TRIGONOMETRIJSKI GRAFIK

Pre nego što krenemo sa grafikom, trebalo bi da se podsetimo trigonometrijskog kruga.

Ako znamo da je kruznica jednaka 2rP, mozemo uzeti jedan deo kruznice duzine r, i njegov centralni
ugao alfa. Mera tog ugla koji odgovara r (r je poluprecnik kruznice) se zove radijan. I po tome
mozemo reci da pun krug ima 2Π radijana, ili ti; 360 stepeni – 2Π radijana, 180 stepeni – Π radijan

Ako stavimo odredjen ugao na centar ove kruznice, recimo 60 stepeni, povucemo liniju u smeru
krajnjeg kraka tog ugla, I onda iz tacke koja sece u kruznicu iscrtamo 2 linije koje padaju pod pravim
uglom na x I y osu, dobijamo alat za odredjivanje trigonometrisjkih funkcija.

Sinus je jednak tacki koja sece y osu, kosinus je tacka sto sece x osu, a tangens dobijamo deljenjem y
sa a. Po primeru 60 stepeni, sinus je koren iz 3 podeljen sa 2, kosinus je jedna polovina I tangent je
sin/cos, tojest koren iz 3.

Posto je su sve trigonometrijske funkcije promenljive, sledeci korak je da ovo predstavimo grafikom.

Prvo cemo nacrtati grafik sinusa, tako sto cemo uzeti odredjene mere sa trigonometriskog kruga,
upsati ih u koordinatni sistem, spojiti sa krivudavom linijom, pa primetiti neke osobine.

Prvi karakter je mera ugla u radijanima, koji ćemo uπsati na x osu, a pored njega njegov sinus, koji ide
na y osu: 0, 0; π/6, 1/2; π/4, √2/2; π/2, 1; 3π/4, √2/2; π, 0; 3π/2, -1; 2π, 0; -π/2, -1
I kada spojimo ove tacke, prateći njihov koordinatni raspored, dobijamo ovo;

Ovo je grafik sinusa preko koga mozemo da odredimo sinus bilo kog ugla, tako sto nadjemo tacku
preseka normalne projekcija tog ugla na x osi, i krivudave linije. Sada mozemo preci na osobine.
Zarad lakše demonstracije, prelazimo na precizniji grafik;

1) Domen funkcije; Df=R – pripada citavom skupu realnih brojeva

2) Kodomen funkcije je [-1,1]
3) Nule funkcije, mesta gde grafik seče x osu, su x=0, x=+- π, x=+- 2π, ili ako uzmemo u obzir
periodicnost ove funkcije, x=kΠ (k je bilo koji realni celi broj)
4) Parnost funkcije – neparna, sin(-x)=-sin(x)
5) Periodičnost funkcije - 2π
6) Maksimalne vrednosti funkcije su -3Π/2, Π/2, 5Π/2, to jest, možemo zaπsati;
x=Π/2+2kΠ
7) Minimalne vrednosti funkcije su –Π/2, 3Π/2, 7Π/2 tojest možemo zaπsati;
x=-Π/2 + 2kΠ
8) Sinus je pozitivan (raste) na intervalima [(-Π/2,Π/2)+kΠ]
9) Sinus je negativan (opada) na intervalima [(Π/2, 3Π/2)+kΠ]
10) Stavka 6 i Stavka 7 važe zato što svaka minimalna tacka grafika pre i posle sebe ima
maksimalnu tacku, i obrnuto.
11) Funkcija je pozitivna, sinx > 0 za x ∈ (2kπ, (2k+1)π)k ∈ Z
12) Funkcija je negativna, sinx < 0 za x ((2k-1)π,2kπ)k ∈ Z
13) Grafik se zove sinusoida
Postoje razni parametri koje mozemo staviti na funkciju y=sin(x) koje menjaju njen oblik I mesto.
Naime, y=a sin(bx+c)+d, gde svaki parametar a,b,c i d, ima svoju funkciju, koja moze menjati
položaj funkcije, horizontalan ili vertikalan, periodičnost funkcije i amplitudu. Kako bi lakše ovo
razumeli, izučićemo funkciju u delovima.

1) y=a sin x

Broj a koji je ispred sinusa se zove amplituda i predstavlja maksimalno rastojanje apsolutne tačke
grafika od x- ose, a može se reći i da predstavlja vertikalnu dilataciju grafika. Za funkciju y=sinx je
taj broj 1 a na grafiku vidimo da je ona ograničena sa -1 i 1.

Ako je broj ispred sinusa pozitivan (u ovom slučaju a=2), dobijamo sledeći grafik.

Ako je broj ispred sinusa negativan (a=-2), funkcija izgleda ovako:

U prvom slucaju imamo izduzenje grafika po y osi i kodomen je od -2 do 2, a u drugom takodje

imamo izduzavanje, ali i primecujemo da su maksimalne i minimalne vrednosti zamenile mesta,
ali posto nula ne moze biti negativna niti pozitivna, nule su ostale na istom polozaju.

Sada znamo da u zavisnosti od broja ispred sinusa zavisi kodomen grafika, ako je veci ili manji od
1, i zavisi pozicija maks. I min. vrednosti, ako je pozitivan ili negativan.

2) y=sin bx

Periodičnost funkcije y=a sin(bx + c)+d direktno sledi iz periodičnosti funkcije y=sin bx. Osnovni
period se računa po formuli F=2Π/b . Broj b se zove frekvencija ili učestalost i pokazuje koliko se
celih talasa nalazi na intervalu [0, 2Π] ili ti horizontalna dilatacija.

Ako imamo funkciju y=sin ½ x, to znaci da po formuli F=2Π/ 1/2, sto znaci da je F=4Π;
Primecujemo da posto se period funkcije promenio, duplirao, pola nasih tacaka nule su nestale.

Ovo je primer y=sin2x, gde imamo duplo manji period. Ovaj parametar (b) ima sličnost sa
parametrom a, po tome da ako je vrednost b negativna, grafik ce se „obrnuti“ i zameniti
pozitivne i negativne tačke, kao i kod parametra a.

3) y=sin(x+c)

Broj c se zove pocetna faza. Grafik funkcije y=sin(x+c) se dobija pomeranjem grafika y=sin x duž x
ose pod ovim uslovima; u pozitivnom smeru ako je vrednost c negativna, u negativnom smeru
ako je vrednost c pozitivna.

Ovo je grafik gde je c=Π/2, sto je pozitivno, i zato grafik ide ulevo, u negativnu stranu, za Π/2.
Ono sto je zanimljivo je da zbog svoje periodičnosti, ako imamo sinus –x, mozemo reći da je to
sinus od x ali „obrnut“ no precizniji način bi bio da kažemo da je sin x=sin (-x+Π). Tojest da je to
isti grafik, samo sto je njegova translacija pomerena za Π, ali ne konkretno ni u pozitivnu niti
negativnu stranu, jer obe daju isti grafik, i to objašnjava zašto negativna vrednost c rezultira u
pozitivnu translaciju, i obrnuto. Ovo postaje evidentnije u sledećem parametru;

4) y=sin x + d

Parametar d je odgovoran za vertikalnu translaciju, njegova vrednost je u obicnom grafiku je nalik

parametru c – 0, ali za razliku od parametra c kada je pozitivan on ide pozitivno uz y osu, a kada
je negativan ide niz y osu.

U zelenoj boji imamo grafik y=sin x + 1, u ljubicastoj y=sin x -1, i zarad uporede u crvenoj boji
grafik y=sin x.

Sada cemo nacrtati grafik sin(2x-Π/2) koji je slozeniji i gradi se prvo iz sinusa od x, zatim sin2x,
cime duplo umanjujemo period, i onda sin(2x-Π/2), tojest samo prethodni pomerimo udesno za
Π/2 i dobijamo;
Ovde nismo ubacili i primer d parametra, ali svakako bi i on sledio posle tako sto ceo grafik
pomerimo niz vertikal za odredjenu meru.

Translacija i dilatacija su pojmovi koji oznacavaju 2 glavne stvari koje mozemo da menjamo kod
trigonometrijskih grafika.

Ove parametre poseduje svaki trigonometrijski grafik, ali pre nego što vidimo njihove primere
pozabavićemo se osobinama grafika cosinusa, tangensa i cotangensa.

-Kosinus

1) Domen funkcije: Df = R - pripada citavom skupu realnih brojeva.

2) Kodomen funkcije je [-1, 1]
3) Nule funkcije, mesta gde grafik seče x-osu, su π/2, 3π/2, 5π/2, ili ako uzmemo u obzir
periodicnost ove funkcije, x = π/2+kπ (k je bilo koji realni ceo broj).
4) Parnost funkcije - parna, cos(-x) = cos(x).
5) Periodičnost funkcije - 2π.
6) Maksimalne vrednosti funkcije - na y osi je to uvek 1 kao i kod sinusa, za x osu možemo
reći x=0+2kΠ, tojest da od nule koodrinatnog sistema za svakih k2Π puta imamo
maksimalnu vrednost funkcije, 1.
7) Minimalne vrednosti funkcije su uvek za y osu 1, za x osu x=Π+2kΠ
8) y>0 x e [-Π/2+2kπ, Π/2+2kΠ].
9) y>0 x e [Π/2+k2π, 3Π/2+2kΠ].
10) Funkcija raste u intervalima; (Π+2kΠ, 2Π+2kΠ)
11) Funkcija opada u intervalima; (0+2kΠ, Π+2kΠ)
12) Grafik se zove kosinusoida.

Mozemo uociti mnoge slicnosti sa sinusom, kao sto su domen, kodomen i periodicnost, ali zato
vecina razlika poticu iz toga da kosinus ima razlicitu translaciju od sinusa, tojest da
cos(x)=sin(x+Π/2).

Prelazimo na tangens;
Domen fukncije: Df=R/(Π/2+kΠ)
Kodomen: Citav skup realnih brojeva
Nule: x=kΠ, k pripada skupu celih brojeva
Parnost: Neparna, tan(-x)= -tan x
Periodičnost: Π
Apsolutne vrednosti: nema, ide do beskonačnosti
Znak: Funkcija je pozitivna kada x=(0+kΠ, Π/2+kΠ), a negativna kada je x=(Π/2+kΠ,Π+kΠ)
Monotonost: Funkcija raste za svako x iz domena funkcije.

Kotangens;

Domen funkcije: Df = R / (k * Π), gde je k celobrojni broj, k ≠ 0.

Kodomen: Citav skup realnih brojeva.
Nule: y=0 x = Pi/2+kPi, gde je k celobrojni broj, k ≠ 0.
Parnost: Neparna, cot(-x) = -cot(x).
Periodičnost: Π
Apsolutne vrednosti: Funkcija nema apsolutne vrednosti jer ide do beskonačnosti u tačkama x = k
* Π, gde je k celobrojni broj, k ≠ 0.
Znak: Funkcija je pozitivna kada x pripada intervalima (0 + k * Π, Π/2 + k * Π) i (Π + k * Π, 3Π/2 + k
* Π), gde je k celobrojni broj. Funkcija je negativna kada x pripada intervalima (Π/2 + k * Π, Π + k
* Π) i (3Π/2 + k * Π, 2Π + k * Π), gde je k celobrojni broj.
Monotonost: Funkcija opada za svako x iz domena funkcije.
Parametri a,b,c I d se mogu primeniti na bilo koji od ovih funkcija, ali se najjasnije primecuju kod
sinusa, tako da ih necemo ponavljati.

Takodje, kako znamo da u odredjenim kvadrantima trigonometrijskog kruga neke funkcije imaju
pozitivnu a neke negativnu vrednost, to primecujemo I u grafiku. Kako je svaki kvadrant Π/2,
vidimo u grafiku sinusa da od 0 do Π su vrednosti iznad nule, tojest pozitivne, I u sledeca 2 kruga
negativne, I posle nastavljamo periodicnost, tojest opet vrtimo krug. Ovo je evidentno i u ostalim
funkcijama.