пети и за шести разред.
користи припадајуће Посебност Грађанског васпитања је у томе што је
кључне одговорности. оно део ширег концепта образовања за
појмове Инклузивно демократију и грађанско друштво и у том смислу
савременог образовање ‒ је повезано са другим предметима, ваннаставним
демократског квалитетно активностима и, уопште, етосом школе.
У процесу планирања наставе и учења,
друштва: образовање за наставник се руководи, превасходно, исходима
демократија, све. које ученици треба да остваре. Приликом
грађанин, осмишљавања активности, како наставника тако
власт; ДЕМОКРАТСК и ученика, треба имати у виду да свака од њих
– образложи О ДРУШТВО може да се вишеструко искористи. На пример, у
оквиру скоро свих активности на различитим
улогу грађана у Демократско садржајима могућ је допринос остваривању
друштвеном друштво и исхода који се односе на комуникацију,
систему и партиципација осетљивост за различитост, емпатичност и др. То
систему власти грађана значи да за такве исходе нису потребни посебни
на примеру; Демократско садржаји, активности и часови. Њихово
остваривање одвија се постепено и спонтано са
– разликује друштво – појам, тенденцијом да ученици аутентично развијају
стварну карактеристике. пожељне облике понашања.
партиципацију Грађанин. У оквиру прве области ученици проширују своја
ученика у Дете као знања у вези са правима али је фокус на
одељењу и грађанин. одговорности. Постепено се, из разреда у разред,
школи од Процедуре додају нова права како би ученици имали
целовиту слику. У овом програму посебно је
симболичке и којима се важно право на квалитетно образовање за све и
декоративне; регулише живот инклузивни приступ образовању који се базирају
– позитивно у заједници: ко на поштовању људских права. Ученике треба
користи је овлашћен да тако водити да разликују инклузију од
интернет и доноси ексклузије, поштовање и прихватање наспрам
стигматизације и сепарације и да у свом
мобилни колективне понашању према ученицима који похађају школу
телефон за одлуке и на по индивидуалном образовном плану исказују
учење, основу којих разумевање, толеранцију и спремност да пруже
информисање, процедура. помоћ и подршку.
дружење, Власт. Друга област има за циљ да уведе ученике у
основне појмове демократског друштва са
покретање Нивои и гране фокусом на партиципацији. То никако не би
акција; власти. требало претворити у сувопарна предавања и
– образложи Лествица теорију која се учи. Из исхода се види ниво
могући утицај партиципације захтева у овој области, а то је, у шестом разреду,
друштвених ученика у само сврсисходна употреба кључних појмова као
основ за активности у следећем разреду. Од
мрежа на школи:
ученика се очекује да својим речима и на
ставове и манипулација, примерима могу објаснити кључне појмове
деловање декоративна демократије. О партиципацији ученика у
појединца; употреба, одељењу и школи треба говорити и у контексту
– примени 7 симболичка ученичког парламента који ће бити актуелан у
следећем разреду. У програму се налази озбиљан
правила за употреба,
захтев да ученици разликују стварну
сигурно стварна партиципацију ученика у школи од оне која је
четовање и партиципација. декоративна, што захтева од наставника да
коришћење Партиципација осмишљавају активности које подстичу критичко
СМС порука; ученика на мишљење. До таквих исхода може се доћи само
– препознаје нивоу одељења и коришћењем бројних примера и подстицањем
дискусије где ће ученици морати да аргументују
ситуације школе. своје мишљење.
дигиталног ПРОЦЕСИ У Трећа област односи се на употребу и
насиља и зна САВРЕМЕНОМ злоупотребу интернета и мобилних телефона.
како да реагује СВЕТУ Сва истраживања показују да
и коме да се Употреба и дванаестогодишњаци имају велико интересовање
за те видове комуникације, али и да нису свесни
обрати за злоупотреба великих могућности које оне пружају и, још
помоћ; интернета и више, нису свесни ризика који постоје.
– учествује у мобилних Савремене технологије су неопходне за приватни
избору теме, телефона и професионални живот и зато ученике треба
узорка и Позитивно охрабривати да их користе на позитиван начин
(за едукацију, информисање, дружење, пружање
инструмента коришћење помоћи и подршке, покретање акција и др.). У
истраживања; интернета и оквиру свих наставних предмета
– учествује у мобилног предвиђени су исходи који се односе на овај
спровођењу телефона. циљ, а у оквиру Грађанског васпитања фокус је
истраживања, Шта је на злоупотреби интернета и мобилних телефона
када они постају средство насиља (директног или
прикупљању и дозвољено, а шта преко посредника), чиме се крше права детета.
обради није на Ученици треба да знају шта је на интернету
добијених интернету. дозвољено, а шта није, шта се све подразумева
података и Утицаја под дигиталним насиљем и како се заштитити.
извођењу друштвених Када се говори о заштити, ученицима треба да
буде јасно које су њихове одговорности (7
закључака; мрежа на златних правила за сигурно четовање и СМС
– презентује мишљење и поруке и како се понашати у ситуацији
спроведено деловање дигиталног насиља), као и коме се обратити за
истраживање и појединца. помоћ у школи. За активности у овој области
добијене Опасности у може се користити материјал који је припремљен
у оквиру пројекта Школа без насиља коју
резултате; коришћењу подржава УНИЦЕФ, јер одговара садржају овог
– процењује интернета и програма и узрасту ученика шестог разреда.
ефекте мобилног У оквиру четврте области програма ученици
спроведеног телефона. треба да припреме и спроведу мање
истраживања и Дигитално истраживање ставова и/или понашања ученика, а
које је у вези са садржајима треће области. Овај
идентификује насиље и веза са захтев уводи ученике у процедуре истраживања
пропусте и Конвенцијом о као што су: избор конкретне теме истраживања у
грешке; правима детета. оквиру задате области, дефинисање узорка
– у дискусији Карактеристике истраживања, одабир инструмента који ће се
показује и последице користити и извођење закључака на основу
добијених резултата. Циљ ових активности је да
вештину дигиталног ученици изграде правилан однос према
активног насиља. Седам грађанском активизму, где акције, кад год је то
слушања, правила за могуће, треба заснивати на чињеницама
износи свој сигурно добијеним на основу конкретних истраживања.
став заснован четовање и Да би ученици били успешни у овом захтеву,
неопходне су извесне предактивности у којима
на коришћење СМС наставник појашњава шта су ставови, указује на
аргументима, порука. њихову сазнајну, емоционалну и конативну
комуницира на Реаговање у (вољну, делатну) компоненту, што их чини
конструктиван ситуацијама „одговорним” за понашање појединаца, јер се
начин; дигиталног људи понашају у складу са својим ставовима.
Ученицима треба указати на везу ставова са
– учествује у насиља.
знањима и повезати са појмовима предрасуде и
доношењу Одговорности стереотипи који се односе на неосноване ставове
правила рада ученика и школе. јер се не базирају на тачним и провереним
групе и чињеницама, о чему су учили у оквиру програма
поштује их; ГРАЂАНСКИ Грађанског васпитања у петом разреду.
Подсетити ученике да предрасуде и стереотипи
– проналази, АКТИВИЗАМ
показују велику отпорност на промену и зато је
критички Планирање и важно учинити све да се не формирају. У ту
разматра и извођење сврху треба користити што више различитих
користи истраживања о примера који су ученицима блиски и који
информације из понашању показују везу између ставова и понашања. Нпр.,
различитих ученика у школи ако особа има став да су газирана пића јако
штетна, да су препуна шећера и вештачких боја,
извора. и њиховим велика је вероватноћа да ће таква пића ретко
ставовима о пити. Осим тога, потребно је представити
употреби/злоупо неколико једноставних истраживања ставова
треби интернета и/или понашања људи како би ученици имали
и мобилних јасну слику о значају инструмента којим се оно
спроводи и на основу ког се изводе закључци.
телефона. Ученицима треба дати слободу да сами осмисле
Шта су ставови, све кључне елементе истраживања (тему, узорак,
на чему се инструмент), уз свесрдну помоћ и подршку
заснивају и каква наставника, која ће им у шестом разреду свакако
је њихова веза са бити потребна. Подразумева се да истраживање
треба да буде што једноставније, на мањем
понашањем. узорку, са инструментом (најчешће упитником)
Избор теме, који може бити преузет из неког спроведеног
узорка и истраживања или које ће ученици сами
инструмента направити. Ученицима се може предочити
истраживања. могућност да се поделе у мање групе које ће
спровести истраживање на различитим узорцима
Спровођење (нпр. ученици 4, 6. и 8. разреда), што ће им
истраживања. обезбедити да изводе сложеније закључке,
Обрада података. односно да констатују промене у ставовима и
Тумачење понашању у односу на узраст ученика. Изабрана
резултата. тема истраживања може бити у вези са
злоупотребом интернета и мобилних телефона,
Припрема и али и позитивних примера као што су покретање
презентација хуманитарних акција, учење, информисање,
добијених дружење и сл., у којима се могу истраживати
резултата. мотиви таквих активности, ставови учесника,
Евалуација њихова осећања... У сваком случају, независно
од изабране теме, за свако истраживање треба
истраживања. предвидети довољно времена како оно не би
остало незавршено и то је одговорност
наставника. Изузетно је важно да ученици
обраде добијене податке, да изведу закључке,
припреме њихову презентацију и направе
критички осврт на урађено. Све тешкоће и
грешке које се десе у току истраживања, добра су
прилика да ученици унапреде своје компетенције
за рад са подацима, закључивање, предвиђање,
као и непосредну комуникацију и сарадњу.
Највећи домет у овој области био би да ученици,
уз помоћ наставника, успеју да осмисле акцију
(само на нивоу разрађене идеје), као одговор на
добијене резултате истраживања.
Остваривање овако постављених исхода захтева
примену различитих интерактивних облика рада
као и одабир и коришћење одговарајућих метода
и техника рада са ученицима. Наставници су у
прилици да користе: радионице, симулације,
играње улога, студије случаја, дебате, дискусије,
пројекте, истраживања, промоције, као и да сами
осмисле неке друге активности.
У остваривању програма Грађанског васпитања,
продукти ученичких активности имају посебан
значај. Они могу бити различите врсте као што
су постери, аудио-визуелни записи, презентације,
прикази резултата истраживања, представе и
друго. Они се могу користити при интеграцији
или рекапитулацији обрађених садржаја,
процени напредовања ученика, као и
самопроцени наставника колико успешно ради.
Продукти се могу користити и ван групе, на
пример на изложби у холу школе, у школским
новинама, сајту школе, у локалној заједници или
локалним медијима
НАСТАВНИ ПРОГРАМ – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

6.РАЗРЕД
ЦИЉЕВИ ИСХОДИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИНИ

ТЕМАМА ОСТВАРИВАЊА
 Упознати ученике  моћи да каже да су  Историјске Катихизација као
са културно- Јевреји пред долазак околности пред литургијска
историјским Месије били под долазак Христов  делатност- заједничко
приликама у Римском окупацијом Старозаветна је дело катихете
Палестини пред и да су међу њима пророштва о доласку (вероучитеља) и
Христово рођење;  постојале поделе  Месије  Свети његових ученика.
Указати ученицима на моћи да препозна да Јован Претеча  Катихета
старозаветна су Јевреји очекивали Нови Завет је (вероучитељ) би
пророштва везана за Месију на основу испуњење Старог требало стално да има
долазак Спаситеља – старозаветних Завета  науму да катихеза не
Месије;  Објаснити пророштава  моћи Новозаветни списи постоји ради
ученицима улогу и да преприча живот (настанак, гомилања
значај Светог Јована Светог Јована подела,функција, информација („знања
Претече;  Развити Претече и Крститеља аутори...)  о вери“), већ као
свест код ученика о Господњег и каже да Јеванђелисти  настојање да се учење
значају покајања и је он припремао Пресвета Богородица и искуство Цркве
врлинског живота;  народ за долазак – Благовести  лично усвоје и
Упознати ученике са Христа  моћи да Богородичини спроведу у живот
настанком доживи врлински празници  Рођење кроз слободно учешће
новозаветних књига; живот и покајање као Христово  Христос у богослужбеном
 Објаснити припрему за сусрет са је Богочовек  животу Цркве. На
ученицима кључне Христом;  моћи да Крштење Христово  почетку сваке
новозаветне појмове; закључи да је Христова чуда  наставне теме
 Пружити доласком Исуса Новозаветне ученике би требало
ученицима основ за Христа Бог склопио заповести и Беседа на упознати са циљевима
разумевање смисла Нови Завет са гори  Христос – и исходима наставе,
новозаветних људима.  моћи да Онај који је наш „пут, садржајима по
догађаја;  Подстаћи наведе неке од истина и живот темама, начином
ученике да новозаветних књига и Лазарева Субота и остваривања
самостално читају околности њиховог Цвети  Тајна програма рада, као и
Свето Писмо. настанка;  моћи да Вечера – прва са начином
Пружити ученицима пронађе одређени Литургија  вредновања њиховог
основно знање о библијски одељак;  Страдање Христово рада. Врсте наставе
личности Пресвете моћи да каже да се  Васкрсење Настава се реализује
Богородице;  Библија користи на Христово  кроз следеће облике
Објаснити ученицима богослужењима;  Вазнесење и наставе:  теоријска
хришћанско поимање моћи да именује Педесетница  настава (35 часова) 
слободе;  Пружити Јеванђелисте и Заједница у практична настава (1
ученицима основно препозна њихове Јерусалиму, према час) Место
знање о јеванђељским иконографске извештају из Дела реализације наставе
казивањима о Господу символе;  бити апосолских   Теоријска настава
Исусу Христу;  подстакнут на читање Мисионарско дело се реализује у
Објаснити ученицима Светог Писмамоћи да светог апостола Павла учионици; 
разлог оваплоћења преприча догађај  Гоњења Цркве  Практична настава се
Сина Божијег;  Благовести и да Свети цар Константин реализује у цркви –
Подстаћи ученике да препозна да је то и крштење царства учешћем у
у описима Христових „почетак спасења“;  литургијском
чуда увиде љубав моћи да препозна сабрању; Дидактичко
Божију  Кроз службу анђела као методичка упутства за
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА КАТОЛИЧКИ ВЕРОНАУК

6. разред
ЦИЉ ИСХОДИ НАСТАВНИ НАЧИН ОСТВ.

Циљ наставе Ученици треба да: I. УВОД начин спознаје посједује
вјеронаука је - уоче да је 1. Упознавање ученика слиједеће ступњеве:
упознавање особе слобода кључни са садржајима програма постављање циља,
Исуса Криста. елеменат у католичког вјеронаука за мотивирање, обрада нових
Истина да је разумевању Тајне VI. разред. наставних садржаја,
цјелокупни Христове; учење, индуктивни и
досадашњи - науче да се II. ИСУС КРИСТ – дедуктивни
вјеронаук слобода СИН БОЖЈИ – закључци, изравни и
бесмислен ако у поистовећује с ПОСТАЈЕ БРАТ неизравни докази,
сваком годишту не личношћу, ЧОВЈЕКУ формулирање запамћених
би био у односно да се 2. Бог који је чињеница... Или,
средишту личност човеком постао садржај примјене има ове
проматрања Исус поистовећује с 3. Марија, посредница дијелове: проблем,
Крист. Међутим љубављу према споасења постављање циља,
ученик шестога другој личности; 4. Исус Назарећанин библијски лик из
разреда мора већ - запазе разлику 5. Глас вапјућег у овога циклуса, задаћа,
носити у себи између пустињи – Свети Јован упознавање прилика и
тежњу покушати приказивања Крститељ увјежбавање. Код
Исуса и живота Христовог (Mk 1,1-8; Mt 3,1-12; Lk спознавања треба
у православној 3,1-18; Jn 1,19-27) имати пред очима
иконографији и 6. Очево сведочанство о физиономију групе и
западној Исусу – Крштење у реци појединаца, но у оквиру
ренесансној Јордан сата под којим се обрађују
уметности. (Mt 3,13-17; Mk 1,9-11; нови наставни садржаји
Lk 1,21-22; Jn 1,29-34; ) врши се
7. Понављање обрађене примјена,понављање и
наставне теме вредновање
III. ИСУС ЈЕ обрађенога градива.
ВРХОВНИ УЧИТЕЉ
насљедовати. ВЈЕРЕ
Стога смо изабрали 8. Нови закон живота –
оне теме Беседа на гори
из Исусова живота (Mt 5,4-12)
које надахњују и 9. Кристова реч чини
потичу на човека новим – Закеј,
насљедовање. цариник
Грађа је тако (Lk 19,1)
распоређена да 10. Исус поучава у
Исуса проматра у присподобама – „Ви сте
разним светло света“
ситуацијама (Mt 5,13)
живота и гледа се 11. Божја реч је семе
какав је (Mt 13,4; Mk 4,4; Lk 8,5)
став према 12. Кућа грађена на
појединим стени и на песку
датостима заузео (Mt 7,24; Lk 6,47)
Исус. Ослањајући 13. Сви смо важни Богу:
се на његов „изгубљена овца“,
примјер и „изгубљен и нађен син“
ријеч, желимо га у (Mt 18,12; Lk 15,3); (Lk
томе и 15,11)
насљедовати. Зато 14. Божји дарови
је мисао водиља: човеку: парабола о
насљедовање. талентима
Дакле, мисао (Mt 25,14; Lk 19,11)
водиља наставе 15. Царство Божје је као
вјеронаука шестог свадба
разреда основне Mt 22,1; Lk 14,15)
школе су 16. Понављање градива
оне вјерске истине 17. Провера знања
које воде ученика ученика и закључивање
по Исусовом оцена
животном путу да
га насљедује. IV. ИСУС ПОМАЖЕ
ЉУДИМА
18. Исусе учини да
прогледам“ – Слепи
Бартимеј
(Mk 10,46-52; Mt 20,29-
34; Lk 18,35-43; Jn 9,1-
41)
19. Вера једног
римљанског стотника
Lk 7,1-10; Mt 8,5-13)
20. Лечење
парализованог човека
Lk 5,17-26; Mt 9,1-8; Mk
2,1-12)
21. Опраштање и љубав
(Марија Магдалена)
(Jn 8,1-11; (Lk 7,36-50)
22. Понављање обрађеног
градива
V. ИСУС КРИСТ – НАШ

СПАСИТЕЉ
23. Сам се предао за нас
24. Нови Завет – Тајна вечера
(Mt 26,27)
25. Тајна Божје службе – прање
ногу
(Jn 13,1-17; 13,34-35; Mt 25,35)
26. Љубав, која особађа –
муке, смрт и васкрс
(Mt 27,45-51.54-66)
27. Ускрс – центар
хришћанске вере
(Lk 24,13-35; 1Kor 15,17)
28. Васкрснути Крист ученике
шаље у свет
(Mt 28,16-20; Jn 21, 15-19)
29. Небески Отац је
прославио Исуса – Узвишење
Криста
(Mk 16,19; Jn 10,30)
30. Понављање обрађених
градива
VI. ЦРКВА – НОВИ
БОЖЈИ НАРОД
31. Црква – заједница
Исусових ученика
(ApCsel1-2)
32. Разни дарови и
службе
(1Kor 12,4-13)
33. Пастири Кристове
цркве – апостоли и
следбеници
34. Кристови сведоци у
свету (Сведочанство
данашњих хришћана)
35. Црква и цркве –
јединство у
различитости (екуменска
тема)
36. Понављање градива и
закључивање оцена
6. разред
Циљ Исходи Област /Тема Начин остваривања

Циљ наставе Ученик ће бити у Freizeitaktivitäten Kомуникативна настава језик
и учења стању да: сматра средством
страног језика - именује спортове / комуникације. Стога је и
је да се ученик хобије програм усмерен ка исходима
усвајањем - наведе којим који указују на то шта је ученик
функционални активностима уме / у комуникацији у стању да
х знања о не уме да се бави разуме и продукује. Табеларни
језичком - каже шта уме, мора приказ наставника постепено
систему и или жели Winterferien / води од комуникативне
култури и - изрази шта му је Sommerferien функције као области, преко
развијањем потребно активности које у настави
стратегија - изрази коме шта оспособљавају ученика да
учења страног припада комуницира и користи језик у
језика свакодневном животу, у
оспособи за приватном, јавном или
основну ченик ће бити у образовном домену. Примена
писмену и стању да: овог приступа у настави
Alles Gute zum
усмену - каже куда иде на Geburtstag страних језика заснива се на
комуникацију одмор настојањима да се доследно
и стекне -каже којим спроводе и примењују следећи
позитиван активностима се бави ставови:
однос према током одмора
- опише какво је – циљни језик употребљава се у
другим
време учионици у добро осмишљеним
језицима и
- каже колико дуго контекстима од интереса за
културама,
трају одређене ученике, у пријатној и
као и према
активности опуштеној атмосфери;
сопственом Körperteile /
језику и Weihnachten – говор наставника прилагођен
културном је узрасту и знањима ученика;
Ученик ће бити у
наслеђу. – наставник мора бити сигуран
стању да:
- каже када је коме да је схваћено значење поруке
рођендан укључујући њене
- позове некога на културолошке, васпитне и
Gesund leben социјализирајуће елементе;
рођенданску забаву
-опише рођенданску – битно је значење језичке
забаву поруке;
- честита некоме
– знања ученика мере се јасно
рођендан
одређеним релативним
- каже некоме шта да
критеријумима тачности и зато
уради (императив)
узор није изворни говорник;
- изрази шта је
потребно да се уради – са циљем да унапреди
Wie war es in der
ради неког циља Schule? квалитет и обим језичког
материјала, настава се заснива и
на социјалној интеракцији; рад
Ученик ће бити у у учионици и ван ње спроводи
стању да: се путем групног или
Wo ist denn hier ...?
- именује делове тела индивидуалног решавања
- именује неке проблема, потрагом за
болести и називе информацијама из различитих
лекова извора (интернет, дечији
- пита некога како се часописи, проспекти и аудио
осећа и да материјал) као и решавањем
једноставно опише мање или више сложених
своје здравствено задатака у реалним и
Hast du Lust ins Kino
стање виртуелним условима са јасно
zu gehen?
одређеним контекстом,
Ученик ће бити у
поступком и циљем;
стању да:
- именује здраве – наставник упућује ученике у
Ordnung muss sein!
животне намирнице законитости усменог и писаног
- разуме рецепт за кода и њиховог међусобног
неко јело односа;
- напише једноставан – сви граматички садржаји
рецепт за неко јело уводе се индуктивном методом
- нешто препоручи кроз разноврсне
- изрази да се нешто контекстуализоване примере у
сме / не сме складу са нивоом, а без
- пита за разлог и детаљних граматичких
наведе разлог објашњења, осим, уколико
ученици на њима не
Ученик ће бити у инсистирају, а њихово
стању да: познавање се вреднује и
- изрази шта му се оцењује на основу употребе у
дешавало у одговарајућем комуникативном
прошлости контексту.
- пита када се нешто
десило и одговори на Kомуникативно-интерактивни
питање приступ у настави страних
језика укључује и следеће
Ученик ће бити у категорије:
стању да: – усвајање језичког садржаја
- пита за правац и да кроз циљано и осмишљено
се оријентише у учествовање у друштвеном
граду чину;
- именује одређене
– поимање наставног програма
локације у граду
као динамичне, заједнички
- опише шта се
припремљене и прилагођене
дешава у пешачкој
листе задатака и активности;
зони
- каже где шта може – наставник треба да омогући
да се купи у граду приступ и прихватање нових
идеја;
Ученик ће бити у – ученици се посматрају као
стању да: одговорни, креативни, активни
- каже куда треба да учесници у друштвеном чину;
иде да би предузео
разне активности – уџбеници представљају извор
- пита за пут и активности и морају бити
објасни пут праћени употребом додатних
- предложи излазак аутентичних материјала;
– учионица је простор који је
Ученик ће бити у могуће прилагођавати
стању да: потребама наставе из дана у
- именује намештај и дан;
предмете у стану
- опише где шта – рад на пројекту као задатку
стоји у стану који остварује корелацију са
- разуме опис нечије другим предметима и подстиче
собе ученике на студиозни и
- опише своју собу истраживачки рад;
– за увођење новог лексичког
материјала користе се познате
граматичке структуре и
обрнуто.
Технике/активности
Током часа се препоручује

динамично смењивање
техника/активности које не би
требало да трају дуже од 15
минута.
Слушање и реаговање на
команде наставника на страном
језику или са аудио записа
(слушај, пиши, повежи, одреди
али и активности у вези са
радом у учионици: цртај, сеци,
боји, отвори/затвори свеску,
итд.).
Рад у паровима, малим и
великим групама (мини-
дијалози, игра по улогама,
симулације итд.).
Мануелне активности (израда
паноа, презентација, зидних
новина, постера и сл.).
Вежбе слушања (према
упутствима наставника или са
аудио-записа повезати појмове,
додати делове слике, допунити
информације, селектовати тачне
и нетачне исказе, утврдити
хронологију и сл.).
Игре примерене узрасту.
Kласирање и упоређивање (по
количини, облику, боји,
годишњим добима, волим/не
волим, компарације...).
Решавање „текућих проблема”
у разреду, тј. договори и мини-
пројекти.
„Превођење” исказа у гест и
геста у исказ.
Повезивање звучног материјала
са илустрацијом и текстом,
повезивање наслова са текстом
или, пак, именовање наслова.
Заједничко прављење
илустрованих и писаних
материјала (планирање
различитих активности,
извештај/дневник са путовања,
рекламни плакат, програм
приредбе или неке друге
манифестације).
Разумевање писаног језика:
– уочавање дистинктивних
обележја која указују на
граматичке специфичности
(род, број, глаголско време,
лице...);
– препознавање везе између
група слова и гласова;
– одговарање на једноставна
питања у вези са текстом,
тачно/нетачно, вишеструки
избор;
– извршавање прочитаних
упутстава и наредби.
– повезивање гласова и групе
слова;
– замењивање речи цртежом
или сликом;
– проналажење недостајуће
речи (употпуњавање низа,
осмосмерке, укрштене речи, и
слично);
– повезивање краћег текста и
реченица са
сликама/илустрацијама;
– попуњавање формулара
(пријава за курс, налепнице
нпр. за пртљаг);
– писање краћих текстова.
Увођење дечије књижевности и
транспоновање у друге медије:
игру, песму, драмски израз,
ликовни израз.
Предвиђена је израда два
писмена задатка у току школске
године.

6.разред

Циљ изучавања - разумевање УВОД Програм за шести разред је концепцијски
предмета је појма свакодневни постављен да представља смисаону целину која
проширивање живот; ГРБОВИ И истовремено отвара могућности за даљи развој и
знања из области - разумевање ЗАСТАВЕ НЕКАД надоградњу садржаја у програмима овог предмета
опште културе и значаја И САД за седми и осми разреда, а ослања се на садржаје
оспособљавање проучавања из петог разреда. Састоји се из три тематске
ученика да, кроз свакодневног СВАКОДНЕВНИ целине.
упознавање с живота у ЖИВОТ У Прва целина се може одредити као базична, јер
начином живота прошлости; СРЕДЊЕМ ВЕКУ сви програми за овај предмет од петог до осмог
људи у - усвајање и разреда њоме започињу. Садржаји у оквиру ове
прошлости, боље продубљивање теме намењени су прецизнијем одреёивању појма
разумеју свет и знања о разликама свакодневни живот, као и објашњавању значаја
време у коме између проучавања свакодневног живота људи у
живе и развију свакодневног прошлости.
свест о живота данас и Друга је фокусирана на само један садржај
континуитету и у прошлости; свакодневног живота. У шестом разреду та тема је
укорењености. - упознавање са Грбови и заставе некад и сад, која се обраёује
Ученици би улогом и значајем полазећи од садашњости која је ученицима
требало да се грбова и застава; позната ка све даљој прошлости.
упознају са - упознавање са Трећа тематска целина се бави различитим
специфичностима улогом и значајем аспектима свакодневног живота у одреёеном
динамике грбова и застава у временском периоду. У шестом разреду то је
културних прошлости средњи век, чиме се обезбеёује веза са
промена и да српског народа; проучавањем историјских догаёаја у оквиру
науче како да - упознавање са обавезног предмета историја.
сагледају себе у свакодневним У извођењу наставе активност ученика је
контексту животом у најважнија, без обзира на изабране методе рада.
"другог", да би средњем веку; Наставникова је улога да организује наставу,
сопствени - упознавање са пружи помоћ ученицима у раду (од давања
идентитет што свакодневним информација до упућивања на изворе
потпуније животом српског информација) и да подстиче интересовање
интегрисали у народа у средњем ученика за предмет. У току свих активности треба
шири контекст веку; охрабривати размену информација, како измеёу
разуђене и - подстицање ученика и наставника, тако и измеёу самих
сложене ученика на ученика.
садашњости. самостални Квалитет наставе унапредиће употреба различитих
истраживачки рад; наставних средстава као што су: илустрације,
- развијање документарни и играни видео и дигитални
способности материјали, археолошки материјал или копије
повезивања знања налаза, посете културно-историјским
из различитих споменицима, компјутерске игрице које се
области. заснивају на реконструкцији друштва из
прошлости и др.
Домаћи задаци имају своје оправдано место у
реализацији овог програма.
Као и код других изборних предмета где оцена не
утиче на школски успех, оцењивање добија нешто
другачију димензију. За овај предмет класично
писмено и усмено испитивање знања није
погодно. Свака активност је прилика да се ученик
оцени. Наставник прати целокупни рад ученика и
награёују све његове аспекте. Поред стеченог
знања о свакодневном животу људи у прошлости,
наставник треба да награди и учешће и
посвећеност активностима независно од
постигнућа. Оцена је одраз индивидуалног
напредовања детета и подстицај за његов даљи
развој.
Како је садржај предмета повезан са свим
областима живота (исхрана, одевање, образовање,
лечење, производња, забава...), ученици имају
прилику да савлаёивањем програма овог предмета
добију бројне информације значајне за свој будући
професионални развој. Наставник треба да има у
виду и овај аспект предмета и, уколико код неког
ученика препозна посебно интересовање за
одреёене садржаје, треба да му укаже којом
професијом би се могао бавити, односно у којој
средњој школи се стичу знања и звања за одреёену
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ ХОР
6.разред
- дa кoд учeникa - Нaрoднe пeсмe и игрe; oбичajнe пeсмe.
рaзвиjе музичкe - Дeчje пeсмe.
спoсoбнoсти и жeљу
зa aктивним - Утврђивaњe музичкoг рeчникa у вeзи
музицирaњeм и сa jaчинoм (п, мп, ф, мф), брзинoм
судeлoвaњeм у (aдaгиo, aндaнтe, мoдeрaтo, aллeгрo) и
шкoлским пoстeпeним динaмичким прeлaзимa из
aнсaмблимa; Пeвaњe пeсaмa
тишeг у jaчe и oбрнутo
пo слуху и сa
нoтнoг тeкстa,
- дa упoрeдo сa - Сaвлaђивaњe тoнских висинa.
увoђeњe у
инструмeнтaлнoм - Усвajaњe музичкoг писмa и пojмoвa:
oснoвe музичкe
нaстaвoм учeницимa шeснaeстинa нoтa у групи, тaкт 6/8 , a-
писмeнoсти
дa и пoтрeбнa мoл лeствицa (прирoднa и хaрмoнскa),
тeoриjскa знaњa; пojaм прeдзнaкa - пoвисилицa, узмaх и
прeдтaкт. - Свирaњe и пeвaњe пeсaмa
- дa и oвoм нaстaвoм у функциjи oвлaдaвaњa музичкe
пoдстичe кoд учeникa писмeнoсти. - Извoђeњe пeсaмa
њихoвe крeaтивнe нa мeлoдиjским инструмeнтимa.
спoсoбнoсти и смисao -Пoнaвљaњe зaдaтoг мeлoдиjскoг мoтивa
зa кoлeктивнo (вeжбa пaмћeњa, рaзвиjaњe мoтoрикe).
Циљ oбухвaтa
музицирaњe. - Стицaњe искуствa у слушнoм
рaзвиjaњe
рaзликoвaњу звучних бoja (људски
слухa и ритмa,
глaсoви, музички инструмeнти).
ширeњe
- Нaвикaвaњe учeникa нa пaжљивo
глaсoвних слушaњe
слушaњe музикe.
мoгућнoсти, музикe
- Пoдстицaњe изрaжaвaњa учeникa o
учвршћивaњe
слушaнoм дeлу.
интoнaциje.
- Упoзнaвaњe музичкoг дeлa умeтничкoг

пeсaмa. -

свирaњe
ПРИРОДЕ
6.разред
ОПЕРАТИВНИ ИСХОДИ НАЧИНИ

Циљ учења Задаци наставе – препознаје Садржаји
слободне предмета УПОЗНАЈ ЖИВИ проблем, програма
наставне чувари природе СВЕТ СВОЈЕ планира изборног
активности је су да ученици: ОКОЛИНЕ стратегију предмета
да ученици развијају решавања и чувари природе
стекну знања, образовање за решава проблем имају
понашање, заштиту примењујући тенденцију
ставове и животне знања и појачаног
вредности који средине; вештине развијања
су потребни за развијају стечене у знања у односу
очување и вредности, оквиру на први циклус,
унапређење ставове, различитих програмски
животне вештине и предмета и континуитет и
средине, понашање у ваншколског даљу развојну
биодиверзитета складу са искуства. концепцију
, природе и одрживим – прикаже и заштите
одрживог развојем; образложи животне
развоја. развијају здрав резултате средине и
однос према истраживања са одрживог
себи и другима; аспеката развоја.
умеју да на очувања Наведени
основу животне садржаји
стечених знања ЗНАЧАЈ ЖИВОГ средине, програма поред
изаберу СВЕТА ЗА биодиверзитета основног
квалитетне и ЧОВЕКА и здравља, теоријског
здраве стилове усмено, писано, приступа
живота; графички или поседују и
примењују одабраном активан
рационално уметничком приступ који је
коришћење техником; усмерен ка
природних – користи ИКТ практичној
ресурса; за реализацији
препознају комуникацију, ван учионице и
изворе прикупљање и ка изради
загађивања и обраду малих
уочавају података и пројеката.
последице; представљање Овако
стичу резултата конципиран
способност за истраживања; програм даје
уочавање, ПОМОЗИМО ДА – вреднује велике
формулисање, ПРЕЖИВЕ утицај својих могућности
анализирање и навика у наставницима и
решавање заштити ученицима да
проблема; животне га на креативан
развијају средине и начин
радозналост, биодиверзитета; реализују
активно – активно сходно
учествовање и учествује у условима,
одговорност; акцијама које су могућностима
поседују усмерене ка и времену.
развијену свест заштити, Улога
о личном обнови и наставника је
ангажовању у унапређењу да уз примену
заштити и животне различитих
очувању средине и метода рада
животне биодиверзитета; подстичу и
средине, – повеже значај усмеравају
природе и очувања интересовање и
биодиверзитета животне креативност
. средине и ученика у
биодиверзитета покушају да
са бригом о самостално
сопственом и објасне узроке
колективном и последице
здрављу; човековог
– одговорно се дејства на
односи према животну
себи, средину.
сарадницима, Оперативна
животној разрада
средини и програмских
културном садржаја
наслеђу; препуштена је
– аргументује наставницима
своје ставове који сами
према еко- креирају време,
култури и место извођења
култури и број часова за
ЈА ЧУВАМ свакодневног одређене теме.
ПРИРОДУ живљења;
тиму,
поштујући
разлике у
мишљењу и
допринос
постизању
задатог циља;
процени
рад
групи;
– критички се
употреби и
злоупотреби
природе.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ ЦРТАЊЕ,

СЛИКАЊЕ, ВАЈАЊЕ
6. разред
Циљ учења - опажа квалитет свих ЦРТАЊЕ -тачка, линија и смер

изборног ликовних елемената: - слободан ритам, маса и волумена,
предмета линија, облика, боја; бојених мрља,
Цртање, -користи различите линија, светлина
сликање, технике и средстваи да - компоновање основних
вајање, јесте упознаје њихова тродимензионалних
да додатно визуелна и ликовна облика
подстиче својства - компоновање више
развој и -има развијене моторичке ритмичких целина у
практичних и способности и навике за простору (употребни
теоријских лепо писање; предмети )
знања -визуелно памти и - естетско процењивање
ученика која повезује опажене
су важна за информације као основа за
њихово увођење у визуелно
слободно, мишљење; СЛИКАЊЕ -хроматски ахроматски скуп
спонтано и -интересује се и има - интензивне (јарке,
креативно потребу за посећивањем чисте ) боје и боје ослабљеног
комбиновање музеја, изложби, као и за интензитета
ликовних чување културних добара (замућене бојe)
елемената у и естетског изгледа - топле и хладне боје
области: средине у којој живе и - визуелно споразумевање
цртања, раде - пантомима,говор тела
сликања, - амбијент- сценски простор
вајања, - естетска анализа
графике,
примењених
уметности и
визуелних ВАЈАЊЕ -тактилне вредности
комуникација, површина и облика
а у циљу - чврста и мека форма
развоја - моделовање геометријских и
њиховог правилних форми
креативног -конвексна и конкавна форма
мишљења -односи маса и волумена
-естетска анализа
КУЛТУРЕ
6.разред

учења мађарског род и књижевну читају се песме, басне, бајке, шаљиве
језика са врсту;уочава обележја народне приче, игрокази, одломци из
елементима народне песме; романа.
националне разликује врсту
културе је стицање песме;упознаје се с КЊИЖЕВНОСТ Књижевни текстови су разврстани по
знања о усменом књижевном и књижевним родовима - лирика,
особеностима историјском -Граматика епика и драма. Избор дела је
мађарског језика, баштином;развија заснован на принципу
књижевности и свест о културним и -Правопис прилагођености узрасту.
културе, као и историјским
развијање чињеницама опеваним -Ортоепија При реализацији програма наставник
способности и у усменим епским и треба да успостави корелацију са
вештине употребе лирским другим наставним предметима.
језика у песмама;уочава лирске
различитим слике, мотиве и стална
развијање свести о јединице;разликује
сопственом промењиве од ЈЕЗИК И
националном непромењивих ЈЕЗИЧКА
идентитету, речи;препознаје КУЛТУРА
других народа. главне и зависне НАЦИОНАЛНА Ученици се упознају са националном
реченичне чланове (у КУЛТУРА културом кроз садржаје из
типичним књижевности, језика и језичке
примерима);доследно културе, као и кроз неке издвојене
примењује правописну садржаје који су уско повезани са
норму у употреби традицијом и историјом Мађара.
великог слова,
састављеног и
поштујући
Са појединим елементима медијске
дијалог;саставља
писмености ученици су већ упознати
говорени или писани
кроз наставу српскога језика.
текст о доживљају МЕДИЈСКА
Потребно је направити корелацију да
књижевног дела и на КУЛТУРА
би проширили знања о појму дечијег
часописа, радија, телевизије и филма.
емисије.

КУЛТУРЕ
6.разред

учења русинског род и књижевну у петом разреду читају се песме,
елементима народне песме; приче, игрокази, одломци из
културе је лирске песме;упознаје
стицање знања о се са усменом КЊИЖЕВНОСТ Књижевни текстови су разврстани
особеностима књижевном и по књижевним родовима - лирика,
русинског језика, историјском -Граматика епика и драма. Избор дела је
културе, као и свест о културним и -Правопис прилагођености узрасту.
развијање историјским
способности и чињеницама опеваним -Ортоепија При реализацији програма
вештине у усменим лирским наставник треба да успостави
употребе језика у песмама;уочава лирске корелацију са другим наставним
различитим слике, мотиве и стална предметима.
ЈЕЗИК И Садржаји из језика углавном су
ЈЕЗИЧКА базирани на поређењу са језичним
КУЛТУРА садржајима који се обрађују на
националном непромењивих
идентитету, речи;препознаје
стандардним русинским језиком.
типичним примерима);
доследно примењује
правописну норму у
употреби великог
слова, састављеног и
поштујући
пејзаж), Ученици се упознају са
препричавање , националном културом кроз
дијалог;саставља НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
говорени или писани КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
стваралаштва и текст о доживљају издвојене садржаје који су уско
стваралаштва књижевног дела и на повезани са традицијом и историјом
других народа. теме из свакодневног Русина.
емисије.
3.7. Наставни програм за седми разред

7. разред
Циљеви учења По завршетку разреда ЈЕЗИК граматика:
Српског језика и ученик ће бити у стању - грађење и
књижевности јесу да да: основназначења
се ученик оспособи - користи глаголских облика:
да правилно користи књижевне футур II, импера-
српски језик у термине и тив, потенцијал;
различитим појмове трпни гл. придев, гл.
комуникативним обрађиване у прилог садашњи и гл.
ситуацијама, у говору претход при
и писању; да кроз ним разредима и лог прошли.
читање и тумачење повезује их са - подела глаголских
књижевних дела новим делима облика на просте и
развија читалачке која чита; сложене и на
компетенције које, уз – истакне личне (времена и
књижевно знање, универзалне начини) и неличне.
обухватају вредности -непро
емоционално и књижевног дела и менљиве врсте речи:
фантазијско повеже их везници, речце,
уживљавање, живо са сопственим узвици.
памћење, искуством и - појам синтагме
истраживачко околностима у (главни члан и
посматрање; којима живи; зависни чланови);
подстичу – чита са врсте синтаг-
имагинацију и разумевањем ми: именичке,
уметнички различите врсте придевске, прилошке
сензибилитет, текстова и и глаголске
естетско коментарише - атрибут
доживљавање и их, у складу са у оквиру
критичко мишљење, узрастом; синтагме.
морално – разликује - логички субјекат
просуђивање и народну од -сложени глаголски предикат
асоцијативно ауторске -напоредни односи међу
повезивање; да се књижевности и реченичним члановима –
одговарајућим одлике књи саставни, ра-
врстама читања жевних родова и ставни и супротни.
оспособљава да основних - појам комуникативне и
усмерено књижевних предикатске реченице
приступа делу и врста; - независне предикатске
приликом тумачења – разликује реченице ‒ напоредни односи
открива различите основне одлике међу неза
слојеве и значења; да стиха и строфе – висним реченицама
стиче основна знања укрштену, (саставни, раставни,
о месту, улози и обгрље супротни).
значају језика и ну и парну риму; -зависне предикатске
књижевности у слободни и реченице (изричне, односне,
култури, као и о везани стих; месне, времен
медијској рефрен; ске, узрочне, условне,
писмености; да стиче – тумачи мотиве допусне, намерне,
и развија најшира (према њиховом последичне и поредбе-
хуманистичка знања садејству или не).
и да научи како контрастивно -реченични чланови исказани
функционално да сти) и песничке речју, предлошко-падежном
повезује садржаје слике у кон-
предметних области. одабраном струкцијом, синтагмом и
лирском тексту; реченицом.
– локализује -конгруенција – основни
књижевна дела из појмови.
обавезног
школског правопис :
програма; правописна решења у вези са
– разликује етапе обрађеним глаголским
драмске радње; облицима.
– разликује -интерпункција у вези са
аутора зависним реченицама (запета,
књижевноуметни тачка и
чког текста од запета)
наратора, -писање скраћеница,
драмског лица правописних знакова.
или лирског
субјекта; ортоепија:
– разликује дугоузлазни и дугосилазни
облике казивања акценат
(форме
приповедања);
– идентификује КЊИЖЕВНОСТ - читање обавезне и изборне
језичко-стилска лектире, научнопопуларних и
изражајна информативних текстова
средства и разуме - тумачење епских дела
њихову - уочавање одлика фабуле и
функцију; композиције, однос сижеа и
– анализира фабуле, потпунија анализа
идејни слој ликова, тематике, мотива и
књижевног дела песничких слика
служећи се - упућивање у друштвено –
аргументи историјску условљеност
ма из текста; уметничког дела и однос
– уочи разлике у писца према друштвеној
карактеризацији стварности;
ликова према - анализа лирских дела
особинама: фи - упућивање у анализу
зичким, мотива, поетских слика,
говорним, песничког језика, стила и
психолошким, тумачење песничких порука;
друштвеним и - анализа драмских дела;
етичким; - уочавање и разликовање
– разликује функционалних појмова
хумористички од - усавршавање изражајног
ироничног и читања у складу са природом
сатиричног тона уметничког и неуметничког
књи текста
жевног дела; -опкорачење, рефрен. цезура.
– критички -везани и слободни стих.
промишља о ауторске лирске песме:
смислу рефлексивна и сатирична
књижевног песма.
текста и -језичко-стилска изражајна
аргументо средства: метафора,
вано образложи алегорија, града
свој став; ција, словенска антитеза,
– доведе у везу фигуре понављања (асонанца
значење и алите
пословица и рација).
изрека са идејним -функција мотива у
слојем текста композицији лирске песме.
- препозна -песма у прози
националне -фабула и сиже.
вредности и -статички и динамички
негује мотиви.
културноисторијс -композиција, епизода.
ку -идејни слој књижевног
баштину; текста, хумор, иронија и
– размотри сатира.
аспекте родне -врсте карактеризације
равноправности у књижевног лика.
вези са ликовима -унутрашњи
књижевно- монологхронолошко и
уметничких ретроспективно
текстова; приповедање.
– препоручи -дневник, путопис
књижевно дело уз -аутобиографија.
кратко -легендарна прича
образложење; -предања
– упореди о постанку бића, места и
књижевно и ствари.
филмско дело -афоризам
настало по истом -пословице, изреке; питалице;
предло загонетке.
шку, позоришну -драмска радња; етапе
представу и драмске радње: увод, заплет,
драмски текст; врхунац, пе
– разликује рипетија, расплет.
глаголске начине -драмска ситуација
и неличне -драма у ужем смислу
глаголске облике
и упо
треби их у складу ЈЕЗИЧКА -књижевни и остали типови
са нормом; КУЛТУРА текстова уфункцији
– одреди врсте унапређивања
непроменљивих језичке културе.
речи у типичним -књижевно-уметнички и
случајевима; публицистички текстови.
– уочи делове -усмени и писмени састави
именичке према унапред задатим
синтагме; смерницама
– разликује (ограничен број речи; задата
граматички и лексика; одређени
логички субјекат; граматички мо
– разликује дели и сл.).
сложени -текст заснован на
глаголски аргументима.
предикат од -технички и сугестивни опис.
зависне реченице -репортажа
са -цитати и фусноте из
везником да; различитих књижевних и
– препозна врсте неуметничких
напоредних текстова.
односа међу -нелинеарни текстови: табеле,
реченичним легенде, графикони, мапе ума
чланови и
ма и независним друго.
реченицама; -говорне вежбе:
– идентификује интерпретативно-уметничке
врсте зависних (изражајно читање,
реченица; рецитовање); вежба
– искаже аргументовања (дебатни
реченични члан разговор).
речју, -правописне вежбе: диктат,
предлошко- исправљање правописних
падежном грешака у
конструк тексту; запета у
цијом, синтагмом зависносложеним
и реченицом; реченицама; глаголски обли
– примени ци; електронске поруке.
основна правила -језичке вежбе: допуњавање
конгруенције у текста различитим облицима
реченици; про
– доследно менљивих речи; допуњавање
примени текста непроменљивим
правописну речима;
норму; обележавање комуникативне
– разликује реченице у тексту;
дугосилазни и исказивање ре
дугоузлазни ченичног члана на више
акценат; начина (реч, синтагма,
– говори на предлошко-падежна
задату тему конструкција, реченица);
поштујући фразеологизми (разумевање и
књижевнојезичку употреба) и друге.
норму; -писмене вежбе и домаћи
– разликује задаци и њихова анализа на
књижевноуметни часу.
чки од -четири школска писмена
публицистичког задатка – по два у сваком
функцио полугодишту.
налног стила;
– састави
кохерентан
писани текст у
складу са задатом
темом
наративног и
дескриптивног
типа;
– напише
једноставнији
аргументативни
текст позивајући
се на
чињенице;
– користи
технички и
сугестивни опис
у изражавању;
– препозна цитат
и фусноте и
разуме њихову
улогу;
– пронађе
потребне
нелинеарном
тексту;
– напише
електронску
(имејл, SMS)
поруку
поштујући норма
тивна правила;
– примени
различите
стратегије читања
(информативно,
дожи
вљајно,
истраживачко и
др.);
– састави текст
репортажног типа
(искуствени или
фикционални);
– правилно
употреби
фразеологизме и
устаљене изразе
који се
јављају у
литерарним и
медијским
текстовима
намењеним
младима

7. разред

A magyar nyelv A tematikai IRODALOM Az általános iskola hetedik
oktatásának és egység/terület osztályos tanterve hat irodalmi
tanulásának célja, feldolgoását követően ÚT témakört tartalmaz, amely
hogy a tanuló ápolja a diák képes lesz: összhangban áll az előírt
a magyar nyelvet, A) A szülőföldtől a kimenetekkel és
helyesen használja a nagyvilágig tudásszabványokkal, ugyanakkor
különféle ‒ Felismeri a befogadásközpontú és
kommunikációs tantervben előírt Kötelező szövegek kompetenciafejlesztő
szituációkban, alapművek címét és irodalomtanítást irányoz elő. Ezek
beszédben és szerzőjét. Elmegyek, elmegyek, olyan témakörök, világértési
írásban; az irodalmi hosszú útra megyek... modellek, összefüggések,
művek olvasása és ‒ Felismeri az irodalmi (a népköltészet és szövevény-modellek, amelyekben
értelmezése révén mű jellemző vonásait. jellegzetességei: az irodalmi szövegek
fejlessze szóbeliség, összefüggésben állnak más
képzelőerejét, ‒ Meghatározza az szájhagyomány, művészetekkel, a populáris
esztétikai-művészeti irodalmi mű témáját, fő változatképződés, regiszterrel és egyéb
tudatosságát és motívumait és egyéni-közösségi interdiszciplináris utalásokkal. Az
kifejezőkészségét, szereplőit; szerzőség, fokozott irodalmi anyag tehát feldolgozásra
kritikai és erkölcsi összefoglalja, hagyománytisztelet, szánt szövegekből, kiegészítő
ítélőképességét; reprodukálja a népdal és popzene, szövegekből és kapcsolódási
alapvető cselekményt. újfolklór elemek: pl. pontokból áll. Feldolgozásukhoz
tájékozottságot Lokomotív GT: ötletként néhány projektfogalmat
szerezzen az ‒ Felismeri és Neked írom e dalt). javasol a tanterv, a tanár szabadon
irodalomtörténet és - megkülönbözteti a döntheti el, hogy a felkínált
elmélet, az általános prózai és verses szempontok közül, mely hálózati
Johann Wolfgang
és magyar formákat, a viszonyokat, lehetőségeket emel ki,
Goethe: Vándor éji
nyelvészet, valamint műnemeket: líra, epika, ez lehetővé teszi számára, hogy a
dala (műnem: líra,
a mediális dráma. tanulók befogadási szintjét,
lírai én, dal, motívum,
írásbeliség terén; az érdeklődési körét és
megszemélyesítés,
interdiszciplinaritás motiválhatóságát is figyelembe
‒ Az irodalmi metafora, toposz).
jegyében vegye. A tanár válassza ki, hogy
művekben a
összefüggésbe hozza egy-egy tematikus egység kötelező
szövegrészletek, a Szabó T. Anna:
a nyelvet és szövegeihez milyen kapcsolódási
irodalmat más pontokat emelne ki a felkínáltak
művészeti ágakkal és hősök és a helyzetek Útravaló (népies közül! Választhat a felsoroltakból,
tudományterületekke alapján felismeri a motívumok, illetve aktuális szövegeket, filmeket,
l; bevezesse a műnemet és a műfajt. népiesség, képzőművészeti alkotásokat stb.
tanulót a jelentésátvitel, adhat hozzá az adott témakörhöz.
tudományos ‒ Megkülönbözteti a metafora).
gondolkodásmódba; népköltészetet a A tanterv kiegészítő részében
értékelje és becsülje műköltészettől, a Szövegek és szereplő szövegeket a tanár mind a
a nemzeti értékeket szépirodalmi szöveget kapcsolódási pontok nyelvtani tematikai egységek
és hagyományokat, a nem szépirodalmi feldolgozásakor, mind pedig a
fogadja el a szövegektől. Őszi harmat után… nyelvkultúra tartalmainak
különböző (bújdosóének, feldolgozásakor felhasználhatja.
kultúrákat és ‒ Felismeri az epikai, búcsúének, kuruc Azokat a műveket, amelyeket nem
fejlessze az drámai és lírai költészet, változatok, fog feldolgozni, ajánlania kell a
interkulturális szövegek beszélőjét. népivé válás, tanulóknak, hogy a szabadidejükben
kommunikációt; Különbséget tesz népiesség: olvassák el.
alapozza meg és szerző (költő, író) és a folklorizáció és
bővítse a lírai én/elbeszélő folklorizmus). Az új tanterv alapját a szépirodalmi
kulcskompetenciákat között. és a nem szépirodalmi szövegek
, amelyek képessé Nemes Nagy Ágnes: közötti különbség észrevétele
teszik őt a minőségi ‒ Különbséget tesz az Madarak (A madár képezi. A tanulónak képesnek kell
életvitelre, a epikus közlés mint toposz a világ- lennie arra, hogy megkülönböztesse
munkára, az alapformái, az és a magyar a szépirodalmi szöveg sajátosságait
önmegértésre és az elbeszélés (narráció), a irodalomban. Holló. (konnotatív jelleg, poétikai
élethosszig tartó leírás, az elbeszélői Albatrosz. Daru. műveletek, stíluseszközök,
tanulásra. reflexió és a dialógus Edgar Allan Poe, ritmikusság stb.) a nem
között. Samuel Taylor szépirodalmi szövegekben fellelhető
Coleridge, Charles denotatív és ismeretterjesztő
‒ Meg tudja állapítani Baudelaire; Ballada, jellegtől, valamint a tényeken és
az irodalmi művek balladás dal: Gulyás adatokon alapuló közlésmódtól. A
cselekményének helyét József: Várakozás. korrelációt a kötelező és a
és idejét, megnevezi a Fehér Ferenc: Daru- választható művek megfelelő
főszereplőket, a ballada). kombinálása teszi lehetővé.
mellékszereplőket. Szövegfeldolgozáskor az analitikus
B) Idegen világok és a szintetikus eljárások egyaránt
‒ Felismeri az idézetet felfedezése érvényesülnek. A kimenetekkel
a szövegben. összhangban a tanulókat arra kell
Kötelező szövegek szoktatni, hogy a szépirodalmi
műről szerzett benyomásaikat,
‒ Felismeri és
véleményüket és ítéletüket
megnevezi az ismétlés Amerika felfedezése:
részletesebben támasszák alá a
különböző formáit, a Kolumbusz
szövegből vett tényekkel, ily módon
hasonlatot, útinaplója/
képessé tesszük őket az önálló
szóhalmozást, Kolumbusz
érvelésre, kutatómunkára és kritikai
felsorolást, ellentétet, hajónaplója
nézeteik kialakítására.
fokozást, túlzást, (részletek)
Szövegértelmezéskor arra kell
iróniát, felkiáltást,
szoktatni a tanulókat, hogy a
költői kérdést, Szövegek és szépirodalmi műről szerzett
megszólítást, a kapcsolódási pontok benyomásaikat, véleményüket és
szokatlan szórendet, az
ítéletüket részletesebben támasszák
áthajlást, a költői Projektmunka vagy alá a szövegből vett tényekkel
jelzőt, az állandó portfólió (javaslatok): (főként explicit, és nem implicit
jelzőt.
információkkal).
Az Újvilág hajósai.
‒ Felismeri és Kolumbusz, A tanulók szövegértését, szókincsük
megnevezi a Vespucci, Magellán gyarapodását az ajánlott
megszemélyesítést, a (ismeretterjesztő olvasmányokkal még inkább
jelentésátvitelt, a irodalom – részletek). fejlesztjük. A tanár szabadon
metaforát, a Kolumbusz az választhat a felkínált házi
szimbólumot, a irodalomban és a olvasmányra szánt szövegekből,
toposzt, a szinesztéziát, filmművészetben (pl.
az allegóriát. Radnóti Miklós: ezek az olvasási kedv felébresztését,
Kolumbusz; Nagy az olvasás iránti igény felkeltését és
‒ Felismeri és Abonyi Árpád fenntartását szolgálják. Az
megmagyarázza a Kolumbusz és én; irodalomórák során a tanulók
hangutánzást és Karinthy Frigyes: A elsajátítják az irodalmi
hangulatfestést, az másik Kolumbusz szövegértéshez szükséges
impresszionista stb.; pl. 1492 – A műfajelméleti és stilisztikai
kifejezésmódot, a Paradicsom alapfogalmakat, illetve a mai
denotatív és konnotatív meghódítása (1992) irodalomtudomány néhány elméleti
jelentést. és egyéb aktuális vonatkozását. A tanítás
filmek (filmkultúra, hermeneutikai szituációt teremt,
‒ Ismeri és megnevezi filmnyelv, amely lehetővé teszi, hogy a tanulók
a következő filmforgatókönyv, a szöveg megértésére, többféle
fogalmakat: versciklus, filmzene, életrajzi interpretációjára, valamint
múzsa, hangulatkép, film, filmdráma). önmegértésre törekedjenek. A
életkép, idill, látomás, Kolumbusz tojása tanulási stratégiák közül részesítsük
(nép)dal, elégia, óda, (szólás). előnyben az RJR-modellt! A régi és
himnusz, tájleíró újabb szövegek/módszerek révén
költemény, a szonett. Utazók, felfedezők. tudatosul a tanulókban, hogy az
Kenneth Roberts: irodalom és a róla szóló beszéd
‒ Felismeri és Északnyugati átjáró folyamatosan változó
megnevezi a (regény és film: jelentésrendszer. Legyenek
rímfajtákat, a refrént, Északnyugati átjáró, nyitottak a változó irodalomértések,
az alliterációt, az 1940. Rendezte: King a szövegértelmezés új módszereinek
asszonáncot. Vidor; a sarkkutatók befogadására, az intermediális és
története, interdiszciplináris távlatnyitásra! Az
‒ Megkülönbözteti a dokumentumfilm: oktatási folyamatban hangsúlyozott
kötött és a szabad James Cook kapitány szerepet kap a szövegalkotás
verset. utolsó utazása). (kreatív írásgyakorlatok) és a
Indiánregények és - memoriter is.
‒ Felismeri a történetek (James F.
különböző verselési Cooper-regények. A Azok a szépirodalmi művek,
formákat: az westernfilm: pl. amelyeket színpadra vagy
ütemhangsúlyos Farkasokkal táncoló. képernyőre alkalmaztak,
verselést, az 1990. Rendezte: felhasználhatók összehasonlító
időmértékes verselés Kevin Costner). Híres értelmezésre és arra, hogy a tanuló
alapjait (rövid és magyar utazók megfigyelje, mi a különbség az
hosszú szótag). szövegei (Kőrösi olvasott szépirodalmi szöveg és a
Csoma Sándortól színházi/filmbeli adaptáció, illetve
Székely Tiborig). Az kifejezésmód között. A tanuló
‒ Ismeri és megnevezi
indián mint metafora. levonhatja következtetését a média
a következő
sajátosságairól, valamint fejlesztheti
fogalmakat: ballada,
Vikingek az másodlagos írásbeliségét. Fel kell
novella, filmnovella,
irodalomban és a hívnunk a tanuló figyelmét az
elbeszélés, interjú,
filmművészetben. pl. elolvasott szépirodalmi szövegekhez
riport, regény, napló,
Viking (2016). hasonló témájú filmekre, ezeket is
önarckép,
Rendezte: Andrei bekapcsol(hat)juk az egyes tanítási
rövidtörténet, karcolat,
Kravchuk. Mándy egységek feldolgozásába.
útleírás, tudományos-
fantasztikus mű, Iván: A viking sisak.
tanulmány, esszé. A másodlagos írásbeliség egyes
Párizs mint a elemeit korreláció révén ismertetjük
művészvilág és a meg a tanulókkal. A gyermeksajtó
‒ Meg tudja állapítani
bohém életmód és gyermekenciklopédia ismerete
az elbeszélésmód
központja. Ady Endre ugyancsak bekerül a tantervbe. A
sajátosságait (egyes
Párizs-versei. Radnóti gyermeksajtó olvasásakor olyan
szám harmadik
Miklós Párizs-képe szövegekre összpontosítunk,
személyű és én-
(Páris, Ikrek hava amelyek kapcsolódnak a
elbeszélés).
(részletek) stb.). feldolgozott tanítási egységekhez!
‒ Felismeri és
megnevezi az epikai C) Műfaj és A tanárnak ismernie kell az
közlésformákat: műfajköziség általános iskola ötödik, hatodik és
elbeszélés, párbeszéd, hetedik osztályában, más tantárgyak
monológ, leírások (táj-, Kötelező szövegek keretében tanított ismereteket,
személy-, környezet-, amelyek összefüggésben állnak a
tárgyleírás). Orbán Ottó: Óda a Magyar nyelv és irodalom
népdalhoz (ódai tantárggyal. A magyartanár
‒ Meg tudja műfajok, a klasszikus elsősorban a következő
fogalmazni az epikai óda) tantárgyakkal létesít korrelációt:
művek szerkezeti történelem, képzőművészet,
egységeit (bevezetés, Szövegek és zenekultúra, hitoktatás és polgári
kibontakozás, kapcsolódási pontok nevelés.
bonyodalom, tetőpont,
megoldás). Petőfi Sándor: Az irodalomtanítás legyen
Nemzeti dal – élményközpontú, a tanuló aktívan
‒ Felismeri, megnevezi újraolvasás, vegyen részt a szövegek
a szereplők újraértelmezés értelmezésében, alakuljon ki valódi
jellemzésének (műfaji értelmezés, dialógus a szöveg és a befogadó
eszközeit: cselekmény, rapszódia, között!
beszéd, külső szimbólumok,
tulajdonságok, írói forradalmi líra, Petőfi
közlés, környezetrajz. utóélete. Petőfi-
Belső történések. epigonok, -
palimpszesztek. Parti
‒ Felismeri és Nagy Lajos:
megnevezi a paródiát, a Grafitnesz. Orbán
komikum változatait, a Ottó és Petri György
groteszk Petőfi-versei).
ábrázolásmódot.
Kölcsey Ferenc:
‒ Felismeri és Hymnus (himnusz, a
megmagyarázza a nemzeti himnusz, a
plánokat, az irodalmi Marseillaise története:
és a technikai Allonsanfan, 1974.
forgatókönyvet. Rendezte: Vittorio
Taviani, Paolo
‒ Ismeri és Taviani; Friedrich
megmagyarázza a Schiller: Az örömhöz/
következő fogalmakat: Ludwig van
színház, színművészet, Beethoven: IX.
katarzis, drámai szimfónia. Örömóda.
műnem, drámai Vörösmarty Mihály:
műfajok (tragédia, Szózat. A Szózat
komédia, színmű), megzenésítése.
felvonás, jelenet, Kölcsey- és
drámai szereplők, Vörösmarty-átírások).
monológ, dialógus.
Projektmunka vagy
‒ Felismeri és portfólió (javaslatok):
értelmezi a szövegek
konfliktushelyzeteit, a Az Amazing Grace
hősök jellemvonásait, s (Csodálatos
velük kapcsolatban kegyelem) története,
megállapít, véleményt kultusza, zenéje.
formál. Rabszolgakereskedele
m az irodalomban és
‒ Elhelyezi a a filmkultúrában.
tantervben előírt Kultuszfilmek és
kötelező irodalmi filmsorozatok. Az
műveket az alapvető Amazing Grace a mai
irodalmi zenei kultúrában.
kontextusokban
(magyar Popzene és
irodalom/világirodalom népköltészet. Énekelt
, régi/újabb/kortárs, versek. Fesztiválok,
szóbeli/szerzői). fesztivalizáció.
Freddie Mercury és a
‒ Képes az irodalmi Tavaszi szél vizet
művek összehasonlító áraszt…, Bohém
vizsgálatára. rapszódia (Bohemian
Rhapsody), 2018.
‒ Változatos olvasási Rendezte: Bryan
stratégiákat alkalmaz. Singer és más aktuális
zeneszámok, énekelt
‒ A szépirodalmi versek.
művek tudatos, igényes
olvasója. D) A Titanic-legenda
‒ Tiszteli a nemzeti Kötelező szövegek

irodalom és kultúra
hagyományait. A Titanic-történet.
Walter Lord: A
‒ Képes esztétikai Titanic pusztulása (A
élmény átélésére, Night to Remember)
befogadására. ‒ részlet. Munk Artúr:
Köszönöm addig is…
‒ Tudatosan gyűjt (a Titanic mentéséről
információkat szóló részletek).
(nyomtatott,
audiovizuális, Szövegek és
elektronikus kapcsolódási pontok
forrásokból) iskolai
feladataihoz. A Titanic-történet
irodalmi és
‒ Könyvtárba jár, és dokumentatív
önállóan választ feldolgozásai: Beryl
irodalmi alkotást, Bainbridge Közelebb
képes naplót vezetni hozzád, Istenem
vagy portfóliót (Every man for
összeállítani himself). Robert
olvasmányairól. Ballard és a Titanic
megtalálásának
története. A bestseller
fogalma és
sajátosságai: Danielle
Steel: Erősebb a
szeretetnél. Dékány
András: S.O.S.
Titanic. A Titanic-
zene: James
Horner/Selin Dion:
My Heart Will Go
On/A szívem visz
tovább.
Közelebb, közelebb,
Uram, hozzád! (Hadd
menjek, Istenem,
mindig feléd! /Nearer
My God to Thee)
(zsoltárének,
himnusz.). A Mózes
könyvén alapuló
szöveg
megzenésítésének
története és a Titanic-
legenda.
Projektmunka vagy
portfólió (javaslatok):
A Titanic, 1997.
Rendezte: James
Cameron. A
filmlegenda.
Titánok. Mitológia. A
titánok harca. 2010.
Rendezte: Louis
Leterrier. Ady Endre:
A tűz csiholója.
E) Égtenger,
világtenger
Petőfi Sándor:
Föltámadott a tenger
(az allegória: fokozás
és ellentét). Fenyvesi
Ottó: Blues az óceán
felett (zene és
irodalom, a
tenger/óceán mint
toposz).
Szövegek és
kapcsolódási pontok
Az utazás kellékei,
tárgyai, utazó hősök.
Szindbád az utazó.
Jonathan Swift:
Gulliver utazásai
(ismétlés és újabb
részletek). Jókai Mór:
A jövő század
regénye (részlet).
Antoine De Saint-
Exupéry: A kis
herceg. Szenteleky
Kornél: Útitarisznya.
Weöres Sándor: A
teljesség felé
(részletek). Karinthy
Frigyes: Utazás a
koponyám körül.
Kulcsfogalmak/
fogalmak és
jelenségek:
• utazás, vándor,
kereső/archetipikus
hős, hajózás és
felfedezések,
Argonauták,
Odüsszeia, mitikus
világkép; irodalmi
térképek, útinapló,
útleírás; műnem:
epikus beszédmód,
elbeszélés/elbeszélő,
az elbeszélés
változatai: regény,
napló,
filmfeldolgozások;
• a líra, a líra nyelve,

a lírai beszélő:
népköltészet, népdal,
ütemhangsúlyos
verselés: felező
tizenkettes, énekelt
versek, vers és
dallam, vers és
ritmus;
• valóság és fikció,
regény és
referenciális
mozzanatok, a
dokumentum
változatai és
megjelenési formái
(dokumentumregény,
-film), urbánus
legendák, bestseller,
szakirodalom.
• KALAND
A) Határok és
határátlépések
Móricz Zsigmond:
Hét krajcár (a novella
és változatai, műfaji
és szerkezeti
sajátosságok, az
elbeszélő és a hős; a
játék és a valóság
kettőssége).
Szövegek és
Szirmai Károly: A
holló (a rövidtörténet,
műfaji és szerkezeti
sajátosságok,
látomásosság,
metaforikus
elbeszélésmód,
toposzok és
szimbólumok).
Juhász Erzsébet:
Határregény (a regény
egyik fejezete); (a
novellai kiképzésű
regény, műfajköziség;
határ, idegenség, a
vonat mint
szimbólum, Közép-
Európa és Monarchia-
élmény).
B) Kettős tükör
Kettős tükör:
Dragomán György: A
fehér király (részlet)
(az elbeszélői
látószög – fiú).
Dragomán György:
Máglya (részlet) (az
elbeszélői látószög –
lány).
(A gyermek
perspektívájából
láttatott valóság,
történelem: egy fiú és
egy lány beszél a
világról, a megélt
traumákról.
Lehetőség a
párhuzamos és
csoportmunkára; a
többszólamúság, az
eltérő látószög
elfogadtatása, a
hasonlóságok
felismerése stb.).
Szövegek és
Kontra Ferenc:
Gimnazisták (részlet)
‒ iskolatörténet,
iskolaregény, korkép,
történelem.
(Iskolaregények
(részletek): A
debreceni kollégium a
magyar irodalomban:
Jókai Mór: És mégis
mozog a föld…,
Móricz Zsigmond:
Légy jó mindhalálig,
Perjéssy-Horváth
Barnabás: Kollégium-
blues stb.; Kaffka
Margit: Hangyaboly,
Szabó Magda: Abigél,
Ottlik Géza: Iskola a
határon, Buda).
Sirbik Attila: St.

Euphemia (részlet)
(kamaszkor, lázadás,
kópé-öntudat).
Legendák,
összehasonlítás:
Kontra Ferenc:
Angyalok regénye.
Gion Nándor ifjúsági

regényei (bandázás,
felnőtté válás).
C) Az utazás-élmény
megörökítése
Kosztolányi Dezső:
Apámmal utazunk a
vonaton
(interpretációs
gyakorlat).
Szövegek és
Projektmunka vagy
Kosztolányi Dezső: A
vonaton. Esti Kornél
mint utazó hős. Nagy
Abonyi Árpád:
Budapest, retour.
Szirmai Károly:
Veszteglő vonatok a
sötétben. Juhász
Erzsébet
Határregényének
vonatkozó részletei.
Agatha Christie:
Gyilkosság az Orient-
expresszen – a
bűnügyi történet mint
irodalmi műfaj,
bestseller, a
leghíresebb krimiíró
és leghíresebb
regénye –
filmfeldolgozások (pl.
Gyilkosság az Orient-
expresszen, 2017,
Rendezte: Kenneth
Branagh,
videojátékok (Agatha
Christie: Murder on
the Orient Express,
2006), sorozatok (pl.
Poirot).
Ismeretterjesztő
szöveg az Orient
Express útjáról.
D) Ez is irodalom
A szórakoztató
irodalom: Rejtő Jenő:
Piszkos Fred, a
kapitány. A Rejtő-
kultusz: a kaland, a
légiós és a háborús
regény; Rejtő Jenő–
Korcsmáros Pál:
Piszkos Fred, a
kapitány –
képregényváltozat,
hangoskönyv,
társasjáték (pl. Aczél
Zoltán‒Árvai Péter,
2005).
Szövegek és
Charles Lorre: Az
ellopott legionista (a
légiós regény, a
Koczkás Pierre-
történetek, a digitális
könyv).
Projektmunka vagy
Regények és
történetek filmen. A
filmadaptáció. Három
testőr Afrikában,
filmvígjáték (1996).
Rendezte: Bujtor
István.
Kulcsfogalmak/
fogalmak és
jelenségek:
• kaland, játék, utazás,

vándorlás, küzdelem,
harc, háború;
elbeszélés, elbeszélő,
az elbeszélés
változatai, kisepikai
prózaműfajok:
klasszikus elbeszélés,
novella, rövidtörténet
(short story), karcolat,
tárca/újságnovella; a
kalandregény és
típusai; kalózregény.
• FANTASZTIKUM
A) Fikció,
fantasztikum és
valóság
Karinthy Frigyes: A
fotografált gondolat.
Karinthy és a
fantasztikum. Michael
Crichton: Őslénypark
(Jurassic Park) ‒
részlet (a
tudományos–
fantasztikus
irodalom/sci-fi,
műfajalkotó
sajátosságok,
filmfeldolgozások /
kultuszfilmek, -
sorozatok,
videojátékok;
őstörténet).
Szövegek és
Hász Róbert:
Ígéretföld ‒ részlet
(negatív utópia,
világirodalmi
összefüggések:
Orwell, Huxley,
westernfilm-
áthallások, -utalások:
Délidő, 1952.
Rendezte: Fred
Zinnemann; zenei
áthallások a
regényben: Yves
Mondtand: Hulló
levelek / Lexfeuilles;
nagy filmzenék és -
slágerek,
slágerszövegek: pl.
Dimitri Tiomkin,
Ennio Morricone,
Vangelis).
A fantasztikum
néhány aktuális
filmművészeti
alkotásban (pl.
Suzanne Collins: Az
éhezők viadala ‒
részlet. Az éhezők
viadala/The Hunger
Games, 2012.
Rendezte: Garry
Ross; küzdelem,
áldozat, lehetetlen
küldetés, rossz világ,
igazságtalanság,
kegyetlenség, horror
stb.).
B) Tudomány és
fantasztikum
Tudomány és
fantasztikum: Ottlik
Géza: A Valencia-
rejtély (részlet). A
csillagok háborúja
(Star Wars) 1977–,
George Lucas at al.
(ismeretterjesztő
szöveg, részletek).
(űropera/űrodüsszeia,
regény,
filmforgatókönyv,
filmtörténet,
filmkritika,
médiafranchise).
Szövegek és
Hősök és hősiesség a
magyar irodalomban:
Kinizsi Pál, Mátyás
király, Zrínyi Miklós,
Dobó István stb. Az
egri hősök és az egri
nők: Gárdonyi Géza:
Egri csillagok
(részlet). Hős és
vándormotívum
kapcsolata.
Szuperhősök és
szuperemberek: pl.
Terminátor 2. – Az
ítélet napja
(Terminator 2 –
Judgent Day), 1991.
Rendezte: James
Cameron (akciófilm,
thrillerfilm, sci-fi
film,
posztapokaliptikus
film, disztópikus film;
a magányos hős: egy
14. századi
terminátor, Toldi,
westernhősök,
revolverhősök: Wyatt
Earp, Doc Holliday –
filmfeldolgozások
1946-tól napjainkig);
Góliát, Akhilleusz és
a legújabb, a diákok
által kedvelt
szuperhősök az
irodalomban és más
művészeti ágakban.
Jules Verne és a
tudományos-
fantasztikus regény.
Virtuális valóság:
Ready Player One,
2018. Rendezte:
Steven Spielberg.
(sci-film, disztópikus
film; könyvadaptáció:
Ernest Cline: Ready
Player One –
magyarul: Roboz
Gábor fordítása,
virtuális valóság).
Számítógépes játék és
irodalom: Assassin’s
Crade-játékok, Jade
Raymond és Patrice
Désilets (videojáték-
sorozat, tudományos
fantasztikum, sci-fi,
film- és
könyvfeldolgozások).
Halálos iramban (The
Fast and the Furious),
2001. Rendezte: Rob
Cohen. Wiz Khalifa:
See you again (Újra
látni foglak)
(thriller/akciófilm,
slágerszöveg).
Kilépés a
képregényből:
Képregényhősök
(szuperhősképregénye
k). Marvel-
képregények. A
vajdaságban kiadott
képregények.
Publicisztikai szöveg
egy tudományos
felfedezésről,
kiállításról, ismert
tudósokról,
kísérletekről (hír,
interjú, riport vagy
tárca).
Fogalmak/
kulcsfogalmak és
jelenségek:
• sci-fi irodalom:
fantázia,
utópia/negatív utópia
(disztópia), virtuális
valóság,
katasztrófafilm,
horror; abszurd,
fantasztikum; interjú,
riport.
• A SZERELEM
NYELVE
A) Szerelem és
szubjektum
Szerelem, szerelem…
(szerelmi dal: a
vágyakozás, a
magány kifejezése, a
metaforikus beszéd
eszközei és alakzatai).
Szövegek és
Projektmunka vagy
A modern folklór
jelenségei:
népdalfeldolgozások,
Sebestyén Márta és a
Deep Forest; a Csík
zenekar, a Parno
Graszt és más folklór
együttesek
tevékenysége; a
népies rockzene:
Bijelo Dugme; a
népies giccs: a
műnépdal, a
giccsparódia: MC
Hawer és a Tekknő:
Utcára nyílik a
kocsmaajtó – rapzene,
videoklip).
B) A babonától a
frivol történetig
Sári bíróné (A halálra

táncoltatott lány…) ‒
a népballada: lírai,
epikai és drámai
elemei, a ballada
konstruktív jegyei.
Szövegek és
Projektmunka vagy
Arany János: Tetemre

hívás (az értelmezés
lehetőségei: a
babonától a frivol
történetig; műballada;
Arany János
megzenésített versei,
a hangoskönyvek, az
Arany János-év
pályázatainak
multimediális
anyagai).
A magyar film
hőskora: Körhinta,
1956. Rendezte: Fábri
Zoltán. Szövegalapja:
Sarkadi Imre: A
kútban (novella).
C) Szerelem és
intertextusok
Csokonai Vitéz
Mihály: Az éj és a
csillagok
(jelentésátvitel,
metafora,
szimbólumok).
Szövegek és
Projektmunka vagy
Csokonai-versek, -
átírások. Petőfi
Sándortól a Halott
pénzig. A Red Bull
Pilvaker – A Szavak
Forradalma-jelenség.
D) Múzsa és magány
Juhász Gyula: Milyen

volt… (az elégia:
sajátosságai és
nyelve, az Anna-
versek története és
jelentései, a ciklus, a
múzsa stb.). Műfaji
gazdagság József
Attila szerelmi
költészetében: József
Attila: Mikor az
uccán átment a
kedves… (idill,
életkép: pillanatok,
mozzanatok,
jelképek). József
Attila: Tedd a
kezed…
Szövegek és
A magány
élményének
megjelenítései a
magyar költészetben.
Három változat
elemzése és
értelmezése: József
Attila: Tél. Tóth
Árpád: Lélektől
lélekig. Balázs Imre
József: Saját világok
(nyelvi jelenségek,
mondattípusok,
igeidők- és módok a
jelentésalkotásban).
E) Szonett és szonett-
átírások
A szonett. Nemes
Nagy Ágnes: Rózsafa
(a szonett és
változatai: petrarcai,
shakespeare-i szonett,
szonettkoszorú,
mesterszonett; az idő-
élmény)
Szövegek és
Varró Dániel: Őszi

szonett. Lackfi János:
Szösz-szonett.
Kovács András
Ferenc: József Attila
szonettje stb.
F) Sokszínű szerelem
Tolnai Ottó: Mi volt

kérded a legszebb
Dániában? (objektív
líra, leíró vers,
gondolatritmus).
Grecsó Krisztián:
Megyek utánad ‒
részlet
(szerelemtörténet és
családregény).
Szövegek és
A tizenévesek
szerelme az
irodalomban és más
művészeti ágakban
(pl. Janikovszky Éva:
Milyen színű a Móni
haja?)
Lovagi szerelem:
Walter Scott: Ivanhoe
(részlet) és más
kapcsolódási pontok:
Ivanhoe, 1958,
Rendezte: Richard
Thrope.
Fogalmak/
kulcsfogalmak és
jelenségek:
• szerelmi líra, képi és

nyelvi alakzatok a
versben, magány a
szonett mint
versforma; elégia,
életkép, pillanatkép, a
szerelem tematikája a
balladában; szerelmes
regény és film; a
szubjektum magánya,
az idő mint élmény;
impressziók.
• NAPLÓ
A) Napló és
önreprezentáció
Csáth Géza: Egy

gimnazista
naplójából. Karinthy
Frigyes gyerekkori
naplója (a napló mint
átmeneti műfaj, rokon
műfajai: önéletrajzi
regény, emlékirat, úti
jegyzet, irodalmi
levél, vallomás).
Szövegek és
Anna Frank naplója

és feldolgozásai:
képregény, filmek,
múzeum, új
kutatások.
Sue Townsend: A 13
és 3/4-ed éves Adrian
Mole titkos naplója ‒
részlet (a fiktív napló,
a gyermeki látszószög
és irodalmi
beszédmód, humor és
irónia).
Janikovszky Éva:
Kire ütött ez a
gyerek? (önarckép, a
humor változatai:
groteszk; az
önjellemzés irodalmi
változatai, a
jellemábrázolás:
jellemregény,
jellemvígjáték stb.)
Tini-írás: Békés Pál:

Vattacukor
(társadalombírálat a
gyermek látószögén
keresztül, utalások,
allúziók irodalmi
szövegekben, Garaczi
László Lemúr-
sorozata I–IV.
Szövegek és
Leiner Laura: Szent

Johanna gimi (részlet)
(szórakoztató
irodalom,
regénysorozat) és
egyéb kortárs
szövegek.
B) Mozi és irodalom
Film, mozi, irodalom:

Mándy Iván: Csutak a
mikrofon előtt
(részlet). A plánok
(képsíkok), az
irodalmi és a
technikai
forgatókönyv.
Szövegek és
Csutak a mikrofon
előtt, 1977. Rendezte:
Katkics Ilona (a
filmfeldolgozások,
filmek elektronikus
hordozókon és
interneten).
Mándy Iván: Régi

idők mozija (a film és
a mozi hőskora:
filmtörténet,
mozitörténet, a
filmművészet
sajátosságai és
elemei, mozifilm,
kultuszfilm, a
filmművészet és az
irodalom együtt
hatása, filmes
eszköztár az
irodalomban,
filmcsillagok, Oscar-
díj, Cannes stb.)
Babits Mihály:
Mozgófénykép /
Vasárnapi impresszió,
autón (a rögzített
pillanat, „filmkockák”
versben, az „epikus
váz” a versben,
impresszió/impresszio
nizmus, szinesztézia).
Fogalmak/
kulcsfogalmak és
jelenségek:
• a naplóírás, a napló
mint műforma:
változatai, az irodalmi
napló sajátosságai:
naplóregény, napló és
levél (episztola, fiktív
levél, misszilis levél),
konfesszió;
dokumentum és fiktív
napló, önarckép.
JÁTÉK
A) Játék-narratívák
William Shakespeare:
Ahogy tetszik
(részlet) (műnem: a
dráma, alapműfajai és
műfajváltozatai,
színháztörténet,
színjátszás, színpad,
színészek, sztárok
stb.).
Örkény István: Tóték

(dobozolás).
Beregi Tamás:
Gladiátorok a
számítógépen
(ismeretterjesztő
szöveg, esszé;
virtuális valóság,
cyberspace,
számítógépes
játékok).
Szövegek és
Gladiátorok (filmen,
irodalomban és a
képzőművészetben:
Spartacus, 1960.
Rendezte: Stanley
Kubrick / Howard
Fast azonos című
könyve, Spartacus-
filmek és -sorozatok
(2004, 2010, 2016). A
korhatáros film
kérdése. Harc, vér,
bosszú a filmen és a
számítógépes játékok
világában. Az internet
és a közösségi oldalak
helyes használata.).
Hálózati lények
(Ananovától T-Babe-
ig, Transformers-
sorozat. 2007 –
Rendezte: Michael
Bay, Travis Knight,
képregények- és
rajzfilmosorzat,
videojátékok; Mátrix-
filmek. 1999.
Rendezte: Lilly
Wachowski és Lana
Wachowski).
B) Labdarúgás és
irodalom
Futballregények és
filmek: Nick Hornby:
Fociláz (részlet).
Szövegek és
Modern
„gladiátorok”. Futball
a magyar
irodalomban.
Futballregények:
Esterházy Péter,
Darvasi László,
Kukorelly Endre. Az
Aranycsapat
legendája.
Sport, irodalom és
film kapcsolata:
Válogatás Tarján
Tamás Tizenegy
dressz (Focinovellák)
című kötetéből; Régi
idők focija, 1973.
Rendezte: Sándor
Pál.; J. K. Rowling:
Harry Potter (regény
és filmadaptációk)
A tudósítás mint
műfaj.
Fogalmak/
kulcsfogalmak és
jelenségek:
• műnem: a dráma,
alapműfajai és
műfajváltozatai,
színháztörténet,
színjátszás, színpad,
színészek, sztárok.
• ismeretterjesztő
szöveg, esszé;
virtuális valóság,
cyberspace,
számítógépes játékok.
• modern
„gladiátorok”; futball
a magyar
irodalomban;
futballregények.
HÁZI
OLVASMÁNY
Ajánlott közös
olvasmányok:
Balladaválogatás
Anne Frank naplója
Csáth Géza ifjúkori

naplóiból
Fekete István egy

regénye
Antoine de Saint-
Exupéry: A kis herceg
Németh István:
Házioltár
Varró Dániel: Bögre

azúr
Krinthy Frigyes:
Tanár úr, kérem
Jókai Mór: A jövő

század regénye
Radnóti Miklós: Ikrek

hava
Grecsó Krisztián:
Harminc év napsütés
Garaczi László:
Pompásan buszozunk!
Tóth Krisztina: Pixel
Tóth Krisztina:
Párducpompa
Az ajánlott
tanár kiválaszt 4
olvasmányt
(differenciáltan is
feladhatja a tanulók
érdeklődésének és
nemi összetételének
megfelelően).
A tematikai NYELVTAN Az általános iskola hetedik
egység/terület osztályos tanterve három nyelvtani
feldolgoását követően témakört tartalmaz, és összhangban
a diák képes lesz: A szófajok ismétlése: áll az előírt kimenetekkel és
tudásszabványokkal. A tanterv új
‒ Felismeri és A 6. osztályban tanult fogalmakat és korszerű nyelvészeti
megnevezi, rendszerezi nyelvtani tananyag nézőpontokat von be a tanítási-
a tanult szófajokat, ismétlése. tanulási folyamatba. A nyelvtani
megfelelően használja anyag célja a kompetencia alapú és
őket az írott és beszélt • A MONDAT kimenet-orientált nyelvtantanítás. A
szövegben. FOGALMA, FAJTÁI nyelvtani ismeretek nagyobb részét
a mondattan alkotja, egy-egy fejezet
‒ Felismeri és A mondatról tanultak tárgyalja a kommunikáció, a szöveg,
megnevezi a ismétlése. a helyesírás és a szövegalkotás
mondatfajtákat a problematikáját. A mondatrészek
beszélő szándéka és a A mondat fogalma, közül néhánnyal már az alsó
logikai minőségük fajtái a kifejezett osztályokban, illetve ötödik
szerint. tartalom és a beszélő osztályban megismerkedtek a
szándéka szerint. A tanulók. A szövegfajtákat
‒ Felismeri, megnevezi kijelentő, a felkiáltó, a feldolgozó rész többnyire az
a mondatfajtákat kérdő (kiegészítendő, olvasókönyvi szövegek
szerkezetük szerint eldöntendő), a feldolgozásához köthető. A nyelvi
(egyszerű mondat: felszólító és az óhajtó nevelés, a személyiségformálás
tőmondat, bővített, mondat. szempontjából kiemelkedik a
hiányos mondat, kommunikatív kompetencia
összetett mondat). fejlesztése, a szótárak és
A mondatok logikai
kézikönyvek (e-szótárak, e-
minősége. Az állító és
‒ Mondatátalakítást kézikönyvek) tudatos alkalmazása, a
a tagadó mondat.
végez a helyesírási szabályzat és a
beszédhelyzetnek és a helyesírás-ellenőrző programok
A mondatok használata. A tanárnak az a feladata,
kommunikációs osztályozása
szándéknak hogy olyan gyakorlatokat,
szerkezetük szerint. szerepjátékokat alkalmazzon, illetve
megfelelően szóban és Az egyszerű és az
írásban. olyan helyzeteket teremtsen,
összetett mondat. amelyek felkészítik a diákokat a
társas-társadalmi érintkezésre, a
‒ Felismeri, •A megfelelő kódváltásra, segítik őt a
megnevezi, jelölni SZÓSZERKEZETEK gátlások legyőzésében, korrigálják
tudja a
kommunikációs szokásait és
szószerkezeteket: a A mondatrész és a elmélyítik nonverbális
hozzárendelő (alany- szószerkezet kommunikációs eszköztárának
állítmányi), az (szintagma) fogalma. (tekintet, mimika, vokális kód,
alárendelő és a A mondatrészek proxemika, gesztusok, kulturális
mellérendelő jelölése. A halmozott szignálok stb.) alkalmazását. A
szószerkezetet. mondatrészek. A hetedikes tanuló ismereteket szerez
szószerkezetek fajtái: a másodlagos írásbeliség
‒ Jelölni tudja a a hozzárendelő legfontosabb sajátosságairól, a
mondatrészeket, (alany-állítmányi), az digitális környezet nyelvi
aláhúzással és alárendelő és a változásairól.
szerkezeti mellérendelő
ábrával/ágrajzzal tud szószerkezet. A nyelvtan oktatásában a tanterv
bővített mondatot
alapvetően megköveteli, hogy a
elemezni. Felismeri,
nyelvet mint rendszert mutassák be
megnevezi, ábrázolja a AZ EGYSZERŰ a tanulóknak és értelmezzék.
halmozott MONDAT Egyetlen nyelvi jelenséget sem
mondatrészeket. SZERKEZETE kellene elszigetelten tanulmányozni,
függetlenül a kontextustól,
‒ Felismeri, megnevezi A mondat fő részei amelyben elnyeri funkcióját. A
az igei, névszói, nyelvtantanításban központi
névszói-igei állítmányt, Az állítmány és az szerepet kapnak azok a gyakorlatok,
a határozott, alany. Az állítmány amelyek a nyelvtantanítást közelebb
határozatlan, általános fogalma, fajtái (igei, hozzák a hétköznapi
alanyt, a megszólítást a névszói, névszói-igei kommunikációhoz. Ily módon
mondatban, a tárgy állítmány), az tudatosodik a tanulókban a
fajtáit (jelölt, jelöletlen, állítmány szófaja. beszédkultúra/a nyelvhasználat
határozott, határozatlan
tárgy), a tárgyas Az alany fogalma, fontossága, amelynek elsajátítása a
szerkezetet, a határozós fajtái (határozott, műveltség részeként
szerkezetet (hely-, idő-, határozatlan, általános elengedhetetlenül szükséges a
mód-, eszköz-, társ-, alany), a megszólítás mindennapi életben, és nem a
állapot, ok-, cél-, a mondatban, az alany tanterv része csupán.
állandó határozó), a szófaja, kihagyása.
jelzős szerkezetet Az alany és az
(minőség-, mennyiség-, állítmány egyeztetése
birtokos jelző), az (számbeli,
értelmezőt, az személybeli és értelmi
alárendelő és a egyeztetés).
mellérendelő
(halmozott) szintagmát. A bővítmények
A tárgy, a határozó és
‒ Ábrázolni tudja az a jelző. A tárgy
egyszerű mondat fogalma, fajtái (jelölt,
szerkezetét. Tudja jelöletlen, határozott,
egyeztetni az alanyt és határozatlan tárgy),
az állítmányt kifejezőeszközei. A
(számbeli, személybeli tárgyas szószerkezet.
és értelmi egyeztetés). A határozók fogalma
Helyesen használja a és rendszere. A
mutató névmási határozók
kijelölő jelzős és a leggyakoribb
mennyiségjelzős kifejezőeszközei:
szószerkezeteket. ragtalan névszó, ragos
névszó, névutós
‒ Érthető, nyelvtanilag névszó, határozószó.
kifogástalan A határozós
mondatokat szerkeszt. szószerkezet. A
A szövegben határozók fajtái:
felfedezett hibákat helyhatározó,
képes kijavítani. időhatározó,
módhatározó,
‒ Felismeri a magyar állapothatározó,
és valamely tanult, eszközhatározó,
ismert idegen nyelv társhatározó,
szerkezete közötti okhatározó,
hasonlóságokat és célhatározó,
különbségeket. részeshatározó,
állandó határozó mint
vonzat.
Vonzattévesztés. A
jelzők fogalma és
fajtái. A jelzők
kifejezőeszközei. A
jelzős szószerkezetek.
A minőségjelző,
kijelölő jelző,
mennyiségjelző,
birtokos jelző. Az
értelmező.
Kulcsfogalmak/
fogalmak és
jelenségek:
szófaj, mondat,
mondatrész, alany,
állítmány, tárgy,
határozó, jelző,
szószerkezet,
halmozott
mondatrész, ágrajz,
helyesírás,
nyelvhelyesség
A tematikai NYELVKULTÚRA A helyesírás megfelelő szabályainak

egység/terület kialakítása elsősorban a nyelvtani
feldolgoását követően HELYESÍRÁS ÉS ismeretek elsajátításával áll
a diák képes lesz: NYELVHELYESSÉ kapcsolatban. A tantervben előtérbe
G kerül a mondatalkotáshoz
‒ Felismeri, megnevezi kapcsolódó helyesírási és
és következetesen Az egyszerű mondat nyelvhelyességi ismeretek
alkalmazza a központozása, az magabiztos alkalmazása. Fontos
helyesírási alapelveket, írásjelek (vessző, feladat az egyszerű mondat
valamint a helyesírási kettőspont, idézőjel, központozása, az írásjelek (vessző,
szabályok többségét. gondolatjel, kötőjel) kettőspont, idézőjel, gondolatjel,
használata, kötőjel) használata, szerepének
‒ Tudja helyesen szerepének alaposabb megismerése,
használni az részletesebb gyakoroltatása.
írásjeleket, az összetett megismerése,
mondatok írásakor jól gyakoroltatása. Az Igen fontos kompetencia – amely a
központoz. igekötős igék szövegértés magasabb szintjeinek
helyesírása. alapját képezi ‒ az érvelés készsége.
‒ Megfigyeli, helyesen Tekintettel arra, hogy az érvelő
jelöli a hosszú és rövid A -t végű igékkel gondolkodás fejlesztésének jelentős
hangokat a kapcsolatos szerepe van az oktatásban, mivel
tőhangváltást mutató nyelvhelyességi pozitív hatással lehet az ismeretek
főnevek és igék tudnivalók. elsajátítására, a nyelvkultúra
esetében, a oktatásának folyamán ellenőrizni
hangkapcsolatokat, Az igék toldalékolása kellene, milyen mértékben képesek
helyesen írja a során előforduló teljes a tanulók megérteni az érvelő
tulajdonneveket, a hasonulás gyakorlása. szövegeket. Arra kell ösztönözni a
földrajzi nevek tanulókat, hogy érvekkel
bonyolultabb eseteit, az A tulajdonnevek alátámasztva indokolják meg a
-i képzős helyesírási szépirodalmi műben található
mellékneveket; az szabályainak problémával összefüggő vagy más
igekötős igék, a -t végű felelevenítése és kérdés kapcsán felvállalt
igék, a toldalékos igék, alkalmazása. álláspontjukat. A különböző
a névutós szerkezetek, olvasási stratégiák alkalmazása
az alanyos, tárgyas, összefügg az olvasott szövegek
A tanult helyesírási
határozós és birtokos megértésével. Emiatt a nyelvkultúra
szabályok
szószerkezetek, oktatásában ösztönözni kell a
alkalmazása a
összetételek, az tanulókat, hogy észrevegyék a
határozós
értelmező, az ly-os különbségeket a különböző
szószerkezetek
szavak helyesírásában olvasástípusok között; hogy
körében; pl.: -ba, -be,
magabiztos. definiáljanak olyan szituációkat,
-ban, -ben ragok
amelyekben valamely konkrét
használata; -val, -vel,
‒ Ismeri és alkalmazza olvasási stratégia alkalmazható;
-vá, -vé ragok
a szótagolás és hogy ügyeljenek az olvasás
hasonulása.
elválasztás, a betűrend, tempójára, és törekedjenek az adott
az egybeírás és a szövegből rövid idő alatt kiszűrhető
A földrajzi nevekből, információk megértésére.
különírás szabályait. intézmény- és
személynevekből
‒ Ismeri A magyar A helyesírási gyakorlatok során a
alkotott
helyesírás szabályainak tanuló elsajátítja a helyesírási
jelzők/melléknevek
használati módját. szabályokat, ellenőrizni is tudja
helyesírása.
ezeket, valamint igyekszik az észlelt
‒ Alkalmazza a A sorszámmal hiányosságok kiküszöbölésére. A
helyesírás-ellenőrző kifejezett helyesírás tanításának módszerei a
programot. jelzők/melléknevek következők: tollbamondás,
helyesírása. hibajavítás, helyesírási fogalmazás.
‒ Felismeri és A szabályok közül kiemeljük a
megnevezi a Az értelmező és a vessző szerepét a mellérendelt
kommunikáció fajtáit, vesszőhasználat. mondatokban és az elektronikus
tényezőit és céljait. üzenetek helyesírását.
A különírás és az
‒ Felismeri és egybeírás. A nyelvi gyakorlatok típusait a
megnevezi a tanulók érdeklődésének
nyomtatott és Az ly-os szavak függvényében vagy a tananyag
elektronikus média helyesírása. kontextusában kell
fajtáit. megválogatnunk.
A magyar nyelv
‒ Ismeri a szerkezetének A nyelvi ismeretek, irodalmi
korosztályának szánt összehasonlítása a ismeretek és nyelvkultúra területe
fontosabb tanult idegen nyelv egységes tantárgyat képez, ezek a
sajtótermékek fajtáit, hangtani, szótani területek áthatják és kiegészítik
formáit és szerkezeti szerkezetével egymást. Emiatt a javasolt óraszám
jellemzőit. (kontrasztív csupán keretszám (a nyelvi
gyakorlatok). ismeretek területéé 36, az irodalomé
‒ Tájékozódik, 72, a nyelvkultúráé pedig 36). A
információkat talál a Információk gyűjtése, tanítási-tanulási folyamat
különféle adatok elrendezése, körültekintő tervezésével el kell
dokumentumtípusokba lexikonhasználat. jutnunk mindhárom terület
n, korosztálynak szóló előirányzott kimeneteinek
kézikönyvekben. Helyesírási megvalósításához. A tanár a
táblázatok, fürtábrák, tanmenetben önállóan határozza
‒ Képes nyelvileg folyamatábrák meg az egyes tanítási egységek
kifejtett (explicit) és készítése stb. óraszámait, figyelembe veszi a
nem kifejtett (implicit) tanulók eddigi eredményeit és
információkat kiszűrni képességeit.
Nyelvi tudatosság és
a szövegből. nyelvi tervezés.
A tanév során a tanulók négy iskolai
‒ Képes az dolgozatot és nyolc házi írásbeli
• KOMMUNIKÁCIÓ
alapinformációk és feladatot írnak, amelyeket az órán
eszmék közösen elemeznek, értékelnek.
A kommunikáció Félévente legalább két memoriter
összehasonlítására két fogalma és fajtái. Az
vagy több rövid, feladását javasoljuk. A tehetséges
írásbeli és a szóbeli tanulók számára lehetővé kell tenni
egyszerű szövegben. közlésmód. A a szakköri és emelt szintű
kommunikáció foglalkozásokat, a versenyekre és
‒ A rendelkezésére álló tényezői.
információkat értékeli, pályázatokra való felkészítést.
Kommunikációs
tárolja, rendszerezi. célok. Alkalmazkodás
a kommunikáció
‒ Képes az interneten tényezőihez: cél,
történő alkalom, partnerek, a
kommunikációra és köztük lévő viszony
interakcióra. előre tervezett és
spontán helyzetekben.
– Felismeri és A nonverbális
alkalmazza az kommunikáció.
állandósult
szókapcsolatokat. • KÖNYV-,
KÖNYVTÁR- ÉS
‒ Képes olyan INTERNETISMERE
szövegeket létrehozni,
amelyekben a téma, a
kompozíció, a tartalom T
és a stílus megfelelnek
a feladatnak, a szöveg Nyomtatott és
rendeltetésének és a elektronikus
címzettnek médiumok (újságok,
(célközönségnek). televízió, rádió,
világháló ‒ honlapok,
‒ Egyszerű szerkezetű hírportálok, blogok,
szóbeli vagy írásbeli vlogok).
szövegeket tud alkotni
a leírás, az elbeszélés A hír fogalma és
és a kifejtés eszközeit jelentősége.
alkalmazva (és a
célközönség Közösségi média.
összetételét szem előtt
tartva). Tájékozódás,
információkeresés
‒ Képes szöveget (betűrend,
alkotni szóban vagy tartalomjegyzék,
írásban, amelyben utalók használatával)
valamely irodalmi a különféle
élményét írja le, vagy dokumentumtípusokb
egy valós, hétköznapi, an (könyv, folyóirat,
illetve képzeletbeli AV és online
témát fejt ki, interjút dokumentum),
készít valós vagy korosztálynak szóló
képzelt személyekkel. kézikönyvekben
(szótár, lexikon,
‒ Tud jellemzést, enciklopédia),
naplót, könyvismertetőt ismeretterjesztő
és más típusú forrásokban.
szövegeket alkotni (pl.
rövid önéletrajz, A kézzel írt és a
kérvény, meghívó). számítógépes
szövegek
‒ Különböző céllal (pl. különbözőségei és
informálódás, tanulás, hasonlóságai.
önfejlesztés, esztétikai
élmény átélése, A számítógépes
szórakozás) képes szövegszerkesztés
rövidebb, egyszerűbb néhány szabálya.
szépirodalmi és nem
szépirodalmi Digitális írástudás, e-
szövegeket (pl. nyelvhelyesség: az e-
egyszerű dokumentumok
szakszövegeket, létrehozásához
tudománynépszerűsítő szükséges nyelvi és
ismeretterjesztő szedési
szövegeket stb.) szabályrendszerek
olvasni és saját együttese,
szavaival elmondani. elektronikus szövegek
létrehozása (pl.
‒ Meg tudja beszámolók,
fogalmazni könyvismertetők,
véleményét, értelmes vázlatok, saját könyv,
és szabatos beszédre, eseményre invitáló
helyes artikulációra meghívók, listák, e-
törekszik, figyel a mail, egyszerűbb
szöveg jó hangzására
(beszédhangsúly, űrlapok kitöltése).
szórend, hanglejtés,
beszédszünet). Fórum,
blogbejegyzés,
‒ Meg tudja komment írása.
különböztetni a
nemzeti nyelv A helyesírást segítő
sztenderd változatát a kézikönyvek
regionális köznyelvtől (helyesírási
és a nyelvjárástól. szabályzat, szótár,
digitális szótárak stb.)
‒ Igényes és a helyesírási
nyelvhasználatra programok önálló
törekedve értelmes, használata.
nyelvtanilag helyes
mondatokat alkot.
Kódváltási SZÖVEGÉRTÉS,
képességéhez mérten a SZÖVEGALKOTÁS,
sztenderd nyelvváltozat SZÖVEGMONDÁS
– vagy legalább a
regionális köznyelv – A szöveg fogalma.
normájához igazodva Szövegösszefüggés.
nyilvános A szöveg hangzása.
beszédhelyzetben (vita, Beszédhangsúly,
hozzászólás) képes szórend, hanglejtés,
kifejteni gondolatait. beszédszünet.
Mondatrészek,
‒ Ismeri és alkalmazza tartalmak kiemelése
az írásbeli szórenddel,
szövegalkotás hangsúllyal. Kifejező
követelményeit: az olvasás, próza- és
anyaggyűjtés módjait, versmondás (legalább
a szerkesztést 3‒4 memoriter
(vázlatkészítés), az számonkérése).
általános szerkesztési
elveket, a kidolgozást. Anyaggyűjtés,
szerkesztés
‒ Írásban tudja a (vázlatkészítés),
szöveget tagolni (cím, általános szerkesztési
bekezdések) és elvek, kidolgozás.
makroszerkezeti Közlésfajták
egységekre osztani (elbeszélő, leíró
(bevezetés, tárgyalás, közlésfajta,
befejezés), illetve párbeszéd).
ezeket kreatív módon Szövegfajták (vita,
alkalmazni. riport, interjú, napló,
könyvismertető).
‒ A szövegben Különböző típusú
felfedezett hibákat fogalmazások
képes kijavítani. (elbeszélés, leírás,
jellemzés, napló,
interjú,
‒ Tud levelet írni, s könyvismertető,
képes különféle meghívó, önéletrajz,
űrlapokat és kérvény). Rövidebb
formanyomtatványokat szövegek tartalmának
kitölteni, amelyekkel a összefoglalása szem
mindennapi életben előtt tartva az
találkozik. Ezek esemény időrendjét és
elektronikus és papír mozzanatait. A
alapú változatait is cselekvés, történés
elsajátítja. lefolyásának
módjához kötődő
‒ Képes figyelemmel igék, határozók
követni és megérteni a gyűjtése, párhuzamos
nyelv, az irodalom történetek írása. A
vagy valamely egyéb nyelvi-stilisztikai
művelődési terület kifejezőeszközök a
tárgyköréből tartott leíró jellegű
előadásokat, s tud részletekben (versben
jegyzetet készíteni. és prózában
egyaránt).
‒ Meghatározott
műfajokban témának, Kreatív
kommunikációs írásgyakorlatok:
alkalomnak megfelelő
kritikus, egyéni Kortárs írókkal,
szemléletű, nyelvi- művészekkel,
stilisztikai szempontból tudósokkal készült
példás szövegeket, interjúk elemzése.
beszámolót alkot. Interjúk íratása.
– Beszámolóját Önálló vázlatkészítés

prezentációval/poszterr elolvasott irodalmi
el teszi vagy ismeretterjesztő
szemléletesebbé. szövegről.
‒ Valós vagy Kérdések és írásbeli

képzeletbeli válaszok
tapasztalatokat, megfogalmazása az
szereplőket, illetve olvasmányok, filmek,
eseményeket bemutató színházi előadások,
fogalmazást tud írni. zeneművek alapján. A
szövegek és képek
párhuzamba állítása.
A jegyzetelési
technika kialakítása
(kulcsszavas vázlat,
tételmondatos vázlat,
grafikusan ábrázolt
vázlat).
Szóbeli elbeszélés a
retorika elemeinek
alkalmazásával: film,
tévéadás, szabadon
választott dinamikus
jelenetek közlése.
Vita. Az érvelés
gyakorlása
(személyes példán,
mások tapasztalatán,
oksági viszonyokon
alapuló, a kritika és a
humor eszközeit
felhasználó érvelés).
Az állandósult
szókapcsolatok
(szólások,
közmondások,
szállóigék) írásban és
a beszédben.
E-mail, SMS írása.

Különféle nyomtatott
és elektronikus
űrlapok kitöltése.
Nyolc házi írásbeli

feladat a tanév
folyamán és azok
órán való elemzése,
közös értékelése,
elbírálása.
Négy iskolai dolgozat

‒ kettő félévente (az
írásmű kidolgozása
egy óra, elemzés és
javítás két óra).
Kulcsfogalmak/
fogalmak és
jelenségek:
beszédművelés,
artikulált nyelvi
magatartás,
szóbeli és írásbeli
szövegalkotás,
szövegértés,
szövegmondás,
íráskészség,
helyesírás,
nyelvhelyesség,
médiaismeret,
kommunikáció.
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК 7.РАЗРЕД
ПРОГРАМ A
ЗА УЧЕНИКЕ ЧИЈИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК ПРИПАДА НЕСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА И
КОЈИ ЖИВЕ У ХОМОГЕНИМ СРЕДИНАМА
Циљ наставе и  разуме и користи Око 100 нових пунозначних и

учења српског као предвиђени помоћних речи;
нематерњег језика лексички фонд; Граматички садржаји из
јесте оспобљавање  разуме и користи претходних разреда
 ученика да се граматичку (понављање и увежбавање на
служи српским материју усвајану у познатој и новој лексици);
језиком на претходним Именице у генитиву с
основном нивоу у разредима; предлозима са, из, око, између
усменој и писаној  користи нове у функцији одредбе за место;
комуникацији граматичке моделе Именице у генитиву с
ради каснијег и лексичке јединице предлозима пре и после у
успешног у функцији одредби функцији одредбе за време;
укључивања у и допуна; Локатив у функцији неправог
живот заједнице и  саставља синтагме с објекта уз глаголе говорења и
остваривања конгруентним мишљења;
ЈЕЗИК
грађанских права атрибутом у новим Именичке, бројне и прилошке
и дужности, као и граматичким синтагме са значењем
уважавање српске моделима; количине;
културе и Конгруенција атрибута и
развијање именице у дативу,
интеркултуралнос инструменталу и локативу;
ти као темељне Најфреквентније збирне
вредности именице изведене суфиксом -
демократског је;
друштва. Творба именица за
означавање места (простора и
просторија) на којем се врши
радња изведених суфиксима
-иште/-лиште, -оница;
Етници (у окружењу);
  савладане (већ КЊИЖЕВНОСТ Доситеј Обрадовић: „Лав и
усвојене) садржаје лисица”
из књижевности Народно предање: „Свети
повезује са новим Сава открива прозоре”
књижевноуметничк Народна лирска љубавна
им текстовима и песма по избору;
користи их у Народна епска песма по
њиховом тумачењу; избору (адаптирани одломак);
 искаже сопствени Избор загонетки и пословица;
доживљај Народна прича: „У цара
књижевног дела; Тројана козје уши”;
 одреди тему, главни Душан Радовић: „Зашто људи
мотив, време и раде”
место дешавања Воја Царић: „Физика”
радње; Бранислав Нушић: „Час
 разуме односе међу географије” (одломак)
ликовима у тексту; Милован Данојлић: „Љубавна
 драматизује (уз песма”
помоћ наставника) Јованка Јоргачевић: „Радна
одломак прозног навика”
текста у кратким Љубивоје Ршумовић:
дијалозима; „Домовина се брани лепотом”
 уочи кључне Слободан Станишић: „Волео
сам школу и у школи”
појединости у Алек Марјано: „На крају
песми; крајева дође и крај школске
 објасни/каже зашто године”
му се неко Избор из часописа за децу
књижевно дело
свиђа или не;
 препозна сличне По слободном избору (у
мотиве у складу са интересовањима
књижевним делима ученика), наставник бира
на матерњем језику; још два текста која нису на

за обраду.
  разуме уобичајене I. Лично представљање:
информације у вези основне информације о себи –
са свакодневним национална или етничка
животним припадност
потребама и II. Породица и људи:
активностима; односи међу члановима
 разуме суштину ЈЕЗИЧКА породице и пријатељима
кратког КУЛТУРА III. Живот у кући:
континуираног опис простора у којем се
говореног и писаног проводи највише времена
текста (до 10 (лични кутак) – његово
реченица) са одржавање и уређење
познатом лексичком IV. Храна и пиће:
и граматичком храна биљног и животињског
структуром порекла
изговореног V. Одећа и обућа:
разговетно спорим материјали од којих се прави
темпом; одећа и обућа; облачење
 усмено или писмено младих
продукује краћи VI. Здравље:
текст (око 5 здрав начин живота
реченица), исприча VII. Образовање:
догађај, дâ налоге специјализоване учионице;
или саопшти своје писмени задаци, контролни
намере, жеље и задаци; основни појмови из
потребе; математике и физике
 чита споријим VIII. Природа:
темпом краће разноврсност биљног и
текстове, писане животињског света;
ћирилицом или описивање временских
латиницом који прилика
садрже познату IX. Спорт:
граматичку тимски и индивидуални
структуру и спортови, познати спортисти
лексику; X. Куповина:
 на основу познатог куповина у тржним центрима
текста изводи XI. Насеља, саобраћај, јавни
једноставне и услужни објекти:
закључке; значајни грађевински објекти
 пише кратке и – културноисторијски
једноставне споменици; позориште,
текстове у вези са биоскоп
предвиђеним XII. Време:
темама и временски распоред дневних
садржајима. активности
XIII. Култура, уметност,
медији: филм, телевизијска и
радио емисија за децу;
основни музички
инструменти, концерт
XIV. Комуникативни
модели:
Обавезна су два пријатност/непријатност;
писмена задатка у физичке тегобе
току школске године
(у другом и у четвртом
класификационом
периоду).

7.разред
САДРЖАЈ НАЧИНИ
ЦИЉ ИСХОДИ
И ОСТВАРИВАЊА
Циљ учења - разуме једноставније текстове који се
Страног односе на поздрављање,представљање и Слушање и читање
језика јесте тражење/давање информација личне природе; једноставнијих текстова
да се ученик – поздрави и отпоздрави, представи себе и који се односе на
усвајањем другог користећи једноставна језичка средства поздрављање и
функционал – размени једноставније информације личне представљање,
них знања о природе; ПОЗДРАВ иницирање и
језичком – у неколико везаних исказа саопшти ЉАЊЕ, проширивање
систему и информације о себи и другима ПРЕДСТАВ комуникације, усмено и
култури и – разуме једноставније текстове који се ЉАЊЕ писмено давање
развијањем односе на опис особа, биљака, животиња, СЕБЕ И информација о себи и
стратегија предмета, места, појaва, радњи, стања и ДРУГИХ тражење информација о
учења збивања другима
страног – опише и упореди жива бића, предмете,
језика места, појаве,
оспособи за радње, стања и збивања користећи
основну једноставнија језичка средства;
писану и – разуме једноставније предлоге, савете и
усмену позиве на заједничке активности и одговори
комуникациј на њих уз одговарајуће образложење, ТРАЖЕЊЕ
у и стекне – упути предлоге, савете и позиве на И ДАВАЊЕ
позитиван заједничке активности ко- ОСНОВНИ
однос према – упути предлоге, савете и позиве на Х
другим заједничке активности користећи ситуационо ИНФОРМА
језицима и прикладне комуникационе моделе; – ЦИЈА О
културама, СЕБИ И
ДРУГИМА
затражи и пружи додатне информације у вези ОПИСИВА Слушање и читање
са предлозима, саветима и позивима на ЊЕ БИЋА, једноставнијих текстова
заједничке активности; – разуме уобичајене ПРЕДМЕТ који се односе на
молбе и захтеве и реагује на њих; АИ описивање предмета и
– разуме и следи једноставнија упутства у ПОЈАВА, појава, радњи, стања и
вези с уобичајеним РАДЊИ, збивања, усмено и
ситуацијама из свакодневног живота; – пружи СТАЊА И писмено описивање и
једноставнија упутства у вези са уобичајеним ЗБИВАЊА поређење.
ситуаци- јама из свакодневног ИЗНОШЕЊ
живота; – разуме једноставније текстове у Е Слушање и читање
којима се описују радње и си туације у ПРЕДЛОГА једноставнијих текстова
садашњости;- И САВЕТА који садрже предлоге.
– разуме једноставније текстове у којима се УПУЋИВА Усмено и писмено
као и према описују сти и умећа; – размени појединачне ЊЕ договарање ученика око
сопственом информације и/или неколико информација у ПОЗИВА предлога –
језику и низу које се односе на радње у садашњости; ЗА прихватање/одбијање уз
културном – опише радње, способности и умећа УЧЕСТВОВ поштовање норми
наслеђу.. користећи неколико везаних исказа АЊЕ У учтивости. Давање
– разуме једноставније текстове у којима се ЗАЈЕДНИЧ оправдања/изговора/обр
описују искуства, догађаји и способности у КОЈ азложења на
прошлости; АКТИВНО позив/смс/мејл.
– размени појединачне информације и/или СТИ И
неколико информа ција у низу о искуствима, РЕАГОВА
догађајима и способностима у про шлости; ЊЕ НА
– опише у неколико краћих, везаних исказа ЊИХ
искуства, догађаја из прошлости,
– опише неки историјски догађај, историјску ИЗРАЖАВ Слушање и читање
личност и сл.; АЊЕ једноставнијих текстова
– разуме једноставније исказе који се односе МОЛБИ, којима се нешто
на одлуке, обећања, планове, намере и ЗАХТЕВА, честита, нуди помоћ,
предвиђања и реагује на њих; ОБАВЕШТ услуга, тражи/даје
– размени једноставније исказе у вези са ЕЊА, обавештење или се
обећањима, одлукама, плановима, намерама и ИЗВИЊЕЊ изражава извињење,
предвиђањима; – саопшти шта он/она или А захвалност,
неко други планира, намерава, предвиђа– ЧЕСТИТА молба/реаговање на њу.
разуме уобичајене изразе у вези са ЊА И Слушање и читање
жељама, интересовањима, потребама, ЗАХВАЛН једноставнијих текстова
осећањима и реагује на њих; – изрази жеље, ОСТИ који садрже
интересовања, потребе, осете и осећања једноставнија упутства
једно- ставнијим језичким средствима; – са или без визуелне
разуме једноставнија питања која се односе РАЗУМЕВА подршке. Усмено и
на оријентацију/ положај предмета, бића и ЊЕ И писмено давање
места у простору и правац кретања и– ДАВАЊЕ упутстава.
затражи и разуме обавештења о УПУТСТА Слушање и читање
оријентацији/положају пред- мета, бића и ВА описа и размењивање
места у простору и правцу кретања; опише исказа у вези са
правац кретања и просторне односе сталним, тренутним и
једноставнијим, везаним исказима– разуме ОПИСИВА уобичајеним
једноставније исказе који се односе на ЊЕ РАДЊИ дешавањима. Усмено и
дозволе, забране У писано описивање
упозорења, правила понашања и обавезе и САДАШЊ активности, радњи и
реагује на њих; – размени једноставније ОСТИ способности у
информације које се односе на дозво- ле, садашњости.
забране, упозорења, правила понашања и Усмено и писано
обавезе код куће, у школи и на јавном месту; – описивање активности,
разуме једноставније исказе који се односе на радњи и способности у
поседовање и припадање– формулише питања садашњости.
и једноставније исказе који се односе на Слушање и читање
поседовање и припадање–који се односе на описа и размењивање
изражавање до- падања и недопадања исказа у вези са личним
и реагује на њих; изрази допадање и ОПИСИВА искуствима, догађајима,
недопадање уз образложење– разуме ЊЕ РАДЊИ активностима,
једноставније исказе којима се тражи У способностима и
мишљење и реагује на њих ПРОШЛОС особеностима у
-изражава мишљење, слагање неслагање и ТИ прошлости. Усмено и
даје кратко образложење писано описивање
искустава, радњи и
прошлости, догађаја и
историјских личности.
ОПИСИВА у вези са одлукама,
ЊЕ плановима, намерама,
БУДУЋИХ предвиђањима и
РАДЊИ усмено/писмено
договарање о њима.
ИСКАЗИВА Слушање и читање
ЊЕ ЖЕЉА једноставнијих текстова
ИНТЕРЕСО у вези са жељама,
ВАЊА, потребама,
ПОТРЕБА, интересовањима,
ОСЕТА, осетима и осећањима.
ОСЕЋАЊА Усмено и писано
договарање, предлагање
ИСКАЗИВА решења, исказивање
ЊЕ сопствених осећања и
ПРОСТОРН реаговање на туђа.
ИХ Слушање и читање
ОДНОСА И једноставнијих текстова
УПУТСТА у вези са смером
ВА ЗА кретања и специфичним
ОРИЈЕНТА просторним односима,
ЦИЈУ усмено/писмено
У описивање и давање
ПРОСТОРУ информација.
ИЗРИЦАЊ једноставнијих текстова
Е којим се издају дозволе,
ДОЗВОЛА, забране, упозорења,
ЗАБРАНА; правила понашања и
УПОЗОРЕ обавезе, постављање
ЊА, питања, усмено и
ПРАВИЛА; писмено изражавање
ПОНАША истих.
ЊА И Слушање и читање
ОБАВЕЗА текстова у којима се
изражава шта неко
ИЗРАЖАВ има/нема или поседује
АЊЕ нешто. Постављање
ПРИПАДА питања у вези са
ЊА И припадањем и
ПОСЕДОВ одговарањем на њих.
АЊА Слушање и читање
текстова у којима се
ИЗРАЖАВ изражава
АЊЕ допадањеи/недопадање
ДОПАДАЊ Постављање питања у
А, вези са тим и
НЕДОПАД одговарање на њих.
АЊА,
МИШЉЕЊ
А
7.разред
По завршетку разреда ученик Композиција. Боје и емоције, стилизација

ће бити у стању да : облика. Композиција линија, композиција
боја, композиција облика. Равнотежа, кон
– користи традиционалне траст, понављање и степеновање облика,
технике и одабрана савремена варијације. Орнамент и - арабеска.
сред- ства за ликовна КОМПОЗИЦИ Пропорције. Пропорције главе и тела
истраживања; ЈА И Перспектива. Колористичка, ваздушна,
– изражава, одабраним ПРОСТОР линеарна перспектива
ликовним елементима, емоције,
стање или имагинацију;
– обликује композиције
примењујући основна знања о
Циљ учења
пропорцијама и перспективи;
Ликовне
– користи, сам или у сарадњи са
културе је да Теме. Историјска, религијска и
другима, одабране изворе, по-
се ученик, митолошка тема. Оригинал, копи-ја и
датке и информације као
развијајући плагијат.Дигитална фотографија. Кадар,
подстицај за стваралачки рад; – КОМУНИКА
стваралачко селфи и аутопортрет.Анимација. Процес
разговара о одабраним идејама, ЦИЈА
мишљење и креирања, стори борд.Сцена.
темама или мотивима у
естетичке Обједињавање покрета, игре и звука.
уметничким остварењима
критеријуме Презентације.
различитих култура и епоха;
кроз Уметност и технологија. Уметничка
– уважава себе и друге када
практични занимања и продукти. Са-времена
снима, обрађује и дели
рад, УМЕТНОСТ технологија и уметност. Уметност око
дигиталне фотографије;
оспособљава ОКО НАС нас. Уметничка рециклажа, уметнички
– учествује у заједничком
за пројекти, хуманитарне акције... Наслеђе.
креативном раду који
комуникациј
обједињује ра -зличите
у и да
уметности и/или уметност и
изграђује
технологију;
позитиван
– прави, самостално или у тиму,
однос према
презентације о одабраним
култури и
темама повезујући кључне
уметничком
текстуалне податке и визуелне
наслеђу свог
информације;
и других
– представи своје и радове
народа.
других, кратко, аргументовано
и афирмативно– предлаже идеје
за уметничку рециклажу,
хуманитарне акције кроз
ликовно стваралаштво или
обилазак места и установа
културе
– разматра своја интересовања
и могућности у односу на зани
мања у визуелним
уметностима.
7.разред
НАЧИНИ
Циљ учења По завршетку разреда ученик ће Барок.Рођење
предмета бити у стању да : опере.Клаудио Монтеверди.
Mузичка Облици вокално-
култура је да – препозна врсту жичаних инструменталне музике
код ученика, инструмента по изгледу и звуку; (ораторијум, кантата).
рaзвијајући -опише начин добијања тона код Инструментална музика:
интeрeсoвaњ жичаних инструмената; солистичко, камерно и
а зa музичку – повеже различите видове оркестарско музицирање.
умeтнoст, музичког изражавања са Инструментални облици:
стваралачко друштвено-историјским свита, кончерто гросо.
и критичко амбијентом у коме су настали; Антонио Вивалди, Јохан
мишљење, – наведе изражајна средстава Себастијан Бах и Георг
форми-ра музичке уметности карактери- ЧОВЕК И МУЗИКА Фридрих Хендл.
естетску стична за период барока и Класицизам Појам сонате и
перцепцију класицизма; симфоније. Жанрови
и музички – уочи основне карактеристике класичне музике –опера,
укус, као и музичког стваралаштва у бароку црквени жанрови,
одговоран и класицизму симфонијска, концертантна,
однос према – препозна инструмент или групу камерна (посеб- но гудачки
очувању према врсти композиције у квартет), солистичка
музичког оквиру датог музичког стила; музика. Јозеф Хајдн,
наслеђа и – објасни како је музика повезана Волфганг Амадеус Моцарт
култури са другим уметностима и и Лудвиг ван Бетовен.
свoгa и областима ван уметности (музика Развој српске црквене
других и религија; технологија музике.
нaрoдa. записивања, штампања нота; Жичани: трзалачки и
извођачке и техничке могућности гудачки.Градитељске
инструмената; школе. Појам симфонијског
– разликује музичке форме МУЗИЧКИ оркестра. Српски народни
барока и класицизма; ИНСТРУМЕНТИ музички инструменти
– идентификује репрезентативне
музичке примере најзначајнијих
представника барока и СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ Елементи музичке
класицизма; изражајности: тeмпo,
– идентификује елементе музике динaмика, тoнскe бoje
барока и класицизма као ин различитих глaсoва и
спирацију у музици савременог инструмeната. Слушање
доба; световне и духовне музике
– изводи музичке примере барока и класицизма.
користећи глас, покрет и Слушaњe вокалних,
инструмен те самостално и у вoкaлнo-иструмeнтaлних и
групи инструмeнтaл- них
– користи музичке обрасце у кoмпoзициja, дoмaћих и
осмишљавању музичких целина стрaних кoмпoзитoрa.
кроз пeвaњe, свирaњe и пoкрeт; Слушање дела
– комуницира у групи традиционалне народне
импрoвизуjући мање музичке музике.
целине глaсoм, инструмeнтом Пeвaње пeсама пo слуху и
или пoкрeтом; из нотног текста
– учествује у креирању шкoлских (солмизацијом) само-стално
прирeдби, догађаја и пројеката; и у групи. Певање песама у
– изрази доживљај музике комбинацији са покретом.
језиком других уметности (плес, Певање и свирaњe из
глу-ма, писана или говорна реч, нотног текстa нaрoдних и
ликовна уметност); – учeствуje у умeтничких композиција нa
шкoлским прирeдбама и инструмeнтимa Oрфoвoг
мaнифeстaциjaма; инструмeнтaриja и/или на
ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ
– примењује принцип сарадње и другим инструментима.
међусобног подстицања у за- Извођење једноставнијих
једничком музицирању; – музичких примера у вези са
понаша се у складу са правилима обрађеном темом.
музичког бонтона у различитим Извођење (певање или
музичким приликама; свирање) једноставних
– критички просуђује утицај ритмичких и ме- лодијских
музике на здравље; репрезентативних примера
– користи могућности ИКТ-а за (oдломака/тема) у стилу
самостално истраживање, изво музике барока, класицизма.
ђење и стваралаштво Крeирaњe пoкрeтa уз
музику кojу учeници
МУЗИЧКО
изводе.Крeирaњe ритмичке
СТВАРАЛАШВО
прaтњe. Реконструкција
музичких догађаја у стилу
барока и класицизма

7.разред

Циљ учења По завршетку ОСНОВИ Програм је конципиран тако да су уз
Историје је да разреда ученик ПРОУЧАВАЊА дефинисане исходе за крај разреда и
ученик, ће бити у стању ПРОШЛОСТИ кључне појмове, за сваку од четири
изучавајући да: Основне одлике, тематске целине (ОСНОВИ
историјске – доводи у везу хронолошки и ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ; ЕВРОПА,
догађаје, узроке и просторни оквири СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА
појаве, процесе последице периода од ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА – до
и личности, историјских Индустријске средине XИX века; ЕВРОПА, СВЕТ,
стекне знања и догађаја, појава револуције до СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У ДРУГОЈ
компетенције и процеса на завршетка Првог ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА и ЕВРОПА,
неопходне за конкретним светског рата. СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА
разумевање примерима; Историјски извори ПОЧЕТКУ XX ВЕКА), дати и садржаји.
савременог – изводи за изучавање Приступ настави заснован на процесу и
света, развије закључак о периода од исходима учења подразумева да ученици
вештине повезаности Индустријске развијају не само основна знања, већ да их
критичког националне револуције до искористе у развоју вештина историјског
мишљења и историје са завршетка Првог мишљења и изградњи ставова и вредности.
одговоран регионалном и светског рата и Програм наставе и учења, у том смислу,
однос према европском, на њихова сазнајна нуди садржински оквир, а наставник има
себи, основу датих вредност могућност да изабере и неке додатне
сопственом и примера; (материјални, садржаје уколико сматра да су примерени
националном – уочава везу писани, аудио и средини у којој ученици живе, или да
идентитету, између развоја визуелни). одговарају њиховим интересовањима
културно- српске ЕВРОПА, СВЕТ, (програм се, на пример, може допунити и
историјском државности СРПСКА садржајима из прошлости завичаја, чиме се
наслеђу, током новог века ДРЖАВА И код ученика постиже јаснија представа о
друштву и и савремене НАРОД НА историјској и културној баштини у
држави у којој српске државе; ПОЧЕТКУ њиховом крају – археолошка налазишта,
живи. – сагледа значај ИНДУСТРИЈСКО музејске збирке). Сви садржаји су
и улогу Г ДОБА дефинисани тако да буду у функцији
истакнутих (до средине XИX остваривања исхода предвиђених
личности у века) програмом. Наставник има значајан
датом простор за избор и повезивање садржаја,
историјском Индустријска метода наставе и учења и активности
контексту; револуција (парна ученика.
– наведе машина и њена Важна карактеристика наставе и учења
специфичности примена; промене усмерених на остваривање исхода је та да
друштвених у друштву – су фокусирани на учење у школи. Ученик
појава, процеса, јачање грађанске и треба да учи:
политичких појава радничке – смислено: повезивањем оног што учи са
идеја, ставова класе). оним што зна и са ситуацијама из живота;
појединаца и Политичке повезивањем оног што учи са оним што је
група насталих у револуције учио из Историје и других предмета;
новом веку; (узроци, – проблемски: самосталним прикупљањем
– препознаје последице и и анализирањем података и информација;
основне обележја, постављањем релевантних питања себи и
карактеристике европске другима; развијањем плана решавања
различитих монархије уочи задатог проблема;
идеологија; револуција, – дивергентно: предлагањем нових
– анализира просветитељске решења; смишљањем нових примера;
процес настанка идеје, примери повезивањем садржаја у нове целине;
модерних нација америчке и – критички: поређењем важности
и наводи њихове француске појединих чињеница и података;
основне револуције; смишљањем аргумената;
карактеристике; појмови – кооперативно: кроз сарадњу са
– уочава утицај и уставности и наставником и другим ученицима; кроз
улогу поделе власти, дискусију и размену мишљења;
књижевних и Декларација о уважавајући аргументе саговорника.
уметничких дела правима човека и И. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
на формирање грађанина, Програм оријентисан на процес и исходе
националног укидање учења наставнику даје већу слободу у
идентитета у феудализма). креирању и осмишљавању наставе и
прошлости; Наполеоново доба учења. Улога наставника је да
– уочава утицај (Наполеонова контекстуализује дати програм потребама
историјских владавина, ратови, конкретног одељења имајући у виду:
догађаја, појава тековине, Бечки састав одељења и карактеристике ученика;
и процеса на конгрес). уџбенике и друге наставне материјале које
прилике у Свакодневни ће користити; техничке услове, наставна
савременом живот и култура средства и медије којима школа располаже;
друштву; (промене у начину ресурсе, могућности, као и потребе
– препознаје живота). локалне средине у којој се школа налази.
историјску Источно питање и Полазећи од датих исхода и садржаја,
подлогу балкански народи наставник најпре креира свој годишњи
савремених (политика великих план рада из кога ће касније развијати
институција и сила, борба своје оперативне планове. Од њега се
друштвених балканских народа очекује и да, у фази планирања и писања
појава за ослобођење). припреме за час, дефинише исходе за сваку
(грађанска Живот Срба под наставну јединицу. При планирању треба
права, османском и имати у виду да се исходи разликују, да се
парламентариза хабзбуршком неки лакше и брже могу остварити, али је
м, уставност); влашћу. за већину исхода потребно више времена и
– анализирајући Српска револуција више различитих активности. Наставник за
дате примере, 1804–1835 сваки час планира и припрема средства и
уочава утицај (основна обележја, начине провере остварености
научно- ток Првог и пројектованих исхода. У планирању и
технолошког Другог српског припремању наставе и учења, наставник
развоја на устанка, планира не само своје, већ и активности
промене у последице и ученика на часу. Поред уџбеника, као
друштвеним и значај). једног од извора знања, на наставнику је да
привредним Развој модерне ученицима омогући увид и искуство
односима и српске државе коришћења и других извора сазнавања.
природном (аутономија ИИ. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И
окружењу; Кнежевине УЧЕЊА
– пореди Србије, успостава Ученици у седми разред улазе са знањем о
положај и начин државе, оснивање основним историјским појмовима, са
живота образовних и одређеним животним искуствима и
припадника културних уобличеним ставовима и на томе треба
различитих установа). пажљиво градити нова знања, вештине,
друштвених Црна Гора у доба ставове и вредности.
слојева и група у владичанства Наставник има слободу да сам одреди
индустријско (основна обележја распоред и динамику активности за сваку
доба; државног и тему, уважавајући циљ учења предмета и
– приказује на друштвеног дефинисане исходе. Редослед исхода не
историјској уређења). исказује њихову важност јер су сви од
карти динамику Истакнуте значаја за постизање циља предмета.
различитих личности: Џејмс Између исхода постоји повезаност и
историјских Ват, Волтер, остваривање једног исхода доприноси
појава и промена Катарина ИИ, остваривању других исхода. Многи од
у новом веку; Марија Терезија, исхода су процесни и представљају
– уочава Робеспјер, резултат кумулативног дејства образовно-
историјске Наполеон васпитног рада, током дужег временског
промене, Бонапарта, вожд периода и обраде различитих садржаја.
поређењем Карађорђе, кнез Битно је искористити велике могућности
политичке карте Милош, кнегиња које Историја као наративни предмет
савременог света Љубица, Доситеј пружа у подстицању ученичке
са историјским Обрадовић, Вук радозналости, која је у основи сваког
картама других Караџић, прота сазнања. Наставни садржаји треба да буду
епоха; Матеја Ненадовић, представљени као „прича” богата
– пореди Петар И и Петар информацијама и детаљима, не зато да би
информације ИИ Петровић оптеретили памћење ученика, већ да би им
приказане на Његош, Сава историјски догађаји, појаве и процеси били
историјској Текелија, предочени јасно, детаљно, живо и
карти са митрополит динамично. Посебно место у настави
информацијама Стефан Историје имају питања, како она која
датим у другим Стратимировић. поставља наставник ученицима, тако и она
симболичким ЕВРОПА, СВЕТ, која долазе од ученика, подстакнута оним
модалитетима; СРПСКА што су чули у учионици или што су
– повеже ДРЖАВА И сазнали ван ње користећи различите изворе
визуелне и НАРОД У информација. Добро осмишљена питања
текстуалне ДРУГОЈ наставника имају подстицајну функцију за
информације са ПОЛОВИНИ XИX развој историјског мишљења и критичке
одговарајућим ВЕКА свести. У зависности од циља који
историјским Рађање модерних наставник жели да оствари, питања могу
контекстом држава, имати различите функције, као што су:
(хронолошки, међународни фокусирање пажње на неки садржај или
политички, односи и кризе аспект, подстицање поређења, трагање за
друштвени, (револуције појашњењем.
културни); 1848/49 – Учење историје би требало да помогне
– пореди „пролеће народа”, ученицима у стварању што јасније
различите политичке идеје, представе не само о томе „како је уистину
историјске настанак модерне било”, већ и зашто се нешто десило и какве
изворе и Италије и су последице из тога проистекле. Да би
класификује их Немачке, успон схватио догађаје из прошлости, ученик
на основу САД и грађански треба да их „оживи у свом уму”, у чему
њихове сазнајне рат, борба за велику помоћ може пружити употреба
вредности; колоније у различитих историјских текстова, карата и
– анализира и Африци и Азији, других извора историјских података
процени ближе Персија, Индија, (документарни и играни видео и дигитални
хронолошко Кина, опадање материјали, музејски експонати,
порекло извора Османског илустрације), обилажење културно-
на основу царства). историјских споменика и посете
садржаја; Промене у установама културе. Коришћење
– уочава привреди, историјских карата изузетно је важно јер
специфичности у друштву и омогућава ученицима да на очигледан и
тумачењу култури (Друга сликовит начин доживе простор на коме се
одређених индустријска неки од догађаја одвијао, помажући им да
историјских револуција, кроз време прате промене на одређеном
догађаја и појава људска права и простору.
на основу слободе – право Треба искористити и утицај наставе
поређења извора гласа, укидање Историје на развијање језичке и говорне
различитог робовласништва, културе (вештине беседништва), јер
порекла; положај деце и историјски садржаји богате и оплемењују
– уочи жена; култура, језички фонд ученика. Неопходно је имати
пристрасност, наука, образовање, у виду и интегративну функцију Историје,
пропаганду и свакодневни која у образовном систему, где су знања
стереотипе у живот). подељена по наставним предметима,
садржајима Кнежевина и помаже ученицима да постигну целовито
историјских Краљевина Србија схватање о повезаности и условљености
извора; и њено окружење географских, економских и културних
– употреби (развој државних услова живота човека. Пожељно је
податке из установа и избегавати фрагментарно и изоловано
графикона и политичког учење историјских чињеница јер оно има
табела у живота, најкраће трајање у памћењу и најслабији
елементарном унутрашња и трансфер у стицању других знања и
истраживању; спољна политика, вештина. У настави треба, кад год је то
– презентује, међународно могуће, примењивати дидактички концепт
самостално или признање – мултиперспективности. Одређене теме, по
у групи, Берлински могућности, треба реализовати са
резултате конгрес; културна одговарајућим садржајима из сродних
елементарног и просветна предмета, а посебну пажњу треба
истраживања политика, посветити оспособљавању ученика за
заснованог на свакодневни ефикасно коришћење информационо-
коришћењу живот; положај комуникационих технологија (употреба
одабраних Срба под интернета, прављење презентација,
историјских хабзбуршком и коришћење дигиталних аудио-визуелних
извора и османском материјала и израда реферата).
литературе, влашћу). ИИИ. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ
користећи ИКТ; Истакнуте НАСТАВЕ И УЧЕЊА
– упоређује, личности: Ђузепе Праћење напредовања започиње
анализира и Гарибалди, Ото иницијалном проценом нивоа на коме се
уочава разлике фон Бизмарк, ученик налази и у односу на шта ће се
између својих и Наполеон ИИИ, процењивати његов даљи рад. Свака
ставова других; краљица активност је добра прилика за процену
– раздваја битно Викторија, напредовања и давање повратне
од небитног у Абрахам Линколн, информације, а ученике треба
историјској Карл Маркс, браћа оспособљавати и охрабривати да
нарацији; Лимијер, Алфред процењују сопствени напредак у
– препознаје Нобел, кнез остваривању исхода предмета, као и
смисао и сврху Александар напредак других ученика. Сваки наставни
неговања сећања Карађорђевић, час и свака активност ученика су, у том
на важне кнез Михаило, смислу, прилика за регистровање напретка
личности и краљ Милан, ученика и упућивање на даље активности.
догађаје из краљица Наталија У настави оријентисаној на достизање
историје државе и краљ исхода вреднују се и процес и продукти
и друштва; Александар учења. У вредновању наученог, поред
– идентификује Обреновић, књаз усменог испитивања, користе се и тестови
историјске Никола Петровић, знања. У формативном оцењивању се
споменике у Илија Гарашанин, користе различити инструменти, а избор
локалној Јован Ристић, зависи од врсте активности која се
средини и Никола Пашић, вреднује. Вредновање активности,
учествује у Стојан Новаковић, нарочито ако је тимски рад у питању, може
организовању и патријарх Јосиф се обавити са групом тако да се од сваког
спровођењу Рајачић, Катарина члана тражи мишљење о сопственом раду
заједничких Ивановић, и о раду сваког члана понаособ (тзв.
школских Светозар вршњачко оцењивање).
активности Милетић,
везаних за развој Бењамин Калај,
културе сећања. Алекса Шантић.
ЕВРОПА, СВЕТ,
СРПСКА
ДРЖАВА И
НАРОД НА
ПОЧЕТКУ XX
ВЕКА
Међународни
односи и кризе
(формирање
савеза, сукоби око
колонија, Руско-
јапански рат,
Мароканска криза,
Анексиона криза,
Либијски рат,
балкански ратови).
Култура, наука и
свакодневни
живот (Светска
изложба у Паризу,
примена научних
достигнућа,
положај жена).
Краљевина Србија
и њено окружење
(Мајски преврат,
политички живот,
унутрашња и
спољна политика;
појава
југословенства,
наука, култура,
свакодневни
живот, положај
Срба под
аустроугарском и
османском
влашћу, Црна
Гора – доношење
устава,
проглашење
краљевине;
учешће Србије и
Црне Горе у
балканским
ратовима).
Велики рат
(узроци и повод,
савезништва и
фронтови, Србија
и Црна Гора у
рату; преломнице,
ток и последице
рата; аспекти рата
– технологија
рата, пропаганда,
губици и жртве,
глад и епидемије;
човек у рату –
живот у позадини
и на фронту;
живот под
окупацијом и у
избеглиштву;
Велики рат у
сећању).
Истакнуте
личности: Алберт
Ајнштајн, Пјер и
Марија Кири,
Сигмунд Фројд,
Михајло Пупин,
Никола Тесла,
Хенри Форд,
Вилхелм ИИ,
Николај ИИ
Романов, Вудро
Вилсон, краљ
Петар и
престолонаследни
к Александар
Карађорђевић,
Јован Цвијић,
Надежда
Петровић,
Арчибалд Рајс,
Милунка Савић,
Флора Сендс,
Радомир Путник,
Степа Степановић,
Живојин Мишић,
Петар Бојовић,
Јанко Вукотић,
Драгутин
Димитријевић
Апис.

7. РАЗРЕД
ЦИЉ ИСХОДИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

САДРЖАЈИ
Циљ наставе По завршетку Уважавање високе образовне и
географије јесте да се разреда ученик ће мотивационе вредност активних и
осигура да сви бити у стању да : РEГИOНAЛНA интерактивних метода
ученици стекну ГEOГРAФИJA наставе/учења.
базичну jeзичку и У настави користити, најмање у
научну писменост и трећини случајева, задатке који
да напредују ка дeфинишe грaницe захтевају примену наученог у
реализацији разумевању и решавању
одговарајућих свакодневних проблемских
Стандарда кoнтинeнтa ипoкaзуje ситуација препоручених од стране
образовних нa кaрти oкeaнe Министарства и Завода.
постигнућа,да се имoрa кojимa je Приликом оцењивања обезбедити
оспособе да решавају прoучaвaникoнтинeн да су ученици информисани о
проблеме и задатке у т oкружeнилoцирa критеријумима на основу којих су
новим и непознатим нajвeћa oстрвa, оцењивани.
ситуацијама, да пoлуoстрвa, мoрeузe, Током обраде теме потребно је
изразе и образложе зeмљoузe, прoлaзe, ученике упознати са сврхом,
своје мишљење и ртoвe; циљем, задацима и наставним
дискутују са другима, садржајима географије за седми
развију мотивисаност прoнaлaзинa разред, са планом рада, начином
за учење и кaртидржaвe рада, начином коришћења
заинтересованост за прoучaвaнe рeгиje дидактичког материјала, стручне и
предметне садржаје, иимeнуje их; научнопопуларне литературе.
као и да упознају и Обрада континената у целини, што
разумеју географске прикaзуje нa нeмoj треба да пружи могућност
објекте, појаве, кaрти: кoнтинeнтe, сагледавања општих одлика
процесе и oкeaнe, мoрa, oбликe континената да би се на основу
законитости у рaзуђeнoсти oбaлa, њих могле јасније уочите
простору, њихове низиje, плaнинe, особености њихових регија и
узрочно-последичне рeкe, jeзeрa, држaвe, појединих држава.
везе и односе, развију грaдoвe; Омогућити ученицима да упознају
географску различите регије и државе на
писменост и клaсификуje oбликe Земљи, како у погледу њихових
географски начин рeљeфa, вoднe природних одлика, тако и у
мишљења, свести и oбjeктe погледу становништва, природних
одговорног односа иживисвeткaрaктeрис богатстава, друштвено-економских
према свом завичају, тичaнзa односа и степена развијености
ГEOГРAФСКE
држави, континенту и нaвeдeнутeритoриjу; привреде.
РEГИJE EВРOПE
свету као целини и Природногеографске одлике
толерантног става односе се на опште одлике
aнaлизирa утицaj
према различитим континената, регија и држава.
гeoгрaфскe ширинe,
народима, њиховим Неопходно је истицати битне
рeљeфa, oднoсa
културама и начину карактеристике становништва.
кoпнa имoрa,
живота. Кроз друштвеногеографске
мoрскихструja,
садржаје упознати ученике са
вeгeтaциje ичoвeкa нa
демографским развојем и
климу;
насељеношћу појединих делова
света. Изграђивање свести о
oбjaшњaвa неопходности заједничког живота
нaстaнaкпустињa нa различитих народа. Потребно је
тeритoриjипрoучaвaн наглашавати и међуусловљеност
oгкoнтинeнтa; природногеографских и
AЗИJA друштвеногеографских појава,
прoнaлaзипoдaткe o процеса и односа који истовремено
брojнoмстaњустaнoв утичу на развој привреде регије
ништвa пo AФРИКА
или државе о којој је реч. . Важно
кoнтинeнтимa, је упознати ученике са актуелним
рeгиjaмa и интеграцијским процесима у
oдaбрaнимдржaвaмa Европи и свету и указати на значај
ииздвaja прoстoрнe СEВEРНA и место наше земље у овој сфери.
цeлинe сa AMEРИКA
Наставне садржаје из регионалне
нajвeћoмкoнцeнтрaци географије ваневропских
joмстaнoвништвa континената треба максимално
усвeту; користити за васпитно деловање на
JУЖНA ученике, развијање духа
– укaжe нa узрoкe AMEРИКA солидарности и толеранције према
ипoслeдицe крeтaњa другим народима у свету и указати
брoja стaнoвникa, на неопходност сарадње земаља у
густинe нaсeљeнoсти, региону, на континенту и на
глобалном нивоу. У настави
прирoднoгприрaштaj географије неопходно је
a, мигрaциja коришћење географских карата на
испeцифичнихструкт AУСTРAЛИJA И свим типовима часова и у свим
урa стaнoвништвa пo OКEAНИJA облицима наставног рада. Поред
кoнтинeнтимa, географских карата неопходно је
рeгиjaмa иу користити табеле, дијаграме, схеме
oдaбрaнимдржaвaмa; и остале дидактичке материјале
који доприносе очигледности и
– тумaчииизрaђуje трајности знања и умења код
тeмaтскe кaртe ученика.
ПOЛAРНE
стaнoвништвa пo OБЛAСTИ
кoнтинeнтимa,
рeгиjaмa и
oдaбрaнимдржaвaмa;
– oписуje узрoкe
ипoслeдицe
урбaнизaциje нa
рaзличитимкoнтинeн
тимa, рeгиjaмa иу
– дoвeдe
увeзуприрoднe
рeсурсe сa стeпeнoм
eкoнoмскe
рaзвиjeнoстипojeдин
ихрeгиja и
oдaбрaнихдржaвa;
– узпoмoћгeoгрaфскe
кaртe oбjaшњaвa
спeцифичнoстипojeд
инихпрoстoрнихцeли
нa и oписуje
рaзличитe нaчинe
издвajaњa рeгиja;
– oбjaснифoрмирaњe
пoлитичкe кaртe
свeтa;
oбjaшњaвa узрoкe
ипoслeдицe
глoбaлнихфeнoмeнa
кao штo
сусирoмaштвo,
унутрaшњe
испoљaшњe
мигрaциje,
дeмoгрaфскa
eксплoзиja
ипрeнaсeљeнoст,
бoлeстии eпидeмиje,
пoлитичкa
нeстaбилнoст;
– дoвoдe
увeзуквaлитeтживoтa
стaнoвништвa сa
прирoдним,
дeмoгрaфским,
eкoнoмскимипoлитич
кo-гeoгрaфским
oдликaмa прoстoрa;
прeпoзнaje нeгaтивнe
утицaje чoвeкa нa
живoтнусрeдинунaст
aлe
услeдспeцифичнoсти
рaзвoja
пoљoприврeдe,
рудaрствa,
eнeргeтикeиндустриj
eсaoбрaћaja итуризмa
нa
прoучaвaнимкoнтинe
нтимa, рeгиjaмa иу
–aнaлизирa примeрe
пoзитивнoгутицaja
чoвeкa нa
живoтнусрeдинуудрж
aвaмa кoje
улaжунaпoрe нa
oчувaњуприрoдe
иупoрeђуje ихсa
сличнимпримeримa
унaшoj зeмљи; –
извoдизaкључaк o
мoгућимрeшeњимa зa
кoришћeњe
чистихизвoрa
eнeргиje удржaвaмa
чиja сe приврeдa
зaснивa нajвишe нa
eксплoaтaциjинaфтe
иугљa; –истрaжуje
утицaj Eврoпскe
униje нa
дeмoгрaфскe,
eкoнoмскe
ипoлитичкe прoцeсe
у Eврoпиисвeту; –
oписуje
улoгумeђунaрoдних
oргaнизaциja усвeту.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИКУ
7. разред
Циљ учења Физике Сила као узрок промене брзине
јесте да ученици По завршетку тела. Појам
стекну базичну разреда ученик ће убрзања.Успостављање везе
jeзичку и научну бити у стању да : између силе, масе тела и
писменост, оспособе убрзања. Други Њутнов закон.
се да решавају – разликује скаларне Динамичко мерење силе.
проблеме и задатке у и векторске физичке Међусобно деловање два тела –
новим и непознатим величине;– користи и силе акције и реакције. Трећи
ситуацијама, анализира резултате Њутнов закон. Примери
образложе своје мерeња различитих Равномерно променљиво
мишљење у оквиру физичких величина и праволинијско кретање.
дискусије, упознају приказује их Интензитет, правац и смер
природне појаве и табеларно и брзине и убрзања Тренутна и
основне природне графички; – средња брзина тела. Зависност
законе и њихову анализира зависност брзине и пута од времена при
примену у брзине и пређеног равномерно променљи вом
свакодневном пута од времена код праволинијском кретању.-
животу, развију праволинијских Графичко представљање
мотивисаност за кретања са сталним зависности брзине тела од
учење и напредују ка убрзањем; – примени времена код равномерно
СИЛА И КРЕТАЊЕ
достизању Њутнове законе променљивог праволинијског
одговарајућих динамике на кретање кретања. Демонстрациони
образовних тела из окру- жења; – огледи: – Илустровање
стандарда. покаже од чега инерције тела помоћу папира и
зависи сила трења и тега. – Кретање куглице низ
на основу тога Галилејев жљеб. – Кретање
процени како може тела под дејством сталне силе.
променити њено – Мерење силе динамометром.
деловање; – – Илустровање закона акције и
демонстрира појаве: реакције помоћу динамометара
инерције тела, и колица, колица са опругом и
убрзаног кретања, других огледа (реактивно
кретање тела под кретање балона и пластичне
дејством сталне силе, боце). Лабораторијске вежбе.
силе трења и сила 1.Одређивање сталног убрзања
акције и реакције на при кретању куглице низ жљеб.
примерима из 2. Провера Другог Њутновог
окружења; – закона помоћу покретног телa
самостално изведе (колица) или помоћу Атвудове
експеримент из машине.
области кинематике и КРЕТАЊЕ ТЕЛА Убрзање при кретању тела под
ди- намике, прикупи ПОД ДЕЈСТВОМ дејством силе теже. Галилејев
податке мерењем, СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛА оглед.Слободно падање тела,
одреди тражену ТРЕЊА бестежинско стање. Хитац
физичку ве- личину и навише и хи тац наниже.- Силе
објасни резултате трења и силе отпора средине
експеримента; – (трење мировања, клизања и
покаже врсте и котрљања). Утицај ових сила
услове равнотеже на кретање тела.
чврстих тела на Демонстрациони огледи: –
примеру из Слободно падање тела
окружења; – наводи различитих облика и маса
примере простих (Њутнова цев, слободан пад
машина које се везаних новчића…).– Падање
користе у тела у разним срединама. –
свакодневном Бестежинско стање тела
животу; – прикаже (огледи са динамометром, с
како сила потиска два тега и папиром између
утиче на понашање њих, са пластичном чашом
тела потопље- них у која има отвор на дну и
течност и наведе напуњена је водом). – Трење
услове пливања тела на столу, косој подлози и сл. –
на води; – повеже Мерење силе трења помоћу
појмове механички динамометра Лабораторијске
рад, енергија и снага вежбе
и израчуна рад силе 1. Одређивање убрзања тела
теже и рад силе које слободно пада. 2.
трења; – разликује Одређивање коефицијента
кинетичку и трења клизања.
потенцијалну -састављање колинеарних сила
енергију тела и -резултанта сила
повеже њихове -саставњање сила /примери
промене са -разлагање сила
извршеним радом; – -момент силе
демонстрира важење -равнотежа полуге и њена
закона одржања примена
енергије на -сила потиска, у течности и
примерима из гасу Архимедов закон
РАВНОТЕЖА ТЕЛА
окружења; – решава -пливање и тоњење тела
квалитативне, Демонстрациони огледи: врсте
квантитативне и равнотеже помоћу лењира,
графичке задатке (ки- равнотежа полуге, Услови
нематика и динамика пливања тела, Лаборторијске
кретања тела, трење, вежбе: Одређивање густине
равнотежа полуге, чврстог тела применом
сила потиска, закони Архимедовог закона.
одржања...); –
разликује појмове МЕХАНИЧКИ РАД -механички рад
температуре и И ЕНЕРГИЈА. -рад силе теже, силе трења
количине топлоте и СНАГА -механичка енергија
прикаже различите кинетичка, потенцијална
механизме преноса -снага
топлоте са једног -коефицијент корисног дејства,
тела на друго; – гравитациона потенцијална
анализира промене енергија и падање тела
стања тела -веза између промене
(димензија, механичке енергије тела и
запремине и агре- извршеног рада
гатног стања) -закон одржања механичке
приликом грејања енергије
или хлађења; – -снага, коефицијент корисаног
наведе методе дејства
добијања топлотне Демонстрациони огледи :
енергије и укаже на утрошени рад, коришћење
примере њеног потенцијалне енергије ,
рационалног примери механичке енергије и
коришћења лабораторијске вежбе :
одређивање рада силе, провера
закона одржања механичке
енергије
-челични састав супстанције :
молекули и њихово хаотично
кретање
-топлотно ширење тела
-појам температуре
-количина топлоте
-специфични топлотни
ТОПЛОТНЕ капацитет
ПОЈАВЕ -топлотна равнотежа
-унутрашња енергија тела
Демонстрациони огледи
дифузија и Брауново кретање,
ширење чврстих тела, течности
и гасова
Лабораторијске вежбе :
-мерење температуре

7. РАЗРЕД
Циљ наставе математике По завршетку Квадрат рационалног

је да ученик, разреда ученик ће броја.
овладавајући бити у стању да: Решавање једначине x² = a,
математичким -израчуна степен a ³ 0;
концептима, знањима и реалног броја и -Постојање ирационалних
вештинама, развије квадратни корен
основе апстрактног и
бројева (на пример решења
потпуног једна- чине x2 = 2).
критичког мишљења, квадрата и -Реални бројеви и бројевна
позитивне ставове према
примени права.
математици, способност
комуникације одговарајућа -Квадратни корен,
математичким језиком и својства једнакост
писмом и примени операција; -Децимални запис реалног
стечена знања и вештине - одреди РЕАЛНИ броја; приближна вредност
у даљем школовању и бројевну БРОЈЕВИ реалног броја; апсолутна
решавању проблема из вредност грешка.
свакодневног живота, као једноставнијег -Основна својства
и да формира основ за израза са
даљи развој
операција с реалним
реалним бројевима.
математичких појмова. бројевима; -Функција директне
– на основу пропорционалности y = kx,
реалног k ∈ R\{0}.
проблема састави -Продужена пропорција.
и израчуна Питагорина теорема
вредност јед- (директна и обратна).
ноставнијег Важније примене Пи
бројевног израза тагорине теореме.
са реалним ПИТАГОРИНА
Конструкције тачака на
бројевима; ТЕОРЕМА
бројевној правој које
– одреди одговарају бројевима
приближну
вредност реалног 2, 3 , 5 ,... итд.
броја и процени Растојање између две
апсолут ну тачке у координатном
грешку; систему.
– нацрта график Први део Степен чији је
функције y = kx, изложилац природан број;
k ∈R\{0}; степен декадне једини- це
– примени чији је изложилац цео
продужену број; операције са
ЦЕЛИ
пропорцију у степенима; степен
АЛГЕБАРСКИ
реалним ИЗРАЗИ производа, количника и
ситуацијама; степена.
– примени Други део
Питагорину Алгебарски изрази.
теорему у Полиноми ( операције,
рачунским и мономи, сређени облик)
конструктивним трансформације збира,
задацима; разлике и производа
– трансформише полинома у сређени облик
збир, разлику и полинома). Квадрат
производ бинома и разлика
полинома; квадрата. Растављање
– примени полинома на чиниоце
трансформације коришћењем
полинома на дистрибутивног закона,
решавање формуле за квадрат
једначина; бинома и разлику
– примени квадрата. Примене.
својства Појам многоугла. Врсте
страница, углова многоуглова.
и дијагонала Збир углова многоугла.
многоугла; Број дијагонала многоугла.
– израчуна МНОГОУГАО Правилни многоуглови
површину (појам, својства,
многоугла конструкције). Обим и
користећи површина многоугла
обрасце или Тежишна дуж троугла.
разло- живу Ортоцентар и тежиште
једнакост; троугла. Сложеније
– конструише примене ставова
ортоцентар и подударности.
тежиште
троугла; Централни и периферијски
– примени угао у кругу.
ставове Обим круга, број π.
подударности Дужина кружног лука.
при доказивању КРУГ
Површина круга, кружног
једноставни- јих исечка и кружног прстена.
тврђења и у Ротација.
конструктивним Средња вредност,
задацима; медијана и мод.
– примени
својства
централног и
периферијског
угла у кругу;
– израчуна обим
и површину
круга и његових
делова;
– преслика дати
геометријски
објекат
ротацијом;
– одређује
средњу вредност,
медијану и мод.

7.разред
По завршетку разреда ученик ће бити -оријентисати се на достизање ис-

у стању да : хода.
НАСЛЕЂИВА -у остваривању наставе потребно је
ЊЕ И подстицати радозналост,
– прикупи и анализира податке о ЕВОЛУЦИЈА аргументовање, креативност,
Циљ учења животним циклусима почевши од рефлексивност, истрајност, одговор-
Биологије је да оплођења ност, аутономно мишљење, сарадњу,
ученик, – упореди бесполно и полно једнакост међу половима, уважавање
изучавањем размножавање; и прихватање различитости.
биолошких – идентификује разлике између митозе -максимално коришћење ИКТ
процеса и живих и мејозе на основну промене броја решења, лабораторијског прибора
бића у хромозома и њихове улоге у развићу и -активне методе учења
интеракцији са репродукцији -прилагођавање наставе ученицима
животном – одреди однос између гена и -компарација грађе
средином, хромозома и основну улогу гене- -подстицати ученике да истражују и
разуме значај тичког материјала у ћелији; користе информације и податке
биолошке – шематски прикаже наслеђивање -Улога и значај једра у метаболизму
разноврсности и пола и других особина према првом ћелије. Деоба ћелије (хромо-зоми,
потребу за Менделовом правилу; настајање телесних и полних
одрживим – одреди положај организма на дрвету ћелија).ДНК и појам гена (алел,
развојем и живота на основу прику- пљених и генотип, фенотип) Прво Менделово
развије анализираних информација о његовој правило, крвне групе, трансфузија и
одговоран однос грађи; трансплан тација. Наслеђивање пола.
према себи и – упореди организме на различитим Наследне болести. Животни циклуси
природи позицијама на „дрвету жи- вота” према биљака и животиња. Смена
начину на који обављају животне генерација. Једно полни и двополни
процесе; организми. Значај и улога полног
размножа вања.
– користи микроскоп за посматрање -Основни принципи организације
грађе гљива, биљних и жи- живих бића. Појам симетрије –
вотињскихткива; ЈЕДИНСТВО типични примери код једноћелијских
– разврста организме према задатим ГРАЂЕ И и вишећелијских
критеријумима применом дихотомих ФУНКЦИЈЕ организама; биолошки значај.
кључева; КАО Симетрија, цефализација и
– повеже принципе систематике са ОСНОВА сегментација код животиња.
филогенијом и еволуцијом на основу ЖИВОТА Присуство/одсуство биљних органа,
данашњих и изумрлих врста (симетрија и сегментација код
– фосила; – идентификује основне биљака). Ћелије са специфичном
односе у биоценози на задатим функцијом: мишићне, крвне, нервне,
примерима; ћелије затварачице... Грађа и улога
– илуструје примерима однос између ткива, органа, органских система и
еколошких фактора и ефе ката значај за функ- ционисање
природне селекције;- организма.
– упореди прикупљене податке о
изабраној врсти и њеној бројности на Компаративни преглед грађе главних
различитим стаништима; група биљака, гљива и животиња –
– повеже утицај абиотичких чинилаца сличности и разлике у обављању
у одређеној животној области основних животних процеса на
– биому са животним формама које га методски одабраним
насељавају; представницима.
– анализира разлику између сличности
и сродности организама на примерима Основни принципи систематике
конвергенције и дивергенције; (Карл Лине, биномна номенкла-тура).
– идентификује трофички ниво Приказ разноврсности живота кроз
ПОРЕКЛО И
организма у мрежи исхране; основне систематске категорије до
РАЗНОВРСН
– предложи акције заштите нивоа кола и класе. Докази
ОСТ
биодиверзитета и учествује у њима; еволуције, фосили и тумачење
ЖИВОТА
– анализира задати јеловник са аспекта филогенетских низова(предачке и
уравнотежене и разно врсне исхране потомачке форме, прелазни фосили).
– идентификује поремећаје исхране на Састав и структура популација.
основу типичних симп Популациона динамика (природни
- тома (гојазност, анорексија, прираштај и миграције).
булимија);
ЖИВОТ У
– планира време за рад, одмор и Абиотички фактори и биотички
ЕКОСИСТЕМ
рекреацију; односи као чиниоци природне
У
- доведе у везу измењено понашање селекције (адаптације). Мреже
људи са коришћењем психоактивних исхране. Животне области.
супстанци Конвергенција и дивергенција
-аргументује предности вакцинације животних форми. Заштита природе.
-примени поступке збрињавања Заштита биодиверзитета.
лакших облика крварења Примери наследних болести.
-расправља о различитости међу
људима са аспекта
генетичке варијабилности, толеранције Наслеђе и грађа вируса. Болести
и прихватања различитости изазване вирусима. Имунитет,
вакцине. Пулс и крвни притисак.
Прва помоћ – повреде крвних судова,
практичан рад. Принципи
ЧОВЕК И уравнотежене исхране, поремећаји у
ЗДРАВЉЕ исхрани. Значај правилне припреме,
чувања и хигијене намирница,
тровање храном. Промене у
адолесценцији. Здрави стилови
живота ( сан, кондиција итд. )
Последице болести зависности,
наркоманија.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ХЕМИЈУ
7. разред
- иницијално тестирање
По завршетку разреда - У настави користити задатке који
ученик ће бити у стању захтевају примену наученог у
да : разумевању и решавању свакодневних
проблемских ситуација, а приликом
оцењивања обезбедити да су
– налази потребне ученици информисани о
ХЕМИЈА КАО
информације у критеријумима на основу којих су
ЕКСПЕРИМЕНТА
различитим изворима оцењивани.
ЛНА НАУКА И
кори- стећи основну - ученици би требало
ЊЕН ЗНАЧАЈ У
хемијску терминологију да сазнају шта је предмет
СВЕТУ ОКО НАС
и симболику; – изучавања хемије, о научном методу
Циљ учења Хемије објашњава основну како хемичари долазе до сазнања и
је да ученик развије разлику између о примени и значају хемије у
систем основних хемијских елемената и свакодневном животу за развој
хемијских појмова и је- дињења, и технологије и друштва
вештине за препознаје примере - кроз објашњења, показивања
правилно руковање хемијских елемената и - запажања, писања, цртања, решавања
лабораторијским једињења у задатака, испитивања
посуђем, прибором свакодневном животу; – - уводе се основни хемијски појмови
и супстанцама, да објашњава по чему се који се кроз наредне теме даље
се оспособи за разликују чисте развијају
примену стеченог супстанце од смеша и - кроз објашњења, показивања
знања и вештина за илуструје то - кроз различите примере из
решавање проблема примерима; – разликује свакодневног живота и разноврсних
у свакодневном ХЕМИЈСКА
хомогене и хетерогене задатака омогућити ученицима да
животу и наставку ЛАБОРАТОРИЈА
смеше, наводи примере схвате и разумеју основне хемијске
образовања, да из свакодневног живота појмове
развије и раздваја састојке - кроз демонстративне огледе
способности смеша; – представља - помоћу радних листића
апстрактног и структуру атома, - запажања, писања, цртања, решавања
критичког молекула и јона помоћу задатака, испитивања
мишљења, модела, хемијских - сазнавање о честицама које изграђују
способности за симбола и формула; – супстанцу, начину на који се оне
сарадњу и тимски повезује распоред међусобно удружују и уређују и
рад, и одговоран електрона у атому условљености својстава структуром
однос према себи, елемента с положајем супстанце
другима и животној елемента у Периодном - кроз објашњења, показивања
средини. систему елемената и - помоћу модела атома и молекула
својствима елемента; – - помоћу одговарајућих задатака и
разликује хемијске АТОМИ И радних листића
елементе и једињења на ХЕМИЈСЕЛЕМЕН - кроз игре
основу хемијских ТИ - помоћу заједничких вежбања
симбола и формула; – (увежбавања)
разликује типове - запажања, писања, цртања, решавања
хемијских веза, задатака, испитивања
препознаје тип хемијске
везе у супстанцама и
повезује са својствима
тих супстанци; – _______________________
објасни процес
растварања супстанце и
квантитативно значење - ученици детаљније уче о појму
растворљивости молекула, елемената, једињења,
супстанце; – изводи јонима и јонским једињењима , уз
израчунавања у вези с стално повезивање ових појмова
масеним процентним МОЛЕКУЛИ са свакодневним животом.
саставом раствора; – ЕЛЕМЕНАТА И - кроз објашњења, показивања
напише једначине ЈЕДИЊЕЊА; - помоћу одговарајућих задатака и
хемијских реакција и ЈОНИ И ЈОНСКА радних листића
објасни њихово ЈЕДИЊЕЊА - кроз игре
квалитативно и - помоћу заједничких вежбања
квантитативно (увежбавања)
значење– ХОМОГЕНЕ И - кроз демонстравијских огледа
квантитативно тумачи ХЕТЕРОГЕНЕ - запажања, писања, цртања, решавања
хемијске симболе и СМЕШЕ задатака, испитивања
формуле користећи
појмове релативна
атомска и молекулска
маса, количина ХЕМИЈСКЕ
супстанце и моларна РЕАКЦИЈЕ И
маса; – опише и објасни ЈЕДНАЧИНЕ
физичка и хемијска
својства водоника и
кисеоника; – разликује
оксиде, киселине,
хидроксиде и соли на
основу хемијске
формуле и назива, и
опише основна својства
ових класа једињења; –
индикаторима испита и ИЗРАЧУНАВАЊА
на рН скали процени У ХЕМИЈИ
киселост раствора; –
тумачи ознаке са ВОДОНИК И - кроз објашњења, показивања,
амбалаже КИСЕОНИК И демоннстрационих огледа, запажања,
супстанци/комерцијални ЊИХОВА писања, цртања, решавања задатака,
х производа ЈЕДИЊЕЊА испитивања
СОЛИ
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
7. Разред
Циљ учења ИКТ Користи информационе

Информатике и По завршетку разреда ученик ће бити технологије за чување,
рачунарства је у стању да : презентацију и основну
оспособљавање обраду података.
ученика за – разликује визуелну презентацију и
управљање логичку структуру текста; Пореди различите изворе и
информацијама, – користи алате за стилско начине добијања података,
безбедну обликовање документа и креирање процењује њихову
комуникацију у прегледа садржаја у програму за поузданост и препознаје
дигиталном обраду текста; неке од могућих узрока
окружењу, – објасни принципе растерске и грешке
креирање векторске графике и модела приказа Разликује јавне и приватне
дигиталних боја; податке, упознат је са
садржаја и – креира растерску слику у изабраном основним правилима
рачунарских програму; чувања приватности
програма за – креира векторску слику у изабраном података.
решавање програму;
различитих – користи алате за уређивање и
проблема у трансформацију слике;
друштву које се – креира гиф анимацију;
развојем – креира видео-запис коришћењем
дигиталних алата за снимање екрана;
технологија
брзо мења.
– разликује појмове URL, DNS, IP Претражује, процењује
адреса; релевантност и
– објасни појмове хипервеза и поузданост, анализира и
хипертекст; систематизује
– креира, форматира и шаље информације у
електронску пошту; електронском облику
– обавља електронску комуникацију користећи одговарајућа
на сигуран, етички одговоран и ИКТ средства (уређаје,
безбедан начин водећи рачуна о софтверске производе и
приватности; електронске услуге).
– препозна непримерени садржај, ДИГИТАЛНА
нежељене контакте и адекватно се ПИСМЕНОСТ Помоћу ИКТ представља,
заштити; едитује и форматира
– сараднички креира и дели информације користећи на
документе у облаку водећи рачуна о ефикасан начин
одговарајућим нивоима приступа; могућности датог ИКТ
– подешава хипервезе према делу средства.
садржаја, другом документу или веб Приликом решавања
локацији; проблема бира
одговарајућа ИКТ средства
– уз помоћ програмске библиотеке РАЧУНАРСТВ Ученик

текстуалног програмског језика О проналази/осмишљава
исцртава елементе 2Д графике; могућа решења
– употребљава петље и генератор проблемске ситуације.
насумичних бројева за исцртавање
сложенијих облика; Ученик упоређује
– планира, опише и имплементира различита могућа решења
решење једноставног проблема; проблемске ситуације
– проналази и отклања грешке у сходно релевантним
програму; критеријумима, објашњава
шта су предности и слабе
стране различитих
решења.
Ученик припрема примену
изабраног решења, прати
његову примену
усклађујући се са новим
сазнањима које стиче
током примене датог
решења и успева да реши
проблемску ситуацију.
Ученик вреднује примену
датог решења,
идентификује његове
добре и слабе стране и
формулише препоруке за
наредно искуство са истим
или сличним проблемским
ситуацијама.
Конструктивно,
аргументовано и креативно
доприноси раду групе,
усаглашавању и остварењу
заједничких циљева.
Активно слуша и поставља
релевантна питања
– сарађује са осталим члановима поштујући саговорнике и
групе у свим фазама пројектног сараднике, а дискусију
задатка; заснива на аргументима.
– креира, уређује и структурира
дигиталне садржаје који комбинују Конструктивно доприноси
текст, слике, линкове, табеле и решавању разлика у
анимације; мишљењу и ставовима и
– креира рачунарске програме који ПРОЈЕКТНА при томе поштује друге
доприносе решавању пројектног НАСТАВА као равноправне чланове
задатка; групе.
– поставља резултат свог рада на Ангажује се у реализацији
Интернет ради дељења са другима уз преузетих обавеза у оквиру
помоћ наставника; групног рада на одговоран,
– вреднује своју улогу у групи при истрајан и креативан
изради пројектног задатка и начин.
активности за које је био задужен.
Учествује у критичком,
аргументованом и
конструктивном
преиспитивању рада групе
и доприноси унапређењу
рада групе.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

7. РАЗРЕД
ЦИЉЕВИ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИН

Упознавање са Вежбе подстицања
значајем По завршетку разреда хармоничног развоја
физичког и ученик ће бити у стању да : и правилног држања
здравственог тела
васпитања *Изводи разноврсна
природна и изведена
кретања и користи их у
спорту, рекреацији и ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
различитим животним
ситуацијама;
*Примењује вежбе које

подстичу раст и развој и
правилно држање тела;
Развијање *Користи вежбе за развој и АТЛЕТИКА Приказ технике,

здравствене усавршавање моторичких спринтерско трчање
културе, способности; на време, бацање
чувања лоптице 200г у даљ,
здравља и *Усвајио знања ради истрајно трчање,
заштити разумевања значаја и скок у даљ, техника и
природе и суштине физичког мерење дужине,
човекове васпитања; бацање кугле .
околине.
Формирање *Навија фер,чува себе и Вежбе на тлу,
морално - друге; прескок, вежбе
вољних упору, ниско
квалитета *Разуме сврху и значај вратило, вежбе у
личности, вежбања; вису, пењања, приказ
стицање и технике
развијање *Доводи у везу физичко
свести о вежбање и здравље;
ГИМНАСТИКА
потреби
здравља,. *Примењује хигијенске
мере пре,током и након
вежбања;
*Правилно се храни;
Задовољење *Препознаје врсту повреде; Додавање лопте

примарних прстима и чекићем,
мотива горњи и доњи сервис,
ученика, *Користи стечена умења, смеч, блок. Игра
СПОРТСКЕ ИГРЕ
посебно знања и навике у шест на шест.
ОДБОЈКА
потребе за свакодневним условима
кретањем, живота и рада;
игром и
такмичењем
Стимулисати *Чува животну средину Тестирање и мерење,
телесни током вежбања. праћење физичког
развитак развоја и моторичке
повећањем Исходи се односе на све способности
снаге мишића и наставне области
даљим развојем
7. разред
Циљ наставе Технике и -појам и улогу машина и

технологије је да ученик По завршетку разреда механизама и њихово
развије основне техничке ученик ће бити у стању да : коришћење у окружењу треба
компетенције,ради његовог -повеже развој машина и представити ученицима што је
оспособљавања за живот и њихов допринос подизању могуће више на практичним
рад у свету који се технички квалитета живота и рада примерима,користећи доступјна
и технолошки брзо -повеже ергономију са наставна средства и
мења.Један од најважнијих здрављем и конфором људи мултимедије,
задатака је да код ученика при употреби техничких - посебну пажњу треба
развија свест о томе да средстава обратити утицају технологије
примена стечених знања и - анализира да ли је ЖИВОТНО И на животну средину, а нарочито
вештина у реалном окружењу коришћење одређене РАДНО на експлоатацију
подразумева стално стручно познате технике и ОКРУЖЕЊЕ сировина,загађење
усавршавање и целоживотно технологије у складу са ваздуха,производњу токсичних
учење , као и да је развијање очувањем животне средине отпада и њихов утицај на
предузимљивости један од - истражи могућности климатске промене,
важних предуслова личног и смањења трошкова енергије -без дубљег задирања у појам
професионалног развоја. у домаћинству ергономије објаснити како је
- разликује врсте добар дизајн предуслов за
транспортних машина квалитетнији и безбеднији рад,
као и на који начин се треба
прилагодити ради постизања
конфора и очувања здравља.
- самостално црта скицом и ТЕХНИЧКА И -потребно је упознати и
техничким цртежом ДИГИТАЛНА оспособити ученике за
предмете користећи ПИСМЕНОСТ ортогонално и просторно
ортогонално и просторно представљање предмета,
приказивање -ученике треба упознати са
-користи CAD технологију наменом основних
за креирање техничке електронских компоненти
документације рачунара и осталих ИКТ
- објасни улогу основних уређаја
компоненти
рачунара,таблета,паметних
телефона и осталих
савремених ИКТ уређаја
-аргументује значај -упознати ученике са значајем
рационалног коришћења рационалног коришћења
расположивих ресурса на ресурса и принципима очувања
Земљи животне срединер.Поставити
-идентификује материјале ученицима задатак за
који се користе у машинству самосталан рад у оквиру кога ће
и на основу њихових у свом домаћинству истражити
својстава процењује у којој мери и ана који начин се
могућност примене они остварују.
-користи прибор за мерење у -уз пректичне примере и реалне
машинству водећи рачуна о моделе навести иченике да
прецизности мерења закључе који се материјали
- врши операције обраде најчешће користе у машинству
материјала који се користе у и због којих њихових својстава
машинству,помоћу -демонстрирати правилно
одговарајућих алата,прибора коришћење пробора за мерење
и машина и примени и контролу у машинству и
одговарајуће мере заштите реализовати практичне вежбе са
на раду истима.
РЕСУРСИ И
- објасни улогу одређених -објаснити улогу елемената
ПРОИЗВОДЊА
елемената машина и машина и механизама и
механизама на једноставном демонстрирати њихов рад на
примеру моделу.
- образложи значај примене -потребно је увести ученике о
савремених машина у карактеристике обраде
машинској индустрији и материјала који се користе у
предности роботизације машинству
производних процеса -илустровати савремене
- објасни основе технологије обраде материјала
конструкције робота -увести појам
- класификује погонске роботике,објаснити њен
машине-моторе и повеже их значај,упознати ученике са
са њиховом применом основама конструкције робота и
улогом појединих делова
-ученицима представити
класификацију погонских
машина-мотора и илустровати
њихову примену на практичним
примерима.
-разликује врсте САОБРАЋАЈ -тежиште је на саобраћајним
траснспортних машина средствима која се користе у
-повеже подсистеме код њиховим најважнијим
возила друмског саобраћаја подсистемима(погонски,пренос
са њиховом улогом ни,управљачки,кочиони)
- провери техничку -ову област треба реализовати у
исправност бицикла два корака.-у првом кораку
- демонстрира поступке фокус је на основним деловима
одржавања бицикла саобраћајних средстава и
њиховим најважнијим
подсистемима друмског
саобраћаја са безбедносног
аспекта
-други део треба реализоватиу
области Ресаурси и производња
са аспекта(погонске машине и
мотори)
-уз помоћ мултимедије
упознати ученике са машинама
и њиховим главним
карактеристикама спољашњег и
унутрашњег транспорта.
- самостално-тимски
истражи и реши задати
проблем у оквиру пројекта
-изради производ у складу са
принципима безбедности на
раду -ова тема се односи на израду
- тимски представи разних машина и уређаја који
идеју,поступак израде и су засновани на основним
производ елементима и принципима рада
- креира рекламу за израђен КОНСТРУКТОР машина и механизама
производ СКО -то се односи на моделовање
- врши е-кореспонденцију у МОДЕЛОВАЊЕ производних
складу са правилима и машина,саобраћајних
препорукама са циљем средстава,транспортних
унапређења продаје машина и уређаја и др.
- процењује свој рад и рад
других на основу
постављених
критеријума(прецизност,пед
антност и сл.)
НАСТАВНИ ПРОГРАМ - ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

7. РАЗРЕД
ИСХОДИ
TEMA НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ЦИЉ По завршетку теме САДРЖАЈИ
ПРОГРАМА
ученик ће:
I - УВОД Упознавање моћи да сагледа садржаје • Упознавање са Катихизација као
1. Упознавање ученика са којима ће се бавити садржајем литургијска делатност-
садржаја програма и садржајем настава Православног програма и заједничко је дело катихете
начина рада предмета, катихизиса у току 7. начином рада (вероучитеља) и његових
планом и разреда основне школе; ученика.
програмом и • моћи да уочи какво је
начином његово предзнање из Катихета (вероучитељ) би
реализације градива Православног требало стално да има
наставе катихизиса обрађеног у науму да катихеза не
Православног претходном разреду постоји ради гомилања
катихизиса; школовања. информација ("знања о
• Установити вери"), већ као настојање да
каква су знања се учење и искуство Цркве
стекли и какве лично усвоје и спроведу у
ставове живот кроз слободно
усвојили учешће у богослужбеном
ученици у животу Цркве.
претходном
разреду На почетку сваке наставне
школовања теме ученике би требало
II - БОГОПОЗНАЊЕ • Подстаћи моћи да уочи да су знање • Процес упознати са циљевима и
ученике да и учење важни у сазнавања као исходима наставе,
2. Процес сазнавања преиспитају његовом животу; дело целе садржајима по темама,
свој однос личности: чула, начином остваривања
3. Личносно познање према знању и • моћи да кроз очигледне разум, слободна програма рада, као и са
учењу; примере и експерименте воља, искуство начином вредновања
закључи да постоје њиховог рада.
4. Познање Бога • Кроз различити начини Врсте наставе
очигледне сазнавања
5. Бог је један, али примере и Настава се реализује кроз
није сам експерименте • моћи да кроз примере следеће облике наставе:
објаснити из личног искуства уочи
ученицима три да једино онај кога • теоријска настава (34 часа)
начина заволимо за нас постаје
сазнавања: личност - непоновљиво и • практична настава (2 часа)
објективно, бескрајно важно биће;
субјективно и Место реализације наставе
личносно и • моћи да повезује
границе њихове личносно познање са
• Теоријска настава се
примене (наука, нашим познањем Бога;
реализује у учионици;
уметност,
теологија); • моћи да препозна да • Практична настава се
нам Христос открива реализује у цркви -
• Указати Бога као љубавну учешћем у литургијском
ученицима на заједницу три личности; сабрању;
повезаност
љубави и знања • моћи да вреднује своје
у црквеном Дидактичко методичка
понашање на основу упутства за реализацију
искуству; љубави коју исказује наставе
према својим ближњима;
• Објаснити
ученицима да • бити подстакнут на • Уводне часове требало би
нам Христос осмислити тако да
одговорније обликовање допринесу међусобном
открива Бога заједничког живота са
као Свету упознавању ученика,
другима. упознавању ученика с
Тројицу;
циљевима, исходима,
наставним садржајима, али
• Развити код
и тако да наставник стекне
ученика свест о
почетни увид у то каквим
љубави као
предзнањима и ставовима
темељу
из подручја Православног
заједнице.
катихизиса, група
III - СИМВОЛ ВЕРЕ • Указати моћи да уочи да је Црква • Личносно располаже.
ученицима на на Саборима решавала познање,
6. Сабори као израз Саборе као проблеме са којима се упознавање кроз • Реализација програма
јединства Цркве израз јединства сусретала кроз историју; љубав требало би да се одвија у
Цркве; складу с принципима
7. Васељенски сабори • бити подстакнут да савремене активне наставе,
• Објаснити своје проблеме и која својом динамиком
8. Символ вере појмове јереси несугласице са другима подстиче ученике на
и догмата; решава кроз разговор и истраживачки и проблемски
9. Богочовек Христос заједништво; приступ садржајима тема. У
• Пружити току реализације стављати
ученицима • знати да је Символ вере нагласак више на
основно знање установљен на доживљајно и формативно,
о историјском Васељенским саборима; а мање на сазнајно и
контексту информативно.
настанка • умети да интерпретира
Символа вере; Символ вере; • Квалитет наставе се
постиже када се наставни
• Пружити • знати да се Символ садржаји реализују у складу
ученицима вере изговара на са савременим педагошким
основ за Крштењу и Литургији; захтевима у погледу
разумевање употребе разноврсних
основне истине • моћи да уочи да појам метода, облика рада и
о Тајни Богочовека описује наставних средстава.
Богочовека Христа као истинитог
Христа; Бога и истинитог Човека; • Имајући у виду захтеве
наставног програма и
• Развијање могућности транспоновања
свести ученика наставног садржаја у
о значају и педагошко дидактичка
месту Символа решења, наставник би
вере у Крштењу требало да води рачуна и о
и Литургији; психолошким чиниоцима
IV - •.Пружити • моћи да увиди да Црква • Светотајински извођења наставе - узрасту
СВЕТОТАЈИНСКИ ученицима Светим Тајнама повезује живот Цркве ученика, нивоу
ЖИВОТ ЦРКВЕ основ за човека са Богом у психофизичког развоја,
разумевање да најважнијим моментима • Света Литургија интересовањима,
се кроз учешће његовог живота (рођење као светајна склоностима,
10. Светотајински
у Светим и духовно рођење - способностима и
живот Цркве Цркве
Тајнама Цркве Крштење, венчање и мотивацији ученика.
11. Света Литургија - наш живот и Брак, Црквена брига за • Свете Тајне
сви његови болесне у • У остваривању савремене
светајна Цркве Крштења и
елементи јелеосвећењу...) наставе наставе наставник
Миропомазања
изводе у је извор знања, креатор,
12. Свете Тајне
личносни однос • моћи да увиди да је организатор и координатор
Крштења и • Света Тајна ученичких активности у
Миропомазања са Богом; Литургија извор и циљ Исповести
свих Тајни Цркве; наставном процесу.
13. Света Тајна • Пружити • Света Тајна
ученицима • знати да је Причешће • Настава је успешно
Исповести брака (слика
основ за врхунац светотајинског реализована ако је ученик
Христа и Цркве) спреман да Цркву схвати
14. Света Тајна Брака разумевање живота
смисла и као простор за остваривање
• Монашка своје личности кроз
значаја Светих • моћи да препозна заједница
15. Монашка заједничарење са ближњима
Тајни; Крштење и (искорак ка
заједница и Тројичним Богом који
Миропомазање као Тајне животу будућег
• Развијање постаје извор и пуноћа
16. Света Тајна уласка у Цркву; века)
свести ученика његовог живота.
Рукоположења
о неопходности • бити подстакнут да на • Света Тајна
личног Евалуација наставе
17. Молитвословља покајање гледа као на Рукоположења
учествовања у промену начина живота;
Цркве светотајинском Евалуацију наставе
•Молитвословља (процењивање успешности
животу Цркве • моћи да увиди да су
Цркве реализације наставе и
брак и монаштво два
остварености задатака и
пута која воде ка Богу;
исхода наставе) наставник
ће остварити на два начина:
• моћи да разликује и
именује службе у Цркви
• процењивањем реакције
(епископ, свештеник,
ученика или прикупљањем
ђакон и народ);
коментара ученика путем
анкетних евалуационих
• моћи да препозна своју листића;
службу у Цркви;
• провером знања које
• моћи да у ученици усвајају на часу и
молитвословљима уочи испитивањем ставова;
важност природних
елемената (воде, грожђа,
Оцењивање
жита, светлости...)
Непосредно описно
• бити подстакнут на
оцењивање ученика може
учествовање у
светотајинском животу
Цркве; се вршити кроз:
V - СРПСКА ЦРКВА •.Објаснити -моћи да препозна да Света браћа
КРОЗ ВЕКОВЕ ученицима култура и писменост Кирило и • усмено испитивање;
значај Словена имају корен у Методије
18. Света браћа мисионарске и мисионарској делатности • писмено испитивање;
Кирило и Методије просветитељске просветитеља • Свети Сава
делатности равноапостолних Кирила • посматрање понашања
19. Свети Сава Свете браће и и Методија; • Срби светитељи ученика;
Светог Саве;
20. Срби светитељи • моћи да објасни (вероучитељ ће на Оквирни број часова по
• Указати просветитељску улогу и више часова темама
21. Крсна слава и ученицима кроз значај Светога Саве за описати живот и
обичаји примере српски народ; подвиге неколико Увод - 1
српских светитеља Српске
22. Српска црквена светитеља на • бити подстакнут да Цркве по избору: Богопознање - 5
баштина значај стицања доживи српске
хришћанских светитеље као учитеље - Света лоза Символ Вере - 6
врлина; хришћанских врлина; Немањића
Светотајински живот Цркве
• Указати • моћи да препозна - Св. цар Лазар - 11
ученицима на неговање српских
историјски пут православних обичаја - Св. Василије Српска Црква кроз векове -
Српске Цркве као начин преношења Острошки 11
кроз житија искуства вере и
изабраних прослављања Бога и - Св. Николај Евалуација - 1+1
светитеља; светитеља Жички и
Охридски
• Подстаћи • моћи да препозна
ученике да евхаристијску симболику - Св. Петар
развију у елементима Крсне Цетињски
доживљај Славе;
Крсне славе као
молитвеног - Св. Вукашин из
• бити подстакнут да Клепаца)
прослављања прослављање Крсне
Бога и славе везује за Литургију
светитеља; • Крсна слава и
обичаји (литије,
• бити подстакнут да храмовне и
• Развити код доживи, вреднује и
ученика свест о негује богатство и градске славе...)
важности лепоту српске културне
неговања • Српска црквена
баштине.
традиције и баштина
обичаја (Крсна
слава, литије,
храмовне и
градске славе);
• Пружити
ученицима
могућност да
сагледају улогу
СПЦ у развоју
српске културе
и идентитета
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА КАТОЛИЧКУ ВЕРОНАУКУ
7. разред
A TÉMÁKON
EREDMÉNYEK
BELÜLI
TÉMA CÉLOK A téma feldolgozása után AJÁNLOTT MÓDSZEREK
AJÁNLOTT
a tanuló:
TARTALOM
I • Bemutatni a • Újra megéli a közösség 1. Tanulás közben • Elbeszélés
BEVEZETÉS tanulóknak az jelentőségét a hittanos közösséget és • Páros munka - vonalakkal
idei tananyagot csoportban barátságot építünk egy képzelt képet rajzolunk
és • Kedvet kap a hittan • Csoportmunka - tempera:
munkamódszert órákhoz mindenki egy más szinű
• Újra megéli a ecsetvonást hagyva a vásznon,
közösség közös képet készítünk
jelentőségét a
hittanos
csoportban
II •Megismerkedni • felismeri a Szentlélek 2. Az egyház a • Előadás és beszélgetés
APOSTOLI IDŐK a Szentírás jeleit a szövegben Szentlélek erejéből • Szentírási szövegek
szövegeivel • érti a fogalmakat: született - Pünkösd elemzése
(ApCsel), Szentlélek, Pünkösd (Mt 28,18-20; • diapozitívek, képek
melyek Krisztus • megérti Szent Péter ApCsel 2,1-11) • prezentáció: a szentek
közösségének alakjának jelentőségét a 3. Az első jelképei
kialakulásáról közösségben kersztények élete • művészi reprodukciók:
szólnak • megérti Krisztus Ap Csel 2,42-47) Caravaggio - Szent Pál
• Megismerni és tanítványi közösségének 4. A vértanúk vére a megtérése, Szent Péter
megérteni, hogy összetartozását, mely kereszténység magja keresztrefeszítése
a Szentlélek abban nyilvánul meg, hogy - Szent István első • prezentació: a keresztség
működik a összegyűlnek a vértanú (ApCsel szentségének jelképei
közösségben kenyértörésre. Látja a 6,1-15; 7,54-60; 8,1- • katakombák, kolosszeumok
• Megismerni a kapcsolatot e között és a 2) képei
jeruzsálemi első mai szentmise között. 5. Szent Pál • az első keresztény közösség
keresztény • érti az "evangelizáció" megtérése (ApCsel jelképének bemutatása és
közösség életét szó jelentését 8,3; 9,1-19) rajzolása
és körülményeit • belátja, hogy Krisztus 6. Az első pogányok • bibliai atlasz használata
• Felismerni, tanítványa gyakran megkeresztelkedése
hogy az egyházat nehézségekbe és meg nem - Péter és Kornéliusz
a Szentlélek értettségbe ütközik a hite (ApCsel 10,1-48)
vezeti miatt 7. Jeruzsálemből a
• Felismerni a • megérti, hogy ma is világba
megtérés erejét vannak (evangelizáció és az
• Megismerni, keresztényüldözések I. Jeruzsálemi zsinat
hogy az • azonosul Krisztus 50-ben)
Evangélium - az állhatatos tanítványaival 8. Az apostolok
Örömhír minden üldözése
emberhez szól 9. Egyházüldözések
• Megismerni, - élet a
hogyan terjedt el katakombákban
a kerszténység a (Néró, Deciusz,
Római Diokletiánusz)
Birodalom 10. A feldolgozott
területén tanegységek
ismétlése
III • Megismerni a • megérti a keresztények 11. Az egyház kilép • a milánói ediktum
A SZABADSÁG történelmi örömét a milánói ediktum a katakombákból szövegének bemutatás és
ÖRÖME ÉS tényeket, melyek kihirdetése után (Galerio ediktuma a elemzése
VESZÉLYE a kersztény hit • látja a hitigazságok toleranciáról 311- • ezen időszakhoz tartozó
szabad önkényes magyarázatának ben és Konstantin képek, diafilmek, szentek,
gyakorlásához veszélyeit milánói ediktuma atyák bemutatása
• Közelebb hozni • ismeri a szerzetesrendek 313-ban) • a Hitvallás elemzése
Konstantin kialakulását és érti azok 12. Az evangéliumi • Kérdőív a tudás felmérésére
császárt és a jelentőségét és szerepét tanácsok tanúi
milánói ediktum • érti a fogalmakat: (Remete Szent Antal
tartalmát a theológia, dogma, és Szent Benedek)
diákokhoz eretnekség, zsinat 13. Az apostoli
• Megismerni az • érti az zsinatok működési atyák - a keresztény
egyházi tanítás módját és jelentőségét tanítás védelmezői
meghatározásána • jobban érti a niceai- 14. Egyetemes
k okait és konstantinápolyi hitvallást, egyházi zsinatok
jelentőségét az melyet a szentmisén is 15. A niceai-
eretnekség mondunk konstantinápolyi
terjedésének hitvallás
visszaszorítása 16. A tanulók
érdekében tudásának felmérése
• Megismerkedni és a félévi
az első négy osztályzatok
zsinat lezárása
határozataival
• Megtanulni a
niceai-
konstantinápolyi
hitvallást
IV • Megismerni, • belátja a misszionáriusok, 17. Új hajtások az • Előadás, beszélgetés
A NÉPEK hogyan terjedt el szerzetesek fontos szerepét Egyház törzsén (a történelmi atlasz
EVANGELIZÁLÁSA az Evangélium a a népek evangelizálása germánok, írek, felhasználásával
különböző népek során angolok • elbeszélés a szentek képei
körében • felismeri és érti a csatlakozása az bemutatása közben
• Az tömeges egyházhoz) • képzőművészeti kifejezés,
egyháztörténele megkeresztelkedés negatív 18.Népünk csoportos munka - kollázs:
m neves következményeit bekapcsolódása az Szent István
személyeinek és • csodálattal és tisztelettel Egyházba: Szent • ima a keresztények
eseményeinek tekint a személyekre, akik István és kora egységéért
helyes módon népünk 19. Szent László - a • történelmi események
történő megkeresztelkedésében keresztény lovag elmesélése és magyarázata
megismerése közreműködtek mintaképe • képek, diapozitívek,
• Megismerni a • látja az egyház emberi és 20. Szentek népe képeskönyvek használata
misszionáriusok isteni elemeit, és azt, vagyunk: szent
működését a mi ahogyan az emberi Erzsébet, szent
területeinken gyengeség ellenére Margit
• Megismerni az (nyugtalanságok, vádak, 21. Az új világ
okokat, melyek szakadások, háborúk) él nagyjai: Prohászka
Krisztus benne Krisztus hívása és Ottokár, Bogner
egyházának ideálja Mária, stb.
szakadásához • megérti, hogy mi 22. Kersztény
vezettek keresztények mindannyian Európa (Nagy
• Megismerni a testvérek vagyunk Károly)
Jézus által 23. A keleti egyház -
hirdetett a szakadás
megbocsájtás és gyógyítatlan sebei
megbékélés és a mai közeledés
fontosságát 24. A feldolgozott
tanegységek
ismétlése
V • Megismerni a • látja az egyházi 25. Az egyház nagy • Megbeszélés: előre
A KÖZÉPKORI középkori megújulásban a pozitív megújulása (Cluny, elkészített argumentumok
EGYHÁZ egyház törekvéseket VII. Gergely pápa) alapján az egyház
VILÁGOSSÁGA ÉS gyengeségének • felismeri a környezetében 26. Jézus történelmének fényes és sötét
ÁRNYOLDALAI néhány fontos működő szerzetesrendek szegénységének oldalairól
jellemzőjét, nagyságát és jelentőségét követői (ferencesek, • történelmi térképekkel és
valamint a világi (ferencesek, kármeliták) domonkosok, táblázatokkal való munka
hatalomnak az • érti az egyházban kármeliták) • közeli szerzetesrend
egyház belső kialakuló jó törekvéseket 27. Harcok Krisztus meglátogatása
életébe való és válságokat szülőföldjéért • szentek képzőművészeti
beavatkozását • felismeri az egyházban (keresztes bemutatása
• Megismerni az nem csak az emberit, hadjáratok, katar
egyház belső hanem a Szentlélek mozgalom,
megújulását vezetését is inkvizíció, a
• Megismerni a • azonosul azokkal a pápaság válsága)
szerzetesrendek személyekkel, akik az 28. Fény a
életét, melyek új Evangélium szellemében sötétségben
lelkületet visznek éltek (Sziennai Szent
az egyházba (az Katalin, Kapisztrán
első egyetemek, Szent János)
a teológia
fejlődése...)
• Megismerni a
keresztes
hadjáratok okait
és
következményeit
• Megismerni az
inkvizició
kialakulásának
okait és
körülményeit
• Megismerkedni
azon
személyiségekke
l, akik fényt
hoztak az egyház
életének ezen
időszakába
VI • Megismerni az • belátja a gyerekek és a 29. Az egyháznak • előadás és magyarázat a
NAGY ÚJÍTÁSOK okokat, melyek felnőttek hitbeli megújulásra van témához illő képek alapján
Luther Márton tanításának fontosságát szüksége - Luther • fényképpel, diafilmmel való
tiltakozásához és • megérti, hogy az Márton tiltakozása munka
az újabb egyházat minden nehézség 30. Katolikus • kérdőív a tudás felmérésére,
szakadáshoz ellenére a Szentlélek vezeti megújulás (Tridenti a fogalmak elsajátítására
vezettek zsinat, jezsuiták,
• Megtanulni, missziós
hogy a katolikus tevékenység)
megújhódás a
zsinat
határozataival
kezdődik
VII • Megélni az • elfogad néhány 31. Az egyház a • előadás, magyarázat
AZ ÚJ SZÁZAD egyház vallási- történelmi tényt felvilágosodás és a • képek, fényképek (pápa),
EGYHÁZA kultúrális és • belátja a II. Vatikáni forradalom kihívásai diapozitívek használata
szellemi-hitbeli zsinat jelentőségét előtt • együtt olvassuk Teréz anya
dimenzióját és • megérti a pápa szerepét a 32. Az egyház új imáját
küldetését a mai II. Vatikáni zsinaton arca a XX. • páros munka: saját imát
időben • megéli II. János Pál pápa században (II. írunk
• Felfedezni az nagyságát és Teréz anya Vatikáni zsinat, • közös plakátot készítünk:
"egyház új törekvéseit a szegények, XXIII. János pápa, Városunk embereinek
arcának" betegek és gyerekek VI. Pál) szükségletei
eseményeit, gondozására 33. Példaképeink: II.
tényeit és János Pál és Teréz
tanúságtételeit a anya
mi időnkben
(zsinati
irányelvek)
• Közelebbről
megismerni II.
János Pál pápa és
Teréz anya életét
és jelentőségét
VIII • Megismerni az • beleéli magát Jézus 34. Jézus kívánsága • bibliai szöveg elemzése
HOGY MINDNYÁJAN Evangélium imájába és imája • beszélgetésre és
EGY LEGYENEK üzenetének erejét • jobban megérti az egyház búcsúzáskor (Jn..... kommentálásra ösztönző
az egyház pozitív törekvéseit Ef 4,2-6) előadás
életében, • imádkozik az egyházért 35. Ökumenikus • a keresztények egységéért
valamint a mozgalom és ima a mondott közös ima
folyamatos keresztények • a tudás felmérése kvíz vagy
megújulás egységéért kérdőív segítségével
szükségét a 36. A felgolgozott
Szentlélek tanegységek
vezetése által ismétlése -
• Röviden Tudásfelmérés és az
megismerkedni év végi osztályzatok
az ökumenizmus lezárása
fogalmával

7.разред
Циљ учења По завршетку разреда ЉУДСКА ПРАВА -исходи дати на нивоу примене знања
Грађанског ученик ће бити у стању и разумевања
васпитања је да да : ДЕМОКРАТСКО -Грађанског васпитање код ученика
ученик – наведе и опише ДРУШТВО развија конативну, вољну компоненту
изучавањем и основне карактеристике која долази до изражаја у понашању.
практиковањем људских права;– својим ПРОЦЕСИ У -исходи су процесни и представљају
основних речима опише везу САВРЕМЕНОМ резултат кумулативног дејства
принципа, између права појединца СВЕТУ образовно-васпитног рада током дужег
вредности и и општег добра; временског периода
процедура – дискутује о односу ГРАЂАНСКИ -повезивати садржаје са предметим, а
грађанског права и правде и o АКТИВИЗАМ посебно са историјом и матерњим
друштва поста- сукобу права; језиком
не свестан – образложи личну -права и њихове карактеристике
својих права и одговорност у заштити -изношење ставова и аргументовање
одговорности, свог здравља; на примерима из свакодневног живота
осетљив за – штити своја права на -социјална права
потребе других начин који не угрожава -парламент, његова функција и
и спреман да друге и њихова права; надлежности
активно делује у – образложи сврху -вршњачке групе, конформизам и
заједници. постојања политичких притисак
странака; -примена интерактивних облика рада
– аргументује потребу као што су: радионице, играње улога,
ограничења и контролу студије случаја, дебате, дискусије,
власти; истраживања, промоције.
– наведе кораке од -продукти ученичких активности
предлагања до усвајања имају посебан значај : на пример
закона; симулација рада скупштине као видео
– образложи на снимак који се може касније
примеру могућност користити у различите сврхе.
утицаја грађана на -драгоцен је у евалуацији урађене
одлуке Народне симулације али и у интеграцији и
скупштине; рекапитулацији обрађених садржаја.
– препозна и одупре се -конструктивна комуникација и
различитим облицима демократске процедуре
вршњачког притиска -разговарати о говору мржње,
– препозна опасност нетолеранцији, облицима кршења
када се нађе у великој права (на пример у самој Народној
групи људи и зашти ти скупштини).
се; -примена активних метода у настави
– учествује у -коришћење филмова и интернета,
организацији, клипова, текстова, новинских чланака
реализацији и -култура изношења сопственог
евалуацији симулаци је мишљења уз обавезу уважавања и
Народне скупштине; поштовања различитости
– у дискусији показује - правилнија употреба термина који се
вештину активног односе на демократске појаве и
слушања, износи свој процесе, исказивање ставова аргу-
став заснован на ментацијом, ненасилна комуникација,
аргументима, прихватање различитости, емпатија,
комуницира на све чешће испољавање иницијативе,
конструктиван начин већа сарадљивост.
-проналази, критички
разматра и користи .
информације из ра
зличитих извора.;

7.РАЗРЕД
НАЧИН
Циљ учења Другог По завршетку разреда ученик Током остваривања
страног језика је да ће бити у стању да : Именице програма потребно је
се ученик (заједничке, уважити високу
усвајањем – разуме једноставније властите) образовну и
функционалних текстове који се односе на Рецептивно и мотивациону вредност
знања о језичком поздрављање,представљање и продуктивно активних и
систему и култури тражење/ давање информација усвајање рода, интерактивних
и развијањем личне природе; броја и падежа (кооперативних) метода
стратегија учења – поздрави и отпоздрави, помоћу члана, наставе/учења те кроз
страног језика представи себе и другог наставака и све програмске целине
оспособи за користећи једноставнија детерминатива. доследно осигурати да
основну писмену и језичка средства; Продуктивно најмање једна трећина
усмену – размени једноставније коришење наставе буде
комуникацију и информације личне природе; номинатива, организована
стекне позитиван – у неколико везаних исказа генитива, датива и употребом ових метода.
однос према саопшти информације о себи акузатива једнине У настави користити,
другим језицима и и дру гима; и множине, са најмање у трећини
културама, као и – разуме једноставније одговарајуим случајева, задатке који
према сопственом текстове који се односе на предлозима и без захтевају примену
језику и културном опис особа, биљака, предлога у наученог у разумевању
наслеђу. животиња, предмета, места, говорним и
појaва, радњи, стања и ситуацијама које решавању свакодневних
збивања; су предвиене проблемских ситуација
– опише и упореди жива бића, тематиком. препоручених од стране
предмете, места, појаве, Саксонски Министарства и Завода,
радње, стања и збивања генитив. а приликом
користећи једноставнија Ich lese den Roman оцењивања обезбедити
језичка средства; "Emil und да су ученици
– разуме једноставније Detektive". Hilfst информисани о
предлоге, савете и позиве на du deiner Mutter? критеријумима на
заједничке активности и Hilfst du Michaelas основу којих су
одговори на њих уз Mutter? Ich fahre оцењивани.
одговарајуће образложење; mit Комуникативна настава
– упути предлоге, савете и den Freunden zum језик сматра средством
позиве на заједничке See. Wie gefällt dir комуникације. Примена
активности користећи das Auto meines овог приступа у настави
ситуационо прикладне Bruders? страних
комуникационе моделе; Члан језика заснива се на
– затражи и пружи додатне Рецептивно и настојањима да се
информације у вези са продуктивно доследно спроводе и
предлозима, саветима и усвајање примењују следећи
позивима на заједничке одређеног и ставови:
активности; неодређеног члана - циљни језик
– разуме уобичајене молбе и уз именице у употребљава се у
захтеве и реагује на њих; наведеним учионици у добро
– упути уобичајене молбе и падежима. осмишљеним
захтеве; Сажимање члана контекстима од
– честита, захвали и извини се IM, AM, INS интереса за ученике, у
користећи једноставнија (рецептивно и пријатној и
језичка средства; продуктивно). опуштеној атмосфери;
– разуме и следи једноставнија Нулти члан уз - говор наставника
упутства у вези с уобичајеним градивне именице прилагођен је узрасту и
ситуацијама из свакодневног (рецептивно и знањима ученика;
живота; продуктивно). - наставник мора бити
– пружи једноставнија Присвојни сигуран да је схваћено
упутства у вези с уобичајеним детерминативи у знаење поруке укљуујуи
ситуација ма из свакодневног номинативу, њене културолошке,
живота; генитиву, дативу и васпитне и
– разуме једноставније акузативу једнине социјализирајуе
текстове у којима се описују и множине елементе;
радње и си туације у (рецептивно - битно је значење
садашњости и продуктивно). језике поруке;
– разуме једноставније Ich liege im Bett. - наставник и даље
текстове у којима се описују Dort steht ein ученицима скрћее
способности и умећа; Computer. Der пажњу и упућује их на
– размени појединачне Computer ist neu. значај граматике
информације и/или неколико Ich trinke gern прецизности исказа;
информа ција у низу које се Milch. Zeig mir - знања ученика мере се
односе на радње у dein Foto! јасно одређеним
садашњости; Разлика између релативним
– опише радње, способности и неодређеног и критеријумима
умећа користећи неколико одређеног члана у тачности и зато узор
везаних исказа; ширем контексту није изворни говорник;
– разуме једноставније (неодређено и
текстове у којима се описују непознато: - са циљем да унапреди
искуства, догађаји и одређено и квалитет и количину
способности у прошлости; познато): Klaus hat језичког материјала,
– размени појединачне eine neue Jacke. настава се заснива и на
информације и/или неколико Die Jacke ist gelb. социјалној интеракцији;
информација у низу о Употреба рад у учионици и ван
искуствима, догађајима и одређеног члана: ње спроводи се путем
способностима у про шлости; - уз глаголе групног или
–опише у неколико краћих, кретања: ins Bett индивидуалног
везаних исказа искуства, gehen, zur Schule решавања проблема,
догађај из прошлости; gehen, ans Meer потрагом за
– опише неки историјски fahren, ins Gebirge информацијама из
догађај, историјску личност и fahren различитих извора
сл.– разуме једноставније - уз годишња доба: (интернет, дечији
исказе који се односе на im Sommer часописи, проспекти и
одлуке, обећа ња, планове, - уз доба дана: am аудио материјал) као и
намере и предвиђања и реагује Vormittag решавањем
на њих; - уз датуме: аm 6. мање или више
– размени једноставније März сложених задатака у
исказе у вези са обећањима, Употреба нултог реалним и виртуелним
одлукама, плановима, члана: условима са јасно
намерама и предвиђањима; одређеним контекстом,
– саопшти шта он/ она или - уз називе поступком
неко други планира, намерава, спортова: Fußball и циљем;
предвиђа; spielen, Gymnastik - наставник упућује
– разуме уобичајене изразе у treiben ученике у законитости
вези са жељама, - уз називе усменог и писаног кода
интересовањима, потребама, музичких и њиховог међусобног
осетима и осећањима и инструмената: односа.
реагује на њих; Klavier spielen - Комуникативно-
– изрази жеље, интересовања, - у изразима: : zu интерактивни приступ у
потребе, осете и осећања Fuß gehen, zu настави страних језика
једноставнијим језичким Hause sein, nach укљућује и следеће:
средствима; и одговори на Hause gehen - усвајање језичког
њих; - уз географске садржаја кроз циљано и
– разуме једноставнија питања појмове nach осмишљено
која се односе на оријентацију/ Italien fahren, in учествовање у
положај предмета и бића у Berlin leben друштвеном чину;
простору, правац кретања Негација - поимање наставног
– затражи и разуме Кеин у програма као
обавештења о оријентацији/ номинативу, динамичне, заједнички
положају предмета и бића у генитиву, дативу и припремљене и
простору и правцу кретања; акузативу. Nein, прилагођене листе
– опише правац кретања и nicht. задатака и
просторне односе Nein, das weiß ich активности;
једноставним, везаним nicht. Ich habe - наставник је ту да
исказима; – разуме keine Ahnung омогући приступ и
једноставније забране, Заменице прихватање нових
правила понашања, своје и Лине заменице у идеја;
туђе обавезе и реагује на њих; номинативу, - ученици се третирају
– размени једноставније дативу и акузативу као одговорни,
информације које се односе на једнине и креативни, активни
дозво ле, забране, упозорења, множине учесници у друштвеном
правила понашања и обавезе (рецептивно и чину;
код куће, у школи и на јавном продуктивно). - уџбеници постају
месту; – разуме једноставније Er hei5t Peter. извори активности и
исказе који се односе на Wann besuchst du морају бити праћени
поседовање и припадност; uns? Wie geht es употребом аутентиних
– формулише једноставније Ihnen? материјала;
исказе који се односе на - учионица постаје
поседовање и припадност; слабих и простор који је могуе
– пита и каже шта неко има/ најфреквентнијих прилагођавати
нема и чије је нешто; јаких глагола потребама наставе из
– разуме једноставније исказе Придеви дана у дан;
који се односе на изражавање Описни придеви у - рад на пројекту као
допадања и недопадања и саставу именског задатку који остварује
реагује на њих; предиката, а само корелацију са другим
– изрази допадање и изузетно у предметима и подстие
недопадање уз једноставно атрибутивној ученике на
образложење; функцији студиозни и
– разуме једноставније исказе (рецептивно). истраживачки рад;
којима се тражи мишљење и Sie ist Lehrerin. Du - за увођење новог
реагује на њих bist nicht da. лексичког материјала
-изражава мишљење, слагање, Придеви у користе се познате
неслагање и даје кратко компаративу и граматичке структуре и
образложење суперлативу: обрнуто;
-разуме једноставније изразе - правилне Технике (активности)
који се односе на количину и поредбене облике: Током часа се
цену billig, billiger, der, препоруује динамино
-пита и саопшти колико нечега die das смењивање техника /
има/нема користећи - неправилне активности које не би
једноставнија језичка средства поредбене облике требало да трају дуже
-пита/каже/израчуна колико (gut, besser, der, die од
нешто кошта ,das beste;). 15 минута.
Придеви изведени 1. Слушање и реаговање
од имена града на команде наставника
(Belgrader, или са траке (слушај,
Hamburger) пиши, повежи, одреди
Предлози али и активности у вези
Предлози са са радом у учионици:
дативом, цртај, сеци, боји,
акузативом и отвори/затвори свеску,
дативом и итд.).
акузативом који се 2. Рад у паровима,
користе: малим и великим
а) за означавање групама (мини-
положаја у дијалози, игра по
простору: auf dem улогама, симулације
Tisch, unter dem итд.)
Stuhl, zwischen den 3. Мануалне активности
Bänken, hinter der (израда паноа,
Schule, vor dem презентација, зидних
Theater, dem Kino новина, постера за
gegenüber уионицу или родитеље
б) за правац и сл.)
кретања: zum Arzt, 4. Вежбе слушања
nach Deutschland in (према упутствима
die наставника или са траке
в) за време: vor повезати појмове у
dem Essen, nach вежбанки, додати
der Schule, делове
während der Stunde слике, допунити
д) за порекло: аус информације,
дер Сцхwеиз селектовати тачне и
) за средство: aus нетачне исказе,
der Schweiz утврдити хронологију и
е)за намену:für сл.)
Kinder 5. Игре примерене
Прилози и узрасту
прилошке одредбе 6. Певање у групи
(рецептивно и 7. Класирање и
продуктивно): упоређивање (по
a) за време: колиини, облику, боји,
gestern, vor годишњим добима,
einer волим/не волим,
Woche, компарације...)
letztes Jahr, 8. Решавање "текућих
morgen. проблема" у разреду, тј.
договори и мини-
б) за место и пројекти
правац кретања: da 9. Цртање по диктату,
hinten, geradeaus, израда сликовног
nach links. речника
в) за начин: 10. "Превођење" исказа
zufällig. у гест и геста у исказ
г) за учесталост: 11. Повезивање звучног
oft, einmal, jeden материјала са
Tag, zweimal im илустрацијом и текстом,
Monat, üblich. повезивање наслова са
Глаголи текстом или пак
(потврдне, упитне именовање наслова
и одрине облике) у
следеим 12. Заједничко
временима: прављење илустрованих
а) презент слабих и писаних материјала
и јаких глагола; (извештај/дневник са
презент путовања, рекламни
најфреквентнијих плакат,
глагола са програм приредбе или
наглашеним и неке друге
ненаглашеним манифестације)
префиксима, 13. Разумевање писаног
презент модалних језика:
глагола - уочавање
(рецептино и дистинктивних
продуктивно) обележја која указују на
б) претерит граматичке
помоних и специфичности (род,
модалних глагола број, глаголско време,
в) перфект слабих лице...)
и а. препознавање везе
најфреквентнијих између група слова и
јаких глагола; гласова
перфект б. одговарање на
најфреквентнијих једноставна питања у
глагола са вези са текстом,
наглашеним и тачно/нетачно,
ненаглашеним вишеструки избор
префиксима ц. извршавање
г) футур прочитаних упутстава и
д) коњунктив наредби
претерита за 14. Увођење дечије
постављање књижевности и
утивих питања и транспоновање у друге
изражавање жеље медије: игру, песму,
(без граматиких драмски израз, ликовни
објашњења): израз.
Möchtest du einen 15. Писмено
Apfel? Möchtest du изражавање:
heute mit mir ins - повезивање гласова и
Kino gehen? групе слова
) глаголи са - замењивање речи
предложним цртежом или сликом
допуном: warten - проналажење
auf, hoffen auf недостајуће речи
е) повратни (употпуњавање низа,
глаголи: sich проналажење "уљеза",
waschen, sich die осмосмерке, укрштене
Hände waschen реи, и
Бројеви слично)
Основни до 1000. - повезивање краћег
Редни бројеви до текста и реченица са
31. сликама/илустрацијама
Казивање времена - попуњавање
по часовнику. формулара (пријава за
Реченица курс, претплату на
а) Основне дечији часопис или сл,
реенине структуре налепнице за кофер)
у потврдном, - писање честитки и
одричном и разгледница
упитном облику. - писање краћих
б) Везници за текстова.
напоредне Елементи који се
реченице оцењују не треба да се
(рецептивно и разликују од
продуктивно): und, уобичајених активности
aber, oder, denn. на часу. Исто тако
Er lernt Deutsch, оцењивање
denn er möchte in треба схватити као
Berlin studieren. Er саставни део процеса
hat einen наставе и учења, а не
Führerschein aber као изоловану
er fährt nicht. активност која подиже
. ниво
г) Везници за стреса код ученика.
зависно-сложене Оцењивањем и
ob, dass, w? евалуацијом треба да се
(рецептивно и обезбеди напредовање
продуктивно) ученика у складу са
Ich weiss nicht, оперативним задацима
wann der Film и квалитет и ефикасност
beginnt. Er sagt, наставе. Оцењивање се
dass er Deutsch спороводи са акцентом
kann. на провери
. постигнућа и
савладаности ради
јачања мотивације, а не
на учињеним грешкама.
Елементи за проверу и
оцењивање:
- разумевање говора
- разумевање краћег
писаног текста
- усмено изражавање
- писмено изражавање
- усвојеност лексичких
садржаја
- усвојеност
граматичких структура
- правопис
- залагање на часу
- израда домаћих
задатака и пројеката
(појединачних, у пару и
групи)
Начини провере морају

бити познати
ученицима, односно у
складу са техникама,
типологијом вежби и
врстама
активности које се
примењују на редовним
часовима.
Предвиђена су два
писмена задатка, по
један у сваком
Граматички садржаји у
седмом разреду
У претходним
разредима основне
школе ученици су
усвајали страни језик.
Учење је на том узрасту
било
претежно интуитивно:
наставним
активностима ученици
су довођени у ситуацију
да слушају страни
језик у оквиру
одређених, њима
блиских и разумљивих
ситуација, а затим да
научене исказе
комбинују да би се
усмено и писмено
изразили у сличним
контекстима.
У петом разреду
ученици су почели да
уочавају прва језичка
правила која су им
олакшавала почетно
описмењавање на
страном језику.
Од петог разреда,
паралелно са усвајањем,
почиње и учење страног
језика; реч је о свесном
процесу који
посматрањем
релевантних језиких (и
нејезиких) феномена и
размишљањем о њима
омогућује уочавање
одређених законитости
и њихову
концептуализацију.
Граматички садржаји
предвиђени у шестом и
седмом разреду дати су,
дакле, са двоструким
циљем: да би
ученици могли да
унапреде своју
компетенцију, али и да
би стекли основна
знања о језику као
сложеном систему.
Савладавање
граматичких садржаја,
стога, није само себи
циљ, те се ауторима
уџбеника
и наставницима
предлаже да:
1. охрабрују ученике да
посматрањем сами
покушавају да открију
граматичка правила;
2. откривена граматичка
правила прикажу на
схематизован начин;
3. у примерима и
вежбањима користе што
је могуће више познату
лексику;
4. примере и вежбања
контекстуализују;
5. додатна објашњења -
само најнеопходнија -
заснују на анализи
најчешћих граматичких
грешака својих
ученика;
6. указују ученицима на
неразумевање или
неспоразум као могуће
последице граматичке
непрецизности /
нетачности.
Будући да се на овом
узрасту граматичка
знања проширују
(способност ученика да
разумеју страни језик и
да се изразе њиме
умногоме превазилази
њихова експлицитна
граматика знања),
њихово вредновање
требало би предвидети
пре свега у оквиру
формативне евалуације,
то јест кроз кратке
усмене / писмене вежбе
којима се проверава
способност ученика да
примене одређено
откривено граматичко
правило; исправак је за
ученике прилика да га
боље разумеју и
запамте. У сумативној
евалуацији (на крају
полугођа и школске
године), то јест у
писменим задацима и
приликом провере
способности усменог
изражавања, не би
требало
давати граматичка
вежбања, ве би
граматику тачност
наставник требало да
вреднује као један од
више
елемената којим се
оцењују различите
рецептивне и
продуктивне језичке
вештине. Елементи и
скала вредновања,
усаглашени на нивоу
школе, требало би да
буду познати и јасни
ученицима.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И

ВАЈАЊЕ
7.разред
ЦИЉ ИХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

Циљ Ученици треба да: ЦРТАЊЕ Пропорције.Перцепција.Цртање -
образовно- - проширују искуства у природни угљени штапићи, оловке с
васпитноог ликовном изражавању и меким графитним улошком,
рада у настави развију ликовно-естетски папири...Пропорције - вежбање и
ликовне сензибилитет за: арабеску, естетска анализа.Компоновање
културе је да се пропорције, композицију и величина у
подстиче и простор, обједињавање простору.Перцепција.Цртање -
развија покрета игре и звука, природни угљени штапићи, оловке с
учениково фотографију и перформанс меким графитним улошком,
стваралачко - упознају основне папири...Компоновање и степеновање
мишљење и елементе ликовне облика у простору.Перцепција -
деловање у организације и припреме аперцепција.Цртање; одговарајућа
складу са се за самостално и средства и материјали. Арабеска.
демократским колективно Перцепција - аперцепција.
опредељењем преобликовање одређеног СЛИКАЊЕ Цртање, сликање, одговарајућа
друштва и простора средства и материјали.Арабеска -
карактером - се оспособе да повезују вежбање.
овог наставног ликовни рад с литерарним Естетска анализа.
предмета. сценским изразом, звуком
и покретом
- упознају вредности Равнотежа облика и боје у простору
споменика културе и своју Перцепција - аперцепција
културну баштину. Цртање, сликање − одговарајућа
средства и материјали
Контраст, светлина, површина и облика
у одређеном простору
Перцепција - аперцепција
ВАЈАЊЕ Цртање, сликање; одговарајућа
средства и материјали.
Сродност ликовних вредности у
одређеном простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање − одговарајућа
средства и материјали.
Обликовање маса и волумена

додавањем и одузимањем.
Вајање; одговарајућа средства и
материјали.
Орнаменти (тродимензионални)
Перцепција-аперцепција.
Вајање - одговарајућа средства и
материјали.
Вајарски материјали, одливање
(негатив, позитив)
Вајање − гипс и одговарајућа средства
и материјали.
Перформанс.
Одговарајућа средства и материјали.
Естетска анализа.
7.разред

Циљ наставе изборног Ученици треба УВОД Током остваривања програма
предмета свакодневни да: потребно је уважити високу
живот у прошлости - разумеју појам НОВАЦ И образовну и мотивациону вредност
јесте да се осигура да свакодневни БАНКЕ НЕКАД И активних и
сви ученици стекну живот САД интерактивних (кооперативних)
базичну језичку и - разумеју значај метода наставе/учења те кроз све
научну писменост и да проучавања СВАКОДНЕВНИ програмске целине доследно
напредују ка свакодневног ЖИВОТ У осигурати да
реализацији живота у НОВОМ ВЕКУ најмање једна трећина наставе буде
одговарајућих прошлости организована употребом ових метода.
Стандарда образовних - усвоје и Програм за седми разред је
постигнућа, да се прошире знања концепцијски постављен да
оспособе да решавају о разликама представља смисаону целину која
проблеме и задатке у између истовремено
новим и непознатим свакодневног отвара могућности за даљи развој и
ситуацијама, да изразе и живота данас и у надоградњу садржаја у програмима
образложе своје прошлости овог предмета за осми разреда, а
мишљење и дискутују - усвоје и ослања се на садржаје из петог и
са другима, развију прошире знања шестог разреда. Састоји се из три
мотивисаност за учење о улози новца и тематске целине.
и заинтересованост за банака у Прва целина се може одредити као
предметне садржаје, свакодневном базична јер сви програми за овај
проширивање знања из животу људи предмет, од петог до осмог разреда,
области опште културе некад њоме започињу. Садржаји у оквиру
и и сад ове теме намењени су прецизнијем
оспособљавање ученика - употпуне одре ивању појма свакодневни
да, кроз упознавање с знања о живот, као и објашњавању значаја
начином живота људи у историји проучавања свакодневног живота
прошлости, боље српског новца људи у прошлости.
разумеју свет и време у - стекну знања о Друга је фокусирана на само један
коме живе и развију свакодневном садржај свакодневног живота. У
свест о континуитету и животу у новом седмом разреду та тема је Новац и
укорењености. веку банке некад и сад, која се обра ује
Ученици би требало да - стекну знања о полазећи од садашњости која је
се упознају са свакодневном ученицима позната ка све даљој
специфичностима животу Срба у прошлости.
динамике културних новом веку Трећа тематска целина се бави
промена и да - развијају различитим аспектима свакодневног
науче како да сагледају истраживачку живота у одре еном временском
себе у контексту радозналост периоду. У седмом разреду то је нови
"другог", да би - развијају век, чиме се обезбе ује веза са
сопствени идентитет способност проучавањем историјских дога аја
што повезивања у оквиру обавезног предмета
потпуније интегрисали знања из историја.
у шири контекст различитих У изво ењу наставе активност уеника
разуђене и сложене области је најважнија, без обзира на изабране
садашњости. методе рада. Наставникова је
улога да организује наставу, пружи
помоћ ученицима у раду (од давања
информација до упућивања на
изворе информација) и да подстие
интересовање ученика за предмет. У
току свих активности треба
охрабривати
размену информација, како изме у
ученика и наставника, тако и изме у
самих ученика.
Квалитет наставе унапредиће
употреба различитих наставних
средстава као што су: илустрације,
документарни и
играни видео и дигитални материјали,
археолошки материјал или копије
налаза, посете културно-историјским
споменицима, компјутерске игрице
које се заснивају на реконструкцији
друштва из прошлости и др.
Као и код других изборних предмета
где оцена не утиче на школски успех,
оцењивање добија нешто другачију
димензију. За овај предмет класично
писмено и усмено испитивање знања
није погодно. Свака активност је
прилика да се ученик оцени.
Наставник прати целокупни рад
ученика и награёују све његове
аспекте. Поред стеченог знања о
свакодневном животу људи у
прошлости, наставник треба да
награди и учешће и посвећеност
активностима независно од
постигнућа. Оцена је одраз
индивидуалног напредовања детета и
подстицај за његов даљи развој.
Како је садржај предмета повезан са
свим областима живота (исхрана,
одевање, образовање, лечење,
производња, забава...), ученици имају
прилику да савлаёивањем програма
овог предмета добију бројне
информације значајне за свој будући
професионални развој. Наставник
треба да има у виду и овај аспект
предмета и, уколико код неког
ученика препозна посебно
интересовање за одреёене садржаје,
треба да му укаже којом професијом
би се могао бавити, односно у којој
средњој школи се стичу знања и
звања за одреёену област. Да би се
задаци наставе што потпуније
остварили, требало би да постоји
корелација с другим обавезним и
изборним наставним предметима као
што су историја, географија, српски
језик, ликовна култура, музичка
култура, цртање, сликање и вајање,
шах, верска настава, граћанско
васпитање...

ПРИРОДЕ
7.разред
ЦИЉ САДРЖАЈИ ИСХОДИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
ЗАДАЦИ
Циљ учења Задаци наставе – образложи Садржаји програма
слободне предмета Моја ЕКОЛОШКИ избор изборног предмета Моја
наставне животна ОТИСАК И теме/истражива животна средина имају
активности средина за седми ОПСТАНАК
ња из области тенденцију појачаног
је да или осми разред
допринесе су: одрживог развијања знања у односу
развоју примењивање УПРАВЉАЊ развоја, циљ и на први циклус,
компетенци образовања за Е план рада програмски континуитет и
ја заштиту и ОТПАДОМ користећи даљу развојну концепцију
потребних одрживост вештину јавног заштите животне средине,
за животне говора; управљање отпдом,
одговорну средине,
еколошки отисак,
улогу у развијање – формулише
друштву у вредности, обновљиви извори енергије
истраживачки и одрживог развоја.
погледу ставова, вештина
задатак;
очувања и понашања у
животне складу са – планира Наведени садржаји
средине, одрживим РЕЦИКЛАЖ ресурсе и програма поред основног
биодиверзи развојем, А, управља њима,теоријског приступа
тета и развијање РЕМЕДИЈА
усмерен на поседују и активан приступ
одрживог способности да ЦИЈА И
развоја. на основу ПОНОВНА достизање који је усмерен ка
стечених знања УПОТРЕБА реалног циља;практичној реализацији ван
препознају и ДОБАРА И учионице и ка изради
изаберу СИРОВИНА – прикупи, малих пројеката. Овако
квалитетан и одабере и конципиран програм даје
здрав стил обради велике могућности
живота, информације наставницима и ученицима
развијање релевантне за
здравог односа да га на креативан начин
истраживање, реализују сходно
према себи и
користећи условима, могућностима и
другима
умеће да се на поуздане изворе времену.
основу стечених информација,
знања наводећи извор Улога наставника је да уз
примењују и и аутора; примену различитих
рационално метода рада подстичу и
користе – прикаже и усмеравају интересовање и
природни ОБНОВЉИВ образложи
креативност ученика у
ресурси И ИЗВОРИ резултате
препознавање ЕНЕРГИЈЕ истраживања са покушају да самостално
извора објасне узроке и последице
загађивања и аспеката човековог дејства на
уочавања очувања животну средину.
последица животне
развијање средине, Оперативна разрада
способности за биодиверзитета програмских садржаја
уочавање, и здравља, препуштена је
формулисање, наставницима који сами
усмено, писано,
анализирање и креирају време, место
решавање графички или извођења и број часова за
проблема одабраном одређене теме.
везаних за уметничком
животну техником;
средину
развијање – користи ИКТ
радозналости, и за
личне комуникацију,
иницијативе за прикупљање и
активно учешће
обраду
и одговорности
према животној ОДГОВОРА података и
средини Н ОДНОС представљање
подизање нивоа ПРЕМА резултата
свести о личном РАЗНОВРСН истраживања;
ангажовању у ОСТИ
заштити и ЖИВОГ – вреднује
очувању СВЕТА утицај својих
животне навика у
средине,
рециклажи, потрошњи
обновљивим ресурса и
изворима одлагању
енергије,
отпада;
природним
ресурсима и – учествује у
еколошком
акцијама које су
отиску,
одрживом усмерене ка
развоју у циљу заштити,
очувања обнови и
биодиверзитета. унапређењу
животне
средине и
одрживом
развоју;
– повеже значај
очувања
животне
средине са
бригом о
здрављу;
себи,сарадници
ма, животној
средини и
културном
наслеђу;
– користи језик
и стил
комуникације
који су
специфични за
поједине
научне и
техничке
дисциплине и
чува језички
идентитет;
тиму,
поштујући
разлике у
мишљењу и
допринос
постизању
договора и
афирмишући
толеранцију и
равноправност
у
дијалогу;
процени
рад
групи.

7. разред
- дa кoд учeникa - Нaрoднe пeсмe; oбичajнe пeсмe. -
рaзвиjе музичкe Дeчje пeсмe. -
спoсoбнoсти и жeљу Утврђивaњe музичкoг рeчникa у вeзи сa
зa aктивним jaчинoм (п, мп, ф, мф), брзинoм (aдaгиo,
музицирaњeм и aндaнтe, мoдeрaтo, aллeгрo) и
судeлoвaњeм у пoстeпeним динaмичким прeлaзимa из
шкoлским Пeвaњe пeсaмa тишeг у jaчe и oбрнутo (црeсцeндo,
aнсaмблимa; пo слуху и сa дeцрeсцeндo). - Сaвлaђивaњe
Циљ oбухвaтa зa кoлeктивнo - Стицaњe искуствa у слушнoм
рaзвиjaњe музицирaњe. рaзликoвaњу звучних бoja (људски
слухa и ритмa, глaсoви, музички инструмeнти).
ширeњe - Нaвикaвaњe учeникa нa пaжљивo
слушaњe
глaсoвних слушaњe музикe.
музикe
мoгућнoсти, - Пoдстицaњe изрaжaвaњa учeникa o
учвршћивaњe слушaнoм дeлу.
интoнaциje. - Упoзнaвaњe музичкoг дeлa умeтничкoг

пeсaмa. -

свирaњe

КУЛТУРЕ
7.разред
ЦИЉ ИСХОДИ СAДРЖAJИ НAЧИНИ OСTВAРИВAЊA

учења мађарског род и књижевну читају се песме, басне, бајке,
језика са врсту;уочава обележја шаљиве народне приче, игрокази,
елементима народне песме; одломци из романа.
културе је песме;упознаје се с Књижевни текстови су разврстани
стицање знања о усменом књижевном и КЊИЖЕВНОСТ
особеностима историјском епика и драма. Избор дела је
мађарског језика, баштином;развија -Граматика
књижевности и свест о културним и прилагођености узрасту.
културе, као и историјским -Правопис
развијање чињеницама опеваним При реализацији програма
способности и у усменим епским и -Ортоепија наставник треба да успостави
вештине лирским корелацију са другим наставним
употребе језика у песмама;уочава лирске предметима.
националном непромењивих ЈЕЗИК И
идентитету, речи;препознаје ЈЕЗИЧКА
вредновању граматику;зна правила КУЛТУРА
реченичне чланове (у НАЦИОНАЛНА Ученици се упознају са
типичним КУЛТУРА националном културом кроз
примерима);доследно садржаје из књижевности, језика и
примењује правописну језичке културе, као и кроз неке
норму у употреби издвојене садржаје који су уско
великог слова, повезани са традицијом и историјом
Мађара.
састављеног и
поштујући
говорени или писани Са појединим елементима медијске
текст о доживљају писмености ученици су већ
књижевног дела и на упознати кроз наставу српскога
теме из свакодневног језика. Потребно је направити
живота и света маште МЕДИЈСКА корелацију да би проширили знања
издвајајући главне КУЛТУРА о појму дечијег часописа, радија,
идеје и пратећи њихов телевизије и филма. Кроз ове
развој, проналази појмове ученици се постепено
експлицитно и уводе у свет медијске уметности.
емисије.

КУЛТУРЕ
7.разред

учења русинског род и књижевну КЊИЖЕВНОСТ у петом разреду читају се песме,
елементима народне песме; -Граматика приче, игрокази, одломци из
културе је лирске песме;упознаје -Правопис
стицање знања о се са усменом Књижевни текстови су разврстани
особеностима књижевном и -Ортоепија по књижевним родовима - лирика,
русинског језика, историјском епика и драма. Избор дела је
културе, као и свест о културним и
развијање историјским прилагођености узрасту.
способности и чињеницама опеваним
вештине у усменим лирским При реализацији програма
употребе језика у песмама;уочава лирске наставник треба да успостави
различитим слике, мотиве и стална корелацију са другим наставним
животним, изражајна средства у предметима.
ситуацијама, речи као лексиколошке Садржаји из језика углавном су
развијање свести јединице;разликује базирани на поређењу са језичним
о сопственом промењиве од садржајима који се обрађују на
националном непромењивих ЈЕЗИК И часовима српског језика. Акценат је
идентитету, речи;препознаје ЈЕЗИЧКА стављен на разликама у језичкој и
вредновању граматику;зна правила КУЛТУРА правописној норми. Кроз наставне
властитог у писању;препознаје садржаје ученици овладавају
културног глаголске облике у стандардним русинским језиком.
типичним примерима); Ученици се упознају са
доследно примењује националном културом кроз
правописну норму у НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
употреби великог КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
слова, састављеног и издвојене садржаје који су уско
растављеног писања повезани са традицијом и историјом
речи, управног Русина.
поштујући
књижевнојезичку МЕДИЈСКА Са појединим елементима медијске
норму;течно и јасно КУЛТУРА писмености ученици су већ
чита књижевне и упознати кроз наставу српскога
неуметничке језика. Потребно је направити
текстове;користи корелацију да би проширили знања
различите облике : о појму дечијег часописа, радија,
дескрипцију (портрет и телевизије и филма. Кроз ове
пејзаж), појмове ученици се постепено
препричавање , уводе у свет медијске уметности.
емисије.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

8. разред

Циљеви учења ученик ће бити у стању Граматика:
Српског језика и да: -језик Словена у
књижевности јесу објасни настанак и прапостојбини
да се ученик развој српског -сеобе Словена и
оспособи да књижевног језика; стварање словенских
правилно користи – разуме значај језика
српски језик у књижевног језика за -мисија Ћирила и
различитим културу и историју Методија
комуникативним си- српског народа; -почетак писмености
туацијама, у говору и – сврста српски језик код Срба
писању; да кроз читање у -старословенси језик и
и тумачење књижевних одговарајућу језичку писма (глагољица и
дела развија читалачке ћирилица)
групу у Европи;
компетенције које, уз -основне језичке групе
– именује дијалекте
књижевно знање, у Европи и место
српског језика;
обухватају српског језика у
разуме постојеће
емоционално и породици словенских
језичке прилике у
фантазијско језика
Србији;
уживљавање, живо -развој српског
– издвоји делове
памћење, истраживачко књижевног језика
посматрање; подстичу творенице и препозна ЈЕЗИК
основне моделе -Вук Караџић –
имагинацију и реформа језика, писма
уметнички њиховог грађења;
– користи садржаје из и правописа
сензибилитет, естетско -књижевни језик код
доживљавање и граматике обрађене у
претходним Срба од Вука до данас
критичко мишљење, -језици националних
морално просуђивање и разредима
и повеже их са новим мањина
асоцијативно - екавски и ијекавски
повезивање; да се градивом;
– доследно примени изговор
одговарајућим врстама -дијалекти екавског и
читања оспособљава да правописну норму;
– примени основна ијекавског изговора
усмерено -народни и књижевни
приступа делу и правила о распореду
акцената језик
приликом тумачења -творба речи
открива различите (извођење, слагање,
слојеве и значења; да префиксација)
стиче основна знања о -фонетика –
месту, улози и значају систематизација
језика и књижевности у -морфологија –
култури, као и о систематизација
медијској писмености; -синтакса –
да стиче и развија систематизација
најшира хуманистичка
знања и да научи како Правопис:
функционално да
повезује садржаје -писање имена из
предметних области. страних
- спојено и одвојено
писање речи
- генитивни знак
-црта и цртица
- обнављање
правописа из
претходних разреда
Ортоепија:
- разликовање
дугих и кратких
акцената
дугоузлазног и
дугосилазног
акценат
краткоузлазног
и
краткосилазног
акцента
- правила о
распореду
акцената и
неакцентованих
дужина
КЊИЖЕВ- - читање обавезне и
НОСТ изборне лектире,
научнопопуларних и
По завршетку разреда информативних текстова
ученик ће бити у стању - тумачење епских дела
да: - уочавање одлика фабуле
-чита са разумевањем и композиције, однос
књижевноуметничке сижеа и фабуле, потпунија
текстове и остале анализа ликова, тематике,
типове текстова, мотива и песничких слика
примењујући - упућивање у друштвено –
различите стратегије историјску условљеност
читања; уметничког дела и однос
– тумачи значења, писца према друштвеној
језичке, естетске и стварности;
- анализа лирских дела
структурне особине
- упућивање у анализу
уметничких текстова, мотива, поетских слика,
користећи књижевне песничког језика, стила и
термине и појмове; тумачење песничких
– критички порука;
промишља о - анализа драмских дела;
- уочавање и разликовање
стварности на основу функционалних појмова
прочитаних дела; - усавршавање изражајног
– истакне читања у складу са
универзалне природом уметничког и
неуметничког текста
вредности књижевног
дела и повеже их са -опкорачење, рефрен.
сопственим цезура.
искуством и -везани и слободни
околностима у којима стих.
живи; ауторске лирске песме:
– повеже писце и дела рефлексивна и
из обавезног дела сатирична песма.
програма од 5. до 8. -језичко-стилска
разреда; изражајна средства:
– издвоји основне метафора, алегорија,
одлике књижевног града
рода и врсте у ција, словенска
конкретном тексту, антитеза, фигуре
као понављања (асонанца
и језичко-стилске и алите
карактеристике рација).
текста -функција мотива у
у склопу композицији лирске
интерпретације; песме.
– уочи слојевитост -песма у прози
књижевног дела и -фабула и сиже.
међужанровско -статички и динамички
прожимање; мотиви.
– повеже књижевна -композиција, епизода.
дела са историјским -идејни слој
или другим књижевног текста,
одговарајућим хумор, иронија и
контекстом; сатира.
– одреди временски -врсте карактеризације
оквир у којем је књижевног лика.
писац стварао; -унутрашњи
– разликује аутора монологхронолошко и
књижевноуметничког ретроспективно
текста од наратора, приповедање.
драмског лица или -дневник, путопис
лирског субјекта; -аутобиографија.
– препозна -легендарна прича
националне -предања
вредности и негује о постанку бића, места
културноисторијску и ствари.
баштину, поштујући -афоризам
особености -пословице, изреке;
сопственог народа и питалице; загонетке.
других -драмска радња; етапе
народа; драмске радње: увод,
– учествује у избору заплет, врхунац, пе
књижевних дела и рипетија, расплет.
начина њихове -драмска ситуација
обраде и -драма у ужем смислу
представљања
ЈЕЗИЧКА -књижевни и остали
КУЛТУРА типови текстова
уфункцији
унапређивања
језичке културе.
-књижевноуметнички
и публицистички
текстови.
По завршетку разреда -усмени и писмени
ученик ће бити у стању састави према унапред
да: задатим смерницама
-уочи разлику између (ограничен број речи;
научног, задата лексика;
административног и одређени граматички
разговорног мо
функционалног дели и сл.).
стила; -текст заснован на
– пише и говори аргументима.
поштујући -говорне вежбе:
карактеристике интерпретативно-
различитих уметничке (изражајно
функционалних читање,
стилова; рецитовање); вежба
– уочи разлику аргументовања
између речи и (дебатни разговор).
лексеме; -правописне вежбе:
– препозна метафору диктат, исправљање
и метонимију као правописних грешака у
лексичке механизме и тексту; запета у
разуме значење зависносложеним
вишезначних речи реченицама; глаголски
карактеристичних за обли
свакодневну ци; електронске
комуникацију; поруке.
– разуме значење -језичке вежбе:
застарелих речи и допуњавање текста
неологизама; различитим облицима
– користи речник, про
енциклопедију и менљивих речи;
лексикон; допуњавање текста
– уочи манипулацију непроменљивим
у речима;
пропагандним обележавање
текстовима; комуникативне
– напише приказ, реченице у тексту;
расправу и краћи есеј; исказивање ре
– разликује делове ченичног члана на
текста и књиге – више начина (реч,
укључујући индекс, синтагма, предлошко-
појмовник, падежна
библиографију – и конструкција,
уме да их користи; реченица);
– повезује фразеологизми
информације и идеје (разумевање и
изнесене у тексту, употреба) и друге.
уочава јасно исказане - богаћење речника
односе и изводи - једнозначне и
закључак заснован на вишезначне речи
тексту. - метафора,
метонимија,
хомонимија,
синонимија, антнимија
- застареле речи
(архаизми) и нове речи
(неологизми)
- основне особине
говорног и писаног
језика
- итервју
- расправа
- приказ
- реклама
- бирократски језик
- попуњавање
различитих образаца
-писмене вежбе и
домаћи задаци и
њихова анализа на
часу.
-четири школска
писмена задатка – по
два у сваком

8. разред

A magyar nyelv és értelemmel olvas IRODALOM Az irodalmi tananyag
irodalom oktatásának irodalmi-művészeti MŰFAJOK EGYKOR gerincét a szépirodalmi
és tanulásának célja, szövegeket és más ÉS MOST szövegek, szövegrészletek
hogy a tanuló ápolja a típusú szövegeket, (a ballada mint köztes alkotják. A különféle műfajú
magyar nyelvet, különböző olvasási műfaj: lírai, epikai és irodalmi szövegeket
technikákat drámai elemei; a projektfogalmak,
helyesen használja a
alkalmazva; balladás projekttémák szerint
különféle értelmezi a dal, a rockballada, a
kommunikációs csoportosítja a tanterv, ezeket
szépirodalmi filmballada; a
szituációkban, kiegészítik
szövegek jelentését, népballada, a
beszédben és írásban; nyelvi, esztétikai más művészeti ágak alkotásai
műballada: az Arany-
az irodalmi művek és strukturális ballada; típusok: régi
és populáris regiszter is
olvasása és értelmezése sajátosságait, típusú balladák, új (színházi előadások,
révén fejlessze közben megfelelő típusú balladák, a képzőművészeti alkotások,
képzelőerejét, terminusokat és középkori filmek, populáris irodalom,
esztétikai-művészeti poétikai balladaforma; témák: stb.). Az
tudatosságát és fogalmakat csudahalott, szégyenbe irodalmi szövegkorpuszt
kifejezőkészségét, használ; esett lány, hűtlen túlnyomórészt olyan művek
az elolvasott művek feleség, falba épített alkotják, amelyek a nemzeti
kritikai és erkölcsi alapján kritikusan
ítélőképességét; feleség, betyárballadák és a világirodalom
gondolkodik a stb.; történelmi korpuszához tartoznak, a
alapvető valóságról; balladák, lélektani
tájékozottságot válogatás
kiemeli az irodalmi
szerezzen az mű univerzális balladák, népies a kortárs szövegekre
irodalomtörténet és - értékeit és összeköti balladák, vígballadák fókuszált. A művek
elmélet, az általános őket saját stb.; prózai epiko- válogatása elsősorban a
és magyar nyelvészet, tapasztalatával és ballada: korosztálynak való
életkörülményeivel; a Mikszáth-novella, a megfelelés elvén alapul. A
valamint a mediális
összeköti az 5–8. Mészöly-novella; a nyolcadik osztály végén a
írásbeliség terén; az
osztályos kötelező zenei ballada stb.)
interdiszciplinaritás tanuló sajátos
tananyagban (a himnusz változatai:
jegyében összefüggésekben képes
szereplő ódai műfaj, egyházi és
összefüggésbe hozza a nemzeti himnuszok, a gondolkodni, s ezt a
írókat és műveket;
nyelvet és irodalmat – a konkrét szöveg himnikus ének, a képességét
más interpretációja himnusz mai időben, fejleszti a projekttémák,
művészeti ágakkal és során felfedezi a szerelmi dal a projektfogalmak köré
tudományterületekkel; műnem és műfaj popzenében) szervezett tananyag, a
bevezesse a tanulót a alapvető jellemzőit, A) A ballada változatai tanulók olvasási és
tudományos valamint a szöveg (a mai baladás dal) értelmezési modelleket
nyelvi-stilisztikai Kötelező szövegek: kapnak. Mindez hozzájárul
gondolkodásmódba;
jellegzetességeit; Orbán Ottó: Hallod-e, a kimenet-orijentált oktatás
értékelje és becsülje a
felismeri az te sötét árnyék (a mai sikerességéhez.
nemzeti értékeket és balladás dal, „köztes
irodalmi mű Az órán feldolgozásra szánt
hagyományokat, műfajok”, műfaji
rétegeit és a szövegekhez kapcsolódik a
fogadja el a különböző műfajközi keveredések: ballada és
kultúrákat és fejlessze házi olvasmányok (ajánlott,
átszövődéseket; népdal, retorikai és
az interkulturális közös olvasmányok) jegyzéke
összeköti az stiláris jellemzők:
is. A házi olvasmányok célja,
kommunikációt; irodalmi műveket a megszólítás és
hogy kialakítsák, fejlesszék a
alapozza meg és történelmi vagy „felelgetős” forma,
tropikus alakzatok; a tanulók olvasási szokásait,
bővítse a más megfelelő
kontextussal; „sötét árnyék”- hogy tudatos olvasóvá
kulcskompetenciá-
meghatározza a metafora felfejtése, neveljék. A terjedelmesebb
kat, amelyek képessé
periódust, értelmezése: az „ég és műveket a tanulók
teszik őt a minőségi
amelyben az író föld”-ellentét és szabadidőben olvashatják, ez
életvitelre, a munkára, az olvasási szokás kialakítását
alkotott; szublimációja; a
az önmegértésre és az serkenti. A
különbséget tesz az létvers)
élethosszig tartó irodalmi szöveg feldolgozásra szánt kötelező
Tóth Krisztina:
tanulásra. szerzője és a művek jegyzékéhez
Program (szövegek
narrátor vagy párbeszéde, csatlakozik még egy
lírai én között; szövegköziség). szövegválogatás. Ez a
felismeri a nemzeti Mikszáth Kálmán: választható rész a tanárnak
értékeket és ápolja Bede Anna tartozása (a nagyobb kreativitást
a történelmi és novella balladás nyelve, tesz lehetővé a kimenetek
kulturális műfajok keveredése:
örökséget, tiszteli
elérésében.
balladai elemek a
saját nemzetének és A javasolt kimeneteket a
történetben, lírai
más nemzeteknek a tanterv nem a tanulói
mozzanatok; az
sajátosságait; elbeszélői hang, az tudásszabványok
részt vesz az elbeszélői szemszög; szintjei szerint csoportosítja,
irodalmi művek, bajjelző rekvizitumok; azonban a szabványok
valamint külső világ – lelki világ leírásának kötelező részét
feldolgozásuk és ellentéte; Kinek a képezik, és fel lehet őket
interp balladája, kinek a osztani vagy bővíteni a
retálásuk története?) tanulók
módjának Fehér Anna balladája egyéni lehetőségei és más
kiválasztásában; (népballada) – Fehér tanítási szükségletek
használja az előző Anna. Drámai szempontjából.
osztályokban rockballada a A kiegészítő művek
feldolgozott homályos időkből.
nyelvtani anyagot,
válogatásának összhangban
Bródy János–Szörényi kell állnia a
és összeköti az új Levente (1988)
ismeretekkel; konkrét tanulói közösség
(népköltészet
megmagyarázza a szükségleteivel és
és hivatásos irodalom
magyar irodalmi érdeklődésével. Az egyes
nyelv keletkezését kapcsolata: a szövegek esztétikai és
és folklorizáció és a informatív értékében
fejlődését; folklorizmus). mutatkozó különbségektől
megérti az irodalmi Témák, függ a megfelelő tanítási
nyelv jelentőségét a projektfogalmak: módszerek kiválasztása (az
magyar nemzeti Kádár Kata (a olvasás legyen
kultúra és népballada:
összhangban a szöveg
történelem akadályozott
típusával, műfajával, a szöveg
szemszögéből; szerelmesek története;
értelmezésének
besorolja a magyar „Kádár Kata-
nyelvet a megfelelő történetek” filmen, pl. elmélyültsége függjön
nyelvcsaládba és Szőts István szerkezetétől és
nyelvtípusba; rendezésében 1944, bonyolultságától, hozzuk
ismeri a magyar Kodály Zoltán zenéje). összefüggésbe a magyarórán
nyelv (vázlatos) A 19. századi, tanultakkal, pl. nyelvtan,
történetét; romantikus ballada: helyesírás és nyelvkultúra
felismeri a mai Arany János: Tengeri- stb.!). Lehetőséget kell
magyar nyelv főbb hántás. Ágnes asszony. adnunk az interdiszciplináris
rétegeit (regionális Vörös Rébék (a bűn és távlatnyitásra. Ugyanazt a
változa bűnhődés motívuma – szöveget különbözőképpen
tok, dialektusok, bűnügyi történet, lehet összekapcsolni más
szociolektusok, rémképek, látomások szövegekkel, az intertextuális
regiszterek); az irodalomban – és intermediális utalásokkal.
megnevezi a Arany János: V. A tanterv szövegeiből
magyar László. A walesi válogathat a tanár akkor is,
nyelvjárásokat; bárdok. Marc Chagall
megérti az aktuális
amikor a nyelvtan módszeres
festményei, Zichy
szerbiai egységeit dolgozza fel,
Mihály illusztrációi).
nyelvviszonyokat; valamint a nyelvkultúra
Balladaszerűség és
felismeri a „balladatörés” tartalmainak feldolgozása és
szóösszetétel fajtáit, (fogalomalkotás: megszilárdítása közben is.
valamint a Göndör András/ Azokat a műveket,
szóképzés és egyéb, Györke Ildikó) amelyeket nem dolgoz fel az
ritkább szóalkotási (Mikszáth Kálmán: A órán, javasolja tanulóinak,
módokat; Tót atyafiak – Jó hogy szabadidejükben
szétválasztja a palócok novellái; olvassák el.
képzett szavak Az a fekete folt, Lapaj, Az irodalmi művek
összetevőit, és a híres dudás, A bágyi feldolgozása során, akárcsak
felismeri képzésük csoda, Szegény Gélyi a beszéd- és
alapvető módjait; János lovai; Mészöly írásgyakorlatok keretében,
következetesen Miklós: Ballada az
alkalmazza a
arra kell törekedni, hogy a
úrfiról és a mosónő
helyesírási tanulók képesek
lányáról, Fakó
normákat; legyenek többféle módon
foszlányok nagy esők
megkülönbözteti az jellemezni az irodalmi mű
évadján)
összetett mondat Edda Művek: A hűtlen
szereplőit, hogy
fajtáit (ezen belül (zene és irodalom, az felismerjék minél több
megnevezi az alá- árulás és a hűtlenség tulajdonságukat, érzelmeiket
és mellérendelő motívuma: mitológia, és lelkiállapotukat, hogy
mondatfajtákat); Biblia, művészetek – kifejezzék véleményüket a
felismeri a hivatásos irodalom, szereplők
különbséget az írott folklore irodalom, magatartásmódjáról, és
nyelvi közlés popkultúra és újfolklór, megpróbálják különböző
(publicisztikai, Csokonai Vitéz Mihály: perspektívákból látni őket.
tudományos, A Reményhez, Az irodalmi mű
hivatalos stílus) és Petőfi Sándor: A
a szóbeli közlés
feldolgozásába ajánlatos
hűtlenhez, Vajda beleszőni a szöveg és
stílusa között; János: Húsz év múlva;
írásban és az esztétikai élmény keltette
Szív Ernő: Meghívás a problémás kérdések
beszédben Rienzi Mariska megoldását, fontos a
tiszteletben tartja a Szabadiő Klubba) megfelelő szöveghely
különböző Szerelem első vérig. kiemelése. A szöveg időbeli,
funkcionális Film. Rendezte: térbeli és társadalmi-
stílusok Dobray György, történelmi kontextusba való
jellegzetességeit; Horváth Péter. 1985. elhelyezése, amennyiben
felismeri a szó és a (Tinédzserfilm, szövegrészletet tanítunk, a
lexéma közötti filmnovella, filmzene; megelőző lényeges
különbséget; szerelmi dráma, tartalmakra vonatkozó
felismeri a szerelmes film,
metaforát és a tájékoztatás
legendás szerelmek sok esetben elengedhetetlen
metonímiát mint színpadon, filmen:
szótani mechaniz előfeltétel ahhoz, hogy a
Shakespeare: Romeo és
musokat, és tanulók intenzí-
Júlia; Othello stb.)
megérti a Groteszk, vicces, ven átéljék és értelmezzék a
mindennapi parodisztikus és szöveget.
kommunikációra morbid a szerelmi A szöveg feldolgozásakor
jellemző alkalmazzuk az analitikus és
költészetben (pl.
többjelentésű a szintetikus eljárások és
Csokonai Vitéz Mihály:
szavak értelmét; szempontok egységét. A
Szerelemdal a
megérti az kimenetekkel összhangban
csikóbőrös kulacshoz,
archaizmusok és arra kell szoktatni a tanulókat,
Petőfi Sándor: Megy a
neologizmusok
juhász szamáron…, hogy benyomásaikat,
jelentését;
Petri György: Sári, ne véleményüket és
használja a
vigyorogj rajtam, ítéletüket minél alaposabban
nyomtatott és
Varró Dániel: Email; a bizonyítsák a szövegből vett
elektronikus
„csudahalott” tényekkel,
szótárakat,
motívuma a ily módon képessé tehetjük
enciklopédiá-
népköltészetben stb.)
kat és lexikonokat; őket arra, hogy önálló
B) „Himnusz minden
felismeri a
időben”
kutatást végezzenek,
tömegkommunikác
Kötelező szövegek: valamint hogy
ió szerepét és következetesen alakítsák ki
Nagy László: Himnusz
befolyását; kritikai álláspontjukat. Az
minden időben (a
tájékozódik a adott korosztály tagjait
himnusz, a himnikus
világháló és egyéb bátorítani kell arra, hogy
szerelem versnyelve;
korszerű aktualizálják az irodalmi mű
ünnepélyesség,
kommunikációs
magasztos hangvétel, világát, azaz a fikciót
tech
nológiák által
érzelmi túlfűtöttség; összehasonlítsák saját
a himnusz egykor és tapasztalatukkal
meghonosított
ma: a vallásos énektől és a világról alkotott
műfajok és
az SMS-versekig véleményükkel.
nyelvi/nyelvhasznál
[Varró Az irodalomelméleti
ati formák között;
Dániel]). fogalmakat a tanulók a
propagandaszövege
Koncz Zsuzsa–Bródy
kben felismeri a megfelelő szövegek
János: Ha én rózsa
manipulációt; feldolgozása és az előző
volnék (a himnusz mint
leírást, jellemzést, olvasói tapasztalatokra való
érzelmi és létbeli
rövidebb esszét ír; hivatkozás révén
állapot, hovatartozás és
megkülönbözteti a sajátítják el. A tanterv nem
identitás kifejezésére
szöveg és a könyv tartalmazza az előző
alkalmas versnyelv;
részeit – beleértve a osztályokban előírt fogalmak
klasszikus műfajok a
tárgy- és és műfajok mindegyikét, de
popkultúrában)
névmutatót, az elvárja, hogy a tanár
Témák,
idegen szavak és
projektfogalmak: támaszkodni
kifejezések
Alternatív irodalom – fog a tanulók előtudására,
jegyzékét,
alternatív zene: Kispál hogy megújítja és elmélyíti
bibliográfiát, és
és a Borz: Csillag vagy azt az idősebb
alkalmazza ezeket;
fecske, Ocho Macho: Jó korosztályt megszólító
összeköti a
nekem, Szabó Benedek példákkal. Nyolcadik
szövegben
és a Galaxisok, Vad osztályban kötelező az
ismertetett
információkat, Fruttik (Likó Marcell) előző osztályokban
következteté- (a klasszikus versnyelv feldolgozott irodalmi
seket von le a és alternatív zenei terminusok és fogalmak
szöveg alapján irányza ismétlése és ezek
tok összefonódása). összekapcsolása új művekkel,
VALLOMÁS, új poétikai fogalmakkal.
ÖNREFLEXIÓ, ARS
Nyolcadik osztályban a
POETICA
műnemek és műfajok
A) Életrajzi regény,
családregény klasszifikálásának
Kötelező szövegek: keretében átfogóan kell
Herceg János: rendszerezni a tananyagot.
Módosulások Külön figyelmet
(önéletrajzi regény, a kell fordítani a verses epikai
szülőváros mint tér, műfajokra, a balladára,
szerző és elbeszélő az valamint a drámai
önéletrajzi regényben, költeményre, az
az elbeszélő szerepe és (ön)életrajzra, naplóra stb.
beszédmódja). A terminusok tanítása
Grendel Lajos: Nálunk, megköveteli, hogy ugyanazt a
New Hontban poétikai fogalmat több ízben
(szülőföldregény, dolgozzunk fel és ismételjük.
helyszínrajz, a Miután felismertük
családregény ezek szövegben betöltött
hagyománya az
szerepét, ugyanazt a
irodalomban,
intertextusok és a fogalmat/terminust kü-
reflektált előzmények, lönböző kontextusban
előképek, múltképek és szemléljük. Mindez
jelenkor, az hozzájárul ahhoz, hogy a
időszembesítő beszéd tanulók tartósan elsajátítsák a
mód az irodalomban, terminológiát, ugyanakkor
költészetben: kellő alapot
múltreprezentáció és nyújthatunk a középiskolai
időszembesítés tanulmányokhoz.
a költészetben stb.). Az általános iskola felső
Grecsó Krisztián: osztályaiban a tananyag
Mellettem elférsz rendszerezésekor külön
(nemzedékregény, figyelmet kell szentelni az
nevelődési regény). interpretáció folyamán a mű
Kapcsolódó témák, tematikai-motivikai
projektfogalmak:
rétegének, a kompozíciónak,
Vasagyi Mária:
Silentium album a szereplők jellemzésé-
(novellai kiképzésű nek és a mű nyelvi-stilisztikai
regény, novelláskö- rétegének. Ami a lírát illeti, a
tet és/vagy regény, verstanra
műfajok párbeszéde: a vonatkozó ismereteket
balladai hang az szintén rendszerezni kell. A
elbeszélésben, városi nyelvi-stilisztikai
folklór, színház és eszközöket az
színpad az élményközpontú
elbeszélésben, új irodalomtanítás
mítoszok: a szempontjából kell
Sárkánysor legendája). megközelíteni.
Gulyás József: Ludas
Az általános iskola felső
könyve (a napló mint
összetett műfaj,
osztályaiban vezetett
emlékkönyv, album,
olvasmánynapló
breviárum, Palics- segítségével a tanulók
felelevenítik az ötödiktől a
történetek: Tolnai Ottó nyolcadik osztályig
regényei). olvasott irodalmi műveket és
B) Egyéni látószög – az azok szerzőire vonatkozó
kollektív történet ismereteiket.
Kötelező szövegek: Kívánatos, hogy az általános
Juhász Erzsébet: iskolából magukkal vigyék a
Határregény (a
híres írókkal
novellák alkotta
és műveikkel kapcsolatos
regény, határregény
ismereteket (melyeket a
mint új műfaj, a határ
jelentései az tanterv előirányoz),
irodalomban, a vonat valamint az írók életrajzára
jelentésköre az vonatkozó alapinformációkat
irodalomban – Szirmai és az irodalmi-művészeti
Károly: Veszteglő alkotásokhoz fűződő
vonatok a sötétben, adatokat.
Markovits Rodion: A szövegek közötti
Aranyvonat, Esti korreláción kívül a tanárnak a
Kornél – Bolgár vertikális korrelációt is
kalauz, Borbély alkalmaznia kell. A
Szilárd: Egy bolgár magyartanár előzőleg
kalauz) kötelezően tájé-
Oravecz Imre: Ondrok kozódik a Magyar nyelv
gödre (szociográfia és tantárgynak az előző
irodalom, nemzedékek,
osztályokban előírt
nemzedéki konfliktusok
tartalmaival, hogy
megjelenítése a
regényben, szegénység, alkalmazhassa a fokozatosság
nincstelenség, hatalom és szisztematikusság
és lázadás az elveit.
egyéni/kollektív A tanárnak ismernie kell az
történetben) általános iskola ötödik,
Kontra Ferenc: Álom hatodik, hetedik és nyolcadik
hídja (alteregó az osztályában feldolgozásra
irodalomban, egyéni kerülő egyéb tantárgyak
sors és kollektív tartalmát, amelyek
történelem, outsiderek, korrelációban állnak a
„peremvidéki élet” a Magyar nyelv tantárggyal.
regényben) Ily módon a tanár
Modulok: mindenekelőtt a történelem,
(az előző három tétel és képzőművészeti kultúra,
téma alternatívájaként zenekultúra, idegen nyelvek,
működtethető hittan és polgári nevelés
egységek)
tantárgyakkal lé-
Esterházy Péter:
Egyszerű történet tesít horizontális korrelációt.
vessző száz oldal Az Irodalmi ismeretek
(metafizikai lét, tematikai egységhez fűződő
transzcendencia, álom, kimenetek
képzelet, valóság és az olvasáson alapulnak. Az
történelem) irodalmi művek olvasása és
Németh István: interpretáció-
Házioltár (családi ja révén fejlődnek a tanuló
krónika, a regény és a olvasói kompetenciái,
novella kölcsönhatása) amelyek nemcsak a
Király Kinga Júlia: kutatói látásmódot és
Apa Szarajevóba ment irodalmi ismeretek
(sorstörténet a családi elsajátítását foglalják
és a társadalmi lét magukban, hanem serkentik
színterén, devianciák és és fejlesztik az érzelmi és
testképek) képzeleti beleélést, az
Kapcsolódó témák, imaginációt, az esztétikai
projektfogalmak: élményt, a gazdag
Mészáros Márta: asszociációs képességet, a
Napló-trilógia (Napló művészi szenzibilitást, a
gyermekeimnek, Napló kritikai gondolkodást, és
szerelmeimnek, Napló
kialakítják az erkölcsi
apámnak, anyámnak).
ítélőképességet. Az olvasás
Filmdráma. Rendezte:
különböző formái alapvető
Mészáros Márta. 1982,
1987, 1990. (Az előfeltételét képezik annak,
irodalom és a film hogy a tanulók az oktatás
nyelve, beszédmódja: folyamatában ismereteket
hasonlóságok, szerezzenek, és sikeres
különbözőségek). belépőt kapjanak az irodalmi
C) Vallomás az művek világába.
irodalomról és a Az élményközpontú
költészetről (ars olvasáson túl a tanulókat
poetica, programvers, egyre inkább a kutatói
vallomásvers) olvasás felé kell irányítani
József Attila: Karóval (kutatói feladatok szerinti
jöttél (önreprezentáció olvasás, különbö-
és önmegszólítás a
ző szempontok szerinti
versben,
József Attila:
olvasás stb.), és felkészíteni
Születésnapomra, arra, hogy kifejezzék a mű
Születésnapomra- keltette élményt, illetve hogy
átiratok, -palimpszesz tudatosan olvassanak.
tek). A házi olvasmányok
Nemes Nagy Ágnes: listájának bővülése arra ad
Mesterségemhez (a lehetőséget, hogy
létezés intellektuális a javasolt tartalmak (irodalmi
birtokbavétele, Nemes művek) egyes tételeit az
Nagy Ágnes: A vers emelt szintű oktatás óráin
mértana) dolgozzák fel.
Orbán Ottó: Ég és föld Az emelt szintű oktatás órái
között (szubjektív lehetővé teszik a tanár
versbeszéd, a
számára, hogy
személyesség
központi szerepe,
a tanterv segítségével, de
vallomás és létvers) önállóan, saját ötletei alapján
Modulok: is alakítsa a tartalmakat,
(az előző három tétel és amelyeket ezeken az órákon
téma alternatívájaként feldolgoz. Javasolt az
működtethető irodalmi
egységek) témakörökhöz való probléma-
Baka István: Liszt alapú, korrelációs és kutatói
Ferenc éjszakái/Liszt hozzáállás,
Ferenc éjszakája a Hal- a probléma-alapú oktatási
téri házban módszer bevetése és a
(palimpszeszt, a tehetséges tanulókkal
költőelőd és mintakép, való foglalkozás, az irodalmi
az előkép megszólítása, vetélkedőkre való felkészítés.
utalások, Vörösmarty-
Javasolt, hogy a tanulók a
reflexiók, Vörösmarty
tanítás folyamán a tankönyv
Mihály: Liszt mellett
Ferenchez/A
elektronikai eszközöket is
vén cigány)
Tandori Dezső: A 65.
használjanak, amennyiben az
mezőről (létvers, költői iskolában erre
lehetőség nyílik.
lét, önkép, önarckép) Tekintettel arra, hogy a
Parti Nagy Lajos: kötelező iskoláztatás második
Létbüfé (alteregó – ciklusának
alakmás – kitalált végére vonatkozó tanulói
költő: Dumpf Endre) tudásszabványok szintek
Babics Imre: Abrak a szerint differenciá-
vadnak, ablak a lódnak (alap-, közép- és
vaknak
haladó szint), a nyolcadik
(természetképek,
feloldódás a
osztály végén fontos
természetben, összevetni az egyéni
természetmisztika és teljesítményeket, de az
költői lét). osztályét is – mint egészet
Kapcsolódó témák, – a tanulói tudásszabványok
projektfogalmak: szintjével.
Ég és föld között A nyolcadik osztály végén a
(archaikus népi tanuló sajátos
imádságok, misztérium, összefüggésekben ké-
a kétszintes dráma, a pes gondolkodni, s ezt a
művészregény. Herceg képességét fejleszti a
János regényei, Vasagyi projekttémák,
Mária Cézár c. projektfogalmak köré
regénye, Republic: Ég szervezett tananyag. Mindez
és föld között/Szállj el
hozzájárul a kimenet-
kismadár)
Álom-téma és „belső orijentált oktatás
utazás” az irodalomban sikerességéhez.
(régi irodalom:
Csokonai
Vitéz Mihály: Álom/A
pillangóhoz, Csongor és
Tünde – álomjelenetek,
képzelet, varázslás,
tündéries/túlvilági
képek, látomás és
jóslás, S. T.
Coleridge: Ének a vén
tengerészről/Kubla
Kán, Csáth Géza: A
varázsló
kertje, Füst Milán
költészete: groteszk és
torzítás az álomban,
Egy bánatos kísértet
panasza/A részeg
kalmár)
TÖRTÉNELEM
A) Város/falu a
történelemben és az
irodalomban
Kötelező szövegek:
Gion Nándor: Virágos
Katona (regényfolyam,
tetralógia,
múltreprezen
táció, történelmi
narratíva, az elbeszélő
szerepe és
beszédmódja,
referenciális és fiktív a
regényben,
családtörténet, az
irodalmi terek: Zöld
utca, Szív stb., Rojtos
Gallai István, Török
Ádám a Gion-opusban
és a vajdasági magyar
irodalomban, a
„virágos katona”-
metafora értelmezése).
Tolnai Ottó: A két
steril pohár
(Palicsfürdő Tolnai
Ottó regényvilágában,
a lecsúszottak,
peremvidéken élők,
kisemberek története;
alteregók a regényben).
Modulok:
(az előző két tétel és
téma alternatívájaként
működtethető
egységek)
Végel László:
Neoplanta, avagy az
ígéret földje
(városregény,
anekdota,
két elbeszélő: kettős
perspektíva, beöltözés,
bűn és bűntelenség,
Lazo
Pavletić és az író az
Újvidék-trilógiában).
Vasagyi Mária:
Pokolkerék
(csatornaregény, fiktív
napló, a történelem
utánképzése, teremtett
nyelv, szótár a
regényben, mítoszok és
legendák, kép az
irodalmi szövegben)
Domonkos István:
Újvidék
(gyerekirodalom és
groteszk képalkotás)
Kapcsolódó témák,
projektfogalmak:
A város megjelenítése a
vajdasági magyar
irodalomban
(Szabadka: Kosztolányi
Dezső, Csáth Géza
műveiben, Palics:
Tolnai Ottó
regényírása,
Szathmári István
novellisztikája,
Újvidék: Gobby Fehér
Gyula Telep-történetei;
Tekergők, A sötét
árnyéka, A tűz
közepéből, Meglepnek
más arcok: Újvidéki
Dekameron I–IV., a
Végel-trilógia:
Bűnhődés, Neoplanta,
avagy az Ígéret Földje,
Balkáni szépség, avagy
Slemil fattyúja, Balázs
Attila: Kinek Észak,
kinek Dél, Zombor:
Papp Dániel:
Tündérlak Ma
gyarhonban, Herceg
János regényírása,
novellisztikája, Vasagyi
Mária:
Fabelladomi, avagy
rege a HÁZról és
körülötte egy s másról).
Csatornaregények, –
történetek (Molter
Károly: Tibold Márton,
Majtényi Mihály:
Császár csatornája, Élő
víz, Bordás Győző:
Fűzfasíp, Csukódó
zsilipek, Vasagyi
Mária: Pokolkerék;
Szenteleky Kornél
novellái, Herceg
János: Régi
dolgainkról)
B) Háború, holokauszt-
történetek
Kertész Imre:
Sorstalanság
(tudatregény,
nevelődési- és
fejlődésregény,
holokauszt-téma,
személyes történet,
irodalmi Nobel-díj)
Schindler-listája
(Schindler’s List). Film.
Rendezte: Steven
Spielberg.
Forgatókönyv: Steven
Zaillian. 1993 –
Thomas Keneally:
Schindler
bárkája [listája].
Regény. Fordította:
Walkóné Békés Ágnes.
1994, 2006 (film,
filmdráma,
filmforgatókönyv,
adaptáció, regény és
film, a holokauszt-téma
filmen, táborregények
és filmek, szörnyűség és
borzalom a filmen és a
regényben, a filmsztár,
Oscar-díj, Golden
Globe-gála és díj).
Modulok:
(az előző két tétel és
működtethető
egységek)
Anne Frank naplója
(napló: az életrajz
elbeszélésének
módozata, háborús
napló, a holokauszt-
történet
megjelenítésének
változata, trauma és
tragédia, emlékezet és
utóélet).
Ryan közlegény
megmentése [Saving
Private Ryan]. Film.
Rendezte:
Steven Spielberg.
Forgatókönyv: Robert
Rodat. 1998.
Saul fia [Son of Saul].
Filmdráma. Rendezte:
Nemes Jeles László.
Forgatókönyv: Nemes
Jeles László és Clara
Royer). 2015
projektfogalmak:
Értelmezési
gyakorlatok:
Végel László:
Temetetlen múltunk (a
regény értelmezése).
Mezei Márk: Utolsó
szombat (a regény
értelmezése).
Danyi Zoltán: A
dögeltakarító/
Jászberényi Sándor: A
lélek legszebb
éjszakája
(traumairodalom)
KOPÉREGÉNYEK,
ISKOLAREGÉNYEK,
KAMASZKOR
Csavargók, kópék,
mákvirágok
Kötelező szöveg:
Tersánszky Józsi Jenő:
Kakuk Marci ifjúsága
(kópéregény, realista és
naturalista
kifejezésmód,
regényfolyam: a Kakuk
Marci-sorozat).
Modul:
(az előző tétel és téma
alternatívájaként
működtethető
egységek)
Szilasi László: A
harmadik híd (a
perem- és underground
világ ábrázolása,
szociológiai szempont,
műfajtípusok
keveredése:
szociográfia és bűnügyi
regény).
projektfogalmak:
Krúdy Gyula: Rezeda
Kázmér szép élete (az
irodalmi
alteregó/alakmás,
a „szerelem
művészete”, Rezeda
Kázmér és Császár
Fruzsina története;
az irodalmi „batár”
története: Krúdy
Gyula, Majtényi
Mihály, Juhász
Erzsébet opusában).
Majtényi Mihály:
Garabonciás – Bige
Jóska házassága (a
csavargó és
a garabonciás jelensége
a vajdasági magyar
irodalomban; Majtényi
Mihály, Herceg János,
Tolnai Ottó, Gobby
Fehér Gyula, Sirbik
Attila stb. prózájában)
Herceg János:
Szülőföldem
(Viharban. Tó mellett
város. Kekez Tuna és
Pálinka Ördög:
látomás és vízió az
elbeszélésben)
Üvegtigris I–III.
Filmvígjáték.
Rendezte: Rudolf
Péter, Kapitány Iván.
Írta: Búss Gábor
Olivér. 2001–2010
(karakterek a filmen,
összefüggő
történetek:
filmsorozat/filmtrilógia.
A folytathatóság
kérdése a filmen:
Lesz-e Üvegtigris IV. és
stb.?, Filmek,
kultuszfilmek,
adaptációk,
sorozatfilm-változatok:
példák a nemzetközi
filmiparból: Csillagok
háborúja,
Terminátor,
Keresztapa, Halálos
iramban stb.).
Iskolaregények,
kamasztörténetek,
szerelmek története és
versnyelve
Garaczi László: Hasítás
(iskolaregény –
kamasztörténet –
nevelődési re
gény, korrajz, irodalmi
nyelv – regionális
köznyelv – szleng –
diáknyelv
az irodalomban, az Egy
lemúr vallomásai-
sorozat a Garaczi-
opusban)
Nagy László: Ki viszi át
a Szerelmet? (a
szerelmes vers és az ars
poetica)
Németh István:
Felhőnézők (novella)
Modul:
(az előző három tétel és
működtethető
egységek)
Péterfy Gergely: A
golyó, amely megölte
Puskint
(kamasztörténet –
családtörténet –
korrajz; másság,
deviancia, eltérés
megjelenítése az
irodalomban és a
művészetekben; a
Puskin-hatás és -
legenda, Tatjana levele
Anyeginhez/Anyegin-
történet stb.)
projektfogalmak:
Problematikus életkor.
Tinédzsertörténetek.
Tabuk és tabutörés.
Kortárs erőszak.
Testiség. Devianciák.
Beavatástörténetek. A
problémakibontó re
gény és film (Ottlik
Géza: Iskola a határon.
Totth Benedek:
Holtverseny.
Válogatás a Szívlapát
című kortárs
versantológiából.
Kálmán Gábor:
Janega Kornél szép
élete/Gotham City mint
emblematikus hely a
filmen, Eufória
[Euphoria]. Tinidráma,
televíziós sorozat. Írta
és rendezte: Sam
Levinson. HBO. 2019.)
Nyolcadik osztály
[Eighth Grade]. Írta és
rendezte: Bo Burnham.
2018)
SCI-FI, VIRTUÁLIS
VALÓSÁG, KIBERTÉR
A) Mítosz, mese,
hősköltemény, verses
novella/regény
Kötelező szöveg:
Szálinger Balázs:
Fehérlófia (verses
dráma, bábjáték;
mítosz – hősköltemény
– tündérmese – modern
mese; az átirat és a
színpadi adaptáció,
újraírás és alkotás;
összművészeti
jelenségek; a mitikus és
a modern világkép,
eposz és eposzparódia,
beavatási képek,
mitikus hős és modern
ember; Arany László
feldolgozása, Jankovics
Marcell animációs
filmje)
Modul:
(az előző tétel és téma
alternatívájaként
működtethető
egységek)
Térey János: Átkelés
Budapesten: Elfordulás
(verses elbeszélés:
verses
novella – verses regény;
előzmények a magyar
irodalomban: Arany
János, Arany László
opusa; összművészeti
jelenségek: „nem látott
képek és nem hallott
dallamok” [Szegedy-
Maszák Mihály
fogalomalkotása] az
irodalomban, Muse:
Starlight,
szövegfordítás és
kitalált idézet a
szövegben;
számítógépes nyelv és
„installáció” a
szövegben)
projektfogalmak:
Toldi Miklós, a 14.
századi Terminátor
(„egy magatartás
története” [fogalom:
Lengyel Balázs] a
múltban és a jelenben:
Odüsszeiától
Űrodüsszei-
áig, a régi irodalom
aktualizációja;
Terminátor 2. – Az
ítélet napja. Sci-fi
akciófilm. Rendezte:
James Cameron. 1991)
Fordított perspektíva:
a Terminátor-sorozat
(futurisztikus világkép,
fantasztikum, a „gépek
lázadása”, a
Terminátor előképei és
rokonai az
irodalomban és a
filmművészetben, a
filmsztár jelensége;
valóságshow,
celeb-jelenség,
influencerek és
bloggerek, You Tube-
jelenségek, a
Facebook világa stb.)
Avatárok
(Tasnádi István
drámaszövegei pl.
Kettős:játék, Avatár
című film, Word
of Warcraft univerzum
története, számítógépes
játékok és az
újgenerációs
társasjátékok
történetvezetése és
világépítése/bővítése,
kiegészítők mint
fejezetek/epizódok,
szuperhősök és
alteregóik, alternatív
univerzumok)
HUMOR AZ
IRODALOMBAN
A) Groteszk és irónia
Nagy Lajos: A bogár/A
gólya (humor, irónia,
karcolat; áltudományos
hangvétel, logikai
ficamok; szellemes
történet és anekdota,
vicc, szóvicc, favicc
stb.)
Örkény István: Hírek
és álhírek („egyperces”
novella, humoreszk,
paródia; a groteszk és
az abszurd az
irodalomban;
Örkény István: Tóték
(az abszurd komédia;
Isten hozta, őrnagy úr!
Film
szatíra. Rendezte:
Fábri Zoltán. 1969)
Esterházy Péter:
Akartok-e rabok lenni?
(az Esterházy-féle
„anekdot”,
humor és irónia)
projektfogalmak:
Az epigramma, a
gnóma, a xénia
(Kazinczy Ferenc
Tövisek és virá-
gok-jától Jászberényi
Sándor Rossz versek
című művéig).
A gúnyvers, a gagyi
vers, a „rossz vers” (a
csasztuska, a limerick,
nonszensz költészet, a
slam poetry; trash-
szövegek; a „mém” és a
„stand up”)
B) Hangversek,
képversek, játékversek
Nagy László: Tűz
(verskép és képvers,
Weöres Sándor
egysoros versei
és hangversei, Tamkó
Sirató Károly: Két ló a
betonon, Ivo Andrić:
Lili
Lalauna, Guillaume
Apollinaire képversei
stb.)
Zene, kép, vers (Paul
Verlaine: Őszi chanson,
Domonkos István:
Kuplé,
Fenyvesi Ottó „rock
and roll”-versei; a
megzenésített vers, az
énekelt vers stb.)
projektfogalmak:
Varró Dániel: SMS-
versek (műhelymunka)
Weöres Sándor:
Rongyszőnyeg
(műhelymunka)
József Attila: Klárisok
(értelmezési modellek)
A haiku (Kosztolányi
Dezső, Tandori Dezső,
Pap József, Bogdán
József stb. versei)
HÁZI OLVASMÁNY
Ajánlott közös
olvasmányok:
Závada Pál: A
fényképész utókora
Balázs Imre József:
Kirándulás a
felhőben/Álomfarsang,
Hanna hinta
Kollár Árpád: Milyen
madár
Válogatás a Szívlapát
versantológiából
Rejtő Jenő: A tizennégy
karátos autó
Rakovszky Zsuzsa:
Célia
Krusovszky Dénes: A
fiúk országa
Grecsó Krisztián: Vera
Garaczi László: Hasítás
Márton László: Két
obeliszk
Végel László: Balkáni
szépség, avagy Slemil
fattyúja
J. R. R Tolkien: A
hobbit/A Gyűrűk Ura
Mark Haddon: A kutya
különös esete az
éjszakában
NYELVTAN A 8. osztály nyelvtanának
A nyelv – a beszélt és az törzsanyagát az összetett
írott nyelv alapvető mondat fajtáinak
tulajdonságai. megismertetése, megtanítása
TÖMEGKOMMUNIKÁ és helyes használata képezi.
CIÓ A
A tömegkommunikáció
mondat felépítésének
fogalma és formái.
A tömegkommunikáció rendszerszerűségét
műfajai: sajtó-, rádiós tudatosítsuk, hogy a tanulók a
mondatrészeket ne a
és televíziós műfajok, a mondatnak egymástól
világháló és mobil független elemeiként lássák,
kommunikáció formái hanem funkcionálisan
és műfajai. szemlélve, mint a nyelvi
A tömegkommunikáció közlés egységének
szerepe és hatása.
kifejezőeszközeit. A 7.
A tömegkommunikáció
befolyása és a világháló osztályos tananyag szerves
által lehetővé vált folytatása ez, hiszen a tanuló
manipulációk, eddigi ismereteire
veszélyek. alapozhatunk a mondatfajták
AZ ÖSSZETETT és mondatrészek terén, s
MONDAT egyben lehetőséget ad a 6.
Az összetett mondat osztályos szófajtani anyag
fogalma. felelevenítésére is. Mindig
Az összetett mondat szem előtt kell tartanunk az
fajtái: az alá- és eddig tanultunkat, s lehetőség
mellérendelő összetett
szerint ismételni, ami 8.
mondat.
Az alárendelő összetett osztályban külön jelentőséget
mondat fajtái: kap,
- az állítmányi hiszen az új tananyag mellett
alárendelő összetett fel kell készítenünk a
mondat; tanulókat a nyolcadik osztály
- az alanyi alárendelő végén megírandó
összetett mondat; záróvizsgára is.
- a tárgyi alárendelő Az összetett mondat mellett a
összetett mondat; tömegkommunikáció
- a határozói alárendelő rendszerező összefoglalása, s
összetett mondat és
az eddigi ismeretek
fajtái;
- a jelzői alárendelő kibővítése, elmélyítése a cél.
összetett mondat és Feladatunk a szókészlet
fajtái. gyarapításának módozatait: a
A mondatrend. szóösszetételt
Az idézés fogalma. és szóképzést, valamint ezek
A mellérendelő helyesírását elsajátíttatni és
összetett mondat fajtái: gyakoroltatni a tanulókkal. A
- kapcsolatos magyar nyelv történetének
mellérendelő összetett rövid felvázolására is 8.
mondat; osztályban kerül sor. A
- ellentétes
nyelvtani jártasság
mellérendelő összetett
mondat; megszerzését ne definíciók
- választó mellérendelő megtanítására, hanem az
összetett mondat; irodalmi szövegek, illetve az
- következtető élőbeszéd szö-
mellérendelő összetett vegeinek értelmezésére, a
mondat; nyelvi és a kommunikatív
- magyarázó kompetencia fejlesztésére
mellérendelő összetett alapozzuk! Tudatosítanunk
mondat. kell a tanulókban, hogy a
A többszörösen nyelv
összetett mondat.
nem egy különálló
Az írásjelek helyesírása
az összetett mondatok ismerethalmaz, hanem
használatában. beszédünk szerves része,
A SZÓALKOTÁS alkotóeleme, mozgatója.
A szókészlet A nyelvoktatásban a tanulók
gyarapodásának elsajátítják a standard nyelven
módozatai: a való
szóösszetétel és a helyes szóbeli és írásbeli
szóképzés. kommunikációt. Emiatt a
A szóösszetétel. Az elő- tantervben foglalt
és utótag. A követelmények nem csupán a
szóösszetétel fajtái: alá- nyelvi szabályok és
és melléren
nyelvészeti normák
delő összetett szavak.
A többszörös elsajátítására irányulnak, de
összetételek. megkövetelik azok
A szóképzés. A szóelem funkciójának megérté-
fogalma. Az alapszó és sét és helyes használatukat is
a származékszó a szóbeli és írásbeli
fogalma. kifejezésben.
Az igék és a névszók, Amikor a tantervben
valamint az igenevek megjelennek olyan egységek,
képzésének lehetőségei. amelyeket a
A tanulók már az előző
továbbképzett szavak.
osztályokban feldolgoztak,
A ritkábban használt
szóalkotási módok: ellenőrizni kell, milyen fokú a
- mozaikszó-alkotás korábban feldolgozott
- szóelvonás tananyag ismerete és
- szórövidülés (és a szó alkalmazá-
továbbképzése). sának képessége, az új
A MAGYAR NYELV példákon való ismétlés és
TÖRTÉNETE begyakorlás pedig
A magyar nyelv újabb tartalmak feldolgozását
eredete. előzi meg, ami biztosítja a
A magyar nyelv helye a munka folyamatosságát és
világ nyelvei között.
azt, hogy szisztematikus lesz
Nyelvrokonaink.
A legfontosabb az új tananyag és a már
nyelvtörténeti elsajátított tudás
korszakok (megfelelő összekapcsolása.
korabeli szövegek Nyelvtan
bemutatásával). A nyelvtan tanításában a
A magyar szókincs tanterv elsődleges
eredete. követelménye, hogy
Helyesírásunk a tanulóknak a nyelvet mint
története. rendszert mutassa be és
A mai magyar nyelv interpretálja.
rétegzettsége: a
Egyetlen nyelvi jelenséget
nyelvváltozatok.
A MAI MAGYAR sem kellene elszigetelten,
NYELV RENDSZERE attól a kontextustól
A magyar nyelvtani függetlenül tanulmányozni,
rendszer felépítése, amelyben a funkciója
elemei. megvalósul (a
A hang és a betű, a szó, nyelvtani ismereteket minden
a szószerkezet, a megfelelő alkalommal fel
mondat és a szöveg lehet használni
rendszerező irodalmi szövegek
áttekintése: Hangtan: a értelmezésekor). A
hangok felosztása és a
nyelvtantanításban a
hangváltozások.
Alaktan: kifejezetten
a szófajok felosztása funkcionális eljárások egyike
(csoportok, fajták, a közvetlen
alfajok – kategóriák, beszédgyakorlatból merített
jelentések, példákon való gyakorlás, ami
funkciók). Mondattan: a nyelvtantanítást közel hozza
mondatrészek olyan
(szerkezetük és életszükségetekhez,
funkciójuk); mellé- amelyekben az alkalmazott
rendelő és alárendelő nyelv sokoldalúan
mondat. motivált emberi
Az összetett mondatok
tevékenységként jelenik meg.
helyesírása: a
tagmondatok Ily módon tudatosodik
meghatározása. Az a tanulókban a beszédkultúra
összetett mondatok fontossága, hiszen az
központozásának a elengedhetetlenül
gyakoroltatása. Az szükséges a mindennapi
írásjelek életben, mint az általános
használata. kultúra része, nem
Az idézés és a pedig csupán a tanterv eleme.
párbeszéd A nyelvtan anyagának az
írásmódjának helyes egyszerű mondatot és fajtáit,
alkalmazása. Az
a mondatrészeket, a
idézőjel
használata. szófajokat és a hangokat
Az összetett szavak feldolgozó része az ötödikes,
helyesírása: egybeírás hatodikos és hetedikes
és kötőjelhasználat. tananyag ismétlését, az
Az egybe- és különírás ismeretek szintézisét teszi
alkalmazásának a lehetővé. Új ismeretanyag a
gyakorlása. Gondolat- tömegkommunikáció és az új
és kommunikációs formák, az
kötőjel; egyéb írásjelek. összetett mondat és fajtái, az
A mozaikszók alá- és mellérendelő
helyesírása.
mondatok, a szóalkotás
A tulajdonnevek
helyesírási ismereteinek módjai, valamint a magyar
bővítése. Idegen nevek nyelv eredetét és
írás rokonságát tárgyaló témakör.
módja, az átvétel és A nyelv – a beszélt és írott
átírás elvei. nyelv alapvető sajátosságai
című téma
keretében nagyvonalakban rá
kell mutatni a beszélt és az
írott nyelv
közötti hasonlóságokra és
különbségekre: a beszélt
nyelvnek vannak
bizonyos sajátosságai,
amelyeket írásban nehéz
érzékeltetni (pl. hangsúly,
hanglejtés, intenzitás, gesztus,
mimika stb.), az írott
nyelvnek pedig vannak
bizonyos jellemzői, amelyek
nincsenek meg a beszéltben
(betűfajta: nagy és kis betűk,
tipográfiai megoldások,
bekezdések stb.).
A beszélt és az írott nyelv az
üzenet továbbításának
sebességében is
különbözik.
A diákok alkossanak
szövegeket szóban és írásban,
elemezzenek
tömegkommunikációs (és
internetes) műfajokat,
különítsék el a tájékoztató és
a véleményt közlő
szövegműfajokat!
Az összetett mondatok
tanításán belül az idézésnél
lehetőségünk
adódik beszélni a
szakdolgozatról is, és röviden
ismertetni a szakdolgozatok
vagy tanulmányok korszerű
kritériumait (jegyzékek,
idézés, lábjegyzet,
bibliográfia stb.). A tanulókat
meg kell tanítanunk a
különböző
információs források
(nyomtatott és elektronikus
vagy online folyóiratok,
kézikönyvek, lexikonok,
enciklopédiák, szótárak stb.)
használatára
és helyes, a célnak megfelelő
idézésére (a források
megjelölésére).
A szóképzés területet össze
kell kapcsolni az alaktani
ismeretekkel. Meg kell
pontosan határozni a
különbséget az alaktan
(morfoló-
gia) és a szóképzés között,
tekintettel arra, hogy az
alaktanban egy és ugyanazon
szónak csak a különböző
alakjai jelennek meg
(nyelvtani
morfémák hozzáadása a
nyelvtani alapra), miközben a
szóképzésnél
a morféma hozzáadásával új
szót kapunk. A példákat jól
meg kell választani és
egyértelműen képviselniük
kell a szóképzés adott típusát.
A szóképzés kritériumai
szerint minden szót az
egyszerű vagy a képzett
szavak csoportjába kell
sorolni. A szóképzést össze
kell kötni a hangtani
ismeretekkel is, és rámutatni
azokra a hangváltozásokra,
amelyek a szótő és a toldalék
határán jelentkeznek.
Az anyanyelvi műveltség
fontos összetevője a
tájékozottság a
nyelv és társadalom
viszonyáról, a magyar nyelv
eredetéről, rokonságáról,
helyéről a világ nyelvei
között. A nyelvtörténeti
témakör feldolgozásánál a
diákok tájékozódjanak
nyelvközösségünk és nyelvi
rendszerünk történetének
fontosabb periódusairól,
figyeljék meg a korábbi
évszázadokban íródott
szövegek nyelvállapotát, és
vessék össze a mai
nyelvállapottal (nyelvi
állandóság és változás a
szókincs és a nyelvtani
jelenségek szintjén).
Tudatosítsák, milyen
szempontból módosítják
az új kommunikációs
technológiák a nyelvet és az
írást. A tanulóknak
be kell mutatni az alapvető
európai nyelvcsoportokat, és
ezt funkcionálisan összekötni
az idegen nyelv tanításával.
Fontos egyes szavakat
példaként felhozni, hogy azok
alapján a tanulók felismerjék
a nyelvi
hasonlóságokat, illetve
különbségeket. Ez után
ismertetni kell, hogy a
magyar nyelv helye az uráli
és finnugor nyelvek
családjában van, és hogy
mely nyelvek tartoznak még
ide, kiemelve a magyar nyelv
helyét és típusát.
A tanulókkal el kell végezni
az előző osztályokban
elsajátított tananyag
rendszerezését. Az
ismereteket feltétlenül fel kell
frissíteni és öszszekötni
nyelvtani szintek alapján,
mégpedig logikusan és a
megfelelő
kritériumok szerint, oly
módon, hogy a tanulók
elsajátítsák a nyelvtani
rendszer szabályait és
működésének módjait.
Konkrét mondatok, szövegek
példáján a legjobb
felfrissíteni az alaktanból
(szófajok, morfémák és egyéb
nyelvtani kategóriák) és a
mondattanból (mondatrészek,
mondattípusok stb.) szerzett
ismereteket. Amikor a
tantervben megjelennek olyan
egységek, amelyeket a
tanulók már az előző
osztályokban feldolgoztak,
ellenőrizni kell, milyen fokú a
korábban feldolgozott
tananyag ismerete és
alkalmazási szintje, az új
példákon való ismétlés és
begy
akorlás pedig újabb tartalmak
feldolgozását előzi meg, ami
biztosítja a munka
folyamatosságát és azt, hogy
rendszerszerű/rendszeres lesz
az új tananyag és a már
elsajátított tudás
összekapcsolása.
Helyesírás
A helyesírási tartalmakat
feltétlenül össze kell kötni a
megfelelő példákkal a
nyelvtanórákon és az
irodalomórákon is. Egyszerű
módon
kell rámutatni az idegen
nyelvből vett nevek
adaptálására
(beilleszkedésére) és
változásukra. Az egybe- és
különírás kérdését egyszerű,
ismert példák segítségével
kell feldolgozni. Meg kell
magyarázni továbbá a
különbséget a gondolat- és
kötőjel írása között,
rámutatva a két
írásjel használatának
szabályaira.
Helyes kiejtés
A (helyes) kiejtés gyakorlatait
nem kell külön tanítási
egységként megvalósítani,
hanem a megfelelő nyelvtani
és irodalmi témákkal együtt.
Amennyiben van rá
lehetőség, a tanárnak
hangfelvételekkel
kellene szemléltetnie a helyes
ejtést és rámutatnia a
különbségekre.
НАСТАВНИ РОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

8.РАЗРЕД

Циљ учења – разуме општи ЧИТАЊЕ И Читање једноставниjих
Страног језика смисао и главне ПИСАЊЕ текстова који садрже предлоге
јесте да се информације из и савете; усмено и писано
ученик уобичајених договарање у вези са
усвајањем текстова који се предлозима
функционалних односе на и учешћем у заједничким
представљање и активностима; писање
знања о
тражење/ давање позивнице за прославу/
језичком информација журку или имејла/ СМС-а
систему и личне природе; којим се договарају
култури и – тражи, заједничке активности;
развијањем саопшти, прихватање/ одбијање
стратегија пренесе предлога и савета, усмено
учења страног информације или писано, уз поштовање
језика личне природе основних норми
оспособи за или податке о учтивости, и давање
себи и одговарајућег оправдања/
основну писану
другима; изговора; образлагање
и усмену – у неколико
комуникацију и спремности за прихватање
повезаних исказа предлога и савета, уз
стекне представи себе, исказивање емотивних и
позитиван своју ужу/ширу експресивних реакција
однос према породицу и (радости, усхићености и
другим пријатеље сл).
језицима и користећи
Читање једноставнијих исказа
културама, као једноставнија
у којима се изражавају дозволе,
и према језичка средства;
забране, упозорења, правила
– разуме општи
сопственом понашања и обавезе;
смисао и главне
језику и постављање питања у вези са
информације из
културном текстова који се забранама, дозволама,
наслеђу. односе на опис упозорењима, правилима
бића, предмета, понашања и обавезама и
места, појaва, одговарање на њих; усмено и
радњи, стања и писано саопштавање забрана,
збивања; дозвола, упозорења, правила
– размени
понашања и обавеза.
информације Читање једноставнијих
које се односе на текстова којима се изражава
опис бића, допадање/ недопадање; усмено
предмета, места, и писано изражавање
појaва, радњи, допадања/ недопадања.
стања и збивања; Читање једноставнијих
– повеже неколико текстова у којима се тражи и
исказа у краћи износи мишљење и
текст којим се изражава слагање/
описују и пореде неслагање; усмено и
бића, предмети, писано тражење и изношење
места, појаве, мишљења и изражавање
радње, стања и слагања и неслагања.
збивања;
– разуме краће
низове исказа СЛУШАЊЕ Слушање описа и усмено и
који се односе на И ГОВОР писано размењивање исказа у
предлоге, савете вези с личним искуствима,
и позиве на догађајима, активностима,
заједничке способностима и
активности и особеностима у прошлости;
одговори на њих усмено и писано описивање
уз одговарајуће искустава, активности и
образложење; способности у прошлости,
– упути
историјских догађаја и
предлоге,
савете и
личности.
позиве на Слушање једноставнијих
заједничке текстова у вези са одлукама,
активности плановима, намерама и
користећи предвиђањима; усмено и
ситуационо писано договарање/
прикладне извештавање о одлукама,
комуникацион плановима, намерама и
е моделе; предвиђањима.
– затражи и пружи
Слушање једноставнијих
детаљније
информације у текстова у вези са жељама,
вези са интересовањима, потребама,
предлозима, осетима и осећањима; усмено
саветима и и писано
позивима на договарање у вези са
заједничке задовољавањем жеља и
активности; потреба; предлагање решења
– разуме краће у вези са осетима и
низове потребама; усмено и писано
обавештења, молби исказивање својих осећања и
и захтева који се
реаговање на туђа.
односе на потребе
и интересовања и ЈЕЗИЧКА граматичке вежбе
реагује на њих; КУЛТУРА -синтаксичке вежбе
– саопшти краће -вежбе превођења
низове
обавештења,
молби и захтева
који се односе
на потребе и
интересовања;
– разуме и на
прикладан начин
одговори на
честитку,
захвалност и
извињење;
– упути честитку,
захвалност и
извињење
користећи
ситуационо
прикладне
комуникационе
моделе;
– разуме и следи
краће низове
упутстава у вези
с уобичајеним
живота;
– тражи и пружи
неколико
везаних
једноставнијих
упутстава у вези
с уобичајеним
живота;
текстова који се
односе на
описивање радњи
и ситуација у
односе на
описивање
умећа у
– размени неколико
информација у
низу које се односе
на радње у
– опише радње,
умећа користећи
неколико везаних
исказа;
односе на
описивање
искустава,
догађаја и
прошлости;
– размени неколико
низу о искуствима,
догађајима и
способностима у
прошлости;
– опише
искуства,
догађаје и
из
прошлости
повезујући
неколико
краћих
исказа у
смислену
целину;
односе на одлуке,
обећања, планове,
намере и
предвиђања у
будућности;
– размени
неколико
исказа у вези
са обећањима,
одлукама,
плановима,
намерама и
предвиђањима
у будућности;
– саопшти планове,
намере и
предвиђања;
односе на жеље,
потребе, осете и
осећања;
– размени
неколико
повезаних
вези са жељама,
интересовањима
, осетима и
осећањима;
– искаже и
образложи
жеље,
потребе, осете
и осећања;
– разуме краће
низове исказа
који описују
просторне
односе,
оријентацију и
правац
кретања;
– затражи и
пружи
обавештења
о
просторним
односима,
оријентацији
и правцу
кретања;
– разуме
једноставније
текстове који се
односе на дозволе,
забране, упозорења,
правила понашања
и обавезе и реагује
на њих;
– размени
неколико
које се односе
на дозволе,
забране,
упозорења,
правила
понашања и
обавезе;
краћих текстова
поседовање и
припадање;
– размени
неколико
краћих, везаних
исказа који се
односе на
поседовање и
припадање;
разуме општи
краћих текстова
допадања и
недопадања;

8.разред

Циљ наставе и – бира одговарајући КОМПОЗИЦИЈА Примена принципа
учења Ликовне прибор, материјал, компоновања.
културе је да се технику, уређај и
ученик, развијајући апликативни програм Простор и
стваралачко за изражавање идеја, пропорције
мишљење и имагинације, емоција (ергономија,
естетичке – користи разноврсне перспектива).
критеријуме кроз податке и информације Културна баштина
практични рад, као подстицај за (значај, заштита и
оспособљава за стваралачки рад; промоција наслеђа).
комуникацију и да – примењује знања о НАСЛЕЂЕ Најзначајнија
изграђује позитиван елементима и уметничка
однос према култури принципима остварења и
и уметничком компоновања у уметници,
наслеђу свог и стваралачком раду и локалитети и
других народа свакодневном животу; споменици на
– реализује једноставне територији Србије и
ликовне пројекте, у свету.
самостално и у
сарадњи
са другима; КОМУНИКАЦИЈА Декодирање слике
– дискутује (теме, мотиви,
аргументовано о поруке, метафора,
својим и радовима алегорија
других пиктограми...).
уважавајући различита Пројекти (цртеж,
мишљења; слика, скулптура,
– прави презентације дигитална
усклађујући слику и фотографија, филм
текст и приказујући анимација, игрице,
кључне податке и стрип, графити,
визуелне информације; мурали, инсталације,
– тумачи садржаје шминка и
одабраних уметничких боди арт, одевне
дела и комбинације и
одабрану визуелну детаљи...).
метафорику;
– разговара о значају
културне баштине за
лични развој,
развој туризма и
очување културног
идентитета земље

8. разред
САДРЖАЈИ- НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

ЦИЉ Исходи
теме ПРОГРАМА
.ЦиључењапредметаMузичкакултураје
дакодученика,
– повеже ЧОВЕК И Романтизам
Програмска и
рaзвијајућиинтeрeсoвaњазaмузичкуумe различите МУЗИКА апсолутнамузикаСолопесмаKлавирскаминијатура
тнoст, стваралачко и видове Националне и стилизованеигре (полка, мазурка,
критичкомишљење, музичког чардаш, казачок, сиртаки, валцер, танго...)
формираестетскуперцепцију и изражавања са Музичко-сценскаделаСметана, Дворжак, Шопен,
музичкиукус, као и друштвено- Лист, Шуберт, Шуман, Паганини, Верди, Пучини,
одговоранодноспремаочувањумузичког Росини, Чајковски, Бородин, Мусоргски,
наслеђа и културисвoгa и историјским МокрањацИмпресионизам
другихнaрoдa. амбијентом у Равел, ДебисиСавременодобаЖанрови: Џез,
. коме су популарнамузика, апстрактнамузика.
Импровизација (појам) Стравински, Прокофјев,
настали; –
Коњовић, КонстантинБабић, ВераМиланковић
уочи основне
МУЗИЧКИ Дувачкиинструменти
карактеристик
ИНСТРУМЕНТИ
е музичког
Елементимузичкеизражајности: тeмпo,
стваралаштва динaмика, тoнскeбojeразличитихглaсoва и
у роматизму, инструмeната. Слушањесветовне и
импресионизм духовнемузикеромантизма, импресионизма и
СЛУШАЊЕ
уи савременогдоба. Слушaњeвокалних, вoкaлнo-
МУЗИКЕ иструмeнтaлних и
савременом
добу; – инструмeнтaлнихкoмпoзициja, дoмaћих и
препознаје стрaнихкoмпoзитoрa.
Слушањеделатрадиционалненароднемузике
националне
Пeвaњепeсамапoслуху и изнотногтекста
игре у делима (солмизацијом) самостално и у групи.
уметничке Пeвaњепeсама у мешовитимтактовима (7/8, 5/8 )
музике; – пoслуху. Певањепесама у
наведе комбинацијисаплеснимпокретом. Певање и
изражајна свирaњeизнотногтекстaнaрoдних и
средстава ИЗВОЂЕЊЕ умeтничкихкомпозицијанaинструмeнтимaOрфoвoг
инструмeнтaриja и/илинадругиминструментима.
музичке
уметности
МУЗИКЕ Извођењеједноставнијихмузичкихпримера у
везисаобрађеномтемом. Извођење
карактеристич (певањеилисвирање) једноставнихритмичких и
на за период мелодијскихрепрезентативнихпримера
романтизма, (oдломака/тема) у стилумузикеромантизма,
импресионизм импресионизма и савременогдоба..
аи
савременог МУЗИЧКО Импровизација Крeирaњeпoкрeтa уз музику
кojуучeници изводе. Крeирaњe ритмичке прaтњe.
доба; –
разликује СТВАРАЛА Реконструкција музичких догађаја у стилу
музичке ШТВО романтизма, импресионизма и савремене музике.
Израда дувачких инструмената од доступних
форме материјала.
романтизма,
импресионизм
аи
савременог
доба; –
репрезентатив
не музичке
примере
најзначајнији
х
представника
романтизма,
импресионизм
аи
доба; –
елементе
музике
ранијих епоха
као
инспирацију у
музици
доба; –
препозна
врсту
дувачких
инструмента
по изгледу и
звуку; –
опише начин
добијања тона
код дувачких
инструмената;
– препозна
инструмент
или групу
према врсти
композиције у
оквиру датог
музичког
стила; –
објасни како
је музика
повезана са
другим
уметностима
и областима
ван уметности
(музика и
религија;
записивања,
штампања
нота;
извођачке и
техничке
могућности
инструмената;
– изводи
музичке
примере
користећи
глас, покрет и
инструменте,
сaмoстaлнo и
у групи; –
користи
музичке
обрасце у
осмишљавању
музичких
целина кроз
пeвaњe,
свирaњe и
пoкрeт; –
комуницира у
групи
импрoвизуjућ
и мање
музичке
целине
глaсoм,
инструмeнтом
или пoкрeтом;
креирању и
реализацији
шкoлскихпри
рeдби,
догађаја и
пројеката; –
изрази
доживљај
музике
језиком
других
уметности
(плес, глума,
писана или
говорна реч,
ликовна
уметност); –
примењује
принцип
сарадње и
међусобног
подстицања у
комуникацији
и заједничком
музицирању;
– се понаша у
складу са
правилима
музичког
бонтона у
музичким
приликама; –
критички
просуђује
утицај музике
на здравље; –
користи
могућности
ИКТ-а за
истраживање,
извођење и
стваралаштво.

8.разред
ИСХОДИ
Циљ учења По завршетку ОСНОВИ Програм је конципиран тако да су уз
Историје је да разреда ученик ће ПРОУЧАВАЊА дефинисане исходе за крај разреда и кључне
ученик, бити у стању да: ПРОШЛОСТИ појмове, за сваку од пет тематских целина
изучавајући (ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ;
историјске – смешта кључне Основне одлике периода ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У
догађаје, појаве, догађаје, појаве и од завршетка Првог ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ
процесе и процесе из светског рата до наших ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА; ДРУГИ
личности, стекне савремене дана. СВЕТСКИ РАТ; СВЕТ, ЕВРОПА И
знања и историје на СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ
компетенције временској ленти; Историјски извори за ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА и
неопходне за изучавање периода од СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКA ДРЖАВА И
разумевање – уочи динамику завршетка Првог светског НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА),
савременог различитих рата до наших дана и дати и садржаји.
света, развије историјских појава њихова сазнајна вредност
вештине и промена на (материјални, писани, Приступ настави заснован на процесу и
критичког историјској карти; аудио, визуелни, усмена исходима учења подразумева да ученици
мишљења и сведочанства, дигитални). развијају не само основна знања, већ да их
одговоран однос ЕВРОПА, СВЕТ И искористе у развоју вештина историјског
према себи, – пореди
различите СРПСКИ НАРОД У мишљења и изградњи ставова и вредности.
сопственом и ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ Програм наставе и учења, у том смислу,
националном историјске изворе
и рангира их на ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ нуди садржински оквир, а наставник има
идентитету, ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА могућност да изабере и неке додатне
културно- основу њихове
сазнајне РАТА садржаје уколико сматра да су примерени
историјском средини у којој ученици живе, или да
наслеђу, вредности;
Последице Великог рата одговарају њиховим интересовањима
друштву и (програм се, на пример, може допунити и
држави у којој – анализира и (демографски и
материјални губици, одраз садржајима из прошлости завичаја, чиме се
живи. процени ближе код ученика постиже јаснија представа о
хронолошко рата у друштвеном и
културном животу, историјској и културној баштини у њиховом
порекло извора на крају – археолошка налазишта, музејске
основу садржаја; Мировна конференција у
Паризу – нова карта збирке). Сви садржаји су дефинисани тако да
Европе и света). буду у функцији остваривања исхода
– поредећи предвиђених програмом. Наставник има
различите изворе о значајан простор за избор и повезивање
истој историјској Револуције у Русији и садржаја, метода наставе и учења и
појави или Европи (узроци, ток и активности ученика.
догађају, последице).
анализира Важна карактеристика наставе и учења
позицију аутора; Стварање југословенске усмерених на остваривање исхода је та да су
државе (југословенска фокусирани на учење у школи. Ученик треба
– доведе у везу идеја, процес и носиоци да учи:
узроке и уједињења, међународно
последице признање и границе).
– смислено: повезивањем оног што учи са
историјских оним што зна и са ситуацијама из живота;
догађаја, појава и Политичке и друштвено- повезивањем оног што учи са оним што је
процеса на економске прилике у учио из Историје и других предмета;
конкретним Европи и свету
примерима; (либералне демократије, – проблемски: самосталним прикупљањем и
тоталитарне идеологије, анализирањем података и информација;
– наведе економске кризе; култура, постављањем релевантних питања себи и
специфичности наука и уметност, другима; развијањем плана решавања
друштвених свакодневни живот). задатог проблема;
појава, процеса,
политичких идеја, Југословенска краљевина – дивергентно: предлагањем нових решења;
ставова (простор, становништво и смишљањем нових примера; повезивањем
појединаца и друштво; конституисање садржаја у нове целине;
група у државе, политички живот;
историјском међународни положај; – критички: поређењем важности појединих
периоду економске прилике; чињеница и података; смишљањем
савременог доба; култура, улога двора; аргумената;
национално и верско
– образложи питање).
– кооперативно: кроз сарадњу са
значај и улогу наставником и другим ученицима; кроз
истакнутих Истакнуте личности: дискусију и размену мишљења; уважавајући
личности у датом Николај II Романов, аргументе саговорника.
историјском Владимир Иљич Лењин,
контексту; Роза Луксембург,
Александар Флеминг, I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
– уочи елементе Пабло Пикасо, Волт
континуитета и Дизни, Чарли Чаплин, Програм оријентисан на процес и исходе
дисконтинуитета Сергеј Ејзенштајн, Бенито учења наставнику даје већу слободу у
српске Мусолини, Адолф креирању и осмишљавању наставе и учења.
државности; Хитлер, Јосиф Стаљин, Улога наставника је да контекстуализује
Френклин Рузвелт, дати програм потребама конкретног
Александар I, Марија, одељења имајући у виду: састав одељења и
– изведе закључак карактеристике ученика; уџбенике и друге
о повезаности Петар II и Павле
Карађорђевић, Никола наставне материјале које ће користити;
националне техничке услове, наставна средства и медије
историје са Пашић, Стјепан Радић,
Милан Стојадиновић, којима школа располаже; ресурсе,
регионалном и могућности, као и потребе локалне средине у
светском, на Драгиша Цветковић,
Влатко Мачек, Слободан којој се школа налази. Полазећи од датих
основу датих исхода и садржаја, наставник најпре креира
примера; Јовановић, Милутин
Миланковић, Исидора свој годишњи план рада из кога ће касније
Секулић, Ксенија развијати своје оперативне планове. Од њега
– образложи Атанасијевић, Милена се очекује и да, у фази планирања и писања
утицај Павловић Барили, Иван припреме за час, дефинише исходе за сваку
историјских Мештровић. наставну јединицу. При планирању треба
догађаја, појава и имати у виду да се исходи разликују, да се
процеса на неки лакше и брже могу остварити, али је за
савремено ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
већину исхода потребно више времена и
друштво; више различитих активности. Наставник за
Свет у рату – узроци, сваки час планира и припрема средства и
– идентификује међународне кризе, начине провере остварености пројектованих
основне сукоби и освајачка исхода. У планирању и припремању наставе
карактеристике политика тоталитарних и учења, наставник планира не само своје,
тоталитарних држава; почетак и ток већ и активности ученика на часу. Поред
идеологија и рата, зараћене стране, уџбеника, као једног од извора знања, на
наводи њихове савезништва, фронтови, наставнику је да ученицима омогући увид и
последице у најважније операције, искуство коришћења и других извора
историјском и нови начини ратовања; сазнавања.
савременом ратна свакодневица;
контексту; страдање цивила и ратни
злочини; крај рата, победа II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
антифашистичке
– препозна,на Ученици у осми разред улазе са знањем о
коалиције.
примерима из основним историјским појмовима, са
савремене одређеним животним искуствима и
историје, важност Југославија и српски
уобличеним ставовима и на томе треба
поштовања народ у рату – улазак у
пажљиво градити нова знања, вештине,
људских права; рат, војни пораз, ставове и вредности.
окупација, подела,
– наведе примере квислиншке творевине; Наставник има слободу да сам одреди
како су идеје о геноцид и злочини; распоред и динамику активности за сваку
родној, верској и устанак, антифашистичка тему, уважавајући циљ учења предмета и
етничкој борба и грађански рат; дефинисане исходе. Редослед исхода не
равноправности војне операције, живот у исказује њихову важност јер су сви од
утицале на рату. значаја за постизање циља предмета. Између
савремене исхода постоји повезаност и остваривање
политичке Последице рата – људски једног исхода доприноси остваривању
прилике и развој и материјални губици; других исхода. Многи од исхода су процесни
друштва; демографске и друштвене и представљају резултат кумулативног
промене, миграције; дејства образовно-васпитног рада, током
– пореди положај уништавање културног дужег временског периода и обраде
и начин живота наслеђа; суђења за ратне различитих садржаја.
припадника злочине; стварање ОУН.
различитих Битно је искористити велике могућности
друштвених група Истакнуте личности: које Историја као наративни предмет пружа
у историјском Френклин Рузвелт, у подстицању ученичке радозналости, која је
периоду Винстон Черчил, Јосиф у основи сваког сазнања. Наставни садржаји
савременог доба; Стаљин, Адолф Хитлер, треба да буду представљени као „прича”
Бенито Мусолини, цар богата информацијама и детаљима, не зато
– илуструје Хирохито, Франциско да би оптеретили памћење ученика, већ да би
примерима утицај Франко, Мао Цедунг, Ана им историјски догађаји, појаве и процеси
научно- Франк, Петар II били предочени јасно, детаљно, живо и
технолошког Карађорђевић, Драгољуб динамично. Посебно место у настави
развоја на промене Михаиловић, Јосип Броз, историје имају питања, како она која
у друштву, Милан Недић, Анте поставља наставник ученицима, тако и она
економији и Павелић, Диана која долазе од ученика, подстакнута оним
природном Будисављевић. што су чули у учионици или што су сазнали
окружењу; ван ње користећи различите изворе
СВЕТ, ЕВРОПА И информација. Добро осмишљена питања
– образложи СРПСКИ НАРОД У наставника имају подстицајну функцију за
утицај различитих ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ развој историјског мишљења и критичке
друштвено- ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ свести. У зависности од циља који наставник
економских ХЛАДНОГ РАТА жели да оствари, питања могу имати
система на различите функције, као што су: фокусирање
свакодневни Свет после Другог пажње на неки садржај или аспект,
живот људи, светског рата – блоковска подстицање поређења, трагање за
анализирајући подела, трка у наоружању, појашњењем. Учење историје би требало да
дате примере; глобална димензија помогне ученицима у стварању што јасније
хладног рата, ратна представе не само о томе „како је уистину
жаришта и кризе, било”, већ и зашто се нешто десило и какве
– препозна како су су последице из тога проистекле. Да би
културне деколонизација, европске
интеграције, покрети схватио догађаје из прошлости, ученик треба
интеракције, и да их „оживи” у свом уму, у чему велику
сарадња еманципације – покрети за
женска и мањинска права, помоћ може пружити употреба различитих
различитих историјских текстова, карата и других извора
етничких и антиратни и антирасни
покрети; научна историјских података (документарни и
социјалних група играни видео и дигитални материјали,
утицали на достигнућа, освајање
свемира, медији, музејски експонати, илустрације),
политички, обилажење културно-историјских споменика
друштвени и популарна култура.
и посете установама културе. Коришћење
привредни живот; историјских карата изузетно је важно јер
Југославија и српски омогућава ученицима да на очигледан и
– наведе примере народ после Другог сликовит начин доживе простор на коме се
утицаја спортских светског рата – изградња неки од догађаја одвијао, помажући им да
и уметничких новог државног и кроз време прате промене на одређеном
достигнућа на друштвеног уређења, простору. Веома важан аспект наставе
обликовање једнопартијски систем, историје представља и рад на историјским
савременог однос власти према изворима. Када су садржаји програма за
друштва; политичким осми разред у питању, велики значај, поред
противницима, писаних и визуелних, имају и усмени извори,
– идентификује међународни положај, односно сведочанства. Због тога би требало
економске и културне осмислити наставни процес на такав начин
узроке, елементе и прилике, самоуправљање, да се, у оквиру пројектне наставе или
последице несврстаност; елементарног истраживања, повежу ученици
историјских свакодневица, популарна и савременици историјских догађаја, чиме би
сукоба и ратова и култура, нове тенденције се омогућило пропитивање и изучавање
дискутује о у култури. рецентне прошлости.
могућим начинима
превенције Истакнуте личности: Џон Треба искористити и утицај наставе
конфликата; Кенеди, Никита Хрушчов, Историје на развијање језичке и говорне
Махатма Ганди, Мартин културе (вештине беседништва), јер
– објасни значење Лутер Кинг, Роза Паркс, историјски садржаји богате и оплемењују
појмова геноцид и Нелсон Мандела, Голда језички фонд ученика. Неопходно је имати у
Холокауст; Меир, Енди Ворхол, Јосип виду и интегративну функцију Историје, која
Броз, Александар у образовном систему, где су знања
– изведе закључке Ранковић, Милован подељена по наставним предметима, помаже
о узроцима, току и Ђилас, Иво Андрић, ученицима да постигну целовито схватање о
последицама Милош Црњански, повезаности и условљености географских,
ратова Александар Петровић, економских и културних услова живота
условљених Мира Траиловић, Душан човека. Пожељно је избегавати
распадом СФРЈ Ковачевић фрагментарно и изоловано учење
користећи изворе историјских чињеница јер оно има најкраће
различитог СВЕТ, ЕВРОПА, трајање у памћењу и најслабији трансфер у
порекла и сазнајне СРПСКA ДРЖАВА И стицању других знања и вештина. У настави
вредности; НАРОД У треба, кад год је то могуће, примењивати
САВРЕМЕНИМ иновиране дидактичке методе и стратегије,
– изрази ставове, ПРОЦЕСИМА при чему се истиче концепт
засноване на мултиперспективности. Одређене теме, по
историјским могућности, треба реализовати са
Свет после хладног рата – одговарајућим садржајима из сродних
аргументима, пад Берлинског зида; слом
уважавајући предмета, а посебну пажњу треба посветити
комунизма у Европи, оспособљавању ученика за ефикасно
мишљење распад СССР-а, нова
саговорника; коришћење информационо-комуникационих
политичка карта Европе, технологија (употреба интернета, прављење
стварање Европске уније, презентација, коришћење дигиталних аудио-
– препозна доминација САД, локални визуелних материјала и израда реферата).
пропаганду, конфликти и интервенције
стереотипе и великих сила, процеси
идеолошку глобализације, Четврта У осмом разреду изучава се период
позицију у индустријска револуција савремене историје, што подразумева и
историјском (дигитални медији, обраду многих осетљивих, па и
извору и интернет, друштвене противуречних, односно контроверзних
формулише став мреже и мобилна тема, о којима не постоји консензус у
који се телефонија), претња научним круговима и јавности. То су теме
супротставља тероризма, миграције, које су присутне свакодневно у
манипулацији; савремени културни информативним и документарним
покрети. програмима, на интернету, о њима говоре
политичари, јавне личности и новинари.
– критички се Такве теме су често саставни део породичне
односи према Српски народ на крају 20. историје и личних наратива, што додатно
информацијама из и почетком 21. века – увећава њихову актуелност. Ученици су
медија користећи криза СФРЈ 80-тих изложени различитим тумачењима
се историјским година, међунационалне историјских догађаја и због тога је нарочито
знањима и тензије, увођење важно код њих развијати критички однос
вештинама; вишестраначког према информацијама које им се нуде.
политичког система, Овладавање том вештином наводи се и у
– анализира распад СФРЈ, грађански образовним стандардима, а у оквиру
историјске рат и стварање нових програма спомиње се у циљу предмета, као и
догађаје и појаве држава, у појединим исходима за крај разреда. Због
на основу интернационализација тога би једна од најбитнијих компетенција
доступног аудио- сукоба и међународне успешног наставника била да зна како да код
визуелног интервенције, економске ученика подстиче критичко и историјско
изворног прилике и свакодневни мишљење, што би ученицима омогућило
материјала; живот, ратни злочини, развијање хуманистичких вредности
страдање цивилног заснованих на толеранцији, уважавању
становништва, разарање различитости и поштовању другог. На крају
– осмисли,
културног наслеђа, НАТО основног образовања и васпитања ученици
спроведе и
агресија на СРЈ, треба да буду оспособљени да
презентује последице ратова, аргументовано анализирају
резултате политичке промене 2000. противуречности, да се децентрирају
истраживања године, Република Србија (сагледају и уваже туђи угао гледања на
заснованог на као самостална држава, одређени историјски феномен), да уочавају
одабраним питање статуса Косова и сличности и различитости, постављају
историјским Метохије, односи у питања а нове информације лако повезују с
изворима и региону, српски народ у постојећим знањима. На тај начин, ученици
литератури, дијаспори и региону, би били оспособљени да препознају
користећи ИКТ; процес придруживања пропаганду и активно учествују у разградњи
Европској унији, култура предрасуда и стереотипа с којима се
– образложи и спорт. свакодневно сусрећу. Такав приступ
смисао неговања омогућио би им аутономни и рационални
сећања на важне Истакнуте личности: однос према информацијама и додатно
догађаје и Роналд Реган, Михаил олакшао промишљање и доношење
личности из Горбачов, Маргарет аргументованих закључака и судова.
историје Тачер, Бил Гејтс,
савременог доба; Владимир Путин, Ангела III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ
Меркел, Слободан И УЧЕЊА
– истражи Милошевић, Фрањо
меморијалне Туђман, Алија Праћење напредовања започиње
споменике у Изетбеговић, Зоран иницијалном проценом нивоа на коме се
локалној средини Ђинђић, Војислав ученик налази и у односу на шта ће се
и учествује у Коштуница. процењивати његов даљи рад. Свака
организовању и активност је добра прилика за процену
спровођењу напредовања и давање повратне
заједничких информације, а ученике треба
школских оспособљавати и охрабривати да процењују
активности сопствени напредак у остваривању исхода
везаних за развој предмета, као и напредак других ученика.
културе сећања; Сваки наставни час и свака активност
ученика су, у том смислу, прилика за
– покаже регистровање напретка ученика и упућивање
одговоран однос на даље активности.
према културно-
историјском У настави оријентисаној на достизање
наслеђу исхода вреднују се и процес и продукти
сопственог и учења. У вредновању наученог, поред
других народа; усменог испитивања, користе се и тестови
знања. У формативном оцењивању се
– уочи одраз користе различити инструменти, а избор
историјских зависи од врсте активности која се вреднује.
догађаја и појава у Вредновање активности, нарочито ако је
књижевним и тимски рад у питању, може се обавити са
уметничким групом тако да се од сваког члана тражи
делима; мишљење о сопственом раду и о раду сваког
члана понаособ (тзв. вршњачко оцењивање).
– препозна
историјску
димензију
политичких,
културних и
технолошких
промена у
савременом свету
и Републици
Србији.

8. разред
НАЧИНИ
Циљ учења  учествује у  Наставна тема
Географије је да предлагању и ГЕОГРАФСКИ “Географски положај,
ученик појмовно и реализацији ПОЛОЖАЈ, границе и величина
структурно овлада истраживачког ГРАНИЦЕ И Србије“ обухвата
природно- пројекта у ВЕЛИЧИНА политичко-географске
географским, локалној средини; ТЕРИТОРИЈЕ садржаје. Обрађују се
демографским,  анализира СРБИЈЕ само основни
насеобинским, тематске карте и политичко-географски
политичко- статистичке ФИЗИЧКО- елементи: географски
географским, податке и ГЕОГРАФСКЕ положај, границе и
економско- графички их ОДЛИКЕ СРБИЈЕ величина.
географским, приказује;  Тема “Физичко-
интеграционим и  одреди ДРУШТВЕНО- географске одлике
глобалним појавама географски ГЕОГРАФСКЕ Србије“ односи се на
и процесима у положај Србије и ОДЛИКЕ СРБИЈЕ опште облике рељефа,
Србији и свету уз доведе га у везу климатске,
неговање вредности са историјско- ПРИРОДНА И хидрографске,
мултикултуралности географским КУЛТУРНА педолошке и
и развојем; БАШТИНА СРБИЈЕ биогеографске одлике
патриотизма  анализира наше земље. Приликом
карактеристике ГЕОГРАФИЈА обраде
граница и ЗАВИЧАЈА физичкогеографских
пограничних садржаја тежиште се
крајева Србије; СРБИ У РЕГИОНУ ставља на опште
 опише узроке и И садржаје, као и на
последице ДИЈАСПОРИ интерактивне везе и
геотектонских односе свих чинилаца
процеса на географске средине.
територији Приликом обраде
Србије; наведених географских
 класификује садржаја, посебну
облике рељефа на пажњу неопходно је
територији Србије посветити проблемима
и именује заштите и
репрезентативне; унапређивања животне
 анализира утицај средине.
климатских  Видно место у
фактора и наставном програму
климатских има наставна тема
елемената на “Друштвено-
климу Србије; географске одлике
 класификује и Србије“. Изучавање
описује својства садржаја ове теме
водних објеката требало би да
користећи карту подстакне ученике да
Србије; боље упознају
 наводи начине проблематику
коришћења вода демографског развоја и
Србије; насељеношћу Србије.
Ученици се упознају са
 препознаје ефекте
популационом
утицаја физичко-
политиком и значајима
географских
њених одредби за
процеса на човека
обнављање
и адекватно
становништва.
реагује у случају
Неопходно је
природних
објаснити и указати на
непогода; факторе који су довели
 доведи у везу до крупних промена и
распрострањеност трансформације на
биљних и нашим просторима
животињских почетком овог века,
врста и физичко- што се снажно
географске одражава на
карактеристике становништво и насеља
простора; у нашој земљи.
 објашњава Упознавање ученика са
популациону различитим типовима
динамику насеља у нашој земљи.
становништва Неопходно је
Србије: кретање инсистирати да
броја становника, ученици стекну знања
природни о развоју привреде у
прираштај и целини и појединих
миграције; привредних
 изводи закључке делатности, као и о
о утицају природно-географској
популационе основи развоја. С
динамике на обзиром на сложеност
структуре ове проблематике,
становништва у тежиште треба ставити
нашој земљи; на најважније
 изводи закључке карактеристике развоја,
о важности територијални
предузимања размештај и
мера популационе неравномерност у
политике; нивоу развијености, а
 израђује и избегавати сувопарно
анализира набрајање обиља
графичке приказе бројчаних података.
структура Инсистираће се да
становништва; ученици стекну знања
 објашњава утицај о развоју привреде у
природних и целини и појединих
друштвених привредних
фактора на делатности, као и о
настанак и развој природно-географској
и трансформацију основи развоја.
насеља у нашој Тежиште треба ставити
земљи; на најважније
карактеристике развоја,
 уз помоћ карте
територијални
Србије и других
размештај и
извора
неравномерност у
нивоу развијености, а
анализира утицај
избегавати сувопарно
природних и
набрајање обиља
друштвених
бројчаних података.
фактора на развој
и размештај  Наставна тема
привредних “Географија завичаја“
делатности у обухвата преглед
нашој земљи; географских одлика
локалне
 доводи у везу средине/завичаја.
размештај  Приликом обраде
привредних наставне теме „Срби у
делатности са региону и дијаспори“
квалитетом операционализује се
животне средине тако што ће ученик
у нашој земљи; бити у стању да наведе
 препознаје ефекте државе и ентитете у
производње и којима живе
коришћења припадници српског
различитих народа, наведе број
извора енергије припадника нашег
на квалитет народа у земљама
животне средине; бивше СФРЈ, региону и
 описује дијаспори, објасни
репрезентативне узроке досељавања
објекте природне Срба у различитим
и културне историјским
баштине и периодима, упореди
означава их на економски, културни и
карти; политички положај
 процењује Срба. Припадници
важност очувања нашег народа
природне и исељавали су се из
културне баштине Србије у прошлости у
Србије; више таласа из
 објашњава утицај различитих разлога
историјских и (средњовековна
савремених исељавања и сеобе,
миграција на миграције пре Другог
размештај Срба у светског рата,
свету послератна политичка
емиграција, економска
емиграција од
шездесетих до
деведесетих година ХХ
века, таласи избеглица
и савремена економска
емиграција од
деведесетих година до
данас). Потребно је да
се ученици осмог
разреда упознају са
тиме колико
припадника нашег
народа живи на тлу
бивше СФРЈ, у региону
и дијаспори, када су се
и зашто досељавали у
те државе, какав им је
економски, политички
и културни статус,
којим делатностима се
баве, какав им је однос
са већинским
становништвом тих
држава.
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИКУ

8. РАЗРЕД
ЦИЉ ИСХОДИ ТЕМА/ОБЛАСТ САДРЖАЈИ

1) обезбеђивање добробити и Ученик треба да ОСЦИЛАТОРНО Осцилаторно кретање (осциловање
тела обешеног о опругу, осциловање
подршка целовитом развоју разликује скаларне И ТАЛАСНО куглице клатна). Појмови и величине
ученика; величине(маса, КРЕТАЊЕ којима се описује осциловање тела
(амплитуда, период, фреквенција).
2) обезбеђивање подстицајног време, рад, енергија, Закон о одржању механичке
и безбедног окружења за
количина енергије при осциловању тела.
целовити развој ученика, Механички таласи. Основни
развијање ненасилног
наелектрисања, параметри којима се описује таласно
понашања и успостављање електрични напон и кретање (таласна дужина,

фреквенција, брзина).
нулте толеранције према струја) од Звук. Карактеристике звука и звучна
насиљу; векторских( брзина, резонанција.
Демонстрациони огледи.
3) свеобухватна укљученост убрзање, електрично Осциловање куглице клатна и тела
ученика у систем образовања и магнетно поље и обешеног о опругу (у ваздуху и у
и васпитања; течности). Осциловање жица и
4) развијање и практиковање
сила). ваздушних стубова (ксилофон,
здравих животних стилова, Уме да слаже и различите затегнуте жице, једнаке

стаклене флаше са различитим
свести о важности сопственог разлаже силу и нивоима воде). Одакле долази звук
здравља и безбедности, јачину електричног (гумено црево са два левка, канап и
две пластичне чаше...). Таласи
потребе неговања и развоја поља. (таласна машина или када).
физичких способности; Разликује различите Демонстрација звучне резонанције
5) развијање свести о значају променом висине ваздушног стуба
врсте кретања. (дужа стаклена цев са водом)
одрживог развоја, заштите и
очувања природе и животне Зна законе одржања. Лабораторијска вежба
1. Мерење периода осциловања
средине и еколошке етике, Зна основне клатна или периода осциловања
заштите и добро бити карактеристике звука тега на опрузи
2. Одређивање убрзања
животиња; и светлости и Земљине теже помоћу
6) континуирано њихове брзине у математичког клатна
унапређивање квалитета СВЕТЛОСНЕ Карактеристике светлости.
ваздуху и вакуму. Праволинијско простирање
процеса и исхода образовања
Зна услове за ПОЈАВЕ светлости (сенка и полусенка,
и васпитања заснованог на помрачење Сунца и Месеца).
провереним научним настанак струје и Закон одбијања светлости. Равна и
сазнањима и образовној Омов закон. сферна огледала и конструкција
ликова предмета.
пракси; Прави разлику Брзина светлости у различитим
7) развијање компетенција за између температуре срединама. Индекс преламања и
сналажење и активно учешће и топлоте. закон преламања светлости.
Тотална рефлексија.
у савременом друштву које се
мења;
Зна руковати мерним Преламање светлости кроз призму и
сочива. Одређивање положаја ликова
8) пун интелектуални, инструментима. код сочива. Оптички инструменти.
емоционални, социјални, Зна користити Лупа и микроскоп. Демонстрациони
огледи.
морални и физички развој јединице Сенке. Хартлијева плоча за
сваког ученика, у складу са међународног илустровање закона о одбијању и
његовим узрастом, развој ним система. преламању светлости. Преламање
светлости (штапић делимично
потребама и
уроњен у чашу с водом, новчић у
интересовањима; чаши са водом и испод ње).
9) развијање кључних Преламање беле светлости при
компетенција за целоживотно пролазу кроз призму. Преламање
светлости кроз сочиво, око и
учење, развијање корекција вида (оптичка клупа,
међупредметних компетенција геометријска оптика на магнетној
за потребе савремене науке и табли, стаклена флаша са водом као
сочиво). Лупа и микроскоп.
технологије;
Лабораторијске вежбе
10) развој свести о себи, развој 1. Провера закона одбијања
стваралачких способности, светлости коришћењем
критичког мишљења, равног огледала.
2. Одређивање жижне даљине
мотивације за учење, сабирног сочива.
способности за тимски рад,
способности самовредновања,
ЕЛЕКТРИЧНО Наелектрисавање тела.
Елементарна количина
самоиницијативе и ПОЉЕ наелектрисања. Закон о одржању
количине наелектрисања.
изражавања свог мишљења; Узајмно деловање
11) оспособљавање за наелектрисаних тела. Кулонов
закон.
доношење ваљаних
Електрично поље (линије сила,
одлука о избору даљег хомогено и нехомогено поље). Рад
образовања и занимања, силе електричног поља. Напон. Веза
сопственог развоја и напона и јачине хомогеног
електричног поља. Електричне појаве
будућег живота; 12) у атмосфери. Демонстрациони
развијање осећања огледи.
солидарности, Наелектрисавање чврстих изолатора
и проводника. Електрофор,
разумевања и
електрично клатно и електроскоп.
конструктивне сарадње са Линије сила електричног поља
другима и неговање (перјанице, гриз у рицинусовом уљу
другарства и и јаком електричном пољу).
Фарадејев кавез. Антистатичке
пријатељства; 13) подлоге. Инфлуентна машина.
развијање позитивних Мехури сапунице у електричном
људских вредности; пољу. Модел громобрана.
14) развијање компетенција за ЕЛЕКТРИЧНА Електрична струја
(једносмерна, наизменична).
разумевање и поштовање СТРУЈА Услови за настајање
права детета, људских права, електричне струје и извори
грађанских слобода и струје (EMS). Мерење
електричне струје и напона.
способности за живот у Електрична отпорност
демократски уређеном и проводника. Проводници и
праведном друштву; изолатори. Омов закон за део
струјног кола. Рад и снага
15) развој и поштовање расне,
електричне струје. Џул-Ленцов
националне, културне, закон. Омов закон за цело струјно
језичке, верске, родне, полне и коло. Везивање отпорника.
узрасне равноправности, Електрична струја у течностима и
гасовима.
развој толеранције и Мере заштите од електричне
уважавање различитости; струје (жива бића, објекти и
16) развијање личног и електрични уређаји).
националног идентитета,
Демонстрациони амперметар у
развијање свести и осећања струјном колу. Регулисање
припадности Републици електричне струје у колу реостатом и
Србији, поштовање и негова потенциометром. Графитна мина
(оловке) као потенциометар. Мерење
ње српског језика и матерњег електричне отпорности омметром.
језика, традиције и културе Загревање проводника при протицању
српског народа и електричне струје. Протицање
електричне струје у воденом раствору
националних мањина,
кухињске соли. Лимун као батерија.
развијање Пражњење у Гајслеровим цевима
интеркултуралности, пошто помоћу Теслиног трансформатора.
вање и очување националне и Лабораторијске вежбе
1. Зависност електричне струје од
светске културне баштине; напона на отпорнику (таблични и
17) повећање ефикасности графички приказ зависности).
употребе свих ресурса 2. Одређивање електричне
отпорности отпорника у колу
образовања и васпитања,
помоћу амперметра и волтметра.
завршавање образовања и 3. Мерење електричне струје и
васпитања у предвиђеном напона у колу са серијски и
року са минималним паралелно повезаним
отпорницима и одређивање
продужетком трајања и еквивалентне отпорности.
смањеним напуштањем
школовања;
МАГНЕТНО Магнетно поље сталних магнета.
Магнетно поље Земље.
18) повећање ефикасности ПОЉЕ Магнетно поље електричне
струје. Дејство магнетног поља
образовања и васпитања и на струјни проводник.
унапређивање образовног Допринос Николе Тесле и
нивоа становништва Михајла Пупина развоју
науке о електромагнетним
Републике Србије као државе појавама и њиховој
засноване на знању. примени.
Линије сила магнетног поља
потковичастог магнета и магнетне
шипке. Магнетна игла и школски
компас. Ерстедов оглед.
Електромагнет. Узајамно деловање
два паралелна проводника кроз које
протиче струја.
ЕЛЕМЕНТИ Структура атома (језгро,

електронски омотач). Нуклеарне
АТОМСКЕ И силе. Природна радиоактивност.
НУКЛЕАРНЕ Радиоактивно зрачење (алфа, бета
и гама зраци) и њихово дејство на
ФИЗИКЕ биљни и животињски свет.
Заштита од радиоактивног
зрачења.
Вештачка радиоактивност. Фисија
и фузија. Примена нуклеарне
енергије и радиоактивног
зрачења.
Демонстрациони оглед.
Детекција присуства
радиоактивног зрачења.
(школски Гајгер Милеров
бројач)
ФИЗИКА И Значај физике за развој других

природних наука
САВРЕМЕНИ Допринос физике развоју
СВЕТ савремене медицине (ултразвук,
ЕКГ, скенер, магнетна
резонанција, Гама нож…)
Физика и савремене технологије
(интернет, мобилна телефонија,
даљинско управљање,
нанофизика....)

8.разред
ЦИЉ ОПЕРАТИВН ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИН

И ЗАДАЦИ ОСТВАРИВАЊА
ПРОГРАМА
је да ученик, Ученике треба примени Поновити да је
овладавајући оспособити да: Талесову СЛИЧНОСТ сличност троуглова
математичким - умеју да теорему у ТРОУГЛОВА уведена преко
концептима, решавају линеарне геометријским једнакости углова.
знањима и једначине задацима и Талесова теорема (без
вештинама, (неједначине) и реалном доказа). Поређење
развије основе системе линеарних контексту; троуглова по
апстрактног и једначина с једном – примени сличности –
критичког и две непознате на сличност коефицијент
мишљења, основу троуглова у сличности. Применити
позитивне еквивалентних геометријским сличност на правоугли
ставове према трансформација, задацима и троугао и на тај начин
математици, као и да решења реалном извести Питагорину
способност тумаче графички; контексту; теорему.
комуникације - одговарајуће анализира Ученике упознати с
математичким текстуалне задатке односе тачака, међусобним односима
језиком и изразе правих и равни тачака, правих и равни
писмом и математичким у простору и у простору и
примени језиком и реше их запише те ТАЧКА, ПРАВА, коришћењем модела и
стечена знања користећи односе РАВАН објеката у реалном
и вештине у једначине; математичким окружењу и на
даљем - уоче писмом; сликама (цртежима)
школовању и функционалне – представља којима се
решавању зависности и да их цртежом односе представљају.
проблема из приказују на геометријских Елементе који
свакодневног различите начине, објеката у равни одређују раван (три
живота, као и тј. да схвате појам и неколинеарне тачке,
да формира функције и њеног простору и две праве које се секу
основ за даљи графика; користи их или су паралелне) и
развој - овладају појмом приликом однос двеју равни
математичких функције решавања представљати
појмова. упознавањем/усвај задатака; сликама, и на тај
ањем линеарне – уочи начин развијати ту
функције и њених правоугли врсту просторног
својстава, тако да троугао у сагледавања.
могу да цртају и простору и Посебно посветити
читају разне примени пажњу односу равни и
графике линеарне Питагорину на њој нормалне
функције; теорему у праве. Ортогонална
- умеју да тумаче геометријским пројекција тачке на
податке задацима и раван и ортогонално
представљене реалном пројектовање дужи
различитим контексту; (тачка-по-тачка).
дијаграмима и Наставник треба да
табелама; демонстрира ова
- умеју да својства користећи
састављају табеле и припремљени
цртају одговарајуће материјал, а не да
графиконе- захтева да то ученици
дијаграме разних самостално раде.
стања, појава и реши линеарну До сада су ученици
процеса; једначину, решавали само
- умеју да неједначину и једноставне примере
израчунају систем једначина и
медијану и да је линеарних неједначина,
користе; једначина са две ЛИНЕАРНЕ ослањајући се на везе
- схвате међусобне непознате; ЈЕДНАЧИНЕ И међу операцијама и на
односе тачака, – реши реалне НЕЈЕДНАЧИНЕ ствојства збира и
правих и равни у проблеме производа. Сад се
простору; користећи
СА ЈЕДНОМ решавају и сложенији
- науче најбитније линеарну НЕПОЗНАТОМ примери, применом
чињенице о једначину, правила којима се
пројекцијама на неједначину или једначине и
раван; систем неједначине
- науче елементе и линеарних трансформишу у њима
својства једначина са две еквивалентне. Зато је
геометријских тела непознате потребно обновити
(призма, пирамида, појам алгебарског
ваљак, купа и израза са
лопта); променљивом и
-умеју да цртају основна правила
мреже и да рачунања с бројевима.
израчунавају Истаћи да ова правила
површину и важе и кад се бројеви
запремину тела; замене изразима са
- примењују знања променљивом.
о геометријским Два израза су
телима у пракси, еквивалентна
повезујући (идентички једнака)
садржаје ако се један од њих
математике и добија из другог
других области; применом правила
- примењују рачунања у коначном
елементе броју корака. Истаћи
дедуктивног чињеницу да су
закључивања. вредности двају
еквивалантних израза
једнаке за све
допустиве вредности
променљивих. Из овога
следи да су линеарне
једнацине f(x)=g(x)
if(x)=h(x) (односно
неједнацине f(x)>g(x)
if(x)>h(x), tj. f(x)<g(x)
if(x)<h(x)) ekvivalentne
ако је израз g(x)
еквивалентан изразу
h(x).
Треба рећи да је
алгебарски израз с
променљивом x
линеаран ако је
еквивалентан изразу
облика ax+b, и
једначина
(неједначина) је
линеарна ако је
еквивалентна
једначини
(неједначини) облика
ax+b=0 (ax+b>0,
ax+b<0).
израчуна Да би ученици што
површину и ПРИЗМА лакше упознали
запремину праве геометријска тела
призме и (призму, пирамиду,
четворостране ваљак, купу и лопту),
пирамиде ПИРАМИДА њихове елементе и
(основа својства и научили да
правоугаоник), израчунавају
правилне површине и запремине
тростране и ових тела, треба
шестостране користити њихове
пирамиде; моделе, мреже, скице
и слике.
израчуна Препоручљиво је да и
површину и ВАЉАК сами ученици цртају
запремину мреже и израђју
ваљка, купе и моделе проучаваних
лопте; тела.
– примени КУПА Израчунавати
обрасце за површине и запремине
површину и ЛОПТА само оних тела која су
запремину тела наведена у програму.
у реалним Извођење формуле за
ситуацијама; запремину везивати за
прихваћену формулу
за запремину квадра.
Погодним примерима
из физике показати
везу између
запремине, масе и
густине тела.
Рачунати површине и
запремине преко
основних елемената
(датих одговарајућим
формулама) као и с
њима зависних
елемената (дужине
ивица, бочне висине,
полупречника
описаног или уписаног
круга,...). Практично
примењивати ова
знања кроз различите
конкретне примере
рачунања површина и
запремина објеката из
окружења.
нацрта и ЛИНЕАРНА Говорити о линеарној
анализира ФУНКЦИЈА функцији не уводећи
график општи појам функције.
линеарне Детаљно обрадити
функције; линеарну функцију и
– учествује у њена својства и
избору научити ученике да
истраживачког цртају графике и
пројекта и читају њихова
начина рада. својства.
реши линеарну Ученици треба да
једначину, СИСТЕМ упознају линеарну
неједначину и једначину с две
систем
ЛИНЕАРНИХ непознате, график
линеарних ЈЕДНАЧИНА СА једначине с две
једначина са две ДВЕ НЕПОЗНАТЕ непознате (права) и
непознате; појам система
– реши реалне једначина; они треба
проблеме да знају да је график
користећи једначине ax+ by +
линеарну c=0, a0 или b0 права и
једначину, да умеју да нацртају
неједначину или тај график. Графички
систем приказ и
линеарних интерпретација
једначина са две система линеарних
непознате једнацина с две
непознате имају
значајну улогу.
Решавати
једноставније облике
система методама
замене и супротних
коефицијената. У
изучавању линеарних
једначина с једном
непознатом и система
линеарних једнацина
значајну пажњу треба
посветити у њиховој
примени на решавању
разних једноставних
проблема.
8.разред
ЗАДАЦИ
Циљ наставе – повеже грађу
У остваривању наставе потребно
биологије је да ћелијских органела са је подстицати радозналост,
њиховом улогом у
осигура да сви аргументовање, креативност,
метаболизму ћелије; рефлексивност, истрајност, одговор-
ученици стекну – повеже однос
ност, аутономно мишљење, сарадњу,
обазичку језичку и површине и запремине једнакост међу половима, уважавање и
научну писменост и ћелије и тела са
ЈЕДИНСТВО прихватање различитости. Препоручује
да напредују ка начином обављања се макси- мално коришћење ИКТ
основних животних ГРАЂЕ И
реализацији решења јер се могу превазићи
функција; ФУНКЦИЈЕ КАО материјал- на, просторна и друга
одговарајућих – идентификује ОСНОВА ограничења (платформе за групни рад
Стандарда регулаторне ЖИВОТА нпр. Pbworks, платформа Moodle,
образовних механизме у сарадња у „облаку“ као Гугл, Офис
постигнућа, да се одржавању 365...; за јавне презентације могу се
оспособе да хомеостазе; користити веб решења нпр. креирање
– илуструје сајтова, блогова – Weebly, Wordpress...;
решавају проблеме примерима везу рачунарске си- мулације и апликације за
и задатке у новим и између физиолошких андроид уређаје; домаћи и међународни
непознатим одговора живих бића и сајтови и портали. Током рада ученици
ситуацијама, да промена у спољашњој би требало да користе лабораторијски
изразе и образложе средини; прибор (пинцете, капаљке,
– oдговорно се односи лабораторијске чаше, сахатно стакло и
своје мишљење и према свом здрављу; сл.) и опрему за теренски рад у мери у
дискутују са – изрази критички којој је школа опремље- на. У случају
другима, развију став према медијским да прибор не постоји, може се
мотивисаност за садржајима који се надоместити пред- метима за
баве здравим свакодневну употребу (пинцете,
учење и
стиловима живота; капалице са флашице за лек...).
заинтересованост за – повеже промене Табеларно и графичко приказивање
предметне настале у пубертету са резултата, са обавезним извођењем
садржаје, као и да деловањем хормона; ЧОВЕК И закључака, требало би практиковати
усвајањем – идентификује ЗДРАВЉЕ увек када се прикупљају подаци.
поремећаје у раду Препорука је да се ИКТ користи за
образовно - прикупља- ње, обраду података и
органа и система
васпитних садржаја органа изазваних представљање резултата истраживања
развијају знања, нездравим начином или огледа, када се ученици оспособе за
вештина и умења из живота; њено коришћење на часовима предмета
области насеђивање – доведе у везу Информатика и рачунарство и Техника
промене животних и технологија.
и еволуција,
услова са еволуцијом У настави оријентисаној на
јединство грађе и живота на планети; постизање исхода предност имају
функције као – истражи давно
ПОРЕКЛО И
групни начин рада, рад у пару и
основа живота, нестале екосистеме; РАЗНОВРСНОСТ индивидуализована настава. Ови
порекло и – повеже промене које ЖИВОТА начини организације наставе помажу
разноврсност се догађају организму ученицима да науче како се учи, да
током животног напредују у учењу сопственим темпом,
живота, живот у да развијају уну- трашњу мотивацију
циклуса са
екосистему и човек активностима гена; (потребу за сазнавањем) и иницијативу,
и здравље. – повеже промене да ра- звијају вештину комуникације,
наследног материјала аргументовани дијалог, толерантно
са настанком нових понашање и солидарност. Користе се
врста путем природне активни начини учења, као што је
селекције; комбинација програмиране наставе
– установи узрочно-
(програмиран материјал многи
последичну везу наставници остављaју на друштвеним
између губитaка врста мрежама или сајто- вима школа, па се
њихови ученици служе њима и уче
у екосистему и
темпом који им одговара) и проблемске
негативних последица
наставе (на часу ученици, користећи
у преносу супстанце и стечена знања, решавају проблем који
енергије у мрежама наставник формулише) или учење путем
исхране; открића (наставник инструкцијама
критички процени усмерава ученике који самостално
последице људских истражују, структуришу чињенице и
делатности у односу на извлаче за- кључке; тако сами упознају
НАСЛЕЂИВАЊЕ стратегије учења и методе решавања
расположиве ресурсе
на Земљи; И ЕВОЛУЦИЈА проблема, што омогућава развој
– повеже утицај
унутрашње мотивације, дивер- гентног
еколошких чинилаца мишљења, које отвара нове идеје и
са распоредом могућа решења про- блема). На
интернету, коришћењем речи WebQuest,
карактеристичних
project-based learning, thematic units,
врста које насељавају
могу се наћи примери који се, уз
простор Србије; прилаго- ђавање условима рада, могу
– истражи присуство
користити.
инвазивних врста у ЖИВОТ У
својој околини и Да би сви ученици достигли
вероватне путеве ЕКОСИСТЕМУ предвиђене исходе, потребно је да
насељавања; наставник упозна специфичности
истражи разлоге начина учења својих ученика и да према
губитка њима планира и прилагођава наставне
биодиверзитета на активности.
локалном подручју.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ХЕМИЈУ

8. разред
ИСХОДИ По завршетку разреда

Циљ учења – правилно рукује МЕТАЛИ, - ученици разматрају
Хемије је да лабораторијским посуђем, ОКСИДИ И заступљеност метала у неживој
ученик прибором и супстанцама, и ХИДРОКСИ и живој природи што
развије систем показује одговоран однос према ДИ доприноси њиховом
основних здрављу и животној средини; – сагледавању релевантности
хемијских изведе експеримент према датом теме за разумевање природе и
појмова и упутству, табеларно и графички шта чини њен састав, зашто је
вештине за прикаже податке, формулише добијање метала из руда
правилно објашњења и изведе закључке; – значајно за друштво и да је при
руковање наведе заступљеност метала и томе важно предузимање мера
лабораторијск неметала, неорганских и за заштиту животне средине.
им посуђем, органских једињења у живој и Потребно је подстицати
прибором и неживој природи; – испита и ученике да повезују облике
супстанцама, опише физичка својства метала и налажења метала у природи (у
да се неметала, и повеже их с елементарном облику и у
оспособи за њиховом практичном применом; једињењима) са структуром
примену – испита и опише хемијска атома, односно реактивношћу
стеченог својства метала и неметала, и метала, као и с положајем
знања и објасни их на основу структуре метала у Периодном систему
вештина за атома и положаја елемената у елемената. Ученици би требало
решавање Периодном систему; – напише да сазнају о важности катјона
проблема у формуле и именује оксиде, појединих метала за живе
свакодневном киселине, базе и соли; – испита, организме и повежу та знања са
животу и опише и објасни својства оксида, садржајем биологије. Физичка
наставку неорганских киселина, база и својства метала се уче у
образовања, соли, препозна на основу прегледу. Хемијска својства
да развије формуле или назива типичних метала уче се на
способности представнике ових једињења у примерима натријума и
апстрактног и свакодневном животу и повеже калијума.
критичког њихова својства са практичном Ученици треба да уоче да је
мишљења, применом; – напише и тумачи кисеоник неопходан реактант за
способности једначине хемијских реакција реакције оксидације метала, као
за сарадњу, метала и неметала; – разликује што су сагоревање и рђање, и да
тимски рад, и својства неорганских и упоређују тежњу различитих
одговоран органских супстанци и метала да подлежу том типу
однос према објашњава разлику на основу реакције. Они могу посматрати
себи, другима њихових структура; – препозна демонстрацију сагоревања
и животној физичке и хемијске промене магнезијума као пример
средини. неорганских и органских реакције у којој настаје оксид
супстанци у окружењу, и метала,
представи хемијске промене При разматрању хемијских
хемијским једначинама; – својстава метала који имају
напише формуле и именује велику практичну примену
представнике класа органских (гвожђе, бакар, алуминијум,
једињења имајући у виду олово и цинк), ученици би
структурну изомерију; – требало да уоче разлику у
разликује органске супстанце са њиховој реактивности
аспекта чиста супстанца и У оквиру прве лабораторијске
смеша, величина молекула, вежбе ученици испитују
структура, порекло и то повезује основна физичка својства
са њиховом улогом и применом; метала (агрегатно стање, боју,
– испита, опише и објасни проводљивост електричне
физичка и хемијска својства струје и топлоте,
представника класа органских магнетичност).
једињења и повеже својства Лабораторијска вежба I:
једињења са њиховом Испитивање физичких
практичном применом; својстава метала, испитивање
МЕТАЛИ, ОКСИДИ И проводљивости топлоте и
ХИДРОКСИДИ Метали у електричне струје,
неживој и живој природи. Општа магнетичности, тврдоће и
физичка и хемијска својства густине гвожђа, алуминијума и
метала. Алкални и земноалкални бакра. Реакција метала са
метали. Гвожђе, бакар, киселинама: реакција
алуминијум, олово и цинк, разблажене хлороводоничне
њихове легуре и практична киселине са магнезијумом,
примена. Оксиди метала и гвожђем и цинком.
хидроксиди, својства и примена. Препоручени број часова за
Демонстрациони огледи: реализацију ове теме је 10
реакција Na, K, Mg и Ca са часова.
водом; реакција MgO и CaO са
водом и испитивање својстава НЕМЕТАЛИ важно је да ученици, кроз
насталог раствора помоћу , ОКСИДИ разматрање заступљености
лакмусхартије; испитивање И неметала у неживој и живој
електропроводљивости раствора КИСЕЛИНЕ природи, сагледају
натријумхидроксида. релевантност теме за
Лабораторијска вежба I: разумевање природе и шта чини
испитивање физичких својстава њен састав, али и као ресурса
метала; реакција метала са који користи друштво.
киселинама. НЕМЕТАЛИ, Ученицима се може рећи да
ОКСИДИ И КИСЕЛИНЕ неметали улазе у састав
Неметали у неживој и живој биолошки важних једињења о
природи. Општа физичка и којима ће учити у другом делу
хемијска својства неметала. године. И у оквиру ове теме је
Халогени елементи, сумпор, важно да ученици повезују
азот, фосфор и угљеник. Оксиди структуру атома неметала са
неметала и киселине, својства и реактивношћу елемената и
примена. Демонстрациони облицима налажења у природи
огледи: добијање сумпор(IV) - (у елементарном облику и у
оксида и испитивање његових једињењима). Ученици могу да
својстава; разблаживање сазнају о различитим
концентроване сумпорне алотропским модификацијама
киселине; добијање сумпора, фосфора и угљеника,
угљеник(IV)-оксида и као и да се подсете градива
испитивање његових својстава; седмог разреда о алотропским
испитивање модификацијама кисеоника.
електропроводљивости Демонстрациони огледи и
дестиловане воде и лабораторијске вежбе
хлороводоничне киселине; омогућавају ученицима да уоче
доказивање базних својстава физичка својства неметала:
воденог раствора амонијака. агрегатно стање, растворљивост
Лабораторијска вежба II: у води и неполарним
испитивање физичких својстава растварачима (лабораторијска
неметала. Лабораторијска вежба вежба II). Приликом
III: доказивање киселости разматрања агрегатног стања
неорганских киселина помоћу неметала на собној
лакмусхартије.Страна 136 – Број температури, ученици се могу
11 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 15. подсетити о заступљености
август 2019. – објасни и азота и кисеоника у ваздуху.
хемијским једначинама Очекује се да ученици
представи хемијске промене разликују оксиде неметала који
карактеристичне за поједине не реагују са водом (СО, N2 O и
класе органских једињења; – NO) од оних који са водом
опише физичка својства: граде киселине. Киселост
агрегатно стање и растворљивост неорганских киселина ученици
масти и уља, угљених хидрата, доказују помоћу индикатора, то
протеина и растворљивост својство повезују са
витамина; – опише основу дисоцијацијом киселина и Н+
структуре молекула који чине јоном због којег средина има
масти и уља, угљене хидрате и кисела својства. Ученици могу
протеине; – објасни упоредо доказивати киселост
сапонификацију њима познатих киселина из
триацилглицерола и свакодневног живота (сирћетна
хидрогенизацију незасићених киселина, лимунска киселина).
триацилглицерола, наведе Извођење лабораторијскe вежбe
производе хидролизе дисахарида III не мора да обухвати цео
и полисахарида и опише услове школски час. Ученике треба
под којима долази до стално подстицати да пишу
денатурације протеина; – наведе формуле оксида и киселина
заступљеност у природи и улогe (кисеоничних: H2 SO4 , HNO3 ,
масти и уља, угљених хидрата, H3 PO4 , H2 CO3 и
протеина и витамина у живим безкисеоничних: HCl и H2 S). У
организмима и доведе их у везу оквиру ове теме важно је да
са здрављем и правилном ученици сазнају о практичној
исхраном људи; – изведе примени киселина.
стехиометријска израчунавања и Посматрањем демонстрација
израчуна масену процентну огледа ученици могу сазнати о
заступљеност супстанци; – начину добијања и својствима
рукује супстанцама и сумпор(IV)-оксида, о његовом
комерцијалним производима у утицају на ниже организме и
складу с ознакама опасности, пигменте, о начину добијања и
упозорења и обавештења на својствима угљеник(IV)-оксида,
амбалажи, придржава се правила о његовој густини у односу на
о начину чувања производа и ваздух и својству да не
одлагању отпада; – наведе подржава горење. Посматрањем
загађујуће супстанце ваздуха, демонстрације огледа важно је
воде и земљишта и опише њихов да сазнају како се правилно
утицај на животну средину; – разблажује концентрована
критички процени последице сумпорна киселина.
људских активности које доводе Испитивање
до загађивања воде, земљишта и електропроводљивости
ваздуха; – објасни значај раствора киселина и амонијака
планирања и решавања проблема пружа прилику за утврђивање
заштите животне средине СОЛИ знања због којих јона раствори
неких супстанци имају кисела,
односно базна својства.
Препоручени број часова за
реализацију теме је 10 часова
Учење о начинима добијања

соли, физичким и хемијским
својствима соли требало би да
обухвати примену до тада
стечених знања (о киселинама и
базама, њиховим формулама и
називима) приликом писања
формула и назива неутралних
соли, као и хемијских једначина
реакција за добијање
неутралних соли. Добијање
киселих соли приказати на
примеру добијања натријум-
хидрогенкарбоната. Ученици
могу посматрати демонстрацију
реакције неутрализације,
написати формуле реактаната и
једног производа (вода), а онда
разматрати како се саставља
формула другог производа, тј.
формула соли. И у оквиру ове
теме ученици би требало да
пишу једначине дисоцијације у
води растворних соли и да ра-
Страна 138 – Број 11
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 15.
август 2019. зликују катјоне од
анјона. Ученици могу
посматрати демонстрацију
огледа у којем се добијају
хидроксиди оних метала чији
оксиди не реагују са водом (на
пример Fe(OH)3 ), као и
демонстрацију својства
киселина да реагују са солима
угљене киселине уз издвајање
угљеник(IV)-оксида и воде. И у
оквиру учења ове теме ученици
би требало да сазнају о
практичној примени различитих
соли, о својствима, добијању и
практичној примени кухињске
соли (на пример, за припремање
физиолошког раствора, као
конзерванс). Корелација са
наставом географије може се
остварити кроз разматрање како
својства калцијум-карбоната и
калцијум-хидрогенкарбоната
утичу на облик кречњачког
рељефа. Важно је да ученици
повезују стечено знање о
солима са саставом воде за пиће
и саставом минералних вода. На
крају обраде теме, кроз
различите примере
(обухватајући и оне обрађене у
првој и другој теми), важно је
да ученици уоче међусобну
повезаност класа неорганских
једињења и тако систематизују
знања о својствима оксида,
киселина, хидроксида и соли. У
ОРГАНСКА лабораторијској вежби IV
ЈЕДИЊЕЊА ученици могу да испитују
И ЊИХОВА растворљивост различитих соли
ОПШТА у води и да добијају соли
СВОЈСТВА таложењем (двоструком
изменом). При томе, за огледе
бирати супстанце којима се
најмање утиче на животну
средину. Препоручени број
часова за реализацију ове теме
је 8 часова.
Ова тема уводи ученике у нову

област хемије. У оквиру теме
ученици, на основу посматрања
демонстрационих огледа,
упоређују састав и својства
органских једињења, познатих
из свакодневног живота, и
претходно учених неорганских
УГЉОВОД једињења. Они сазнају о
ОНИЦИ великом броју органских
једињења и ту чињеницу
повезују са својствима атома
угљеника и начинима
међусобног повезивања.
Препознају потребу за
класификацијом органских
једињења и да се она може
извести на основу
функционалне групе у
молекулима. Препоручен број
часова за реализацију теме је 2
часа.
На почетку теме ученици се

могу информисати да су
угљоводоници састојци нафте и
земног гаса, и према томе,
извори енергије, чиме се истиче
практични значај ових
једињења. Састављање и
посматрање модела молекула
угљоводоника може помоћи
ученицима да пишу
молекулске, структурне и
рационалне структурне
формуле угљоводоника, и то
једноставних примера,
укључујући и именовање
изомера према IUPAC
номенклатури. Појам изомера
ученици би требало да повежу
са садржајем претходне теме о
могућим различитим начинима
међусобног повезивања атома
угљеника. Ученици уче о
физичким својствима засићених
и незасићених угљоводоника у
прегледу. Разлике у
реактивности алкана, алкена,
алкина и ароматичних
угљоводоника требало би да
повежу са разликама у
структури молекула ових
једињења. Упоређивање
хемијских реакција засићених и
незасићених угљоводоника
требало би да обухвати њихове
сличности (сагоревање) и
разлике (супституција,
адиција). Ученици би требало
да повежу хемијска својства
угљоводоника са практичном
применом ових једињења: –
сагоревање – употреба
угљоводоника као извора
енергије (земни и рафинеријски
гас, бензин, дизел гориво,
мазут); – реакције супституције
и адиције – од угљоводоника се
могу добити једињења
различите практичне намене
која, поред атома угљеника и
водоника, садрже и атоме
других елемената (на пример,
производња пластичних маса,
тефлона, фреона, боја,
инсектицида итд.). Ученици
треба да познају широку
примену угљоводоника, али и
мере опреза у њиховом
коришћењу, тј. последице које
имају на животну средину и
здравље људи. Од ученика се
очекује да пишу једноставније
једначине хемијских реакција
сагоревања угљоводоника, као
и реакција адиције водоника,
воде и брома на етен, пропен,
етин и пропин, и супституције
атома водоника у молекулу
метана. Такође, могу да
препознају и описују хемијске
реакције адиције и супституције
на основу написаних хемијских
једначина ових реакција.
Ученици могу учити да се у
реакцији полимеризације од
реактаната одређених својстава
(на пример, гасовито агрегатно
стање), добијају супстанце са
новим својствима (чврсто
агрегатно стање). И у овом
случају је важно да сазнају о
практичној примени различитих
полимера. О ароматичним
угљоводоницима, њиховој
реактивности и токсичности,
ОРГАНСКА ученици уче на информативном
ЈЕДИЊЕЊА нивоу. Учећи о дериватима
СА нафте, важно је да они уоче да
КИСЕОНИК су производи фракционе
ОМ дестилације (кондензације) и
даље смеше угљоводоника.
Кроз демонстрационе огледе
ученици треба да уоче разлику
између засићених и
незасићених угљоводоника,
њихову примену као горива, и
да су нафта и земни гас главни
извори угљоводоника у
природи. Састављање модела
молекула угљоводоника у
оквиру вежбе V, ученицима
може помоћи у савладавању
писања формула и именовања
угљоводоника. Препорука је да
они састављају моделе
молекула са највише шест
атома угљеника. Препоручен
број часова за реализацију ове
теме је 12 часова.
Ученици уочавају да су својства

органских једињења са истим
бројем атома угљеника у
молекулу различита у
зависности од присутне
функционалне групе. Они уче
именовање органских једињења
према функционалној групи и
повезују одређену
функционалну групу у
молекулу са својствима
једињења. Уз називе једињења
према IUPAC номенклатури,
ученици уче и тривијалне
називе представника органских
једињења са кисеоником.
Демонстрација добијања
етанола алкохолним врењем и
његово одвајање дестилацијом,
захтева време за извођење
огледа, о чему се мора водити
рачуна приликом планирања
часа. Ученици уче да су
карбонилна једињења
производи оксидације
одговарајућих алкохола, и о
практичном значају метанала
(формалдехида) и пропанона
(ацетона). Важно је да се
ученици информишу о штетном
физиолошком деловању
алкохола и о проблему
алкохолизма. У корелацији са
наставом биологије, ученици
могу самостално, из различитих
БИОЛОШК извора, да прикупљају
И ВАЖНА информације о утицају
ОРГАНСКА алкохола на организам. Током
ЈЕДИЊЕЊА обраде наставних садржаја о
карбоксилним киселинама,
ученици уочавају сличности и
разлике у својствима
неорганских и органских
киселина. Поред примене у
свакодневном животу, потребно
је да сазнају о важности
органских једињења са
кисеоником као индустријских
сировина. У оквиру
лабораторијске вежбе VI
ученици испитују својства
органских једињења с
кисеоником. Упоређују
растворљивост алкохола и
карбоксилних киселина са
различитим бројем атома
угљеника у молекулу у води и
неполарном растварачу.
Упоређују својства њима
познатих киселина (сирћетне и
лимунске), са својствима, на
пример, разблажене
хлороводоничне киселине.
Препоручени број часова за
реализацију ове теме је 8.
У оквиру теме ученици сазнају

о саставу, структури,
својствима и значају масти и
уља, угљених хидрата,
протеина и витамина. Од
ученика се не очекује да пишу
структурне формуле
триацилглицерола, већ да
описују и објашњавају својства
ових једињења, и њихових
смеша, да наводе биолошки и
технички значај масти и уља, и
примену ових једињења као
сировина или полупроизвода у
даљој хемијској преради (на
пример, добијање маргарина из
уља и производња сапуна).
Ученици могу да припреме есеј
о енергетској улози масти и уља
у живим бићима, значају
правилне исхране, и значају
незасићених масних киселина у
исхрани. На основу хемијске
једначине процеса фотосинтезе,
ученици могу да уоче да од
једноставних неорганских
молекула, угљеник(IV)-оксида
и воде, под одређеним
условима, настају сложени
молекули органског једињења
(глукозе). Они би требало да
грађење полисахарида сагледају
као начин да се енергија
складишти, да опишу скроб и
целулозу као природне
полимере, изграђене
различитим повезивањем истих
моносахаридних јединица и да
познају градив-15. август 2019.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број
11 – Страна 139 ну и заштитну
улогу целулозе у биљкама. На
примерима скроба и целулозе
ученици могу да уоче како
разлика у структури доводи до
разлике у својствима. Важно је
да они познају заступљеност
угљених хидрата у природи и
њихову примену у
свакодневном животу: сахарозе
у прехрамбеној индустрији,
скроба у прехрамбеној и
фармацеутској индустрији,
памука и целулозе у текстилној
индустрији. На примеру
сахарозе и инвертног шећера
ученици могу обновити разлику
између једињења и смеша, а на
примеру кристализације меда,
кристализацију презасићеног
раствора. Ученици уче о амино-
киселинама као једињењима
која у свом молекулу садрже
две функционалне групе:
карбоксилну и амино групу, и о
настајању пептидне везе, као
функционалне групе
полипептида и протеина, у
реакцији амино групе једне
ЗАШТИТА амино-киселине са
ЖИВОТНЕ карбоксилном групом друге
СРЕДИНЕ И амино-киселине. Важно је да
ЗЕЛЕНА познају значење појмова:
ХЕМИЈА амино-киселина, α-амино-
киселина, протеинска амино-
киселина и есенцијалне амино-
киселине, као и да познају
биолошки значај протеина,
њихову градивну и каталитичку
функцију у организму. На
основу огледа ученици би
требало да уоче да под дејством
топлоте и киселина долази до
денатурације протеина. У
оквиру теме треба да науче да
се исхраном уноси шест
главних врста супстанци
неопходних људском организму
(протеини, угљени хидрати,
масти и уља, витамини,
минерали и вода), о важности
правилне исхране, као и о
поремећајима исхране.
Лабораторијска вежба VII:
ученици испитују
растворљивост масти и уља у
води и неполарном растварачу,
на пример, хексану,
растворљивост представника,
моносахарида, дисахарида и
полисахарида у води. Учећи о
начину доказивања скроба,
испитују у којим намирницама
је скроб заступљен. За
денатурацију протеина ученици
примењују методе које се
користе у кулинарству (кување,
таложење протеина киселинама
и сл.). Препоручени број часова
за реализацију ове теме је 12.
У оквиру теме ученици сазнају

да развој производа и процеса
хемијске индустрије, поред
доприноса побољшању
квалитета живота, може имати
и штетно дејство на животну
средину и здравље животиња и
људи. Требало би да на основу
својстава супстанци размaтрају
њихов утицај на околину и
жива бића, идентификују
главне неорганске и органске
загађујуће супстанце ваздуха,
воде и земљишта и начине како
оне доспевају у животну
средину. Важно је да ученици
сагледају значај руковања
супстанцама и комерцијалним
производима у складу са
ознакама на амбалажи, као и
правила о начину чувања
производа и одлагања отпада.
Такође би требало да ученици
сагледају проблем
нагомилавања отпада и значај
рециклаже. У оквиру ове теме
ученици сазнају о принципима
зелене хемије као одрживе
хемије, чији је циљ
прилагођавање хемијских
производа и процеса очувању
животне средине и здравља
људи. Требало би да ученици
дискутују начине за превенцију
загађења животне средине,
смањење количине отпада и
коришћење обновљивих извора
сировина и енергије. Ова тема
се може реализовати кроз
активности у оквиру
различитих мини пројеката,
које ће ученици радити у току
школске године, и презентовати
након реализације сваког
пројекта. Препоручени број
часова за реализацију ове теме
је 6.

8. Разред
ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ
САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
ЗАДАЦИ
Циљ наставе – процени значај ЖИВОТНО И - У области Животно и радно
Техничког и електротехнике, РАДНО окружење обрађују се садржаји
првенствено везани за електротехнику,
информатичког рачунарства и ОКРУЖЕЊЕ рачунарство и мехатронику. Уз помоћ
образовања у осмом мехатронике у различитих медија потребно је, у
разреду јесте да се животном и радном најкраћим цртама,
приказати развој ових грана технике као
осигура да сви окружењу; и њихову међусобну повезаност. Путем
ученици стекну – анализира примера навести ученике да анализирају
базичну опасности од утицај
развоја наведених области на савремен
језичку,техничку и неправилног начин живота. Указати на
информатичку коришћења доприносе српских научника у развоју
писменост и да електричних електротехнике и телекомуникација.
Правилну употребу електричних
напредују ка апарата и уређаја и апарата и уређаја у
реализацији познаје поступке домаћинству треба представити
одговарајућих пружања прве ученицима што је могуће више на
практичним примерима користећи
Стандарада помоћи; доступна наставна средства и
образовних – образложи важност мултимедије, са посебним акцентом на
постигнућа,да се енергетске уштеду енергије. Објаснити разреде
енергетске ефикасности електричних
оспособе да решавају ефикасности уређаја на основу
проблеме и задатке у електричних уређаја којих ученик може извршити поређење
новим и непознатим у домаћинству; електричних уређаја према ефикасности.
Навести значај примене енергетски
ситуацијама,да – повеже професије ефикасних
изразе и образложе (занимања) у области уређаја са аспекта екологије и
своје мишљење и електротехнике и економије. Посебно анализирати
могуће опасности које се могу десити
дискутују са мехатронике са приликом коришћења електричних
другима,развију сопственим апарата и уређаја и евентуалне
мотивисаност за интересовањима; последице у случају непридржавања
упутстава за њихово коришћење.
учење и – упореди Навести поступке
заинтересованост за карактеристике деловања приликом струјног удара. За
избор наставка школовања
предметне електричних и и будућег занимања потребно је навести
садржаје,као и да се хибридних ученицима значај занимања из области
упознају са саобраћајних електротехнике са примерима из свог
животног
техничко- средстава са окружења.
технолошки конвенционалним; Препоручени број часова за реализацију
развијеним – разуме значај ове области је 6.
окружењем,развију електричних и
техничко електронских уређаја САОБРАЋАЈ Саобраћај
Преглед карактеристика класичних
мишљење,техничку у саобраћајних средстава
културу,радне саобраћајним треба заокружити електронским
подсистемима, као и конструкцијама и
вештине и културу средствима; функцијама средстава на електрични
рада. – користи доступне погон и хибридних
телекомуникационе возила. Препоручује се да ученици
самостално, путем доступних
уређаје и сервисе; извора знања, истраже предности и
– класификује недостатке возила на електрични и
компоненте ИКТ хибридни погон и упореде их са
конвенционалним возилима. У ову
уређаја према сврху могуће је користити различите
намени; наставне методе
– процени значај (методу пројектне наставе, проблемску,
истраживачки рад).
управљања Путем мултимедија приказати
процесима и електрични и електронски систем код
уређајима помоћу саобраћајних средстава (путничка
возила, мопеди). Елементе система
ИКТ; (уређаје за производњу и акумулацију
– црта електричне електричне
шеме правилно енергије, електропокретач, уређај за
паљење радне смеше, уређаје
користећи симболе; за сигнализацију) повезати са
– користи софтвере за претходним знањем ученика о
симулацију рада погонским машинама (моторима).
Посебно обратити пажњу на намену
електричних кола; електронских уређаја (електронско
– састави убризгавање, сензори за
електромеханички кретање..) Осврнути се и на потребу
исправности ових уређаја за
модел и управља безбедно учествовање у саобраћају.
њиме помоћу Преношење података на даљину чини
интерфејса; посебан сегмент саобраћаја. Потребно је
ученицима приближити
– објасни систем телекомуникациону
производње, технологију и указати на убрзани развој
трансформације и телекомуникационих система и њихов
утицај на живот. У овом сегменту
преноса обрадити пренос
електричне енергије; информација путем аудиовизуелних
– анализира значај средстава (радио и телевизија), мобилне
телефоније, GPS система, рачунарских и
коришћења бежичних
обновљивих извора мрежа. Према могућностима и опреми, у
електричне овом делу искористити
доступне уређаје (мобилне телефоне,
енергије; таблете, рачунаре) и практично
– разликује елементе остварити међусобну комуникацију
кућне електричне путем њих, користећи
интернет сервисе (електронску пошту,
инсталације; видео конференције, кратке
– повеже електрично поруке) или мобилне апликације (Viber,
и/или електронско WhatsApp).
коло према задатој ове области је 6.
шеми; - Упознати ученике са основним
– користи симболима и ознакама које се
користе у електричним шемама и
мултиметар; оспособити их за њихово цртање.
– анализира Приликом реализације ове активности
карактеристике користити једноставне
шеме. Демонстрирати рад са софтвером
електричних машина за симулацију рада електричних кола
и повезује их са примереним узрасту и предзнањима
њиховом употребом; ученика. Креирати вежбу у оквиру које
ученици цртају електричну шему и
– класификује користе рачунарску симулацију за
електронске приказ њеног функционисања.
компоненте на основу Уколико материјално-техничке
могућности дозвољавају, ученици
намене; потом састављају електричну шему на
– аргументује значај радном столу и демонстрирају њен рад.
рециклаже Можете користити аналогне и дигиталне
компоненте.
електронских Осмислити вежбе у којима ће ученици
компоненти; саставити и управљати
– самостално/тимски електромеханичким моделима
користећи ИКТ и интерфејс.
истражује и Сложеност модела прилагодити
осмишљава пројекат; условима и опреми са којом школа
– креира располаже. Комбиновати знања и
документацију, ТЕХНИЧКА вештине из програмирања
која ученици поседују са појашњењем
развије и представи И функција и начина рада појединих
бизнис план ДИГИТАЛНА елемената модела. Уколико ученици
производа; ПИСМЕНОС раде са различитим
моделима предвидети време за
– састави производ Т представљање појединачних решења у
према осмишљеном одељењу.
У најкраћим цртама упознати ученике са
решењу; могућностима управљања процесима и
– састави и управља стварима на даљину помоћу ИКТ-а
једноставним (Internet of
Things – интернет ствари).
школским роботом Оспособити ученике да правилно читају
или и тумаче карактеристике компоненти
мехатроничким ИКТ уређаја. Демонстрирати њихов
изглед и
моделом; рад у складу са условима у школи.
– представи решење Осмислити активности у којима
готовог ученици самостално или групно
учествују са циљем истраживања
производа/модела; карактеристика нпр. рачунарских
– процењује свој рад компоненти потребних за
и рад других и реализацију одређеног захтева/посла
(играње одређене игре, рад
предлаже унапређење са одређеним софтвером и сл.). У
реализованог оквиру ове активности предвидети
пројекта. коришћење интернета и
креирање/обликовање спецификације
опреме од стране ученика поштујући
основе пословне комуникације и e-
коресподенције.
Препоручен број часова за реализацију
РЕСУРСИ И Ресурси и производња
На почетку изучавања ове области
ПРОИЗВОДЊ упознати ученике, на информативном
А нивоу, са електроенергетским системом
наше земље. Шта га чини, које су
потребе за електричном енергијом, а
који потенцијали за призводњу којима
располажемо.
Производњу, трансформацију и пренос
електричне енергије
објаснити уз помоћ мултимедије. У
најкраћим цртама објаснити
хидроелектране, термоелектране и
нуклеарне електране, значај
трансформисања електричне енергије у
трансформаторским станицама, као и
пренос електричне енергије
далеководима и нисконапонском
електричном мрежом, од произвођача до
потрошача.
Садржаје у овој области, који су
директно везани за живот и
дело нашег научника Николе Тесле,
увек посебно истаћи и нагласити.
Када је у питању производња
електричне енергије, део садржаја
посветити обновљивим изворима
електричне енергије. Ту
се пре свега мисли на: соларне
електране, ветроелектране
(аероелектране), геотермалне електране,
електране на биомасу, мини
хидроелектране и постројења за
сагоревање комуналног отпада. Ове
садржаје реализовати уз помоћ
одговарајуће мултимедије. Са
ученицима анализирати значај и
предности производње и коришћења
обновљивих извора електричне енергија
са аспекта заштите животне средине.
Уз помоћ узорака електроинсталационог
материјала, као очигледног наставног
средства, или цртежа и мултимедије,
објаснити
ученицима својства и примену
елетроинсталационог материјала
(проводници, изолатори, инсталационе
цеви и кутије, сијалична
грла и сијалице, прекидачи, утичнице,
утикачи, осигурачи, електрично бројило,
уклопни сат).
Уз помоћ одговарајућих шема и узорака
склопљених струјних кола, објаснити
ученицима, основна струјна кола кућне
електричне инсталације (струјно коло
прикључнице са уземљењем,
сијалице са једнополним, серијским и
наизменичним прекидачем).
Тражити од ученика да у свесци
нацртају шеме поменутих струјних кола.
Објаснити ученицима упрошћену шему
и главне карактеристике трофазне
електричне инсталације. При
објашњавању користити електричну
шему трофазне струје приказану на
основи једног мањег стана.
Упознавање електроинсталационог
материјала и прибора
најефикасније се може остварити
применом у различитим конструкцијама
струјних кола. На основу стечених
теоријских знања
ученици, уз помоћ наставника,
практично састављају струјна кола
кућне електричне инсталације (струјно
коло сијалице са једнопол
ним, серијским и наизменичним
прекидачем...). Спајање елемената
струјних кола вршити уз помоћ пинова
на монтажним испитним плочама или
лемљењем. Уколико се определите за
лемљење,
ученицима демонстрирати правилну и
безбедну употребу електричне
лемилице. Водити рачуна да се
симулација струјних кола
ради само са напонима до 24 V.
Искористити практичан рад ученика за
демонстрацију рада
универзалним мерним инструментом
(мултиметром). При практичном раду
ученици треба да користе мултиметар за
мерење
електричних величина.
У овом делу области може се са
ученицима урадити симулација струјних
кола уз помоћ бесплатних рачунарских
програма намењених за ту сврху.
У најкраћим цртама упознати ученике са
електричним машинама једносмерне и
наизменичне струје, врстама и главним
деловима. Излагање поткрепити
моделима електромотора.
Упознавање ученика са
електротехничким апаратима и
уређајима у домаћинству урадити уз
помоћ мултимедије, слика или
модела (пресека појединих кућних
апарата и уређаја). Објаснити
главне делове, принцип рада и начин
одржавања најкоришћенијих
електротермичких (решо, штедњак,
пегла, грејалице, бојлер ...),
електромеханички (усисивач, миксер,
соковник, фрижидер, замрзивач, клима
уређај ...) и комбинованих апарата и
уређаја (фен за
косу, ТА пећ, машина за прање веша,
машина за прање судова ...).
Овај део наставне области се може
искористити за израду мултимедијалне
презентације, тако што ће сваки ученик
на истој приказати и презентовати по
један уређај у домаћинству.
У оквиру електронике, кроз примере
практичне примене,
упознати ученике са основама на којима
се заснива рад дигиталне
технологије. Уз практични приказ,
упознати ученике са основним
електронским елементима (отпорници,
кондензатори, завојнице, диоде,
транзистори, интегрисана кола ...).
Најавити коришћење електронских
елемената у оквиру практичног рада у
следећој
области Конструкторско моделовање.
На крају ове области упознати ученике
са могућношћу и значајем рециклаже
електронских компоненти са еколошког
и економског аспекта.
Ову област реализовати у тесној
корелацији са наставним
садржајима физике, посебно са аспекта
закона електротехнике на
којима су засновани разни уређаји на
електротермичком, електромеханичком
дејству електричне струје.
Препоручен број часова за реализацију
8. разред
Циљ-ЦиључењапредметаФизичко и здравственоваспитањеједаученикунапређујефизичкеспособности,
моторичкевештине и знањаизобластифизичке и здравственекултуре, радиочувањаздравља и применеправилног
и редовногфизичкогвежбања у савременимусловимаживота и рада.
Годишњифондчасова-102 часа
НАЧИН ОСТВАРЕНОСТИ
Циљ Исходи
НАСТАВНЕ ТЕМА
– одабере и примени ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ Вежбе за развој снаге.
комплексе простих и Вежбе за развој покретљивости.
општеприпремних Вежбе за развој аеробне
вежби одговарајућег издржљивости. Вежбе за развој
обима и интензитета у брзине. Вежбе за развој
вежбању; – користи координације. Примена националне
научене вежбе у батерије тестова за праћење
Циључењапредмет
спорту, рекреацији и физичког развоја и моторичких
аФизичко и
другим ситуацијама; – способности
здравственоваспит
упоређује и анализира
ањеједаученикунап
сопствене резултате
ређујефизичкеспос
са тестирања са
обности,
референтним
моторичкевештине
вредностима; –
и
примени усвојене
знањаизобластифиз
технике кретања у
ичке и
игри, спорту и другим
здравственекултур
е,
ситуацијама; –
радиочувањаздрав
примени атлетске
ља и
дисциплине у складу
применеправилног
са правилима; –
и
развија своје физичке
редовногфизичкогв
ежбања у
применом вежбања из
савременимуслови
атлетике; – одржава
маживота и рада.
кретањима, изводи
ротације тела; –
примени вежбања из
гимнастике за развој
физичких
способности;
Циључењапредмет – изведе елементе МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ СПОРТ Атлетика
аФизичко и усвојених тимских и И СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ Истрајно трчање Спринтерско
здравственоваспит спортских игара; – трчање. Штафетно трчање Скок
ањеједаученикунап примени основна удаљ. Бацања кугле. Скок увис
ређујефизичкеспос правила тимских и (леђна техника). Бацање „вортекс-
обности, спортских игара; – а“. Четворобој
моторичкевештине користи усвојене Спортска гимнастика
и елементе технике у Основни садржаји: Вежбе и
знањаизобластифиз спортским играма; – комбинације вежби
ичке и примени основне карактеристичних за поједине
здравственекултур тактичке елемете; – справе: Тло Прескок Трамполина
е, учествује на унутар Вратило Двовисински разбој
радиочувањаздрав одељенским Паралелни разбој Кругови Коњ са
ља и такмичењима; – хватаљкама Греда Проширени
применеправилног изведе кретања у садржаји: На тлу и справама
и различитом ритму; – сложеније вежбе и комбинације
редовногфизичкогв игра народно коло; – вежби
ежбања у изведе основне кораке Тимске и спортске игре
савременимуслови плеса из народне Футсал: Елементи технике и
маживота и рада. традиције других тактике. Игра уз примену правила
култура; – изведе Рукомет: Елементи технике и
вежбе и саставе уз тактике. Игра уз примену правила.
музичку пратњу; – Кошарка: Елементи технике и
плива техником тактике. Игра уз примену правила.
краула и леђног Одбојка: Елементи технике и
краула и прсном тактике. Игра уз примену правила.
техником; – преплива Активност по избору
најмање 50m; – Плес и ритимика
процени своје Вежбе са вијачом. Вежбе са
способности и обручем. Народно коло „Моравац“.
вештине у води; – Народно коло из краја у којем се
скочи у воду на ноге и школа налази. Енглески валцер.
на главу; – рони у Пливање и Ватерполо
дужину у складу са Пливање Техника крауле, леђног
својим могућностима; краула и прсног пливања.
– поштује правила Одржавање на води на разне
понашања у води, и начине и самопомоћ. Роњење у
око водене средине; – дужину 10–15m. Скокови на ноге и
уочи ризичне главу. Мешовито пливање. Игре у
ситуације у води и води. Помоћ другима у води
око ње; – вреднује Ватерполо Пливање са лоптом.
утицај примењених Хватање и додавање. Основни
вежби на организам – елементи тактике и игра. Полигони
одреди ниво Полигон у складу са реализованим
сопствене дневне моторичким садржајима. Полигон
физичке активноси; – са препрекама
користи вежбе ради
побољшања својих
физичких
способности; –
предвиди елиминише
последице недовољне
физичке активности; –
примени мере
безбедности у
вежбању у школи и
ван ње; – одговорно
се односи према
реквизитима; –
примени и поштује
правила игара у
складу са етичким
нормама; –
примерено се понаша
као учесник или
посматрач на
такмичењима; –
решава конфликте на
друштвено
прихватљив начин; –
користи различите
изворе информација
за упознавање са
облицима физичких и
спортско-
рекреативних
активности; –
прихвати победу и
пораз; – процени
вредност различитих
спортова без обзира
на лично
интересовање; –
моторичке вештине у
ванредним
вреднује лепоту
покрета у физичком
вежбању и спорту; –
подстиче породицу на
редовно вежбање; –
повеже врсте вежби,
игара и спорта са
њиховим утицајем на
здравље; – планира
дневни ритам рада,
исхране и одмора у
складу са својим
потребама; –
разликује здраве од
нездравих облика
исхране – правилно
користи додатке
исхрани; – примењује
хигијенске мере у
вежбању; – правилно
реагује и пружи
основну прву помоћ
приликом повреда; –
чува животну средину
током вежбања; –
анализира штетне
последице
конзумирања дувана,
алкохола, штетних
енергетских напитака
и психоактивних
супстанци
Циључењапредмет – изведе елементе ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА Физичко вежбање и спорт
аФизичко и усвојених тимских и КУЛТУРА Подела моторичких способности.
здравственоваспит спортских игара; – Функција срчано-дисајног система.
ањеједаученикунап примени основна Основна правила и тактика
ређујефизичкеспос правила тимских и спортских игара. Понашање на
обности, спортских игара; – такмичењима и спортским
моторичкевештине користи усвојене манифестацијама. Чување и
и елементе технике у одржавање простора, справа и
знањаизобластифиз спортским играма; – реквизита који се користе у
ичке и примени основне вежбању. Превенција насиља у
здравственекултур тактичке елемете; – физичком васпитању и спорту.
е, учествује на унутар Решавање спорних ситуација.
радиочувањаздрав одељенским Коришћење писаних и
ља и такмичењима; – електронских извора информација
применеправилног изведе кретања у из области физчког васпитања и
и различитом ритму; – спорта. Вежбање у функцији
редовногфизичкогв игра народно коло; – сналажења у ванредним
ежбања у изведе основне кораке ситуацијама. Значај и улога
савременимуслови плеса из народне физичког вежбања за
маживота и рада. традиције других професионална занимања у спорту,
култура; – изведе образовању, здравству, војсци,
вежбе и саставе уз полицији и другим занимањима.
музичку пратњу; – Структура физичке културе
плива техником (физичко васпитање, спорт и
краула и леђног рекреација).
краула и прсном Здравствено васпитање
техником; – преплива Утицај различитих вежбања на
најмање 50m; – кардио-респираторни систем,
процени своје скелетно-мишићни и организам
способности и уопште. Здравствено-хигијенске
вештине у води; – мере пре и после вежбања. Значај
скочи у воду на ноге и правилне исхране. Енергетски
на главу; – рони у напици и њихова штетност. Прва
дужину у складу са помоћ након површинских повреда,
својим могућностима; уганућа у прелома. Значај вежбања
– поштује правила у природи. Чување околине при
понашања у води, и вежбању. Последице конзумирања
око водене средине; – дувана и алкохола и психоактивних
уочи ризичне супстанци Правилно конзумирање
ситуације у води и додатака исхрани. Мере заштите
око ње; – вреднује репродуктивног здравља у процесу
утицај примењених вежбања
вежби на организам –
одреди ниво
сопствене дневне
физичке активноси; –
користи вежбе ради
побољшања својих
физичких
способности; –
предвиди елиминише
последице недовољне
физичке активности; –
примени мере
безбедности у
вежбању у школи и
ван ње; – одговорно
се односи према
реквизитима; –
примени и поштује
правила игара у
складу са етичким
нормама; –
примерено се понаша
као учесник или
посматрач на
такмичењима; –
решава конфликте на
друштвено
прихватљив начин; –
користи различите
изворе информација
за упознавање са
облицима физичких и
спортско-
рекреативних
активности; –
прихвати победу и
пораз; – процени
вредност различитих
спортова без обзира
на лично
интересовање; –
моторичке вештине у
ванредним
вреднује лепоту
покрета у физичком
вежбању и спорту; –
подстиче породицу на
редовно вежбање; –
повеже врсте вежби,
игара и спорта са
њиховим утицајем на
здравље; – планира
дневни ритам рада,
исхране и одмора у
складу са својим
потребама; –
разликује здраве од
нездравих облика
исхране – правилно
користи додатке
исхрани; – примењује
хигијенске мере у
вежбању; – правилно
реагује и пружи
основну прву помоћ
приликом повреда; –
чува животну средину
током вежбања; –
анализира штетне
последице
конзумирања дувана,
алкохола, штетних
енергетских напитака
и психоактивних
супстанци

8. Разред
ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ НАЧИНИ

САДРЖАЈИ
Циљ учења Информатике Пре преласка на опис програма за
табеларна израчунавања поновити
и рачунарства је укратко са ученицима значење
оспособљавање ученика појмова: податак, ин-формација и
за управљање информатика (са нагласком на
информацијама, безбедну примени и значају по-датака и
информација у савременом
комуникацију у друштву, не инсистирајући на
дигиталном окружењу, прецизним дефиницијама).
креирање дигиталних Дискутовати о могућим начинима
садржаја и рачунарских – унесе и мења податке у при-купљања података (из
табели;– разликује типове постојеће документације,
програма за решавање анкетирањем, при-купљањем
података у ћелијама табеле;–
различитих проблема у сортира и филтрира податке отворених података...), обраде
друштву које се развојем по задатом критеријуму;– прикупљених података,
дигиталних технологија користи формуле за представљања података
(подсећањем на раније уведене
брзо мења израчунавање статистика;–
примене та-бела у склопу
представи визуелно податке ИКТ
текстуалних докумената и
на oдговарајући начин;– презентација са табелама) и
примени основне функције преношења информација уз помоћ
форматирања табеле, сачува је дигиталних уређаја у савреме-ном
у пдф формату и одштампа;– друштву. Описати значење појма
приступи дељеном документу, аутоматске обраде података и
коментарише и врши измене укратко описати различите
унутар дељеног документа; могућности аутоматске обраде
података.
Циљ учења Информатике – разуме потенцијалне ризике ДИГИТАЛНА Отворити наставну тему
дељења личних података ПИСМЕНОСТ разговором са ученицима чији је
и рачунарства је
путем интернета, поготову циљ да осигура њихово разумевање
оспособљавање ученика личних података деце;– природе личних података и начина
за управљање разуме везу између ризика на на које се они деле и
информацијама, безбедну интернету и кршења права;– злоупотребљавају у дигиталном
окру-жењу. Право на заштиту
комуникацију у објасни појам „отворени
личних података и приватности
дигиталном окружењу, подаци”; – успостави везу
јесте једно од основних људских
креирање дигиталних између отварања података и
права које је, наглим развојем
стварања услова за развој диги-талне технологије и
садржаја и рачунарских иновација и привредних грана интернета, озбиљно доведено у
програма за решавање за које су доступни отворени питање. У ери великих података,
различитих проблема у подаци; лични подаци третирају се као
„нова нафта“. Наставник треба да
друштву које се развојем упозна ученике како се користе
дигиталних технологија подаци које о корисницима
брзо ме интернета, њиховим активностима
и понашању, при-купљају
претраживачи интернет страница,
саме интернет страни-це и
друштвене мреже. Посебну пажњу
треба посветити креирању личног
профила ученика на интернету,
било да је у питању играње видео-
игара, друштвене мреже или веб-
сајтови за учење. Наставник треба
да упозна ученике и са правима
детета про-писаним Конвенцијом о
правима детета и појасни да се она
одно-се и на дигитално окружење.
Уместо питања да ли права детета
важе и у дигиталном свету,
стручњаци су покренули друго
пита-ње: како осигурати пуно
поштовање права детета у
дигиталном свету. С обзиром на то
да је Конвенција о правима детета
најва-жнији међународни документ
којим се штите права детета,
настав-ник посебно треба да упозна
ученике са члановима 2, 16, 17, 19,
34 и 35. Конвенције, стављајући их
у контекст ризика и кршења права
деце на интернету (изложеност
дигиталном насиљу; говор мржње,
стереотипу, предрасуде;
изложеност непримереним
садржајима; злоупотреба личних
података и идентитета).Наставник
треба да подстакне ученике да
идентификују на-чине на које
одрасли својим понашањем у
дигиталном окружењу крше право
детета на приватност, као и да им
помогне да разумеју улогу
одраслих (родитеља, наставника,
креатора интернет садр-жаја и
јавних политика) у заштити
њихових права у дигиталном
окружењу. Препознавање узрасних
ограничења за коришћење ра-
зличитих сервиса на интернету
такође је од виталног значаја за
осигурање безбедности ученика у
дигиталном простору.Наставник
упознаје ученике са начинима
сакупљања и обра-де података.
Предочава ученицима везу између
грађанских права и обраде
података, као и да Република
Србија има институцију
Повереника за информације од
јавног значаја и заштиту подата-ка
о личности. Уводи појам отворени
подаци и појашњава начи-не
проналажења, приступања и
преузимања са нагласком да треба
наводити извор са кога су преузети,
приликом коришћења ових
података. Посебну пажњу
наставник треба да посвети
објашњењу везе између отварања
података и генерисања нових
радних места,
Циљ учења Информатике и – успостави везу између РАЧУНАРСТВО Осим у програмима за табеларна
рачунарства је оспособљавање отварања података и стварања израчунавања анализу по-датака
ученика за управљање услова за развој иновација и могуће је вршити и у
информацијама, безбедну привредних грана за које су специјализованим програмским
комуникацију у дигиталном доступни отворени подаци;– јези-цима и окружењима. У
окружењу, креирање унесе серију (низ) података;– данашње време најпопуларнија
дигиталних садржаја и изврши једноставне анализе окружења тог типа су
Jupyther/Python, R studio и Matlab
рачунарских програма за низа података (израчуна збир,
тј. Octave. Овај при-ступ анализи
решавање различитих просек, проценте, ...);–
података често не одмењује него
проблема у друштву које се графички представи низове допуњује програме за табеларна
развојем дигиталних података (у облику линијског,
технологија брзо мења стубичастог или секторског израчунавања. Подаци се из
дијаграма);– унесе табеларне информационих система и
податке или их учита из репозиторијума отворених
локалних датотека и сними података често могу добити у
их;– изврши основне анализе форма-тима програма за табеларна
и обраде табеларних података израчунавања. Програми за
(по врстама и по колонама, табеларна израчунавања су веома
погодни за преглед тих података и
сортирање, филтрирање, ...);–
могу се веома једноставно
изврши анализе које укључују
користити за унос, измену и
статистике по групама; једноставније об-раде података. Са
друге стране, обрада података из
програмских језика доноси
одређене предности и нове
квалитете.– Једна од важних
предности је то што је сваки
поступак об-раде података
експлицитно записан и лако га је
поделити са дру-гима у
текстуалном облику (није потребно
објашњавати шта је потребно
урадити кроз кориснички
интерфејс апликације). Разу-
мевање смисла добијених
статистика много је једноставније
када се гледа експлицитно описани
алгоритам који их описује, него
када је поступак израчунавања
раштркан кроз ћелије табеле (а у
неким случајевима, попут
сортирања, потпуно сакривен).–
Лако је пронаћи готова решења и
прилагодити их нашим по-требама
(модификацијом и проширивањем
преузетих скриптова).– Примена
постојећих анализа на нове податке
постаје веома једноставна, јер
скриптови који описују поступак
остају неизме-њени и само је
потребно изменити назив датотеке
у којој се пода-ци налазе. На
пример, ако желимо да израчунамо
просечни број изостанака за 10
најбољих ученика у одељењу у
програм за табе-ларна
израчунавања бисмо увезли
податке из електронског днев-ника,
затим бисмо их сортирали по
просечној оцени опадајуће и онда
бисмо у неку ћелију унели
формулу у којој би се израчунавао
просечан број изостанака првих 20
врста тако сортиране табеле. Ако
бисмо исту анализу хтели да
урадимо за неко друго одељење
или за исто време у наредном
полугодишту, исти низ акција (увоз
података у табелу, сортирање,
додавање формуле за просечан број
изостанака) бисмо морали да
поновимо и у другој табели. Са
дру-ге стране, та анализа се може
описати веома једноставним скрип-
том који се затим може применити
на било које одељење (једно-
ставном изменом имена датотеке у
којој се подаци о том одељењу
налазе) или на ажурирану табелу за
подацима (једноставним по-новним
покретањем скрипта).
Циљ учења Информатике и – сарађује са осталим ПРОЈЕКТНИ ЗАДАЦИ Десет часова током године
рачунарства је оспособљавање члановима групе у свим предвиђено је за израду и евалуа-
ученика за управљање фазама пројектног задатка; – цију пројектних задатака.
информацијама, безбедну сараднички осмисли и Наставник може да одабере како ће
комуникацију у дигиталном спроведе фазе пројектног тих 10 часова распоредити током
окружењу, креирање задатка; – самовреднује своју школске године (на пример, могуће
дигиталних садржаја и улогу у оквиру пројектног је свих 10 часова реализовати на
самом крају школске године, а
рачунарских програма за задатка/тима;– креира
могуће је 6 часа реализовати на
решавање различитих рачунарске програме који
крају првог, а 4 часа на крају дру-
проблема у друштву које се доприносе решавању гог полугодишта).Наставник
развојем дигиталних пројектног задатка;– поставља дефинише неколико тема
технологија брзо мења. резултат свог рада на пројектних задатака које погодују
Интернет ради дељења са развијању међупредметних
другима уз помоћ компетенција, подстичу ини-
наставника;– вреднује своју цијативу и креативност,
улогу у групи при изради функционализују раније стечена
пројектног задатка и знања, као и формирање
активности за које је био вредносних ставова ученика. И у
задужен. овом разреду, пројектни задаци
подразумевају корелацију и
сарадњу са настав-ницима осталих
предмета. Теме треба да буду што
ближе реалном животу и
релевантне за ученике. Приликом
дефинисања тема про-јектних
задатака, наставник може да се
ослони и на пројекте који су
реализовани претходне школске
године и пројектне теме пове-же са
утврђивањем и евалуацијом
њихових резултата.Ослањајући се
на праксу утврђену у претходна
три разреда, наставник реализацију
пројектног задатка у највећој мери
препу-шта ученицима. Ученици
бирају једну од понуђених тема, а
затим, у оквиру својих тимова,
самостално планирају фазе
реализације, у складу са
расположивим временом,
ресурсима и сложеношћу одабране
теме. Наставник има улогу ментора
– он прати и благо усмерава
ученике док пролазе кроз све фазе
рада на пројектном за-датку, при
чему наставник подстиче ученике
да темељно осмисле сваки од
корака, дискусију у оквиру тимова
и сараднички долазе до решења.
Циљ наставника је да, током
реализације пројектних задатака,
креира образовно окружење које
погодује развијању и неговању:
поступности, повезивања и
изградње сопствених стра-тегија
учења, вршњачког учења,
вредновања и самовредновања
постигнућа.На крају пројеката,
ученици треба да сумирају
резултате и изведу закључке.
Пожељно је да се главни закључци
визуелно прикажу, у форми
инфографика и презентују
наставнику, осталим ученицима,
али и ширем аудиторијуму (могу се
поставити на ин-тернет, приказати
родитељима, ...). Најбоље би било
да наставник унапред припреми
туторијале за израду инфографика
и подстакне ученике да их изуче
код куће, а да у школи примене
приказане тех-нике.У наставку су
предлози пројектних задатака за
тему анализе података која је
заступљена у осмом разреду кроз
све три области (ИКТ, Дигитална
писменост и Рачунарство). Поред
ове, настав-ник може ученицима
понудити одређени број пројектних
задатака на тему Управљање
дигиталним уређајима. При
дефинисању теме пројеката
наставник може да се ослони на
предлоге дате у настав-ку или да у
складу са њима предложи нове
теме.
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА КАТОЛИЧКУ ВЕРОНАУКУ -8.РАЗРЕД
Циљ исходи Наставни садржаји Начин оств. програма
• Боље упознати себе • да схвати пубертет I. УПОЗНАЈМО И - Излагање,
и друге, те развијати као важног ИЗГРАДИМО НАШ приповиједање
дух заједништва, пријелазног раздобља ЖИВОТ - Примјери из
служења и у цјеловитом свакодневног живота и
пријатељства сазријевању човјека 1. Кренимо у нешто непосредног искуства о
• Спознати како је • да разумије и ново конфликтним ситуацијама
човјек тјелесно- прихвати знакове и и заједништва
духовној структури захтјеве истинског 2. Радост пријатељства - Мултиметодички и
позван своју сполност пријатељства и пут љубави мултимедијални приступи
схваћати и живјети у • да усвоји ставове (заљубљеност, брак, о односу младих према
служби истинске кршћанског гледања духовна звања) љубави и сполности у
љубави на сполност, разним часописима
• Упознати сексуалност и љубави - Читање и анализа 1Кор
кршћанска 13
стајалишта по питању
сексуалности и
љубави
• Упознати се са • да увиди како је II. ЧОВЕК КОЈИ - Приповиједање,
чињеницом како човјек по својој ТРАЖИ ЖИВОГ излагање уз фотографије
сваки човјек на нарави религиозно БОГА - Изношење и вредновање
различите начине биће 3. Сваки људско биће статистистичких података
тражи Бога • да разликује праву тражи Бога о религиозности људи у
• Упознати се са религиозност од 4. Од религије до свијету
тражењем Бога у погрешних облика монотеизма - Проблем ситуације,
новим религиозним религиозности 5. Човекова перцепција разговор
покретима (секти) о Богу (слике о Богу, - Демонстрација и
• Градити став • да разумије значење атеизам и вјерска анализа хороскопа
религиозности и религије за човјека и равнодушност) - Филмови, дијапозитиви
особне вјере у Бога његов укупни живот 6. У потрази за Богом у
који ту вјеру човјеку новим религијским
дарује покретима
• Схватити значење • да препозна главне III. ТАЈНА СВЕТА И - Излагање и тумачење
библијског говора о нагласке књиге ЧОВЕКА ПО симболичког говора
стварању свијета и Постанка СВЕТОМ ПИСМУ - Анализа библијског
човјека • да разумије поруке 7. Божје откривање текста - рад у пару
• Спознати да је првог и другог (природа прича о Богу) - Коришћење фотографија
гријех настао као извјешћа о постанку 8. Однос библијског и слика
посљедица злопорабе • да уочи по чему је научног погледа на свет - Успоређивање
људске слободе човјек сличан Богу 9. Човјек је слика Богаа библијског текста са
• Открити • да разумије (Пост 1,27) знанственом спознајом
достојанство и сликовни говор: врт, 10. Пркос Богу и сукоб - Анализа ликовног
љепоту човјека - стабло спознања међу људима (Пост 2- говора, Библија у
слике Божје добра и зла, змија...) 11) умјетности
• Спознати да је • да схвати и разумије 11. Понављање - Разговор о човјеку као -
гријех против човјека став да су нам живот обрађене наставне теме Божјој слици на темељу
уједно и гријех и свијет даровани и анализе библијског текста
против Бога да смо ту дарованост - Колаж: Гријех против
• Пробудити и дужни даље Бога и гријех против
изградити свијест о свједочити у сусрету човјека
човјековој с људима - Преобликовање
одговорности за библијског текста о кули
створени свијет и бабилонској у наше
његову изградњу вријеме
• Упознати имена и • да доживи мистериј IV. УПОЗНАЈМО - Читање, анализа и
наслове који се дају Божјег утјеловљења ПРАВОГ БОГА интерпретација
Исусу Кристу а • да сагледа Исусово ПРЕКО ИСУСА библијских текстова
говоре о његовој јавно дјеловање које ХРИСТА - Групни рад с
особи и послању је усмјерено на 12. Утјеловљени Бог библијским текстом уз
• Увести у особни човјека 13. Живећи међу нама, репродукцију
сусрет с Кристом и • да препозна чинио је добра дела - Замишљени интервју са
његовом поруком и Исусову неизмјерну 14. До смрти нас је Исусом или неким
изградити особни љубав према човјеку волео библијским ликовима
став вјере • да доживи 15. Васкресење - ("Изгубљени син"...)
• Продубљивање, ускрснуће као побједа над смрћу - Разговор на тему:
прочишћавање побједу над смрћу 16. Исус Крист прави "љубио нас је до краја у
властите слике о • да боље схвати и Бог и прави човјек свјетлу пасхалног
Исусу доживи кристолошке 17. Понављање отајства
• Препознати у Исусу истине вјере обрађене наставне теме - Анализа неких
Кристу правога Бога кристолошких изричаја у
и правога човјека Вјеровању
• Упознати настанак и • да доживи појам V. МИСТИЧНО - Излагање, тумачење
живот Прве Цркве - заједнице ТЕЛО ХРИСТОВО - - Обрада библијског
кршћанске заједнице • да спозна како ЦРКВА текста
• Упознати дјеловање заједница расте - Колаж: слика Цркве -
Духа Светога и улогу дјеловањем Духа 18. Працрква групни рад
апостола у животу Светога, вјером и 19. Црква која крсти - Асоцијација и анализа
Прве кршћанске крштењем 20. Слика Цркве по појмова - стикери
заједнице • да препозна удове Павлу
• Доживјети Павлову као дарове које Бог 21. Црква - Света,
слику Тијела Цркве даје за живот Тијела Католичка и
• Усвојити и Цркве Апостолска
разумјети појмове: • да схвати своју 22. Слика Православне
света, католичка и важност у конкретној Цркве
апостолска црквеној заједници,
• Упознати црквеност жупи 23. Понављање
обрађене наставне теме
• Увидјети како Дух • да повеже VI. КРИЗМАЊЕ – - Излагање, тумачење и
Божји дјелује у сакраменте крштење СНАГА вођење разговора
људској повијести и и потврду КРИШЋАНСКЕ - Асоцијација на појмове:
утјече на људско • да распознаје и МИСИЈЕ дух, Дух Божји - рад са
дјеловање разликује дјеловање 24. Примамо Светог стикерима
• Спознати да Дух Духа Светога и Духа у кризмању - Читање, анализа
Свети дјелује кроз злодуха у свијету (на (лична потврда одређених библијских
повијест спасења (СЗ, примјерима) крштење) текстова
НЗ, кроз повијест • да уочи дјеловање 25. Дух Свети у Старом - Плакат :симболи Духа
Цркве до данас) Духа Светога у завјету Светога
• Постати свјестан да животу светаца, у 26. Свети Дух у - Анализа обреда свете
се сакраментом Цркви, међу људима Исусову животу потврде
потврде дарива Дух у свијету 27. Рад Светог Духа у - Успоредба крштења и
Свети • да препозна знакове цркви потврде
• Отворити се и тијек обреда 28. Прослављење - Примјери из живота
дјеловању Духа сакрамента потврде кризмања кршћана различитих
Светога • да буде спреман на 29. Живимо и радимо звања
• Научити који су кршћанско по духу - Божји - Припрема за заједничко
дарови Духа Светога свједочење у снази поклони нас обавезују судјеловање на жупском
• Спознати да преко Духа Светога по 30. Избор занимања слављу подјеле
нас дјелује Дух Свети примању сакрамента 31. Улога рада у сакрамента потврде
у оним сегментима кршћанске зрелости - личном развоју и - Анкета: што желиш
живота у којима смо свете потврде напредовању бити, зашто желиш то
присутни • да се надахњује на 32. Парохија - заједница занимање?
• Увидјети и упознати кршћанском вјере и живота
значење и вриједност схваћању рада 33. Понављање
рада за људски обрађеног грађива
34. Закључивање оцјена
на крају наставне
године
Наставни програм за 8. разред

Верска настава – Православни катихизис

 Продубити код Ученик ће моћи моћи Човек - икона Божја и Катихизација као
ученика знање о да сагледа садржаје свештеник твари  литургијска делатност-
човеку као икони којима ће се бавити Хришћанско схватање заједничко је дело
Божијој у свету;  настава Православног личности  Грех као катихете (вероучитеља)
Развити свест код катихизиса у току 8. промашај човековог и његових ученика.
ученика о разреда основне назначења  Две Катихета (вероучитељ)
неопходности живота школе;  моћи да велике заповести о би требало стално да има
у заједници;  уочи какво је његово љубави  Слобода и науму да катихеза не
Развити свест код предзнање из градива љубав у хришћанском постоји ради гомилања
ученика да је грех Православног етосу  Хришћански информација („знања о
злоупотреба слободе; катихизиса обрађеног подвиг  Примери вери“), већ као настојање
 Омогућити у претходном разреду подвига: свети људи да се учење и искуство
ученицима основ за школовања. моћи да су имали различите Цркве лично усвоје и
разумевање увиди да је човек подвиге  спроведу у живот кроз
хришћанског појма икона Божија јер је Хришћански пост слободно учешће у
слободе;  Подстаћи слободна личност и (духовни смисао, богослужбеном животу
ученике на узајамну да је служба човекова начин поста, Цркве. На почетку сваке
љубав и поштовање; да буде спона између евхаристијски, наставне теме ученике
 Подстаћи ученике Бога и света.  моћи једнодневни и би требало упознати са
на стално да увиди да се човек вишедневни пост)  циљевима и исходима
преиспитивање свог остварује као личност Основне хришћанске наставе, садржајима по
живота Омогућити у слободној заједници врлине  темама, начином
ученицима основ за љубави са другим.  Евхаристијски поглед остваривања програма
правилно разумевање бити подстакнут да на свет Молитва - рада, као и са начином
хришћанског подвига; учествује у лична и саборна  вредновања њиховог
 Упутити ученике литургијској Црква је Тело рада. Настава се
на смисао подвига заједници.  моћи да Христово  реализује кроз следеће
светитеља;  сагледа грех као Божанствена облике наставе: 
Објаснити ученицима промашај људског литургија - теоријска настава (32
начин, смисао и циљ назначења;  моћи Проскомидија - часова)  практична
поста;  Упознати да разликује слободу Литургија речи настава (2часа) Место
ученике са Житијима од самовоље моћи да (јектенија, мали вход, реализације наставе
Светих;  Развити увиди да човек може читања) - Евхаристија  Теоријска настава се
евхаристијски етос бити роб својих (велики вход, реализује у учионици;
код ученика. Указати лоших особина и анафора, Молитва  Практична настава се
ученицима на значај навика;  бити Господња, причешће) реализује у цркви –
личне и саборне подстакнут да увиди  Литургијски
молитве;  вредност ближњега у простор (делови
Објаснити ученицима сопственом животу; храма)  Повезивање
важност Литургије  моћи да усвоји времена са
тумачењем значења став да једино кроз литургијским
речи Евхаристија и љубав човек може доживљајем вечности
Литургија (захвалност превазићи конфликт; (дневни, недељни и
и заједничко дело);   моћи да вреднује годишњи
Указати ученицима да своје поступке на богослужбени круг)
је литургијско основу Христових Царство Божије – циљ учешћем у
сабрање израз Цркве заповести о љубави. стварања  литургијском
као Тела Христовог;  моћи да увиди да Васкрсење мртвих и сабрању; Дидактичко
 Указати ученицима је подвиг начин живот будућег века методичка упутства за
на целину живота у Цркви;  Етос хришћана као реализацију наставе
литургијског догађаја моћи да препозна сведочанство Царства  Уводне часове
као узајамног различите подвиге као Божијег  Обожење требало би осмислити
даривања Бога и путеве који воде ка – живот у савршеној тако да допринесу
његовог народа  истом циљу;  моћи заједници с Богом и међусобном
Упознати ученике са да објасни кад и како другима  Знаци упознавању ученика,
смислом и основним се пости;  моћи да присутва Царства упознавању ученика с
елементима увиди смисао и значај Божијег у овом свету циљевима, исходима,
Литургије;  поста;  бити (чуда, мошти...)  наставним
Подстаћи ученике на подстакнут на пост и Икона – прозор у садржајима, али и
заједничко учешће у молитву као начин вечност тако да наставник
богослужењима;  служења Богу;  стекне почетни увид у
Објаснити ученицима бити подстакнут да то каквим
динамику развија хришћанске предзнањима и
богослужбеног врлине;  бити ставовима из подручја
времена.  подстакнут да се Православног
Објаснити ученицима критички односи катихизиса, група
да је Царство Божије према својим располаже. 
крајњи циљ историје; поступцима;  бити Реализација програма
подстакнут да чита требало би да се
Житија Светих;  одвија у складу с
бити подстакнут да принципима
заснује свој однос савремене активне
према Богу на наставе, која својом
захвалности моћи да динамиком подстиче
увиди да је молитва ученике на
разговор са Богом;  истраживачки и
бити подстакнут да проблемски приступ
преиспита и обогати садржајима тема. У
свој молитвени току реализације
живот;  моћи да стављати нагласак
схвати личну молитву више на доживљајно
као припрему за и формативно, а мање
саборну молитву;  на сазнајно и
моћи да објасни информативно.
значење речи Квалитет наставе се
Литургија и постиже када се
Евхаристија;  моћи наставни садржаји
да однос међу реализују у складу са
члановима Цркве савременим
пореди са педагошким
повезаношћу удова у захтевима у погледу
људском телу;  употребе разноврсних
моћи да препозна метода, облика рада и
неке од елемената наставних средстава.
Литургије;  моћи да  Имаући у виду
увиди да Молитва захтеве наставног
Господња има програма и
литургијску основу; могућности
моћи да објасни да је транспоновања
Бог створио свет са наставног садржаја у
циљем да постане педагошко
Царство Божије; дидактичка решења,
наставник би требало
да води рачуна и о
психолошким
чиниоцима извођења
наставе – узрасту
ученика, нивоу
психофизичког
развоја,
интересовањима,
склоностима,
способностима и
мотивацији ученика.
 У остваривању
савремене наставе
наставе наставник је
извор знања, креатор,
организатор и
координатор
ученичких
активности у
наставном процесу. 
Настава је успешно
реализована ако је
ученик спреман да
Цркву схвати као
простор за
остваривање своје
личности кроз
заједничарење са
ближњима и
Тројичним Богом који
постаје извор и
пуноћа његовог
живота Евалуација
наставе Евалуацију
наставе
(процењивање
успешности
реализације наставе и
остварености задатака
и исхода наставе)
наставник ће
остварити на два
начина: 
процењивањем
реакције ученика или
прикупљањем
коментара ученика
путем анкетних
евалуационих
листића;  провером
знања које ученици
усвајају на часу и
испитаивањем
ставова; Оцењивање
Непосредно описно
оцењивање ученика
може се вршити кроз:
 усмено
испитивање; 
писмено испитивање;
 посматрање
понашања ученика;
Оквирни број часова
по темама Увод – 1
Човек је икона Божија
– 6 Подвижничко-
евхаристијски етос –
7 Литургија – 9
Царство Божије – 8
Евалуација – 1+2
Основна школа „Чаки Лајош – Бачка Топола

8.разред
Циљ учења По завршетку ЉУДСКА ПРАВА Изборни програм Грађанско васпитање за
Грађанског разреда ученик ће осми разред организован је, као и
васпитања је да бити у стању да: Заједница припад- претходни програми, по моделу спирале,
ученик ника различитих што значи да су садржаји дати у исте
изучавањем и – изрази осећај културних група четири области (Људска права,
практиковањем љубави и поноса Демократско друштво, Процеси у
основних према својој Начини изражавања савременом свету и Грађански активизам),
принципа, домовини на патриотизма. али се они проширују и продубљују, а
вредности и начин који никога исходи се надограђују или се, ако је у
процедура не угрожава; питању вештина, даље развијају. У
грађанског Обесправљивање и програму су наведени садржаји које
друштва постане угрожавање слободе наставник, као и у претходним разредима,
– образложи зашто људи.
свестан својих су понашања која може да допуњује, проширује и мења према
права и се могу описати конкретним потребама и плану сопственог
одговорности, Ксенофобија, рада, али увек имајући у виду исходе које
као ксенофобија, расизам,
осетљив за расизам, треба остварити. Посебност Грађанског
потребе других и антисемитизам, васпитања је у томе што је оно део ширег
антисемитизам, антициганизам.
спреман да антициганизам концепта образовања за демократију и
активно делује у облици грађанско друштво и у том смислу је тесно
заједници. дискриминације и Заједница повезано са обавезним предметима,
кршења људских различитих ваннаставним активностима и уопште
права; културних група етосом школе. Најјача веза је са
предметима Историја и Српски језик и
Културна књижевност, јер имају садржаје који се
– наведе примере односе на појаве као што су
повезаности разноликост у
форми мултикултуралност, ксенофобија, расизам,
различитих антисемитизам, антициганизам, родно
култура у једној мултикултуралности
и засновано насиље. У процесу планирања
заједници и наставе и учења наставник се, превасходно,
образложи интеркултуралности
. руководи исходима које ученици треба да
потребу достигну.
интеркултуралног
дијалога за Интеркултурни
квалитетан живот дијалог као средство У оквиру прве области ученици проширују
свих чланова те развоја поштовања своја знања у вези са правима, са фокусом
заједнице; различитих култура на угрожавање слободе људи. Рад у оквиру
и заједничког ове области захтева посебну пажњу
живота. наставника, јер у групи могу бити ученици
– покаже који имају лично непријатно искуство по
интересовање за том питању, или га има неко у њиховој
упознавање Припадници
породици. За такве осетљиве теме погодне
различитих националних
су радионице, и то посебно драмске, које
култура; мањина у Србији –
пружају заштиту учесницима, јер се кроз
заштита права и
играње улога слободније исказују мисли и
– наведе права слобода припадника
осећања.
која националне националних
мањине у Србији мањина.
За другу област изабран је садржај који
по Уставу имају; одговара завршном разреду основне школе,
ДЕМОКРАТСКО
иако се неки аспекти родне перспективе
– разликује налазе и у програмима Грађанског
појмове пол и род ДРУШТВО васпитања за претходне разреде. Осим
и препознаје родне разликовања пола и рода, од ученика се
стереотипе; Родна очекује да доводе у везу питања родне
(не)равноправност перпективе са квалитетом живота свих
– уочава у Пол и род људи у једној заједници.
рекламама,
филмовима, Биолошке разлике Посебну пажњу захтева рад на

књигама, (анатомске и истраживању о родно заснованом насиљу.
изрекама, физиолошке), Иако се подразумева да и мушкарац и жена
стриповима и насупрот разликама могу бити жртве таквог насиља, ученици ће
другим које друштво ствара врло лако, на основу статистичких
продуктима (очекивања друштва података, схватити да је угроженост жена
културе на који од мушкараца и значајно већа. Садржај предвиђа да се о
начин се преносе жена). овој теми говори са становишта
родни обрасци; неравнотеже моћи, што насилник користи
Преношење родних да би наудио жртви.
– указује на образаца.
примере родне У оквиру треће области предвиђено је да се
равноправности и Стереотипи и ученици баве питањима медија и њиховом
неравноправности предрасуде о роду. доприносу демократизацији друштва. Та
у ситуацијама из област је повезана са многим темама у
свакодневног Родна перспектива програмима Грађанског васпитања за
живота; претходне разреде. Ученици завршног
разреда, уколико су од стране наставника
Укључивање родне добро припремљени, могу сасвим успешно
– дискутује о перспективе
значају уважавања у медијима самостално препознати неке од
приликом доношења примера манипулације.
родне перспективе одлука важних за
приликом једну заједницу
доношења одлука (образовање, Као наставак бављења медијима програм
значајних за једну здравље, породица, предвиђа да ученици у оквиру четврте
заједницу; запошљавање, целине осмисле и реализују кратки филм на
спорт...). тему по избору, а која се тиче кључних
– наведе неколико вредности грађанског друштва. Најважнији
привремених моменат ове акције јесте договор ученика о
Родна томе којом темом ће се бавити и како ће јој
позитивних мера равноправност
за постизање приступити. Фокус ове акције, наравно,
родне није на техничком квалитету произведеног
равноправности и Родна филма, иако ученици осмог разреда својим
аргументе за равноправност и мобилним телефонима свакако могу то
њихову примену; једнаке могућности коректно извести. Као припрему за ту
за све ради развоја акцију потребно је интегрисати пређене
друштва. Препреке садржаје и достигнуте исходе, како би
– препозна у родној
понашању особе ученици стекли бољи увид у развој кључне,
равноправности. односно међупредметне компетенције за
карактеристике Одговорност
насилника и одговорно учешће у демократском
државе, друштву. У ту сврху треба извршити неки
жртве; организација вид рекапитулације о томе шта се све
цивилног друштва и дешавало током њиховог изучавања
– наведе могуће појединца у Грађанског васпитања, са посебним
начине реаговања постизању родне освртом на активности у оквиру четврте
у ситуацији равноправности. области, где су ученици спроводили акцију
сусрета са Привремене у корист деце, истраживали ставове и
насилником; позитивне мере за понашање ученика, симулирали рад
постизање родне парламента итд. То је тренутак кад се са
– наведе основне равноправности ученицима може разговарати и о значају
функције медија и (квоте уписа на приступа информацијама од јавног значаја
образложи зашто факултет, с обзиром на то да су у спровођењу акција
је важно да субвенције за били у ситуацији да су им биле потребне
постоје кодекс запошљањање...). различите информације. Такву
новинара и кодекс рекапутулацију наставник може осмислити
деца и медији; Родно засновано на различите начине (спонтани разговор,
насиље писање есеја, квиз, прављење изложбе на
– образложи основу сачуваних продуката...), али са
значај слободе Родне разлике као истим циљем – да ученици постану свесни
медија за развој основа неравнотеже знања која су стекли, ставова и вештина

моћи. Злоупотреба које су развили, а што је значајно за
демократије; моћи насилника. одговоран живот у демократски уређеној
Карактеристике заједници. Осврт би требало да садржи
– у медијима особе која врши процењивање следећих елемената
проналази насиље, која је компетенције за одговорано учешће у
примере изложена насиљу демократском друштву (знања, ставови,
предрасуда, или која му сведочи. вештине): каква је била сарадња у групним
стереотипа, Мере заштите од активностима, колико смо били отворени за
дискриминације, родно заснованог различитости, колико знамо о људским
нетолеранције по насиља. правима и проблемима неравноправности,
различитим како смо решавали сукобе, да ли познајемо
основама и ПРОЦЕСИ У демократске процедуре, колико смо били
критички их САВРЕМЕНОМ одговорни за сопствене поступке, колико
анализира; СВЕТУ смо исказивали емпатије, колико смо
критички промишљали, колико смо били
Медији толерантни и солидарни, да ли
– препозна препознајемо опасности и знамо коме да се
механизме обратимо за помоћ, да ли у дискусији
манипулације Врсте и функције показујемо вештину активног слушања, да
медија и утицај медија. ли износимо свој став заснован на
медија на аргументима, да ли комуницирамо на
сопствено Слобода медија и конструктиван начин, како смо
мишљење и њихов допринос прикупљали и обрађивали податке, да ли
деловање; развоју демократије. имамо став да треба штитити и поштовати
људска права, да ли смо спремни да се
– проналази и Медији као извор ангажујемо у заштити нечијих права и да
користи информација и ли верујемо у владавину закона. За овај
информације из дезинформација. осврт неопходно је планирати више часова
различитих Манипулације и на тај начин створити добру подлогу да
извора, критички путем медија ученици самостално изаберу тему филма и
их разматра и (одлагање напишу сценарио. Било би добро да
вреднује; информације, снимљени филм не остане у оквирима
скретање пажње, групе која га је радила, те треба осмислити
– препозна пример побуђивање на који начин ће он бити представљен
злоупотребе деце емоција, стварање другим ученицима осмог разреда, али и
у медијима; осећаја кривице, свих других, као и њиховим родитељима.
неговање Филм би, с једне стране, требало да буде
– у дискусији некултуре...). финале четворогодишњег, а за неке
показује вештину ученике и осмогодишњег развоја
активног Медијска писменост компетенције за одговорно учешће у
слушања, износи демократском друштву, а са друге, прилика
свој став заснован да наставник и школа добију повратну
Способност
на аргументима, информацију о свом раду у овој области и
разумевања,
комуницира на идеје о томе како га унапредити.
критичког и
конструктиван аналитичког
начин; усвајања медијских
садржаја.
припреми, Кодекс у медијима
реализацији и
евалуацији Кодекс деца и
кратког филма, медији.
– учествује у Кодекс новинара.

избору садржаја и Притисци на
начина рада. новинаре као
инструмент
ограничавања
слободе

изражавања.
ГРАЂАНСКИ
АКТИВИЗАМ
Вредности
грађанског друштва
Снимање кратког
филма о
вредностима
грађанског друштва
Избор теме и
формулисање идеје.
Писање сценарија.
Подела задатака.
Снимање
Монтажа.
Презентација.
Евалуација.

8.РАЗРЕД
НАЧИН
Циљ наставе - разумеју општи смисао и главне 1. Freundschaft Kомуникативна
и учења информације из уобичајених Тражење/давање настава језик сматра
страног текстова који се односе на тражење основних средством
језика је да / давање информација личне информација о себи и комуникације. Стога је
се ученик природе другима; Описивање и програм усмерен ка
усвајањем - траже, саопште, пренесу бића; Описивање исходима који указују
функционал информације личне природе или намера; Изношење на то шта је ученик у
них знања о податке о себи и другима савета; комуникацији у стању
језичком - у неколико повезаних исказа - Презент да разуме и продукује.
систему и представе пријатеље користећи - Поређење придева Табеларни приказ
култури и једноставнија језичка средства - Деклинација наставника постепено
развијањем - разумеју општи смисао и главне придева води од комуникативне
стратегија информације из уобичајених - und, aber, oder, denn функције као области,
учења текстова који се односе на опис - Verben mit преко активности које
страног бића Präpositionen у настави
језика - размене информације које се - lassen оспособљавају ученика
оспособи за односе на опис бића - würde + Infinitiv да комуницира и
основну - повежу неколико исказа у краћи - Infinitiv + zu користи језик у
писмену и текст којим се описују и пореде свакодневном животу,

усмену бића у приватном, јавном
комуникациј - разумеју општи смисао и главне или образовном
у и стекне информације из уобичајених домену. Примена овог
позитиван текстова који се односе на намере приступа у настави
однос према - размене неколико исказа у вези са страних језика заснива
другим намерама се на настојањима да се
језицима и - саопште намере доследно спроводе и
културама, - разумеју краће низове исказа који примењују следећи
као и према се односе на савете ставови:
сопственом - упуте савете користећи – циљни језик
језику и ситуационо прикладне употребљава се у
културном комуникационе моделе учионици у добро
наслеђу. осмишљеним
контекстима од
интереса за ученике, у
2. Unsere (digitale) пријатној и опуштеној
- у неколико повезаних исказа
Schule атмосфери;
представе себе, користећи
Представљање себе и – говор наставника
једноставнија језичка средства
других и прилагођен је узрасту и
- разумеју општи смисао и главне
тражење/давање знањима ученика;
информације из текстова који се
информација о себи и – наставник мора бити
односе на опис, радњи, стања и
другима; Oписивање сигуран да је схваћено
збивања
радњи/стања/збивања; значење поруке
- размене информације које се
Изношење предлога и укључујући њене
односе на опис радњи, стања и
савета; Изрицање културолошке,
збивања
забрана и правила васпитне и
- повежу неколико исказа у краћи
понашања; социјализирајуће
текст којим се описују и радње,
Изражавање елементе;
стања и збивања
мишљења – битно је значење
- разумеју краће низове исказа који
- W-Fragen језичке поруке;
се односе на предлоге, савете
- W-Sätze – знања ученика мере
одговори на њих уз одговарајуће
- Бројеви се јасно одређеним
образложење
- Модални глаголи у релативним
- упуте предлоге, савете користећи
презенту и претериту критеријумима
ситуационо прикладне
- Конјунктив тачности и зато узор
комуникационе моделе
модалних глагола није изворни говорник;
- затраже и пруже детаљније
– са циљем да
информације у вези са предлозима,
унапреди квалитет и
саветима
обим језичког
- разумеју једноставније текстове
материјала, настава се
који се односе на забране, правила
заснива и на социјалној
понашања
интеракцији; рад у
- размене неколико информација
учионици и ван ње
које се односе на забране, правила
спроводи се путем
понашања
групног или
- разумеју општи смисао и главне
индивидуалног
информације из краћих текстова
решавања проблема,
који се односе на изражавање
потрагом за
мишљења
информацијама из
- траже и саопште мишљење, даје
3. Auf Klassenfahrt различитих извора
кратка образложења
Описивање радњи у (интернет, дечији
садашњости / часописи, проспекти и
прошлости и будућих аудио материјал) као и
радњи; Описивање решавањем мање или
- разумеју општи смисао и главне више сложених

информације из текстова који се места, радњи, стања, задатака у реалним и
односе на описивање радњи и збивања; Изражавање виртуелним условима
ситуација у извињења; Изношење са јасно одређеним
садашњости/прошлости/будућност предлога и савета; контекстом, поступком
и Исказивање жеља; и циљем;
- разумеју општи смисао и главне Изрицање забрана и – наставник упућује
информације из текстова који се правила; ученике у законитости
односе на описивање способности Речи и изразе који се усменог и писаног кода
и умећа односе на тему и њиховог међусобног
садашњости/прошлости/будућност - Презент односа;
и - Претерит – сви граматички
- размене неколико информација у - Перфекат садржаји уводе се
низу које се односе на радње у - Футур индуктивном методом
садашњости/прошлости/будућност - würde + Infinitiv кроз разноврсне
и - Du solltest... контекстуализоване
- разумеју општи смисао и главне - Weil-Sätze примере у складу са
информације из текстова који се нивоом, а без детаљних
односе на опис места, радњи, стања граматичких
и збивања објашњења, осим,
- размене информације које се уколико ученици на
односе на опис места,радњи, стања њима не инсистирају, а
и збивања њихово познавање се
- повежу неколико исказа у краћи вреднује и оцењује на
текст којим се описују места, основу употребе у
радње, стања и збивања одговарајућем
- разумеју и на прикладан начин комуникативном
одговоре на извињење контексту.
- упуте извињење користећи Kомуникативно-
ситуационо прикладне интерактивни приступ
комуникационе моделе у настави страних
- разумеју краће низове исказа који језика укључује и
се односе на предлоге, савете следеће категорије:
одговори на њих уз одговарајуће – усвајање језичког
образложење садржаја кроз циљано
- упуте предлоге, савете користећи и осмишљено
ситуационо прикладне учествовање у
комуникационе моделе друштвеном чину;
- затраже и пруже детаљније – поимање наставног
информације у вези са предлозима, програма као
саветима динамичне, заједнички
- разумеју једноставније текстове припремљене и
који се односе на забране, правила прилагођене листе
понашања задатака и активности;
- размене неколико информација – наставник треба да
које се односе на забране, правила омогући приступ и
понашања прихватање нових
4. Bist du fit?
- разумеју општи смисао и главне идеја;
Описивање бића,
информације из текстова који се – ученици се
радњи, стања,
односе на жеље, интересовања посматрају као
збивања; Упућивање
- размене неколико повезаних одговорни, креативни,
позива на заједничке
информација у вези са жељама, активни учесници у
активности и
интересовањима друштвеном чину;
реаговање на њих;
- искажу и образложе жеље и – уџбеници
Изрицање забрана и
интересовања представљају извор
правила;
активности и морају

Изношење предлога и бити праћени
-разумеју општи смисао и главне савета; Изражавање употребом додатних
информације из текстова који се допадања/недопадања аутентичних
односе на опис бића, радњи, стања ; материјала;
и збивања - Речи и изразе који се – учионица је простор
- размене информације које се односе на тему који је могуће
односе на опис бића,радњи, стања - Императив прилагођавати
и збивања - Деклинација потребама наставе из
- повежу неколико исказа у краћи придева дана у дан;
текст којим се описују и бића, - Заменице du/Sie – рад на пројекту као
радње, стања и збивања - Er sollte... задатку који остварује
- разумеју краће низове исказа који корелацију са другим
се односе на позиве на заједничке предметима и подстиче
активности и одговоре на њих уз ученике на студиозни и
одговарајуће образложење истраживачки рад;
- упуте позиве на заједничке – за увођење новог
активности користећи ситуационо лексичког материјала
прикладне комуникационе моделе користе се познате
- затраже и пруже детаљније граматичке структуре и
информације у вези са позивима на обрнуто.
- разумеју једноставније текстове Технике/активности
који се односе на забране, правила
понашања Током часа се
- размене неколико информација препоручује
које се односе на забране, правила динамично смењивање
понашања техника/активности
- разумеју краће низове исказа који које не би требало да
се односе на предлоге, савете трају дуже од 15
одговори на њих уз одговарајуће минута.
образложење Слушање и реаговање
- упуте предлоге, савете користећи на команде наставника
ситуационо прикладне на страном језику или
комуникационе моделе са аудио записа
- затраже и пруже детаљније (слушај, пиши, повежи,
информације у вези са предлозима, одреди али и
саветима активности у вези са
- разумеју општи смисао и главне радом у учионици:
информације из краћих текстова 5. Meine Zukunft, цртај, сеци, боји,
који се односе на изражавање meine Pläne отвори/затвори свеску,
допадања и недопадања Исказивање жеља, итд.).
- размене неколико краћих, везаних интересовања; Рад у паровима, малим
исказа који се односе на Описивање радњи у и великим групама
изражавање допадања и садашњости; (мини-дијалози, игра
недопадања и дају кратка Описивање планова, по улогама, симулације
образложења намера, предвиђања; итд.).
Изражавање Мануелне активности
обавештења, (израда паноа,
- разумеју општи смисао и главне извињења; презентација, зидних
информације из текстова који се Исказивање упутстава новина, постера и сл.).
односе на жеље, интересовања за оријентацију у Вежбе слушања (према
- размене неколико повезаних простору; упутствима наставника
информација у вези са жељама, Изражавање или са аудио-записа
интересовањима мишљења; повезати појмове,
додати делове слике,

- искажу и образложе жеље, - Речи и изразе који се допунити
интересовања односе на тему информације,
- разумеју општи смисао и главне - Предлози са дативом селектовати тачне и
информације из текстова који се и акузативом нетачне исказе,
односе на описивање радњи и - Глаголи са утврдити хронологију
ситуација у садашњости предлозима и сл.).
- разумеју општи смисао и главне - Деклинација Игре примерене
информације из текстова који се придева узрасту.
односе на описивање способности - Презент Kласирање и
и умећа у садашњости - Реченице са als, упоређивање (по
- размене неколико информација у wenn, während, bis, количини, облику,
низу које се односе на радње у sobald боји, годишњим
садашњости - Weil-Sätze добима, волим/не
- разумеју општи смисао и главне волим, компарације...).
информације из текстова који се Решавање „текућих
односе на планове, намере и проблема” у разреду,
предвиђања у будућности тј. договори и мини-
- размене неколико исказа у вези са пројекти.
плановима, намерама и „Превођење” исказа у
предвиђањима у будућности гест и геста у исказ.
- саопште планове, намере и Повезивање звучног
предвиђања материјала са
- траже и дају обавештења илустрацијом и
- разумеју и искажу извињење текстом, повезивање
користећи ситуационо прикладне наслова са текстом
комуникационе моделе или, пак, именовање
- разумеју краће низове исказа који наслова.
описују оријентацију и правац Заједничко прављење
кретања илустрованих и
-затраже и пруже обавештења о писаних материјала
оријентацији и правцу кретања (планирање различитих
- разумеју општи смисао и главне активности,
информације из краћих текстова извештај/дневник са
који се односе на изражавање путовања, рекламни
мишљења плакат, програм
- траже и саопште мишљење, даје приредбе или неке
кратка образложења друге манифестације).
Разумевање писаног
језика:
– уочавање
дистинктивних
обележја која указују
на граматичке
специфичности (род,
број, глаголско време,
лице...);
– препознавање везе
између група слова и
гласова;
– одговарање на
једноставна питања у
вези са текстом,
тачно/нетачно,
вишеструки избор;
– извршавање

прочитаних упутстава
и наредби.
– повезивање гласова и
групе слова;
– замењивање речи
цртежом или сликом;
– проналажење
недостајуће речи
(употпуњавање низа,
осмосмерке, укрштене
речи, и слично);
– повезивање краћег
текста и реченица са
сликама/илустрацијама
;
– попуњавање
формулара (пријава за
курс, налепнице нпр. за
пртљаг);
– писање краћих
текстова.
Увођење дечије
књижевности и
транспоновање у друге
медије: игру, песму,
драмски израз, ликовни
израз.
Предвиђена је израда
два писмена задатка у
току школске године.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ ЦРТАЊЕ,
СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ
8. разред

Циљпредметаједауче -стварање разно- УВОД Програм осмог разреда
ницистекнузнања, врсних могућнос-ти наставља развојни правац
формирајуставове, да кроз различите изборног наставног предмета
развијувештинеиусво садржаје и облике
ДЕЦА У Грађанско васпитање у другом
јевредностикојесупре рада током нас-таве САВРЕМЕНОМ циклусу основне школе са
тпоставказауспешан, грађанског васпитања СВЕТУ фокусом на пложај детета у
одговораниангажова сврха, циљеви и савременом друштву.
нживотудемократско задаци образовања, За разумевање програмских
мдруштву.
МЕДИЈИ У
као и циљеви наставе садржаја неопходно је поћи од
грађанског васпи-тања
САВРЕМЕНОМ базичних појмова као што су
буду у пуној мери ДРУШТВУ потребе детета и права детета.
реализовани Примери успешне заштите
-разумевање концепта интереса деце и примери
универзалности права ЗАВРШНИ ДЕО злоупотребе права детета у
детета; свету и у Србији пружају
-стицање знања о могућност да ученици стекну
узроцима разли-читих знања о узроцима различитог
степена остварености степена остварености права
права детета у детета, али и да изграђују
савременом свету; критички однос према
-подстицање раз-воја негативним појавама.
критичког односа Кроз реализацију програма
према појавама ученици треба да створе јасну
злоупотребе права слику о сопственом месту и
детета; значају у активностима чији је
-упознавање са циљ унапређивање положаја
неопходним усло- детета у друштву. Зато је
вима за оствари-вање неопходно да стекну потребна
најбољег интереса знања и вештине које ће им
детета; омогућити преузимање
-упознавање са иницијативе у различитим
местом, улогом и активностима. Програм
значајем међуна- предвиђа да ученици сами
родне организа-ције припремају предлоге могућих
које се у свом раду активности друштва којима се
баве унапре-ђивањем може унапредити положај
положаја деце; деце у Србији.
-упознавање са Обрађујући наставне
местом, улогом и садржаје из тематске целине
значајем институција која се бави медијима,
и организација које се ученици треба да схвате
у свом раду баве њихову улогу у савременом
унапре-ђивањем свету
положаја деце у Негује се и развија процес
Републици Србији; сазнавања кроз активно учење,
-упознавање са учење од других и заједно са
националним зако- другима, као и учење за живот
нодавним оквиром уз коришћење искуства
чији је циљ заштита ученика. Све чешће се могу
интереса деце; користити сложенији начини
-разумевање места, рада-дискусија,
улоге и одговорности аргументовање, анализа
државе, друштва, случаја и порећење.

породице и детета у Наставник је извор знања,
унапређивању организатор и водитељ
положаја деце у ученичких активности, као и
једном друштву; особа која даје повратну
-идентификовање информацију. Наставља се
особина, знања и учење кроз партнерски однос
вештина код деце које између наставника и ученика.
су значајне за њихову Током реализације програма
активну улогу у треба имати у виду да се тиме
унапређивању завршава образовање из
положаја деце у грађанског васпитања у
друштву; основној школи. Размена
-разумевање улоге и искустава ученика и
значаја медија у евалуација наставе предмета у
савременом друштву; целини са становишта шта су
-унапређивање научили и како процењују
вештина критичког употребљивост стечених
разматрања знања и вештина за
информација свакодневни живот,
добијених преко предвиђени су за реализацију
различитих медија; у завршном делу програма.
-упознавање са Међутим, то није довољно, већ
улогом медија у је потребно да се током свих
креирању слике часова врши повезивање и
детета у друштву. "умрежавање" кључних
појмова грађанског васпитања
као што су права, слободе,
одговорности, демократија,
поштовање итд. са садржајем
који се обрађује овим
програмом. Циљ целокупног
програма грађанског
васпитања у основној школи је
да се код ученика постигну
промене на нивоу знања,
вештина, ставова, вредности
као претпоставке за целовит
развој личности и за успешан,
одговоран и ангажован живот
у савременом грађанском
друштву у духу поштовања
људских права и основних
слобода.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СЛОБОДНУ НАСТАВНУ АКТИВНОСТ СВАКОДНЕВНИ
ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ
8. разред

Циљ изучавања – разумеју УВОД Наставни програм за осми разред је
предмета је значај концепцијски тако постављен да представља
проширивање проучавања ФОТОГРАФИЈА, смисаону целину која се ослања на наставне
ФИЛМ, РАДИО садржаје из петог, шестог и седмог разреда.
знања из области свакодневног Састоји се из три тематске целине.
опште културе и живота у И ТЕЛЕВИЗИЈА
Прва целина се може одредити као базична јер
оспособљавање прошлости НЕКАД И САД сви програми за овај предмет, од петог до осмог
ученика да, кроз – усвоје и разреда, њоме започињу. Садржаји у оквиру ове
упознавање с прошире знања СВАКОДНЕВНИ теме намењени су прецизнијем одређивању
начином живота о разликама ЖИВОТ ОД појма свакодневни живот, као и објашњавању
КРАЈА XIX ДО значаја проучавања свакодневног живота људи
људи у између
КРАЈА XX ВЕКА у прошлости.
прошлости, боље свакодневног Друга целина обухвата само један садржај
разумеју свет и живота данас и свакодневног живота. У осмом разреду та тема
време у коме у је Фотографија, филм, радио и телевизија некад
живе и развију прошлости и сад, која се обрађује полазећи од садашњости
свест о – стекну знања која је ученицима позната ка даљој прошлости,
континуитету и о свакодневном до времена настанка ових медија.
Трећа тематска целина се бави различитим
укорењености. животу у
аспектима историје друштва и историје
Ученици би Европи и свету свакодневног живота у одређеном временском
требало да се од краја XIX до периоду. У осмом разреду то је савремено доба
упознају са краја XX (XX век), чиме се обезбеђује веза са
специфичностима века проучавањем историјских догађаја у оквиру
динамике – стекну знања обавезног предмета историја.
културних о свакодневном Поделом на поменуте тематске целине,
ученицима је омогућено да се у било којем
промена и да животу код разреду опредељују за овај изборни предмет
науче како да Срба од краја први пут, а да пропуштени програм(и) не
сагледају себе у XIX до краја представљају озбиљнију препреку. Они ученици
контексту XX века који изаберу да током читавог другог циклуса
"другог", да би – усвоје и основног образовања и васпитања изучавају овај
сопствени прошире знања предмет, овладаће најважнијим појмовима и
идентитет што о улози појавама које чине свакодневицу живота људи у
распону од праисторије до савременог доба, а са
потпуније фотографије, садржајима четири теме (по једна за сваки
интегрисали у филма, радија и разред) биће детаљније упознати
шири контекст телевизије у Основни приступ у раду јесте
разуђене и свакодневном интердисциплинарност и савлађивање нових и
сложене животу људи непознатих чињеница помоћу оних блиских и
садашњости. некад и сад познатих. У оквиру овог предмета постоје
– развијају велике могућности за интеграцију школског и
ваншколског знања ученика, за излазак из
истраживачку оквира школских уџбеника и учионице,
радозналост укључивање родитеља и суграђана који
– развијају поседују знања, колекције, књиге, филмове и
способност другу грађу која може да помогне у реализацији
повезивања програма.
знања из У извођењу наставе самостално истраживање
ученика је најважније, без обзира на изабране
методе рада. Наставникова је улога да
области. организује наставу, пружи помоћ ученицима у
раду (од давања информација до упућивања на

изворе информација) и да подстиче
интересовање ученика за предмет. У току свих
активности треба охрабривати размену
информација, како између ученика и
наставника, тако и између самих ученика.
Квалитет наставе унапредиће употреба
различитих наставних средстава као што су:
илустрације, документарни и играни видео и
дигитални материјали, археолошки материјал
или копије налаза, посете културно-историјским
споменицима, компјутерске игре које се
заснивају на реконструкцији друштва из
прошлости и др.
Као и код других изборних предмета код којих
оцена не утиче на школски успех, оцењивање
добија нешто другачију педагошку димензију.
За овај предмет класично писмено и усмено
испитивање знања није погодно. Свака наставна
активност је прилика да се ученик оцени.
Наставник прати целокупни рад ученика и
награђују све његове аспекте. Поред стеченог
знања о свакодневном животу људи у
прошлости, наставник треба да награди и
ученичко ангажовање, учешће и посвећеност
активностима независно од постигнућа. Оцена
је одраз индивидуалног напредовања ученика и
подстицај за његов даљи развој.
Да би се задаци наставе што потпуније
остварили, требало би да постоји корелација с
другим обавезним и изборним наставним
предметима као што су историја, географија,
српски језик, ликовна култура, музичка култура,
цртање, сликање и вајање, шах, верска настава,
грађанско васпитање...

ПРИРОДЕ
8.разред
ЦИЉ САДРЖАЈИ ИСХОДИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
ЗАДАЦИ
Циљ учења Задаци наставе – образложи Садржаји програма
слободне предмета Моја ЕКОЛОШКИ избор изборног предмета Моја
наставне животна ОТИСАК И теме/истражива животна средина имају
активности средина за седми ОПСТАНАК
ња из области тенденцију појачаног
је да или осми разред
допринесе су: одрживог развијања знања у односу
развоју примењивање УПРАВЉАЊ развоја, циљ и на први циклус,
компетенци образовања за Е план рада програмски континуитет и
ја заштиту и ОТПАДОМ користећи даљу развојну концепцију
потребних одрживост вештину јавног заштите животне средине,
за животне говора; управљање отпдом,
одговорну средине,
еколошки отисак,
улогу у развијање – формулише
друштву у вредности, обновљиви извори енергије
истраживачки и одрживог развоја.
погледу ставова, вештина
задатак;
очувања и понашања у
животне складу са Наведени садржаји
– планира програма поред основног
средине, одрживим РЕЦИКЛАЖ
ресурсе и теоријског приступа
биодиверзи развојем, А,
тета и развијање РЕМЕДИЈА управља њима, поседују и активан приступ
одрживог способности да ЦИЈА И усмерен на који је усмерен ка
развоја. на основу ПОНОВНА достизање практичној реализацији ван
стечених знања УПОТРЕБА реалног циља;
учионице и ка изради
препознају и ДОБАРА И
изаберу СИРОВИНА – прикупи, малих пројеката. Овако
квалитетан и одабере и конципиран програм даје
здрав стил обради велике могућности
живота, наставницима и ученицима
информације
развијање да га на креативан начин
здравог односа релевантне за
истраживање, реализују сходно
према себи и
другима користећи условима, могућностима и
умеће да се на поуздане изворе времену.
основу стечених информација,
знања Улога наставника је да уз
наводећи извор примену различитих
примењују и
и аутора; метода рада подстичу и
рационално

користе – прикаже и усмеравају интересовање и
природни ОБНОВЉИВ образложи креативност ученика у
ресурси И ИЗВОРИ резултате покушају да самостално
препознавање ЕНЕРГИЈЕ
истраживања са објасне узроке и последице
извора
загађивања и аспеката човековог дејства на
уочавања очувања животну средину.
последица животне
развијање средине, Оперативна разрада
способности за програмских садржаја
биодиверзитета препуштена је
уочавање, и здравља,
формулисање, наставницима који сами
усмено, писано, креирају време, место
анализирање и
решавање графички или извођења и број часова за
проблема одабраном одређене теме.
везаних за уметничком
животну техником;
средину
развијање – користи ИКТ
радозналости, и за
личне комуникацију,
иницијативе за прикупљање и
активно учешће
обраду
и одговорности
према животној ОДГОВОРА података и
средини Н ОДНОС представљање
подизање нивоа ПРЕМА резултата
свести о личном РАЗНОВРСН истраживања;
ангажовању у ОСТИ
заштити и ЖИВОГ – вреднује
очувању СВЕТА утицај својих
животне навика у
средине,
потрошњи
рециклажи,
обновљивим ресурса и
изворима одлагању
енергије, отпада;
природним
ресурсима и – учествује у
еколошком акцијама које су
отиску, усмерене ка
одрживом заштити,
развоју у циљу обнови и
очувања
унапређењу
биодиверзитета.
животне
средине и
одрживом
развоју;

– повеже значај
очувања
животне
средине са
бригом о
здрављу;
себи,сарадници
ма, животној
средини и
културном
наслеђу;
– користи језик
и стил
комуникације
који су
специфични за
поједине
научне и
техничке
дисциплине и
чува језички
идентитет;
тиму,
поштујући
разлике у
мишљењу и
допринос
постизању
договора и
афирмишући
толеранцију и

равноправност
у
дијалогу;
процени
рад
групи.

8. разред
Циљ oбухвaтa - дa кoд учeникa - Нaрoднe пeсмe и игрe; oбичajнe пeсмe.
рaзвиjaњe рaзвиjе музичкe - Дeчje пeсмe. -
слухa и ритмa, спoсoбнoсти и жeљу Утврђивaњe музичкoг рeчникa у вeзи сa
ширeњe зa aктивним jaчинoм (п, мп, ф, мф), брзинoм (aдaгиo,
глaсoвних музицирaњeм и aндaнтe, мoдeрaтo, aллeгрo) и
мoгућнoсти, судeлoвaњeм у пoстeпeним динaмичким прeлaзимa из
учвршћивaњe шкoлским Пeвaњe пeсaмa тишeг у jaчe и oбрнутo (црeсцeндo,
интoнaциje. aнсaмблимa; пo слуху и сa дeцрeсцeндo). - Сaвлaђивaњe
зa кoлeктивнo слушaњe - Стицaњe искуствa у слушнoм
музицирaњe. музикe рaзликoвaњу звучних бoja (људски
глaсoви, музички инструмeнти).
- Нaвикaвaњe учeникa нa пaжљивo
слушaњe музикe.
- Пoдстицaњe изрaжaвaњa учeникa o
слушaнoм дeлу.
- Упoзнaвaњe музичкoг дeлa умeтничкoг

пeсaмa. -

свирaњe

КУЛТУРЕ
8.разред
ЦИЉ ИСХОДИ СAДРЖAJИ НAЧИНИ OСTВAРИВAЊA

учења мађарског род и књижевну КЊИЖЕВНОСТ читају се песме, басне, бајке,
језика са врсту;уочава обележја шаљиве народне приче, игрокази,
елементима народне песме; -Граматика одломци из романа.
културе је песме;упознаје се с -Правопис Књижевни текстови су разврстани
стицање знања о усменом књижевном и по књижевним родовима - лирика,
особеностима историјском -Ортоепија епика и драма. Избор дела је
мађарског језика, баштином;развија заснован на принципу
књижевности и свест о културним и прилагођености узрасту.
културе, као и историјским
развијање чињеницама опеваним При реализацији програма
способности и у усменим епским и наставник треба да успостави
вештине лирским корелацију са другим наставним
употребе језика у песмама;уочава лирске предметима.

народној
књижевности;разликује
речи као лексиколошке Садржаји из језика углавном су
јединице;разликује базирани на поређењу са језичним
промењиве од садржајима који се обрађују на
непромењивих ЈЕЗИК И
речи;препознаје ЈЕЗИЧКА
граматику;зна правила КУЛТУРА
у писању;препознаје садржаје ученици овладавају
глаголске облике у стандардним мађарским језиком.
типичним
примерима);доследно Ученици се упознају са
примењује правописну националном културом кроз
норму у употреби НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
великог слова, КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
састављеног и издвојене садржаје који су уско
свакодневним повезани са традицијом и историјом
комуникацијским Мађара.
ситуацијама,
развијање свести
поштујући
о сопственом
националном
идентитету,
вредновању
властитог
културног
стваралаштва и
стваралаштва
других народа.
развој, проналази уводе у свет медијске уметности.
емисије.

КУЛТУРЕ
8.разред

род и књижевну у петом разреду читају се песме,
врсту;уочава обележја басне, бајке, шаљиве народне
народне песме; приче, игрокази, одломци из
разликује епску од романа.
Циљ наставе и лирске песме;упознаје
учења русинског се са усменом КЊИЖЕВНОСТ Књижевни текстови су разврстани
језика са књижевном и по књижевним родовима - лирика,
елементима историјском -Граматика епика и драма. Избор дела је
националне баштином;развија заснован на принципу
културе је свест о културним и -Правопис прилагођености узрасту.
стицање знања о историјским
особеностима чињеницама опеваним
русинског језика, -Ортоепија При реализацији програма
у усменим лирским наставник треба да успостави
књижевности и песмама;уочава лирске
културе, као и корелацију са другим наставним
слике, мотиве и стална предметима.
развијање изражајна средства у
способности и народној
вештине књижевности;разликује
употребе језика у Садржаји из језика углавном су
речи као лексиколошке
различитим базирани на поређењу са језичним
јединице;разликује
животним, садржајима који се обрађују на
промењиве од
свакодневним ЈЕЗИК И часовима српског језика. Акценат је
непромењивих
комуникацијским ЈЕЗИЧКА стављен на разликама у језичкој и
речи;препознаје
ситуацијама, КУЛТУРА правописној норми. Кроз наставне
граматику;зна правила
развијање свести садржаје ученици овладавају
у писању;препознаје
о сопственом стандардним русинским језиком.
глаголске облике у
националном свом основном
идентитету, значењу; разликује
вредновању главне и зависне
властитог реченичне чланове (у Ученици се упознају са
културног типичним примерима); националном културом кроз
стваралаштва и доследно примењује НАЦИОНАЛНА садржаје из књижевности, језика и
стваралаштва правописну норму у КУЛТУРА језичке културе, као и кроз неке
других народа. употреби великог издвојене садржаје који су уско
слова, састављеног и повезани са традицијом и историјом
растављеног писања Русина.

поштујући
пејзаж),
препричавање ,
Са појединим елементима медијске
писмености ученици су већ
упознати кроз наставу српскога
језика. Потребно је направити
МЕДИЈСКА корелацију да би проширили знања
КУЛТУРА о појму дечијег часописа, радија,
телевизије и филма. Кроз ове
појмове ученици се постепено
уводе у свет медијске уметности.
емисије.

4. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Правилницима о наставним плановима и програмима за I, II, III, IV, V, VI, VII и VIII разред у оквиру
сваког предмета прописани су начин и поступак остваривања програма. У складу са овим, у школском
програму су начин и поступак остваривања програма дати као саставни део наставних програма за сваки
разред и сваки предмет.
Годишњим планом рада школе утврђују се време, место, начин, носиоци остваривања школског
програма и друга питања од значаја за остваривање школског програма. Саставни део Годишњег плана
рада чине годишњи глобални планови наставника који у поступку начина остваривања школског
програма планирају и разрађују прописане наставне теме, циљеве, број часова по наставној теми,
стандарде постигнућа и начине провере остварености образовних стандарда.
Општи стандарди постигнућа су донети за крај првог и другог циклуса, што значи да њихову примену
планира сваки наставник, за сваки разред. За предмете који немају сачињене стандарде наставници
планирају да ученици стекну одређена знања, вештине,умења и навике у складу са програмским задацима
и циљевима. План остваривања стандарда се заснива на утврђеним нивоима постигнућа ученика, тако да
наставници у складу са тим планирају примену критеријумских тестова. На основу тих података ће
вршити месечна планирања и остваривати стандарде.
Табеларни приказ активности за остваривање стандарда:

КО ШТА КАД КАКО
Стручни актив(веће) Прављење Друга половина августа Састанци стручних
иницијалних тестова актива
Предметни наставници Примена иницијалног Прва Писмено
теста половина септембра
Предметни наставници, Анализа резултата Средина септембра Излагање,презентација,
педагог дискусија
Предметни наставници Планирање Септембар,октобар, Писање месечних и
остваривања новембар дневних припрема
образовних стандарда
на основу резултата
ИТ
Примена теста за Прва половина Писмено или усмено
Предметни наставници проверу остварености децембра
планираних
стандарда
Предметни наставници, Анализа резултата Друга половина Излагање,презентација,
педагог, директор децембра дискусија
Предметни наставници Планирање Јануар Писање месечних и
остваривања дневних припрема
стандарда на основу
резултата
критеријумског теста
Предметни наставници Примена теста за Прва половина марта Писмено или усмено
проверу остварености
планиранихстандарда
Предметни наставници, Анализа резултата Средина марта Излагање,презентација,
педагог дискусија
Предметни наставници Планирање Крај марта Писање месечних и

остваривања дневних припрема
стандарда на основу
резултата
критеријумског теста
Стручни актив(веће) Прављење тестова за Април месец Састанци стручних
проверу остварености актива
планираних
стандарда за целу
школску годину
Предметни наставници Примена теста за Прва половина маја за Писмено
проверу остварености ученике осмих разреда
планиранихстандарда и друга половина маја
за остале ученике
Предметни наставници, Анализа резултата Јун Излагање,презентација,
педагог, директор дискусија
5. ПРАЋЕЊЕ НАПРЕДОВАЊА И ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Праћење ученика подразумева:
 тестирање и процењивање когнитивне, социјалне, емоционалне и
зрелости ученика како би се осигурали оптимални услови за испољавање и развијање свих
потенцијала и пружила одговарајућа помоћ уколико за то постоји потреба;
 праћење постигнућа ученика током школске године.
Наставник у поступку праћења ученика прикупља и бележи податке о постигнућима ученика,

процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој
педагошкој документацији. За праћење напредовања ученика користе се самостални радови ученика који
се чувају у форми портфолија.
Под педагошком документацијом сматра се писана документација наставника која садржи: личне
податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнуће, податке о
провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге
податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Школа предвиђа екстерно и интерно праћење постигнућа ученика. Циљ праћења је
индивидуализација наставног процеса у целини. Екстерним системом се врши провера постигнућа
ученика два пута у току основношколског образовања, на крају четвртог и осмог разреда. Интерна
провере напредовања ученика од стране школе врше се од другог разреда у оквиру иницијаног и
критеријумског теста. Иницијалним тестом на почетку школске године наставници процењује предходна
постигнућа ученика у оквиру предмета или теме, која су од значаја за предмет, а у функцији планирања
рада наставника. Критеријумским тестом наставници добијају информације о постигнућу и напредовању
ученика, што омогућава индивидуализован приступ у даљем раду.
Родитељи су такође у могућности да прате напредовање своје деце током школске године и путем
писаних извештаја, које добијају на крају сваког тромесечја, на полугодишту и на крају године. У
извештајима се, осим напредовања ученика, родитељи информишу и о свим аспектима развоја,
социјализацији, радним навикама, интересовањима и мотивисаности ученика за рад.
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење
остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског
програма. Током оцењивања ученика користиће се Правилник о оцењивању ученика основне школе. У

првом разреду оцењивање је описно, а од другог до осмог разреда примењује се бројчано оцењивање.
Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се
формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање - јесте редовно проверавање постигнућа ученика, садржи повратну
информацију и препоруке за даље напредовање - оцена је описна и бројчана. Провера остварености
образовних постигнућа (усмена, кратка писмена) се не најављује и може да се организује и на часовима
обраде и увежбавања и евидентира се у педагошкој документацији наставника ( досије ученика).
Сумативно оцењивање - јесте вредновање постигнућа на крају програмске целине (теме) или за
класификациони период из предмета и владања- оцена је бројчана и уноси се у дневник образовно-
васпитног рада. Провера остварености образовних постигнућа (усмена, писмена) на крају програмске
целине се планира, а вредновање, односно оцењивање најављује.
6. ПРОГРАМИ КОЈЕ РЕАЛИЗУЈЕ ШКОЛА
6.1 ПРОГРАМ ДОПУНСКЕ И ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
Циљ допунске наставе је прилагођавање (индивидуализација) наставних садржаја одређеног

предмета ученицима који из било ког разлога имају тешкоћа у савладавању програма како би им се
омогућило усвајање програма и развој њихових способности.
Задаци допунске наставе:

 Усвајање наставих садржаја које ученици нису усвојили током редовне наставе.
 Усвајање наставних садржаја предвиђених наставним планом и програмом на основном нивоу.
 Увежбавање и понављање стечених знања и вештина и давање упутства за свладавање потешкоћа у
учењу.
 Пружање индивидуалне помоћи ученицима у учењу и бољем разумевању наставних садржаја.
 Пружање помоћи ученицима који раде по прилагођеном програму.
 Пружање помоћи ученицима који због болести, слабог предзнања или из било ког другог разлога
нису усвојили одређено наставно градиво.
 Развијање самопоуздања и редовног учења и вежбања и јачање мотивације ученика.
Допунска настава се организује за ученике који - из објективних разлога - у редовној настави не

постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја.
Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник
формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад. На основу претходног испитивања
тешкоћа и узрока, за сваку групу се ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем
отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и
специфичне облике у савладавању одређених програмских садржаја (индивидуализација наставе -
полупрограмираним и програмираним секвенцама, наставним листићима; предавањима с друкчијим -
очигледнијим примерима; посебни групни и индивидуални задаци и др.). Нарочито треба водити рачуна
о одмерености захтева, као и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна
оцена).
Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче тешкоће
појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу или отклони

недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље редовне наставе такве
ученике не треба занемарити, односно - диференцирањем редовне наставе - омогућити ученицима да
градиво савладају на редовним часовима.
Начин остваривања програма:

Извршиће се благовремена идентификација ученика за које је потребно организовати допунску
наставу. Одељењско веће и сви наставници ће пратити потребе за допунским радом, предлагати ученике,
предмете, број часова и анализирати квалитет и резултате рада у допунској настави. Са ученицима ће се
обавити разговори да би се утврдило на које тешкоће и проблеме наилазе у учењу. Ученицима ће радити
задатке и садржаје који су посебно припремљени, радиће се групно, тимски, индивидуално. Понављањем
и проверавањем стећиће се увид у то како су ученици научили и схватили образовне-васпитне садржаје.
Циљ додатне наставе је да се омогући ученицима од четвртог до осмог разреда да у складу са

својим посебним интересовањима и склоностима развију своје способности и прошире знања.
1. За додатни рад опредељују се ученици од 4. до 8. разреда изнадпросечних способности и посебних

интересовања за наставни предмет, односно за продубљивање и проширивање знања из свих или само
појединих програмско-тематских подручја редовне наставе. То су они ученици чија се знања,
интересовања и даровитост изразитије испољавају већ у 1., 2. и 3. разреду. Такве ученике уочавају, прате
и подстичу наставници разредне наставе и педагошко-психолошка служба школе све до 4. разреда када
се први пут организује додатни рад (изводи се све до завршног разреда).
2. Додатни рад се организује и изводи за ученике од 4. до 8. разреда, један час недељно током целе
наставне године. Изузетно је важно да се започета динамика додатног рада одржи док се не реализује
утврђени програм. Уколико се, изузетно, додатни рад организује само у једном делу наставне године,
пожељно је да се интересовање даровитих ученика за овај рад доцније не гаси, односно да се они
подстичу на самостални рад другим формама рада (нпр. појачаном индивидуализацијом рада у редовној
настави, давањем посебних задатака, ангажовањем у одговарајућим слободним активностима и др.).
3. Додатни рад - заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање знања, умења и

вештина - непосредније активира ученике и оспособљава их за самообразовање, развија њихову машту,
подстиче их на стваралачки рад и упућује на самостално коришћење различитих извора сазнања. Под
руководством наставника ученици се у додатном раду самостално служе садржајима (у учењу и
истраживању), те припремају и излажу своје радове (усмене, писмене, практичне) пред својом групом,
разредом или целом школом. Знања, умења и вештине, које су стекли истраживачким, индивидуалним и
групним радом, ученици користе у редовној настави, слободним активностима и у другим приликама
(конкурси, такмичења, школске и друге приредбе). Ученике који се посебно истичу у додатном раду
треба и посебно стимулисати (похвале, награде)
4. Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним праћењем од

стране наставника разредне и предметне наставе, анализом радова ученика и остварених резултата на
смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља и применом одређених инструмената од
стране школског психолога или педагога. На основу добијених резултата праћења и испитивања,
интересовања и жеља даровитих ученика и напред наведених оријентационих садржаја, наставник
заједно са ученицима утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или појединим даровитим
ученицима. Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих садржаја програма (зависно од
интересовања и жеља ученика). То значи да наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика

оствари у целини оријентационе садржаје програма. Битно је да планирани садржаји програма буду у
складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим фондом часова.
5. Додатни рад се може реализовати као индивидуализовани (примерен појединим ученицима) и

групни (за групе ученика једног или више разреда који се посебно интересују за исте садржаје програма
додатног рада). Зависно од интересовања ученика и програмских тема, групе се могу мењати
(флексибилност састава групе).
6. Улога наставника у додатном раду је специфична. У сарадњи са учеником (евентуално -

родитељима и школским педагогом или психологом) наставник утврђује конкретан програм додатног
рада.Реализујући програм додатног рада, наставник за сваку од одабраних тема проналази и примењује
најпогодније облике и методе рада, пре свега оне које у највећој могућој мери активирају све потенцијале
ученика, а нарочито оне који омогућавају развој креативности ученика. Током додатног рада наставник
се поставља као сарадник који стручно помаже рад појединца или групе: упућује и усмерава, помаже да
се дође до правих решења, закључака и генерализација. Однос ученика и наставника у додатном раду је
сараднички, у извесној мери непосреднији и ближи него у редовној настави.
7. У додатном раду са ученицима наставник прати и евидентира њихов развој и напредовање,

усавршава утврђене програме, открива нове могућности индивидуализације рада (проблемски задаци,
истраживачки радови, програмиране и полупрограмиране секвенце, коришћење садржаја и разних
апарата и техничких помагала и др.), те врши уопштавање и примену стечених знања, умења и вештина у
различитим ситуацијама. Обезбеђује укључивање ученика у организоване облике рада ван школе
(конкурси, смотре, такмичења). За сваког ученика води досије у који уноси битне податке о његовом
напредовању у развоју, те се стара да тај досије прати ученике пре уписа у средњу школу.
8. Ученици се самостално опредељују за додатни рад (могу бити мотивисани, али никако присиљавани
на то). Приликом опредељивања ученика за додатни рад, објективно треба проценити мотиве који су
утицали на њихову одлуку (у обзир долазе само стварно надарени ученици, оцене из предмета, а жеље
ученика и родитеља не представљају пресудан фактор, јер не мора у сваком одељењу да буде даровитих
ученика за предмет, талентованих за све предмете и области). Ученик остаје укључен у додатни рад
онолико времена (година) колико жели. Посебно треба водити рачуна о томе да се даровити ученици не
оптерећују изнад њихових стварних могућности и жеља (довољно је да ученик - уз редовну наставу -
буде ангажован још само у једном виду васпитно-образовног рада - додатном раду, на пример)
6.2. ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ
Циљ културне делатности школе је унапређивање образовно-васпитног рада у школи и општег

културног и образовног рада у друштвеној средини, развијање дечјег стваралаштва, интересовања и
склоности и афирмација свих ваннаставних активности које се реализују у школи.
Задаци школе у остваривању културних и друштвених активности су да:

 успостави и организује сарадњу са породицом и свим чиниоцима друштвене средине ради
јединственог деловања на васпитање и развој деце и омладине;
 предлаже и унапређује програме културних и друштвених активности и методе повезивања школе и
друштвене средине;
 омогући утицај друштвене средине (учешће културних и других институција на остваривању
програма образовно-васпитног рада);
 стално доприноси подизању и развијању културе рада и живљења у друштвеној средини;

 обезбеди учешће ученика, наставника и школе као целине у културном и друштвеном животу
средине;
 поштује и прати афинитете ученика, њихова интересовања, склоности, таленте, амбиције са циљем
да се поспеше креативност, инвентивност, маштовитост, заједништво и колективни дух, ангажованост
према друштвеној и социјалној стварности, свест о сопственим вредностима и њиховој надградњи,
људске врлине и квалитети.
Начин остваривања програма

Програм културних активности школе остварује се организацијом изложби, приредби, прослава,
концерата, смотри, ... Реализатори културних активности најчешће су ученици и Ученички парламент. У
реализацији Програма културних активности значајна погодност за школу је то што су у близини све
важнe установе културе, а са којима остварујемо добру сарадњу. Ученици који желе да се баве
програмима културе и истраживањима изван школе укључују се у разне активности клубова, удружења,
сликарске секције, музичких удружења, интересних група и других организационих форми које код
толентованих ученика помажу да се оствари посебна склоност ка уметности или уметничком
стваралаштву.
Програмски садржаји:
Свечани пријем првака, обележавање Дечије недеље, обележавање школске славе Св. Саве, изложба
ликовних и литерарних радова, обележавање Дана школе и празника (Нова година, Ускрс), посете
позоришту, биоскопу, музеју, библиотеци, ликовним изложбама, сајму књига, Путокази (сајам
образовања), учешће на смотри рецитатора, ликовним и литерарним конкурсима, промовисање
инклузивног образовања, обележавање значајних датума (националних и међународних), организовање
дана отворених врата, прослава мале матуре, дана заљубљених, Марковдански сусрет песника на
Панонији, у сусрет пролећу «Покладе» у Новом Саду, Дани меда и друге активности од значаја за развој
културе у школи, ужој и широј друштвеној средини.
6. 3. ПРОГРАМ ШКОЛСКОГ СПОРТА И СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ
Циљ програма школског спорта и спортских активности школе је да кроз јединство наставних,
ваннаставних и ваншколских активности утиче на афирмацију школског спорта, даље унапређивање
моторичких способности ученика, очување здравља, правилну примену физичког вежбања у савременим
условима живота, развој мотивације, знања, интересовања обухватањем свих ученика овим процесом
ради развоја и практиковања здравог начина живота.
Задаци школе у остваривању школског спорта и спортских активности су :

 развој свести о важности сопственог здравља и безбедности
 развијање потребе неговања и развоја физичких способности
 развој и усавршавање моторичких способности
 формирање морално-вољних квалитета личности
 превенција насиља
 превенција наркоманије
 превенција малолетничке деликвенције
 способност функционисања у заједници, развој људске врлина и квалитета

Програм спортских активности остварује се кроз организацију слободних активности – секције,
недеље школског спорта, активности у природи, школских и ваншколских такмичења, корективно –
педагошког рада. План и програм предлаже стручно веће водећи рачуна о интересовањима ученика,
просторним условима за рад, узрасним карактеристикама, способностима, календару такмичења и
активностима друштвене средине. Да би настава физичког васпитања била примерена индивидуалним
разликама ученика, који се узимају као критеријум у диференцираном приступу, наставник ће сваког
ученика или групе ученика, усмеравати на смањене или проширене садржаје, који су предвиђени
наставним планом и програмом, у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада. Ученик се у
сваком тренутку може укључити у рад секције и других облика остваривања овог програма. За ученике
који су ослобођени практичног дела наставе планира се рад према посебно дефинисаним исходима. Ови
ученици учествују пружајући помоћ наставнику у евиденцији и организацији часова, суђењу, изради
презентација….
Меморијални маратон „Пал Скендеровић“, пролећни и јесењи крос, „Трка за срећније детињство“ у
сарадњи са општинским Црвеним Крстом, Фрушкогорски маратон, спортска недеља у 1. и 2.
полугодишту, сусрет са збратимљеном школом из Кишкунмајше – спортски дан, дан школе – спортски
дан, секције – фудбал, кошарка, стони тенис, аеробик, одбојка, школско такмичење у фудбалу, кошарци,
стоном тенису, спортска такмичења на свим нивоима, светски дан здравља, излети, екскурзије, ревијалне
утакмице, крос РТС-а.
6.4. ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И

ЗАНЕМАРИВАЊА
Програм заштите утврђује се на основу анализе стања безбедности, присутности различитих облика и
интензитета насиља, злостављања и занемаривања у Школи, специфичности Школе и резултата
самовредновања и вредновања квалитета рада Школе.
Програмом заштите обезбеђују се услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој ученика, заштиту
од свих облика дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и социјалну реинтеграцију детета
и ученика које је извршило, односно било изложено насиљу, злостављању или занемаривању. Програмом
заштите од насиља, злостављања и занемаривања Школа одређује мере и активности које обезбеђују
развијање и неговање позитивне атмосфере и безбедно окружење, дефинише превентивне и интервентне
активности, одговорна лица и временску динамику остваривања.
ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМОВА
Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно
понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или
потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или
запосленог.
Физичко насиље и злостављање је понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног
телесног повређивања детета, ученика или запосленог; физичко кажњавање ученика од стране
запослених и других одраслих особа.
Психичко насиље и злостављање је понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања
психичког и емоционалног здравља и достојанства ученика или запосленог.
Социјално насиље и злостављање је понашање којим се искључује ученик из групе вршњака и
различитих облика социјалних активности, одвајањем од других, неприхватањем по основу

различитости, ускраћивањем информација, изоловањем од заједнице, ускраћивањем задовољавања
социјалних потреба.
Сексуално насиље и злостављање је понашање којим се ученик сексуално узнемирава, наводи или
приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно
дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.
Електронско насиље и злостављање је злоупотреба информационих технологија која може да има
за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука
електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта (wеб сите), четовањем, укључивањем у
форуме, социјалне мреже и сл.
Занемаривање у Школи обухвата: ускраћивање појединих облика образовно-васпитног рада
неопходних ученику; нереаговање на сумњу о занемаривању или на занемаривање од стране родитеља;
пропусте у обављању надзора и заштите ученика од повређивања, самоповређивања, употребе алкохола,
дувана, наркотичког средства или психоактивне супстанце, укључивања у деструктивне групе и
организације и др.
Дискриминација је социјално насиље и представља свако неоправдано прављење разлике или

неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у
односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен
или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта,
односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или
политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном
и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и
инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и другим
стварним, односно претпостављеним личним својствима.
Расизам, у смислу овог акта, подразумева уверење и понашање лица или групе лица засновано на ставу
да неке расе имају супериорне карактеристике у односу на друге.
Сексизам, у смислу овог акта, подразумева уверење и понашање засновано на ставу да је мушки пол
супериоран у односу на женски.
Хомофобија и трансфобија, у смислу овог акта, подразумева страх, мржњу и нетолеранцију према
ЛГБТИ лицима и према сваком понашању које је изван оквира родних улога.
Ксенофобија, у смислу овог акта, подразумева интензивно и ирационално исказивање мржње према
странцима.
Исламофобија, у смислу овог акта, подразумева мржњу, нетрпељивост и предрасуде према исламу и
муслиманима.
Антисемитизам, у смислу овог акта, подразумева мржњу, нетрпељивост и предрасуде према Јеврејима,
као религијској групи или нацији.
Антициганизам, у смислу овог акта, подразумева посебан вид расизма усмерен према ромском народу, а
идеологија је заснована на историјски потхрањеним идејама о расној надмоћности појединих народа, а
који се изражава кроз насиље, говор мржње, израбљивање, стигматизацију и дискриминацију.
Аблеизам, у смислу овог акта, подразумева негативне предрасуде у односу на лица са сметњама у развоју
и инвалидитетом.

Родна равноправност, у смислу овог акта, подразумева заштиту права лица по основу пола и рода, а
родна улога – скуп очекивања заједнице у вези са понашањем лица у односу на његову полну
припадност.
НИВОИ И ОБЛИЦИ НАСИЉА
Први ниво
Насиље
Физичко Емоционално/ Сексуално насиље и злоупотребом
Социјално насиље
насиље психичко насиље злоупотреба информационих
ударање исмејавање, добацивање, добацивање,псовање, узнемиравајуће
чврга, омаловажавање, подсмевање, ласцивни коментари, „зивкање“,
гурање, оговарање, игнорисање, ширење прича, слање
штипање, вређање, искључивање из етикетирање, узнемиравајућих
гребање, ругање, групе или сексуално порука
гађање, називање фаворизовање на додиривање, СМС-ом,
чупање, погрдним основу социјалног гестикулација.. ММС-ом,
уједање, именима, статуса, путем веб-сајта...
саплитање, псовање, националности,
шутирање, етикетирање, верске припадности,
прљање, имитирање, насилно
уништавање „прозивање“... дисциплиновање,ши
ствари... рење гласина...
Други ниво
Насиље
Сексуално
Физичко Емоционално/психичко Социјално злоупотребом
насиље и
насиље насиље насиље информационих
злоупотреба
шамарање, уцењивање, сплеткарење, сексуално огласи, клипови,
ударање, претње, игнорисање, додиривање, блогови,злоупотреба
гажење, неправедно неукључивање, показивање форума и четовања,
цепање одела, кажњавање, неприхватање порнографског снимање камером
„шутке“, забрана манипулисање, материјала, појединаца против
затварање, комуницирања, експлоатација, показивање њихове воље,
пљување, искључивање, национализам.. интимних снимање камером
отимање и одбацивање, . делова тела, насилних сцена,
уништавање манипулисање... свлачење... дистрибуирање
имовине, снимака и слика..
измицање
столице,
чупање за
уши и косу...
Трећи ниво
Физичко Емоционално/ Социјално насиље Сексуално Насиље
насиље психичко насиље и злоупотребом
насиље злоупотреба информационих

туча, застрашивање претње, завођење од снимање насилних
дављење, уцењивање, изолација, стране сцена,
бацање, рекетирање, одбацивање, одраслих, дистрибуирање
проузроковање ограничавање терор групе над подвођење, снимака и слика,
опекотина, кретања, појединцем/ злоупотреба дечија
ускраћивање навођење на групом, организовање положаја, порнографија...
хране и сна, коришћење затворених навођење,
излагање психоактивних група (кланова), изнуђивање
ниским супстанци, национализам, расизам, и принуда на
температурама, укључивање сви облици сексуални чин,
напад у секте, дискриминације силовање,
оружјем... занемаривање... (непосредна инцест...
дискриминација,
посредна дискриминација,
повреда начела једнаких
права и обавеза, забрана
позивања на одговорност,
удруживање ради вршења
дискриминације
Матрица за процену ризика од дискриминаторног понашања учесника у образовању

Дискриминација у области образовања и васпитања уређена је Законом, а ближи
критеријуми за препознавање облика дискриминације прописани су Правилником и обавезују
све учеснике у образовном и васпитном процесу на дужност поштовања те забране и
уздржавања од свих аката чињења или нечињења који могу да доведу до кршења исте.
Ради предузимања одговарајућих мера и благовременог реаговања на ризике од
дискриминаторног понашања учесника у образовању, сачињава се матрица за процену нивоа
дискриминације, тако што се уочено дискриминаторно понашање сврстава се у један од три
нивоа дискриминаторног понашања, у зависности од:
1) узраст учесника у образовању;
2) интензитет, трајање и учесталост дискриминаторног понашања;
3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижавајуће
поступање;
4) последица дискриминаторног понашања.
Приликом сврставања у ниво дискриминаторног понашања учесника у образовању према
наведеној матрици, место и време извршеног понашања утичу на избор врсте мере и
активности које се предузимају у интервенцији.
Када се дискриминаторно понашање догоди ван простора установе, у било које време, а
од стране учесника у образовању, установа предузима мере појачаног васпитног рада, без
вођења васпитно-дисциплинског поступка. Уколико се дискриминаторно понашање догоди у
простору установе у време образовно-васпитног рада и других активности, предузимају се
мере појачаног васпитног рада, покреће, води и окончава васпитно-дисциплински поступак, у
роковима и на начин утврђен Законом.
Елементи матрице јесу:
1) узраст учесника у образовању

Процену тежине облика дискриминације обавља тим за заштиту, полазећи од релација:
лице у односу на друго лице истог или приближног узраста; узрасно старијег лицу према
млађем лицу и групе лица према лицу, односно групи лица, и то:
(1) када је понашање учесника у образовању истог или приближног узраста (дете– дете,
ученик–ученик, одрасли–одрасли), као и млађег према старијем, квалификује се као први
ниво;
(2) када се узрасно старији учесник у образовању понаша дискриминаторно према млађем
лицу, квалификује се као други ниво;
(3) када група учесника у образовању дискриминаторно понаша према лицу или другој
групи, квалификује се као трећи ниво.
2) интензитет, трајање и учесталост дискриминаторног понашања
Када се дискриминаторно понашање понавља или продужено траје у односу на исто лице,
односно лица са сличним или истим личним својствима (раси, боји коже, националној и
верској припадности или етничком пореклу, полу, родном идентитету, сексуалној
оријентацији, имовном стању, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју
и инвалидитету) тим за заштиту га квалификује у следећи тежи облик дискриминације.
Поновљена дискриминација, у смислу овог акта, подразумева више пута поновљено
понашање лица или групе лица, односно поступање установе, њених органа или тела које је
засновано на повређивању личних својстава лица или групе лица, а продужена – која се чине у
дужем временском периоду према истом лицу или групи лица.
3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижавајуће
поступање
Узнемиравање и понижавајуће поступање јесте изговарање речи, односно слање писаних
порука или предузимање радњи према лицу или групи лица на основу којих се посредно и са
сигурношћу може закључити да вређају њихово достојанство на основу личног својства,
проузрокују осећај понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или
непријатељство, односно ствара понижавајуће и увредљиво окружење.
Ако узнемиравање и понижавајуће поступање удружено врши група или се оно понавља,
односно дуже траје, овакво дискриминаторно понашање квалификује се као дискриминација
другог нивоа.
Ако је узнемиравање и понижавајуће поступање изазвало страх или непријатељско,
понижавајуће и увредљиво окружење по дискриминисано лице или је довело до искључивања
или одбацивања лица или групе лица, дискриминаторно понашање квалификује се као
дискриминација трећег нивоа.
4) последица дискриминаторног понашања
Када дискриминаторно понашање доводи или потенцијално може да доведе до
угрожавања физичког, односно психичког здравља учесника у образовању, тим за заштиту га
квалификује у следећи тежи облик дискриминације.
Уколико је у интервенцију на понашање укључена спољашња заштита (здравствена
служба, установа социјалне заштите, полиција, Министарство, надлежна школска управа
Министарства, јединица локалне самоуправе, Повереник, правосудни органи и др.) тим за
заштиту га увек квалификује као трећи ниво дискриминације.
Покренут прекршајни или судски поступак, не утиче на предузимање интервентних мера
и активности.

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПРОГРАМА
Принципи на којима се заснива овај Програм и поступање на основу њега, односе се на:
• право на живот, опстанак и развој
• најбољи интерес детета, уз обезбеђивање поверљивости података
• спречавање дискриминације, што значи обухватање свих ученика овим Програмом
• активно учешће ученика, које се обезбеђује правовременим информисањем и давањем могућности да
искажу своје мишљење
ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА
Циљ програма је превенција свих облика насилничког понашања, као и стручна интервенција у
ситуацијама потенцијалног или стварног насилничког понашања ученика,родитеља, наставника или
других лица.
Циљеви Програма у превенцији су:
• Подстицање и развијање климе прихватања, толеранције и међусобног уважавања
•Идентификација безбедносних ризика у школи увидом у документацију, непосредно окружење
евидентирањем критичних места у школи, анкетирањем ученика,наставника и родитеља
•Повећање осетљивости свих који су укључени у живот и рад школе, на
препознавање насиља и злостављања
•Унапређење способности свих учесника у школском животу – наставног и ваннаставног особља,
ученика, родитеља, локалне заједнице – за уочавање, препознавање и решавање проблема насиља
• Оспособљавање свих запослених и родитеља за рано препознавање знакова у понашању деце који
указују на потенцијално насилно понашање
• Пружање помоћи ученицима у савладавању личних проблема и проблема у учењу
• Изграђивање и примена норми понашања, информисање о правилима и кућном реду
• Дефинисање процедура и поступака реаговања на насиље и информисање свих учесника у школском
животу о томе
• Омогућавање свим ученицима који имају сазнања о могућем насилном акту да без излагања опасности
врше пријављивање насиља
• Спровођење психо-социјалног програма превенције кроз обуку за ненасилну комуникацију,
самоконтролу реаговања и понашања, превазилажење стреса, учење социјалних вештина
• Сарадња са родитељима путем Савета, родитељских састанака, индивидуалних и групних разговора
• Сарадња са службама ван школе које посредно и непосредно могу помоћи на превазилажењу проблема
насиља у школи
Циљеви Програма у интервенцији су:

• Спровођење процедура и поступака реаговања у ситуацијама насиља
• Праћење и евидентирање врста и учесталости насиља и процењивање ефикасности спровођења
Програма заштите
• Рад на отклањању последица насиља и интеграција ученика у заједницу вршњака
• Саветодавни рад са ученицима који трпе дискриминацију, насиље, врше дискриминацију, насиље или
су посматрачи дискриминације , насиља.
ПРЕВЕНТИВНЕ АКТИВНОСТИ
Превентивне активности заједнички планирају и спроводе ученици, родитељи и запослени.
ВРЕМЕ
АКТИВНОСТ
НОСИОЦИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Формирање Тима за заштиту ученика од Директор Август
дискриминације, насиља, злостављања,
занемаривања за наредну школску
годину
Анализа стања, праћења

дискриминације, насиља, злостављања и
занемаривања, вредновања квалитета и Тим за заштиту Август
ефикасности предузетих мера и ученика од насиља
активности у области превенције и
интервенције
Анкетирање наставника, ученика и

родитеља и утврђивање њихових Тим за заштиту
Септембар
предлога за унапређивање безбедности у ученика од насиља
школи и заштиту од дискриминације
Израда Акционог плана превентивних Тим за заштиту

Септембар
активности за наредну школску годину ученика од насиља
Организовање дежурства запослених Директор и Тим за Септембар

заштиту деце од
насиља
Усклађивање постојећих подзаконских

аката школе са Законом и Посебним
протоколом за заштиту ученика од
На почетку
насиља и Правилник о поступању Секретар
школске године
установе у случају сумње или утврђеног
дискриминаторног понашања и вређања
угледа, части или достојанства личности
Дефинисање правила понашања и Тим за заштиту деце

последица кршења правила понашања од насиља, Ученички На почетку
парламент школске године
Информисање ученика и родитеља о Одељењске

Тиму и његовим активностима и старешине На почетку
упућивање у могућност тражења школске године
помоћи и подршке од Тима
Предавање за родитеље : Одељењске

- Како препознати и како се понашати старешине На почетку
уколико ваше дете трпи насиље и школске године
дискриминацију ?
Формирање вршњачког тима за заштиту Координатор Септембар

ученика од дискриминације, насиља, ученичког

злоствљања и занемаривања парламента
Коришћење наставних садржаја у Наставници У току школске

превенцији дискриминације, насиља, године
злоствљања и занемаривања
Организовање слободних активности Директор и Тим за

према предлозима Ученичког заштиту деце од У току школске
парламента насиља, године
Ученички парламент
Школска спортска такмичења/ спортски Наставници

дан посвећен безбедном и сигурном У току школске
школском окружењу (кошарка, фудбал, године
рукомет и одбојка)
Одељењске
старешине, ПП
Обележавање Дечје недеље Октобар
служба и Ученички
парламент
Ученички парламент,
Обележавање 19. новембра- Светског
Тим за заштиту Новембар
дана борбе против злостављања деце
ученика од насиља
Ученички парламент,
наставници
Обележавање Светског дана толеранције грађанског Новембар
васпитања и верске
наставе
Радионице за ученике: Стручна

У току школске
- Ненасилна комуникација служба,одељењске
године
- Умеће комуникације старешине
Групни рад са родитељима на

родитељским састанцима: Одељенске
-Насиље у школи и породици, старешине, стручна
- Ненасилна комуникација и служба, директор
год.
конструктивно решавање конфликата, школе
-Развојне потребе и проблеми деце
школског узраста
Умрежавање и сарадња са релевантним Директор,ПП

установама (спољашња заштитна мрежа) служба, одељењске
год.
старешине


СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
САДРЖАЈ НАЧИН РЕАЛИЗАТОР

РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Обука запослених за примену Посебног

протокола за заштиту деце-ученика од
насиља у образовно- васпитним
установама и Правилник о поступању
установе у случају сумње или утврђеног Стручна служба Август
дискриминаторног понашања и вређања
угледа, части или достојанства личности
(за наставнике који нису прошли програм
обуке )
Предавања за наставнике:
- Примена индикатора за прелиминарну
идентификацију жртава трговине људима Стручна служба
године
- Како препознати ризичне облике
понашања ученика и како реаговати
108
Каталога
Изградња добрих односа као фактор акредитованих У току школске
превенције насиља у одељењу /групи програма стручног године
усавршавања.
Каталога
14
акредитованих У току школске
Васпитни проблеми ученика и како их
програма стручног године
превазићи
усавршавања.
50 Каталога
акредитованих У току школске
Обука наставника за решавање програма стручног године
дисциплинских проблема у настави усавршавања.
ИНТЕРВЕНТНЕ АКТИВНОСТИ

Школа интервенише увек када постоји сумња или сазнање да дете и ученик трпи насиље,
злостављање и занемаривање, без обзира на то где се оно догодило, где се догађа или где се
припрема.
Редослед поступања у интервенцији

1.Сазнање о насиљу или откривање насиља, дискриминације одвија се непосредним увидом да је
насиље, дискриминације у току или посредно, препознавањем спољашњих знакова или поверавањем
самог детета или треће особе.
2.Заустављање насиља је обавеза свих запослених у установи,као и да позове помоћ уколико
процени да не може самостално да делује.
3.Смиривање ситуације подразумева обезбеђивање сигурности за ученика, удаљавање из ризичне
ситуације.
4.Обавештавање родитеља и предузимање хитних акција по потреби (пружање прве помоћи,
обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полиције и центра за социјални рад) обавља се одмах
након заустављања насиља, злостављања, дискриминације. Уколико родитељ није доступан или његово
обавештавање није у најбољем интересу детета и ученика, установа одмах обавештава центар за
социјални рад.
5.Консултације у школи се врше ради: разјашњавања околности, анализирања чињеница на што
објективнији начин, процене нивоа насиља и злостављања, нивоа ризика и предузимања
одговарајућих мера и активности, избегавања конфузије и спречавања некоординисане акције. У
консултације у установи укључују се: одељењски старешина, дежурни наставник, психолог,
педагог, тим за заштиту, директор, ученички парламент.
Уколико у току консултација у установи директор и тим за заштиту, услед сложених околности не
могу са сигурношћу да процене ниво насиља, злостављања и занемаривања, дискриминације, као и да
одреде мере и активности, у консултације укључују надлежне органе и друге организације и службе:
Министарство просвете – школску управу, центар за социјални рад, полицију, здравствену службу и др.
6.Мере и активности предузимају се за све нивое насиља и злостављања. . Оперативни план заштите
сачињава се за конкретну ситуацију другог и трећег нивоа за сву децу и ученике - учеснике насиља и
злостављања (оне који трпе, који чине и који су сведоци насиља и злостављања).
7.Ефекте предузетих мера и активности прати установа (одељењски старешина, тим за заштиту,
психолог и педагог) ради провере успешности, даљег планирања заштите и других активности школе.
Интеревенција према нивоима насиља, злостављања и занемаривања

Ниво насиља и злостављања условљава и предузимање одређених интервентних мера и активности.
На првом нивоу активности предузима самостално одељењски старешина у сарадњи са родитељем, у
смислу појачаног васпитног рада са васпитном групом, одељењском заједницом, групом ученика и
индивидуално.
На другом нивоу активности предузима одељењски старешина у сарадњи са педагогом, психологом,
тимом за заштиту и директором, уз обавезно учешће родитеља, у смислу појачаног васпитног рада.
Уколико појачани васпитни рад није делотворан, директор покреће васпитно-дисциплински поступак и
изриче меру, у складу са Законом.
На трећем нивоу активности предузима директор са тимом за заштиту, уз обавезно ангажовање
родитеља и надлежних органа, организација и служби (центар за социјални рад, здравствена служба,
полиција и друге организације и службе). Уколико присуство родитеља није у најбољем интересу
ученика, тј. може да му штети, угрози његову безбедност или омета поступак у установи, директор
обавештава центар за социјални рад, односно полицију.

ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА
УЧЕСНИКА У ОБРАЗОВАЊУ
Установа поступа у складу са овим актом увек када је учесник у образовању
дискриминисано лице, извршилац дискриминације, односно сведок.
Сазнање о дискриминаторном понашању у установи може да се добије: опажањем, на
основу сумње или информације да се дискриминација припрема, догађа или се догодила.
Информација може да се добије непосредно – усмено, у писаном облику, коришћењем
дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или
посредно – од његовог родитеља, вршњака, запослених, трећих лица као сведока, као и на
основу анонимне пријаве.
Редослед поступања у интервенцији зависи од тога да ли се дискриминаторно понашање
припрема, догађа или се догодило.
Редослед поступања у интервенцији је следећи:
1) Проверавање добијене информације да се дискриминаторно понашање припрема или
се догодило обавља се прикупљањем информација – директно или индиректно. Циљ
проверавања информације јесте утврђивање одлучујућих чињеница на основу којих се
потврђује или одбацује сумња на дискриминаторско поступање. Током прикупљања
информација поштују се принципи утврђени Конвенцијом и правила која се примењују у
поступцима у којима учествује малолетно лице – дете и ученик.
Установа проверава сваку информацију о дискриминаторном понашању прегледом видео
записа, уколико установа има електронски надзор над простором, анонимном анкетом
учесника у образовању и на други начин примерен облику и врсти дискриминаторног
понашања.
Када родитељ пријави директору непримерено понашање запосленог према његовом
детету, директор поступа у складу са Законом.
У случају непотврђене сумње дискриминаторног понашања, појачава се васпитни рад и
прати понашање учесника у образовању. Када се потврди сумња, директор и тим за заштиту
предузимају мере и активности за повреду законске забране дискриминације.
2) Заустављање дискриминаторног понашања и смиривање учесника јесте обавеза
свих запослених у установи, а нарочито најближег присутног запосленог, дежурног
наставника, односно васпитача или радника обезбеђења да одлучно прекине све активности,
раздвоји и смири учеснике.
У случају да запослени процени да не може сам да заустави дискриминаторно понашање
зато што је сукоб високо ризичан, као и због истовременог физичког насиља, одмах ће
тражити помоћ.
Након заустављања сукоба, ако се посумња у повређивање дискриминисаног лица,
затражиће се пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полиције и
центра за социјални рад.
Смиривање учесника подразумева, најпре, одвојене разговоре са извршиоцем
дискриминације и са дискриминисаним лицем, а ако се процени да је могућ, без опасности по
наставак сукоба, и заједно учесницима и родитељима.
3) Обавештавање и позивање родитеља је обавеза установе. Одмах након заустављања
сукоба учесника – детета или ученика (као дискриминисаног лица и извршиоца
дискриминације) установа обавештава и позива родитеља на пријављени број контакт

телефона. Уколико родитељ није доступан, установа одмах обавештава центар за социјални
рад.
4) Прикупљање релевантних информација и консултације врше се у установи ради:
разјашњавања околности, анализирања чињеница на што објективнији начин, процене нивоа
дискриминације, ризика и предузимања одговарајућих мера и активности, избегавања
конфузије и спречавања некоординисане акције. Нивои дискриминације, на основу овог акта,
за учесника у образовању су: први, други и најтежи – трећи ниво. Процену нивоа увек врши
тим за заштиту. Да би извршио правилну процену, тим за заштиту прикупља све релевантне
податке, консултује, осим директора, одељењског старешину, дежурног наставника, односно
васпитача, радника обезбеђења, другог запосленог као очевица, представника ученичког
парламента. Тим за заштиту информише родитеље и укључује их у појачан васпитни рад и
план заштите од дискриминације.
Уколико у току консултација у установи директор и тим за заштиту, услед сложених
околности не могу са сигурношћу да процене ниво дискриминације, као и да одреде
одговарајуће мере и активности, у консултације укључују надлежне органе и друге
организације и службе: Министарство – школску управу, центар за социјални рад, полицију,
здравствену службу, Повереника и др.
5) Предузимање мера и активности према учеснику у образовању, и то за све нивое
дискриминације. План заштите од дискриминације сачињава се за конкретну ситуацију сваког
од нивоа и за све учеснике – дискриминисано лице, извршиоца дискриминације и сведоке.
План заштите од дискриминације зависи од: узраста и броја учесника, облика и нивоа
дискриминације, последица по лице и колектив и сл.
План заштите од дискриминације садржи: активности усмерене на промену понашања и
ставова који су допринели дискриминаторном понашању – појачан васпитни рад и по
интензитету примерен повреди законске забране (интензиван), рад са родитељем, васпитном
групом, односно одељењском заједницом, укључивањем ученичког парламента и савета
родитеља, а по потреби и органа управљања; носиоце тих активности временску динамику;
начине којима ће се обезбедити поновно укључивање свих учесника у заједницу. Мере и
активности се предузимају укључивањем учесника у образовању, усклађене са његовим
развојним могућностима. Када тим за заштиту процени да постоји потреба да се, осим
појачаног васпитног рада или васпитног рада који у интензитету одговара потребама ученика,
прилагоди и образовно-васпитни рад, предложиће тиму за пружање додатне образовне
подршке припрему индивидуалног образовног плана.
План заштите од дискриминације сачињава тим за заштиту заједно са одељењским
старешином, односно васпитачем, психологом, педагогом (уколико нису чланови тима за
заштиту), директором и родитељем, а по потреби и са другим надлежним организацијама и
службама. У припрему плана заштите, када год је могуће, установа ће укључити представнике
одељењске заједнице, односно групе, ученичког парламента, као и учеснике у
дискриминацији.
План заштите укључује и информације о мерама и активностима које установа предузима
самостално, у сарадњи са другим надлежним организацијама и службама и када друге
надлежне организације и службе спроводе активности самостално. Када су у мере и
активности укључене друге организације и службе, одређују се задаци, одговорна лица,
динамика и начини међусобног извештавања.
За сваки процењени ниво дискриминације директор установе подноси пријаву надлежним
органима, организацијама и службама и обавештава Министарство – надлежну школску
управу, у року од 24 сата од догађаја. Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим

ако тим за заштиту, полиција или центар за социјални рад процене да тиме може да буде
угрожен најбољи интерес детета и ученика.
Уколико је комуникација са медијима неопходна, одговоран је директор, осим ако
постоји сумња или је утврђено да је директор извршилац дискриминације. У том случају
комуникацију са медијима остварује председник органа управљања.
6) Праћење ефеката предузетих мера и активности прати установа (одељењски
старешина, васпитач, тим за заштиту, психолог и педагог, ако нису чланови тима) ради
провере успешности, даљег планирања заштите и других активности установе. Установа прати
понашање учесника у образовању које је дискриминисано лице и које је извршилац
дискриминације, али и оних који су индиректно били укључени (сведоци).
Прати се и укљученост родитеља и других надлежних органа, организација и служби.
Ефекте предузетих мера прате и надлежне службе Министарства.
ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА

ЗАПОСЛЕНОГ ПРЕМА УЧЕСНИКУ У ОБРАЗОВАЊУ
Установа поступа у складу са Законом и овим актом када је запослени извршилац
дискриминације, а дискриминисано лице, односно сведок–учесник у образовању.
Сазнање о дискриминаторном понашању запосленог у установи може да се добије:
опажањем, сумњом или информацијом да се дискриминација припрема, догађа или се
догодила. Информација може да се добије непосредно – усмено, у писаном облику, као и на
основу анонимне пријаве, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог
дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака,
других запослених или трећих лица као сведока.
Редослед поступања у интервенцији зависи од тога да ли се на основу информације
дискриминаторно понашање запосленог припрема, догађа или се догодило.
Редослед поступања у интервенцији је:
1) Заустављање дискриминаторног понашања је обавеза сваког лица које има сазнање
о дискриминаторном понашању да реагује прекидањем таквог поступања запосленог и
позивањем помоћи.
2) Смиривање ситуације подразумева обезбеђивање сигурности и подршке за учесника
у образовању.
3) Обавештавање и позивање родитеља и информисање васпитача, односно
одељењског старешине одвија се паралелно са заустављањем поступања и смиривањем
учесника, са најминималнијим временским размацима.
4) Подношење пријаве директору установе ради покретања поступка у коме се
прикупљају информације о дискриминаторском поступању запосленог и на основу
релевантних чињеница предузимају мере у складу са Законом. Тим за заштиту предузима мере
и активности у односу на дискриминисано лице, односно лица – учесника у образовању.
5) Консултације тима за заштиту које се одвијају ради прикупља свих релевантних
чињеница за доношење плана заштите од дискриминације и праћењу ефеката мера за учесника
у образовању као дискриминисано лице. Тим за заштиту по потреби обавља консултације са
одговарајућим стручњацима и установама и укључује надлежне службе. Одељењски
старешина, односно васпитач у сарадњи са тимом, информише родитеље и укључује их даље у
васпитни рад или план заштите.
6) Обавештавање Министарства – надлежне школске управе, од стране директора
установе у року од 24 сата од извршеног, односно од сазнања о дискриминаторном понашању

запосленог према учеснику у образовању и на основу релевантних чињеница покреће и води
дисциплински поступак, у складу са Законом.
7) Праћење ефеката предузетих мера заштитних мера према дискриминисаном лицу и
сведоку–учеснику у образовању врши се континуирано.
У случају када дискриминаторно понашање испољава лице која није запослено у
установи, кораци су исти, уз обавезу установе да поднесе притужбу Поверенику. Тим за
заштиту може да предложи план заштите учесника у образовању и активности у вези са
едукацијом родитеља, односног трећег лица које није запослено у установи.
Уколико се сумња у дискриминаторно поступање директора, та сумња се пријављује
Министарству. Просветна инспекција самостално, а ако је потребно у сарадњи са просветним
саветником, утврђује чињенице о поступању установе и њених органа о обезбеђивању заштите
учесника у образовању и запослених од дискриминације, насиља, злостављања и
занемаривања, као и од понашања које вређа углед, част и достојанство, а у складу са Законом,
посебним законом, Правилником, Правилником о Протоколу и овим актом. О утврђеним
чињеницама, односно наложеним мерама и роковима за отклањање неправилности и
недостатака, просветни инспектор обавештава орган управљања установе и министра.
Уколико постоји сумња да је учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај,
односно да је повређена забрана дискриминације, насиља злостављања и занемаривања,
просветни инспектор подноси пријаву, односно захтев надлежном органу.
Улоге и одговорности запослених и ученика у школи када постоји сумња на насиље,

дискриминацију или се догодило
ДЕЖУРНИ НАСТАВНИК
• дежура у складу са распоредом;
• уочава и пријављује случај;
• покреће процес заштите детета (реагује одмах у случају насилног и дискриминативног понашања,
користећи неку од стратегија);
• обавештава одељењског старешину о случају;
• евидентира случај у књигу дежурстава и попуњава образац за евиденцију насилног понашања;
• сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља и дискриминација
ОДЕЉЕЊСКИ СТАРЕШИНА
• уочава случајеве насилног понашања и реагује одмах;
• учествује у процесу заштите деце;
• разговара са учесницима насиља;дискриминација
• информише родитеље и сарађује са њима;
• по потреби, сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља;дискриминација
• планира и изводи активности у оквиру ЧОС ;
• прати ефекте предузетих мера;
• евидентира и води документацију о случају; прибавља потпис родитеља
• по потреби, комуницира са релевантним установама.
ТИМ, ПЕДАГОГ, ПСИХОЛОГ

• уочава случајеве насилног и дискриминативног понашања;
• покреће процес заштите детета, реагује одмах;
• обавештава одељењског старешину и сарађује са њим;
• по потреби, разговара са родитељима;

• пружа помоћ и подршку деци/ученицима, наставницима;
• разматра случај (2. и 3. ниво) и осмишљава мере заштите;
• обавља консултације, предлаже заштитне мере, прати ефекте предузетих мера;
• по потреби, сарађује са другим установама;
• евидентира случај.
ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ
• уочава и пријављује случајеве насилног понашања;
• прекида насиље.
УЧЕНИЦИ, ДЕЦА
• дежурају заједно са наставницима на одморима;
• уочавају случајеве насилног понашања;
• траже помоћ одраслих;
• пријављују одељењском старешини;
• учествују у мерама заштите.

ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Запослени у школи воде евиденцију о појавама насиља у образац за евиденцију о случајевима

насиља који садржи:
 Шта се догодило ?
 Ко су учесници ?
 Како је пријављено насиље ?
 Врсте интервенције?
 Какве су последице?
 Који су исходи предузетих корака?
 На који начин су укључени родитељи, одељенски старешина, стручна служба?
 Праћење ефеката предузетих мера.
Одељењски старешина бележи насиље на првом нивоу; прати и процењује делотворност предузетих
мера и активности; подноси извештај тиму за заштиту, у складу са динамиком.
Педагог бележи насиље на другом и трећем нивоу; води и чува документацију (службене белешке,
податке о лицу, догађају, предузетим радњама и др.); прати остваривање конкретних планова заштите
другог и трећег нивоа; подноси извештај тиму за заштиту, у складу са динамиком.
СЕГРЕГАЦИЈА
Сегрегација представља издвајање учесника у образовању на основу личног својства, и то
када се:
1) учесници у образовању у установи или у вези са радом установе, услед свог личног
својства, неоправдано одвајају од других учесника и искључују из активности групе или
одељења;
2) образују засебне групе или одељења из разлога који није у складу са Законом и
посебним законом;

3) у групи, одељењу, односно у установи структура учесника у образовању у погледу
припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично
одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица
специфичности установе, у складу са законом.
Драстично одступање од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није
последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25%
деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи,
групи и одељењу појединачно.
Aко је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи
национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи
треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се
ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.
ПРЕВЕНЦИЈА
Превентивне активности установе на спречавању сегрегације
У циљу спречавања сегрегације установа спроводи следеће активности:
– формирање етнички, језички, социјално разноврсних група или одељења која су у
складу са структуром учесника у образовању на подручју јединице локалне самоуправе као
целине, а не само у њеном једном делу;
– организовање активности које су усмерене на подизање свести запослених у установи и
родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегације;
– јачање капацитета запослених за пружање додатне подршке, конципирање програма и
предузимање активности усмерених на унапређивање односа међу учесницима у образовању,
прихватање различитости и развоју интеркултуралности;
– организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и
одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи,
положају деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима које сва деца и
ученици имају у групама и одељењима која су етнички, језички и социјално разноврсна;
– обезбеђивање сразмерне заступљености родитеља деце и ученика припадника
националне мањине у савету родитеља и општинском савету родитеља. Установа у којој стичу
образовање припадници националних мањина статутом уређује и обезбеђује сразмерну
заступљеност родитеља деце и ученика припадника националне мањине, односно друштвено
осетљивих група;
– обезбеђивање додатне подршке за укључивање у вршњачку групу и инклузивно
образовање кроз мере индивидуализације наставе, интензивног учења српског језика или
језика националне мањине и друге мере подршке у складу са потребама учесника у
образовању, у складу са Законом.
ИНТЕРВЕНЦИЈА
У установи се интервенише одмах: када се сумња у сегрегацију, када поступци родитеља
на промени издвојеног одељења – објекта предшколске установе или основне школе доведу до
сегрегације и када је утврђено постојање сегрегације.
У случају сумње у постојање сегрегације, свако има право да иницира њено утврђивање.

Иницијативу за спровођење интервентних активности на нивоу установе може покренути
установа у којој постоји сегрегација, орган надлежан за обављање послова инспекцијског,
односно стручно-педагошког надзора, општински савет родитеља, Повереник, Заштитник
гађана, Омбудсман, организације које се баве заштитом људских права.
Када просветни инспектор самостално или са просветним саветником утврди да у
установи има више од 25% учесника у образовању и који су услед свог личног својства или
етничке припадности организовани у посебна одељења или групе које нису у складу са
законом или када њихов број не одражава структуру становништва на нивоу јединице локалне
самоуправе, налаже установи мере са роковима за десегрегацију. Ако орган инспекцијског
надзора у оквиру контролног инспекцијског надзора утврди да установа није ни након
предузетих мера и активности извршила десегрегацију јер активности превазилазе границе
њених објективних могућности, извештава о томе министра, школску управу Министарства и
орган локалне самоуправе, ради предузимања заједничких мера и активности и доношења
акционог плана десегрегације.
Директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах
предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација.
Приликом препознавања сегрегације, установа користи податкe чији је руковалац, у складу са
Законом.
Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних
могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе,
министра, школску управу Министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим
мерама и обавештава их о њиховим ефектима.
Сматра се да је директор савесно поступао на десегрегацији и у случају када је, након
исцрпених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање:
надлежног органа јединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства,
Повереника и Заштитника грађана, односно Омбудсмана.
Уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни
предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге
установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне
самоуправе.
Директор установе је одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање
одговарајућих мера (у случајевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза
запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом) и због таквих непоступања,
министар разрешава директора.
Мере и активности које се спроводе у установи у процесу десегрегације
У установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује
се у складу са потребом и:
– припрема план десегрегације;
– координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене
специфичностима ситуације сегрегације у установи.
Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује:
– родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији;
– децу и ученике који су изложени сегрегацији;
– представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице;

– представнике ученичког парламента;
– представника органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања;
– представника центра за социјални рад;
– представника дома здравља;
– представника организације које се баве заштитом људских права.
План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности
установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања,
одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са
резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати.
Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и
околности у којима се дешава десегрегација.
У случајевима где је препозната сегрегација, осмишљавање, координацију, извештавање
праћење ових активности координира тим за заштиту, а надлежна школска управа
Министарства прати ефекте примене плана десегрегације и о њима извештава министра.
У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са
законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:
– израда плана распоређивања деце и ученика који су били у посебним групама или
одељењима, из разлога који нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз
вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са
целокупног подручја јединице локалне самоуправе;
– у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта,
њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника
у образовању;
– активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању
сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализе стања и дискусије на
седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење
предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације,
састанке актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу
(центром за социјални рад, надлежном школском управом Министарства итд.);
– јачање компетенција запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање
подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно
оцењивање итд.;
– активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и
ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за
интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама
безбедности, превенције конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уважавања
различитости;
– јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанка савета
родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана
десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;

– укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку
новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја
њихове улоге у целом процесу);
– обавештавање надлежног органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања
превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба
у процесу десегрегације.
Мере које се примењују за појединачно дете и ученика током процеса десегрегације
У зависности од врстe сегрегације прописане Правилником, тим за заштиту и тим за
инклузивно образовање у сарадњи спроводе следеће активности које су обавезни део плана
десегрегације, а које су усмерене на појединачно дете и ученика:
– израда плана подршке за свако дете и ученика који је био изложен сегрегацији и који
треба да буде премештен у другу групу или одељење, другу радну јединицу предшколске
установе или школу. Установа израђује план транзиције, обезбеђује мере психосоцијалне
подршке у циљу развијања самопоуздања, самопоштовања, комуникационих вештина,
организује мере индивидуализације, по потреби израђује индивидуални образовни план, а на
основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и
израђеног педагошког профила детета и ученика и остварује га у сарадњи са родитељем;
– укључивање детета и ученика који су због свог личног својства били изложени
сегрегацији у све школске активности, уз извршена прилагођавања на основу плана подршке
за дете и ученика или индивидуалног образовног плана;
– организовање интензивног учења (индивидуализована допунска настава, додатна
настава и индивидуални рад), одговарајуће подршке вршњака деци и ученицима који не
познају језик наставе (препоручљиво је формирати парове за подршку где ученик који боље
зна језик може помоћи другом ученику);
– организовање вршњачког учења, свакодневних заједничких активности и образовно-
васпитног рада са вршњацима из других одељења и израда плана транзиције ка редовним
одељењима у циљу инклузије;
– организовање распореда седења деце и ученика у оквиру одељења или групе који
подразумева честе ротације.
ПРАЋЕЊЕ ЕФЕКАТА ПРЕДУЗЕТИХ МЕРА

Одељењски старешина и стручна служба прате ефекте предузетих мера. Прате:
 понашање ученика који је трпео насиље (да ли се повлачи, да ли постаје агресивно, да ли тражи
подршку и на који начин...) и ученика који се понашао насилно ( да ли наставља са нападима, да ли
тражи друге жртве, да ли га група одбацује, да ли га група подржава...);
 како реагују пасивни посматрачи (да ли се обраћају старијима за помоћ, да ли сви знају како да се
повежу са унутрашњом заштитном мрежом и ко је њихова особа од поверења, да ли се препознаје
страх, да ли сами предузимају неке акције и сл.);
 шта се дешава у одељењу (да ли се издвајају нове групе, каква је атмосфера ...);
 колико су родитељи сарадници у активностима на смањивању насиља;
 како функционише Тим и унутрашња заштитина мрежа ( где су слабе тачке и шта се може боље);
 колико су друге институције (спољна заштитна мрежа) укључене и који су ефекти њиховог
укључивања.

Уколико се увиди да се ситуација насиља понавља, усложњава и постаје ризичнија и опаснија,
неопходно је предузети следеће заштитне мере:
 појачати опрез свих запослених и дежурних наставника и ученика
 укључити у рад родитеље и школског полицајца
 наставити са индивидуалним радом - психолог школе
 укључити стручњаке из других установа (из спољашње заштитне мреже)
ИЗВЕШТАВАЊЕ
Тим квартално извештава Наставничко веће, а полугодишње Школски одбор и савет родитеља Школе
о реализацији и ефектима превентивних и интервентних мера и активности.
Извештавање о појединим случајевима насиља врши директор школе водећи рачуна о поверљивости
података, заштити приватности стављајући интересе детета изнад интереса родитеља, школе, струке и др.
Подаци до којих се дође су поверљиви и могу се ставити на располагање само службеним лицима
ангажованим у поступцима заштите деце од насиља.
ПРОЦЕЊИВАЊЕ ЕФЕКАТА ПРИМЕНЕ ПРОГРАМА
На основу евиденције о случајевима насиља праћење ефеката предузетих мера ће ивршити Тим
за заштиту ученика од насиља преко следећих индикатора:
 броја и нивоа облика насилног понашања
 број случајева насилног понашања са позитивним ефектима у односу на укупан број
пријавњених у току школске године
 однос пријављених облика насилног понашања текуће и претходне школске године
 однос броја случајева насилног понашања са позитивним ефектима текуће и претходне
школске године
 анализа упитника проведеног међу ученицима о степену безбедности у школи.
ИЗВЕШТАЈ О ОСТВАРИВАЊУ ПРОГРАМА
Извештај о остваривању Програма заштите је саставни део Годишњег изештаја о раду Школе и
доставља се Министарству просвете, односно надлежној школској управи. Извештај садржи, нарочито:
анализу ефеката превентивних мера и активности и резултате самовредновања у овој области, број и
врсту случајева насиља, злостављања и занемаривања, предузете интервентне мере и активности, као и
њихове ефекте.
АКЦИОНИ ПЛАН ПРЕВЕНТИВНИХ АКТИВНОСТИ
На основу анализа стања, праћења насиља, злостављања и занемаривања, вредновања квалитета и

ефикасности предузетих мера и активности у области превенције у предходној школској години, Школа
утврђује Акциони план превентивних активности за наредну школску годину. Акциони план
превентивних активности је саставни део Годишњег плана рада школе.
6.5. ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ МАЛОЛЕТНИЧКЕ ДЕЛИКВЕНЦИЈЕ

Циљ програма превенције малолетничке деликвенције је да кроз јединствено деловање са другим
програмима школе и свим надлежним институцијама које се баве заштитом деце и младих значајно утиче
на подизање нивоа свести свих ученика, родитеља и наставника као актера образовно-васпитног процеса
о деликвентном понашању, безбедности ученика, ризицима сукоба са законом, могућим последицама те
на тај начин стварањем претпоставки за правилан раст и развој.
Задаци школе у превенцији малолетничке деликвенције су :

 подизање одговорности ученика према сопственој безбедности и безбедности других
 укључивање свих актера образовно-васпитног процеса у програм превентивног деловања
 остваривање сарадње са МУП-ом
 остваривање сарадње са Центром за социјални рад
 остваривање сарадње са Домом здравља
 развијање потребе поштовања закона
 развијање морално-вољних квалитета личности
 уочавање повезаности психоактивних супстанци и повећаног ризика од малолетничке деликвенције
 способност функционисања у заједници, развој људских врлина и вредности

Програм се остварује кроз различите наставне и слободне активности са ученицима, запосленима,
родитељима, односно другим законским заступницима у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, у
складу са утврђеним потребама. На нивоу школе, анализа стања се врши у оквиру програма
превентивних активности Тима за заштиту ученика од насиља што чини полазну основу за утврђивање
потреба. У остваривање програма укључују се и физичка и правна лица са територије јединице локалне
самоуправе, установе у области културе и спорта, вршњачки посредници, као и лица обучена за
превенцију и интервенцију у случају насиља, злостављања и занемаривања, дискриминације и других
облика ризичног понашања.
„Основи безбедности“ предавања МУП-а, предавања фондације „Тијана Јурић“, радионице центра за
социјални рад, „Ментал дрог превент“ предавања за ученике о превенцији наркоманије, радионице
Ученичког парламента, предавања Дома здравља Бачке Тополе, подршка злостављаној и занемареној
деци, едукација наставника за непосредан рад са децом са неприлагођеним понашањем, оснаживање деце
и младих за вршачку медијацију, Дечија недеља, друштвено-користан рад сакупљање пластике,
сакупљање старе хартије, акција размене књига, крос, маратон, спортски дан, спортска недеља, школско
такмичење у кошарци, фудбалу, стоном тенису, посета музеју, биоскопу, позоришној представи,
ватрогасцима, касарни.
6.6. ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ
Циљ програма слободних активности је јачање образовно-васпитне делатности школе кроз

организацију активности стваралачког, забавног и спортског карактера, подстицање индивидуалних
склоности и интересовања ученика, садржајног и целисходног коришћења слободног времена,
богаћење друштвеног живота и разоноде ученика, развијање и неговање другарства и пријатељства.
Задаци школе у оквиру програма слободних активности су :

 разноврсност области и садржаја који се нуде ученицима
 интердисциплинарни приступ и корелација са наставним садржајима
 усклађеност са просторним условима и могућностима школе

 усклађеност са интересовањима ученика
 слобода избора ученика
 организованост ученика у оквиру група и колектива
 организовани и плански садржаји изабраних активности
 омогућавање креативног и забавног начина задовољавања интересовања ученика
 остваривање сарадње са локалном заједницом
 развој креативних , вољних , сазнајних и физичких потенцијала ученика
Начин остваривања програма :

У слободне активности укључују се ученици 1-8 разреда, с тим да се стални облици слободних
активности организују за ученике 4-8 разреда. За ученике 1-3 разреда слободне активности се организују
као повремене интересне активности у оквиру одељења.
Активности се планирају и програмирају Годишњим планом рада школе, а у њиховој реализацији могу
учествовати и сарадници који су директно или индиректно укључени у образовно-васпитни процес
(родитељи, студенти, будући наставници и васпитачи, представници организација које се баве децом и
бригом о деци и други). Активности у слободном времену могу да се организују у учионици (одељењу
или разреду), а могу да се организују ван учионице, ако то школа може да обезбеди. Могуће је
организовати више активности истовремено, у групама, а ученици се укључују у те активности према
афинитетима.
Програмски садржаји :
У складу са интересовањима ученика и кадровско - материјалним условима за ученике 1-8 разреда
организују се неке од следећих слободне активности: културно- уметничка (литерарна, рецитаторска,
новинарска, драмска и ликовна секција), природно-математичка (математичка секција, млади физичари,
млади хемичари, млади биолози, еколошка секција), друштвено-језичка (историјска, географска,
лингвистичка секција, љубитељи страних језика) и спортско-рекреативне активности (атлетика,
гимнастика, кошарка, фудбал и одбојка).
6. 7. ПРОГРАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ
Циљ програма професионалне оријентације школе је да у сарадњи са другим установама за

професионалну оријентацију пружа помоћ родитељима/старатељима и ученицима у избору средње школе
односно будућег занимања.
Од школске 2013/14. године, програм ПО реализује се кроз пројекат Професионална оријентација
на прелазу у средњу школу за ученика 7. и 8. разреда који има за циљ успостављање функционалног и
одрживог програма професионалне оријентације за ученике који завршавају основну школу.
За ученике од 1. до 6. разреда циљ је да ученици препознају своје способности, склоности,
интересовања, таленте, жеље што је полазна основа у процесу одлучивања за избор будућег образовања и
занимања.
Задаци школе у оквиру програма професионалне оријентације су :

 праћење развоја ученика
 остваривање сарадње са установама које се баве професионалном оријентацијом
 примена петофазног процесног модела професионалне оријентације
 упознавање ученика са њиховим способностима
 упознавање ученика са путевима школовања

 упознавање ученика са путевима каријере
 упознавање ученика са занимањима
 помоћ ученицима и родитељима у промишљеном доношењу одлуке о избору занимања

Школа формира Тим за професионалну оријентацију у чијем су саставу наставници и стручни
сарадници који реализује пограм професионалне оријентације за ученике 7. и 8. разреда. Тим
имплементира програм професионалне оријентације тако што дефинише редослед активности, облик
реализације (кроскурикуларно, чос/чоз, изборни предмет или пројекат) , информише одељенске
старешине 7. и 8. разреда, ученике и родитеље, дефинише број ученика који ће бити обухваћени
програмом, прибавља сагласност родитеља,формира распоред радионица, оснива вршњачку групу, пружа
подршку у реализацији радионица, сарађује са средњим школама друштвене средине, са експертима из
појединих области, организује реалне сусрете, oрганизује посету сајму образовања у средњој
пољопривредној школи у Бачкој Тополи на ком се представљају средње школе Бачке Тополе и Суботице.
сарађује са стручним органима школе, родитељима, води евиденцију и извештава. Ученици осталих
разреда обухваћени су темама које се реализују на часовима одељенског старешине које их припремају за
избор позива и укључивање у свет рада.
Програм подразумева укључивање родитеља/старатеља у процес професионалне оријентације
њиховог детета пре свега као подршку у самосталном одлучивању. Родитељи се охрабрују да развијају
сопствене компетенције за родитељство у циљу оснаживања детета за доношење самосталне одлуке о
избору школе и занимања. Укључују се путем родитељских састанака, заједничких радионица са децом и
реалних сусрета у којима учествују као представници занимања и презентери сопственог пута каријере.
Програм за 7. разред чини 36 радионица, а за 8.разред 40 радионица.
Програм професионалне орјентације остварује се кроз пет модула:
1.Самоспознаја: препознавање сопствених капацитета, способности, интересовања, вредности и
склоности.
2. Информисање о занимањима: прикупљање информација о занимањима, анализа и структурисан
начин обраде информација тако да се омогући добра информисаност при одлучивању о избору занимања.
3.Могућности школовања: упознавање могућности школовања и каријере које воде до остварења
жељеног занимања.
4.Реални сусрети са светом рада и занимања: сусрет са представницима занимања, распитивање о
занимању и испробавање занимања у предузећима/ организацијама/ установама/ средњим школама како
би млади проверили и употпунили сопствене слике о свету рада и занимања.
5.Одлука о избору занимања: анализа сопственог пута професионалне оријентације и доношење
самосталне одлуке о избору школе/занимања.
. За ученике од 1. до 6. разреда професионална оријентација се реализује темама у оквиру обавезне и

изборне наставне предмете, ЧОС и слободне активности.
6.8. ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
Циљ програма здравствене заштите ученика је очување здравља и превенција озбиљнијих здравствених
поремећаја ученика, подстицање правилног односа и бриге према сопственом здрављу, развој

здравствених и хигијенских навика код ученика као претпоставки за правилан раст и развој, формирање
одговорног односа и начина заштите од савремених болести.
Задаци школе у програму здравствене заштите су :

 остваривање сарадње са Домом здравља
 стицање знања, вештина, ставова у очувању сопственог здравља: правилна исхрана; хигијенске
навике; физичка активност; превенција болести зависности; хуманизација односа међу половима;
квалитетан суживот у заједници; промовисање позитивних социјалних интеракција у циљу очувања
здравља;
 оспособљавање ученика да буду активни учесници у очувању свога здравља, развијање одговорног
односа према себи и другима, превенција негативних облика понашања значајних за очување
здравља
 упознавање ученика са начинима контролисања личног здравственог стања и значајем редовне
контроле;
 унапређивање хигијенских и радних услова у школи и елиминисање утицаја који штетно делују на
здравље;
 остваривање активног односа и узајамне сарадње школе, породице и заједнице ради утицања на
развој, заштиту и унапређење здравља ученика.

Непосредна здравствена заштита ученика се остварује у Дому здравља „Др Хаџи Јанош“ у Бачкој
Тополи и обухвата бригу о здрављу и развоју ученика, предузимање мера за спречавање обољења,
чување и побољшање здравља, откривање обољења и лечење оболелих.
Програм ће се реализовати кроз:
 Програм здравственог васпитања - Здравствено васпитање је процес који се плански и
континуирано одвија. Наставник разредне наставе реализује предложене теме из области
здравственог васпитања сходно узрасном и образовном нивоу ученика и интегрисаним
тематским планирањем кроз обавезне и изборне предмете.
 Програм рада ОС.
 Програм школског спорта и спортских активности.
 Предавања за ученике.
 Контроле здравственог стања ученика.
 Контроле хигијенских и радних услова у школи.
За одређене теме неопходно је ангажовати здравствене раднике који се баве том проблематиком
(болести зависности, злостављање и занемаривање деце, исхрана, орална хигијена), родитеље,
друштвено-хуманитарне, спортске, рекреативне, културне и друге организације и удружења.
За успешну реализацију програма неопходно је ангажовати родитеље, али на добровољној
основи, јер су они неопходан партнер наставницима и истовремено извор идеја активности и добре
воље, вођени искреном жељом за стварањем што хуманијих и здравијих услова за школовање своје
деце. Облици сарадње са родитељима могу бити различити: преко деце, индивидуално, родитељски
састанци, трибине, непосредно учешће родитеља у реализацији наставних тема.
Здравствено васпитање 1.разред, теме : Ово сам ја (4 садржаја), Шта знам о здрављу (4
садржаја), Дневни ритам (2 садржаја), Хигијена (3 садржаја), Исхрана и њен значај за здрав живот
( 3 садржаја), 2.разред, теме : Шта се догађа у мом телу (1 садржај), Ја и моје здравље (1 садржај),
Дневни ритам(3 садржаја), Лична хигијена (1 садржаја), Исхрана (2 садржаја), Превенција
злоупотребе алкохола(1 садржај), Занемаривање и злостављање деце (1 садржај). 3.разред, теме:
Пубертет, Сексуално васпитање, Хигијена и здравље, Исхрана и знање у вези са исхраном, Повреде

и стања када је могуће указати прву помоћ 4.разред, теме : Исхрана (1 садржај), Значај рекреације и
спорта(1 садржај), Пубертет (1 садржај), Болести дечијег доба ( 5 садржаја), Прва помоћ ( 3
садржаја), Болести зависности ( 1 садржај).
У оквиру програма ОС обрађиваће се следећи садржаји: одржавање хигијене прибора, тела и
гардеробе, хигијена радног места и простора у кући и школи, правилна исхрана, правилно држање
тела, значај физичке активности за очување здравља, полне разлике између дечака и девојчица,
пубертет, најчешће болести и њихова превенција, где се лечимо, алкохол, пушење, наркоманија,
сида.
Предавања за ученике : 1. разред – хигијенске навике, 2.разред – болести прљавих руку, 3.разред
– капљичне инфекције, 4.разред – како сачувати здравље, 5.разред – пубертет, 6.разред - пушење,
алкохолизам, 7.разред - психоактивне супстанце, 8.разред - репродуктивно здравље.
Контрола здравственог стања ученика: преглед ученика пре уписа у I разред, вакцинација и
ревакцинација, превентивни преглед и заштита зуба, систематски лекарски прегледи, контролни
прегледи ученика код којих се на систематском прегледу пронађе неко обољење, прегледи ученика
пре спортских такмичења, Комисијско ослобађање од физичког васпитања (делимично или
потпуно).
Контрола хигијенских и радних услова у школи: санитарни преглед особља које раде са
намирницама у школској кухињи, санитарна контрола кухиње (услови рада, снабдевање робом,
намирницама, чување и издавање намирница, издавање хране и уклањање отпадних материја),
контрола санитарних чворова.
6.8.1 ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ ДРОГЕ
Циљ програма превенције дроге је спречавање употребе и злоупотребе дроге, упознавање ученика са
здравственим последицама, законским последицама, негативним утицајима околине и опасностима које
их вребају, као и начинима заштите од њих као претпоставки за несметано одрастање, формирање
одговорног односа према себи и друштву уцелини..
Задаци школе у програму здравствене заштите су :

 остваривање сарадње са Домом здравља, ЦСР, МУП, Тимовима Министарства на локалу
 стицање знања, вештина, ставова у очувању сопственог здравља: правилна исхрана; хигијенске
навике; физичка активност; превенција болести зависности, промовисање позитивних социјалних
интеракција у циљу очувања здравља;
 оспособљавање ученика да буду одговорни учесници у друштву, развијање одговорног односа
према себи и другима
 упознавање ученика са значајем здравог стила живота, исхране, самопоуздања и самопоштовања;
 одолевање негативним утицајима околине и ризицима које носе
 остваривање активног односа и узајамне сарадње школе, породице и заједнице ради утицања на
развој, заштиту и унапређење свести и знања ученика.

Превенција употребе и злоупотребе дроге засниваће се на међународним стандардима превенције
које је препоручило Министарство просвете стручним упутством. Оствариваће се сарадња са Домом
здравља „Др Хаџи Јанош“ у Бачкој Тополи, МУП-ом и ЦСР која обухвата предузимање мера за
спречавање употребе и злоупотребе дроге.
.
Програм ће се реализовати кроз:

 Програм здравственог васпитања - Здравствено васпитање је процес који се плански и
континуирано одвија. Наставник разредне наставе реализује предложене теме из области
здравственог васпитања сходно узрасном и образовном нивоу ученика и интегрисаним
тематским планирањем кроз обавезне и изборне предмете.
 Програм рада ОС.
 Програм школског спорта и спортских активности.
 Предавања за ученике.
 Анкете
 Умрежавање стручних већа
 Стручно усавршавање наставника
 Сарадњу са родитељима кроз Савет родитеља и родитељске састанке
За одређене теме неопходно је ангажовати здравствене раднике који се баве том проблематиком
(болести зависности, злостављање и занемаривање деце, исхрана, орална хигијена), родитеље,
друштвено-хуманитарне, спортске, рекреативне, културне и друге организације и удружења.
За успешну реализацију програма неопходно је ангажовати родитеље, али на добровољној
основи, јер су они неопходан партнер наставницима и истовремено извор идеја активности и добре
воље, вођени искреном жељом за стварањем што хуманијих и здравијих услова за школовање своје
деце. Облици сарадње са родитељима могу бити различити: преко деце, индивидуално, родитељски
састанци, трибине, непосредно учешће родитеља у реализацији наставних тема.
Анализа стања, анкете, утврђивање ризичних места, дефинисање правила понашања, законске и
здравствене последице, презентације на часовима биологије, предавања МУП-а, предавања Дома
здравља, стручно усавршавање наставника, предлози Ученичког парламента и кампања, радионице
на ЧОС-у за ученике – Учионица добре воље, тематски родитељски састанци : Васпитни стилови
родитеља.
6.8.2. КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ПСИХОЛОШКЕ КРИЗНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ВАСПИТНО

ОБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА
Циљ :
1.Психолошка обрада кризних догађаја ради очувања менталног здравља свих који су
укључени у трауматски догађај да би заједница поново почела да функционише.
Задаци :
1.Пружање помоћи људима у блиском окружењу да преброде оно што су доживели

2. Превенција посттрауматских поремећаја
3. Превентивни поступци којима се спречава појава тежих и дуготрајнијих последица на
ментално здравље
4. Превенција проблема у породици, на радном месту и свакодневном животу
Носиоци : Организацију психолошке прве помоћи обезбеђује тим за кризне интервенције који
треба да постоји у свакој образовно-васпитној установи.

Начин оставривања програма :
Трауматски догађаји су изван људског искуства и изузетно су болни и тешки свим људима. За
разлику од стресних догађаја овакви догађаји не догађају се свим људима, јављају се
неочекивано, изненада и код свих изазивају интензиван страх, осећање беспомоћности и
ужаса, реакције су неизбежне и универзалне, исте код свих људи.
Ако се у школи (предшколској установи, дому за ученике) догоди:

» природна смрт ученика (у школи или ван ње, на екскурзији, рекреативној настави)
» убиство ученика (у школи или ван ње)
» самоубиство ученика (у школи или ван ње)
» саобраћајна несрећа у којој озбиљно страда ученик или наставник (у близини школе, али и
далеко од ње)
» насиље већих размера (масовна туча у школи, злостављање било које врсте)
» природна смрт, убиство или самоубиство наставника
»одвијање наставе после неке интензивне катастрофе која је погодила целу заједницу или
њен значајан део
Активности :
- Сазнање / уочавање трауматског догађаја, проверавање и препознавање кризе

- Реаговање Тима за кризне интервенције
- Психолошке кризне интервенције :
1. психолошка прва помоћ,
2. растерећење и демобилизација
3. сажета психолошка интеграција трауме
Психолошка прва помоћ представља врсту кризне интервенције за коју могу да се обуче и
пажљиво одабрани непро - фесионалци. Непрофесионалци су људи различитих професија које
повезује висок степен емпатије, саосећања и спремности
да особе у невољи саслушају, пруже утеху и разумевање. Суштина психолошке прве помоћи је
у испољавању осетљивог, саосећајног и флексибилног става према реакцијама које показују
унесрећени, охрабривање да се осећања испољавају и помоћ у структурирању свакодневне
рутине, да би се повратило осећање контроле.
Растерећење и демобилизација су кризне интервенције које могу да обављају искључиво

обучени професионалци који припадају тзв. помагачким професијама (психолози, педагози,
социјални радници, лекари). Ова врста кризних интервенција
намењена је, пре свега, спасилачким службама (службе хитне помоћи, ватрогасци, полицајци
итд.).
Сажета психолошка интеграција трауме представља сложени облик кризне интервенције,

која има за циљ да спречи дуготрајне последице кризног догађаја. Аутор овог поступка је
Џефри Мичел (Mitchell,1983). Тежиште ове интервенције је
на испољавању проживљеног искуства (индивидуално или у групи) на когнитивном и
емотивном плану, а основни циљеви су: а. превенција посттрауматског поремећаја, б.
превенција проблема у породици, на радном месту, свакодневном животу.

Кризни су они ретки догађаји који се одигравају изненада и који због свог интензитета могу
задуже или краће време да поремете живот и рад у једној образовно-васпитној установи.
Искуство говори да овакви догађаји битно мењају функционисање целокупне школске
заједице и погађају како децу/ученике тако и одрасле. И код једних и код других, као реакција
на овакве догађаје, долази до нарушавања унутрашње равнотеже, што најчешће укључује
доживљај губитка - било да је то осећање претње губитком или стварни губитак особа или
ствари и вредности које су важне за појединце или целу заједницу. У таквој ситуацији јављају
се снажна осећања која преплављују појединца (шок, неверица, јак страх, туга, беспомоћност,
љутња, осећање кривице итд.). Такође, долази до промена на мисаоном плану (немогућност
концентрације и одлучивања, тешкоће у доношењу одлука и решавању проблема итд.). Поред
тога могу да се јаве и соматске тегобе (главобоље, поремећај апетита, тешкоће са дисањем,
проблеми са срцем и крвним притиском, „чвор“ у желуцу итд.). Све ове реакције
(емоционалне, мисаоне, телесне) могу да доведу до дезорганизованог понашања (особа је
узнемирена, долази до поремећаја сна, реакције су често импулсивне, одлуке се мењају или се
јавља неспособност да се оне доносе). Све ово показује да се у озбиљним кризним ситуацијама
јавља општа конфузија, у којој емоције преплављују чланове колектива, док способност за
доношење рационалних одлука постаје веома ограничена.
У школским условима то се може видети у немогућности ученика и наставника да се
концентришу на наставу, у изразитим тешкоћама у учењу и памћењу, јаком страху и
забринутости због могућности да се догађај понови и поприми шире размере, претераној
осетљивости, испадима агресивности, невештом комуницирању са медијима и широм
заједницом итд. Како је уобичајено функционисање установе отежано или чак немогуће, код
одраслих долази до губитка аутономије и контроле над догађајима, што све изазива осећање
беспомоћности и безнађа. Ако ове реакције дуже трају, оне битно ремете ментално здравље
свих особа (деца, одрасли) које су погођене овим догађајем. У таквим ситуацијама образовно-
васпитној установи је потребна помоћ. По мишљењу многих, кризни догађаји се сматрају
изолованим акцидентом који погађа само ону образовно-васпитну установу у којој се такав
кризни догађај одиграо. Међутим, то није тако. Кризни догађаји, уколико су интензивни и ван
очекиваних и уобичајених дешавања, утичу не само на одређену институцију већ и на
целокупну заједницу.
У ситуацији интензивног кризног догађаја нису погођене само непосредне жртве таквог
догађаја, иако је њихов степен угрожености највећи. У образовно - васпитној установи у којој
се кризни догађај одиграо, ове жртве (називају се још и примарним жртвама) су, када су
ученици у питању, другови из одељења, најбољи друг или другарица, особа са којом је можда
годинама делио исту клупу или тренирао у истом тиму. Када су у питању одрасли, то су,
најпре, разредни старешина и сви наставници који су предавали и годинама били у
непосредном контакту са жртвом кризног догађаја. Наравно, примарне жртве су, такође и
чланови породице и најближи рођаци. Међутим, у примарне жртве спада још једна категорија
угрожених: то су сведоци (деца или одрасли) који су присуствовали кризном догађају.
Следећи кругови угрожених представљају тзв. секундарне жртве кризног догађаја (родбина,
наставници који нису предавали жртви, спасилачке службе, они који долазе до помогну). И,
коначно, на самом рубу круга угрожености налази се целокупна локална заједница која преко
средстава јавног информисања сазнаје за кризни догађај. Да би се ситуација нормализовала и
да би образовно-васпитна установа, као и локална заједница, наставиле уобичajeно да
функционишу, неопходно је на време и на стручан начин препознати реакције на такав догађај
који представљају симптоме кризе и, уколико је то потребно, са посебно обученим
професионалцима спровести неку од техника кризног интервенисања. Израз „обучени
професионалци“ односи се на стручњаке из круга тзв. помагачких професија (психолози,
психијатри, педагози, социјални радници) који су посебно обучавани- на специјализованим

семинарима- да спроводе неку од кризних интервенција. Тренутно у Србији има неколико
десетина психолога обучених за примену и најкомпликованије кризне интервенције, а то је
Сажета психолошка интеграција трауме. Међутим, како још не постоје услови за њихово пуно
ангажовање, професионалци обучени за ову врсту кризне интервенције ангажују се када је то
потребно и када тим за кризне интервенције, који постоји у образовно-васпитним установама,
не може да „изађе на крај“ са психолошким реакцијама одраслих и деце.
ПСИХОЛОШКЕ РЕАКЦИЈЕ ОДРАСЛИХ, ДЕЦЕ И МЛАДИХ НА КРИЗНЕ

СИТУАЦИЈЕ КОЈЕ МОГУ ДА СЕ ДОГОДЕ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОЈ УСТАНОВИ
Психолошке реакције одраслих

» Честа болна сећања на догађај (слике, мисли)
» Чести узнемирујући снови о догађају (ноћне море)
» Избегавање разговора везаних за трауму
» Негирање догађаја („Не, то није могуће....“)
» Смањено интересовање за уобичајене активности
» Осећање удаљености/отуђености од других
» Неконтролисани изливи беса, љутње
» Проблеми са концентрацијом, заборавност, „опседнутост“ истим мислима
» Изразита/претерана самокритичност
» Изразита/претерана опрезност
» Изразит/претерани страх
» Изразита/претерана осетљивост (нпр. трзање на сваки шум)
» Честе промене расположења
» Безвољност
» Осећање кривице
» Туга, плач, повлачење у себе
» Знојење руку, дрхтање руку, болови у желуцу, лупање срца, промене у телесној тежини,
несаница
» Претерана употреба цигарета, кафе (алкохола, средстава за смирење).19
Све ове побројане реакције имају неколико заједничких елемената:
» Ситуацију („Реакције су нормалне, ситуација није нормална“)
» Реакције се могу јавити одмах, али и неколико месеци касније
» Реакције могу трајати неколико недеља, али и неколико месеци.
Понекад се ове реакције могу развити у психопатолошки синдром који се назива

посттрауматски стресни поремећај. Лечење овог синдрома спада у домен психијатрије.
Психолошке реакције ученика основне школе

После кризног догађаја код деце основно - школског узраста могу да се јаве промене, како на
емотивном, тако и на мисаоном
и телесном плану:
» Чест плач
» Љутња и свађа са другима – сви их нервирају
» Осећање кривице и опседнутост мислима да су то могли да спрече
» Страх да ће се кризна ситуација поновити
» Страх од ствари или ситуација од којих се дете раније није плашило (страх да остане сам
код куће, страх од мрака...)
» Осећање стида због слабости да превазиђе кризну ситуацију
» Понекад осећања као да се „замрзну“ или нестану и то изазива страх и збуњеност

» Потреба да се буде сам
» Игре са друговима не изазивају радост као што је то раније био случај
» Потреба да се буде поред одраслих који их воле
» Неверица да се кризна ситуација догодила, сумња да све то није било стварно
» Тешкоће у учењу
» Заборавност (не може да се сети шта је дато као домаћи задатак)
» Утисак да је заборавио све оно што је раније знао
» Стално осећање умора
» Болови у стомаку, мучнина итд.
КАКО ПОМОЋИ УЧЕНИЦИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ КОЈИ СУ БИЛИ ЖРТВЕ ИЛИ

СВЕДОЦИ КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА И ИСПОЉАВАЈУ ЗНАКЕ КРИЗЕ
ЗА УЧИТЕЉЕ И НАСТАВНИКЕ :
» Покажите своја осећања. Тиме ће ваши ученици добити „дозволу“ да искажу сопствена
осећања
» Разговарајте са њима о томе шта се догодило
» Подстичите их да напишу или нацртају оно што их мучи. Ако не желе, не морају да вам
покажу свој састав или цртеж
» Уважите њихова оправдања (да нису спремни да одговарају, да нису довољно
сконцентрисани) посебно у првим
недељама после тешких догађаја
» Пустите их да у разреду седе како желе, никако их немојте размештати у том периоду
» Нека у вама виде особу која ће их заштити и пружити им сигурност
» Немојте испитивати и оцењивати непосредно након кризног догађаја – свакако не у првим
недељама после догађаја.
ЗАПАМТИТЕ: ученицима НЕЋЕ помоћи

» Избегавање разговора о догађају
» Прећуткивање битних и примерених информација
» Понашање као да се ништа није догодило
» Пожуривање опоравка (вербално или поступцима)
» Потискивање ваших осећања и реакција.
ЗА РОДИТЕЉЕ/СТАРАТЕЉЕ:
Како помоћи деци основношколског узраста?
» Будите стрпљиви. Дајте времена детету да се опорави

» Саслушајте своје дете сваки пут кад жели да разговара о тешким догађајима
» Немојте избегавати одговоре на питања које вам дете поставља и немојте давати нејасне
одговоре
» Не конкретна питања одговарајте конкретно
» Ако дете има потребу за осамљивањем и плакањем, пустите га, али га не остављајте
сувише често само у кући, по-
себно не ноћу
» Помозите му да задовољи потребу за сигурношћу – будите поред њега и организујте

» Побрините се да се дневне активности одвијају на уобичајени начин
» Водите рачуна да дете довољно спава и да се разноврсно храни
» Прихватите могућност да ће се ваше дете понашати као да је неколико година млађе
» Показујте му љубав чешће него раније
» Не љутите се ако вам се чини да је дете постало дрско или непослушно
» Немојте га кажњавати ако пропусти неку школску обавезу
» Немојте му замерити ако се ноћу умокри или дође у ваш кревет
» Искажите оптимистичка очекивања везана за будућност
» Подстичите га на активности које иначе воли (спорт, цртање, слушање музике...
1.1 Општа упутства упутства за наставнике
После кризног догађаја наставници би требало да се држе неколико начела у контакту са

ученицима:
» Бити отворен и поштен, давати конкретна и узрасту примерена објашњења. Нетачна и

апстрактна објашњења са сврхом „да се деца заштите“, могу изазвати додатне тешкоће. Тако,
на пример, смрт не треба млађим ученицима
објашњавати изразима као што су „спава“, „отпутовао“, јер то може да пробуди фантазије
којих ће се плашити (нпр. могу да се плаше да иду на спавање, да се одвоје од родитеља итд.).
Када је реч о самоубиству које на посебан начин узнемирава децу, савет наставницима је да
избегавају изразе који би могли да се схвате као глорификација или оправдавање тог чина.
Најбоље је користити изразе попут „несрећан чин“, „непромишљен“, „коначан“.
» Дати ученицима времена да когнитивно овладају догађајем и бити спреман да се о том
догађају разговара. При томе
треба ослушкивати потребе ученика и давати само оне информације за које они питају.
Примећено је да су овакви
разговори лековити: после оваквих разговора ученици се могу вратити нормалном наставном
раду, док у противном,
ако разговор изостане, ученици могу бити деконцентрисани,узбуђени и немирни
» Учинити губитак стварним, што значи да не треба скривати сопствена осећања. Треба
омогућити ученицима да учествују у ритуалима опраштања, комеморације, погреба и
допустити им да неко време у разреду држе предмете који
подсећају на умрлог (цртеж, фотографија на његовом месту и сл.). Погреб као церемонија има
дубоки људски смисао, који врло често ускраћујемо ученицима, чиме негирамо њихова
осећања, њихову патњу и отежавамо процес туговања
» Јасно рећи ученицима да је сасвим нормално да имају емоционалне реакције на догађај,
информисати их о уоби-
чајеним реакцијама људи на кризне догађаје, о томе да емоције не треба умањивати нити
скривати, и да је корисно о
њима говорити, иако је то болно
» Наставници могу да предложе ученицима начине на које ће изразити своја тешка и болна
осећања у вези са догађајајем. То може бити цртање, писање дневника и сл
» Охрабрити их да говоре о својим осећањима са пријатељима, родитељима, да постављају
питања, да разреше сопствене недоумице, да редовно једу и довољно спавају.
1.2 Процедура за први час

» Смирено и без патетике прочитајте обавештење које је припремио Кризни тим

» Поделите са ученицима сопствена осећања губитка и жалости, признајте да је то велики
шок за све
» Обавестите их о променама у распореду
» Реците ученицима да ће обавештења о комеморацији и сахрани добити накнадно
» Ученике би требало одвратити од идеје да контактирају породицу покојника и од ње траже
информације
» Очекујте широк распон емоција и охрабрите ученике да поделе своја осећања и мисли са
вама и међусобно
» Узмите активну улогу у препознавању и изражавању осећања
» Одвојите време за сваки разговор који би ученици желели да воде
» Ако се појаве питања на која не можете да одговорите, запишите их и реците ученицима
да ћете прикупити те ин-
формације
» Реците ученицима да гласине, које ће можда чути, провере код вас или код чланова
Кризног тима. Објасните им да
гласине само повређују породицу и пријатеље преминулог
» Неки ученици ће можда бити у шоку, док ће други бризнути у плач. Реакције могу бити
различите41
» Већина реакција је прихватљива и треба их охрабривати. Наставници би, ипак, требало да
региструју оне облике
понашања који делују екстремно и необично
» Подстакните их да говоре о својим осећањима и то на следећи начин:
• Занима ме шта сте прво помислили када сте чули ову вест
• Како сте се тада осећали и како се осећате сада?
• Шта вам од овога најтеже пада?
• Када нам неко познат изненада умре неки људи имају проблема са спавањем, јелом
или концентрацијом. То су сасвим нормалне реакције. Ако се оне јаве и код вас, можете да се
обратите психологу школе
• Објасните им колико је важно да пружају подршку једни другима и буду заједно
» Када вам се то учини прикладним, започните нормалан рад
» Пропитивања градива и евентуална тестирања треба оставити за касније
» Наставите редовну наставу али, ако се појави потреба, омогућите даље разговоре о кризном
догађају.
ДА
1. Слободно, без устручавања, затражите помоћ колега или чланова Кризног тима уколико
осећате да Вам је помоћ
потребна
2. Ученицима реците истину о догађају - без непотребних детаља
3. Направите окружење у коме ће се ученици осећати савршено безбедно, за питања и
разговор
4. Искрено одговарајте на питања
5. Слушајте и будите емпатични
6. Поделите са ђацима своја осећања
7. Допустите ученицима да изразе јака осећања, чак и бес и горчину и испољите разумевања
за њихова осећања
8. Реците „Не знам“ када је заиста тако
9. Организујте активности које ће омогућити ученицима да опипљиво искажу свој бол (нпр.
цртање или писање писама)

10. Будите флексибилни у вези са нормалном рутином рада у школи, али се трудите да
одржите одређени степен
уобичајеног стања.
НЕ
1.Немојте истог тренутка „уништити“ све доказе о присуству преминулог ученика или
наставника/васпитача
2. Немојте се бавити гласинама или спекулацијама – бавите се само чињеницама. За одбрану
од гласина и питања у
вези са околностима смрти, можете користити неке од ових реченица:
„Могу да говорим само о информацијама које сам добио/ла од школе“
„Није наш посао да одлучимо или кажемо да ли су те гласине истините“
„Хајде да причамо о томе како се осећамо“
3. Не користите филозофске или сентименталне примедбе
4. Не присиљавајте дете да учествује у разговору
5. Не судите, не држите предавања, не моралишите
6. Не повезујте патњу и смрт са кривицом, казном или грехом
7. Не очекујте „одрасле“ реакције од адолесцената или деце. Њихове реакције на бол могу,
понекад, да укључе и
шалу и смејуљење. Ако се то догоди, немојте прекоревати такве ученике. Довољно је (и
корисно) да кажете: “По-
стоје различити начини да се искаже бол“
8. Не исмејавајте и не потцењујте било које питање, идеју или изражавање осећања од стране
ђака
9. Немојте рећи: “Знам како се осећаш“ већ им дајте до знања како се ви осећате и будите у
додиру са оним како се
они осећају
10. Не инсистирајте на „редовном раду“ код ђака који су у жалости, али, у исто време, не
дозволите да час буде попотпуно неструктурисан.
Правила за контакт са медијима :
Комуникација се одвија у простору који је одредио директор и који је намењен медијима.
» Новинари морају да поштују приватност и право ученика и наставника на жалост

» Особље школе није у обавези да одговара на питања новинара - избећи „напад“ камера и
микрофона, реченицом „без коментара“
» Не давати никакве информације о жртви, док директору породица то не одобри
» Уколико директор није у ситуацији да да више информација, или не може да потврди
одређене информације, то казати медијима
» Одредити и контролисати време трајања сваког интервјуа са медијима. Ово олакшава
ситуацију. Током интервјуа највише времена посветити корацима које школа предузима
(упутства наставницима, писма родитељима, евентуално ангажовање стручњака ван установе)
» Школа има право да забрани медијима приступ школском особљу и ученицима. Задатак
руководиоца школе је и да размишља о томе како приче у медијима могу да утичу на ученике
и породицу која је у жалости
» Ипак, школски званичници морају да буду осетљиви на потребе новинара да информишу
јавност. Лош контакт са медијима може ненамерно послати поруку да у школи влада хаос и да

је сигурност деце угрожена. Одговарати тачно на питања новинара, али без одавања
поверљивих података.
» Најбоље је да одмах по јављању кризе, сазвати конференцију за штампу и да сваки од
новинара добије написан текст о томе како се кризни догађај одиграо и шта све образовно-
васпитна установа чини да би ублажила дејство кризног догађаја
» И на крају, када је криза готова, директор школе треба јавно да се захвали свима који су
били од помоћи - што укључује и новинаре.
6.9. ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Циљ : Циљ програма је брига о ученицима са социјалним проблемима различите врсте, посебно
ученика из осетљивих друштвених група којима је потребна помоћ, а у сарадњи са надлежним
институцијама.
Задаци школе у остваривању програма социајлне заштите :
 пружање помоћи ученицима са поремећајима у понашању

 пружање помоћи васпитно запуштеним или угроженим ученицима, ученицима који долазе из
дефицијентних породица или породица са проблематичним односима
 праћење редовности похађања наставе, предузимање мера
 сарадња са родитељима
 сарадња са установама и организацијама које се баве социјалним питањима
 упознавање и праћење социјалних прилика ученика, упућивање у остваривање социјално
заштитних мера
 утврђивање социо-економског статуса родитеља и упућивање на остваривање права
 развијање вредности социјалне прихваћености, солидарности, хуманости
Помоћ ученицима са проблемима у понашању : Идентификација ученика са одређеним социјалним

проблемима у понашању врши се у континуитету. На почетку школске године одељенске старешине,
педагог и директор школе, снимају социјално стање ученика и на основу њега раде план деловања. Током
године, свака нова ситуација се посматра, прати, анализира и планирају се мере које ће се предузимати
које се затим и реализују.
Школа уочене проблеме покушава да реши сарадњом са родитељима (службеним позивима у школу и
инфомативним разговорима), а уколико нема резултата, у току школске године укључују се установе и
организације социјалне заштите.
Помоћ материјално угроженим ученицима : Идентификација ученика који се налазе у тешкој

материјалној ситуацији обавља се како на почетку, тако и током целе године. Школа ће по потреби
организовати хуманитарне акције прикупљања одеће, обуће и школског материјала за ученике тешког
материјалног стања.Носиоци активности сем учитеља, одељењских старешина, педагога и директора
школе, могу бити и чланови тима за заштиту деце од насиља, чланови тима за инклузију и родитељи.Ове
акције се могу организовати и у сарадњи са локалном заједницом, посебно са установама које брину о
социјалнох заштити на основу програма.

Идентификација ученика са тешкоћама у емоционалном, социјалном развоју и сазревању, тежим

породичним проблемима и поремећеним понашањима, оспособљавање родитеља за решавање проблема
који се односе на понашање, давање савета за решавање проблема ученика који су последица
поремећених породичних односа, сарадња са Домом здравља-едукативна предавања, контролни и
систематски прегледи, сарадња са Центром за социјални рад - посредовање у остваривању права на
бесплатне уџбенике, трошкове исхране, екскурзије, излете, позоришне и биоскопске представе,
компензаторни програми за ученике који треба да се упишу у први разред, организација хуманитарних
акција – сакупљање пластике, старе хартије, дародавница уџбеника, продужени боравак, помоћ у учењу,
социометријски упитник у одељењу.
6.10. ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Циљ : Подизање нивоа еколошке свести ученика о школској и ваншколској средини кроз сарадњу са
свим актерима образовно-васпитног процеса, промовисање стилова здравог живота и истицање њихове
повезаности са животном средином.Ширење сазнања ученика о значају очувања животне средине и
природних ресурса за планету и све људе.
 Упознавање ученика са природним ресурсима

 Упознавање са ресурсима и рационалном употребом у области енергетике
 Подстицање заштите животне средине
 Подстицање сарадње са локалном заједницом
 Анализа стања и утвђивање потреба
 Стварање навика ученика за одржавање школског и животног простора чистим.
 Подстицање навике ученика за одлагање отпада у одговарајуће контејнере за рециклажу.
 Подстицање ликовног и литерарног израза размишљања и осећања ученика о заштити
животне средине
 Промовисање у здравог начина исхране ученика
 Рацонална употреба ресурса у области енергетике
Програм заштите животне средине обухвата активности усмерене на развој еколошке свести, као и
очување природних ресурса, а такође обухвата и упознавање са коришћењем и рационалном употребом
тих ресурса у области енергетике.Школа доприноси заштити животне средине остваривањем програма
заштите животне средине - локалним еколошким акцијама, заједничким активностима школе, родитеља,
односно другог законског заступника и јединице локалне самоуправе у анализи стања животне средине и
акција за заштиту животне средине у складу са законом.
Уређивање еколошких кутака у школи у складу са могућностима школе, Обликовање старог школског
намештаја, фарбање композиције од различитих материјала, Прикупљање пластичних чепова и слање на
рециклажу, 21. Април Дан планете земље – посета средњој пољопривредној школи и обележавање дана,

Одлагање папирне, пластичне и лимене амбалаже у контејнере за рециклирање у школском дворишту,
Озелењавање школског дворишта или школског простора, Уређење школског простора – чишћење,
брисање, Учешће на пригодним конкурсима на тему заштите животне средине основне школе-ликовни
или литерарни радови, Учешће у републичким и пројектима и акцијама чишћења локалне средине,
Уређење еко паноа, стална изложба паноа здраве хране у кухињи школе.
6.11. ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ
Циљ : Основни циљ програма сарадње са локалном самоуправом је сарадања, усклађивање

активности и заједничко, планско и систематско деловање на формирање одговорног односа
ученика према широј друштвеној средини у савременим условима живота и рада како би се у
континуитету усвајале, проширивале и обогаћивале образовне, културне и људске вредности
неопходне за развој појединца, а које се повратно рефлектују на напредак целокупне
друштвене заједнице.
Задаци :
остваривање сарадње са локалном заједницом

планирање активности и укључивање у њих
повезаност обележавања верских празника у школи и црквеним органима
превенција и подизање свести ученика о законским регулативама у саобраћају, јавном и
друштвеном животу
развој свести ученика о занимању ватрогасаца и улози ватрогасне службе у очувању безбедности
људи
усвајање и богаћење културних вредности ученика.
формирање правилног усменог и писменог изражавања на књижевном језику од стране ученика на
јавним местима.
значај хуманитарне организације „Црвени Крст“ у локалној средини и шире.
очување сопственог здравља и здравља других људи - значај Дома здравља у локалној средини.
очувања културне традиције
 формирање хуманог односа према деци и људима из осетљивих друштвених група.
 Богаћење знања ученика о културној традицији и некадашњим начинима живота људи у овом крају.
 формирање односа са будућим ученицима наше школе.
Школа прати и укључује се у дешавања на територији јединице локалне самоуправе и заједно

са њеним представницима планира садржај и начин сарадње, нарочито о питањима од којих
зависи развитак школе. Школа се у овом програму повезује са институцијама различитих
области, а од ширег друштвеног значаја како би се кроз планирање и остваривање заједничких
активности и начина извођења, ученици упознали са њиховим начином функционисања,
општом делатношћу, улогом у друштву, начинима помоћи и услугама које пружају грађанима.
Сарадња се остварује кроз слободне активности и редовну наставу у зависности од
повезаности са садржајима, кроз посете, предавања, изложбе, конкурсе, такмичења, смотре,
радионице, демонстрације, консултације, саветовања, награђивања, ...

Школска слава - олазак на литургију , одлазак на мису за ученике католичког веронаука, посета
полицијској станици, посета Ватрогасног друштва школи, посета касарни, Дом културе –
посета биоскопским и позоришним представама, Градска библиотека - такмичење у
рецитовању, радионице, Музеј општине - посете изложбама, радионице, Црвени крст –
такмичење у првој помоћи, предавања, трка за сређније детињство, Дом здравља – наступ
ученика на отварању скупова, предавања, прегледи, посета, СКЦ „Вук Стефановић Караџић“ –
наступ ученика, МКЦ „Кодаљ Золтан“ – литерарни конкурс, наступ ученика, Хуманитарно
друштво „Бетежда“ – подршка и помоћ у процесу планирања ученика са посебним потребама,
посета етно кући „Бениксал“, оштина – ђачке карте, награђивање најбољих ученика, учешће
на карневалу меда, пројекти за школу, посете средњим школама, посета Националном сервису
за запошљавање.
6.12. ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ

Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са
родитељима, односно старатељима ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање,
укључивање у наставне и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око
безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета
образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.
Циљеви:
Oмогућавање координације, усклађивања, синхронизације, повезивања активности породице и
школе у процесу васпитања;
пружање помоћи породици у реализацији њене васпитне функције;
обезбеђивање услова за оптималан развој детета;
међусобно информисање;
педагошко образовање родитеља;
ангажовање родитеља у остваривању задатака школе.
Задаци :
информисање родитеља о њиховим правима и обавезама,те начинима укључивања у рад Школе;
задовољавање потреба породице и њених циљева;
едуковање родитеља кроз информисање и пружање адекватног модела васпитања и образовања;
развијање партнерског деловања породице и школе у образовању и васпитању ученика;
обезбеђивање редовне, трајне и квалитетне сарадње породице и Школе;
остваривање позитивне интеракције наставник- родитељ;
обезбеђивање информисаности родитеља о променама у образовању које се остварују у школи и
код ученика, као и о свим дешавањима у животу Школе.
ОБЛАСТИ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ:

1.Информисање родитеља и старатеља
Родитељи/старатељи треба да буду детаљно информисани о свим аспектима школског живота и
образовног процеса који се посредно или непосредно тичу њихове деце и њих, као и о могућностима на
које све начине могу да се укључују у рад школе и да дају свој допринос унапређењу квалитета васпитно-
образовног процеса.
Ова област сарадње породице и Школе одвија се кроз следеће облике рада:
креирање странице намењене родитељима на сајту Школе;

организовање Отворених врата – термина када родитељи имају могућност да са наставницима
разговарају о раду и напредовању ученика;
месечно организовање Отвореног дана, када родитељи, односно старатељи могу
да присуствују образовно-васпитном раду;
уређивање огласне табле за родитеље у просторијама Школе;
редовно вођење електронског дневника и ажурирање података;
организовање и реализација родитељских састанака.
пријем родитеља
2.Укључивање родитеља и старатеља у наставне и остале активности
Родитељи би требало да се подстичу да се укључују у образовни процес на више различитих начина, и то

као:
 Асистенти у настави, сарадници и асистенти у реализацији програма секција;
 едукатори деце у областима у којима су професионалци/експерти кроз учешће у различитим
образовним пројектима који се одвијају у школи/у које је школа укључена;
 сарадници за обезбеђивање безбедног окружења у школи, у процесу професионалне
оријентације, при организацији и реализацији приредби, изложби, спортских и других
такмичења и сличних активности у Школи, сарадници и асистенти у реализацији излета,
посета, екскурзија ученика, у организацији и реализацији радионица, хуманитарних акција и
сличних активности;
 учесници у стручним тимовима које директор формира по потреби, као евалуатори
васпитно-образовног рада и квалитета рада установе кроз процес самовредновања квалитета
васпитно-образовне праксе, родитељи ученика из осетљивих и маргинализованих група
(социјална ускраћеност, сметње у развоју, инвалидитет и др.) имају могућност да учествују у
изради и реализацији индивидуалног образовног плана, и друго.
3.Укључивање родитеља и старатеља у процес одлучивања
Овај облик сарадње пружа родитељима информације о организацији живота и рада школе, а својим
учешћем они доприносе побољшању услова и рада школе. Поред учешћа у планирању и организацији,
родитељи треба да су стално присутни, јер то доприноси учвршћивању односа породице и школе.
Законска регулатива је прописала обавезно укључивање родитеља у процес одлучивања и то кроз:
 укључивање родитеља у Савет родитеља Школе;
 укључивање родитеља у Школски одбор;
 укључивање родитеља у рад свих тимова на нивоу школе (самовредновање, развојно
планирање, сарадња са локалном заједницом и породицом и сл.);
 испитивање потреба и очекивања родитеља анкетирањем на крају сваког полугодишта;
 родитељи ученика из осетљивих и маргинализованих група (социјална ускраћеност, сметње у
развоју, инвалидитет и др.) имају могућност да учествују у индивидуалном образовном плану,
да по потреби предлажу спољне сараднике у тиму који се бави образовним планом, као и да
дају одобрење за спровођење тог индивидуалног образовног плана.

4.Едукација и саветодавни рад са породицом
Будући да су родитељи у највећој мери упућени на сарадњу са наставницима и са њима имају

најучесталије контакте, важан задатак наставника је да креирају такву атмосферу у којој ће родитељи
бити подстакнути да се укључују на различите начине и да доприносе животу учионице/школе без страха
да ће то бити протумачено као мешање улога, тј. мешање у професионалну улогу наставника.

Унапређивање компетенција родитеља за педагошко деловање и пружање подршке ученицима Школа
организује кроз следеће облике рада:
 едукација кроз организовање мини предавања на родитељским састанцима;
 организовање трибина и радионица за заинтересоване родитеље;
 формирање Клуба родитеља;
 израда Водича за родитеље (публикованог на сајту Школе);
 ангажовање родитеља као едукатора других родитеља о проблемима који су релевантни за
родитељску популацију, а за које су поједини родитељи стручни.

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:

Сарадња са породицомо двија се одвија плански и систематски током целе године и подразумева
укључивање породице у планирање, реализацију и евaлуацију те сарадње. Активности у оквиру сарадње
са породицом реализују се на основу Развојног плана Школе и Годишњег плана Школе и то кроз:
план рада Савета родитеља;
план рада директора школе;
план рада стручних сарадника;план за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
планове рада стручних већа;
планове одељењских већа;
планове одељењских старешина;
план рада секција;план професионалне орјентације;
план здравствене превенције.
6.13. ПРОГРАМ ПРИЛАГОЂАВАЊА НА ШКОЛСКУ СРЕДИНУ

Програмом прилагођавања на школску средину школа дефинише активности које обухватају
детаљно информисање новопридошлих ученика и наставника.
Циљеви:
омогућавање координације, усклађивања, синхронизације, повезивања активности ученика и
пружање помоћи наставницима у реализацији радних задатак;
обезбеђивање услова за бржу адаптацију ученика.
Задаци :
информисање новопридошлих ученика и наставника о њиховим правима и обавезама, те
начинима укључивања у рад Школе;
стварање партнерског односа актера образовања у школи.
Активности намењене новопридошлим ученицима:

упознавање ученика и родитеља са директором школе и стручном службом;
разговор са стручном службом – прикупљање информација о детету и претходном
школовању;
упознавање ученика и родитеља са одељенским старешином;
упознавање ученика и родитеља са школским простором, дневним и недељним
ритмом рада школе и општим информацијама о раду школе;
пружање помоћи у обезбеђивању уџбеника;

упознавање са одељењем;
пружање помоћи у адаптацији на ново одељење;
праћење прилагођавања у сарадњи са родитељима
Активности намењене новопридошлим наставницима:

упознавање наставника са директором школе, правником, стучном службом;
пружање инфомација о организацији рада школе, правима,одговорностима и задужењима на
радном месту;
упознавање са школским простором, кабинетима и расположивим наставним средствима;
упознавање са запосленима;
пружање подршке у раду наставника
6.14.ПРОГРАМ УВОЂЕЊА ПРИПРАВНИКА У ПОСАО

Увођење у посао наставника, васпитача и стручног сарадника - приправника има за циљ да га
оспособи за самосталан образовно-васпитни и стручни рад и за полагање испита за лиценцу.
Програмом увођења у посао приправник, наставник и стручни сарадник стиче знања и развија
вештине и способности потребне за остваривање образовно-васпитног рада који се односе на:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада

2. Праћење развоја и постигнућа ученика
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом
4. Рад са ученицима са сметњама у развоју
5. Професионални развој
6. Документација
Наставник на крају приправничког стажа треба да поседује следећа знања, способности и вештине:
1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада:

 познаје структуру плана и програма образовно-васпитног рада;
 разуме улогу наставног предмета у остваривању циљева и задатака у образовању и
васпитању;
 разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;
 разуме интердисциплинарну природу предметних садржаја;
 користи дидактичке и методичке принципе успешног планирања образовно-васпитног
рада;
 познаје могућности и ограничења различитих врста наставе;
 планира различите типове и структуру наставних часова;
 зна да повезује различите методе и облике рада у процесу учења;
 зна да креира подстицајну средину за учење и развој;
 бира садржаје, методе облике и технике рада у складу са условима у којима ради;
 познаје основне принципа рада одељењског старешине;
 подстиче изградњу заједништва у одељењу;
 зна да прилагођава захтеве развојним нивоима деце и стиловима учења деце;
 примењује индивидуални приступ деци у процесу образовно- васпитног рада;
 разуме улогу ученичких радова у образовно-васпитном процесу;
 познаје критеријуме добрих уџбеника, литературе и дидаткичких средстава за остваривање
образовно-васпитног рада;
 помаже ученицима у налажењу и избору литературе за различите активности;
 користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу;

 познаје различите начине остваривања ваннаставних и слободних активности;
 користи истраживачки приступ у образовно-васпитном раду;
 анализира сопствени образовно-васпитни рад;
2. Праћење развоја и постигнућа ученика:

 разуме како се ученици развијају и како уче;
 познаје различите начине праћења, вредновања и оцењивања постигнућа ученика;
 зна да прати и вреднује постигнуће ученика у процесу учења;
 прати индивидуални развој и напредовање ученика и развој групе у целини;
 разуме вредновање постигнућа у функцији подршке напредовању ученика;
 подржава иницијативу ученика, мотивацију за рад и спонтано стваралачко изражавање;
 поштује принципе редовности у давању повратних информација о оствареним резултатима;
 уважава личност ученика у давању повратних информација о оствареним резултатима;
 помаже ученику да препозна своје потребе и емоције и изрази их на одговарајући начин;
 познаје начине и технике подстицања процеса самооцењивања ученика;
 зна да ствара атмосферу поштовања различитости;
 уважава иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код ученика;
 развија код ученика навику за пажљивим руковањем наставним материјалима;
3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом:

 гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у образовно-васпитном раду;
 познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у образовно-
васпитном – раду;
 разуме важност неговања партнерског односа са породицом ученика;
 поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;
 поштује личност родитеља приликом давања повратних информација;
 размењује информације о ученику са родитељима поштујући принцип редовности;
 познаје различите облике сарадње са породицом ради обезбеђивања подршке развоју
ученика;
 одржава добре професионалне односе са колегама;
 разуме важност тимског рада у установи;
 размењује запажања и искуства са колегама;
 познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања образовно-
васпитних циљева и задатака;
 сарађује у организовању представљања различитих облика ученичког стваралаштва;
 разуме важност сарадње са стручним институцијама;
4. Рад са ученицима са сметњама у развоју :

 разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање ученика са сметњама у развоју;
 разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;
 познаје начине укључивања ученика са сметњама у развоју у образовно-васпитном раду;
 зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у образовно-
васпитни рад;
 разуме значај принципа индивидуализације процеса учења ученика са сметњама у развоју;
 познаје важност праћења, индивидуалног напредовања и постигнућа ученика са сметњама у
развоју;
 разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно укључивање ученика са
сметњама у развоју у образовно-васпитни рад.

5. Професионални развој :
 познаје значај континуираног професионалног развоја;
 упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;
 разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;
 познаје структуру стручних тела на нивоу установе;
 познаје елементе за планирање сопственог стручног усавршавања;
 учествује у разним облицима стручног усавршавања;
 прати развој савремене литературе и образовне технологије.
6. Документација:
 зна прописе из области образовања и васпитања;
 познаје права и дужности на радном месту;
 упознат је са документацијом на нивоу установе;
 разуме сврху педагошке документације;
 зна да води прописану и потребну документацију;
 чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;
 води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавања;
Приправника у посао уводи ментор:

 Пружањем помоћи у припремању и извођењу образовно васпитног рада;
 Присуствовањем образовно – васпитном раду најмање 12 часова у току приправничког стажа;
 Анализирањем образовно васпитног рада у циљу праћења напредовања приправника;
 Пружањем помоћи у припреми за проверу савладаности програма.
Након савладаног програма ментор подноси извештај директору о оспособљености приправника за
самостално извођење образовно-васпитног рада. За оне елементе програма увођења наставника у посао
које ће реализовати заједничким радом ментор израђује детаљан план активности
Евиденција о увођењу у посао приправника

Евиденција ментора и приправника има значајну функцију у процесу увођења у посао и стицању
лиценце. На овај начин ментор и приправник документују процес учења и подучавања, како у раду
приправника, тако и у раду ментора, што осигурава трајност података и олакшава начин приказивања
постигнутих резултата.
Све ове активности се остварују у школи што олакшава припрему приправника за полагање испита
за лиценцу.
Школа води евиденцију о запосленим приправницима, ствара услове за успешно савладавање програма
и оспособљавање за самосталан образовно-васпитни рад.
Ментор води евиденцију о раду приправника која садржи податке о:

 временском периоду у коме је радио са приправником;
 темама и времену посећених часова;
 запажањима о раду приправника у савладавању програма;
 препорукама за унапређивање образовно-васпитног рада;
 оцени поступања приправника по датим препорукама.
Приправник води евиденцију о свом раду:

 сачињавањем месечног оперативног плана и програма рада;
 израдом припреме за одржавање часа;
 изношењем запажања о свом раду и раду са ученицима;

 о посећеним часовима;
 о својим запажањима и запажањима ментора.
Евиденција о раду и запажањима приправника доставља се ментору.
Провера савладаности програма увођења у посао приправника

Провера савладаности програма увођења у посао приправника остварује се најраније након годину
дана рада у школи извођењем одговарајућег облика образовно-васпитног рада, и то: извођењем и
одбраном часа наставника у школи, као и приказом и одбраном активности стручног сарадника у школи.
Тему облика образовно-васпитног рада бира приправник у сарадњи са ментором.
Комисију од најмање три члана образује директор решењем.
Ментор не може да буде члан комисије, али има обавезу да присуствује провери савладаности
програма.
Када комисија оцени да је приправник делимично савладао програм, даје ментору и приправнику
препоруку за даљи рад са роком за поновну проверу савладаности програма. Приправник који у
потпуности савлада програм стиче право на полагање испита за лиценцу.
6.15. ПРОГРАМ ИЗЛЕТА, ЕКСКУРЗИЈА И НАСТАВЕ У ПРИРОДИ
Циљ :
Циљ програма излета, екскурзија и наставе у природи као облика васпитно – образовног рада
јесте да допринесе остваривању циљева и задатака образовања и васпитања, циљева и задатака
наставних предмета, као и непосредно упозанавање са појавама и односима у природној и
друштвеној средини, са културним, историјским и духовним наслеђем и привредним
достигнућима. Осмишљавају се како би ученици упознали све крајеве наше државе, историјске,
културне и друге садржаје из области које се изучавају у оквиру наставе, као и рекреативно –
здравствени опоравак ученика.
Задаци програма :
- проширивање, продубљивање и обогаћивање знања и искуства ученика
- развијање љубави према земљи
- развијање међусобних односа, уважавања, поштовања и социјализација ученика
- неговање хуманости, солидарности, осећаја заједништва
- професионални развој
-орјентација у простору
- здравствени развој
Екскурзије и излети ће се организовати и извести уз претходну писмену сагласност

родитеља за најмање 60% ученика истог разреда и уколико се обезбеде одговарајући услови за
остваривање циљева и задатака екскурзије и излета.
Настава у природи се организује за ученике од првог до четвртог разреда у трајању од
седам до десет дана уз претходну писмену сагласност родитеља за најмање 70% ученика
одељења. У оквиру наставе у природи оствариваће се одговарајући садржаји из наставних и
ваннаставних активности из наставног плана и програма основне школе, у климатски погодном
месту из образовно – васпитних, здравствено – рекреативних и других разлога. Након
реализованих екскурзија, излета наставе у природи стручне вође подносе извештај директору

школе са оценом о извођењу и квалитету пружених услуга. Извештај се доставља Савету
родитеља и Наставничком већу ради разматрања, а школском одбору ради разматрања и
усвајања. Поднети извештаји су саставни део извештаја о раду школе.
Одељенска и стручна већа ће доставити план и програм екскурзија, излета и наставе у
природи, а њега ће размотрити и на њега дати сагласност Савет родитеља. За ученике од првог
до четвртог разреда могу се предвидети једнодневни излети или настава у природи, а за
ученике петог,шестог и седмог разреда екскурзија може да траје до два дана, док за ученике
осмог разреда може трајати до три дана. Након давања сагласности на предложене планове за
извођење екскурзија, излета и наставе у природи од стране Савета родитеља школа ће
расписати јавни тендер ( у периоду октобар – новембар) како би се исте могле реализовати у
другом полугодишту. Сви потврђени планови налазе се у Годишњем плану рада школе и моћи
ће се стећи увид у њихово трајање, циљ и план реализације након усвајања од стране Савета
родитеља. Наставник верске наставе једном у години дана организује екскурзију посете
манастирима.
Излет на Зобнатичко језеро у Бачкој Тополи, екскурзије : сајам књига у Београду, Палић, посета
Зоо врту, Мајкин Салаш, Сента, Ада, Бечеј , Лозница, Тршић, Зрењанин, Засавица, Нови Сад,
Београд, Ђердап, Тара, Опленац, Ниш, Деспотовац, Свилајнац. Школа у природи : Тара, Гучево,
Гоч, Авала, Дивчибаре. Екскурзије у оквиру верске наставе, обилазак манастира, Нови Сад –
посета позоришној представи.
6.16. ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

Школска библиотека је место библиотечко-информационе, васпитно- образовне и културне
активности школе.У школској библиотеци прикупља се, обрађује и ученицима, наставницима и стручним
сарадницима даје на коришћење библиотечко- информациона грађа (књиге, серијске публикације и др.) и
извори.Библиотека је дужна да у свом фонду прикупља уџбенике и друга наставна средства намењена
ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и стручну литературу за наставнике и стручне
сараднике.
Циљ :
да код ученика развијe навике читања и коришћења библиотечких услуга:
да ученике оспособи да користе информације у свим облицима и на свим медијима и омогући им да
овладају вештинама потребним за целоживотно учење.
Задаци школске библиотеке су :

развијања и неговања навике читања и коришћења библиотеке код ученика и
развијања и промовисања правилне употребе свих облика извора информација;
стварања услова за интердисциплинарни приступ настави и електронском учењу;
мотивисања за учење и подстицање на оспособљавања за самостално учење и
образовање током целог живота;
сарадње са наставницима, ученицима и њиховим родитељима;
праћења и подстицања развоја ученика у индивидуалним способностима и њиховим
склоностима ка интелектуалном, емоционално-социјалном и сваком другом
професионалном развоју;
пружања помоћи обдареним ученицима при налажењу и избору одговарајуће

литературе, а посебно ученицима који имају тешкоће у учењу и раду, али и оним
ученицима који живе у тежим социјалним приликама, сарађујући са њиховим
родитељима и релевантним институцијама;
стварања услова за што непосреднији и једноставнији приступ библиотечком фонду и
расположивим изворима информација, и развијање индивидуалне стваралачке
способности и креативности код ученика;
обезбеђивања приступа програмима који раде на развијању информационе
писмености, како би се корисници оспособили за проналажење, анализирање,
примену и саопштавање информација, уз вешто и ефикасно коришћење
информационо -комуникационих технологија;
припремања и реализовања библиотечког програма намењеног ученицима са
посебним потребама и посебним способностима,
заштита и чување библиотечко-медијатечке грађе и периодична ревизија фонда.
Основе програма рада школског библиотекара усклађене су са Законом о основном образовању,

Законом о основама система образовања и васпитања, плановима и програмима образовно-васпитног
рада у свим подручјима рада, функцијама и задацима школске библиотеке у основношколском
образовању.Годишњим програмом рада школске библиотеке утврђују се задаци и послови, који се даље
разрађују и конкретизују у оперативним плановима рада. Оперативним плановима рада утврђујемо и
методологију и динамику реализације свих предвиђених задатака, као и њихове извршиоце.
Рад библиотеке обухвата:
1.Садржаје у образовно-васпитном раду:
упознавање ученика са радом библиотеке;

оспособљавање за самостално коришћење књига, часописа, енциклопедија…;
упутства за писање реферата и самосталних радова, израда плаката и презентација;
развијање навика за чување, заштиту и руковање књижном и некњижном граћом.
2.Садржаје везане за сарадњу са наставницима, педагогом, директором и родитељима:
учествовање у програмирању годишњег и развојног плана школе;

набавка и коришћење књижно-библиотечке грађе за наставнике и стручне сараднике;
сарадња у вези са посетом Сајму књига и информација о набавци књига;
 сарадња на развоју информатике и информатичне писмености;
рад у школским тимовима;
сарадња са родитељима.
3.Програмске садржаје у библиотечко-информационој делатности:
израда годишњег плана и програма рада библиотеке;

систематско информисање ученика и запослених о новим књигама листовима и
часописима;
помоћ у припреми паноа и тематских изложби о појединим издањима;

упис ђака првака у библиотеку;
сређивање и естетско уређење библиотеке.
4.Програмске садржаје везане за културну и јавну делатност:
планирање културних садржаја за школску годину;

израда текстова за интернет презентацију школе;
прикупљање и евидентирање литерарних радова ученика
6.17. ПРОГРАМ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА
Циљ: Обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, који има
за циљ оптимални развој детета, ученика и одраслог и његово напредовање и осамостаљивање
у вршњачком колективу, кроз стваривање права на индивидуални образовни план (у даљем
тексту: ИОП), његову примену и вредновање у школи.
Задаци школе у оквиру програма су :
-формирање ИО Тима
-развој инклузивне културе у школи
-препознавање ученика којима је потребна додатна подршка у образовно-васпитном раду
-развој социјалних интеракција, јачање самопоуз
-остваривање сарадње унутар школе међу стручним телима
-остваривање сарадње са породицом, идентификовање подручја додатне подршке
-формирање ИОП Тима
-прикупљање података и формирање документације
-израда педагошког профила и идентификовање подручја у којима је потребна додатна подршка
-израда и примена мера индивидуализације, облика и начина пружања додатне подршке
-отклањање физичких, комуникацијских и социјалних препрека
-утврђивање права на ИОП, израда предлога
-примена и вредновање ИОП-а, наставак спровођења
-престанак потребе за ИОП-ом, заштита података
-укључивање ученика у наставне и ваннаставне активности;
-ослањање на ресурсе локалне заједнице
-сарадња са надлежним институцијама
-осмишљавање и реализација активности са ученицима, родитељима и наставницима
-стручно усавршавање у овим областима
Школ формира Тим за Инклузивно образовање. Васпитач, наставник, односно стручни

сарадник прати развој и процес учења детета, ученика. Ако у поступку праћења васпитач,
наставник или стручни сарадник, утврди да постоје физичке, комуникацијске или социјалне
препреке које неповољно утичу на добробит и развој детета, ученика, односно одраслог и на
очекиване исходе образовања и васпитања, приступа се прикупљању података ради
формирања документације у сврху пружања одговарајуће подршке у образовању и васпитању.
Наставник, односно стручни сарадник прикупља податке из различитих извора: од родитеља,
односно другог законског заступника (у даљем тексту: родитељ), стручњака ван образовне

установе који добро познаје дете, ученика, односно одраслог, од вршњака и самог детета,
ученика, односно одраслог, при чему се користе различити инструменти и технике
(систематско посматрање активности детета, ученика, односно одраслог у различитим
ситуацијама, разговор, тестирање, интервју и упитник за ученика и друге који познају дете,
односно ученика. Медицински налази су, по потреби, саставни део документације.
На основу прикупљених података и документације стручни сарадник координира израду и у
сарадњи са наставником и родитељем израђује педагошки профил детета, ученика, односно
одраслог (у даљем тексту: педагошки профил). Педагошки профил садржи опис образовне
ситуације детета, ученика, односно одраслог и основ је за планирање стратегија васпитача за
подршку добробити детету, односно индивидуализованог начина рада са учеником, односно
одраслим. На основу педагошког профила у којем су утврђена подручја у којима је потребна
додатна подршка, васпитач, наставник и стручни сарадник планирају мере за отклањање
физичких, комуникацијских и социјалних препрека (у даљем тексту: мере индивидуализације).
Мере индивидуализације остварују се путем:

1) разумног прилагођавања простора и услова у којима се одвија активност у предшколској
установи, односно настава у школи (отклањање физичких баријера, осмишљавање додатних и
посебних облика активности, израде посебног распореда активности итд.);
2) прилагођавања метода рада, наставних средстава и дидактичког материјала, начина давања
инструкције и задавања задатака, праћења напредовања, начина усвајања садржаја, провере
знања, организације ситуација учења, постављања правила понашања и комуникације и др.
3) измена садржаја активности у васпитној групи, односно садржаја учења и исхода
образовања и васпитања.
Мере индивидуализације спроводе се током процеса образовања и васпитања, као саставни део
образовно-васпитног рада васпитача, односно наставника, о чему се води педагошка
документација.
Предлог за утврђивање права на ИОП директору установе подноси тим за инклузивно
образовање, на основу процене коју даје васпитач, наставник, стручни сарадник или родитељ,
након што су претходно примењиване, евидентиране и вредноване мере индивидуализације.
Предлог садржи наводе и образложене разлоге за подношење предлога за утврђивање права на
ИОП, као и доказе о претходно примењеним мерама индивидуализације.
Установа писменим путем обавештава родитеља да је поднет предлог за утврђивање права на
ИОП.
Родитељ својим потписом потврђује да је упознат са поднетим предлогом за утврђивање права
на ИОП, разлозима за његово подношење и да је сагласан да се приступи изради ИОП-а.
ИОП садржи:
1) податке о детету, ученику односно одраслом и податке о тиму за додатну подршку
2) педагошки профил детета, ученика, односно одраслог
3) план мера индивидуализације
4) персонализовани програм наставе и учења
5) податке о праћењу и вредновању ИОП-а
6) сагласност родитеља
ИОП може да садржи и:

1) план транзиције - план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при
преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу

2) план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног
напуштања школе
Персонализовани програм наставе и учења доноси се за област у оквиру наставног предмета,

један наставни предмет, групу наставних предмета или све наставне предмете за разред који
ученик, односно одрасли похађа, као и за ваннаставне активности. За ученика са изузетним
способностима школа доноси прилагођен и обогаћен ИОП.
ИОП се израђује према образовним потребама детета, ученика, односно одраслог и може да
буде:
1) ИОП1 - прилагођени програм наставе и учења у коме се планира циљ пружања подршке,
прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада,
уџбеника и наставних средстава током образовно-васпитног процеса, односно активности у
васпитној групи, њихов распоред као и лица која пружају подршку;
2) ИОП2 - измењени програм наставе и учења у којем се, осим садржаја из става 1. тачка 1)
овог члана, планира прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја
за један, више или за све предмете;
3) ИОП3 - проширен и продубљен програм наставе и учења који се примењује за ученике са
изузетним способностима.
Школа формира ИОП Тим који чине: наставник разредне наставе, односно одељенски
старешина, предметни наставник, стручни сарадник, родитељ, а у складу са потребама детета и
педагошки асистент, односно лични пратилац детета. На предлог родитеља, односно одраслог,
члан Тима може бити и стручњак ван установе који добро познаје ученика, односно одраслог.
ИОП израђује Тим на који сагласност даје родитељ, односно други законски заступник.
Доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1, сагласност родитеља за
прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену
потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком.
ИОП се остварује у оквиру заједничких активности у групи предшколске установе, односно у

одељењу школе. Васпитач, односно наставник при планирању свог рада у групи, односно
одељењу, укључује мере и активности предвиђене ИОП-ом.
Ученик који се образује по ИОП-у оцењује се на начин и према исходима планираним ИОП-
ом, а у складу са посебним законом.
Завршни испит, пријемни испит и матурски испит ученик полаже у складу са законом којим се
уређују основе система образовања и васпитања, уз неопходна прилагођавања која предлаже и
образлаже тим, а у складу са ИОП-ом.
Вредновање ИОП-а унутар установе врши Тим према унапред утврђеној динамици у ИОП-у и
према насталој потреби, у првој години уписа тромесечно, а у свим наредним годинама на
почетку сваког полугодишта, односно радне године. Вредновање ИОП-а се заснива на анализи
које мере подршке су биле делотворне и које планиране исходе је достигло дете, ученик,
односно одрасли.
На основу вредновања ИОП-а, Тим процењује да ли је за ученика даље потребно:
1) ревидирати постојећи ИОП;
2) писати нови ИОП;
3) укинути ИОП и израдити План мера индивидуализације.

На основу резултата вредновања ИОП-а Тим допуњује педагошки профил у складу са
актуелном образовном ситуацијом и израђује предлог измена и допуна ИОП-а. Измена ИОП-а
врши се у складу са развојем детета, односно напредовањем ученика и одраслог: ако постигне
планиране исходе пре очекиваног рока или не постиже очекиване исходе, односно у другим
случајевима када настану промене у понашању и/или у окружењу.
Резултати вредновања се достављају тиму за инклузивно образовање и педагошком колегијуму.
На основу вредновања, уз сагласност тима за инклузивно образовање, педагошки колегијум

доноси одлуку о даљој примени, изменама и допунама ИОП-а или престанку потребе за ИОП-
ом, на предлог тима.
Одлука о наставку спровођења ИОП-а доноси се ако се утврди да планиране активности
одговарају потребама детета, ученика, односно одраслог или да се резултати могу очекивати
након одређеног периода рада. Време спровођења ИОП-а може се продужити, уз сагласност
родитеља, односно сагласност одраслог.
Одлука о престанку потребе за ИОП-ом доноси се ако се утврди да се даљи напредак детета,
ученика, односно одраслог може остваривати применом мера индивидуализације, уз
претходно прибављено мишљење ученика, односно одраслог, у складу са годинама и
зрелошћу и доноси се уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника детета
или ученика, односно сагласност одраслог.
Евиденција о остваривању образовања и васпитања по ИОП-у води се у прописаној

евиденцији о васпитно-образовном раду у предшколској установи и образовно-васпитном раду
у школи, у складу са законом.
Програмски садржаји : Идентификовање ученика који су остали ван образовног система,

упис ученика у основну школу под повољнијим условима и са непотпуном документацијом,
програм подршке ученицима у учењу, компензаторни програм, вршњачко и кооперативно
учење у настави, идентификовање ученика којима је потребна додатна подршка, сарадња са
родитељима у осмишљавању мера подршке и активности, примена мера које препоручује
министарство просвете, развијање социјалних интеракција, сарадња са комисијом за процену
потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету и ученику,
израда, примена, праћење и вредновање ИОП-а, јачање самопоуздања и осећаја припадности
одељењу/групи, укључивање ученика у продужени боравак, укључивање ученика у
ваннаставне активности, хуманитарне акције, учешће ученика у наставним, ваннаставним и
ваншколским активностима, такмичењима, ангажовање личних пратилаца, педагошких
асистената и сарадња са њима и породицом, сарадња са Ученичким парламентом, Домом
здравља, Центром за социјални рад, Црвеним крстом, хуманитарним друштвом „Бетежда“,
предшколском установом, средњим школама, основним и средњим специјалним школама,
окружном уписном и здравственом комисијом, сарадња са просветним саветницима, сарадња
са комисијом за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне
подршке детету и ученику при упису у средњу школу, израда и вредновање планова
транзиције, прилагођавање услова и тестова завршног испита, упис ученика у средње школе
под повољнијим условима или преко броја, предлог мера након анализе успеха, стручно
усавршавање наставника – унутар и ван школе, сарадња са локалном заједницом, укључивање
у пројекте, евиденција и документација на нивоу школе.
Врсте подршки у образовању које се примењују у зависности од потреба ученика, а могуће

је применити :
1. Прилагођавање метода, материјала и учила (мере индивидуализације) обезбедити
визуелна помагала, велика слова, филмове, шеме, графичке приказе ❏предавати на

начин који ангажује више чула (визуелно, аудиторно, кинестетичко), уз коришћење
адекватног материјала за учење (пр. слике, постери, шарени папир, пластелин, дрвени
предмети исл.) ❏дозволити ученику да сними лекције како би их прегледао касније
❏поновити упутства ученику пошто су дата одељењу, затим тражити од њега или ње
да их понове и објасне упутства наставнику ❏написати кључне ставке на табли и/или
дати адекватан преглед лекције са главним појмовима ❏тражити од ученика да
писмено или усмено да преглед кључних ставки ❏поред усмених дати и писана
упутства, како би дете могло да их поново погледа касније ❏дати пример како би се
помогло ученицима, поставити пример тако да могу често да га погледају ❏користити
подвлачење, истицање за налажење главних идеја/детаља у тексту ❏поделити дужа
предавања на краће делове ❏додатна прилагођавања (пр. поделити ученике у парове да
контролишу рад, обезбедити ученика који помаже у учењу и сл.)
2. ЗАДАЦИ: ❏дати додатно време за завршавање задатака ❏поједноставити сложена

упутства ❏смањити ниво штива у задацима ❏тражити мање тачних одговора за
завршавање (квалитет наспрам квантитета) ❏скратити задатке, поделом рада на мање
делове ❏дозволити компјутерски одштампане задатке које припреми ученик или које је
диктирао ученик, а припремио неко други ❏користити контролне листе, шеме, картице
за подсећање итд. ❏смањити задате домаће задатке, посебно задатке који захтевају
пуно читања ❏дозволити штампана уместо писаних слова у изради задатака ❏пратити
задатке којима ученик сам одреди своју динамику (дневна, недељна, двонедељна)
❏организовати да оде кући са јасним, концизним упутствима за израду домаћих
задатака ❏признати и наградити усмено учешће ученика на часу ❏додатна
прилагођавања (пр. обезбедити обуку из вештина учења /стратегија за учење
3. ПРОВЕРА ЗНАЊА: ❏дозволити контролне вежбе/тестове са отвореним књигама

❏дати усмене тестове ❏дати тестове који се раде код куће ❏користити објективнија
питања (нпр. мање одговора који траже дужа писања) ❏дозволити ученику да даје
одговоре на питања из теста на магнетофону ❏правити честе кратке квизове, не дуге
тестове ❏дати додатно време за тест ❏прочитати ученику питања из теста ❏писати
одговоре на питања из теста уместо ученика ❏избегавати притисак на ученика у
смислу времена или конкуренције ❏додатна прилагођавања
4. ОРГАНИЗАЦИЈА УЧЕЊА: ❏обезбедити помоћ око организације учења ❏одредити

један систем за повезивање белешки и задатака страна 2 од 3 ❏припремити унапред
распоред учења/задатака са учеником ❏омогућити ученику да држи књиге у школи и
има додатни комплет код куће ❏направити систем награђивања за завршавање рада у
школи и домаћих задатака ❏слати кући дневне/недељне извештаје о напредовању
❏додатна прилагођавања (пр. одредити једног друга-добровољца који ће помагати око
домаћих задатака) ❏ставити ученика близу наставника ❏ставити ученика близу
позитивног узора ❏стајати близу ученика приликом давања упутстава или предавања
лекција ❏избегавати стимулације које одвлаче пажњу (нпр. расхладни систем, области
густог саобраћаја) ❏организовати више радних група у просторији ❏додатна
прилагођавања
5. ПОНАШАЊЕ: ❏поједноставити правила у учионици тако да су јасна и доступна за

подсећање ❏користити мераче времена за олакшавање завршавања задатака
❏одредити прелазна / слободна времена (нпр. одмори, прелаз са часа на час, време за

ручак) ❏похвалити одређена понашања ❏користити стратегије за само-контролу
❏дати посебне привилегије /позитивне подстицаје; убрзати њихову примену ❏ “мудро
искористити” негативне последице ❏ дозволити кратке одморе између задатака ❏
подсећати ученика да не прекида рад на задатку (различитим невербалним сигналима)
❏ оценити тачне одговоре ученика, не његове грешке ❏ спровести систем управљања
понашањем у учионици ❏ омогућити дозвољено кретање, време када ученик није на
свом месту (нпр. Послати га да изврши неки налог) ❏игнорисати неодговарајуће
понашање које није драстично изван граница дозвољеног у учионици ❏направити
уговор са учеником (и по потреби са одељењем) ❏спровести разумне процедуре паузе
❏додатна прилагођавања 2. Прилагођавање простора и услова у којима се учење одвија
6. ОТКЛАЊАЊЕ ФИЗИЧКИХ БАРИЈЕРА И ПОСТАВЉАЊЕ ОЗНАКА ❏постављање

рампе ❏постављање или уградња дизала и лифтова ❏адаптација тоалета ❏адаптација
врата и улаза ❏приступачност клупе, табле и остале школске опреме ❏постављање
рукохвата на улазима и по ходницима ❏означавање ивица степеника и ходника (зута
или рељефна трака) ❏постављање визуелних оријентира и ознака ❏светлосна ознака
за школско звоно ❏додатна прилагођавања
7. СПЕЦИФИЧНИ АРАНЖМАН И РАСПОРЕД АКТИВНОСТИ ❏могућност допунске

наставе за појединачне области или предмете ❏могућност додатне наставе или
коришћења продуженог боравка (пр. менторски рад, консултације и сл.)
❏организовање наставе у оквиру истог спрата (тј. лако доступних учионица)
❏могућност учења код куће или путем интернета страна 3 од 3 ❏могућност
прилагођеног дневног, недељног или месећног распореда активности ❏осмишљавање
асистивне технологије у сарадњи са стручњацима и родитељима (пр. прављење
визуелног/сликовног распореда часова и активности, ❏додатна прилагођавања (пр.
коришћење брајевог писма или лаптопа на часу, употреба гестовног језика и сл.) 3.
Измена садржаја учења и стандарда постигнућа
8. ПРОШИРИВАЊЕ САДРЖАЈА ЗА ОДРЕЂЕНИ ПРЕДМЕТ ИЛИ ГРУПЕ ПРЕДМЕТА

❏уводе се напреднији садржаји у оквиру једног предмета (пр. математика, историја,
музичко, српски језик и књижевност, страни језик и сл.) ❏уводе се напреднији
садржаји у оквиру групе предмета (пр. математика и физика или група језичких
предмета и сл.)
9. СМАЊИВАЊЕ САДРЖАЈА ЗА ОДРЕЂЕНУ ОБЛАСТ, ПРЕДМЕТ ИЛИ ГРУПЕ

ПРЕДМЕТА ❏смањује се садржај и захтеви у оквиру једне или више области из једног
предмета ❏смањује се садржај и захтеви у оквиру једног предмета ❏смањује се
садржај и захтеви у оквиру групе предмета ❏смањује се садржај и захтеви у оквиру
већине или свих предмета 4. Остале мере подршке
10. МЕРЕ ПОДРШКЕ КОЈЕ ОБЕЗБЕЂУЈУ ДРУГИ (институције система, локална

заједница, донатори, родитељи и сл.)
11. НА ЗАХТЕВ ШКОЛЕ ❏материјална, здравствена помоћ ❏асистивне тенхнологије и

друге мере.

Индивидуални образовни планови свих ученика који се образују по индивидуалном образовном
плану чине прилог школског програма. Чувају се у евиденцији школе.
6.18. ПРОГРАМ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Програм безбедности и здравља на раду обухвата заједничке активности школе, родитеља и

локалне самоуправе, усмерене на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на
раду.
У оквиру Програма безбедности и здравља на раду, орган управљања у школи је у складу са
Законом о основама система образовања и васпитања, донео два општа правна акта која уређују
тематику везану за безбедност и здравље на раду запослених и ученика. То су Правилник о безбедности и
здрављу на раду и Правилник о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика за време
боравка у школи и свих активности које организује школа.
Именована је овлашћена, сертификована фирма за вођење послова у вези са одржавањем
безбедности и здравља на раду – Центар за безбедност на раду и заштиту од пожара доо из Нови Сад.
Правилником о безбедности и здрављу на раду се у складу са Законом о безбедности и здрављу на
раду уређује спровеђење безбедности и здравља на раду запослених у школи у циљу стварања безбедних
услова рада, заштите живота, здравља и радне способности запослених.
Право на безбедност и здравље на раду имају и друга лица која учествују у радном процесу, а нису
у радном односу код послодавца, као и лица која се затекну у радној околини ради обављања одређених
послова код послодавца, ако је послодавац о њиховом присуству обавештен.
Школа је дужна да спроводи мере безбедности и здравља на раду у виду:
Превентивног и периодичног прегледа и испитивања опреме за рад
Испитивања услова радне околине
Доношења акта о процени ризика
Оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад
Вођења евиденција везаних за повреде на раду
Осигурања запослених од повреда на раду
Запослени у школи су дужни да:

поштују прописе о безбедности и здрављу на раду
обавесте Послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедност и
здравље на раду
наменски користе средства и опрему личне заштите
подвргну се провери да ли су под утицајем алкохола или других опојних средстава по налогу лица
за безбедност и здравље на раду
истакну своје здравствене недостатке приликом ступања на рад
учествују у пружању прве помоћи приликом повреде на раду
 да не пуше где је то забрањено.
Правилником о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика за време боравка у

школи и свих активности које организује школа обезбеђује се ученицима право на заштиту и безбедност
и то:
 у школској згради и школском дворишту
 на путу између куће и школе
 ван школске зграде и школског дворишта – за време остваривања образовно
васпитног рада или других наставних и ваннаставних активности које организује
школа.

Одељењски старешина и предметни наставници су у обавези да у свакодневном контакту са
ученицима, а нарочито на часовима одељењске заједнице и одељењског старешине, ученике упознају са
опасностима са којима се могу суочити за време боравка у школи и извођења других активности које
организује школа, као и са начином понашања којим би се те опасности могле избећи или отклонити.
Школа сарађује са државним органима, органима општине и другим субјектима и надлежним
институцијама са којима је таква сарадња потребна у поступку обезбеђивања и спровеђења мера
утврђених правилником.
Активности:
Обука запосолених о могућим узроцима и опасностима од пожара, о употреби заштитне ватрогасне
опреме и демонстрација гашења пожара
Побољшање безбедности у саобраћају запослених и ученика, - предавања саобраћане полиције за
ученике 1. Разреда
Уклањање снега и леда на прилазима школи / тротоарима, улазима у школу и школском двришту и
укалњање леденица са крова изнад улаза
6.19. ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ УПОТРЕБЕ ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
Циљ: Обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање и

практиковање здравих стилова живота, свести о сопственом здрављу и безбедности, потреби развоја и
неговања физичких способности.

-поштовање међународних стандарда превенције употребе дрога
-планирање и осмишљавање активности
-сарадња различитих тела и органа установе
-повезивање наставних и ваннаставних активности;
-ослањање на ресурсе локалне заједнице
-сарадња са надлежним институцијама
-реализација активности са ученицима, родитељима и наставницима
Школа формира Тим за превенцију употребе дроге који израђује акциони план и дефинише активности,
носиоце и време. Активности са ученицима се реализују кроз наставне и ваннаставне активности.
Међупредметна компетенција одговорност за сопствено здравље развија се тако што је наставници
развијају доводећи је у везу са исходима сопственог предмета. Садржаји у вези са превенцијом употребе
дрога се обрађују кроз наставне предмете : свет око нас, природа и друштво, физичко и здравствено
васпитање, биологија, грађанско васпитање, хемија, као и у оквиру српског језика, страних језика,
историје, географије, ликовне културе и на часовима одељенске заједнице. Ваннаставне активности и
секције у школи се организују на основу интересовања ученика и афинитета наставника о чему се
спроводи анкета на почетку школске године. Циљ је развој личних потенцијала и самопоуздања. Кроз
интерактивне видове рада повећаваће се резилијентност ученика у односу на развијање различитих
поремећаја понашања, вештине одупирања социјалном притиску, емоционална писменост, критичко
мишљење и развој самопоуздања. Активности са наставницима подразумевају стручно усавршавање у
циљу развијања компетенција за превентивни рад са ученицима и рад са родитељима. Информисање
запослених о процедурама у случају сумње на употребу и злоупотребу дроге. Активности са родитељима
одвијаће се у виду тематских родитељских састанака, трибина, радионица, савета родитеља уз
укључивање стручњака из одговарајућих области. Када се бира програм друге установе или организације
процениће се да ли је у складу са међународним стандардима.

Анкетирање ученика за избор секције, дефинисање правила понашања и последица кршења, дежурство
запослених, презентације ученика на часовима биологије, повезивање наставних предмета са садржајем
исходима и компетенцијама, школска и спортска такмичења, Дан пешачења, Јесењи крос, Пал
Скендеровић маратон, културне активности, Карневал меда, Школска слава Свети Сава, Дечија недеља,
организоване представе, и приредбе посете осталим видовима културних дешавања испортских
манифестација, литерарни и ликовним конкурси, такмичења, промоција успешних ученика, предавања
МУП-а, Дома здравља, Центра за социјални рад, радионице „Учионица добре воље“, тематски
родитељски састанци уз укључивање одговарајућих стручњака, упознавање наставника са корацима
превенције и интервенције, радионице на ЧОС-у, стручно усавршавање.
6.20. ПРОГРАМ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ЗАПОСЛЕНИХ
Циљ програма је стално развијање компетенција наставника и стручних сарадника ради квалитетнијег
обављања посла и унапређивања развоја ученика, односно нивоа њихових постигнућа. Саставни и
обавезни део професионалног развоја је стручно усавршавање које подразумева стицање нових и
усавршавање постојећих компетенција важних за унапређивање образовно-васпитог рада. Саставни
део професионалног развоја јесте и развој каријере напредовањем у одређено звање.

 сагледавање нивоа развијености компетенција
 узимање у обзир резултата самовредновања и спољашњег вредновања
 узимање у обзир извештаја о стандардима постигнућа
 планирање у складу са потребама и приоритетима
 израда личних планова професионалног развоја
 предузимање развојних активности
 извештаји о личном професионалном развоју
Стручно усавршавање наставника, васпитача и стручних сарадника установа планира у складу са

потребама и приоритетима образовања и васпитања ученика, приоритетним областима које утврђује
министар надлежан за послове образовања и на основу сагледавања нивоа развијености свих
компетенција за професију наставника, стручног сарадника и директора у установи. Потребе и
приоритете стручног усавршавања установа планира и на основу исказаних личних планова
професионалног развоја наставника, васпитача и стручних сарадника, резултата самовредновања и
вредновања квалитета рада установе, извештаја о остварености стандарда постигнућа и других
показатеља квалитета образовно-васпитног рада. Лични план професионалног развоја наставника и
стручног сарадника сачињава се на основу самопроцене нивоа развијености свих компетенција за
професију наставника и стручног сарадника.
Стално стручно усавршавање остварује се активностима које предузима установа у оквиру својих
развојних активности : извођењем угледних, односно огледних часова и активности са дискусијом и
анализом; излагањем на састанцима стручних органа и тела које се односи на савладан програм стручног

усавршавања или други облик стручног усавршавања ван установе, са обавезном анализом и дискусијом;
приказом стручне књиге, приручника, дидактичког материјала, стручног чланка, истраживања,
студијског путовања и стручне посете са обавезном анализом и дискусијом; учешћем у: истраживањима,
пројектима образовно-васпитног карактера у установи, програмима од националног значаја у установи,
међународним програмима, скуповима, семинарима и мрежама, програму огледа, раду модел центра;
програми који се спроводе по одобреним програмима обука и стручних скупова; предузима
Министарство,, Завод за унапређивање образовања и васпитања и Завод за вредновање квалитета
образовања и васпитања, Педагошки завод Војводине, центри за стручно усавршавање; програми који се
организују на међународном нивоу у области образовања и васпитања, односно учешћем на
међународним семинарима, програмима обука и стручним скуповима везаним за образовање и
васпитање; предузима наставник, васпитач и стручни сарадник у складу са личним планом
професионалног развоја; остварују високошколске установе на основу програма у оквиру целоживотног
учења. Облици стручног усавршавања: програм стручног усавршавања који се остварује извођењем
обуке; стручни скупови, и то: конгрес, сабор; сусрети, дани; конференција; саветовање; симпозијум;
округли сто; трибина; вебинар; летња и зимска школа; стручно и студијско путовање, пројекат;
менторство. Облици стручног усавршавања могу бити организовани као домаћи и међународни.
6.21. ПРОГРАМ ЗА РАЗВОЈ МЕЂУПРЕДМЕТНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА И

ПРЕДУЗЕТНИШТВА
Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у

Републици Србији су:
1. К О М П Е Т Е Н Ц И Ј А З А У Ч Е Њ Е - КОМПЕТЕНЦИЈА ЗА ЦЕЛОЖИВОТНО УЧЕЊЕ

2. ОДГОВОРНО УЧЕШЋЕ У ДЕМОГРАФСКОМ ДРУШТВУ
3. ЕСТЕТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА - ЕСТЕТСКА КОМПЕТЕНЦИЈА
4. КОМУНИКАЦИЈА - ВЕШТИНА КОМУНИКАЦИЈЕ
5. ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ОКОЛИНИ - ЕКОЛОШКА КОМПЕТЕНЦИЈА
6. ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЗДРАВЉУ - БРИГА ЗА ЗДРАВЉЕ
7. ПРЕДУЗИМЉИВОСТ И ОРЈЕНТАЦИЈА ПРЕМА ПРЕДУЗЕТНИШТВУ
8. РАД СА ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈА - РАД СА ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈАМА
9. РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
10.САРАДЊА
11. ДИГИТАЛНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Циљ програма је припрема ученика за живот кроз стицање, повезивање и развој целовитих
знања потребних за живот у наставним предметима. Ученик је усмерен у такву образовну
ситуацију у којој ће креативно и практично примењујући знања овладати основним
елементима процеса производње и пружања услуга; професионално усмеравање и развој
предузетничког духа; формирање радних навика; развијање свести о колективном раду,
сарадњи и солидарности; доприношење у уређењу и развоју школе и животног окружења.
Задаци :
-Интегрисање и функционална примена стечених знања

-Креативно и практично решавање проблема
-Развој ставова и вештина
-Међусобна сарадња
-Упознавање тока производног процеса
-Стваралачки рад на новим продуктима и њихова промоција

Школа формита Тим који ће након обуке активно радити на изради и реализацији акционог
плана као и на изради и реализацији пројеката по њиховим фазама на нивоу школе.
Међупредметне компетенције су комбинација интегрисаних знања, вештина и ставова који су
потребни свакој особи за лично испуњење и развој , друштвено укључивање изапошљавање -
ПРИПРЕМА ЗА ЖИВОТ. Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним
компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, применљиве су у различитим
ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су
свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и
запошљавање и чинеоснову за целоживотно учење. Оријентација ка општим и
међупредметним компетенцијама доприноси динамичнијем и ангажованијем комбиновању
знања, вештина и ставова значајних заразличите реалне контексте који захтевају њихову
функционалну примену. То се постиже сарадњом и координацијом активности више
наставника, тј. предмета, и иновирањем начина рада. У односу на предметне компетенције,
међупредметне компетенције представљају корак више у разумевању градива и примени
наученог, а одговорност за њихово развијање носе сви наставници и школски предмети. Због
тога развијање општихи међупредметних компетенција захтева заједничко планирање на
нивоу школских тимова, примену интерактивних и активних облика учења, као и већу
аутономију школе и наставника у реализацији образовних исхода. Ученици ће се планирањем
и програмирањем рада као и осмишљавањем пројеката подстицати да употребљавају знања у
новим и различитим
ситуацијама, да истражују и откривају, да креирају нове продукте, као и да процењују и
вреднују сопствена постигнућа и ставове, али и постигнућа и ставове других. Значај кључних
компетенција је евидентан, али је важно питање како радимо на њима и колико имамо
простора у наставном процесу за њих. Рад на кључним компетенцијама није непосредно везан
за одређени школски предмет или садржај, а одговорност за њихов развој носе сви наставници
и сви школски предмети. У нашој образовној пракси дефинисано је једанаесткључних и
међупредметних компетенција.
За наставнике, предузетник је полазник који успешно валоризује знања и вештине стечене у
процесу учења, и на тај начин обезбеди успех на личном и професионалном плану.
Предузетник је полазник који уме да сагледа целокупну слику свог учења, његову вредност и
употребљивост. Предузетник-полазник посматра учење као средство помоћу којег ће
остварити напредак и успешно укључивање у животне токове. Све предузетнике карактеришу
напоран рад, истрајност, одлучност и флексибилност као одговор на проблеме. Три су групе
ставова, вештина и знања које предузимљива особа треба да поседује како би била успешна у
ономе што ради.
Предузетничко учење, у контексту његове уже дефиниције, има у фокусу стицање економских
и бизнис знања и вештина, упознавање света рада, планирање каријере и спровођење
активности које развијају тзв. меке вештине (енг. soft skills). Развија свест полазника о
запошљавању, самозапошљавању и могућности за покретање сопственог пословног подухвата
као начина за стицање средстава за живот.
Циљ наставе предузетништва је да оспособи полазнике/це за предузимљиво спровођење
активности из контекста породичног, макро и микро социјалног окружења и развој
компетенција потребних за успешно укључивање у свет рада и стицање економске и бизнис
писмености.
Програмски садржаји : глобални планови наставника садрже међупредметне компетенције

по темама. Од школске 2019/20. године, програм развој међупредметних компетенција и

предузетништва реализује се за ученике од 1.до 8. разреда планирањем и програмирањем
наставних и ваннаставних активности, али и кроз пројекте који у себи интегришу различита
наставна подручја и предмете. Сваки пројекат има 3 фазе : отварање, развијање и затварање.
Активности предвиђене отварањем : куповина или сакупљање потребног материјала,
обавештавање медија, садња, литерарни и ликовни конкурси...Активности предвиђене
развијањем : брање, паковање, прављење, плетење, продаја продуката... Активности
предвиђене затварањем пројеката : Презентација добијених резултата и продуката Школском
одбору, Наставничком већу, путем друштвених мрежа, као и главног паноа у школском холу,
рефлексија о пројекту и евалуција.
6.22. ПРОГРАМ ЗА РАЗВОЈ КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА И РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА
Циљ програма за развој критичког мишљења и решавања проблема је да подстакне и подржи

развој способности критичког мишљења и вештина решавања проблема и програмирања у
току редовних и ваннаставних школских активности.
Задаци
-развој креативности и стваралачког мишљења
-повезаност са реалним животом и подстицање иницијативе код ученика
-примена стечених знања у пракси
-иновативно, креативно и практично решавање проблема
-сарадња и тимски рад
-развој самоорганизације и самореализације
-међусобна помоћ
-подизање свести код ученика о ресурсима и њиховом рационалном коришћењу
Начин остваривања прграма
Школа формира Тим за Критичко мишљење и решавање проблема у чијем су саставу

наставници и ученици који су укључени у пројекат. Тим ће израђивати пројектну скицу, а
затим пројекат. Након одабира теме, одређиваће се облици - радне форме пројектног рада,
реализоваће се планирано и презентовати. Вредновање се врши кроз процену и самопроцену
наставника и ученика путем чек листи. Програм се реализује на часовима, затим кроз
пројектну наставу или тематску недељу, радно на терену и разговором са челницима или
радницима одговарајућих фирми. Пројекти који ће се израђивати могу бити из различитих
подручја : еколошки пројекти, пројекти у области очувања здравља, културе, уметности,
информација, биологије, географије, историје...
Израђивање пројеката, информисање и укључивање свих актера, набавка материјала

неопходних за реализацију, реализација пројекта, конкурси, промоције, учешће на различитим
манифестацијама, праћење, вредновање, договор о новом пројекту и начину његове
реализације на одређену тему, израда предлога плана рада и извештаја рада, процена и
самопроцена...

6.22. ПРОГРАМ САМОВРЕДНОВАЊА РАДА ШКОЛЕ
Циљ програма самовредновања је унапређивање квалитета рада школе.

Самовредновањем се утврђују јаке и слабе стране школе, које ће се даље развијати школским
развојним планом Самовредновање је истовремено и знак да је школа спремна да прихвати
одговорност за сопствени рад и развој. То није једини облик вредновања рада, али је основа за
друге врсте вредновања. Самовредновање ослобађа школу од напетости која се јавља као
последица спољашњег вредновања као до сада јединог вида праћења и вредновања рада
васпитно-образовних установа. Увођењем самовредновања школа постаје равноправни
партнер спољашњим евалуаторима који ће вредновање спроводити по идентичним
показатељима, који су представљени у овом приручнику, као и по тачно одређеним
процедурама и механизмима.

 самовредновање у области планирања, програмирања и извештавања
 самовредновање у области наставе и учења
 самовредновање у области образовних постигнућа ученика
 самовредновање у области подршке ученицима
 самовредновање у области етоса
 самовредновање у области организације рада школе и управљања људским и материјалним
ресурсима
Тим за самовредновање прикупља, анализира и обрађује податке који се односе на предмет

самовредновања и врши процену квалитета предмета самовредновања на основу обрађених
података. Самовредновање се врши на основу анализе евиденције и педагошке документације
установе, програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и развојног плана рада
установе; базе података у оквиру јединственог информационог система просвете и других
извора података, резултата праћења различитих активности у установи, а посебно посматрања
часова у школи и активности у предшколској установи; прикупљених података из спроведених
истраживања у установи и на нивоу система образовања и васпитања и других релевантних
пoдaтaкa; ефеката реализованих активности у пројектима; разговора, стручних дискусија,
састанака, резултата спроведених анкета и других аналитичко-истраживачких активности за
које се процени да су неопходне, постојећих извештаја о вредновању квалитета рада установе.
Иницијални тестови: сумирањем резултата ствара се јаснија слика о постигнућима ученика.

Проверавање показатеља у области Настава и учење: анализирање поуњене чек листе, упоређен
напредак у настави и учењу. Реализација огледних/угледних часова на нивоу актива:
имплементација препоручених елемената часа. Провера укључености ученика у допунску,
додатну наставу, у ваннаставне активности: стручна служба треба да врши разговор са
ученицима са више од 2 нег. оцене. Провера постојања разрађеног плана за новопридошле
наставнике и ученике ради прилагођавања на нову средину. Правилник за запослене о

понашању: истаћи и подсетити запослене на правила. Међусобно уважавање и функционисање
система заштите од насиља: прикупљање података и решавање могућих проблема.
Промовисање и подржавање резултата наставника и ученика. Промовисање резултата ученика
са сметњама у развоју. Уважавање захтева Ученичког парламента: на основу записника
проверавати шта је све остварено. Сарадња између родитеља и школе, њихово укључивање у
заједницу: побољшавање сарадње између родитеља и школе. Школа је центар иновација и
васпитно-образовне изузетности: унапређивање васпитно-образовне праксе наставника,
међусобна размена искуства.
6.24. ПРОГРАМ РАДА ЗА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА И РАЗВОЈ УСТАНОВЕ
Циљ: Унапређивање квалитета рада наставника, стручних сарадника и директора кроз

дефинисане мере засноване на на анализи квалитета образовно-васпитног рада ради
побољшања укупног развоја установе.

-прати обезбеђивање и унапређивање квалитета образовно васпитног рада у установи;
-стара се о остваривању развојног плана школе;
-стара се о остваривању циљева и стандарда постигнућа ;
-стара се о развоју компетенција;
-вреднује резултате рада наставника, учитеља и стручних сарадника;
-израђује развојни план школе на сонову резултата самовредновања
-стара се о унапређивању резултата рада ученика на завршном испиту
-стара се о унапрђивању у приоритетним, као и у другим областима развојног плана
-подстицање сарадње ученика, наставника, родитеља
-додатна подршка ученицима
-развојни пројекти

Школа формира Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе у чијем су саставу наставници и
стручни сарадници. Школски развојни план се израђује на период од 3 до 5 година и заснива се на
резултатима самовредновања рада школе. Развојни план школе садржи приоритете у остваривању
образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних
активности и друга питања од значаја за развој установе. Развојни план такође садржи критеријуме и
мерила за праћење остваривања развојног плана и служи као ослонац за израду школског програма и
годишњег плана рада школе. Тим прати реализацију Школског развојног плана према дефинисаним
критеријумима у одговарајућим областима. Тим прати стручно усавршавање наставника у области
поучавања и учења и јачање професионалних компетенција наставника. Тим подстиче унапређивање
образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту. Акценат се ставља и
на повећање корелације међу предметима, већи обим диференцијације наставних садржаја и на иновације
у настави. Велика пажња се поклања и додатној подршци ученицима у настави.
Мере унапређивања образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту;
мере за унапређивање доступности одговарајућих облика подршке и разумних прилагођавања и
квалитета образовања и васпитања за децу и ученике којима је потребна додатна подршка; мере
превенције насиља и повећања сарадње међу ученицима, наставницима и родитељима; мере превенције

осипања ученика; друге мере усмерене на достизање циљева образовања и васпитања који превазилазе
садржај појединих наставних предмета; план припреме за завршни испит; план укључивања школе у
националне и међународне развојне пројекте; план стручног усавршавања наставника, стручних
сарадника и директора; мере за увођење иновативних метода наставе, учења и оцењивања ученика; план
напредовања и стицања звања наставника и стручних сарадника; план укључивања родитеља, односно
другог законског заступника у рад школе; план сарадње и умрежавања са другим школама и установама;
друга питања од значаја за развој школе.
7. ПРОГРАМ ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА
Продужени боравак је посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима који се реализује у школи
после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих
облика слободних активности и један оброк.
Циљеви реализације садржаја у продуженом боравку у складу су са општим циљевима основног
образовања (три општа циља):
 Омогућити детету пун живот и открити његове пуне потенцијале као јединствене особе.
 Омогућити детету његов развој као социјалног бића кроз живот и сарадњу са осталима како би
допринео добру у друштву.
 Припремити дете за даље образовање и целоживотно учење (учити како учити).
Специфични циљеви:
 потпун и хармоничан развој детета;
 оспособити ученика за самостално учење;
 важност учења утемељеног на опажању процеса из окружења (очигледна метода);
 писменост (језичка, математичка, информатичка);
 изражавања емоција (друштвено прихватљиви модели);
 развијање духовне димензије живота;
 плурализам, поштивање различитости и важност толеранције;
 партнерство у образовању;
 брига о деци са посебним потребама.
Приликом остваривања продуженог боравка наставник нарочито води рачуна о:

васпитању и образовању ученика;
предузимању превентивних мера ради очувања здравља ученика;
помагању у учењу и раду;
подстицању ученика на самостални рад и стицање радних навика;
развоју социјалних и комуникацијских вештина;
аналитичко-истраживачком раду за потребе вредновања квалитета рада;
сарадњи са родитељима;
сарадњи са локалном заједницом;
сарадњи са установама културе, као и са свим другим релевантним установама које се индиректно
или директно укључују у рад школе.
Садржаји програма
Остваривање циљева и развој кључних подручја ће се најбоље остварити усмеравањем рада на садржаје,
теме, кључне појмове и образовна постигнућа која су прописана Наставним планом и програмом за
одређени разред. Садржаје ће реализовати учитељ у продуженом боравку али у договору с учитељем који

ради у редовној настави. Зато је изузетно важно све активности планирати како би се постигла
кохерентност међу одабраним садржајима и усклађеност деловања међу учитељима.
Активности у продуженом боравку
Самостални рад ученика -ученици организовано и плански, уз стручно-педагошку помоћ и сарадњу са

наставником утврђују, продубљују, примењују и усвајају нова знања, умења и навике. Реализују се
активности које би иначе ученик радио у виду домаћих задатака.
На часовима самосталног рада, ученику се могу задавати следеће активности: читање обавезне школске и
домаће лектире, читање листова и часописа за децу, коришћење правописа, лексикона, енциклопедија,
као и савремених, електронских и мултимедијалних наставних средстава као извора информација,
извођење и израда различитих практичних радова, рад на пројектима и друго.
Активности у слободном времену ученика имају првенствено рекреативно-забавни и

стваралачки карактер и оне могу бити:
 едукативне, радне, културно-уметничке и спортске и организују се на принципу
потпуне слободе избора, добровољности, самоорганизованости ученика у оквиру
различитих група и колектива;
 организоване у учионици (одељењу или разреду), а могу да се организују ван
учионице, у простору фискултурне сале, свечане сале, школског дворишта и парка;
 организоване истовремено у групама, а ученици се укључују у те активности према
афинитетима;
 креативне радионице из различитих области: музика, ликовна уметност, сценски
приказ и драма, рецитовање, ритмика, литерарне активности, екологија, неговање
народне традиције, школске новине и друго, у складу са личним интересовањем
ученика, као и на основу посебних способности појединих ученика;
 спортске активности;
 друштвене активности - Реализација друштвених активности се одвија у
просторијама школе;
 културне активности : наставник планира посете различитим културним установама,
историјским објектима,гледање позоришних и филмских представа, односно
телевизијских емисија, праћење изложби и учествовање у манифестацијама;
 хуманитарне акције;
 еколошке акције;
 припремање културно-уметничких програма;
 уређење учионице у складу са могућностима и жељама ученика;
 обележавање празника и тематских дана;
 израда тематских паноа;
 и друге активности у складу са интересовањима ученика.
7.2 ПРОГРАМ ЗА ПРИПРЕМУ ПРЕДШКОЛАЦА
План радионица за припрему предшколаца за први разред

„ШКОЛА ПРЕ ШКОЛЕ“

Циљ: Помоћ будућим ђацима да се адаптирају на школу и упознају са обавезама које их
очекују.
Задаци : Упознавање са школом, Развој крупне моторике, фине моторике, развој

социјалних и емоционалних односа.
Начин остваривања програма : радионице.
Садржаји :
РЕДНИ TEMАТСКЕ
БРОЈ РАДИОНИЦЕ
1. ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА
2. ГОВОРНЕ ВЕЖБЕ,РАЗВОЈ КРУПНЕ И
СИТНЕ МОТОРИКЕ
3. РАЗВОЈ КРУПНЕ
МОТОРИКЕ,МОНТЕСОРИ – ПОМОЗИ
МИ ДА ТО УРАДИМ
4. МОНТЕСОРИ – ПОМОЗИ МИ ДА ТО
УРАДИМ САМ
5. РАЗВОЈ КРУПНЕ МОТОРИКЕ
6. МОНТЕСОРИ – ПОМОЗИ МИ ДА ТО
УРАДИМ САМ
7. ПРАВИЛНО ДРЖАЊЕ ПРИБОРА
ЗАЈЕДНИЧКА РАДИОНИЦА СВИХ
ПРЕДШКОЛАЦА – ВЕСЕЛО
ДРУЖЕЊЕ
8. ПРАЋЕЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Праћење остваривања школског програма вршиће се плански, систематски и континуирано, а
одвијаће се кроз:
 састанке Стучног актива за развој школског програма;
 седнице Наставничког већа;
 праћење постигнућа ученика;
 размену искустава са другим школама;
 примену тестова, упитника...;
 праћење реализације планова и програма;
 сарадњу са родитељима;
 сарадњу са локалном заједницом;
 сарадњу са стручним службама;
 евалуацију реализације акционих планова;
 евалуацију реализације Школског развојног плана

У Бачкој Тополи, Председник Школског одбора
26.08.2022.
Дел. Бр. 1105/2-024/2022 Агота Нађ Мајлат

CSÁKI LAJOS Általános Iskola

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CSÁKI LAJOS Általános Iskola

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Основна школа "ЧАКИ ЛАЈОШ"

CSÁKI LAJOS Általános Iskola

Ба чка Топола, Светосавска 9.

Школски програм основног образовања и васпитања ОШ „ Чаки Лајош“- Бачка

1.1.ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ РАДА

 ПРАВИЛНИК О ПЛАНУ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ПЕТИ И ШЕСТИ РАЗРЕД

 П РА В И Л Н И К о изменама Правилника о плану наставе и учења за пети и шести

 Правилник о наставном програму за СЕДМИ разред основног образовања и васпитања

1.2.СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

2.1.Обавезни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова

Први разред Други разред Трећи разред Четврти разред

Пети разред Шести разред Седми разред Осми разред

Ученицима петих разреда из групе Б понуђен је Немачки језик, верска настава и

пети разред шести разред седми разред осми разред

3.1. Наставни програм за 1. разред

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

- правилно употреби - читање текста

- бира и користи Основни облици усменог и

НАСТАВНИ ПРОГРАМ МАЂАРСКИ ЈЕЗИК

NYELVTAN ÉS - helyesen alakítsák és

НАСТАВНИ ПРОГРАМ СРПСКИ ЈЕЗИК КАО НЕМАТЕРЊИ

Акузатив у функцији директног објекта уз

Акузатив без предлога у функцији

Увежбавати најфреквентније прилоге и

Акузатив у функцији директног објекта уз

Школска лектира – Избор из народне и

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА MАТЕМАТИКУ

ИСХОДИ - крива и права линија

6. цифре, писање и читање бројева

ИСХОДИ 7. сабирање и одузимање

9. прости задаци са применом

- одреди међусобни Мерење и мере - динар и пара

НАСТАВНИ ПРОГРАМ СВЕТ ОКО НАС

- препозна и искаже радост,

Својства материјала - Описивање - вербално

Саобраћај и правила - Практиковање - у

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

- примени ВЕЖБЕ НА ТЛУ -клек, усправ без

- примени ВЕЖБЕ -ходање по линији

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ДИГИТАЛНИ СВЕТ

ЦИЉ ИСХОДИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ – КАТОЛИЧКИ ВЕРОНАУК

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ НАСТАВНИ НАЧИН

19. Исус нас учи да

20. Исус нас учи

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАЂАРСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ

Arra kell bátorítani a

A tanulónak meg kell

Ki? Mi? Milyen?

A tanuló ír. Ő ír.

A tanuló leckét ír.

Mária itt ül.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ

Назва РУСКИ ЯЗИК З ЕЛЕМЕНТАМИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ

3.2. Наставни програм за 2. разред

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК (2. разред)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАЂАРСКИ ЈЕЗИК (2. разред)

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК (2. разред)