Dokumen - Tips Oto Rank Mit o Rodjenju Junaka

Biblioteka
5/17/2018 Oto Rank-Mito RodjenjuJunaka-slidepdf.com

NAUČNA MISAO
Za izdavača
Bora Babić, direktorka
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka 1/119
3
OTO RA N K
MIT O ROĐENJU
JUNAKA
Pokušaj psihološkog tumačenja mita
Preveo s nemačkog
Tomislav Bekić
5/17/2018
m
Oto Rank-Mito RodjenjuJunaka-slidepdf.com
*Н#ВЕРЗМТЕТСК4 БИБЛИОТЕКА
ВЕТ^ДАЛ
СВЕТС MtFKOBU'K -БЕОГРАД
aslov originala
xvaniv, — 7 ----------- von der Geburt des Helden

Versuch einer psychologischen Deutung
Fr a n z D e u t ic ke , L e ip z ig u n d W i e n , 1 9 0 9 .
KRATKA UVODNA NAPOMENA
Ovaj rad nastao je zahvaljujući podsticaju profesora

Frojda, pa i na ovaj način želim javno da mu izrazim svoju
zahvalnost na njegovoj neprestanoj podršci i interesova-
nju, ne samo za ovaj moj rad.
Be č, na Bo žić 1908. Oto Rank
Gotovo svi značajniji kulturni narodi kao: Vavi-

lonci, Egipćani, Izraelci, Indusi, Iranci, Persijanci, Gr
ci, Rimljani, Germani i drugi, veoma su rano uzdizali
i veličali svoje junake, legendarne kraljeve i kneževe,
rodonačelnike religija, utemeljivače dinastija, carstava
i gradova; ukratko, oni su svoje nacionalne heroje ve
ličali u mnogim pesničkim delima, legendama i saga
ma. Naročito su priče o njihovom rođenju i njihovoj

mladosti obilovale fantastičnim crtama; pri tome je
mnogim istraživačima palo u oči da među tim crta
ma postoji gotovo neverovatna sličnost, da se one
ponekada doslovno poklapaju i to čak i kod među
sobno veoma udaljenih i potpuno drugačijih naroda.
Pitanje o razlogu ovih dalekosežnih analogija u bit
nim crtama mitskih priča, koje se, s obzirom na srod
nost pojedinih detalja, javljaju skoro u svim grupama
mitova, ćelu stvar čini još fantastičnijom, pa je ono
postalo jedno od središnjih problema u istraživanju
mita, i to sve do današnjih dana. Teorije o mitu koje
su nastojale da objasne ovu neobičnu pojavu uglav
nom se daju grupisati iz tri aspekta1*:

1 Kratak i prilično potpuni pregled opštih teorija o mitu
glavnih predstavnika vid. kod Wundt, Vdlkerpsychologie,
Mythus und Religion , Teil I (Leipzig 1905), s. 527 i d
1. Adolf Bastian2 sa svojom „idejom naroda” kon

stituisao je teoriju elementarnih ideja, po kojoj podu
darnost mitova neizbežno proishodi iz jednoobraz
nog sklopa ljudskog duha, koji se u svim vremenima
i na svim mestima unutar određenih granica ovaplo-
ćuje na isti način. To stanovište primenio je Adolf
BauerJ, nastojeći da objasni veliku raširenost našeg
mita o junaku.
2. T. Benfej*4 je svojom teorijom pokušao da ob
jasni pojavu raširenosti paralelnih formi bajki princi

pom prazajednice; po toj njegovoj teoriji bajke su
nastale na jednom povoljnom mestu na Zemlji (u In
diji), da bi potom, najpre prihvaćene od srodnih (da
kle indoevropskih) naroda, zadržavajući zajedničke
pracrte, nastavile da se dalje razvijaju i šire po celoj
zemaljskoj kugli. To objašnjenje je potom primenio

Rudolf šubert u svom spisu o Herodotu5.
3. Moderna teorija seoba ili pozajmica zastupa
stanovište da pojedini mitovi potiču od određenih
naroda (prevashodno od Vavilonaca) i da su ih po
tom prihvatili drugi narodi, bilo putem usmenog pre-
г Adolf Bastian, Dos Bestandigc in deri Menschenrassen und

die Spieltveise ihrer Verandtrlichkeit, Berlin, 1968.
* Adolf Bauer, Die Kyros-Sage und Verwandtes, Sitzungsbe-
richte der Wiener Akademie der VVissenschaften, Bd. 100, 1882,
s. 495 i d.
4 Th. Benfey, Pantschatantra, 2 Bde, 1859.
5 Rudolf Schubert, Herodots Darstellung der Cyrussage, Bre-
siau, 1890.
8
danja (trgovačke veze i si.), bilo putem literarnih ve

za i uticaja.6
Nije teško pokazati da moderna teorija seoba i
pozajmica predstavlja
nog, ali raznolikog jednu, namodifikaciju
materijala, osnovu novootkrive-
Benfejeve
teorije. Široko zasnovana i produbljena istraživanja
pokazala su da se Indija nikako ne može smatrati
pradomovinom mitova, nego da je to daleko pre bio
Vavilon, kao i da mitske priče nisu imale svoje isho
dište na jednom
sno selile preko mestu, nego da kugle.
ćele zemaljske su se, štaviše,
Dok je, unakr
dakle,
ideja o međusobnoj zavisnosti mitskih tvorevina, ko
ju je Braun uopštio u „osnovni zakon ljudske priro
de, po kojem se ne pronalazi ono što može da se ko
pira”7, u tolikoj meri dospela u prvi plan, teorija ele
mentarnih ideja, koju je pre više od 25 godina odluč
no zastupao Bauer, gotovo da je sasvim potisnuta i
bezmalo odbačena. Ne samo Šubert, lični protivnik
Bauera, nego, reklo bi se, i najmoderniji istraživači,
naročito Vinkler i Štuken, odlučno je odbacuju i čvr
sto se drže teorije seoba i pozajmica.
Mi pre svega ne možemo da se složimo sa nepo
mirljivom suprotstavljenošću raznih teorija i njihovih
6 Vid. o tome Eduard Stucken, Astralmythen, Leipzig 1896—

1907, posebno V deo Mojsije, kao i Heinrich Lessmann, Die
Kyrossage in Europa, Jahresbericht der Stadtischen Realschule zu
Charlottenburg, 1906.
7 Braun, Naturgeschichte der Sage. Ruckfiihrung aller
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka 7/119reli-
giosen ldeen, Sagen, Systeme a u f ihren geneinsamen Stammbaum
zastupnika, jer smatramo da pored teorije elementar

nih ideja sasvim osnovano mogu da se uzmu u obzir
i teorije o zajedničkom praposedu i seobi. Uz to se
problem u krajnjoj liniji ne sastoji u pitanju odakle je
i na koji način građa mogla da dospe do određenog
naroda, nego odakle uopšte potiče. Sa pomenutim
teorijama dali bi se objasniti samo raznovrsnost i ra
širenost, ali ne i poreklo mita. Da je čak i sam Šu-
bert, inače najljući protivnik Bauerovog shvatanja, s
time morao da se saglasi, može se videti po osnov
nom principu i rezultatu njegovog spisa; naime, da
sve te različite sage potiču od jednog jedinog pra-
drevnog uzora. Ali je i Bauer, koji je oštro odgovorio
na Šubertovo izlaganje8, sklon pomiriteljsko-posred-
ničkom shvatanju, što se vidi po tome da više puta
ukazuje na to da i pored višestrukog nastanka neza

visnih priča valja imati u vidu dalekosežne i razgra
nate pozajmice, kao i izvorno zajedništvo nekih pred
stava kod srodnih naroda. U novije vreme je Lesman
u svom programskom spisu o zadacima i ciljevima
istraživanja mita9 zastupao slično stanovište, ali je pri
tome odlučno odbacio teoriju elementarnih ideja, pri
znajući ujedno da prasrodstvo i pozajmica jedno dru
go ne isključuju.
8 Bauer, Zeitschrift fur das osterreichische Gymnasium, 1891,

kao i Subertov odgovor u istom časopisu.
4 Lessmann, Aufgabert und Ziele der vergleichenden Mythen-
forschung, Mythol. Bibl. I, Leipzig, 1896.
No, mi ćemo pitanje o načinu širenja mitova, ko-

je su pomenuti istraživači rešavali na tako različite
načine, za sada ostaviti po strani i ograničiti se na pi-
tanje porekla mita o junaku uopšte. Začelo će se u
mnogim slučajevima pokazati da se direktno, ili pri-
lično pouzdano, radi o pozajmici; tamo gde to ne bu-
de bilo moguće, moraćemo da se odlučimo da barem
privremeno prihvatimo i druga stanovišta, kako sebi
ne bismo zatvorili put za dalja istraživanja sa uneko-
liko nenaučnim stanovištem inače toliko zaslužnog
Vinklera, koji kaže: „Ako ljude i njihove proizvode

koji gotovo u svemu odgovaraju jedni drugima nala-
zimo na raznim tačkama sveta, i to veoma udaljenim
jedni od drugih, onda iz toga moramo da zaključimo
da su se onamo odselili. A da li znamo kako se i ka-
da se to dogodilo, za samu stvar uopšte nije važno.”10
Kako god da se, pak, odnosimo prema ovom pitanju,
naš pristup dobija svoje puno opravdanje barem na
osnovu neosporne okolnosti da, pod pretpostavkom
da se mitovi sele, ipak preostaje da se objasni pore-
klo prvog m ita .11
Takvo istraživanje omogućiće nam, nema sum-
nje, dublje uvide u sadržaj tih mitova. Gotovo svi
autori koji su se do sada bavili tumačenjem mita o
10 Winckler, Die babylotiische Geisteskultur in ihren Beziehun-

gen zu r Kulturentwicklung der Menschheit, Leipzig, 1907, s. 47.
11 Naravno da se ovde nećemo upuštati u razmatranje pita-
nja koja je to saga mogla biti prva, budući da takve nije bj j a kao
što nije postojao ni prvi „ljudski par”.
rođenju junaka nalaze u njima, sledeći preovlađujući

prirodno-naučni način tumačenja, personifikovane pri
rodne pojave ili dešavanja u prirodi. Novorođeni ju
nak je, na primer, mlado sunce koje izranja iz vode,
a pri tome su mu se isprečili oblaci kao smetnja, ali
ono na kraju ipak uspeva da savlada sve prepreke i
smetnje.12 Da li će se, kako su to prevashodno činili
prvi zastupnici tog tumačenja, u to uključiti sve pri
rodne pojave13 ili će se, kako to čine noviji istraživa
či, mitovi
mitovi u jednom
(upor. užem
Štukena, smislu ishvatiti
Vinklera dr.), tokao
nijeastralni
toliko
bitno, niti tu postoji toliko velika razlika kako se to
čini nekim istraživačima. Korak dalje na tom putu
predstavlja već to da se više ne uvažava gore iznese
no solarno shvatanje, nego se, kao Hizing u svojim
prilozima14,
stupao, a postaje na su
kojem stanovište koje prvobitno
svi mitovi je već Zike15
bili za
lu-
narni mitovi, s tim što je Zike u svom najnovijem ra
du16 taj pristup proglasio za jedino osnovani i eviden
tan za razumevanje i tumačenje mitova o rođenju ju
naka, pa to shvatanje sada postaje sve popularnije.17
12 Po Brodbeck, Zoroaster, Leipzig, 1893, s. 138.

13 Kao posebno zastrašujući primer za tu vrstu postupka po-
menućemo ovde rad poznatog mitologa Švarca: — Schwartz, Der
Ursprung der Stamm-und Grundungssage Roms unter dem Reflex
indogermanischer Mythen, Jena, 1878.
14 G. Husing, Beitrdge zur Kyrossage, Berlin, 1906.
15 Emst Siecke, Liebesgeschichte des Himmels, Strassburg, 1892.
16 Emst Siecke, Hermes als Mondgott, Leipzig, 1908, s. 48.
17 Upor. npr. Paul Koch, Sagen der Bibel und ihre Obereirt-
stimmung mit der Mythologie der Indogermanen Berlin 1907 —
Mi se ovde nećemo upustiti u kritiku ovog zani

mljivog i delom tačnog, ali ne i potpuno zadovoljava
jućeg i jednostranog objašnjenja, jer ćemo se kasnije
ionako iscrpno pozabaviti tumačenjem mitova. Pre-
nebreći ćemo najpre i to da nam astralna teorija ne
omogućava uvid u motive stvaranja mitova, pa bi za
sada izrazili samo našu rezervu u to da li svođenje na
astronomske pojave i događaje u potpunosti odgova
ra sadržaju tih mitova ili bi možda neka druga vrsta
tumačenja pomogla da se sagledaju neki jasniji i pri
rodniji odnosi. Tako nas mnogo potcenjivana teorija

elementarnih ideja u izvesnom smislu naprosto upu
ćuje na jednu malo zapaženu stranu mitološkog is
traživanja. Bauer zastupa i na početku i na kraju svog
rada stanovište da je mnogo verovatnije i prihvatlji
vije da se razlog opštoj podudarnosti ovih mitova po
traži u opštim crtama ljudskog duševnog života, ne

go u prazajednici ili seobi mitova. Njegovo mišljenje
nam se čini utoliko opravdanije što se takve ljudske
pojave ispoljavaju i u drugim formama i na drugim
područjima ljudskog života, kao i da se lako može
pokazati da su one podudarne. I nama se s jedne
druge strane
vežemo na tuukazala mogućnost
ideju. Ako bismo, da
na se ponovo
primer, nado-
postavili
pitanje kakve su vrste te opšte ljudske pojave, onda
Vid. i delom lunarno, delom solarno, u svakom slučaju posve sa

movoljno tumačenje mita o junaku kod Gustav Friedrichs, Grund-
lage, Enstehung und genaue Einzeldeutung der bekanntesten ger -
manischen Marchen, Mythen und Sagen, Leipzig, 1909, s. 118.
13
bismo možda psihološkim posmatranjem bitnog sa

držaja tih mitova bili u stanju da navedemo izvor sa
kojeg ili iz kojeg svuda i u svim vremenima podjed
nako izviru, pa bi upravo time mogao da se obja
sni istovetni sadržaj mitova. U jednom slučaju je ta
kvo izvođenje bitnog sastavnog dela iz jednog opšteg
ljudskog izvora s uspehom obavljeno. U svom Tuma-
čenju snova 18 Frojd je otkrio vezu između priče o
Edipu, kome je proročanstvo saopštilo da će ubiti
svoga oca i oženiti se svojom majkom, što će onda
nesvesno i ostvariti, i dva tipična sna o smrti oca i
polnom odnosu sa majkom, dakle snova koje mnogi
ljudi još i danas sanjaju. Tamo se o kralju Edipu ka
že: „Njegova sudbina nas se doima zbog toga jer bi
mogla da postane i naša, jer je proročanstvo pre na
šeg rođenja izreklo istu kletvu kao i nad njim. Možda
je nama svima bilo određeno da prvo seksualno uz
buđenje usmerimo na majku, prvu mržnju i nasilnu
želju na oca; naši snovi nas u to uveravaju. Kralj
Edip koji je ubio svog oca i oženio se svojom maj
kom Jokastom, samo je ispunjenje želje našeg detinj-
stva ”19 Prisno srodstvo između sna i mita koje se ov-
de obelodanjuje, a pri tome se ne proteže samo na
sadržaj nego i na formu i nagonske snage ove dve,
18 S. Freud, Traumdeutung, Wien—Leipzig, 1900, s. 180 i d.

19 I sadržaj Šekspirovog „Hamleta” se po Frojdovom prikazu
može na sličan način tumačiti. Kasnije ćemo videti kako istraži
vači mita sa sasvim drugačijih stanovišta priču o Hamletu uklju
čuju u sklop našeg mitološkog kruga.
14
■v'
ц
.i wi ’
i ti'110*
kao'
t v o r 4>
SO^ S*' ;
^ L ^ " : c
t a ^ a\ brir ^ ^
Koie - iSU o ^ ; :
u S * * 1 -t . ,-i •
razmatrano^ \
unutrasn,e ., <0ч - '■*

k o r is t iti^ '
vanjemita’ ^ * ; '; ; L . -T~i ' ,V

^
traživanm
se san i m it *' ,-;. o; : - rm
lom je u s lo 'i^ r > Г ~ ' ~
šmarne snove.
:m -
knjizi o zagonetki >-— ^ *-*'
dovog shvatar.Tž. O n o n m ć : ■• > ■
razumemo snove- nego č
žni značai i ur.utnšn _ -
svim društvenim feno m to mm . : c * ‘ e •’.i.* *
vima u bu dn om r m _ _ L~m
shvatanjem i odredemn S-Tjr.-iTm

duševne akti\m osti K > :
bismo možda psihološkim posmatranjem bitnog sa

držaja tih mitova bili u stanju da navedemo izvor sa
kojeg ili iz kojeg svuda i u svim vremenima podjed
nako izviru, pa bi upravo time mogao da se obja
sni istovetni sadržaj mitova. U jednom slučaju je ta
kvo izvođenje bitnog sastavnog dela iz jednog opšteg
ljudskog izvora s uspehom obavljeno. U svom Tuma-
čenju snova 18 Frojd je otkrio vezu između priče o
Edipu, kome je proročanstvo saopštilo da će ubiti
svoga oca i oženiti se svojom majkom, što će onda
nesvesno i ostvariti, i dva tipična sna o smrti oca i
polnom odnosu sa majkom, dakle snova koje mnogi
ljudi još i danas sanjaju. Tamo se o kralju Edipu ka
že: „Njegova sudbina nas se doima zbog toga jer bi
mogla da postane i naša, jer je proročanstvo pre na
šeg rođenja izreklo istu kletvu kao i nad njim. Možda
je nama svima bilo određeno da prvo seksualno uz
buđenje usmerimo na majku, prvu mržnju i nasilnu
želju na oca; naši snovi nas u to uveravaju. Kralj
Edip koji je ubio svog oca i oženio se svojom maj
kom jokastom, samo je ispunjenje želje našeg detinj-
stva”19 Prisno srodstvo između sna i mita koje se ov-
de obelodanjuje, a pri tome se ne proteže samo na
sadržaj nego i na formu i nagonske snage ove dve,
18 S. Freud, Traumdeutung, Wien—Leipzig, 1900, s. 180 i d.

19 1 sadržaj Šekspirovog „Hamleta” se po Frojdovom prikazu
može na sličan način tumačiti. Kasnije ćemo videti kako istraži
vači mita sa sasvim drugačijih stanovišta priču o Hamletu ukliu-
čuju u sklop našeg mitološkog kruga.
14
kao i mnogih drugih — naročito patološko-duševnih

— tvorevina, ide na ruku poimanju mita kao „ma
sovnog sna” naroda, kako sam to jednom prilikom
napomenuo20, kao i primeni metode, delom i rezulta
ta Frojdove tehnike tumačenja snova i na mitove, ka
ko je to Abraham pobliže izložio na jednom primeru
u svom spisu o snu i mitu21. Mi ćemo i kod ovde
razmatranog kruga mitova ponovo naći potvrdu za
unutrašnje veze između sna i mita, pa ćemo obilato
koristiti uvide koje će nam omogućiti njihova analo-
gizacija.
Odbojan stav koji „Društvo za uporedno prouča
vanje mita” kao zastupnik najmodernijeg pravca u is
traživanju mita zauzima prema svakom pokušaju da
se san i mit dovedu u međusobnu vezu najvećim de
lom je uslovljen ograničavanjem paralelizacije na ko-
šmarne snove, kako je to učinio Lajstner u svojoj

knjizi o zagonetki sfinge22, kao i nepoznavanjem Froj-
dovog shvatanja. Ono nam je omogućilo ne samo da
razumemo snove, nego je pokazalo i njihov dalekose
žni značaj i unutrašnju povezanost ili srodstvo sa
svim društvenim fenomenima uopšte, naročito sa sno
vima u budnom stanju ili fantazijama, sa umetničkim

shvatanjem i određenim smetnjama kod normalne
duševne aktivnosti. Kod svih tih proizvoda, naime,
20 Rank, Der Kunstler. Aufsatze zu einer Sexualpsychologie,

W ien — Leipzig, 1907, s. 36.
21 Abraham, Traum und Mythos, Wien, 1909.
22 Laistner, Das Rdtsel der Sphynx, Berlin, 1899.
15
neizbežan je udeo jedne jedine duševne moći ili sile

— ljudske fanlazije. Upravo toj aktivnosti fantazije —
makar ne bila individualna nego celog čovečanstva
— mora i pomenuta moderna teorija mita da pripi-
še — možda čak i prvo — mesto u razmatranju pita
nja o poreklu mita. Jer, shvatanje ili poimanje mitova
u astralnom smislu ili, preciznije rečeno, kao „kalen
darskih priča” nameće, po mišljenju Lesmana, s obzi
rom na „stvaralačku fantaziju čovečanstva”, pitanje
„da li prvu klicu za nastanak takvih priča treba tražiti
u zbivanjima na nebu ili su, obrnuto, gotove priče
sasvim drugačijeg (dakle ipak fizičkog) porekla i tek
kasnije prenesene na nebeska tela”.23 Mi smo, uprkos
prigovorima koje je Lesman izneo u vezi sa verovat-
nošću takvog shvatanja, uvereni da su mitovi, barem
izvorno, tvorevine ljudske fantazije, koje su nekada
iz nekih razloga projektovane na nebo i sekundarno
prenesene na nebeska tela sa njihovim zagonetnim
pojavama. Pri tome ne bi trebalo umanjiti nesumnji
ve tragove koje je to ostavilo na mitove, kao Što su,
na primer, konstantni brojevi u njihovom značaju,
iako se ni za te brojke nikako ne može smatrati utvr
đenim da nisu psihološkog porekla i da su tek kasni
je, upravo zbog tog značaja, uključene u kalendarske
priče i nebeske proračune.
23 U tom smislu Štuken kaže: „Mit koji je preuzet16/119

http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka od pre
ka prenesen je na prirodna zbivanja i naturalistički tumačen a ne
Uglavnom se ima utisak da istraživači koji isklju

čivo zastupaju prirodno-mitološki način tumačenja
— svejedno u kom smislu — ne mogu, u svom na
stojanju da dokuče prvobitni smisao mitskih priča,
sasvim
moramodadase pretpostavimo
ograde od psihološkog
da je na procesa,
određenzanačin
koji
delovao i kod tvoraca mitova. Motiv koji je, kako is
traživače mita tako i njegove interpretatore, naveo na
isti postupak zapravo je isti. Njega je sasvim naivno
izložio jedan od utemeljitelja i predvodnika upored-
nog istraživanja mita i prirodno-mitološkog načina
tumačenja Maks Miler, koji je u svojim ogledima re
kao da „tim postupkom beznačajne sage dobijaju svo
je osobeno značenje i lepotu, ali da se njime odstra
njuju i neke od najodurnijih crta klasične mitologije i
utvrđuje njihov pravi smisao.” Ta odurnost, koja se
lako da razurrleti, sprečava dakako i mitologa da pri
hvati shvatanje da bi motivi kao incest sa majkom,
sestrom ili kćerkom, oceubistvo, ubistvo dede ili bra
ta, mogli da se temelje na opšteljudskim fantazijama,
koje, kako nas je Frojd učio, svoje izvorište imaju u
detinjoj predstavi o životu sa njenim osobenim poi
manjem spoljašnjeg sveta i ljudi. Ta odurnost je, da
kle, samo reakcija na mučnu spoznaju tih prilika,

jedna reakcija koja tumače snova nagoni da, u cilju
sopstvene rehabilitacije, kao i rehabilitacije celog čo
večanstva, tim motivima pripišu sasvim drugačija zna
čenja od onih koja su prvobitno imali. Isti unutrašnji
otpor ne dopušta ni mitotvornom narodu da veruje
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka
17
17/119
u takve odurne i ogavne pomisli i taj otpor je vero-

vatno i bio razlog i podsticaj da se te prilike projek-
tuju na nebo. Jer to psihološko ublaženje koje se po
stiže takvim opravdanjem putem projekcije na spo-
ljašnje — po mogućstvu što udaljenije — objekte, da
se donekle razumeti kada se jedno od tih tumačenja,
na primer odurne priče o Edipu, posmatra kod jed
nog zastupnika prirodno-mitološkog načina tumače
nja: naime, tu je Edip, koji ubija svog oca, ženi se
svojom majkom i umire kao slepac, jedan sunčani ju

nak koji ubija svog stvoritelja — tamu; on deli poste
lju sa večernjim rumenilom, svojom majkom, iz čije
je utrobe (jutarnjeg ru menila) proistekao, pa onda
oslepljen umire kao sunce na zalasku.24
Razumljivo je da takvo tumačenje deluje umiru-
juće, da je prihvatljivije od otk rića čin jenice da ince-
stuozni impusli i ubilački porivi u odnosu na najbliže
rođake postoje, kao ostaci infantilne predstave o ži
votu, kod većine ljudi, ali nikakvi naučni argumenti i
odbojnost — pa makar i ne bila svesne prirode — ni
su, s obzirom na raspoložive činjenice, takvi da se
mogu smatrati sasvim neosnovanim. Otuda se valja
pomiriti sa takvim odurnostima, ukoliko se uopšte
24 Vid. Ignaz Goldzieher, Der Mythos bei den Hebraern un

seine geschichtliche Entwicklung, Leipzig, 1876, s. 125. — Ali i za
Zikea ( Hermes als Mondgott, Leipzig, 1908, s. 39) mitovi sa moti
vom incesta gube projekcijom na mesec i njegov odnos prema

suncu onu neobičnu odurnost i „daju se tumačiti na jednostavan
način: kćerka (novi mesec) je ponavljanje majke (starog meseca);

doživljavaju kao takve ili nam ne preostaje ništa «dru

go nego da odustanemo od ispitivanja psiholoških fe
nomena. Začelo je posve jasno da ljudi čak ni u naj-
drevnija vremena i sa najnaivnijim predstavama o ži
votu nisu na nebu videli incest i oceubistvo,25 nego je
mnogo verovatnije da te predstave potiču iz jednog
sasvim drugog, verovatno ljudskog izvora. Na koji su
način onda dospeli na nebo i kakve su pri tome doži-
veli modifikacije i dopune, to su pitanja od sekun
darnog značaja i na njih se može dati odgovor tek
kada bude bilo utvrđeno poreklo mitova uopšte.
U svakom slučaju će se pored astralnog shvatanja
0 stvaranju mita kao bitan činilac moći uzeti u obzir
1 duševni život, što onda treba da potvrde i rezultati
našeg pristupa u tumačenju ovih stvari.
U tom smislu ćemo se najpre pozabaviti raspolo
živim sagama i predanjima, koji će nam poslužiti kao
osnova i ishodište za prvo opsežno psihološko tuma
čenje, pa ćemo zato od obilja materijala26, prevashod-
25 U spisu o prareligiji Germ ana Zike — Siecke, Urrelig

der Indogermanen, Berlin, 1897 — ukazuje na to da se u mitovi
ma o incestu radi o prepričavanjima posmatranih nepojmljivih de-
šavanja u prirodi, pa se kritički osvrće na Oldenburgovo shvata-
nje — Religion der Veda — po kojem kod mita postoji prastara
sklonost za motiv incesta, te kaže da se u „pradrevna vremena taj
motiv pričaocu nametao snagom viđenih činjenica”.
26 U pom en utim radovima Bauera, Šuberta i dr. mogli
da vidimo svu raznovrsnost i raširenost mitova, dok su Hizing,
Lesman i ostali predstavnici modernog pravca opširno izložili sa
držaj i fina grananja mita. — Kod bezbroj bajki, pripovetki i pri-
povedačkh dela iz svih vremena sve do najmodernijih drama i
no biografskih mitova o junacima, izdvojiti neke od

najpoznatijih i najkarakterističnijih, koje ćemo, bu-
dući da su značajni za naša istraživanja, predočiti u
izvodima. Najvažniji motivi koji se stalno ponavljaju
biće pri tome istaknuti određenim tipom slova.
SARGON
Najstarije predanje našeg mita o junaku potiče po

svoj prilici iz vremena osnivanja Vavilona (oko 2800.
g. pre Hrista) i sadrži priču o rođenju njegovog osni-
vača Sargona Prvog. Izveštaj, koji svojom formom
deluje kao originalni zapis samog kralja Sargona, u
doslovnom prevodu glasi:
„Sargon, moćni kralj Agade, to sam ja. Moja maj
ka bila je jedna vestalka, mog oca nisam poznavao, a
brat mog oca prebivao je u brdima. U mom gradu
Asupirani, koji leži na obali Eufrata, moja majka, ve-
stalka, zatruđnela je sa mnom. Rodila me na skrive
nom mestu, položila me u jednu košaru od trske, op-
točila je smolom i pustila je niz reku. Ali se nisam
udavio. Reka me odnela do vodonoše Akija. On me
u dobroti svoga srca izvadio iz vode i podig ao me kao
svog rođenog sina. Vodonoša Aki načinio je od me-
ne vrtlara. Dok sam obavljao vrtlarsku službu ugleda-
la me Ištar, zavolela me, pa postadoh kralj i ja sam
kraljevao punih 45 godina."
romana mogu se sasvim jasno pratiti pojedini glavni motivi tog

mita.
MOJSIJE
Najveću slićnost sa legendom o Sargonu, sa ko

jom se ćak u nekim motivima sasvim poklapa, ima
biblijska priča o rođenju Mojsija27, ispričana u Dru
goj knjizi Mojsijevoj koja se zove Izlazak, i to u gl.
2. Uz to se već u prvoj glavi (22) kaže da je faraon
naredio svom narodu da se sva muška deca rođena u
jevreja bace u vodu, a da žensku ostave u životu. Ta
naredba bila je obrazložena činjenicom da se „taj na
rod mnogo umnožio". A onda se u 2. gl. kaže: „А
neko od plemena Levijeva otide i oženi se kćerju Le-
vijevom28. 1 ona zatrudnje i rodi sina; i videći ga lije
pa, krijaše ga tri mjeseca. A kada ga više ne mogaše
kriti, uze kovčežić od site, obli ga smolom i paklinom,
i metnu dijete u nj, i odnese ga u trsku kraj rijeke. A
njegova sestra stade podalje da vidi šta će biti od nje
ga. A kći Faraonova dođe da se kupa u rijeci, i dje
vojke njezine hodahu kraj rijeke; i ona ugleda kovče
žić u trsci, i posla dvorkinju svoju te ga izvadi. A kad
17 Zbog tih sličnosti je često zastupano mišljenje da se priča

o Mojsiju oslanja na legendu o Sargonu, ali su pri tome prene-
bregavane određene fundamentalne razlike, kojima ćemo se prili
kom tumačenja iscrpno pozabaviti.
28 Mojsijevi roditelji, kao i sva lica u starijim izveštajima, n
su imali svoja imena. Tek im je sveštenstvo dalo imena, pa se već
u gl. 6 kaže: I Amram se oženi Johavedom bratučedom svojom, i
ona mu rodi Arona i Mojsija (i njihovu sestru Mariju, IV, 26,
59). Vid. o tome VVinkler, Geschichte Israels U i Jeremias, na nav.
m. s. 408.
21
otvori, vidje dijete, i gle, dijete plakaše; i sažali joj se i

reče: to je Jevrejsko dijete. Tada reče sestra njegova
kćeri Faraonovoj: hoćeš li da idem da ti dozovem
dojkinju Jevrejku da doji to dijete? A kći Faraonova
reče joj: idi. / otide djevojčica i dozva mater djetinju.
I kći Faraonova reče joj: uzmi ovo dijete i odoj mi
ga, a ja ću ti platiti. I uze žena dijete i odoji ga. A
kad dijete odraste, odvede ga kćeri Faraonovoj, a ona
ga posini; i nadjede mu ime Mojsije, govoreći: jer ga iz
vode izvadih.”29
Ovaj izveštaj mitologija dopunjava predistorijom
Mojsijevog rođenja: U šezdesetoj godini posle smrti
Josifa tadašnji faraon ugledao je u snu jednog starog
čoveka koji je držao vagu; na jednom tasu nalazili su
se svi žitelji Egipta, dok je na drugom visilo samo
jedno jagnješce; a ipak je prevagnuo ovaj drugi tas.
Uplašeni kralj se odmah obratio svojim učenim ljudi-
ma i astrolozima koji mu objasniše da san znači da
će se Izrailjcima roditi sin koji će uništiti ceo Egipat.
Na to je zaplašeni kralj smesta naložio da se ubiju
sva novorođenčad Izrailjaca u zemlji egipatskoj. Zbog
ove tiranske zapovesti je u Gosemu nastanjeni levita
Amram hteo da se razvede od svoje žene Johavede,
kako njegova deca koja će se još roditi ne bi bila osu-
đena na smrt. Ali toj njegovoj odluci suprotstavila se
29 Po Vinkleru (VVinckler, Die babylonische Geisteskultur

119 i Altorientalische Forschungen III, s. 468) to ime pre znači
d ” b l d bl l l d
kasnije njegova kćerka Mirjam, ustvrdivši s proro

čanskom sigurnošću da će ono u kraljevom snu naja
vljeno dete roditi njena majka i da će ono biti oslo
bodilac svoga naroda. Na to se Amram ponovo saži-
veo sa svojom ženom, od koje je tri godine bio rasta
vljen. Posle tri meseca ostala je trudna i rodila je jed
nog dečaka; a u času rođenja tog dečaka ćela kuća bi
la je ozarena nekim neobičnim sjajem, što je ukaziva
lo na istinitost proročanstva.30
Na sličan način se govori i o rođenju rodonačel-
nika hebrejskog naroda Avrama. On je bio sin Tere,

Nimrodovog vojskovođe, i Amtale. Uoči njegovog ro
đenja kralju Nimrodu su njegovi astrolozi obznanili
da će dete koje će se roditi oboriti moćne vladare i
kneževe sa prestola i zaposesti njihove zemlje. Na to
on odluči da se to dete odmah po rođenju ubije. Me
đutim,
Meni se, kada su odrodio
doduše, Tere sin,
zatražili
ali jedete,
umro.ovaj
Prijetome
rekao:
je
izručio neko drugo dete, dok je svog sopstvenog sina
sakrio u jednoj špilji pod zemljom, gde mu je Bog
dao da sisa mleko iz jednog prsta desne ruke. U toj
špilji je Avram navodno ostao do svoje treće (po ne
kima do desete) godine života.31
30 Po Bergel, Mythologie der Hebraer, Leipzig, 1882.

31 Vid. Beer, Das Leben Abrahams nach Auffassung der jiidi-
schen Sage, Leipzig, 1859, i Aug. VViinsche, Aus Israels Lehrhal-
len, Leipzig, 1907.
23
KARNA
Priča iz staroindijskog epa Mahabharata32 o rođe

nju junaka Kame ima neke srodne crte sa legendom
o Sargonu. Sadržaj priče donosimo u skraćenom ob
liku po Lasenu33. Kneževska kći Prita, koja se zove i

Kunti, rodila je kao devica bogu sunca Suriji sina
Kamu, koji na svet dolazi sa zlatnim minđušama svo
ga oca i neprobojnim pancirom. M ajka je u svom
strahu dete prikrila i uklonila. U Holcmanovoj repro
dukciji te sage34 se kaže: „ Tada ja i moja dojilja na -
pravismo od pruća jednu veliku košaru i stavismo na

nju poklopac i prelismo je voskom . U košaru položi-
smo dečaka i odnesmo ga dole do reke Akvain." Noše
na talasima reke, košara đospeva do grada Kampa.
„Tamo je obalom reke prolazio plemeniti prijatelj Dr-
tarastra, vozar, a sa njime je bila Rada, njegova lepa,
smerna žena. Ona je bila ophrvana teškom brigom,
jer joj se nikako nije ispunjavala želja da rodi sina.
Uto je na reci ugledala košaru koju su talasi priterali
uz samu obalu; ona je Aziratu pokazala na košaru, pa
je ovaj ušao u reku i izneo je napolje.” Njih dvoje pri
hvatili su dečaka i podigli su ga kao svoje dete.
11 Ovde valja pomenuti i indijsku legendu o rođenju mit

skog kralja Vikramaditija. 1 u njoj se govori o b ezd etno m brak u
roditelja, o čudesnom začeću, o zlokobnim znamenjima, o odvo
đenju dečaka u tamu. gde će se prehraniti medom, da bi ga otac
na kraju priznao kao svog. Vid. liilg. Mongolitche M archen , Inns-
bruck, 1868, $. 73.
» Lassen. Indische Ahtrtumikunde, l, s. 673.
* A. Holttmann. Inducht Sagen, Kartsruhe. 1846.
24
Kunti se kasnije udaje za kralja Pandu, koga pro

ročanstvo da će jednog dana umreti u naručju svoje
supruge navodi na uzdržanost u ispunjavanju svojih
bračnih obaveza, tako da sa svojom ženom ne upra-

žnjava bračni odnos. Ali Kunti — opet putem božan
skog začeća — rada tri sina, od kojih je jedan došao
na svet u jednoj vučjoj jazbini. Jednog dana Pandu
umire u naručju svoje druge supruge. Sinovi su u
međuvremenu stasali u naočite momke i na jednom
turniru, koji su oni priredili, pojavljuje se Kama da
se nadmeće sa najboljim borcem Arjunom, sinom
Kunte. Arjun nadmeno i podsmevajući se odbija da
se bori sa sinom vozara. Da bi ga učinio ravnoprav
nim protivnikom, jedan od prisutnih ga posvećuje u
kralja. Uto je Kunti po božjem znaku u Kami prepo

znala svog sina i moli ga, odajući mu tajnu njegovog
roditelja, da odustane od borbe sa bratom. Ali ovaj
ne veruje u istinitost tog otkrića i nepopustljivo insi
stira na borbi. U toj borbi gine pogođen Arjunovom
strelom.35
Upadljivu sličnost sa sagom o Kami ima priča o
rođenju Iona, rodonačelnika Jonana, o kojem sra-
zmerno jasno tragičko predanje kazuje sledeće:36
JS Opširniji prikaz kod Lefmann, Geschichte des alten In-

dien, Berlin, 1890, s. 181 i d.
16 Vid. Roscher po Evripidovom delu J j o n ”. Gde nije dru
gačije navedeno, sve su grčke i rimske sage preuzete iz 25/119
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka dela
Roscher, Ausfuhrliches Lexikon der griechischen und romischen
Apolon je sa Erehtejevom kćerkom Kreusom u

pećini atinske stene začeo sina. U toj pećini se dečak
rodio i tu je i ostavljen; naime, majka ga je položila u
jednu košaru, u nadi da Apolon neće dopustiti da
mu sin strada. Na Apolonovu molbu Hermes još iste
noći odnosi dete u Delfe, gde će ga sveštenica naći na
pragu hrama. Ona će potom podići dečaka, pa će ga
kao odraslog mladića postaviti za služitelja hrama.
Erehtej je kasnije doseljeniku Ksutu Kreusu dao
za ženu. Pošto je njihov brak dugo bio bezdetan,
obratili su se Delfijskom proročištu da od njega iz-
mole blagoslov ne bi li konačno imali poroda. Bog
otkriva Ksutu da je onaj koji mu prvi bude prišao
prilikom izlaska iz svetilišta njegov sin. Pošto je iza
šao napolje, naišao je na mladića kojeg radosno po
zdravlja kao svog sina i daje mu ime }on, što znači
„Hodač”. Kreusa odbija da prihvati mladića kao sina;
njen pokušaj da ga otruje neće uspeti i sada se sav
gnev naroda okreće protiv nje. Ion je već bio spre
man da se s njom obračuna, ali je Apolon, koji nije

želeo da sin ubije svoju majku, uputio sveštenicu u
ćelu stvar. Po košari, u koju je novorođenče nekada
bilo položeno, Kreusa ga prepoznaje kao svog sina i
otkriva mu tajnu njegovog rođenja.
EDIP
naslcdnika, obrati se delfijskom Apolonu za objašnje

nje; proročište mu saopšti da će, ako želi, dobiti sina,
ali mu je sudbinom određeno da od tog sina bude
ubijen. Iz straha od ispunjenja tog proročanstva, Laj
se uzdržava od svojih bračnih obaveza i kloni svoje
žene; međutim, jednom u pijanstvu on ipak obljubi
svoju ženu, ali će sina tri dana po rođenju sluga po
njegovom naređenju odneti na Kitaron. Da bi bio si
guran da će dete stradati Laj je naložio da mu se pro
hodu gležnjevi. Po prikazu Sofokla, koji nije najstari

ji, pastir kojem je poverio da odnese dečaka predaje
ovoga jednom pastiru korintskog kralja Poliba, na či
jem će dvoru, po poznatom izveštaju, odrasti. Po dru
gim izveštajima dečak je bio položen u jedan kovčežić
i bačen u more , iz kojeg ga je izvadila supruga kralja
Poliba koja je ispirala rublje na obali mora.37 Polib ga
podiže kao svog rođenog sina. Kada Edip slučajno
sazna da je nahoče, on zatraži od Delfijskog proro-
čišta da mu kaže ko su mu pravi roditelji, pa mu ono
saopšti da će ubiti svoga oca i oženiti se svojom maj-
kom. Uveren da se to proročanstvo odnosi na njego
vog poočima i njegovu pomajku, on iz Korinta beži
za Tebu; međutim, na tom putu će, ne sluteći da je
to njegov otac, ubiti Laja, zatim će rešenjem zagonet
ke grad osloboditi od Sfinge, čudovišta koje ubija lju
de, a za nagradu će dobiti ruku Jokaste, svoje majke,
57 Po Beteu (Thebanische Heldenlieder) bacanje u vodu bila

je prvobitna forma. Po drugim verzijama dećaka nalaze konjušari
i oni ga podižu, po jednoj kasnijoj sagi je to seljak Melibije. 27/119
kao i presto fvoga oca. Te strahote i Edipova kasnija

nesreća bili su omiljeni predmet obrade kod grčkih
tragičara.
Po uzoru na sagu o Edipu nastao je ceo niz hri-
šćanskih legendi; kao paradigmu za tu grupu izloži-
ćemo ukratko sadržaj Legende o Judi: uoči njegovog
rođenja njegova majka Ciboreja usnila je san u kojem
je upozorena da će roditi opakog sina koji će doneti
nesreću ćelom svom narodu. Roditelji su dečaka polo
žili u jedan kovčežić i bacili ga u more. Talasi su dete
poneli do ostrva Skariot, gde će ga naći bezdetna
kraljica, koja će ga podići kao svog sina. Kasnije će
kraljevski par izroditi svog sina, ali će njega ubiti
sin-usvojenik koji se osećao potisnut. Pošto je pobe-
gao iz zemlje, našao je službu na dvoru Pilata, koji će

ga uzdići u svog poverenika i poveriti mu nadzor
nad ćelom svojom kućom. Jednom u svađi Juda će
ubiti jednog suseda, a da pri tome nije znao da je to
njegov otac. A zatim se ženi udovicom ubijenoga, da
kle svojom rođenom majkom. Po otkriću tih strahota,
on se pokajnički uputi Spasitelju, koji ga prihvata
među svoje apostole. Njegova izdaja Isusa poznata je
iz Jevanđelja.
Kao primer komplikovanijeg tipa te forme sage
može da posluži Legenda o svetom Gregoru na sten
Hartmana fon Auea. Gregora, plod rodoskrvne veze

između dva kneževska deteta, njegova majka ostavlja
28/119
5/17/2018
k č žć k č d
l b
пот manastiru. Ali se onda ipak odluči za riterski ži

vot, pobeđuje u mnogim borbama i dvobojima i kao
nagradu dobija ruku svoje majke , kneginje. Posle ot
krića incesta
stoj steni Gregor
u moru i naprovodi 17 zapovest
kraju na godina na jednoj
Boga pu
postaje
papa.38 Ovoj legendi je veoma slična iranska saga o
kralju Darabu u Firdusijevoj Knjizi kraljeva, koju je
Špigel39 prepričao na sledeći način: Poslednji Kajan
Bemen imenovao je svoju kćerku i istovremenu su
prugu Humaji
sin Sasan, za svoju
duboko naslednicu,
nezadovoljan tako da setom
i razočaran njegov
od
lukom, povlači u samoću. Kratko vreme posle smrti
njenog supruga H um aji je rodila sina kojeg je odlučila
da ukloni. P oložila ga je u jed an kovčežić i bacila ga u
Eufrat. Vode reke nosile su kovčežić sve dok nije
udario
Valjar jeu izvukao
kamen koji je jedan
kovčežić valjar
i našao položiodete
u njemu u vodu.
i po-
neo ga svojoj ženi, koja je kratko vreme pre toga iz
gubila dete. Bračni par odluči da nahoče podigne kao
svoje dete i kada je dečak odrastao, toliko je ojačao
da ostala deca nisu mogla da se nose s njime. On nije
imao volje da
da postane se bavi
ratnik. Preočevim
toga jezanatom, nego je želeo
prisilio svoju pom ajku
da mu o d a tajnu njegovog po rek la i na kraju se pri
družio vojsci koju je Humaji upravo otpremila u bor
38 Vid. Cholevius, Geschichte der deutschen Poesie nach ihren

antiken Elementen.
39 Spiegel, Eranische Altertumskunde II, s. 584.

29
bu protiv kralja Ruma. Pošto je svojom hrabrošću

skrenuo pažnju na sebe, Humaji u njemu lako prepo
znaje sina i imenuje ga za svog naslednika.
PARIŠ
Apolodor priča o rođenju Parisa: Kralj Prijam

imao je od svoje supruge Hekabe sina Hektora. Kada
je H ekaba trebalo po drugi put da postane majka,
usrtila je da će na svet doneti jednu buktinju koja će
zapaliti ceo svet. Prijam je zatražio od proroka, svog
sina od prve supruge Arisbe Esaka, da mu protumači
taj san. Esak j e rek ao d a će to dete gradu doneti ne-
sreću, pa je posavetovao kralja da se ono ukloni. Pri
jam je dečaka predao je d n o m pastiru, koji ga je od-
neo na Id; ovaj se zvao Agelaj. Dete je pet dana hra-
nila jedna medvedica. Kada ga je Agelaj zatekao ži

vog, uzeo ga je kod sebe da ga podigne kao svoje de
te. Dečaku je dao ime Pariš; kada je ovaj stasao u le-
pog i snažnog mladića, nazvali su ga Aleksandros, jer
se borio protiv razbojnika i štitio stada. Nije dugo
potrajalo, pa je našao svoje roditelje.
Na koji način se to dogodilo ispričao je Higinus,
po čijem izveštaju su odbačenog dečaka pronašli p a -
stiri. Jednom su Prijamovi glasnici došli kod tog pa
stira po jednog bika, koji je bio predviđen kao nagra
da pobedniku u borilačkim veštinama priređenim u
čast Prijama. Izabrali su bika kojeg je Pariš veoma
voleo, pa je pošao za ljudima koji su odveli bika i
onda sudelovao u borbi i osvojio nagradu. Nezado

voljan time njegov brat Defobos potegao je na njega
mač, ali njegova sestra Kasandra prepoznala je u nje
mu svog brata, posle čega ga je Prijam radosno pri
hvatio kao svog sina.
Kasnija nesreća koju će Pariš krađom Helene do
neti svojoj porodici i rodnom gradu poznata je iz ho-
merovskih pesama sa predistorijom i potonjim doga
đajima.
Izvesnu sličnost sa pričom o rođenju Parisa ima
pesma o Žalu u Firdusijevim Persijskim junač kim sa-
gam a: Samu, kralju Sistana, jedna od njegovih žena
rada prvog sina. Pošto je imao belu kosu, majka je
prikrila njegovo rođenje . Ali dojilja je kralju odala ro
đenje sina. Sam je razočaran i naređuje da se dete
ukloni. Sluge ga odnose na brdo Alburs, gde će ga
prihvatiti i podići Simurg, je d n a m oćna ptica. Odra
slog mladića video je jedan karavan u prolazu, pa je
proneo glas o njemu i o „ptici koja mu je bila dobra
dojilja”. Međutim, kada je Sam u snu ugledao svoga
sina, on kreće da traži odbačeno dete. Na vrh strme
stene, na kojem je konačno video mladića, ne može
da se uspne. Simurg mu, pak, donosi sina dole i on
ga radosno prima i postavlja za svog naslednika.
TELEF
Aleju, kralju Tegeje, proročanstvo saopštava da

će njegovi sinovi stradati od sina njegove kćerke, pa
on naloži da njegova kćerka Auga postane Atenina

sveštenica i uz to joj je zapretio smrću ako bi bila sa
nekim muškarcem. Ali kada je Herakle na svom po
hodu protiv Augije kao gost boravio u Ateninom

svetilištu, ugledao je devicu i, opijen vinom, silovao
Augu. Kada je Alej primetio da je u drugom stanju,
predao ju je Naupliji, jednom sirovom mornaru, s na-
logom da je baci u more. Ali na putu prema moru, na
planini Parteniju, Auga se porodila i Nauplije je, ne
hajući za kraljevu naredbu, oboje, majku i dete, od-
neo u Miziju i predao kralju Teutrantu.
Po jednom drugom predanju, Auga se tajno po
rodila kao sveštenica i držala je dete skriveno u hra
mu. Kada je Alej otkrio taj prestup, naredio je da se
dete odnese i ostavi na planini Parteniju;40 majku je
Nauplije trebalo da proda ili da je ubije. On ju je
predao Teutrantu.
Po ustaljenoj tradiciji Auga je odbacila novoro
đenče i pobegla za Miziju, gde ju je kralj Teutrant
prihvatio kao svoje dete. Dečaka p a k doji jedna košu
ta i njega nalaze pastiri koji ga odnose kralju Koritu

On ga podiže kao svog sina. Kao mladić Telef se na
savet proročanstva uputi za Miziju da potraži svoju
majku. On pomaže Teutrantu u nevolji da savlada
40 Kod Evripida, od koga po tiču trage dije „Auga” i „T
Alej je naredio da se m ajka i dete u kovčegu bace u more, ali j

taj kovčeg zalaganjem Atene dospeo u ušće mizijske reke
Kajko
32/119
Tu ih je našao Teutrant i on je Augu uzeo za ženu; njenog sin

svoje neprijatelje i kao n agradu za to dobija ru ku n a-

vodne kraljeve kćerke, naime Auge, svoje sopstvene
majke. Ali ona odbija da se poda Telefu i upravo ka-
da je u svom gnevu hteo da je probode, ona u strahu
doziva svoga dragog Herakla i Telef po tome prepo-

znaje svoju majku. Posle Teutrantove smrti postaje
kralj Mizije.
PERSEJ
Akrisije, kralj Arga, već je bio zašao u duboku

s t a r o s t i n i j e i m a o m u š ko g p o t o m ka . P o š t o j e ž el eo
s i n a , o b r a t i o s e D el f i j s ko m p r o r o či š t u , ko j e ga j e, m e-
đutim, upozorilo na opasnost od muškog potomstva.
Njegova kćerka Danaja rodiće sina koji će ga ubiti.
D a b i t o o s u j et i o , z a t vo r i o j e s vo j u kćer ku u j ed -
nu bronzanu odaju pod zemljom, koju je stavio pod
stalni nadzor. Ali Zevs se u vidu zlatne kiše spustio
kroz pukotinu krova na Danaju i ona je rodila jed
n o g d eč ak a.41* K a d a j e A kr i s i j e j ed n o m p r o l a z i o p o r e
odaje i začuo glas mladog Perseja i tako saznao da j
njegova kćerka ipak rodila dete, ubio je dojkinju,
kćerku sa njenim sinom odveo pred kućni oltar p
svećen Zevsu kako bi saznao ime pravog oca. Ali o
nije poverovao svojoj kćerki koja mu je rekla da
o t a c d et et a Z evs , p a j u j e z a j ed n o sa detetom zatvor
41 K as n iji pisci, m e đu njim a i Pinda r, nav ode da Dana ja

z a t r u d n e l a o d Z e v s a , n e g o o d b r a t a n j e n o g o c a.
u drveni kovčeg42 i bacio u more. Međutim, talasi su

kovčeg izbacili na obalu ostrva Šerif, gde ga je našao
ribar Diktis, brat kralja Polidekta; ovaj je, naime, spa
sao majku i dete izvukavši ih u svojoj mreii iz mora.
Diktis im je pružio utočište u svom domu i podigao
dečaka kao svog rođenog sina. Polidekt se, pak, zalju
bio u lepu majku i pošto mu je Persej stajao na putu,
gledao je da ga nekako ukloni, pa ga je poslao da do
nese glavu Meduze. Persej če mimo očekivanja kralja
ispuniti opasni zadatak i počiniče još niz junačkih
podviga. Prilikom jednog bacanja diska slučajno ubi
ja — u skladu sa proročanstvom — svoga dedu. On
postaje kralj Arga, zatim Tirinta i podiže Mikenu.4'
GILGAMEŠ
Elijan, koji je živeo oko 200. g. posle Hrista, do-

nosi u svojim „Pričama o životinjama" priču o jed 
nom dečaku koga je spasao orao**-. „Životinjama je
svojstvena i ljubav
othranio jedno prema
dete. čoveku.
Ispnčaću Tako
ćelu je jedan
priču kako orao
bih
posvedočio moju tvrdnju. Kada je Senekor vladao
nad Vaviloncima, haldejski proroci su prorekli da će*4
Simonid govori o „bakrenom sandučiću' u kojem je Da

naja navodno bačena u more. Vid. Cieibel, KUissnches Uederbuch,
s. 52
45 Po Hiungu (Husing) saga o Perseju raširena je u više
rijanti i u lapanu Vid Sydney Hartland Legend of Prrseus 1894
Mrt kraljevske kćeri svom dedi oteti kraljevstvo. Na to ..

sc kralj veoma uplašio, pa je za svoju kćerku, da šalji
vo kažemo, postao drugi Akrisije, jer ju je vrlo strogo
nadzirao. Ali kćerka je — jer sudbina je bila mudrija
nego Vavilonci — tajno rodila dete od nekog neugled-
nog ćoveka. Dete su čuvari iz str ah a o d k ralja bacili ~
sa Akropolja, gde je kraljevska kćerka bila zatvorena.
No. orao je svojim oštrim okom video kako dečak
pada i pre nego što je pao na zemlju, zgrabio ga je i
posadio na svoja leda, odneo u jednu baštu i tamo ga
pažljivo spustio na zemlju. Kada ga je nadzornik te -
bašte ugledao, odmah je prigrlio dečaka i podigao ga
kao svoje dete; dete je dobilo ime Gilgameš i postaće
kralj Vavilona. Ako to neko smatra izmišljotinom,
nemam ništa protiv, iako sam ćelu stvar pomno ispi
tao. I o Ahemenesu, Persijancu od koga potiče plem
stvo Persijanaca, navodno se brinuo jedan orao”45 ^
K IR
Saga o Kiru, koju većina istraživača — kako se či

ni s pravom — stavlja u središte celog ovog kruga
mitova, dospela je do nas u više verzija. Po Herodotu
(oko 450. pre Hrista), koji sam kaže (I, 95) da je od
četiri njemu poznate verzije izabrao onu koja se naj-
«' | O Pt olo m eju . sinu Lagosa i Ar sineje, priča se da ga je je -Д

dan orao svojim krilima Štitio od jakih sunčevih zraka, kiše i pti
ca grabljivica.
manje odlikuje duhom glorifikacije, priča o rođenju i

mladosti Kira u glavnim crtama izgleda ovako:46
Posle Kiaksaresa je nad Mederima kraljevao nje
gov sin Astijages. Ovaj je imao jednu kćerku po ime
nu Mandana. Jednom je u snu video kako iz nje ističe
toliko vode da je ova preplavila ne samo njegov grad
nego i ćelu Aziju. On je taj svoj san ispričao svojim
prorocima i magičarima i veoma se uplašio kada je
čuo njihovo tumačenje. Kada je Mandana stasala za
udaju, nije je dao nekom Mederu koji bi mu bio rav
nopravan nego jednom Persijancu po imenu Kambi-
ses. Ovaj je bio iz dobre kuće i miran čovek, i sma
trao ga je manje važnim od nekog Medera iz sred
njeg staleža. Kada je Mandana postala žena Kambise-
sa, Astijages je prve godine usnio drugi san. Usnio je
da iz nedara njegove kćerke raste jedna vinova loza
koja se svojom senkom nadnela nad ćelu Aziju. Kada
je taj san ponovo izložio svojim tumačima snova, na
ložio je da se njegova kćerka, koja je bila trudna, do
vede iz Persije. I kada je stigla, stavio ju je pod nad
zor je r je bio naum io da ubije njeno dete. Naime, tu
mači snova su mu prorekli da će sin njegove kćerke
umesto njega postati kralj . Da bi to osujetio naložio
je, kada se Kir rodio, da mu dođe Harpagos, koji je
bio njegov rođak i poverenik među Mederima. Nje
mu je rekao:
„Dragi Harpagose, poveriću ti jedan posao koji

moraš savesno da obaviš. Ali nemoj da me obmaneš i
nemoj nikoga da uključiš u ovu stvar, jer bi te to
moglo skupo stajati. Evo, uzmi dečaka kojeg je Ma n 
dana donela na svet, odnesi ga u svoju kuću i ubij ga.
Posle ga pokopaj kako znaš i um eš ”
Harpagos je na to odgovorio: „Veliki kralju, nika
da ti tvoj sluga nije bio neposlušan, a i ubuduće ću se
čuvati toga da se pred tobom ogrešim. Ako je to tvo
ja volja, onda m eni pristaje samo da je verno sprove
dena u delo.”
Pošto je Harpagos to rekao, predat mu je dečak
sa svom opremom, pa je krenuo plačući kući. Tamo
je svojo j ženi ispričao sve što m u je Astijages rekao.
A ova ga je upitala: >,Šta nameravaš da učiniš?”
On joj odgovori: „Neću poslušati Astijagesa, pa
makar deset puta više divljao nego sada, neću postu
piti po njegovoj volji i pristati da počinim takvo umor
stvo. Za to imam mnogo razloga. ]er, prvo, dečak mi
je krvn i srod n ik, a, drugo, A stijages je već dosta star
i nema muškog naslednika. Ako umre i kraljevstvo
pređe u ruke njegove kćerke, čijeg sina ja sada treba
da ubijem, zar mi onda ne preti najveća moguća opa
snost? Ali zbog moje sigurnosti dečak treba da umre;
no, neka njegov ubica bude jedan od Astijagesovih
ljudi, a ne neko od mojih.”
Pošto je to rekao, poslao je glasnika do jednog od
Astijagesovih govedara, koji je, kako je znao, čuva
stado na brdima punim divljih zveri, a čije je ime bi
lo Mitradates. Njegova žena se po grčkom zvala Ki

no, a po medijskom Spako.
Kada je čoban na Harpagosovu zapovest dojurio
najvećom brzinom, Harpagos mu se obratio rečima:

„Astijages ti naređuje da uzmeš ovog dečačića i da ga
odneseš i ostaviš negde u najdivljačnijem brdu tako
da što je moguće pre nastrada, i još mi je naložio da
ti kažem: Ako ga ne ubiješ nego ga ostaviš u životu,
umrećeš najsramnijom smrću A ja imam da prove-
rim da li je njegova zapovest izvršena.” Kada je čo

ban to čuo, uzeo je dečaka, krenuo svojoj kući i ušao
u kolibu. Njegova žena je bila trudna i imala je tru
dove celog dana i dogodilo se da se porodila upravo
kada je čoban pošao u grad. I bili su u velikoj brizi
jedno za drugim. A kada se vratio i žena ga neočeki
vano ugledala, upitala ga je prvo zbog čega ga je Har
pagos tako hitno pozvao. On joj je pak rekao: „Draga
ženo, voleo bih da ono što sam u gradu video i čuo
nisam nikada video i čuo, i da se nikada nije dogodi
lo našem gospodaru. Harpagosova kuća bila je ispu
njena kuknjavom i plačem. To sam odmah čuo, ali
sam ipak ušao. I čim sam ušao, ugledao sam kako
preda mnom leži jedan dečačić koji, se koprcao i de
rao, a pri tome je bio okićen zlatom i obučen u šare
ne haljine. Kada me Harpagos ugledao, naložio mi je
da brzo uzmem dečaka i da ga ostavim na nekom
pustom mestu u brdima; još mi je rekao da je to tako
Astijages naredio i još mi je strašno zapretio ako
to
ne uradim. 1 ja uzeh dete i odoh s njim misleći da je
to dete nekog sluge-, ni u snu nisam mogao da pomi

slim da je poteklo odande. Ali putem sam ćelu priču
čuo od sluge koji me pratio iz grada i predao mi de
čaka: da je sin Mandane, kćerke Astijagesa i Kambi-
sesa, Kirovog sina, i da je Astijages naložio da se ubi
je, i evo ga sada je tu!”
Pošto je sve to rekao, čobanin je otkrio i pokazao
dete i kada je žena videla da je to snažno i lepo dete,
zaplakala je i bacila se mužu pred noge moleći ga da
ga ne ukloni. Ali on joj odgovori da ne može druga
čije da postupi jer će Harpagos poslati sluge da pro-
vere da li je obavio povereni mu zadatak, pa ako bi
oni utvrdili da nije uradio ono što je trebalo da ura
di, onda mu predstoji sramna smrt. Na to je ponovo
rekla: „Ako ne mogu da te odvratim, onda barem
učini ovako. I ja sam rodila, ali mrtvo dete. Ako
moraju da vide jedno odbačeno, uzmi ga i odnesi, a
sina Astijagesove kćerke podići ćemo kao naše sopstve-
no dete. Tako neće moći da kažu da si bio neposlu
šan, a i nama bi bilo dobro. Jer naše mrtvorođeno
dete biće kraljevski sahranjeno, a živo dete će ostati u
životu.” Čoban učini onako kako mu je žena rekla.
Položio je svog mrtvog dečaka u jednu korpu, stavio
na njega nakit onog drugog i ostavio ga na nekom
pustom mestu u brdima. Tri dana potom javio je
Harpagosu da može da mu pokaže leš dečaka. Na to
je Harpagos poslao svoje najvernije telohranitelje i
oni pokopaše govedarovog sina. A onog drugog, koji
se kasnije zvao Kir, podigla je čobanova žena. Ali ga

nisu zvali Kir, nego su mu dali neko drugo ime.
I kada je dećak imao dvanaest godina, istina je
izašla na videlo i to na sledeći način. Igrao se u selu,
u kojem su se nalazila i goveda, sa drugim dečacima
njegovog uzrasta. Dečaci su se igrali kralja i za kralja
su izabrali govedarovog navodnog sina.47 On ih je
rasporedio da obavljaju razne poslove — jedni su
morali da grade kuće, druge je proglasio kopljanici
ma; ovoga je odredio da bude kraljevo oko, a onoga
je zadužio da mu donosi vesti; ukratko, svaki je do
bio neki određeni zadatak i posao. Jedan od dečaka,
pak, bio je sin Artembaresa, uglednog čoveka među
Mederima, i pošto nije hteo da uradi ono što mu je
Kir naredio, to je ovaj ostalim dečacima naložio da
ga izbatinaju, što su ovi i uradili. Ali samo što su ga

ovi pustili, silno se razgoropadio zbog nanesene mu
nepravde. Potrčao je u grad i požalio se ocu zbog
47 Ista igra kralja p om in je se i u ind ijskoj sagi o Kandr

ti, rodonaćelniku dinastije Maurja, koga je majka po rođenju po
ložila u jednu posudu koju je ostavila pred ulazom u staju sa kra

vama, gde ga je našao jedan čoban i onda ga podigao kao svog
sina. Kasnije je dospeo kod jednog lovca, kod kojeg se kao čuvar
krava sa drugim dečacima igrao igre kralja i kao kralj nalagao da
se teškim prestupnicima odseku noge i ruke. (Motiv komadanja
ja vlja se i u sagi o Kiru i uopšte je veom a rašir en.) Na njegovu
zapovest su odsečeni delovi ponovo vraćeni na svoje mesto. Ka-
nakja, koji je jednom posmatrao tu igru, divio se dečaku, otkupio
ga je od lovca za hiljadu karshapana, a onda je kod kuće otkrio
d j j d d M j Vid L I di h Alt t
onoga što mu je Kir uradio. Ali nije rekao Kir, jer se
ovaj još nije tako zvao, nego govedarov sin. Artem-
bares je na to zajedno sa svojim sinom ljutito pošao
Astijagesu i požalio se na tako nedostojno ophođenje,
rekavši: „Veliki kralju, od tvog sluge, govedarovog si
na, moramo da trpimo takvo sramno ophođenje” i
pri tome mu je pokazao ramena svoga sina.
Kada je Astijages to čuo i video, hteo je zbog Ar-
tembaresa da obešteti dečaka, pa je naložio da mu se
dovede govedar zajedno sa njegovim sinom. I kada
su obojica prispeli, Astijages je pogledao Kira i rekao:
„Ti, sin tako običnog čoveka, drznuo si se da se
tako sramno ophodiš sa sinom čoveka koji kod mene
uživa veliko poverenje i zauzima visok položaj?”
Ali on mu odgovori: „Gospodaru, njemu se do
godilo samo ono što je bilo pravo. Jer dečaci u selu
su se igrali (i on je bio među njima) i izabrali su me
za svog kralja, jer su smatrali da sam ja najpodesniji
za to. I ostali dečaci su uradili ono što im je bilo na
ređeno, ali ovaj je bio neposlušan i nije mario za me
ne i za ono što ja kažem. Za to je dobio ono što mu
je sled ovalo. A ko sam za to zaslu žio da b ud em k a
ž nj en, evo m e, tu s a m ! ”
Dok j e d eča k ta ko govorio, A s tij a ges ga j e od m a h
prepoznao. Jer crte lica ličile su mu na njegove i od
govor j e b io d os toj a n j ed nog p lem enitog s tvorenj a ; a
uz to mu se učinilo da se vreme kada je dete bilo
uklonjeno poklapa sa uzrastom dečaka. To ga je du
boko kosnulo i neko vreme nije mogao da dođe do
41
reci. Ali kada se ponovo pribrao, rekao je, želeći da

se oslobodi Artembaresa i porazgovara sa govedarom
bez svedoka:
„Dragi Artembares, pobrinuću se za to da se ni ti
ni tvoj sin ubuduće više ne žalite.” Tako je otpremio
Artembaresa. A Kira su sluge na Astijagesovu zapo-
vest uveli unutra i govedar je morao da ostane tu. I
kada je sa njim bio nasamo, upitao ga je Astijages
odakle mu ovaj dečak i ko mu ga je predao. Pastir je,
pak, odgovorio da je to njegov rođeni sin i da žena
koja mu ga je rodila živi kod njega. Na to mu je Asti
jages rekao da mu to kako govori baš i nije pametno,
pa je pozvao kopljanike da ga zgrabe. A kada su ga
poveli da ga udare na muke, pastir je priznao istinu i
ispričao ćelu priču od početka do kraja i na kraju je
molio za oproštaj i milost.

Međutim, Astijages nije bio toliko ljut na pastira,
koji mu je otkrio istinu, koliko na Harpagosa; nare
dio je kopljanicima da ga dovedu i kada je Harpagos
stao pred njega, Astijages ga je upitao:
„Dragi Harpagose, na koji način si lišio života si
na moje kćerke koga sam ti onda predao?”
Kada je Harpagos ugledao pastira, nije pošao pu
tem neistine iz straha da će se odmah pokazati da
laže.
Harpagos je ispričao istinu. A Astijages je u sebi
ugušio bes, koji ga je bio spopao zbog ćele priče, i is

pričao mu je prvo šta je čuo i saznao od pastira;
on
42/119
5/17/2018
d d d d k d
k
lepo ispalo. „Jer”, rekao je, „velike brige zadavalo mi

je to što sam uradio to m detetu i prebacivanja moje
kćerke su mi legla na dušu. Ali pošto je ćela stvar ta
ko lepo ispala, to mi kao prvo pošalji svog sina ova
mo kod našeg novog pridošlice i onda dodi kod me
ne na obed, jer želim da priredim gozbu u čast bogo
va koji su to tako izveli.”
Kada je Harpagos to čuo, bacio se na zemlju pred
kraljem i smatrao se srećnim da je sve na kraju po
njega tako dobro ispalo, da je pozvan za kraljevu tr
pezu, pa je pošao kući. A kada je stigao, naložio je
svom sinu — bio je to njegov sin-jedinac od otprilike
trinaest godina — da pođe kod Astijagesa i uradi sve
što mu bude naredio, a on je sav srećan ispričao svo
jo j ženi šta mu se dogodilo. Astijages je, pak, zaklao
Harpagosovog sina čim je ovaj stigao kod njega, ise-
kao ga na komade i delom je meso ispekao, a delom
skuvao, i tako pripremio gozbu. Potom su, u zakaza
no vreme obeda, prispeli Harpagos i ostali gosti. Za
Astijagesa i ostale bio je pripremljen sto sa ovčeti
nom, a pred Harpagosa je bilo izneseno meso njego
vog rođenog sina, bez glave, bez delova od ruku i no
gu i ostaloga. To je bilo stavljeno u posebno pokrive
nu korpu. Kada se učinilo da se Harpagos najeo, upi
tao ga je Astijages da li mu je jelo prijalo, a kada je
Harpagos rekao da mu je veoma prijalo, donele su
mu za to određene sluge pokrivenu glavu sa rukama
i nogama njegovog sina i stali pred Harpagosa, rekl
mu da otkrije korpu i uzme ono što želi. Harpago
dakle, tako i postupi i otkrivši korpu ugledao je ostat-

ke svoga sina. I kada je to video, nije ničim odao
svoje zaprepašćenje, nego se uzdržao. Na to ga je
Astijages upitao da li zna od koje je divljači jeo meso,
na šta
sve onoješto
odgovorio
kralj čini da to veoma
u redu. dobro
Rekavši zna i jedapre-
to, uzeo je
ostalo meso i s njime pošao kući. Tu je, mislim, hteo
da ga pokopa.
Harpagosu je Astijages, dakle, priredio takvu osve-
tu, a o Kiru je želeo da se posavetuje, pa je pozvao
čarobnjake koji su
ko su mu onda mu protumačili
protumačili san i upitao
ono priviđenje ih Ali
u snu. ka-
ovi ponovo rekoše: Dečak bi morao da postane kralj,
ako je ostao u životu i nije pre toga umro. On im je,
međutim, ovako odgovorio:
„Dečak je živ i on je tu. Pošto je živeo na selu, to
su ga dečaci iz sela izabrali za kralja. On je, pak, sve
uradio kao i pravi kraljevi. Jer, on je sebi kao vladar
uzeo kopljanike, postavio čuvare kapija, glasonoše i
sve ostalo. Šta po vama to ima da znači?”
Čarobnjaci su odgovorili: „Ako je dečak živ i ako
je bio kralj bez ičije pomoći, onda možeš da budeš
miran i spokojan;
kralj. Jer i nama sejer
većsada neće po
dešavalo drugi
da su put postati
se poneka pro-
ročanstva usmerila na nešto beznačajno i lako postaje
ništavno ono što počiva na snovima.”
Astijages je odgovorio: „Čarobnjaci, ja potpuno
delim vaše mišljenje da se san ostvario, pošto je de-
čak već bio imenovan za kralja i više ne moram da
44
ga se bojim. Ali me ipak oprezno posavetujte šta je

najsigurnije za moj dom i za vas.”
Na to čarobnjaci odgovoriše:------------------------------
-------------------------- . Dečaka pošalji nekuda da ti nesta
ne s vidika, u zemlju Persiju, njegovim roditeljima.”
Kada je Astijages to čuo, veoma se obradovao.
Naložio je da mu dovedu Kira i rekao mu:
„Sine moj, ja sam ti učinio veliku nepravdu zave
den jednim varljivim snom, ali dobra sreća te spasila.
Sada pođi veselo u zemlju Persiju, daću ti pratnju-, ta-
mo ćeš naći drugog oca i drugu majku a ne pastira
M itradatesa i njegovu ženu.” To je rekao i otpremio
Kira. Kada je stigao u kuću Kambisesa, roditelji ga
radosno pozdraviše saznavši ko je on, pošto su mislili
da je onda nastradao i zatražili su da im kaže na koji
se način spasao i održao. Rekao im je da je mislio da
je sin govedara-, ali od pratilaca koje mu je Astijages
dao sve je usput saznao. Ispričao je da ga je žena go
vedareva podigla, hvalio ju je, a o keruši (Spako) je
najviše govorio. To su ime roditelji odmah prihvatili
kako bi ljudima opstanak deteta delovao što čudesni
je , pa su tako dali osnovu za sagu da je jed n a keruša
p o d o jila od bačen og Kira.
Kasnije će Kir, podstaknut od Harpagosa, podbu-
niti Persijance protiv Medera. Dolazi do rata i Kir će
na čelu Persijanaca u bici pobediti Medere. Astijage
je živ zaroblje n, ali mu K ir neće učiniti ništa nažao
nego će ga zadržati pored sebe sve do kraja njegovog
života. Herodotov izveštaj se onda završava recima
„Persijanci i Kir su otada vladali Azijom. Tako je Kn

bio rođen i podignut i postao je kralj "
Izveštaj Pompejusa Trogusa sačuvan nam je sa
mo u Justinovom izvodu4*. Astijages je doduie imao

jednu kćerku, ali nije imao muškog naslednika. On je
u snu video kako iz njenth nedara raste jedna vinove
loza čiji su izdanci prekrili ćelu Aziju Tumači snova
su mu protumačili da priviđenje veličine unuka, koga
će roditi njegova kćerka, znači da ce izgubiti vlast Da
bi predupredio tu opasnost i oslobodio sebe straha
od gubitka vlasti, Astijages svoju kćerku пце dao za
ženu ni nekom uglednom ćoveku ni nekom Mcderu.
kako očev ugled pored majčinog ne bi još više uznco
unuka, nego ju je dao Kambisesu. jednom običnom
ćoveku iz tada nepoznatog naroda Persijanaca. Ali nt
to nije moglo da obuzda Astijagesov strah: naredio je
da njegova trudna kćerka dode kod njega kako bi
njen plod bio ubijen na njegove oči. Kada se rodio de-
čak, dao ga je Harpagosu. svom prijatelju i povereni
ku, da ga ubije. Iz straha da bi Astijagesova kćerka,
kada vlast posle smrti oca dospe u njene ruke. mogla
da mu se osveti za smrt njenog dečaka, predao je dete
jednom kraljevom pastiru da ga ukloni. Slučajno se u
isto vreme kada se rodio Kir i pasttru rodio sin. Kada
je njegova žena čula da je dete kralja ostavljeno na
** lustmus, Auszug aus des Pompejus Trogus Phthpptuher

Geschuhte (1, 4—7). Koliko se može videti iz lustinovog 46/119
izvoda,
ič T D j ( i j l i i 4 k
nekom pustom mostu, usrdno je zamolila da ga do

nesu da ga vidi. Pastir je popustio njenim molbama i
vratio se u iumu. Tu je pored deteta našao je dnu ke-
ruiu koja ga je podojila i branila ga od ptica i životi-
nja Tat prizor izazvao je u njem u isto saosećanje kao
kod kcrušc. Prihvatio je dečaka i odneo ga u svoju
kuću, dok ga je keruša sva zabrinuta sledila. Kada je
žena uzela dečaka u svoje naručje, on joj se nasmešio
kao da mu je već poznata; a kako je bio veoma sna
žan i kako joj se svojim smeškom umilio, zamolila je
pastira da (njeno dete umesto ovog odnese u šumu) i
da podigne ovog dečaka. Tako su dva dečaka zameni-
i i svoje sudbine: jed a n je podig nut nam esto pastirovog
deteta . drugi je umesto kraljevog unuka odnesen u šu
mu
Nastavak ovog naizgled izvornijeg izveštaja u bit

nome se poklapa sa herodotovskom pričom.
leđna verzija, pak, koja sasvim odstupa od ove
sačuvana nam je u izveštaju Herodotovog savremeni-
ka Ktcsije, a njegov gubitak nadoknađuje jedan frag
ment Nikolaosa Damaskosa44. Fragment Nikolaosa do
nosi priču Ktesije, koja je u njegovoj persijskoj istori-

ji obuhvatala više od je dne knjige u sažetoj formi: po
njoj je Astijages navodno bio najplemenitiji kralj Me-
dera posle Arbakasa.
Za vreme njegove vladavine došlo je do velikog
preokreta kojim je vlast sa Medera prešla u ruke Per-
« N i c o . D a m a s ce n . hragm. 66, Pers. 2, 5.

sijanaca, i to iz sledećeg razloga. Kod Medera je po- (

stojao zakon po kojem siromaha koji se, da bi preži- !
veo, uputi kod bogataša i predaje, ovaj mora da hrani
i oblači i da se drži kao kakav rob; ako bogataš to ne
učini, onda siromah može da pođe kod nekog dru
gog. Tako je dečak po imenu Kir, po rođenju jedan
Marder, došao kod kraljevog sluge koji je bio nad
zornik nad čistačima palate. Kir je bio sin Atradatesa,
koji je, budući da je bio veoma siromašan, živeo od
pljačke, dok je njegova žena Argosta, Kirova majka,
čuvala koze. Kir se onome predao radi hleba, čistio je
u palati i bio je veoma vredan, pa mu je nadzornik

dao bolju odeću i dodelio ga čistačima koji su čistili
unutrašnjost palate, s tim što ga je dodelio njihovom
nadzorniku. Ali taj je bio veoma strog i često je biče-
voo Kira. Kir je napustio ovoga i otišao zaduženom
za svetlost, koji ga je voleo i doveo u blizinu kralja
tako što ga je rasporedio među nosioce svetiljki. Po
što se Kir i među ovima istakao, dospeo je kod Ar-
tembaresa, koji je nadzirao pića i lično kralju doda
vao pehar. Ovaj je Kira rado prihvatio i odredio ga
da bude peharnik za kraljevom trpezom. Nedugo za
tim Astijages je zapazio kako Kir spretno obavlja svoj
posao i kako je na ljupki način dodavao pehar, pa je
upitao Artembaresa odakle je taj mladić. „O, gospo
daru", rekao je ovaj, „on je tvoj rob, po rodu Persija-
nac, iz plemena Mardera, koji je došao kod mene da
zaradi za Život" Artembares je bio star i jednom ka
da je dobio groznicu zamolio je kralja da mu dozvoli
48
da ostane kod kuće: „Umesto mene neka vino naliva

mladić koga si toliko hvalio i ako ti, gospodaru, bu
deš njime bio zadovoljan, onda ću ga ja evnuh posi-
niti.” Astijages je bio zadovoljan, a onaj se prema Ki-
ru odnosio kao prema sinu. Kir je sada stajao pored
kralja i nalivao mu piće i danju i noću, te se pokazao
kao spretan i sposoban peharnik. A Astijages mu je
kao Artembaresovom sinu dao njegove prihode i to
me dodao još mnoge darove i Kir postade veliki i
njegovo ime se pročulo na sve strane.
„Astijages je imao jednu veoma plemenitu i lepu
kćerku. Nju je dao Mederu Spitamasu za ženu i uz
nju kao miraz ćelu Mediju. Kir je onda svog oca i
svoju majku doveo iz zemlje Medera i oni se radova
še sreći svoga sina i njegova majka mu je ispričala
san koji je usnila kada je bila trudna s njim i čuvajući
ovce zaspala u svetilištu: Iz nje je poteklo toliko mno
go vode da je ova poput kakve velike reke poplavila
Aziju i tekla sve do mora. Kada je to otac čuo, nare
dio je da se san ispriča Haldejcima u Vavilonu. Kir je
pozvao najmudrijeg među njima i saopštio mu san.
Ovaj mu je rekao da mu taj san najavljuje veliku sre
ću i najviše dostojanstvo u Aziji; ali Astijages o tome
ne srne ništa da sazna, „jer će te ubiti, a uz to i mene
koji sam protumačio taj san”, rekao je Vavilonac. Je
dan drugome su se zakleli da nikome neće saopštiti
to priviđenje. Kir je potom došao do još veće časti,
svoga oca je postavio za satrapa Persije, a svoju maj-
49
ku je posedom i ugledom načinio prvom među žena-

ma Persije
Kada je nedugo zatim Ebares, poverenik Kira,
ubio Vavilonca, njegova žena je odala kralju proro
jičanski san kada uje cilju

je preduzeo saznala za Kirovustanka.
pripreme put u Persiju,
Kralj jeko
za
Kirom poslao konjanike sa zadatkom da ga predaju
mrtvog ili živog. Ali Kir ih je nadmudrio i uspeo da
im pobegne. Na kraju dolazi do borbe koja se okon
čava porazom Medera; Kir zauzima i Egbatanu. „Tu
su uhvaćeni kćerka Astijagesa i njen muž zajedno sa
oba njihova sina. Ali Astijages se nigde nije mogao
naći: Amitis i Spitamas sakrili su ga u potkrovlju pa-
late. Na to je Kir naredio da se Amitis, njen muž i
deca stave na muke kako bi priznali gde se nalazi
Astijages; međutim, ovaj se dobrovoljno pojavio da
njegovi ne bi zbog njega bili mučeni. Spitamasa je
Kir pogubio, zato što je lagao tvrdeći da ne zna za
skrovište Astijagesa; a Amitis je uzeo za ženu. Astija
gesa, koga je Ebares bio vezao, oslobodio je i pošto
vao ga kao oca i postavio ga za satrapa Barkanijaca.”
Herodotovskoj verziji sage o Kiru veoma je slična
povest o mladosti iranskog kraljevskog junaka Kaik-
hosrava, onako kako ju je Firdusi ispričao u Sahna-
mama; najiscrpnije je tu sagu ispričao Špigel:50 za
vreme jednog rata koji je kralj Kajkaus od Baktrije i
Irana vodio protiv kralja Afrasiaba od Turana, Kaj-
kaus se posvađao sa svojim sinom Sijavaksom, koji se
* S p i e g e l. Eranische Altertumskunde I, s. 581 i d.

50
onda obratio Afrasiabu za pomoć i zaštitu. Ovaj ga je

prijateljski primio i čak mu je dao svoju kćerku Fe-
ringis za ženu, na šta ga je nagovorio njegov vezir Pi
ran, iako mu je proročanstvo reklo da te mu sin koji
bude proistekao iz te veze jednom doneti veliku nesre-
ću. Garsevaz, kraljev brat i bliski rođak Sijavaksa,
oklevetao je zeta kod Afrasiaba, koji onda sa svojom
vojskom kreće na njega. Pre nego što te mu se roditi
sin, Sijavaks je usnio san koji mu proriče propast i
smrt, kao i da će vlast preći u ruke njegovog potomka.
On zbog toga bezi pred Afrasiabom, ali biva uhvaćen
i na zapovest šaha ubijen. Njegovu trudnu ženu će
Piran spasiti iz ruku dželata. Uz obavezu da kralju
odmah dojavi da se Feringis porodila, Piran dobija
dozvolu da je zadrži u svojoj kući. Jednom mu u snu
seni ubijenog Sijavaksa najavljuju da mu se rodio
osvetnik i Piran stvarno nalazi u odaji Feringis novo
rođenog dečaka, kome će nadenuti ime Kaikhosrav.
Afrasiab sad više nije insistirao da se dečak ubije, ali
je Piranu naredio da dete sa dojiljom preda pastiri
ma, koji treba da ga podignu s tim da on ne sazna za
svoje poreklo. uAH

obelodanjuje ubrzo sehrabrosti
njegovoj njegovo ikraljevsko
njegovomporeklo
pona
šanju; i pošto Piran ponovo uzima dečaka u svoj
kuću, Afrasiab postaje nepoverljiv i naredi da mu s
dovede. Piran, pak, poduči Kaikhosrava da izigrav
ludu51, pa ga šah, uveren da je dečak bezopasan, pu
51 Na osn ov u ovog mo tiva o tobožnjem ludilu i nekih drug

sličnih motiva Jiriček — Jiriczek, Hamlet in Iran. U: Zeitschrift
šta da ode svojoj majci Feringis. Na kraju će Kaikho

srava njegov deda Kajkaus krunisati za kralja. Posle
dugih, zapetljanih i mukotrpnih borbi uspeće mu uz
božju pomoć da se domogne Afrasiaba. Kaikhosrav
će mu odrubiti glavu, a takođe će pogubiti i Garse-
vaza.
Izvesnu, mada mnogo manju sličnost sa prethod
nom sagom poseduje iranski mit Feriduna, kako ga
je Firdusi ispričao u svojim „Persijskim junačkim sa

gama”. C ohak,S2 kralj Irana , ugleda jed n om u snu tri
muškarca kraljevskog roda; dvojica su povijena od
starosti, između njih pak ide jed a n mladi koji u de
Vereins f. Volkskunde, Bd. 10, 1900, s. 353 i d. — tumačio je sa

gu o Hamletu kao varijantu iranske sage o Kaikhosravu; tu ideju
je potom Lesman — H ein rich Lessm ann, Die Kyrossage irt Euro
pa — dalje razvio. Lesman je pokazao da se saga o Hamletu u
nekim tačkama (izigravanje ludila) upadljivo poklapa sa sagom o
Brutu i Telu. Ja ću se u jednom drugom sklopu iscrpno pozaba
viti korenima tih veza, naročito sagom o Telu. Za sada bih samo
da ukazem na povest o Davidu, onako kako je ispričana u Samu-
elovim knjigama. 1 tam o je kra ljevski izdana k, David, pastir koji
se postepeno penje na kraljevski presto. I on će kćerku kralja (Sa-
ula) dobiti za ženu i kralj će nastojati da ga ukloni; ali David se
uvek nanovo na čudesan način spasava iz najvećih opasnosti. I
on uspe da umakne pretvarajući se da je lud. — Biblijski karakter
celog tog kruga saga naglašava i Jiriček: on u prići o smrti Sija-
vaksa nalazi crte iz Spasiteljevog stradanja.
42 Im e Co hak je ok rn jen i ob lik izvorn o zend ske oznake Ashi

dahaka (Azis. dahaka), opaka zmija; vid. i R. Roth, Die Sage
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka von
52/119
Eeridun in Indien und lrart. U: Zeitschr. der Deutsch. morgenl.
snoj ruci nosi buzdovan sa glavom bika, i taj mladić

mu pristupi i obori ga buzdovanom na zemlju. Tu
mači snova objašnjavaju kralju da je mladi junak koji
će g a zbaciti sa p r estola F er id un, izd anak p lem ena
Džemšida. Cohak odmah počinje da traga za njim.
F e rid u n j e s in A b t i n a , j e d n o g u n u k a D ž e m š i d a . N j e 
gov otac se krije od tiranina, ali će ga ipak uhvatiti i
ubiti. Njeg a, p ak , još neod r aslog d ečak a spasiće njego-
v a m a j k a F i r a n e k , p o š to će s n jim e p o b e ć i i p r e d a ti g a
čuvaru jedne udaljene šume. Tamo će ga dojiti krava
P u r m a j a ; tr i g od ine ostaje tu, a ond a g a njeg ov a m aj

k a, p ošto sm atr a d a tu v iše nije sig ur an, od v od i na
brdo Alburs kod jednog pustinjaka. Ubrzo potom
Cohak dolazi u šumu i ubija čuvara i Purmaju. Kada
je F e r id u n n a p u n io šes n a e st g o d in a , sp u stio se sa A l-
bursa i saznao od majke za svoje poreklo, te se za
k leo d a će osv etiti sm r t sv og a oca i sv oje hr an iteljk e.
Na pohodu protiv Cohaka pratila su ga njegova dva
starija brata Purmaje i Kajanuš. Buzdovanom koji je
sebi iskovao i za uspomenu na kravu ukrasio glavom
bik a on će ond a, k ak o je to san najav io, ubiti C ohak a.
ROMUL
Prvobitnu verziju priče o Romulu i Remu najsta

rijeg rimskog analiste Fabijusa Piktora donosi Mom-
zen53 i ona izgleda ovako: S a d a š n j i g o s p o d a r A l b e ,
5J T h . M o m m s e n , D i e e c h t e u n d fa l sc h e A c c a L a u r e n tia . U :
V e st g a b en f i i r Н о т е у е г , Be rl i n , 1871, s . 93 i d.: n adal j e Ro m i s c h e
53
kralj Amulije, naredio je da se blizanci koje je Silvija,

kćerka ranijeg kralja Numitora, izrodila sa bogom Mar
som, bace u reku. Kraljeve sluge uzeli su decu i odne-
li su ih od Albe sve do Tibra na uzvišenje Palatin; ali
kada su sa videli
naređenje, ovoga su
hteli
dada
susevode
spuste do reke
nabujale da ne
i da ispune
mo
gu da dođu do korita reke. Tako su onda kotaricu sa
dečacima ostavili kraj obale. Ova je neko vreme plu
tala na talasima, ali su se vode ubrzo povukle i kota-
rica je udarila o jednu stenu i prevrnula se; deca su se
našla u blatu i glasno zaplakala. To je čula jedna vu
čica, koja se upravo bila okotila, pa su joj vimena bila
puna mleka, i ona je prišla dečacima i podojila ih;
dok su oni sisali ona ih je oblizivala i očistila svojim
jezikom. Njih je nadletao jedan detlić; on je čuvao
decu i takođe im donosio hranu. Otac je bdio nad
svojim sinovima; jer vuk i detlić su svete životinje
oca Marsa. To je video jedan od kraljevih pastira, ko
ji je terao svinje na ledinu sa koje se bila povukla vo
da; on se začudio i pozvao svoje drugove da i oni vi
de kako se vučica materinski brine o deci i kako se
deca prema njoj odnose kao prema majci. Oni nadi-
goše veliku dreku ne bi li oterali životinju. Ali vučica
nije bila strašljiva; ostavila je decu, ali ne iz straha;
polagano i ne mareći za pastire, nestala je u čestaru
šume. Pastiri su pak pokupili dečake i odneli ih glav-
Forschungen, Berlin, 1879, II, s. 1 i d. Momzen konstruiše izgu

bljenu priču Fabijusa po sačuvanim izveštajima Dionisija i Plu-
tarha.
54
nom nadzorniku kraljevih svinjara, Faustulu, jer su

mislili da bogovi ne žele da deca stradaju. Ali Faustu-
lova žena je upravo d on ela m rtvoro đen če na svet i bi
la je tužna. T ada joj je m už pr ed ao blizance i ona ih
je nahranila, p a su ih podigli ka o svoju decu i dali im
imena Romul i Rem. Kada je bio osnovan Rim, kralj
Romul je sebi podigao kuću nedaleko od mesta na
kojem je stajala kotarica. jazbina pak u kojoj je bila
nestala vučica zove se otada Vučja jazbina, Lupercal;
tamo je kasnije postavljen gvozdeni kip vučice sa bli
zancim a,54 a vu čicu, Lu pi, R im ljan i su poštovali kao
kakvo božanstvo.
Kasnije je saga o Romulu doživela vise prerada,
izmena, proširenja i tumačenja;55 najpoznatija je u
verziji koju donosi Livije (1, 3 i d.); tamo saznajemo
ponešto o preistoriji i potonjoj sudbini blizanaca.
Kralj Proka ostavlja u naslede kraljevsko dosto
janstv o svom p rv o ro đ en o m sin u N um itoru . M eđu
tim, njegov mlađi brat Amulije će ga zbaciti s prestola
i sam će postati kralj. Kako neki potomak iz Numito-
rove porodice ne bi mogao da se pojavi u ulozi osvet
nika, on ubija muškog potomka svoga brata; kćerku
Rea Silviju, pak , lišiće nade u potomstvo na taj način
što će joj, p o d izgovorom da jo j time ukazuje veliku

čast, odrediti da bude vestalka. Ali vestalka je silova
54 Z a kap itolsku vu čicu se sm atra da je prastaro delo etru

skih umetnika, koje je po Liviju (X, 23) tamo postavljeno 296.
pre Hrista.
55 Sav taj materijal objedinjen je u knjizi Schvvegler, Rom
sche Geschichte, l, s. 384 i d.
na i kada je donela blizance na svet, navela je, bilo iz

uverenja, bilo što je smatrala da je časnije da neki bog
bude Potom
dece. krivac sledi
za sve, Marsa
priča kao kako
o tome oca svoje vanbračne
su deca bačena
u Tibar: košara sa dečacima ostavljena je, budući da
je vodostaj bio nizak, na suvom i onda je naišla vuči
ca koja je čula plač dece, te ih je podojila. Dečake je
onda našao kraljev glavni pastir, koji se navodno zvao
Faustulus, pa ih je odneo svojoj ženi Larenciji da ih
ona podigne. Neki smatraju da su Larenciju, jer je
ona deci ponudila svoje dojke, pastiri nazvali „Lupa”
(vučica), te da je tako nastala ova neobična saga.
Stasali u naočite mladiće, Romul i Rem su štitili
stada od divljih životinja i razbojnika. Jednom su Re-
ma uhvatili razbojnici i optužili ga da je pokrao Nu-
mitorovo stado. Numitora, pak, kome su ga doveli da
ga kazni, duboko se dojmila njegova mladost i kada
je čuo za bra ću-b lizance, počeo je da naslućuje da su
njih dvojica njegovi odbačeni unuci. Pri tome su ga
crte njihovih lica posebno podsetile na lice njegove
kćeri, a onda je prispeo Faustulus sa Romulom i od

pastira je saznao poreklo dećaka. Sada obe strane po
činju sa pripremama za obračun: mladići se pripre
maju za osvetu, a Numitor da polaže pravo na ukra
deni mu presto. Posle ubistva Amulija Numitor po
novo dolazi na vlast, a mladići odlučuju da na mestu
gde su bili ostavljeni i potom odrasli osnuju grad.
56/119
Kod pitanja ko od braće-blizanaca treba da vlada no
ogorčene svađe. Rem je, kako saga pripoveda, da bi

se narugao svom bratu, preskočio novi bedem, na Šta
ga je razgnevljeni Romul ubio. Tako se Romul sam
domogao vlasti i grad je po njemu nazvan Rom
(Rim).
Rimskoj sagi o Romulu i Remu veoma je slična
grčka saga o braći-blizancima Amfionu i Zetu, koji
su prvo utemeljili Tebu sa sedam kapija, pri čemu je
Am fion ogrom ne kam e ne blokove koje je Z e t dono
sio iz brda uz svoju svirku sklopio u kasnije čuvene
zidine. Smatralo se da su Amfion i Zet deca Zevsa i
Antiope, kćerke kralja Nikteja. Bekstvom se spasila
od očeve kazne, koji je presvisnuo od bola; umirući,
zakleo je svog brata i prestolonaslednika Likosa da
kazni Antiopu zbog nje nog pre stupa. Ona se u m e 
đuvremenu udala za Epopeja, kralja Sikijona, koga je
Likos onda ubio. Antiopu je vezanu odveo. Na Kite-
ronu je rodila blizance i tamo ih je ostavila. Jedan pa
stir je podigao dečake i nazvao ih Amfion i Zet. K a 
snije je Antiopa uspela da pobegne iz pritvora u ko
je m su je d ržali L ik i nje g ova supruga D irk a; n a K ite-
ronu će slučajno potražiti utočište kod u međuvre
menu odrasle braće-blizanaca. Pastir odaje mladićima
da je Antiopa njihova majka. Oni posle toga na surov
način ubijaju Dirku i lišavaju Lika vlasti.

S a o s t a l i m m n o g o b r o j n i m sagama o blizancima 56
ovde ne m ože m o pobliže da se pozabavim o; one m o-
56 O raš iren osti ove vrste saga vid. loh . H . Bec ker, Die Zvvil
lingssage als Schliissel zur Deutung urzeitlicher Uberlieferung, Leip-
57
žda predstavljaju pre jednu vrstu kompilacije mita o

rođenju sa prastarim i veoma raširenim kompleksom
mitova, naime mitom o neprijateljskoj braći, čije is
crpno razmatranje mora da bude obavljeno u jed
nom drugom sklopu. Pravo na odvajanje ovog dela
mitologije od naše teme daje nam izgleda pozni i se
kundarni karakter tipa blizanaca u mitovima o rođe
nju. Za sagu o Romulu Momzen57 je dosta uverljivo
pokazao da je prvobitno izveštavala samo o Romulu i
da je lik Rema naknadno i to prilično labavo uklju
čen.
HERAKLE 58
Posle gubitka svojih mnogobrojnih sinova Elek-

trion je verio svoju kćerku Alkmenu sa Amfitrionom,
sinom svoga brata Alkeja. Ali pošto je Amfitrion ne-
srećnim slučajem skrivio smrt Elektriona, on sa svo
jo m verenicom beži za Tebu. S njo m jo š nije ostvario
bračni odnos, jer je morao svečano da obeća da joj se
neće približiti sve dok ne bude osvetio njenu braću;
otuda se u Tebi priprema za osvetnički pohod. Već je
pobedio i potčinio kralja neprijateljskog naroda Pte-
relaja i sva ostrva i vraća se u Tebu, a Zevs se u liku
zig, 1891. O nekim grčkim sagama o blizancima vid. Schubert,

nav. d. s. 13.
57 Mommsen, Die Remuslegende, Hermes, 1891.
A m fitrioncč 9 približio A lkm eni, don oseći jo j kao z a

logu pobede zlatni pehar, pa je kod ljupke device, ka
ko kažu kasniji pesnici, proveo tri noći, jer je sunce u
nj egovom kreta nj u z a u s ta vio z a j ed a n d a n. ls te noći
se pobednički veseo i željan ljubavi vraća i Amfitrion.
Zatim dolazi vreme kada plod božanskog i ljudskog
zagrljaja96 0 treba da dođe na svet i Zevs najavljuje bo
g o v im a s v o ga s in a k a o b u d u ć e g n a j m o ć n i je g v l ad a ra .
M e đ u t im , n je g o v a l ju b o m o r n a s u p ru g a Н е г а u sp ela
je d a ga p riv o li n a k o b n u z ak letv u d a će p rv i u n u k
Perseja koji se bude rodio biti vladar nad svim osta
lim potomcima Perseja. Нега na to pohita u Mikenu
da porodi ženu Stenela koja je nosila sedmomeseč-
nog Eristeja, pa otežava porođaj Alkmene svakoja
kim opakim čarolijama, baš kao kod rođenja boga
svetlosti Apolona. Alkmena je donela na svet Hera-
kla i I fikla ,61 k o j i s p rv im n e m ož e d a se p on es e ni
S9 Isto pretvaranje božanskog ljubavnika u lik ljudskog

imamo i u priči o rođenju egipatske kraljice Hačepset (oko 1300.
g. pre Hrista), koja misli da je bog Amun u liku njenog oca Tut-
mozesa Prvog obljubio njenu majku. Vid. Budge, A History oj
Egypt IV, Books on Egypt and Chaldea, vol. XII, s. 21 i d.
60 Slično mešanje božanskog i ljudskog očinstva sadrži
rođenju Tezeja , čiju su majku Altru, koja je bila Posejdonova Iju
bavnica, jedne noći obljubili taj bog i opijeni bezdetni kralj Atine
Agej. Dečak je onda tajno podignut, ne znajući ko mu je otac. —
Vid. Roscher, Lexikon.
61 Od Zevsa je Alkmena rodila Herakla, od Amfitrion
kla; po Apolodoru su oni bili braća-blizanci, dakle rodili su se
isto vreme... Po nekim drugim lfikle je začet i rođen jednu n
kasnije, dakle posle Herakla. Neodređeni karakter brata blizan
po hrabrosti ni po snazi. Tako je Kristej postao kralj

Mikene u zemlji Argiviji, u skladu sa Zevsovom Za
kletvom, a kasnije rođeni Herakle bio mu je pot
činjen.
Po jednoj starijoj priči Herakla je, kao i svu decu
Tebe, othranila jaka voda Dirke. Ali kasnije je bila
raširena jedna druga verzija: Iz straha od Herinc lju-
bomore, Alkmena je dete koje je rodila ostavila na
nekom pustom mestu, koje se u kasnija vremena zva-
lo Heraklovo polje. U to vreme je tamo došla Atina
sa Herom. Sa divljenjem je posmatrala lepo dete i
nagovorila Heru da mu ponudi svoju dojku. Ali de
čak je mnogo jače sisao dojku nego što bi se to oče-
kivalo u njegovom uzrastu; Heru je to zabolelo i ba
čila je dete na zemlju. Atina ga je onda odnela u
obližnji grad i predala ga kraljici Alkmeni, za Čije
materinstvo nije znala, pa ju je zamolila, smatrajući
da se radi o nahoćetu, da ga iz milosrđa podigne. S
pravom se čudimo neobičnom slučaju. Rođena majka
pušta da dete propadne, zaboravljajući na dužnost
prirodne ljubavi, a maćeha, koja prema detetu gaji
mržnju, spasava, a da to ne zna, svog neprijatelja.
Herakle je samo nekoliko puta potegao na Herinoj
dojci, ali onih nekoliko kapi božanskog mleka bilo je
dovoljno da stekne besmrtnost. Neće uspeti ni poku
šaj Here da dete koje spava u kolevci ubije pomoću
i njegova labava povezanost sa ćelom sagom pada i ovde u oči. I

tu se po svoj prilici radi o naknadnom dodatku.
00
dve zmije: dete se probudilo i stiskom svojih ruku

zadavilo je životinje. Kao dećak, Herakle je, razgne-
vljen zbog nepravedne kazne, ubio svog učitelja Lina
i Amfitrion, koji se plaši div lja ćnosti m lad ića, šalje ga
svojim pastirim a u brda, gde je, p o jed n im a, p otpun o
odrastao , kao Amfion i Zet, Kir i Romul. Tu živi ba
veći se lovom i uživajući u slobodnoj prirodi.
ISUS
Jevanđelje po Luki (1 , 26 do 35) prip oveda o na

javi rođenja Isusa:
„А u Šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavri
lo u grad Galilejski po imenu Nazaret, djevojci zaru-
čenoj za muza po imenu Josifa, iz doma Davidova; i
djevojci bješe ime Marija. I ušavši k njoj anđeo reče:
Raduj se blagodatna'. Gospod je s tobom, blagoslove-
na si ti među ženama'. A ona vidjevši ga uplaši se od
riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I
reće joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla blago
dat u Boga! I evo zaćeteš i rodićeš sina, i nadjenućeš
mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Svevi-
šnjega, i d ać e m u G ospod Bog prijesto D avida oca nje-
gov a. I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i
carstvu njegovu neće biti kraja. A Marija reće anđelu:
K ak o će mi to biti ka d ja ne znam za muža? I odgo
varajući anđeo reće joj: Duh sveti doći će na tebe, i

61
sila Svevišnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi

biće sveto i nazvaće se Sin Božiji .”
Ovaj izveštaj dopunjuje /evanđelje po Mateju62
(1, 18 do 25) pričom o rođenju i detinjstvu Isusa:
„А rođenje Isusovo ovako bi: Kad je mati njegova
Marija bila obručena Josifu, a pre nego što se bjehu
sastali nađe se da je zatrudnila od Duha Svetoga. A
Josif muž njezin, budući pravedan, i ne hoteći je jav
no izobličiti, namisli je tajno otpustiti. No kad on ta
ko pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji go
voreći: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije že

ne svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Sve
toga. Pa će roditi sina i nadjeni mu ime Isus; jer će
on spasti narod svoj od grijeha njihovih. A sve se
ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko
proroka koji govori: Eto, djevojka će začeti, i rodice
sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S na
ma Bog. Ustavši Josif od sna učini kako mu zapovje
di anđeo Gospodnji i uze ženu svoju. I ne znadijaše
za nju dok ne rodi sina svojega prvenca i nadjenu mu
ime Isus.”
62 Da bismo i form alno pokazali puni identitet priče o ro

nju i detinjstvu Isusa sa ostalim mitovima o junacima, neka nam
bude dozvoljeno da odgovarajuće odeljke iz raznih verzija jevan-
delja preuredimo bez obzira na tradicionalnu povezanost i izvor
nost pojedinih delova. O starini, poreklu i autentičnosti tih delo-
va kratak i jasan pregled daje Wilh. Soltau, Die Geburtsgeschichte
lesu Christi, Leipzig, 1902. O pojedinim jevanđeljima vid. Usener,
Ceburt und Kindheit Christi, 1903.
62
O v d e ć e m o u k l o p i t i o p š i r a n o p i s r o đ e n j a Isusa u.
Jev a n đ elja p o L u la (2 , 4 d o 2 0 ):
„ А ta d a p ođ e i ]os if iz G a lilej e iz gra d a N a z a reta
u Ju d e ju u g r a d D a v i d o v k o j i se z o v e V i tl e je m , je r o n
bijaše iz doma i plemena Davidova. Da se zapiše s
Marijom, zaručenom za njega ženom, koja bješe trud
n a . I k a d t a m o b i ja h u , is p u n iš e s e d a n i d a o n a r od i. I
r o d i s in a s v o j e g a P r v e n c a , i p o v i g a , i p o l o ž i g a u j a -
sle; je r i m n e b i j a š e m je s t a u g o s t io n i c i. 63 I b i ja h u p a 
s tir i u o n o m e k r a j u b o r a v e ć i u p o l ju i č u v a ju ć i s tra ž u
n o ć u k o d s ta d a s v o je g a . I g le , a n đ e o G o s p o d n j i sta de
među njih, i slava Gospodnja obasja ih; i ispuniše se
s t r a h o m v e l ik i m . I r e č e i m a n đ e o : N e b o jt e se , je r
v a m , e v o , ja v l ja m r a d o s t v e lik u k o ja ć e b it i s ve m u
narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos
G o s p o d , u g r a d u D a v i d o v u . 1 o v o v a m j e z n ak : n a ći
ćete dijete povijeno gdje leži u jaslama. I ujedanput s

a n đ e l o m s e p o ja v i m n o š t v o v o js k e n e b e s k e , k o j i h va -
ljahu Boga govoreći: Slava na visini Bogu i na zemlji
m i r , m e đ u l ju d i m a d o b r a v o lja . A k ad a an đ e li o tid o
še od njih na nebo, ljudi pastiri rekoše jedan drugo
m e : H a j d e m o , d a k le , d o V i tl e je m a , d a v id i m o to št
s e d o g o d i lo , š t o n a m o b ja v i G o s p o d . 64 I d o đ o š e b r z o
63 O r o đ e n j u I su s a u jednoj špilji i o p r e m i m e s ta r o đ e n j a
tipičnim životinjama ( v o i m a g a r a c ) v id . Je r e m i a s , Babylonisch
im Neuen Testament, L e i p z i g , 1 9 0 5 , s . 5 6 i P r e u s c h e n , / e s u G
burt in der Hohle, Z e i t s c h r i f t f. d . n e u t e s t . W i s s . 1 9 0 2 , s. 5 5 9
64 P o n o v i ji m i st ra ž i v a n ji m a p o v e s t o r o đ e n j u H n s t a im
velike sličnosti sa preko 5000 godina starom egipatskom kralje
i nađože Mariju i losifa i d.jcte gdje leži u jaslama A i

kad vidješe, objaviSe sve šio im je karano r.a t<, dijete. !
I svi koji čuše điviše se tome što im kazaše pastiri. A ~
Marija čuvaše sve riječi i slagaše ih u srcu svojemu, i
vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što ćušc
i vidješe kao što im bi kazano.”
Nastavljamo izveštaj po Mateju sa drugom gla-
vom:
„А kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u
dane Iroda
rusalim cara, gle,
i rekoše: Gdjedodoše
je carmudraci
judejski od
što Istoka u je
se rodi? Jer
vidjesmo njegovu zvjezdu na Istoku i dodosmo da
mu se poklonimo. Kad to ču car Irod, uplaši se, i sav
Jerusalim s njim. I sabravši sve prvosveštenike i knji
ievnike narodne, pitaše ih gdje će se ilristos roditi. A
oni rekoše: U Vitlejemu judejskome; jer je tako pro-

rok napisao: 1 ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po ćem
nijesi najmanji medu kneževima ludinim; jer će iz te
bc izaći vod koji će napasati narod moj Izrailja. Onda
lrod tajno dozvavši mudrace saznade od njih kad se
pojavila zvijezda. I poslavši ih u Vitlejem reče: Idite i
raspitajte
im, da i jadobro za da
dođem dijete
mu pa kada ga nađete,
se poklonim. javite
A oni, saslu-
šavši cara. pođoše; i gle, zvijezda, koju su vidjeli na
skorn Migom o rođenju Amenopisa III I tamo postoji bosansko

oliećanje da ie kraljica rodit. sina. o tome kako ju je oplodio nc
U ski ognjem dah. o bolanskun kravama koje hrane novorođen
r. o pr.klon^n, u kraljeva , d. v,d kod A Malvert, W m en i c h a f l
und Urhjfum. a i
i rankiurt. IV0 4 . 4V d
64
Istoku, idaše pred njima dok ne dode i stade odozgo

gdje bješe dijete. A kad vidješe zvijezdu, obradovaše
se veoma velikom radosti. I ušavši u kuću vidješe di
je te sa M arijo m m aterom njegovom , i pad oše i po-
kloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje prinesoše
mu dare: zlato, tam jan i izm irnu . 1 primivši usnu za
povijest da se ne vra ćaju I rodu, d rugim putem otido -
šc u zemlju svoju. A kad oni otidoše, a to anđeo Go-'1
spod nji ja v i se fosifu u snu i reče: Ustani, uzm i dijete i
mater njegovu pa bježi u Egipat, i budi onamo dok ti
ne kažem; je r će Irod tražiti d ijete d a ga pogubi. I on •
ustavši uze dijete i mater njegovu noću i otide u Egi
pat. 1 bi tam o do sm rti Irodov e: da se ispuni što je-^
Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Egipta
dozvah sina svojega. Tada Irod, vidjev da su ga mu
draci prevarili, razgnjevi se vrlo i posla te pogubi svu
djecu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dvi
je go d in e i niže, po v rem enu koje je d obro doznao
od mudraca. A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Go
spodnji javi se u snu Josifu u Egiptu. I reče: Ustani i
uzmi dijete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu;
je r su iz um rli k o ji su tražili dušu djeteta. A on ustav
ši, uze dijete i mater njegovu, i dode u zemlju Izrai
ljevu. Ali čuvši da Arhelaj caruje u judeji mjesto Iro-
da, oca svojega, poboja se onamo ići, nego, primivši
u snu zapovijest, otide u krajeve Galilejske. I došavši
nastani se u gradu zvanom Nazaret da se ispuni što
su rekli proroci da će se Nazarećanin nazvati.”
65
S l i č n e l e g e n d e o r ođ e n j u k a o ov a o I su su p ost oj e
i o d r u g i m „ u t e m e l j i v a č i m a r e l i g i j a ” . T a k o i o Zoroa-
stru , koji je navodno živeo oko 1000. g. pre Hrista.
D u g d a , n j e g ov a m a j k a , s a n j a la j e u š e st om m esecu
t r u d n o ć e d a se z l i i d ob r i d u si sv a đ a j u ok o e m b r i o-
na Zoroastrovog: neko čudovište iščupalo je budućeg
Z or oa st ra iz m a j č i n e u t r ob e ; a l i je d a n b og sv etlosti
sa v l a d a v a č u d ov i št e sv oj i m sv e t l osn i m r og om , v r a ć a
embrion u majčinu utrobu, tako da je ova ponovo
b i l a t r u d n a . K a d a se p r ob u d i l a , b r z o j e p oh i t a l a d o
je d n o g m u d ro g tu m a ča s n o v a , a li jo j o n ču d e sn i san
p r ot u m a č i t e k p osl e t r i d a n a : d e t e k o j e n o s i u s e b i b i 
ć e l i č n o s t o d v e l i k o g z n a č a j a ; tam n i o b lak i svetlosni
breg znače da će ona i njen sin morati da otrpe mno-
ge nevolje od tirana i sličnih zlotvora, ali da će na
kraju izdržati sve te nevolje i izaći kao pobednici.
D u g dsavood
d ilo m em amhu žod
u l aPzoiu kr uu sćhi aik pi sp
i . rČ
i čiam svsee št
rood io
se, ddog o-
eč ak
se o d m a h s m e ja o ; to je b i lo p r v o č u d o k o ji m je na
sebe privukao pažnju. Č a r o b n j a c i s u r o đ e n j e d e t e t a
saopštili tamošnjem knezu i ujedno najavili da od nje
ga p reti v elika o p a sn o s t , p a se ov a j sm e st a u p u t i o u
dom Pourushakpe s namerom da usmrti dete. Među-
tim , k ad a j e p ot e g a o n o ž , n j e m u se u k oč i la r u k a , pa
je m orao da se p o v u če n e o b a v lje n a p o sla . T o je bilo
drugo čudo. Ubrzo potom zli dusi će od majke ukra-
sti dete i od neti ga u p u stin ju d a ga ta m o u m or e; ali
D u gd a n a la zi n e p o v r e đ e n o d e t e k a k o m i r n o sp ava.
T o j e t r e ć e č u d o. Z a t i m j e p o n a l og u k n e z a Z or oa st r a
66
na jednom uskom putu trebalo da zgazi stado volo

va.65 Ali najveće među govedima uzelo ga je među
svoje noge i na taj način sprečilo da mu se nešto do
godi. To je četvrto čudo. Peto je samo ponavljanje
prethodnog. Ono
treba da urade što Ali
konji. su goveda odbila
opet jedan konj da
štitiučine, to
dete od
kopita ostalih konja. Onda je Duransarun u jednoj
vučjoj jazbini za vreme odsustva vučice pobio mla
dunče i na njihovo mesto položio Zoroastra. Ali je
dan bog je podivljalim vukovima svezao ždrelo tako
da nisu mogli da povrede dete. Uto su se pojavile
dve nebeske krave koje su podojile dete. To je bilo
šesto čudo koje je Zoroastra održalo u životu.
Srodne crte mogu se naći i kod B u d e, koji je ži-'
veo u 6. veku pre Hrista. Na primer. duga neplod
nost roditelja, san, rođenje deteta pod vedrim ne
bom, smrt majke i njena zamena pomajkom, dojava
oblasnom knezu o njegovom rođenju-, kasnije gubitak

deča ka u h ram u (kao ko d Isusa, vid. J evanđelje po
Luki 2, 40 — 52).
65 Sasvim slične crte nalaze se i u Justinovoj keltskoj sagi o

Habisu, koga kao vanbračnog sina jedne kraljevske kćeri na sve
moguće načine proganja kraljevski deda Gargoris, ali ovaj svaki
put na srećan način izbegne opasnost, da bi ga na kraju deda pri
hvatio i došao do kraljevske vlasti. Kao i u legendi o Zaratustri,
tako i ovde postoji ceo niz metoda proganjanja: najpre će biti
ostavljen na nekom pustom mestu, gde će ga hraniti divlje životi
nje, onda umalo da ga na jednom uskom mestu zgazi krdo volo
va, zatim je bačen izgladnelim životinjama, ali ga one podoje i na
kraju će biti bačen u more, ali će ga ono izbaciti na obalu, gde će
ga košuta podojiti, pa će pored nje i odrasti.
67
ZIGFRID
Saga o Tidreku, koju je oko 125. godine po usme

nim predanjima i starim pesmama zapisao jedan Islan-
đanin, sadrži i priču o rođenju i mladosti Zigfrida:66
Kralj Zigmund od Tarlungije, koji se vraća sa jednog
vojnog pohoda, odluči da kazni svoju suprugu Sisibu,
kćerku kralja Nidunga od Hispamnije, pošto ju je
odbijeni udvarač grof Hartvin optužio za nedopustivi
odnos sa jednim slugom. Međutim, kraljevi savetnici
smatraju da treba da je pogubi nego da je
kralj
osakati, pa grof ne
Hartvin dobija zadatak da je odvede
u šumu i odseče joj jezik, koji onda treba da podnesu
i pokažu kralju kao dokaz da su izvršili naloženi im
zadatak. Njegov pratilac, grof Herman, odbija da se
izvrši to surovo naređenje i predlaže da se kralju od
nese jezik jednog psa. Dok se njih dvojica žestoko
prepiru, Sisiba se porodi i donese izuzetno lepog deča-
ka na svet; „ona je iz svoje torbe izvukla staklenu po
sudu i pošto j e pov ila dete, po lož ila g a j e u tu posudu,
koju je onda pažljivo poklopila i potom stavila po
red sebe.” Boreći se sa grofom Hermanom, grof Har-
tvin je pao i nogom udario u staklenu posudu koja se

skotrljala niz breg i pala u reku. Kada je kraljica to
videla, pala je u nesvest i ubrzo je izdahnula. Herman
je potom pošao kući i sve je ispričao kralju, koji ga je
66 Vid. August Rassman n, Die deutsche Heldensage und i

Heimat, Hannover, 1857. 58, Bd. II, s. 7 i d.; o izvorima vid. Jiri-
czek, Die deutsche Heldensage i delo Die Nibelungen. Kiirschners
deutsche Nationalliteratur.
onda proterao iz carstva. „Staklena posuda je plutala

niz reku do mora i to nije baš dugo potrajalo, a uz to
je upravo počela oseka. Posuda je udarila o jednu
stenu na mestu koje je bilo suvo, tu se razbila, pa je
dečak zaplakao” To je čula jedna košuta koja ga je

ponela u svoj log, gde ga je podojila zajedno sa svojim
mladuncima. Pošto je dete provelo dvanaest meseci
pod zaštitom košute, toliko je ojačalo i poraslo kao
da ima četiri godine, leđnom je lutalo po šumi u ko
jo j je pre biv ao vesti kovač Mimir, koji je već devet go-
dina Uveo u bezdetnom braku. On je ugledao dečaka
koga je brižno sledila košuta, p a je odlučio da ga po-
digne kao svog rođenog sina. Dao mu je ime Zigjtrid.
U Mimirovom domu Zigfrid je brzo stasao u sna
žnog i visokog mladića; ali kako je bio neobuzdane
naravi, to je Mimir odlučio da ga se oslobodi. Poslao
ga je u šumu, gde je po dogovoru trebalo da ga ubije
Mimirov brat, zmaj Regin. Ali Zigfrid ubije zmaja, a
uz to i Mimira. Onda se uputi Brunhildi, koja će mu
reći ko su mu roditelji.
Priči o mladosti Zigfrida slična je saga o rođenju
i mladosti Volfditriha.67 1 njegovu majku optužuje
odbijeni vazal kod kralja (Hugditrih od Konstantino-
polja), koji se vraća kući, za neverstvo i nedopustiv
ljubavni odnos sa drugim.68 Kralj predaje dete svom
67 Vid. Deutsches Heldenbuch, 111, Berlin, 1871, gde se može
naći i druga verzija sage o Volfditrihu.
6a Motiv klevetanja gospodarice od strane jednog odbijenog
udvarača u vezi sa uklanjanjem i dojenjem životinje (košute) čini
69
vemom Berhtungu da ga ubije, ali ga ovaj ostavlja

kraj vode u j e d n o j š u m i u n a d i d a ć e s a m o u p a s t i u
vo d u i ta k o s t r a d a t i. M e đ u tim , d e te o s ta je n e p o v re -
đ en o, a ni divlje životinje ( l a v o v i , m e d v e d i , v u k o v i) ,
k o ji n a v e č e d o l a z e n a v o d u , n e ć e g a p o v r e d iti. Z ač u 
đ e n o n im š t o j e v i d e o , B e r h t u n g o d l u č i d a s p a s i d ete ;
on ga predaje jednom čuvaru šume, koji će ga podići

zajedno sa svojom ženom, i d a ć e m u i m e V o l f d i t r i h .
(Isti naglašeni motiv životinje upotrebljen je i u
sagi o Šalu, indijskom vučjem detetu.69)
LOENGRIN
Iz veoma raširene i na drevnom keltskom preda-

nju zasnovane grupe saga o Riteru s labudom (staro-
franc. chevalier au eigne) saopštićemo ovde verziju koja
je postala poznata zahvaljujući Vagnerovoj dramati
zaciji te građe: sagu o Loengrinu, Riteru sa labudom,
koja je obrađena i u srednjevisokonemačkoj junačkoj
pesmi, a braća Grim su je u svojim „Nemačkim saga
ma” objavila pod naslovom Loengrin od Brabanta.
jezgro priče o Genovevi i njenom sinu Šmercenrajhu, koju su
braća Grim objavili u svojim „Nemačkim sagama” ( Deutsche Sa-
gen, Berlin, 1881). I tu se neverni klevetnik zalaže za to da grofica
sa svojim detetom bude udavljena u vodi. O ćelom kompleksu
vid. J. Zacher, Die Historie von der Pfalzgrafin Genovefa, Konig-
sberg, 1860. i B. Seuffert, Die Legende von der Pfalzgrafin Geno
vefa, VViirzburg, 1877.
69 Vid. Jiilg, Mongolische Marchen, Innsbruck, 1868.
70
Vojvoda od Brabanta i Limburga umro je bez

muškog potomstva, tako da je iza njega ostala samo
mlada kćerka Elsa ili Elsam; nju je na samrtničkoj
postelji preporučio jednom od svojih vazala, Fridrihu
od Telramunda. Fridrih, jedan hrabri junak, zatražio
je u svojoj bahatosti i osionosti ruku i zem lju mlade
vojvotkinje, pozivajući se na to da mu je obećala
brak. Međutim, ona nikako nije želela da udovolji
njegovom zahtevu, pa se Fridrih potužio caru Hajnri-
hu Fogleru (Ptičaru), koji je onda presudio: naime,
da na megdanu mora da je zastupa jedan junak. Ka
ko se takav
pomolila Bogujunak nije mogao
za pomoć. Uto je naći, vojvotkinja
u dalekom se
Montsal-
vašu kod Grala zazvonilo zvono kao znak da je neko
u velikoj nevolji i da traži pomoć. Gral odmah odluči
da Parsifalovog sina Loengrina pošalje da izvidi o če
mu se radi. Taman kada je hteo da uzjaše svog konja,
Loengrin ugleda jednog labuda da dolazi rekom i iza
sebe vuče jedn u brodicu. Čim ga je Loengrin ugledao,
povikao je: „Vratite konja u staju; ja ću poći s ovom
pticom da me odveze kuda treba.” Uzdajući se u Bo
ga, nije poneo nikakvu hranu na brodicu; pošto su
pet dana plovili morem, labud zabije kljun u vodu i
izvuče jednu ribu, od koje je polovinu sam pojeo, a
drugu polovinu je dao knezu. Tako je Riter od labu
da nahranjen.
U međuvremenu je Elsa pozvala svoje kneževe i
vazale da dođu na sastanak u Antverpen. Upravo na
dan skupa ugledali su kako Šeldom dolazi jedan la-
7t
bud koji iza sebe vuče brodicu, u kojoj je spavao Lo-
engrin ispruživši se na svom štitu. Labud je ubrzo
pristao uz obalu i knez je veselo pozdravljen. Samo
što su sa brodice izneli njegov kalpak, štit i mač, la
bu d j e krenuo natrag. Loengrin je sada saznao kakva
je nepravda učinjena vojvotkinji i rado je pristao da
bude njen megdandžija. Elsa je na to pozvala sve
svoje rođake i podanike; u Majncu je uređeno borili
šte na kojem su Loengrin i Fridrih u prisustvu cara
trebali da podele megdan. Junak od Grala je pobedio
Fridriha; ovaj je priznao da je slagao vojvotkinju i
osuđen je da bude pogubljen sekirom. Elsa je pripala
Loengrinu, jer su se oni već odavno voleli. Ali, oba
vezao ju je da izbegava svako pitanje o njegovom po-
reklu i odakle je došao, jer će inač e istog trenutka
morati da je napusti, tako da ga više nikada neće vi-
deti.
Neko vreme supružnici su srećno živeli i Loen
grin je mudro i moćno vladao zemljom. I caru je či
nio velike usluge na pohodima protiv Huna i pagana.
Ali jednom se dogodilo da je ukrstivši koplja sa voj
vodom od Kleva ovoga tako oborio da je slomio ru
ku. Na to je vojvotkinja od Kleva sa očevidnom zavi-
šću glasno rekla među prisutnim ženama: „Moguće
je da je Loengrin
hrišćanske hrabar
vere; šteta junak,
samo a reklonije
što izgleda bi plemeni
se da je
tog roda; jer niko ne zna odakle je došao i ko j e on
zapravo.” Te reći su duboko pogodile vojvotkinju od
Brabanta, pa je pocrvenela i pobledela istovremeno.
72
Noću u postelji, kada ju je suprug držao u naručju,

plakala je, a on ju je upitao: „Šta ti je, Elsa moja?”
Ona je odgovorila: „Vojvotkinja od Kleva me je jako
zabrinula i zbog toga toliko uzdišem.” Ali Loengrin
je ćutao i više je ništa nije pitao. Druga noć je prošla
isto tako. Ali treće noći Elsa više nije mogla da se uz
drži, pa je rekla: „Gospodaru, ne ljutite se! Rado bih
znala, zbog naše dece, od kojeg ste roda, jer moje srce
mi govori da ste plemenitog roda.” Kada je svanuo
dan, Loengrin je otvoreno rekao odakle potiče: da je
Parsifal. Na
ovamo njegov
to jeotac i dadagasejedovede
tražio bog od njihovo
Grala poslao
dvoje
dece koje mu je vojvotkinja rodila, poljubio ih, rekao
im da rog i mač koje će im ostaviti dobro čuvaju i
onda se oprostio rečima: „Sada moram na put!”. Voj
votkinji je ostavio prsten koji mu je podarila njegova
majka. Uto je brzo doplovio njegov prijatelj labud sa
brodicom iza sebe; knez se ukrcao, otplovio je preko
mora i vratio se u službu Grala. Elsa se obeznanjena
srušila na zemlju. Mlađeg dečaka, Loengrina, carica je
odlučila da zadrži kod sebe zbog njegovog oca i da ga
podigne
provela kao svoje dete.
u plakanju A Elsa je za
i tugovanju ostatak svog supru
voljenim života
gom koji se više nikada nije vratio.70
70 Braća Grim u svojim „Nemačkim sagama” navode još šest
verzija sage o Riteru sa labudom. U isti mitološki sklop spadaju i
neke bajke braće Grim, kao: „Šest labudova”, „Dvanaestoro bra
će” i „Sedam vrana”, sa paralelama i varijantama navedenim u III
tomu Dečjih i domaćih bajki. Dodatni materijal iz ovog kruga sa-
Ako bismo, s obzirom na činjenicu da su u mito-
vima motivi neretko ispreturani i nesređeni, završe
tak sage o Loengrinu stavili na početak, dobili bismo
uobičajeni tip saga: mali Loengrin, koji je identičan
sa svojim istoimenim ocem, plovi u čunu na moru i
jedan labud ga dovodi na kopno. Carica ga prihvata
kao svog sina i on stasava u hrabrog junaka. Oženjen
jednom devicom, on jo j zabranjuje da ga pita za nje
govo poreklo. Kada ta zabrana bude prekršena, on
mora da oda tajnu svog čudesnog porekla i svoje bo
žanske misije, posle čega ga labud u čunu ponovo
vraća kod Grala.
Druge verzije sage o Riteru s labudom sačuvale
su taj prvobitni raspored motiva, iako su pomešane
sa crtama koje potiču iz bajki. Tako u flamanskoj na
rodnoj knjizi objavljena saga o Riteru sa labudom na
samom početku govori o rođenju se dm oro dece,71
koje je Beatriks, supruga kralja Orijanta od Flandrije,
donela na svet. Matabruna, opaka majka odsutnog
ga vid. kod Leo, Beowulf i Gorres, Einleitung zum Lohengrin, Hei-

delberg, 1813.
71 Slično je i u suroj longobardskoj sagi koju Paulus Diako-
nus priča o kralju Maisiju. Jedna devojka je svoje sedmoro dece
položila u pletenu košaru i bacila, kada je naišao kralj Agelmund
i radoznalo osmotrio decu, prevrćući ih svojim kopljem. Kada je
pri tome jedno od dece zgrabilo koplje, kralj je to protumačio
kao povoljan znak i naredio da se uj dečak izvuče iz vode i pre
da jednoj dojilji da ga podoji. Pošto ga je izvukao iz vode koja s*r
na njegovom jeziku zove lama, tom su dećaku nadenuli ime L a

misno. Posle je posuo hrabar junak i nakon Agelmundove
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka smrti
74/119
kralj Longobarda.
kralja, naredi da se deca ubiju i da se umesto njih
kraljici podmetne sedam mladih pasa. Međutim, slu
ga ih neće ubiti nego će ih ostaviti na jednom pu
stom mestu, gde će ih naći pustinjak po imenu Heki-
ja i podojiće ih jed n a koza. Beatriks će biti bačena u
tamnicu. Kasnije Matabruna saznaje za spasenje dece

i ona ponovo naređuje da se ona ubiju; međutim, za
to zaduženi lovac donosi, kao potvrdu da je ispunio
zadatak, sedam srebrnih ogrlica koje su deca imala
već prilikom rođenja. Jedan od dečaka, nazvan po
svom poočimu Helijas, jedini zadržava ogrlicu i tako
će biti pošteđen sudbine svoje braće, koji će se skida
njem ogrlice pretvoriti u la budove. A onda na ponov
ni podsticaj Matabrune, koja tvrdi da poznaje psa sa
kojim je kraljica imala odnos, Beatriks treba da bude
ubijena ukoliko se ne nađe megdandžija koji bi je za
stupao. U nevolji ona se obraća Bogu za pomoć, pa
jo j on kao spasioca šalje nje n og sina Helijasa. I n je 
gova braća će pomoću ogrlica biti spasena, osim jed
nog koji više nije posedovao ogrlicu. Na to kralj Ori-
ja n t predaje vlast svom e sinu H elijasu, koji će naredi
ti da se opaka Matabruna spali. Jednog dana Helijas
ugleda svog brata, labuda, kako na ribnjaku kod zam
ka vuče jedan čun, pa pošto to shvata kao znak sa
neba, on se naoružan ukrcava u čamac. Labud ga vo
di kroz rečice i reke do mesta koje mu je bilo od Bo
ga određeno. Sada sledi, sa sagom o Loengrinu ana
logno, oslobođenje nevino optužene vojvotkinje i že
nidba njenom kćerkom Klarisom, kojoj je zabranjeno
75
da postavlja pitanje o poreklu svog supruga. U sed

moj godini njihovog braka ona ipak postavlja to pita
nje, posle čega se Helijas u labudovoj brodici ponovo
vraća kući, gde će i poslednji brat labud biti spasen.
Crte svojstvene sagi o Loengrinu, po kojima bo
žanski junak na isti tajanstveni način na koji se poja
vio ponovo nestaje, kao i prenošenje mitskih motiva
iz života starijeg istoimenog junaka na mlađeg, jedan
opšti postupak kod stvaranja mitova, mogu se naći i
uu anglo-langobardskoj sagi ,o najstarijoj

uvodu Pesme o Beovulfu Skjafu, kojanemačkoj,
se spominje
na
anglosaksonskom dijalektu sačuvanoj junačkoj pesmi.
Otac starog Beovulfa dobio je ime Skild Skefing, sin
Skjefa, po tome što je kao sasvim mali dečak, žitelji
ma zemlje potpuno nepoznat, jednog dana, nošen
morskim talasima, spavajući u jednom čunu, dospeo
do obale zemlje za koju je bio izabran da je štiti. Ži
telji ga dočekuju kao kakvo čudo, podižu ga i kasnije
ga kao od Boga poslatog biraju za svog kralja.72 Ono
što se priča o pretku kraljevske porodice, o Skafu73 ili
Skjeafu, izgleda da je u Pesmi o Beovulfu preneseno
na njegovog sina, Skjeafing Skilda, po navodu Grima*71
72 Vid. Grimm, Deutsche Mythologie, I, s. 306, III, s. 392 i H.
Leo, Beovmlf, Halle, 1839.
71 Skaf je visokonemačko Schaffing, pa Leo u vezi s tim pret
postavlja da uopšte nije imao oca Skjefa ili Schafa, nego da je on
onaj dečak kojeg su morski taiasi doneli na obalu, pa su ga na
zvali
di odsin bureta (Schaffing).
„Bienenwolf. izgleda -da Samo ime Beovulf,
je prvobitno koje Grim
bilo „Banvolf (što izvo
zna
či mladi medved), što opet podseća na sagu o „poreklu Velfa”

i Lea; naime, Skildov leš će po očevom naređenju, sa

svim kraljevskim znamenjima, biti položen na jedan
brod bez posade i gurnut u more (početak Pesme o
Beovulfu). On, dakle, nestaje na isti tajanstveni način
na koji je njegov otac prispeo na kopno. To je crta
koja se po analogiji sa sagom o Loengrinu može ob-
jasniti kao mitski id entite t oca i sina.
*
* *
Ako sada bacimo pogled na ovo šaroliko mno-

štvo različito uobličenih saga o junacima, onda nam
se ukazuje ceo niz zajedničkih crta, pa se čini da
bismo na osnovu tih tipičnih osnovnih elemenata ta-
koreći mogli da sastavimo jednu prosečnu sagu. Ta
šema bi recimo odgovarala idealnom ljudskom skele-

tu, koji nam se sa malim odstupanjima uvek nanovo
ukazuje prilikom rendgenskih snimanja iz različitih
uglova. Za individualne crte pojedinih mitova i naro-
čito za poneko naoko oštro odstupanje od šeme pu-
no objašnjenje daće nam tek samo tumačenje. Pro-
sečnu sagu mogli bismo šematski otprilike ovako da
formulišemo:
Junak je dete otmenih roditelja, većinom je kra-
ljevski sin.
Njegovom nastanku (začeću) prethode teškoće, kao
što su uzdržanost ili dugotrajna neplodnost ili tajna
veza roditelja zbog spoljašnjih zabrana ili prepreka.
77
Za vreme trudnoće ili već ranije proročanstvo (san)

većinom najavljuje da ocu preti opasnost.
Zbog toga novorođenče treba, uglavnom po nalo
gu oca ili osobe koja ga zastupa , da bude ubijeno ili
odbačeno; po pravilu ono bude u jednom kovčežiću

bačeno u vodu.
Njega onda Spa šav aj u životinje i l i obični l j u d i (p a -
stiri) i najčešče ga doji neka životinja ili žena iz na-
roda.
Kada odraste, ono na komplikovan način ponovo
pronalazi svoje roditelje, sveti se ocu , s jedne strane, i
bude priznato, s druge strane, te dolazi do moći i slave.
Pošto su u svim tim mitovima, kako to šema po
kazuje, po pravilu poremećeni odnosi junaka sa ocem
i majkom, to nije neosnovana pretpostavka da u pri
rodi junaka postoji nešto što prouzrokuje takve smet

nje. Takve motive u početku nije teško naći. Lako se
da razumeti i mi po pričama o junaštvu u naše vre
me možemo da pratimo kako za junaka, koji je mno
go više od drugih izložen zavisti, surevnjivosti i ogo
varanju, poreklo njegovih roditelja često postaje izvor
njegovih mučnih dogodovština. Stara izreka „Nemo
propheta in patria" i nema neko drugo značenje o-
sim da onaj čiji su roditelji, braća i sestre poznati te
ško može da bude priznat za proroka (Jevanđelje po
f Marku, VI, 4). izgleda da postoji neka zakonomer-
nost u tome
drte\)a da prorok
i poznata operamora da se se
Mejerbera odrekne
temeljisvojih
na shva-ro-
tanju da proročki junak može da napusti i odrekne
se čak i majke koju nežno voli.
Ali ako bismo pokušali dublje da zahvatimo i
razumemo pobude koje junaka prisiljavaju da preki-\
ne svoje porodične veze, suočili bismo se sa nizom ‘
poteškoća. Da bismo za razumevanje stvaranja mito

va morali da se vratimo na njihov poslednji izvor, in
dividualnu aktivnost fantazije, to su već mnogi istra
živači istakli. Takođe i činjenicu da se ta aktivnost
fantazije u živom i neobuzdanom opsegu može naći
samo kod deteta. Valjalo bi, dakle, istražiti najpre ak
tivnost fantazije i mašte deteta da bismo se uopšte

približili razumevanju neuporedivo komplikovanije,
raznim ograničenjima sputane mitske i umetničke
aktivnosti fantazije. Međutim, sa ispitivanjem aktiv
nosti dečje fantazije jedva da se i započelo, a kamoli
da se dospelo dotle da rezultati mogu da se primene
na objašnjavanje komplikovanijih tvorevina. Razlog

za to manjkavo poznavanje detinjeg duševnog života
treba tražiti u nedostatku podesnog instrumenta, kao
i sigurnog puta za ispitivanje jednog tako delikatnog
i teško dostupnog područja. Kod normalno odraslog
čoveka se te detinje duševne pojave naprosto ne mo
gu izučavati; štaviše, s obzirom na izvesne duševne

smetnje može se reći da se psihička normalnost nor
malnog sastoji upravo u tome da je prevazišao svoj
detinji način viđenja stvari i da je zaboravio svoj
detinji život fantazije: tu nam, dakle, nedostaje put.
Kod deteta nas empirijsko posmatranje, koje po pra-
79
vilu m o že da bu de sa m o p ov ršn o, pri istraživanju

du šev nih p ro ce sa ostav lja na cedilu, jer još nismo u
stanju da na osnovu svih iskaza zaključimo o kakvim
se pogonskim snagama radi: tu nam, dakle, nedostaje

instrument. Ali postoji jedna grupa ljudi, takozvani
psihoneurotičari, koji su, kako su nam to pokazala is
traživanja Projda, na izvestan način takoreći ostali
deca, iako se predočavaju kao odrasle osobe. Ti psi
honeurotičari nisu, reklo bi se, odbacili svoj detinji
duševni život; štaviše, kod njih je tokom sazrevanja
došlo do svojevrsnog pojačanja i jedne fiksacije ume
sto razvoja sa modifikacijama. Kod psihoneurotičara
su duševne pojave deteta očuvane u pojačanoj meri i
time osposobljene za patološka delovanja, koja nam
te duševne pojave pokazuju u gruboj i veoma uveli
danoj formi, fantazije neurotičara su u svakom po
gledu takoreći preteranc reprodukcije detinjih fanla
zija: tu bismo, dakle, imali put. Na nesreću, pristup
je tu još teže naći nego kod d eteta. Postoji sam o je
dan instrumen t koji taj put čini p ro h o d n im , a to je
psihoanalitička metoda, čije uobličenje nastaje napo

rima frojda. Neprestano korišćenjc tog instrumenta
u toliko) tneri pooštrava pogled posmatrača da će on
da u duševnom životu ljudi koji vremenom nisu po
stali neurotični moći da se prepoznaju iste pogonsk
snage, samo u r/nijansiranijitn manifestacijama.
Pošto )a nisam u stanju da praktično primenju

l*m puhoanalmi. lr„,c] Ью je «.lik.,
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka ljub
80/119
"" * “ 4>"b n> j b g k i
iz psihologijo neuroza. Iz njegovih razmatranja preu

zimam sledeći deo o životu fantazije deteta i neuro-
tiCara:
„Odvajanje individue u razvoju od auto riteta ro- 7
ditelja je jedna od najnužnijih, ali i najbolnijih stvari

u razvoju. Apsolutno je moguće da se ono ostvari i
može se pretpostaviti da je svaki iole normalan Ćovek
u izvesnoj meri to i uspeo da ostvari. Štaviše, napre--
dak društva uopšte počiva na toj suprotstavljenosti
ohe generacije. S druge strane, postoji jedna grupa
neurotićara po čijem stanju može da se vidi da nisu
uspeli da savladaju taj zadatak.”
„Za malo detc su roditelji isprva jedini autoritet i
izvorište njihove svekolike vere. Postati kao oni tj.
kao istopolni deo, postati velik kao otac i majka jeste
najintenzivnija, najdalckosežnija želja u tim dećijim
godinama. Ali sa intelektualnim razvojem neumitno
će doći do toga da će dete postepeno razumeti kate

gorije u koje spadaju njegovi roditelji. Ono upoznaje
druge roditelje, uporeduje ih sa svojima i tako stiče
pravo da posumnja u njima pripisanu neuporedivost
i jedinstvenost. Sitni događaji u životu deteta, koji u
njemu izazivaju nezadovoljstvo, daju mu povoda da
započne sa kritikom roditelja i da zaključi da drugim
roditeljima u ponečemu treba dati prednost. Iz psi
hologije neuroza znamo da u tome između ostalog
sudeluju najintenzivnija osećanja seksualnog rivalite
ta. Povod je očigledno osečanje potisnutosti. Previše
često dolazi do situacija kada je dete potisnuto ili se
oseća potisnuto, kada mu nedostaje puna ljubav ro~
81
đitelja ili žali što mora da je deli sa ostalim sestrama

ili b ra ć o m . Z b o g tog a š to m isli da mu osećanja nisu
uzvraćena u punoj meri, ono smatra da je pastorče ili
usvojeno dete. Mnogi ljudi koji nisu postali neurotič-

ni često se sećaju takvih prilika u kojima su — veći-
nom pod uticajem literature — neprijateljsko pona-
šanje roditelja shvatali na takav način i na takav na-
čin na njega i odgovarali. Ali već se tu vidi uticaj po-
la, budući da dečak pokazuje daleko veću netrpelji-
vost prema svom ocu nego prema majci i daleko ve-

ću sklonost da se oslobodi od njega nego od nje.
Aktivnost fantazije devojčica u toj tački može da se
pokaže kao daleko slabija. U tim svesno u pamćenju
zadržanim duševnim doživljajima iz detinjstva na-
lazimo momenat koji nam omogućava razumevanje
mita.”
„Retko svesno zadržan u sećanju, ali gotovo uvek
može psihoanalitički da se dokaže, jeste sledeći raz-
vojni stupanj tog započetog otuđenja od roditelja,
koji može da se označi kao p o ro d ič n i rom an neuroti-
čara. Naime, svaka neuroza, kao i svaka viša obdare-
nost, odlikuje se posebnom aktivnošću fantazije, koja
se najpre ispoljava u dečijim igrama a potom, počev
otprilike od vremena pre puberteta, počinje da se ba-
vi temom porodičnih odnosa. Karakterističan primer
te posebne aktivnosti fantazije predstavljaju snovi na
ja vi,7* koji se nastavljaju i posle perioda puberteta.74
74 V id. o tom e Freu d, Hysterische Phantasien und ihre Bezie-

hung zur Bisexualitat gde se ukazuje na dodatnu literaturu o toj
Pažljivo posmatranje tih snova na javi pokazuje da

služe ispunjenju želja, promeni života i da imaju pre
svega dva cilja: erotski i častoljubivi (iza kojeg se pak
većinom krije erotski). U navedeno vreme je fantazija
deteta zaokupljena zadatkom da se oslobodi sada ma
lo cenjenih roditelja i da ih zameni društveno pogod
nijima. Pri tome se iskorišćavaju slučajni susreti sa
stvarnim doživljajima (poznanstvo sa vlasnikom zam
ka ili veleposednikom na selu, sa kneževskom poro
dicom u gradu). Takvi slučajni susreti izazivaju zavist
deteta, koja onda nalazi svoj izraz u fantaziji koja oba
roditelja zamenjuje otmenijim roditeljima. U tehnici
izvođenja takvih fantazija, koje su naravno u to vre
me svesne, od velike važnosti su spretnost i materijal
koji detetu stoji na raspolaganju. A radi se i o tome
da li fantazije uobličene sa velikim ili malim trudom
mogu da se realizuju. Taj stadijum se postiže u vre
me kada detetu još nedostaje znanje o seksualnim
uslovima postanka.”
„Kada uz to još dođe znanje o seksualnim odno
sima između oca i majke, kada dete shvati da je otac
semper incertus, dok je majka certissima, onda poro
dični roman doživljava osobeno ograničenje: on će
se, naime, zadovoljiti time da uzdigne oca, dok pore
klo od majke kao nešto neizmenljivo više neće dovo
diti u pitanje. Taj drugi (seksualni) stadijum porodič-
temi. Rad je objavljen u knjizi Kleirte Schriften zur Neurosenlehre,

Wien—Leipzig, 1909.
83
no g ro m an a p oč iva i na jed n o m drugom motivu koii
ie pr vo m (as ek su aln o m ) ne do stajao. Sa saznanjem 0
polnim odnosima rađa se sklonost da se naslikaju
erotske situacije i odnosi, čemu se kao pogonska sna
ga pridružuje uživanje da se majka, koja je predmet
najveće seksualne radoznalosti, dovede u situaciju taj
nog neverstva i tajnih ljubavnih veza. Na taj način
one prve takoreći aseksualne fantazije dospevaju na
s t u p a n j s a d a š n j eg z n a n j a . ”
„Uostalom, motiv osvete i odmazde, koji je ranije
stajao u prvom planu, pokazuje se i ovde. Ta neuro
tična deca su u glavn om on a ko ju su roditelji kaž
njavali da bi ih odvikli od seksualnih nepodobština,
p a i m s e o n a s a d a t a kvi m f a n t a z i j a m a s vet e.
„Naročito su to mlađa deca, koja svoje prethod
nike lišavaju njihove prednosti takvim izmišljanjima
(baš kao u istorijsk im in triga m a), štaviše, on a se ne
uzdržavaju da majci pripišu onoliko ljubavnih vez
koliko ima konkurenata. Zanimljivu varijantu tog po

rodičnog romana imamo onda kada junak u svojo
fa n ta z iji se be s m a tr a l e g i ti m n i m d e t e t o m s v o j ih r o
ditelja, a ostalu braću i sestre odbacuje kao neleg
tim n e . P ri t o m e p o r o d ič n i r o m a n m o ž e d a u s m e r a v
i jedan poseban interes, koji svojom mnogostranošć
i m n o go s t r u ko m u p o t r eb l j i vo š ću i z l a z i u s u s r et s v
k o ja k im t ež n ja m a . T a k o m a li f a n t a s ta n a p r i m e r u
l a n j a r o d b i n s ki o d n o s p r em a j ed n o j o d sestara ko
ga seksualno privlači.”
84
„Onaj ko se zgražava nad takvom iskvarenošću

deteta ili bi hteo da porekne mogućnost takvih stvari,
trebalo bi da ima u vidu da sve te naizgled neprija
teljske izmišljotine zapravo nisu tako opake i zlona-

merne i da je ispod površine ipak sačuvana nežnost
deteta prema roditeljima. Radi se samo o tobožnjoj
nevernosti i nezahvalnosti; jer ako se najčešća od tih
fantazija, zamena oba roditelja ili samo oca značajni
jim ličnostima, osm otri u detaljima, videće se da se ti
novi i otmeni roditelji odlikuju crtama koje potiču
od stvarnih roditelja, tako da dete oca zapravo ne
uklanja nego uzdiže. Štaviše, ćelo nastojanje da se
stvarni otac zameni nekim otmenijim i uglednijim sa
mo je izraz čežnje deteta za izgubljenim srećnim vre
menom, kada mu je otac bio najugledniji i najjači čo-
vek, a majka najdraža i najlepša žena. On okreće le
đa ocu koga je sada upoznao i vraća se onom u kojeg
je u ranijim detinjim godinama verovao, i fantazija je
samo izraz žaljenja što je to srećno vreme prošlo. U
tim fantazijama se, dakle, ponovo precenjuju najrani
je godine. Zanimljivi prilog ovoj temi dobija se iz

studija snova. Tumačenje snova, naime, pokazuje da
još i u kasnijim godinama u snovima o caru ili carici
te uzvišene osobe znače oca i majku. Dečije precenji-
vanje roditelja sačuvano je dakle i u snu normalno
odraslog čoveka.”
Ako, dakle, sada pokušamo da stečene aspekte
primenimo na našu šemu, onda nam saglasje tenden
85/119
ij dič i it j k d j
da Ja deteta dovedemo u analogiju sa junakom sage.

Setimo se samo da mit neprestano odaje težnju da se
oslobodi roditelja i da se ista želja budi u fantazijama
detinje individue u vreme kada nastoji da stekne svo
ju nezavisnost i samostalnost. Ja deteta se pri tome
ponaša kao junak sage i zapravo se on uvek može
shvatiti kao kolektivno Ja koje je opremljeno svim
izuzetnim svojstvima, slično kao što u pesničkoj tvo
revini junak uglavnom predstavlja samog pesnika ili
barem jednu stranu njegovog bića.

Prisetimo se sada bitnih, glavnih motiva mita o
junaku: rođenje od otm enih roditelja, polaganje dete
ta u kovčežić koji se baca u reku, a ono onda odrasta
kod roditelja koji su jednostavni ljudi — na šta se
onda u daljem razvoju nadovezuje povratak junaka
prvim roditeljima, sa njihovim kažnjavanjem ili bez
njega — te bez daljnjega postaje jasno da oba para
roditelja u mitu odgovaraju realnom i imaginarnom
paru roditelja fantazije romana. Kada se bolje pogle
da, onda se i ovde kao u dećijim i neurotičkim fanta
zijama zapaža psihološki identitet skromnog i otme-
nog para roditelja. U mitu se, shodno precenjivanju
roditelja u ranom detinjstvu, najpre javlja otmeni par
roditelja, kao i u fantaziji romana, dok se odrasli u
stvarnosti ubrzo miri sa realnim prilikama. Fantazija
porodičnog romana je, dakle, u mitu jednostavno re-
alizovana smelim obrtom stvarnih prilika.
Neprijateljstvo oca i od njega naloženo uklanjanje
deteta su naglašeni momenti motiva koji su Ja i pod
stakli na ćelu tvorevinu. Izmišljeni roman je takoreći

izvinjenje za neprijateljska osećanja koja dete neguje
prema ocu i koja ono u toj pesničkoj tvorevini proji
cira na oca. Odbacivanje deteta u mitu odgovara, da
kle, poricanju u fantaziji romana. U neurotičkom ro
manu se dete naprosto otreslo oca, u mitu otac na
stoji da se oslobodi deteta.
Spasenje i osveta su prirodni, od fantazije zahte-
vani i nametnuti završeci.
Ako ova privremeno u grubim obrisima nagove-
štena paralelizacija treba da dobije punu vrednost,
onda mora da nas osposobi da tumačimo određene,
konstantno ponavljane detalje mita, za koje se čini da
im je potrebno posebno objašnjenje. To nam se čini
posebno važnim jer čak ni u spisima najuverljivijih
astralnih i prirodnih mitologa ne nalazimo zadovolja
vajuće objašnjenje ovih detalja. Takvi detalji su re
dovno javljanje sna (ili proročanstva) i način na koji
se dete u kovčežiću baca u vodu, motivi za koje se is
prva čini da dopuštaju psihološko tumačenje. Na sre
ću, izučavanje simbola sna omogućava nam da obja
snimo značenje
mene istih tih elemenata
materijala mita
u snovima o junaku.
zdravih Iz pri-
i neurotič-
kih osoba može se zaključiti da bacanje u vodu znači
ni manje ni više nego simbolički izraz rođenja. Deca,
kao što je poznato, dolaze iz „vode”75, korpica (kov-
75 U bajci sa njenim prilagođavanjem dečijoj predstavi i na

ročito „infantilnim seksualnim teorijama”, „rođenje čoveka se če-
87
cezić, posuda itd .)76 nije ništa drugo nego nosilac

ploda, telo majke, i uklanjanje označava, dakle, di
rektno čin rađanja, doduše prikazan svojom suprot-
nošću. Onog kome bi taj prikaz obrtanjem stvari mo
gao da zasmeta podsetićemo na to da se rad sna če
sto služi istim sredstvom. Potvrdu tog iz opšteljud-
ske simbolike crpljenog tumačenja odbacivanja deteta
pruža nam sam materijal iz sna, koji je — još uverlji-
sto prikazuje kao izvlačenje deteta iz bunara ili nekog jezera”.

(Thimme,
Hole” kaže:na„Novorođena
nav. m. s. 157).
decaTako se iz
potiču u bajci
njenog„Ribnjak
bunara gospode
i ona ih
izvlači iz njega.” 1 u nekim narodnim običajima to shvatanje do
lazi do izražaja. Kada bi, na primer, Kelt posumnjao u svoje
očinstvo, onda bi stavio dete na jedan veliki štit i gurnuo ga u
najbližu reku. Ako bi ga talasi vratili na obalu, onda bi se dete
smatralo legitimnim, a ako bi stradalo, onda se to uzimalo za do
kaz da nije, a onda bi i majka bila pogubljena. — Vid. i Franz
Helbing, Geschichte der weiblichert Untreue.
76 Kovčežiću u nekim mitovima odgovara i pećina ili špi
koja sasvim jasno simboliše majčinu utrobu; osim kod Avrama,
Jona i dr., naročito kod Zevsa, koga njegova majka, iz straha
pred svojim suprugom Kronosom, donosi na svet i krije u jednoj
pećini, gde će ga hraniti koza Amaltea. — Po Homerovoj Ilijadi
(XVIII, 396 i d.), osakaćenog Hefesta majka baca u more, gde de
vet godina ostaje skriven u jednoj pećini okruženoj vodom. Ovde
je, ako se samoživot.
intrauteralni obrne—stvar,
Češćesasvim jasno prikazan
od rođenja u pećini devetomesečni
javlja se, pak,
motiv bacanja kovčežića, i na njega nailazimo u vavilonskom mitu
o Marduku-Tamuzu, kao i u egipatsko-feničanskom mitu o Ozi-
risu-Adonisu (vid. VVinckler, Die Weltanschauung des alten Ori-
ents, Ex oriente lux, I, s. 43 i d.). - I Bahus će po Pausaniji II 24
t l n P? m ° d ^ Па to! n,aČin Št° će u j ed n om s an du čiću biti
bačen u Nil pa ce ga spasit, kraljeva kće rka, što up ad ljivo po dse
ca na legendu o Mo,siju. - Slično se priča o T e n ^ s i n u K i b o I
88
vije u ktesijanskoj verziji rođena majka77 — usnio

Kirov deda pre njegovog rođenja, i u kojem iz utrobe
trudnice ističe
preplavljuje ćelutoliko mnogo
Aziju.78 vode da
Iznenađuje da su
poput morau
Haldejci
oba slučaja te snove sa vodom sasvim tačno tumačili
kao snove o rođenju, kao što su ti snovi začelo obli
kovani na osnovu poznavanja jedne prastare, opšte
upražnjavane simbolike i iz jedne mutne slutnje o
odnosima i sklopovima koje Frojdovo učenje o sno

vima predočava kao naučno saznanje. U Tumačenju
snova se, naime, nadovezujući se na jedan san u ko
jem snevačica skače u tam nu vodu jezera, kaže: „Snovi
te vrste su snovi o rođenju; do njihovog tumačenja se
dospeva kada se u manifestnom snu saopštena činje-
77 U već pomenutom radu Abrahama „Traum und Mythos”

nalazi se analiza jednog sličnog, samo — shodno stvarnim prili
kama — komplikovanijeg sna o rođenju, koji je usnila jedna
trudna žena sa strahom iščekujući svoj porođaj, a u kojem se vo
da javlja kao plodište.
78 Ta fantazija o velikoj vodi veoma podseća na veliku i raši
renu grupu saga izraz
nego univerzalni našeg koje
o potopu, mita izgleda zaista nisu
o odbacivanju. ništa
Junak je tudrugo
ćelo
čovečanstvo, njegov razgnevljeni otac bog i stradanje i spasenje
čovečanstva i tu slede jedno za drugim. S tom paralelizacijom
treba uporediti zanimljivu činjenicu da je smolom oblepljeni kov
čeg u kojem Noje pliva na vodi u Starom zavetu označen istom
rečju (tebah) kao i posuda u kojoj je Mojsije bačen u vodu. —
Kao prelazni primer ovde ćemo navesti sagu o potopu koju Ba-
der donosi u svojim badijskim narodnim kažama: Jednom kada
je dolina Šunke posle provale oblaka bila poplavljena, plutala je
na po ršini kole ka sa dečakom koga je na čudesan način spasila
nica obrne, dakle umesto: baciti se u vodu - ispliva

ti iz vode t). biti rođen.” Potvrdu opravdanosti tog
shvatanja, koje izjednačava san o vodi sa odbaciva
njem, ponovo nam pruža okolnost da upravo u sagi
o Kiru, koja sadrži san o vodi, nedostaje motiv baca
nja deteta u vodu i samo korpica, koja se ne javlja u
snu, igra ulogu kod uklanjanja.
Kod ovog tumačenja odbacivanja kao rođenja ne
srne da nas zbuni nesaglasje u redosledu pojedinih
elemenata simbolizovanog dolaska na svet sa stvar
nim činom rađanja. To vremensko preuređenje, šta-
više preokretanje, da se objasniti, po saopštenju prof.
Frojda na kojem sam mu zahvalan, iz opšteg načina
na koji se sećanja prerađuju u fantazije: naime, u fan
tazijama je upotrebljen isti materijal, ali u sasvim no
vom rasporedu, i na prirodni redosled činova se uop-
šte ne obraća pažnja.79
Pored ovog vremenskog preokreta, i sadržajni pre
okret zahteva posebno razjašnjenje. Sledeći razlog za
prikaz rođenja njegovom suprotnošću, po život opa
snim bacanjem u vodu, jeste isticanje neprijateljstva
roditelja prema budućem junaku. Stvaralački uticaj
^ tendencije da se roditelji prikažu kao prvi i najmoć
niji protivnici junaka shvatićemo ako se prisetimo da
ceo porodični roman svoje ishodište ima u osećanju
79 Iste prilike vladaju kod stvaranja sna i pretvaranja histe-

rtckth fantazija u napade. O tome u Frojdovom Tumačenju sno-
£ £ ' “ nw>v° m ,р'“ *» ti M k .

90
zapostavljenosti, dakle pretpostavljenom neprijatelj

stvu roditelja. Neprijateljstvo u mitu ide tako daleko
da roditelji uopšte ne žele da dete dođe na svet, na
šta se junak upravo žali. Iz mita se čak može jasno
razaznati želja da se dolazak na svet ostvari protiv ^
volje roditelja. Ali životna opasnost prikazana putem
odbacivanja zaista je data sa činom rođenja. U savla
davanju svih tih prepreka dolazi do izražaja i misao
da je budući junak najveće teškoće zapravo prevladao r
već samim svojim rođenjem, samim tim što je uspe-
šno osujetio sve pokušaje da se spreči njegovo rođe
nje.80 Ovde možemo pomenuti i drugo tumačenje, po^
kojem se mladi junak, koji možda sluti da je određen
za podnošenje velikih životnih tegoba, u pesimistič-
kom raspoloženju žali što se uopšte rodio. On optu
žuje roditelje da su ga takoreći bacili u neprijateljski
život, što su ga uopšte rodili. Otpor prema rođenju
sina, koji je posebno vezan za oca, često je prekri
ven suprotnim motivom, željom za detetom (kao kod
Edipa, Perseja i dr.), dok se neprijateljski stav preina
budućem nasledniku prestola i carstva projicira prema
spolja, dakle pripisuje proročanstvu, koje se tako pre
dočava kao zamena za san koji nagoveštava nesreću
. ili, bolje rečeno, kao ekvivalent njegovog tumačenja.
80 Ovamo spada tačka 2 naše šeme: dobrovoljna uzdržanost

ili nasilno razdvajanje roditelja, na koje se prirodno nadovezuje
čudesno začeće i porađanje majke-device. — I fantazije o pobača
ju , koje su naro čito jasn o iskazane u legendi o Zoroastru, spadaju
u ovaj sklop.
91
Na drugoj strani, pak, porodični roman pokazuje
da fantazije deteta koje naizgled otuđuju roditelje ne
mogu o njima da iskažu ništa drugo nego da su ipak
stvarni roditelji. I mit o odbacivanju ne sadrži, preve
den pomoću simbolike, ništa drugo nego uverava-
nja: to je moja majka koja me po nalogu oca rodila.
Usled tendencije mita i time ostvarenog pomeranja
neprijateljskog stava sa deteta na roditelje, to uvera-
vanje u stvarno roditeljstvo, pak, može da dođe do
izražaja samo kao njegovo odbijanje.
Osmotrimo li sada malo pobliže neprijateljski stav

junaka prem a svojim roditeljim a, najpre će nam pasti
u oči da se on prevashodno odnosi na oca. Većinom
se, kao u mitu o Edipu, Parisu i dr. kralju proriče da
mu preti opasnost od sina kojeg očekuje; otac je on
da taj koji će naložiti da se dete ukloni i on će mimo
svakog očekivanja spašenog na svaki način progoniti
i ugrožavati, ali će na kraju, u skladu sa proročan
stvom, sin odneti pobedu. Da bi se razumela ova crta
koja u prvi mah možda začuđuje, nije potrebno tra
žiti neko zbivanje na nebu u koje bi se ta crta jed
va mogla uklopiti. Ko otvorenih očiju i nepristrasno
osmotri prilike i odnose između roditelja, dece, brače
i sestara, onakve kakvi oni stvarno jesu, taj će često,
skoro redovno, ako ne očevidno i trajno, a ono stal
no p r i s u t n o u nesvesnom iz kojeg će povremeno iz
bijati na videlo, morati d a s e suočava sa izvesnom
napeto šću između oca i s i n a i j o š jasnije sa konku
r e n t s k i m o d n o s o m i z m e đ u b r a ć e i s e s t a r a . Naročito
92
erotski momenti pri tome igraju ulogu i po pravilu

najdublji — većinom nesvesni — koren odbojnog
odnosa sina prema ocu ili između dva brata treba
potražiti u konkurenciji i težnji za pridobijanjem pa
žnje i ljubavi majke. Priča o Edipu nam jasno poka
zuje — samo u grubljim dimenzijama — tačnost tog
shvatanja, pošto se na ubistvo oca nadovezuje incest
sa majkom. Taj erotski odnos prema majci, koji opet
dominira u drugim mitovima, u mitovima o rođenju
junaka potisnut je u drugi plan,81 dok je pobuna pro
tiv oca jače izražena.
Da je ta pobuna deteta protiv oca u mitovima
o rođenju provocirana neprijateljskim odnosom oca,
uistinu je — kao što je to već nagovešteno — svoje-
81 Kod pojedinih mitova ima se utisak kao da je ljubavni

odnos prema majci, kao suviše oduran za shvatanje određenih
vremena i naroda, uklonjen. Tragovi tog uklanjanja vide se kod
upoređivanja raznih mitova ili raznih verzija istog mita. Tako je
po herodotovskoj verziji Kir sin Astijagesove kćerke, po izveštaju
Ktesije on pak posle uklanjanja Astijagesa uzima njegovu kćerku
za ženu, dok ubija njenog oca, koji je kod Herodota njegov otac.
Vid. Hiising, Beitrage zur Kyrossage, XI. I kada se saga o Darabu
uporedi sa sličnom legendom o svetom Gregoru, postaje jasno da
je kod D araba in ce st sa majkom jednostavno izostavlje n, a on
inače prethodi prepoznavanju sina; ovde pak prepoznavanje spre
čava incest, jedno ublaženje koje se u mitu o Telefu može izuča
vati takoreći in status nascendi, pošto se junak doduše ženi svo
jo m m ajkom , ali je pre nego što će doći do incesta prepozn aje. —
Ukazujem ovde i na moj rad o motivu incesta u pesništvu i sagi
(Das Inzestmotiv in Dichtung und Sage), gde je ovde samo dodir
nuta tema incesta iscrpno obrađena.
vrsno, posebnim osobenostima mitotvoračke duševne

aktivnosti uslovljeno preokretanje odnosa, koje nazi
vamo projekcija. Mehanizam projekcije, koji je imao
udela u preoblikovanju čina rođenja, kao i neki ka
rakteri stvaranja mitova o kojima će još morati biti
govora, prisiljavaju nas, zbog njihove istovetnosti sa
upadljivim dešavanjima u mehanizmu izvesnih du
ševnih smetnji, na jedinstvenu karakterizaciju mita
kao paranoidne tvorevine. Sa paranoidnim karakte
rom je tesno povezano i svojstvo da se razlaže ono
što je u fantaziji objedinjeno. Taj proces čini, kao što
smo mogli da vidimo kod oba para roditelja, osnovu
za stvaranje mitova i on je pored mehanizma projek
cije ključ za razumevanje celog niza inače neobjašnji
vih uobličenja mita. Kao pogonska snaga za tu pro
jekciju sopstvenog neprijateljskog stava na oca može
se prepoznati želja za njenim opravdanjem. Proce
potiskivanja koji započinje sa projekcijom tog nepri
jatnog osećanja nastavlja se dalje i našao je, uz po
moć mehanizma razlaganja, u sasvim osobenim for
mama mita o junaku drugačiji izraz svog postepeno
napredovanja.
U psihološki izvornijoj formi otac je još ident
čan s kraljem, tiranskim progoniteljem. Prvi stupan
ublažavanja tog odnosa pokazuju mitovi u kojima s
već čine pokušaji odvajanja tiranskog progonitelja o
stvarnog oca, ali ono još nije do kraja i potpun

ostvareno. Jer tiranski progonitelj je ipak još 94/119
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka u srod
stvu sa junakom većinom je to njegov deda kao
sagi o Kiru i svim njenim varijantama, kao i uopšte u

većini svih mitova o junaku. Međutim, taj tip, sa
odvajanjem uloge oca od uloge kralja, znači prvi ko
rak okretanja fantazije o poreklu stvarnim prilikama,
pa mi otuda kod ovog tipa po pravilu imamo juna-
kovog oca koji pripada donjim slojevima društva (vi
di: Kir, Gilgameš i dr.). Junak tu, dakle, ponovo teži
da se približi svojim roditeljima, stalo mu je do izve-
sne pripadnosti njima, a što dolazi do izražaja na taj
način da nije samo on objekt tiraninovog proganja
nja
nak nego
time su to i njegov
uspostavi otaci prisniju
dublju i njegovavezu
majka. Ako ju
sa majkom
—■često biva zajedno sa njom odbačen (Persej, Telef,
Feridun) — koja mu je zbog erotskog odnosa bliža,
onda odbacivanje mržnje prema ocu tu dobija svoj
najjači izraz82, tako da junak, kao u sagi o Hamletu,
ne nastupa kao progonitelj svog oca (odn. dede), ne
go kao osvetnik progonjenog oca. Tu se ukazuje jed
na dublja veza sage o Hamletu sa iranskom pričom o
Kajkhosravu, jer i tu junak nastupa kao osvetnik svog
ubijenog oca (upor. i Feriduna).
Ali i lik samog dede, koji se u pojedinim sagama
javlja zamenjen drugim rođacima (kod Hamleta je to
stric), ima svoje dublje značenje. Tu se kompleks mi
ta o incestu sa majkom — i njegovim korelatom, po
bunom protiv oca — povezuje sa drugim velikim
kompleksom, čiji sadržaj čine erotski odnosi između
82 Mehanizam ovog odbijanja prikazan je u Frojdovoj anali

zi Hamleta (Tumačenje snova).
95
oca i kćerke. Otac koji svoju kćerku neće da da ni

jed n o m p roscu ili p roscu postavlja izvesne uslove ko
ji se tešk o m ogu ispu niti, čin i to samo zbog toga jer
ne želi da je prepusti drugome i u osnovi želi da je

zadrži za sebe. On je, da ne bi bilo ugroženo njeno
devičanstvo, zatvara na neko nedostupno mesto (Per-
sej, Gilgameš, Telef, Romul) i proganja, u slučaju da
se ogluši o njegovu naredbu, nju i njeno dete neobu
zdanom mržnjom. Nesvesne seksualne pobude nje
govog neprijateljskog delovanja, zbog kojeg će mu se
kasnije njegov unuk osvetiti, pak, jasno pokazuju da
ju n ak u n jem u op et sam o u bija m uškarca koji hoće
da mu uskrati ljubav majke: dakle oca.
Ponovo se radi o pokušaju povratka izvornom ti
pu, kada se razdvajanjem uloge oca od uloge kralja

omogućeno vraćanje porodičnog romana jednostav
nom ocu njegovo sekundarno uzvišenje u Boga pono
vo ukida, kao kod Perseja i drugih sinova devica,
Karne, Jona, Romula, Isusa. Sekundarna priroda tog
božanskog očinstva naročito se jasno vidi u mitovima
kod kojih se božanskim duhom zatrudnela devica ka
snije udaje za smrtnika (Isus, Kama, Jon), koji se
predstavlja kao stvarni otac, dok bi Bog kao otac bio
samo u najvećoj mogućoj meri potencirana dečja pred
stava o veličini i moći oca.83 Ujedno se u tim mitovi-
81 Takvu identifikaciju oca sa Bogom (nebeski otac) nalazi

mo u fantazijama normalnog i patološkog života po pravilu
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka 96/119 još
više nego identifikaciju cara sa oc em . Vid. o tom e S Sadgers
ma konsekventno koristi drugde samo uzgred pome-

nuti motiv virginiteta majke, pri čemu prvi podsticaj
za to možda daje natčulna tendencija za uvođenjem
Boga. Porođaj device, pak, predstavlja najodlučnije
odbijanje oca, dovršenje celog mita, kako to pokazuje
legenda o Sargonu, koja pored vestalke-majke neće
uopšte da zna za oca.
Poslednji stupanj tog neprestanog ublažavanja ne
prijateljskog odnosa prema ocu predstavlja forma mita
u kojoj se lik kraljevskog progonitelja ne javlja pot
puno odvojen od lika oca, nego se izgubila svaka i
najdalja rodbinska veza sa porodicom junaka i on na
najotvoreniji način prema njoj zauzima neprijateljski
stav (kao kod Feriduna, Avrama, kralj Irod kod Isusa
i dr.). Od njegove prvobitno trostruke uloge kao oca,
kralja i progonitelja ostala mu je samo uloga kraljev
skog progonitelja, tiranina, ali se na osnovu celog
sklopa mita ima utisak da se ništa nije promenilo,
nego da je umesto oznake „otac” uvedena oznaka „ti
ranin”. Ovo za detinju predstavu tipično shvatanje
oca kao tiranina84 biće nam kasnije veoma značajno
tralblatt f. d. Gesamtgeb. der Mediz. 1908, br. 7 i 8. Ovde valja

podsetiti na to da gotovo svaki narod svoje poreklo vodi od Boga.
Vid. Abraham, T r a u m u n d M y t h os, s. 41.
1,4 Ukazujem ovde na jedan zabavan primer nesvesnog hu
mora dece, koji se nedavno mogao pročitati u dnevnim novina
ma. Jedan političar objasnio je svom malom sinu da je tiranin
čovek koji druge prisiljava da čine ono što on želi, ne mareći
mnogo za njihove želje. „Tako”, rekao je mali, „onda ste vi, ti i
mama, dakle, takode tirani!”
97
za razumevanje izvesnih abnormnih konstelacija tog

kompleksa. Kao uzor za identifikaciju kralja sa ocem,
koju redovno nalazimo i u snovima odraslih, moglo
je poslužiti poreklo kraljevstva iz patrijarhata u poro-

dici, na šta ukazuje i upotreba identičnih reci za kra-
lja i oca u indoevropskim jezicima (upor. nemačku
reč „Landesvater” — otac zemlje). Okretanje tj. vra-
ćanje porodičnog romana stvarnim prilikama u tom
tipu mita ostvareno je gotovo do kraja. Roditelji skrom-
nog porekla se prihvataju i priznaju iskrenošću koja
kao da direktno protivreči tendenciji celog mita. Ali
upravo to otkrivanje stvarnih prilika, koje smo do sa-
da morali da prepustimo tumačenju, omogućava nam
da njihovu tačnost dokažemo na samom materijalu.
U tom smislu ćemo izabrati za to naročito podesnu
biblijsku legendu o Mojsiju. Ako sada radi pojašnje-
nja odnosa ukratko rezimiramo rezultat našeg dosa-
dašnjeg postupka u tumačenju ovih stvari, onda će se
pokazati, pošto smo odbacili razdvajanje u likove oca
i tiranskog progonitelja, identitet oba para roditelja i

mi u otmenim roditeljima čujemo odjek ponesene
predstave koju je dete isprva imalo o svojim roditelji-
ma. Legenda o Mojsiju nam stvarno pokazuje rodite-
lje junaka lišene svih uzvišenih atributa; oni su jed-
nostavni ljudi koji su nežni prema svom detetu i ne
misle ni na koji način da mu naškode. Ispoljavanje
98/119
nežnih osećanja prema detetu je pak tu, kao i svuda
S time je povezan i u toj formi mita korišćeni motiv

odbacivanja: Dete se u jednoj korpi baca u vodu, ali
ne u nameri da ono strada (kao, na primer, u slučaju
Edipa i mnogih drugih junaka), nego s namerom da

ono bude spaseno (vid. i povest o Avramovoj mlado
sti). Isto tako je, ono što je za oca na višem položaju
bilo upozorenje o predstojećoj nesreći, za onog skrom
nog proročanstvo puno obećanja (vid. u priči o rođe
nju Isusa proročanstvo dato Irodu i Josifov san), koje
potpuno odgovara nadama koje sebi većina roditelja

pravi o budućem životu svog potomka.
Ako, pak, sa stanovišta prvobitne tendencije ro
mana smatramo da je Bitija, kćerka faraona, dete iz
vukla iz vode, a to znači da ga je rodila, onda nam se
ukazuje već poznata šema (tipa dede) o kralju čija
kćerka treba da rodi sina, ali on, upozoren kobnim

tumačenjem jednog sna, odluči da ubije svoje buduće
unuče. Sluškinji njegove kćerke (koja u biblijskoj pri
či po nalogu princeze izvlači kovčežić iz reke) kralj
će narediti da novorođenče položi u jedan kovčežić i
da ga baci u reku Nil kako bi tamo nestalo (tu bi se
motiv odbacivanja prirodno javio sa stanovišta otme-
nih roditelja u svom prvobitno pogubnom značenju).
Kovčežić sa detetom će onda naći obični ljudi i siro
mašna žena će (kao dojilja) podići dete, ali će ga ka
da odraste princeza priznati za svog sina (baš kao što
se u šemi završava priznanjem od strane otmenih ro
ditelja). Kada bi nam saga o Mojsiju stajala na raspo
laganju u toj prvobitnoj formi koju smo rekonstrui-
sali na osnovu raspoloživog materijala85, onda bi re

zultat na šeg tu m ač en ja v erov atn o bio ono što nam
sačuvani mit i kazuje: da njegova rođena majka nije
bila nikakva princeza nego kao dojilja jedna siroma
šna žena, a njen muž njegov otac. Tom tumačenju
odgovara preoblikovani mit kao predanje, a okolnost
da nam ostvareno preoblikovanje, koje smo ovde pri
bližno izveli, nudi dobro poznati tip mita predstavlja
svojevrsnu potvrdu našeg tumačenja.
Ako smo imali neočekivanu sreću da tačnost na

šeg tumačenja pokažemo na samom materijalu, onda
je sada v rem e da op rav d am o održiv ost našeg opšteg
stanovišta na kojem počiva ćela ta tehnika. Rezultati
našeg tumačenja stvarali su do sada utisak da ćelo
stvaranje mita polazi od samog junaka, i to od mla
dog junaka; štaviše, mi smo od samog početka stali
na to stanovište samim time što smo junaka sage
analogizirali sa Ja deteta. Sada smo obavezni da te
pretpostavke i rezultate uskladimo sa našim uobičaje
nim shvatanjima o stvaranju mita, kojima kao da di
rektno protivreće.
Mitove dakako ne pravi junak, a ponajmanje onaj
koji je još dete, nego, kao što već odavno znamo, na
rod odraslih. Podsticaj pri tome očevidno predstavlja
Vid. Е. Меуег, D i e M o sessa gen u n d d i e L ev i t en , 1905, s.

640: „1 Mojsije je začelo prvobitno bio sin kćerke tiranina (sada
yt njegova pom ajka) i verovatno je bio b ožanskog po rekla
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka ” -
100/119
Kasnija prerada u sadašnju formu po svoj prilici počiva na nacio
čuđenje zbog pojave junaka, čiji izuzetni životni put

narod može da zamisli samo tako da je počeo čud
nim detinjstvom. To njegovo neobično detinjstvo pak
uobličavaju pojedini neodređeni

ramo da pretočimo mitotvorci —pojam
u takve začelo duše
narodne mo
— iz svoje sopstvene detinje svesti. I kada junaku ta
ko podmeću njegovu detinju priču, oni se identifiku-
ju s njime, takoreći kažu: takav junak sam bio i ja.
Tako je, dakle, pravi junak romanesknog pesništva Ja
koje se u junaku ponovo nalazi, pomerajući se una
trag u vreme kada je samo bilo junak sa svojim pr
vim junačkim delom, pobunom protiv oca. Sopstve-
no junaštvo Ja ponovo nalazi samo u detinjstvu i za
to mora da poturi junaku svoju pobunu, da mu pri
doda ono u čemu je samo bilo junak. Ono svoju na-
meru izvodi infantilnim motivima i materijalima, vra
ćajući se na svoj dečji roman i poturajući ga junaku.
Odrasli stvara, dakle, mitove na taj način što se po
sredstvom fantazije vraća u detinjstvo86, pri čemu svo
ju sopstvenu priču o detinjstvu pripisuje junaku. Ten
dencija celog ovog postupka se sastoji u opravdanju
pojedinačnih individua naroda zbog njihove pobune
protiv oca. Tako mit osim opravdanja junaka zbog
njegove revolucionarne pobune sadrži i opravdanje
pojedinca zbog njegove pobune protiv oca. To ga je
pritiskalo od detinjstva, pošto kasnije ipak nije po-
86 Ovu ideju izvedenu iz stvaranja neurotićke fantazije Frojd

je primenio u jednom predavanju posvećenom pesničkoj i mit
skoj fantaziji „Der Dichter und das Phantasieren”.
stao junak. Sada može da se opravda pozivajući se na

to da mu je otac dao povod za neprijateljstvo i u
istom pesničkom ostvarenju, kao što smo videli, pro-
bija se i nežno osećanje za oca.
Ti su motivi, dakle, proistekli iz dva suprotna

motiva koji se, s jedne strane, potčinjavaju motivu
opravdanja pojedinca posredstvom junaka i motivu
nežnosti i zahvalnosti prema roditeljima, i s druge
strane motivu pobune protiv oca. Ali u tim mitovima
nije jasno iskazano da se konflikt sa ocem zasniva na
seksualnom rivalstvu u odnosu na majku.

Sada još preostaje da ukratko ukažemo na izve
sne komplikacije ovog sada sadržajno omeđenog mi
ta o rođenju junaka, kako unutar njegovog užeg uob-
ličenja tako i u vezi sa drugim mitovima ili pojedi
nim stranim mitovima.
lzvesne komplikacije unutar samog mita o rode

nju objašnjene su iz njegovog paranoidnog karaktera,
odnosno kao odvajanja od ličnosti kraljevskog oca
i progonitelja. U pojedinim mitovima, a naročito u
bajkama koje spadaju ovamo,*7 umnožavanje mitskih
likova i sa njima, prirodno, i motiva, pa i celih priča,
ide tako daleko da su ponekad izvorne crte potpuno

prekrivene tim dodatkom. To umnožavanje je toliko
97 U bajke koje tu upravo zbog tih komplikacija ovde osta

vljene po strani spadaju narodu* .Đavo sa tn zlatne dlake" (Gnmm
br 29) i slična .Saga o caru Hajnnhu" (Gnm m. Ocutiche Saten
U. »77h V,d i Hahn. G n e< h „to u n d a l b a m i c h e *"*
loM. ■
102
raznovrsno i razvijeno da se ono više ne može obja

sniti mehanizmom razlaganja. Uz to se novi likovi ne
odlikuju više sa toliko samostalnosti kao likovi stvo
reni odvajanjem, nego više imaju karakter kopije, oni
su naprosto, da upotrebimo jedan karakteristični mi
tološki termin, dubleti. Pokazaćemo samo na jednom
naizgled veoma komplikovanom primeru, herodotov-
skoj verziji sage o Kiru, da ni ti dubleti nisu ukloplje
ni samo radi ukrasa ili ostvarenja privida istorijske
vernosti, nego da su nerazlučivo povezani sa stvara
njem mita i njihovom tendencijom. I u sagi o Kiru,

kao i u drugim mitovima, nasuprot kraljevskom dedi
Astijagesu i njegovoj kčerki zajedno sa njenim supru
gom stoje govedar i njegova žena. A pored njih kreće
se ceo niz likova koji se na prvi pogled lako daju
grupisati: između otmenog para roditelja sa detetom
(Kirom) i pastirskog para sa detetom stoje ministar

Harpagos sa svojom ženom i sinom i plemeniti Ar-
tembares sa svojim detetom. Naš za osobenosti stva
ranja mita već izoštreni pogled bez daljnjega prepo
znaje u oba roditeljska para dublete pravih roditelja i
u svim učesnicima identične likove roditelja i njiho
vog deteta; takvo viđenje stvari nam sugeriše sam mit

na osnovu nekoliko svojih crta. Harpagos dobija dete
od kralja, s tim da ga ukloni i ostavi negde na nekom
pustom mestu, on postupa, dakle, sasvim kao kraljev
ski otac i ostaje veran svojoj fiktivnoj ulozi oca i u
tome da dete neće — zato što je u srodstvu s njim —
sam da ubije nego ga predaje pastiru Mitradatesu,
103
koji se tako opet identifikuje sa Harpagosom. Ali i

plemeniti Artembares, čijeg će sina Kir istući, identi
fikuje se sa Harpagosom: naime, kao što Artembares
sa svojim istučenim sinom stoji pred kraljem zahte
vajući zadovoljenje, tako neposredno posle toga Har-
pagos stoji pred kraljem, pa i on, pozvan na odgo
vornost, mora da dovede svog sina. Dakle, i Artem
bares sporadično igra ulogu oca junaka, što ktesijan
ska verzija u potpunosti potvrđuje napomenom da se
plem eniti čovek koji j e pastirskog sina Kira prihvatio
kao svog zvao Artembares. Još jasniji od identiteta ra
znih očeva je identitet njihove dece, kojim se opet,
prirodno, potvrđuje identitet očeva. Pre svega, sva su
deca istog uzrasta. Ne samo sin princeze i dete pasti-
ra, koji se rađaju u isto vreme, nego Herodot izričito

ističe da se Kir igrao „kraljevske igre”, u kojoj je istu-
kao Artembaresovog sina, sa „dečacima istog uzra
sta”. Takođe ističe — gotovo namerno — da je i sin
Harpagosa, koji Kiru što ga je kralj priznao treba da
bude dodeljen kao drugar u igri, „otprilike” istih go
dina kao i Kir. Nadalje, ostatke tog dećaka iznose
pred njegovog oca Harpagosa u jednoj košari; a u
košari treba i tek rođeni Kir da bude bačen u vodu,
što će se onda i dogoditi detetu kojim je zamenjen,
pastirskom sinu, čiji je identitet sa Kirom po Justino-
vom izveštaju posve očevidan. U tom izveštaju se Kir
čak zamenjuje živo rođenim detetom pastira, jedan
http://slidepdf.com/reader/full/oto-rank-mit-o-rodjenju-junaka104/119
paradoks roditeljskog osećanja. koji se, međutim uki-
ništa nije izmenilo. Razumljivije se pak čini kada pa-

stireva žena, kao kod Herodota, umesto svog mrtvoro-
đenog dečaka želi da podigne živo kraljevsko dete; ali
i tu je opet jasan identitet dečaka, jer kao što je rani
je pastirski sin namesto Kira bio mrtav, tako će —
dvanaest godina kasnije — sin Harpagosa (i u koša
ri!) direktno biti ubijen umesto Kira, koga je Harpa-
gos ostavio u životu.88 Stiče se utisak da su sva umno
žavanja Kira, pošto su poslužila u određene svrhe,
ponovo uklonjena kao ometajući faktor. Ta svrha sa
stoji se očevidno u tendenciji uzvišenja koja je ima
nentna porodičnom romanu. Jer kao što se junak u
raznim dupliranjima svoje ličnosti i svojih roditelja
uspinje društvenim lestvicama, posredstvom Artem-
baresa koji je u kraljevoj milosti i prvog ministra
Harpagosa, orođenog sa kraljem, sve do princa, te

ostvaruje karijeru koja je prikazana u ktesijanskoj ver
ziji, gde Kir od pastirskog sina napreduje u mini
stra,84 tako uvek uklanja poslednje tragove svog uspo-
** Tu bismo mogli da se nađovežemo na motiv blizanaca, u

kojima mislimo da prepoznajemo u isto vreme rođene dečake, od
kojih jedan — bilo neposredno posle rođenja ili nešto kasnije —
umire zbog onog drugog, i čiji se roditelji u našim mitovima ja 
vljaju razdvojeni u dva ili više parova roditelja.
1,9 Povest o mladosti Sigurda. onako kako je ispričana u sagi
o Velzunzima, ima velike sličnosti sa ktesijanskom verzijom sage
o Kiru. tako da o tom junaku pored životopisa ispunjenog čudi
ma postoji i jedna racionalna verzija. — l priča o biblijskom |osi-
fu (1. Mojsije 37) sa uklanjanjem, žrtvom životinje, snovima, bra-
čom i bajkovitom karijerom kao da pripada ovom tipu mita.
105
na, pa se raniji Kir, pošto je prošao гагпе stadijume

tog razvojnog puta, uklanja.90
Vidimo, dakle, da se taj komplikovani mit sa mno
štvom likova pojednostavljuje i da se redukuje ili svo
di na tri lika, naime na junaka i njegove roditelje.

Slično stoje stvari sa likovima u mnogim drugim mi
tovima. Tamo se dupliranje odnosi na kćerku, kao u
legen di o M o jsi ju gde princeza-m ajka, radi usposta
vljanja identiteta obe porodice91, kod siromašnih lju
di nastupa i kao kćerka (M irja m ), koja je samo jedna
polovina majke, koja se javlja razložena u princezu i
90 D a n e b i b ilo ne sp ora zu m a, čin i se neophodnim da se

de ukaže na istorijsko jezgro pojedinih mitova o junaku. Kir po
tiče, kako to pokazuju pronađeni natpisi, iz jedne starosedelaćke
kr alje vs ke ku će . 1 ka o što m it n ije te žio da uzdigne poreklo Kira,
tako ni naše tumačenje ne treba shvatiti kao da želimo da doka
žemo njegovo skromno poreklo. Slično stoje stvari sa Sargonom,
čiji je kraljevski otac takođe poznat. A ipak istoričar Ungnad —
Ungnad, Die A nfang e d er Staaten bildun g irt Babylonien, Deutsche
Rundschau, 1905 — kaže o Sargonu: „Očevidno nije bio otme-
nog porekla, inače ne bi mogla da nastane takva saga o njegovom
rođenju i njegovoj mladosti.” Bio bi veliki nesporazum kada bi se
naše tumačenje shvatilo kao dokaz u tom smislu. Ali prividna
protivrečnost, koja bi mogla da se prebaci našem tumačenju, po
staje dokaz za njegovu tačnost, ako se ima u vidu da mit ne stva
ra junak nego prosečni čovek. Narod tako zamišlja junaka, on
mu potura svoje sopstvene fantazije iz detinjstva bez obzira na to
da li se zaista slažu sa istorijskim činjenicama ili ne.
91 T a ide ntifikacija po rod ica u nek im m itovim a ide tako
leko da deluje kao kopija, kao, na primer, u sagi o Edipu, gde
jednom kra ljevsk om paru odgovara dru gi, i gde i pastir, koji pre
uzima dečaka da bi ga uklonio, ima svoju vernu sliku i 106/119
priliku u
pastiru kojem ga predaje da bi ga spasio
siromašnu ženu. Ako se đupliranja odnose na oca,

onda se njegovi umnoženi likovi, za razliku od stra
nih osoba, po pravilu javljaju kao rođaci, naročito
kao braća, kao na primer u sagi o Hamletu. Na sličan
način može onda deda koji zastupa oca da se pojavi
dupliran jednim bratom, koji je onda kao stric pro
tivnik junaka, kao kod Romula, Perseja itd. Druga
đupliranja u naizgled komplikovanim tvorevinama sa
ga (na primer kod Kajkhosrava, Feriduna i dr.) daju
se lako sagledati sa tih stanovišta.
Dupliranje oca odn. dede posredstvom jednog bra
ta vodi, ako se produženo u narednu generaciju od
nosi na samog junaka, do mitova o braći, na šta ovde
možemo samo da ukažemo. Likovi dečaka koji su se
u sagi o Kiru, pošto su ispunili svoju svrhu — da se
uzvisi poreklo junaka — ponovo rasplinuli u ništa,
treba samo da dobiju svoj samostalni život i onda
stoje nasuprot junaku kao ravnopravni konkurenti,

kao njegova braća. Prvobitni sklop će se možda bo
lje sagledati ako se strani dubleti junaka shvate kao
ubledela braća, koja, kao i brat-blizanac, moraju da
umru za junaka. Kao što otac stoji na putu sinu, tako
se i naivnom realizacijom detinjih fantazija jedno
stavno uklanja konkurencija brata, jer junaku nije
potrebna nikakva porodica.
U komplikacije našeg mita sa drugim mitovima
spada, pored već prenebregnutog mita o neprijatelj
skoj braći, i pravi mit o incestu, onako kako čini je
zgro priče o Edipu. U mitu o rođenju junaka majka i
107
njen odnos prema junaku potisnuti su u drugi plan

Ali zato pada u oči jedan drugi motiv: da majk
skromnog porekla tako često zastupa jedna životinja
Taj m o t i v i v o t i n j a k o j e p r u a j u p o m o ć 92 delom spad
u red onih elemenata čije bi razjašnjavanje uvelik
prevazilazilo okvire i postavljeni cilj ovog rada. U na
še tumačenje motiv životinje bi se možda mogao uk
lopiti ovakvim razmišljanjem: Na sličan način kao št
projekcija na oca opravdava neprijateljski stav sina
tako i unižavanje majke u životinju treba da opravd
nezahvalnost sina koji je odbacuje. Isključiva ulog
dojilje, koja je majci dodeljena kod ove zamene živo
tinjom, ima svoje ishodište, na sličan način kao
odvajanje kraljevskog progonitelja od oca, u razdva
janju majke u uloge roditeljke i hraniteljke. To razla
ganje
je za služi opet majku”
„otmenu tendenciji uznošenjauloga
rezervisana na tajroditeljke
način št
dok se jednostavna žena koja se ne može izlučiti i
povesti mladosti mora zadovoljiti ulogom dojilje. Ži
votinja je pak naročito podesna za tu zamenu jer
detetu čini jasnim seksualne momente i zato što ve
rovatno u prikrivanju tih momenata treba potražit
korene pobune deteta protiv roditelja. Kao što odla
ganje u kovčežić i bacanje u vodu čin rađanja na de
92 V i d . G u b e r n a t i s , Zo o l o gi c a ! M ytho l o gy, L o n d o n , 1 8 7 2 .
O z n a č a j u ž i v o t i n ja u ti m s a g a m a v id . i r a d o v e B a u e r a , G o l d c ih e
ra, kao i Lie bre cht, Zu r V o lk sku n de. R o mu l u s u n d di e W elf en
Heilbronn, 1879.
108
tinji način takoreći aseksualizuje — decu roda93 izvla

či iz vode i donosi roditeljima u jednoj košari — tako
priča o životinji koriguje tu predstavu ukazivanjem
na sličnost čina rađanja kod čoveka i životinje. Uvo

đenje ovog motiva moglo bi se shvatiti i sa parodij-
skog stanovišta ako se prihvati da dete u svom ne
znanju prihvata bajku o rodi svojih roditelja i dodaje:
Ako je životinja mogla da me donese, onda je mogla
i da me podoji. Ali razdvajanje roditeljke od hrani-
teljke, koja zapravo nastoji da rođenu majku ukloni
pomoću jedne životinje (strana dojilja), na kraju kra
jeva ne kazuje ništa drugo nego: žena koja me je do
jila je moja majka, iskaz koji je u legendi o Mojsiju
već direktno otelovljen. Upravo tamo dojilja postaje
žena koja je njegova rođena majka (slično i kod He-
rakla).
93 Roda kao donosilac dece je i mitološki poznata i Zike —

Siecke, Liebesgeschichten des Himmels — ukazuje na to da u ne
kim predelima i zemljama labud igra tu ulogu. Da junaka spaša
va i štiti neka ptica, takođe nije retka pojava; kao primer mogu
da posluže Gilgameš, Cal i Kiknos, koga je majka bacila u more,
ali će ga hraniti jedan labud. — Ovde treba da se prisetimo tu
mačenja glavnog motiva sage o Loengrinu, koja se svojim najva
žnijim motivima uklapa u ovaj naš krug; 1 Loengrin plovi u jed
nom čunu na vodi i labud ga dovodi do kopna. Ne srne se pitati
odakle dolazi: seksualna tajna porekla čoveka ne srne se otkriti,
nego se ona zamenjuje pričom o rodi: decu labud izvlači iz vode
i odnose se roditeljima u jednom kovčežiću. Zabrani postavljanja
pitanja u sagi o Loengrinu odgovara u drugim mitovima (na pri
mer kod Edipa) poziv da se reši zagonetka.
109
Na druge motive, koji stoje u labavijoj vezi sa t

lim mitom, ovde možemo samo ukratko da ukaž
mo. Tako na motiv pretvaranja i praviti se glupim
koji je dotaknut kod basne kao opšte detinje držan
prema odraslima, zatim na telesne nedostatke nek
junaka (Zal, Edip, Hefest), koji možda treba da p
služe opravdanju pojedinca koji prekore koje je m
rao da čuje od oca zbog nekih grešaka ili mana
odgovarajućim naglašavanjem uključuje u mit i jun
ku pripisuje slabosti koje pritiskuju njegovu sam
svest.
Istraživanje psihološkog značaja mita o rođen
junaka ne bismo mogli smatrati završenim ako ne
smo istakli i njegove veze sa izvesnim duševnim ob
ljenjima, koja su začelo morala pasti u oči i onom
nije psihijatrijski obrazovan, ili možda baš takvo
Naši mitovi o junacima, naime, poklapaju se u mn
gim bitnim crtama sa sumanutim idejama izvesn
duševno obolelih osoba koje pate od manije gonjen
ili veličine, takozvanim p a r a n o i c i m a . Sistem suman
tosti takvih osoba potpuno je sazdan kao naš mit,
otuda, koliko god da je nedostupan čak i psihoan

tičkim naporima, dozvoljava da se zaključi da tu p
stoji ista psihička motivacija kao kod neurotićkog p
rodičnog romana koji se da analizirati. Tako, na p
mer, paranoik tvrdi da ljudi čije ime nosi nisu nje
vi stvarni roditelji, on je uistinu sin nekog kneza,
je iz nekog tajanstvenog razloga morao da bude
lonjen, pa je zbog toga predat svojim „roditeljim
da ga podignu. „Njegovi neprijatelji bi da održe tu

fikciju da je skromnog porekla, kako bi bile onemo
gućene njegove opravdane aspiracije na krunu ili ve
lika bogatstva.“'* Takvim slučajevima se često bave
psihijatri ili sudovi.*5
* Ab raham , nav. d. s. 40. Vid. Freud, Analyse der Phobie

t in t i funfiah rig en K naben, Jahrbuch f. psychoanal. und psychopa-
Usthe Forschungen, I, 1909.
**• O vde će m o samo k ratko pom enuti slučaj gospode fon
Hervan, jer je na njega Alfred fon Berger nadovezao nekoliko iz
nijansiranih psiholoških napomena (u feljtonu „Neue Freie Pres-
se" od 6. novembra 1906, br. 14441), koje se delom dodiruju sa
našim poimanjem mita o junaku. Tako Berger piše: „Ubeđen
sam da ona sasvim ozbiljno smatra da je vanbračna kćerka jedne
ruske aristokratske dame. Verovatno se kod nje već u prvoj mla
dosti pojavila želja d a rođ enjem pripada nekom otm enijem i sjaj -
nijem miljeu od onog kojim je bila okružena ... Tako je iz želje
da bude princeza izrasla sumanuta ideja da ona uopšte nije kćer
ka svojih
svetom roditelja
krila negogreha.
plod svog dete pa
jedne otmenedadame,
je trebalo koja
odraste kaojekćerka
pred
je d n o g o p senara i kockara ... Je dnom uple te na u tu predstav u,
ona je svaku oporu, uvredljivu reč, svaki slučajni dvosmisleni is
kaz koji bi čula, a pre svega nespremnost da bude kćerka svojih
roditelja, umela da tumači kao potvrdu svoje sumanute zamisli i
tako je sebi postavila životni zadatak da povrati socijalnu poziciju
za koju je smatrala da joj je prevarom uskraćena. Njena biografi
ja se predočava tako žilavom upornošću da na kraju dolazi do
tragične realizacije te ideje.”
Ženski tip porodičnog romana, kako nam se u ovom slučaju
predočava sa svoje asocijalne strane, postoji u pojedinačnim vi
dovima kao i mit o junaku. Tako se o kasnijoj kraljici Semirami
priča (kod Diodora ll, 4) da ju je majka, boginja Derkoto, od sti
da i sramote ostavila u jednom pustom, kamenitom predelu, gd
su je othranili golubovi i onda su je našli pastiri, koji su dete pre
dali nadzorniku kraljevskih stada, bezdetnom Simasu, koji ju
podigao kao svoju kćerku. On joj je nadenuo ime Semiramis, š

1
Mi smo o toj prisnoj vezi našeg mita za sumanu-

tošću paranoika već ovlaš govorili prilikom karakteri-
zacije mita kao paranoidne tvorevine, što tek ovde
dobija svoju punu potvrdu. Upadljiva okolnost da

paranoik otvoreno pripoveda ceo roman više nam se
ne može učiniti zagonetnom otkako su nam duboko
umna istraživanja Frojda pokazala da se analizom
razmotrene fantazije histerika sadržajno do u pojedi
nosti poklapaju sa jadikovkama progonjenih paranoi
ka i da nam se identični sadržaj predočava i kao real

nost u radnjama perverznih osoba u cilju zadovolje
nja svojih želja.*96 Ali kod paranoika se jasno pokazu
je i egoistički karakter celog sistema. Za njega je uz-
nošenje svojih roditelja samo sredstvo za sopstveno
uznošenje i on po pravilu u središte celog sistema
stavlja samo rezultat porodičnog romana sa apodik-
tičkim iskazom: ja sam car (ili kralj). Ali on se time
— govoreno simbolikom sna i mita, koja je i simboli
ka svake druge, čak i „bolesne” aktivnosti fantazije —
samo stavlja na mesto oca, čime i junak završava svo
ju pobunu protiv oca. Ali obojica to mogu zbog toga

što konflikt sa ocem, koji, kako to nagoveštavaju naj
novija saznanja, svoje ishodište ima u prikrivanju sek-
na sirijskom jeziku znači golub. Njena dalja karijera do apsolutne

vlasti, koju je imala da zahvali svojoj muškoj energiji, istorijski je
poznata.
96 Freud, Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie. Wien—Leipzig,
1905, s. 24; nadalje Psychopathologie des Alltagslebens, Berlin,112/119
1907,
t Hysterische Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat
sualnih radnji, postaje iluzoran u momentu kada je

dečak sam postao odraslo stvorenje, kada je sam po
stao otac. Nametljivi gest kojim se paranoik stavlja
na mesto oca, dakle sam postaje otac, doima se kao
ilustracija čestih odgovora koje mali dečak ima sprem
ne na prekore ili izgovore koji se upućuju njegovoj
iritirajućoj radoznalosti, otprilike u formi: Čekaj sa
mo, kada sam budem bio tata, i ja ću sve to znati.
Pored paranoika, i njegov asocijalni pandan zaslužuje
da bude pomenut. Kao što, naime, u iskazivanju sa
držajno identičnih fantazija nasuprot histeriku, koji ih
je p otisn u o, sto ji perverzna osoba k oja ih ostvaruje,
tako i nasuprot bolesnog, pasivnog paranoika, kojem
je upravo n eop h od n a sum an utost kao korekcija n e
podnošljive mu stvarnosti, stoji aktivni prestupnik,
koji pokušava da izmeni stvarnost po svom nahođe
nju: to je u tom specijalnom slučaju a n a r h i s t a . I ju
nak, kako to pokazuje njegovo odvajanje od roditelja,
počinje svoju aktivnost suprotstavljanjem starijoj gene
raciji; on je buntovnik i obnovitelj istovremeno, on je
revolucionar. Svaki revolucionar je prvobitno nepo
slušni sin, jedan pobunjenik protiv oca.97 Ali dok pa-
97 To je naročito jasno u grčkim mitovima o bogovima, gde

sin (Kronos, Zevs) mora da ukloni oca pre nego što može da
preuzmeizraz
vlast. Formaprotiv
uklanjanja, k a s t r a c i j a , očigledno je
najjači pobune oca, alinaime
istovremeno i dokaz njenog
seksualnog porekla. O karakteru revanša kastracije, kao i o infan
tilnom značenju celog kompleksa vid. Freud, U b er i n f a n t i l e Se-
x u a l t h eo r i en u r t d A n a l y se d e r P h o b i e ei n es f i i n j j a h r i g en K n a b en ,
Jah rb u ch , nav. m.
113
ranoik, u skladu sa svojim pasivnim karakterom, mo

ra da otrpi proganjanja i nepodobštine, koje u kraj
njoj liniji potiču od oca i koje nastoji da izbegne na
taj način što će sebe postaviti na mesto oca, anarhista
ostaje verniji junačkom karakteru po tome što će
uskoro sam postati progonitelj kraljeva i na kraju,
kao junak, ubiti kralja. Razlika je samo u tome da
stvarno junačko delo leži u realnoj opravdanosti, šta-
više nužnosti dela, koje otuda nailazi na opšte odo
bravanje i od svih se slavi.98 Bolesna crta i kod zlo
činca leži u patološkom pomeranju mržnje sa oca na

— ali još uopštenije i otuda još izobličenije — stvar
ne kraljeve. I kada se junak zbog istog dela slavi, a da
se uopšte ne mari za njegovu psihičku motivaciju, on
da anarhistu s pravom od oštrijih kazni opravdava —
pokraj naoko sasvim drugačije motivacije, recimo po
litičke — činjenica da je ipak ubio nekog sasvim dru
gog nego što je zapravo mislio .99
Ali za ovaj put ćemo, ovde gde se na uskoj raz-
delnici nevini detinji život u fantaziji, neurotski fan
tazmi potisnuti u nesvesno, pesničko stvaranje mito
va i izvesne forme duševne bolesti i zločina sadržajno
i u svojim uzrocima i pogonskim snagama tako pri-
** Upor. suprotnost između Tela i Paricide u Silerovom Vil-

helmu Telu koju ću u jednom drugom sklopu bliže razmotriti i
osvetliti.
** Vid. o tome promašeni atentat Tatjane Leontijeve i njego
vo psihološko osvetljenje kod VVittels, D i e sex u el l e N o t (Weib-
liche Attentater), Wien—Leipzig, 1909.
sno, a onda opet tako diferencirano dodiruju, kako

smo to pokušali da pokažemo, zastati i odoleti isku-
šenju da krenemo novim putevima, koji se, usmereni
u sasvim druge pravce, za sada takoreći gube u ne-
prohodnom čestaru.
SADRŽAJ
K rat k a u v od n a n a p o m e n a ..................................................... 5
S a r g o n ................................................................................................2 0
M o js ije ................................................................................................21
K a rn a..................................................................................... 24
E d i p .............................................................................................................26
P a r i š .............................................................................................................3 0
T e l e f .............................................................................................................31
P e r s e j............................................................................................................. 33
G i l g a m e š ...................................................................................................34
K i r .................................................................................................................. 35
R o m u l ...................................................................................... 53
H e r a k le ........................................................................................................5 8
‘ I s u s ......................................................................................................61
Z i g f r i d ........................................................................................................6 8
L o e n g r i n ...................................................................................................70
Oto Rank
MIT O ROĐENJU JUNAKA
Pokušaj psihološkog tumačenja mita
AKADEMSKA KNJIGA
Novi Sad, Pašićeva 6
Telefon: 021/4724-924
e-mail: akademskaknjiga@neobee.net
Korektura
Olivera Cibula
Kompjuterski slog
Mladen Mozetić, GRAFIČAR, Novi Sad
Štampa
Budućnost, Novi Sad
ISBN 978-86-86611-08-6
2007.
CIP - Каталогизащца у публикации

Библиотека Матице српске, Нови Сад
179.6-051:255-264
255
159.964.2:255-264
Р А Н К , Ото
Mit о rođenju junaka : pokušaj psihološkog tumačenja mita
/ Oto Rank ; preveo s nemačkog Tomislav Bekić. - Novi Sad :
Akademska knjiga, 2007 (Novi Sad : Budućnost). - 117 str .; 21 cm.
- (Biblioteka Naučna misao)
Prevod dela: Der Mythus von der Geburt des Helden. Tiraž 100 0
ISBN 978-86-86611-08-6
a ) М и т ол огщ а - П с их оа н ал и за б ) Х е р оjn - М и т ол огщ а

C O B I S S . S R - ID 2 2 6 1 2 83 9 1
Oto Rank (Otto Rank, 1884—1939),

rođen u siromašnoj jevrejskoj porodici
u Beču, bio je jedan od najrevnosnijih
sledbenika i pristalica Sigmunda Frojda
i jedan od najznačajnijih predstavnika
druge generacije psihoanalitičara (Karl
Abraham, Šandor Ferenci, Vilhelm Rajh,
Teodor Rajk i dr.). Izvesno vreme je,
posle Junga i Adlera, smatran nasledni-
kom Frojda,
učiteljem ali sepreselio
i 1926. i on razišao sa svojim
u Pariz, odakle
je 1936. prešao u Ameriku, gde je umro
1939. godine. Pažnju Frojda i njegovih
sledbenika privukao je već svojom pr
vom značajnijom studijom Mit o rođe
nju junaka (1909), posle koje je ubrzo
objavio svoje obimno delo Motiv ince
sta u pesništvu i sagama (1912), u ko
jem se suvereno kreće po svetskoj knji
ževnosti od antike sve do novog doba.
Među njegova značajnija dela spadaju:
Značaj psihoanalize za duhovne nauke
(1913), Trauma rođenja (1924), Tehnika
psihoanalize (1926), Umetnost i umetni-
ci (1930) i dr.
Celokupnim svojim obrazovanjemOto

Rank kao đa je bio predodređen da obra
di Frojdu
je ono područje psihoanalize
bilo veoma stalo — do kojeg
područje
mita. Zahvaljujući svom izvanrednom po
znavanju književnosti i duhovne pove-
snice čovečanstva, Oto Rank je bio u
stanju da tragom podsticaja Frojda po
sebnu pažnju posveti mitu, pa je u svo
joj studiji Mit o rođenju junaka na upe
čatljiv način pokazao da je mit jedan
proizvod fantazije, u čijem nastanku bit
nog udela imaju nesvesne duševne sna
ge. Celim
ljem svojim
primera sklopom,
na kojima posebno Ran-
se zasniva obi
kovo psihoanalitičko osvetljenje procesa
rađanja junaka, ova studija i danas de-
luje zanimljivo i podsticajno, pogotovo
kao prethodnica njegovog kapitalnog de-
la Motiv incesta u pesnistvu i sagama.

Dokumen - Tips Oto Rank Mit o Rodjenju Junaka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips Oto Rank Mit o Rodjenju Junaka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

5/17/2018 Oto Rank-Mito RodjenjuJunaka-slidepdf.com

xvaniv, — 7 ----------- von der Geburt des Helden

KRATKA UVODNA NAPOMENA

Ovaj rad nastao je zahvaljujući podsticaju profesora

Be č, na Bo žić 1908. Oto Rank

Gotovo svi značajniji kulturni narodi kao: Vavi-

ma. Naročito su priče o njihovom rođenju i njihovoj

nom se daju grupisati iz tri aspekta1*:

1. Adolf Bastian2 sa svojom „idejom naroda” kon

jasni pojavu raširenosti paralelnih formi bajki princi

zemaljskoj kugli. To objašnjenje je potom primenio

г Adolf Bastian, Dos Bestandigc in deri Menschenrassen und

danja (trgovačke veze i si.), bilo putem literarnih ve

6 Vid. o tome Eduard Stucken, Astralmythen, Leipzig 1896—

zastupnika, jer smatramo da pored teorije elementar

ukazuje na to da i pored višestrukog nastanka neza

8 Bauer, Zeitschrift fur das osterreichische Gymnasium, 1891,

No, mi ćemo pitanje o načinu širenja mitova, ko-

Vinklera, koji kaže: „Ako ljude i njihove proizvode

10 Winckler, Die babylotiische Geisteskultur in ihren Beziehun-

rođenju junaka nalaze u njima, sledeći preovlađujući

12 Po Brodbeck, Zoroaster, Leipzig, 1893, s. 138.

Mi se ovde nećemo upustiti u kritiku ovog zani

rodniji odnosi. Tako nas mnogo potcenjivana teorija

traži u opštim crtama ljudskog duševnog života, ne

Vid. i delom lunarno, delom solarno, u svakom slučaju posve sa

bismo možda psihološkim posmatranjem bitnog sa

18 S. Freud, Traumdeutung, Wien—Leipzig, 1900, s. 180 i d.

unutrasn,e ., <0ч - '■*

vanjemita’ ^ * ; '; ; L . -T~i ' ,V

shvatanjem i odredemn S-Tjr.-iTm

bismo možda psihološkim posmatranjem bitnog sa

18 S. Freud, Traumdeutung, Wien—Leipzig, 1900, s. 180 i d.

kao i mnogih drugih — naročito patološko-duševnih

šmarne snove, kako je to učinio Lajstner u svojoj

vima u budnom stanju ili fantazijama, sa umetničkim

20 Rank, Der Kunstler. Aufsatze zu einer Sexualpsychologie,

neizbežan je udeo jedne jedine duševne moći ili sile

23 U tom smislu Štuken kaže: „Mit koji je preuzet16/119

Uglavnom se ima utisak da istraživači koji isklju

kle, samo reakcija na mučnu spoznaju tih prilika,

u takve odurne i ogavne pomisli i taj otpor je vero-

svojom majkom i umire kao slepac, jedan sunčani ju

24 Vid. Ignaz Goldzieher, Der Mythos bei den Hebraern un

vom incesta gube projekcijom na mesec i njegov odnos prema

način: kćerka (novi mesec) je ponavljanje majke (starog meseca);

doživljavaju kao takve ili nam ne preostaje ništa «dru

25 U spisu o prareligiji Germ ana Zike — Siecke, Urrelig

no biografskih mitova o junacima, izdvojiti neke od

Najstarije predanje našeg mita o junaku potiče po

romana mogu se sasvim jasno pratiti pojedini glavni motivi tog

Najveću slićnost sa legendom o Sargonu, sa ko

17 Zbog tih sličnosti je često zastupano mišljenje da se priča

otvori, vidje dijete, i gle, dijete plakaše; i sažali joj se i

29 Po Vinkleru (VVinckler, Die babylonische Geisteskultur

kasnije njegova kćerka Mirjam, ustvrdivši s proro

nika hebrejskog naroda Avrama. On je bio sin Tere,

30 Po Bergel, Mythologie der Hebraer, Leipzig, 1882.

Priča iz staroindijskog epa Mahabharata32 o rođe

liku po Lasenu33. Kneževska kći Prita, koja se zove i

pravismo od pruća jednu veliku košaru i stavismo na

11 Ovde valja pomenuti i indijsku legendu o rođenju mit