REČNIK PSIHOLOŠKIH POJMOVA

ABREAKCIJA=oslobađanje emocionalnog naboja u burnom ili smirenijem obliku

(tipa katarze u pozorištu). Ima mentalno-higijensku ili terapeutsku ulogu. Po
transakcionoj analizi do ovog procesa dolazi kod provociranja ego-stanja Dete.

AKTIVNOSTI (rad)=su jedan od šest načina strukturiranja vremena kojim

zadovoljavamo glad za strukturom. Za razliku od povlačenja, rituala, razonode,
Igara ili bliskosti, rad je aktivnost usmerena ka cilju. Dominantno je ego-stanje
Odrasli. U patologiju rada, sem izbegavanja, ubrajamo i preterani rad (radoholik),
ali i ne OK rad (nehuman i protivzakonit).

ATRIBUCIJA je upućivanje skriptnih poruka putem atributa (epiteta) koje se

"lepe" na Biće deteta. Npr. "Glupane!" (direktno) ili "Nije baš mnogo bistar!"
(indirektno). Svakako štetan uticaj na detetov identitet. Treba kritikovati samo
nečije ponašanje, a nikako Biće!!!!!

ADAPTIRANO DETE=deo ego-stanja Deteta koje se formira prvenstveno kao

odgovor na roditeljske zahteve. To nije posebna intrapsihička struktura, već
način funkcionisanja, te se ovaj koncept koristi kada se govori o komunikaciji.
Dok Slobodno Dete čini ono što želi, Adaptirano Dete (Prilagođeno ili
Socijalizovano) čini ono na čemu su roditelji insistirali racionalno, ili iracionalno.
Može da bude i pozitivno i negativno

ARHEOPSIHA=onaj deo psihe u koji odlažemo naše zastarele identitete i razne

ego sadržaje.Psihička topografija podrazumeva dva glavna podruja: ja(ego)koje
je deo psihe i psihu (ne-ja). Psiha ima tri
organa(područja):eksteropsihu, neopsihu i arheopsihu.
ANTISKRIPT je činjenje suprotno od onoga što poručuju autoriteti. Nije reč o
slobodi, već o prisili suprotstavljanja iz Buntovnog Deteta, te je to samo vrsta
skripta koji skriptnim finalem potvrđuje zabranu! U psihoanalizi odgovara pojmu
reaktivne formacije.

ADAPTACIJA LIČNOSTI - Kada odgovorimo na pitanja: kako se odnosimo

prema drugima i kako rešavamo probleme, otkrićemo preferirani tip adaptacije.
To će osvetliti i određenu strukturu ličnosti, optimalni kanal komunikacije,
drajvere, nesvesne igre...jer je TA razvila model koji je primenjljiv ne samo u
psihoterapeutskoj praksi, već u svakodnevnom životu. Kroz radionice
upoznajemo vas sa Joines&Stewart modelom šest tipova adaptacija ličnosti.

ASERTIVNOST=verbalno ili neverbalno ponašanje u kome osoba jasno izražava

svoje potrebe i želje i bori se za svoja prava, ali uzimajući u obzir da nisu
narušena i prava drugih. Dolazi iz Odraslog i treba razlikovati od agresivnosti
koja je obično iz Deteta ili Roditelja. Potrebno je da se podučavamo asertivnim
tehnikama. Naročito je korisno da to urade preadaptirani (sa sindromom dobrog
deteta). Neke situacije nisu prijatne i nismo sigurni kako da se ponašamo. Ako
ostanemo pasivni, izbećićemo sukob, ali će se povećati tenzija i osećaj niskog
samopoštovanja. Ako budemo agresivni, imaćemo kratkoročni osećaj moći, ali je
posledica sukob i narušeni odnosi. Rešenje je asertivnost.

AUTENTIČNO OSEĆANJE je ono koje nastaje spontano, bez unutrašnje

cenzure, kongruentno je sa iskustvom te korisno u kontaktu sa realnošću. TA
govori o četiri autentična osećanja (sad, mad, scared, glad = tuga, ljutnja, strah,
zadovoljstvo) koja nastaju u odgovarajućem kontekstu i vremenskom okviru.
Mogu biti ispoljena i neautentično, kao reket osećanja. Ovo su četiri tipa
emocionalne readaptacije. Kod ljutnje je promena u spoljašnjem svetu, ali je
moguće uticati na nju; kod straha je u spoljašnjem svetu ugrošavajuća promena;
kod tuge je nepromenljiva promena i ne može se izbeći, a kod zadovoljstva je
došlo do unapređenja adaptacije. Kad postoji sklad između predstava o sebi,
drugima, stvarnosti, stanje adaptiranosti je konstatno i nema osećanja.

ANTISOCIJALNI (šarmantni manipulator), harizmatičan lider,

promoter,trgovac,advokat, političar,biznismen.Voli akciju,uzbuđenja
uživanja.Oblačenjem šokira,zavodi,jake boje,usko,težak makeup,nakit.Žene
providna odeća, duboki dekolte, prsten na svakom prstu, pirsing. Muškarci
otkopčana kožulja da se vidi tetovaža rolex, ključevi od kola extra mobilni...
Kakva im je struktura ličnosti? Kako im prići? Odraslo ego stanje kontaminirano
iz Deteta, (ups!) isključen Roditelj!!!! Drajveri: Please You & Be Strong. Strah od
bliskosti, dobija bitku, ali gubi rat... itd

AGITACIJA=oblik pasivnog, ponavljanog nesvrsishodnog ponašanja. Pasivno je

jer energija nije usmerena direktno ka rešavanju problema. Primer: osoba ne
čuje dobro predavača pa se vrpolji. usplahiri, unervozi, ali ništa ne preduzima, a
treba samo da ga zamoli da govori glasnije. Agitaciju ne treba podceniti.Osoba
se oseća loše i zbunjeno, zna da može da reši problem "radeći nešto", ali ne zna
šta. Iz Roditelja stižu uputstva"Sedi i razmisli", ali energetski naboj raste i lako
prelazi u nasilje za koje se ne oseća odgovornost (inkapacitacija), Vidi Igru"Ne
mogu to da podnesem".

AFIRMACIJA=pozitivna izjava (najčešće lična) koja se koristi za podizanje

samopoštovanja i snaženje pozitivnog načina mišljenja, osećanja i ponašanja.
Menjanjem uverenja o sebi i podsticanjem ne-skriptnih fantazija interveniše se
afirmacijama i u skriptnom sistemu.

ANKSIOZNOST=nejasna strepnja, neodređeni strah bez jasnog spoljnog povoda

sa potisnutom dinamikom koji dolazi iz dubine ličnosti. Povremeno i privremeno
je pratilac čoveka u njegovom odnosu sa realnošću. Sama po sebi nije neuroza,
ali u sklopu drugih poremećaja može predstavljati ozbiljniji simptom.

B
Bajka – usmeno-književni mentalni prouzvod ranijih generacija koji zbog
univerzalnosti obrazaca vrši psihološki rad i danas. Čudesna priča gde su
junaci obični ljudi, a dogadjaji se prikazuju kao nešto što se može desiti
svima kad izadju da prošetaju šumom. Bajka veliča naš trijumf u borbi sa
zagonetkama života, te je optimistična i didaktična. Kompozicija:
stereotipni početak, hronološki dogadjaji, efektni nagli završetak. Odrasli je
tretiraju kao egzoterično literarno delo. Deca, opet, je prihvataju, jer
odgovara razvoju njihovih saznajnih funkcija i pomaže u razrešavanju
emocionalnih problema, posebno strahova.

Banalni skript - Klod Stajner (1974.) je na osnovu glavnih zabrana

razlikovao: skript bez ljubavi (karakterističan za depresivne), skript bez
razuma ( za psihotične) i skript bez uživanja (za korisnike droge). Za razliku
od tragičnih skriptova, ovi negativni skriptovi prodju u banalnostima
svakodnevice. Ljudi žive „normalne“ živote, ali sa osećanjem nesreće i
neispunjenosti, jer su u skriptu izgubljenih šansi.

Bern, Erik – otac transakcione analize (TA). Rodjen u Montrealu 1910.

Završio medicinu, a sprecijalizaciju iz psihijatrije nastavio u SAD. Kod Pola
Federna imao psihoanalitički trening. Učestvovao u II svetskom ratu. Tu je
navežbao da donosi brze sudove o ljudima i veza izmedju opažajnih signala
i unutrašnjih mentalnih procesa je postala baza buduće TA. Psihoanalitički
trening nastavio kod Erika Eriksona. Bern je krenuo da kombinuje ideje
intuicije, ego-stanja, bihejvioralnih sklopova… u teorijski sistem. Od 1950.
drži predavanja iz domena socijalne psihoterapije. 1961. Izdaje prvu
knjigu“TA u psihoterapiji“, gde izlaže svoj teorijski sistem. Druga knjiga
nije bila TA. Ali zato treća „Games People Play“(1964.), postaje bestseler,
iako nije bila pisana za širu javnost. Slede: „Principle of Group
Treatment“(1966.), „Sex in Human Loving“ (1970.), i posthumno „What Do
You Say After Hello“(1972.). Kod nas je Berna sjajno prevodio Ljuba Stojić.
Bern je omogućio meteorski start TA i iako su mnogi njegovi stavovi
revidirani danas, on je originalni začetnik jedne nove psihološke škole i
pravca. Umro je 1970.

Barijera – linija razgraničenja, pregrada, brana, prepreka u motivacionom i

uopšte, dinamičkom delu ličnosti (geštalt). Psihološki najvažniji pojmovi se
zasnivaju na konfliktima koji proizilaze iz odgovarajućih barijera.

Bezuslovni refleks – genetski definisan tip nervne veze izmedju draži i

automatske tipične reakcije karakteristične za odredjenu vrstu. Centri su
pretežno u kičmenoj moždini, ali većina ima i svoje centre u moždanoj kori.
Razliku uslovni vs. bezuslovni refleks napravio je Pavlov. Šema
bezuslovnih refleksa ipak ni danas nije potpuna, jer ih je teško nekada
analitički razdvojiti.

Bezuslovno pozitivni pogled – (Karl Rodžers) prihvata bezuslovno

prisustvo instrinsičkih vrednosti kod osobe, koje reflektuje pozitivan
odnos. Terapija usmerena ka klijentu, uopšte vidi čoveka kao celovito biće i
kao takvog ga prihvata, te bezuslovno pozitivni pogled ne znači bezuslovno
prihvatanje svakog ponašanja, nego više je u smislu TA koncepta: Ja sam
OK, ti si OK.
Biblioterapija - koriščenje odgovarajućih knjiga u terapijske ili mentalno-
higijenske svrhe. Terapeut pravi izbor knjiga zavisno od ciljeva terapije.

Borderlajn – izraz engleskog porekla, u psihologiji sa značenjem ivičnog

graničnog slučaja. Najčešće se misli na granicu neuroze i psihoze u
kliničkoj praksi. Redje se koristi u oceni graničnog slučaja mentalne
zaostalosti.

Bulimija – poremećaj ishrane koji se ispoljava kao stalna potreba za

hranom. Ako nije endokrinološki poremećaj, uzrok je doživljaj unutrašnje
praznine i bezvrednosti. Dovodi do gojaznosti i u zatvorenom krugu se
nesigurnost samo pojačava. Obično se tumači neuspelim i premeštenim
traganjem za ljubavlju. Može se prenositi kao episkript, naročito od majke
(sekundarna bulimija).

Bihejvioralna dijagnoza – Još 1961. Bern je ponudio ideju da ego-stanja

kao intrapsihičke strukture imaju spoljne znakove svog prisustva i
aktivnosti i skicirao je koristan alat dijagnostikovanja uz pomoć: reči, tona,
gestova, stava tela, facijalne ekspresije. Na primer: dobro izabrane reči,
relaksirani facijalni mišići, pravi ton i ritam govora ukazuje na Odraslog.
Medjutim ako nisu svi znakovi kongruentni, uz to je nesaglasan položaj
tela, onda to ukazuje na Adaptirano Dete. Bihejvioralno dijagnostikovanje
se oslanja na funkcionalni model ego-stanja. Ova ideja je razradjivana u TA
teoriji i praksi, pa su i Stjuart i Džoins je ugradili u svoj model šest tipova
adaptacije ličnosti.

Bioenergija – metod psihoterapije koju je dao Alexandar Lowen bazirajući

se na radovima Wilhelm Reich-a. Ove ideje su uticale na koncept
skriptiranja tela u TA. ( Cassius, 1975-77, Childs-Gowell i Kinnaman, 1978.)

Bull`s Eye transakcija – terapeut deluje na sva tri ego stanja pacijenta
(Karpman, 1971.)

Budi jak – jedan od pet osnovnih drajvera, skriptnih imperativa,

kontrazabrana u TA. Dete mora da ispuni ovaj uslov da bi bilo voljeno, ili da
bi čak imalo pravo da živi. Na primer roditelj poručuje: „Moraš da budeš
jak. Ovaj svet je takav da samo jaki preživljavaju.“ Implicitna poruka je:
„samo jaki imaju pravo da žive.“ Ako dete to prihvati, ono će i samo
verovati da uvek mora da bude jako, ili će umreti. I kada živi taj uslov da bi
„zaslužilo“ da živi, kažemo da živi u kontraskriptu. Naravno, da postoje
situacije kada treba biti jak, ali i situacije kada treba biti slab! A pravo na
ljubav i život je naše neotudjivo i ničim uslovljeno pravo!

Budi savršen - još jedan od pet osnovnih drajvera, skriptnih imperativa,

kontrazabrana u TA.Osoba s kontraskriptom ima u stvari prisilu da stalno
ispunjava zadati imperativ. Ova prisila je unutrašnji motivator koji osobu
tera ili „goni” da ostvaruje imperativ kako bi izbegla katastrofu zabrane.
Osoba sa ovim drajverom, ima osećaj „OK-ejnosti“ samo ako sve radi
besprekorno. Perfekcionizam koji sebi nameće, najčešće očekuje i od
drugih i smatra da je to njena pozitivna osobina, te se time hvali i drži u
izlogu (kontraskriptni ponos). Potrebno je da nauči da se stvari mogu da
rade i na dovoljno dobrom i na najnižem nivou, a ne samo na
maksimalnom, jer se tako neće nepotrebno iscrpljivati.

Buntovno Dete (BD) –U komunikacijskom, „funkcionalnom” ili

„deskriptivnom” modelu se sagledavaju ego stanja iz pozicije komunikacije
Izmedju i unutar ličnosti. Ego stanja se u ovom modelu opisuju atributima
kao što su Buntovno (ili Prkosno Dete), Kritikujući Roditelj i sl. BD se javlja
rano, tokom druge godine života. Dete pogrešno veruje da ga roditelji koji
mu ispunjavaju želje vole, a da ga roditelji koji mu frustriraju želje ne vole.
Zbog toga ono reaguje prkosom (inatom) koji se naziva negativizam druge
godine. To je u stvari reakcija Slobodnog Deteta koje počinje da se opire za
njega neprijatnim aspektima socijalizacije. U razvojnom smislu pojava ego
stanja BD je sasvim normalna uključujući i period adolescencije, međutim
ono kod odraslih ljudi uglavnom nema pozitivne funkcije, ukazuje da te
osobe imaju nerazrešen problem s autoritetima. BD u stvari ne razlikuje
„podređenost” od „poniznosti” tako da veruje da bi se ponizilo ako bi se
podredilo zahtevu autoriteta.

C
Celina – osnovna odlika geštalta, osnovna predpostavka holizma, jedna od
osnovnih kategorija mišljenja, u metodologiji je skup u opisu ili
zaključivanju.

Cerebralno – sve što je u vezi sa mozgom.

Ceremonija – u osnovnom značenju ritual sa više formalnih postupaka i to

institucionalizovan (npr. venčanje u crkvi). U svakodnevnom govoru
označava formalno, izveštačeno ponašanje, iza kojeg se predpostavlja
rigidna psihološka struktura.

Civilizacija – ospoljeni i konkretizovan deo kulture.

Ciklotimija – naizmenično smenjivanje veselosti i tuge karakteristično za

piknički tip ličnosti. Ne klasifikuje se automatski kao patologija, osim u
ekstremnim razmerama. Možemo da govorimo o ciklotimnoj ličnosti kao o
patološkom obliku, a cikloidnoj kao o normalnoj, ali je kod nekih autora
obrnuto. Termin se jednostavno, nedosledno primenjuje. Ipak treba
naglasiti razliku sa manično-depresivnom psihozom, iako postoje
fenomenološke sličnosti.

Ciklus – kolo, kružno i ponovno kretanje. U psihologiji se obično misli na

talasasto kretanje (životni ciklusi). U upotrebi razlikovati pojmove ciklus,
period i faza.

Cilj – ono čime se završava neka delatnost. Obično svesno definisan, mada
nije pravilo, može biti i u obliku nejasne predstave.

Cinično – ono što zanemaruje uobičajeni vrednosni sistem. U starogrčko

vreme, Cinici su bili filozofska škola, koja se odricala uobičajenih želja.
Danas termin ima značenje sumnje u ljudske vrline i njihovo poricanje.

Crtež – kod dece se slobodan, kreativan i personalizovan odnos prema

spoznaji realnosti operacionalizuje kroz igru, govor i crtanje. Zato je crtež
odlično dijagnostičko sredstvo. Florens Gudinaf je standardizovala test
„nacrtaj čoveka“ za predškolsku decu. Koristi se i kao projektivna tehnika.
Nažalost, tokom školovanja postoji pad likovnog izraza, te malo njih
nastavlja tako da se izražava u odraslom dobu. Većina crteža (i dece i
odraslih) ima neki unutrašnji dinamički princip, ali on ne mora biti duboko
nesvesne, ni skrivene prirode, te ne mora da svedoči o afektivnim, ili bilo
kakvim teškoćama autora. Novije metodologije ne prejudiciraju patologiju,
već su otvorenije prema svim pravcima analize. Interesantan je razvoj art
terapije u smislu lečenja, ali i mentalne higijene.

Crte ličnosti – osobina po kojoj možemo da identifikujemo pojedinca, ili

duž koje možemo da opisujemo individualne razlike. Smatra se da postoji
oko 4.500 reči koje bi mogle da opisuju ličnost. Ipak je doslednost bitna za
psihološki pojam dimenzije koja opisuje ličnost. Objašnjenje (da li su
nasledjene ili stečene, arhetipske prirode, faktori, mehanizmi odbrane,
psihoanalitičke formacije, geštalt strukture, TA pojmovi…) zavisi od
psihološke škole. Crte se obično ispituju inventarima ličnosti i obradjuju
statistički faktorskom analizom.

Crna kutija – zamišljena lokacija u kojoj se odigravaju nepoznati procesi.

Najčešće se pominje u teoriji informacija, jer se nedovoljno zna šta se
dešava izmedju inputa i outputa. Istina je da u svakoj psihološkoj školi
postoje crne kutije na pojedinim mestima teorijskog sistema kao
metodološki problem.
Cenotropija – težnja većine sličnih organizama da se ponašaju na sličan
način. Iako ima obeležje univerzalnosti, nije instinktivna. Svi ljudi vole da
stanuju u kućama je cenotropija, a ne instinkt.

Č
Ček-lista - se sastoji od unapred pripremljenih stavki, koje treba da
precrtavamo, zaokružujemo, otpisujemo… kao kad pravimo podsetnik. U
psihologiji je to lista definisanih pojava, čija se frekvencija beleži
odbrojavanjem.

Čulni organ – je anatomsko-fiziološki sistem koji razvija osete: oko

(vidjenje), uho (sluh), jezik (ukus), nos (miris), koža (toplo, hladno, bol,
pritisak, dodir). Iako je termin neadekvatan (ne pravi razliku izmedju
receptora i analizatora, organ ima metafizičke implikacije…)još uvek je u
upotrebi.

Četiri vida pasivnosti –Šif (1971.) pasivnost otpisuje mogućnost da se

ostvari željeno. Ispoljava se kao: 1. ne činiti ništa 2. preterana adaptacija 3.
agitacija – besciljno, ponavljano ponašanje da bi se redukovala tenzija 4.
inkapacitacija ili nasilnost – energija se usmerava ka drugima umesto da se
rešava problem.

DALTONIZAM – slepilo za boje nazvano prema engleskom fizičaru Daltonu

koji nije razlikovao crvenu i zelenu boju.
DAROVITOST – ukupnost potencijalnih sposobnosti u nekoj posebnoj ili u
više oblasti. Testovima sposobnosti se otkriva. Smatra se da u populaciji
ima oko 2,5% darovitih (približno koliko je i mentalno zaostalih). Ipak svi ne
iskoriste svoje potencijale, jer je za to potrebna i odredjena struktura
ličnosti (pre svega nekognitivne osobine, emocionalna i socijalna
inteligencija), kao i spoljni, materijalni i društveni uslovi.

DEVIJACIJA - odstupanje od neke ose, od utvrdjenog standarda. U

statistici, kada se odstupanja od aritmetičke sredine dignu na kvadrat, pa
podele sa brojem slučajeva i iz dobijenog količnika se izvuče kvadratni
koren, dobijamo standardnu devijaciju. Služi za ocenu raspodele slučajeva
(ispitanika).

DEBILNOST – nedostatak, ili slabost u vitalnim funkcijama organizma. Služi

i kao termin za klasifikaciju mentalne zaostalosti. Ako su prosečne
sposobnosti, na testu opštih intelektualnih sposobnosti, IQ 90-100, onda je
debilnost IQ 70-50.

DEDUKCIJA – zaključivanje koje se zasniva na opštim premisama i traga za

varijacijama u posebnim slučajevima.

DEZINTEGRACIJA – razrušavanje celine. U psihologiji se misli na

razrušavanje strukture ličnosti. Strah od dezintegracije spada u iskonske
strahove. Procesi dezintegracije i odnos prema njima imaju ulogu i u
društvenom, posebno ideološkom kretanju.

DELUZIJE – bolesno verovanje u nešto što nije istinito, što se može dosta
lako dokazati, kao neka vrsta kratkog spoja izmedju metafora i činjenica.
Osoba sa deluzijom reference, na primer, misli da je neki deo tv emisije njoj
upućen (kao poruka, pretnja). Deluzije veličine i gonjenja sreću se u
šizofreniji i paranoji, a deluzije bezvrednosti i grešnosti u melanholiji.

DEMENCIJA – doslovno raspamećivanje, oštećenje inteligencije nastalo

tokom života.
DEMOFOBIJA – neprirodan, bolestan strah od skupine ljudi.

DEKONTAMINACIJA – terapeutski proces uklanjanja kontaminacija, što

zapravo znači čišćenje sadržaja Roditelja i Deteta koji su napravili
pogrešna uverenja i učvršćivanje granica Odraslog u cilju korigovanja
iskrivljenja vidjenja realnosti.

DEPERSONALIZACIJA – osećaj lične nerealnosti, gde se gubi i osećaj

prema svome telu, a spoljni dogadjaji dobijaju nestvaran izgled.

DEPRESIJA – stanje bezvoljnosti, bespomoćnosti i beznadja sa usporenom

motorikom i mentalnom dinamikom, izgubljenom motivacijom, praćeno
sumornim, teškim mislima i samoprekorevanjem, kao i telesnim
poremećajima. Kod zdravih kraće traje, manjeg je intenziteta i samoubistva
su isključena. Kao poremećaj se najčešće klasifikuje kao endogena, ili
reaktivna depresija. Redje kao organska, ili involuciona. Najčešće je vezana
za zabranu na postojanje (Don’t Exist). Prisutne su još i Don’t Be Important,
Don’t Be You i Don’t Be Well.

DEPRESIVNA POZICIJA – pozicija u koju stiže dete u prvoj godini života po

teoriji Melanije Klajn. Posle paranoidno-šizoidne pozicije, oko šestog
meseca života, majka se opaža kao totalni objekt, ali se dete nalazi u
ambivalenciji sa pratećim osećajem krivice, jer je majka predmet i ljubavi i
mržnje. Kasnije dete preuzima „dobru majku“ i sa time se depresivna
pozicija ukida, ali ta prva faza nikada ne iščezava iz psihološkog inventara.
Ovaj pojam M.Klajn je uticao na TA pojam životne pozicije.

DUBINSKA PSIHOLOGIJA - razumevanje problema traži se kroz nesvesne

aspekte psihe. Psihoanaliza je primer takvog pravca. Transakciona analiza
je inicijalno više naglašavala bihejvioralni aspekt, ali su joj koreni sigurno
dubinsko psihološki. Danas TA sve više doživljava „psihoanalitičku
renesansu“ kako to In Stjuart kaže (1996.)
DESTRUDO – energija instinkta smrti, Tanatosa. Konceptualno je to
emocionalna energija Aresa, boga rata. Skrivena je u libidu i tek kad libido
promaši, odvaja se od njega i stupa na scenu. Berna je ovaj pojam
inspirisao za koncept dobiti (payoff).

DRAMSKI TROUGAO – (Karpman, 1968.) dijagram interpersonalnih

interakcija u Igrama. Na uglovima su: Progonilac, Spasilac i Žrtva (piše se
velikih slovima). Nekim ljudima je zaista potrebna pomoć i drugi im
pomažu, neguju ih. Te autentične žrtve i pomagači nisu deo ovog trougla.
Da ne bi zavrteli Igru, treba da osete razliku izmedju „pomaganja“ i
„spašavanja“.

DRAJVER – gonič, nesvesni prisilni motivator, skriptni imperativ,

kontrazabrana. Trudi se-Try Hard, Požuri- HurryUp, Ugodi -Please, Budi
savršen- Be Perfect, Budi jak - Be strong, pet glavnih drajvera su dati u
formi poruka, ali nisu inkorporirani tako kao verbalne poruke. To su
kontrazabrane, deo kontraskripta. Po Stajneru (1971.), došli su iz
Roditeljevog(R3) Roditelja (R2)pravog roditelja, kao uslov za našu OK-nes,
odnosno kao uslov za izbegavanje katastrofe zabrane. Ako ih naš Roditelj
prihvati, onda živimo u kontraskriptu. Sve dok ispunjavamo uslov, OK smo,
ali kad ne ispunjavamo, što je neminovno, aktivira se primarna zabrana (na
život i vrednost- Don’t).

DISFUNKCIONALNO – funkcionisanje na način da šteta izlazi kao

posledica.

DEPRIVACIJA – izuzimanje, isključenje poželjnih vrednosti ( za razliku od

frustracije koja je ometanje dostizanja vrednosti). Socijalna deprivacija je
uskraćivanje društvenih odnosa. Na ranim uzrastima usporava razvoj,
kasnije stvara poremećaje u ponašanju.

DESKRIPCIJA – opisivanje. U psihologiji je to metod, koji se posebno

razvio kao reakcija na eksperimentalnu psihologiju. Deskriptivna
psihologija samo opisuje i nastoji da razume pojave, a ne i da ih uzročno-
posledično objasni.
DETE – Kada je malo slovo, onda se misli na stvarno dete, a kada je veliko
na ego-stanje, odnosno sistem mišljenja, osećanja i ponašanja. Istorijski
(strukturalni model) ego-stanja vidi Dete kao zastarelo Ja, koje više ne
odgovara realnosti. Strukturalno ego-stanje Dete čini set ego-stanja iz
različitih razvojnih nivoa: D(0) je najstarija verzija na rodjenju,ili čak pre
rodjenja; D1 je somatsko Dete; D2 je iz kasnijeg detinjstva (do sedme
godine); D3 je Dete u Roditelju. U ego-funkcijskom modelu (Miki Maus
model), ego-stanja su svedena na funkcije, pa za Dete se vezuju osećanja.
U komunikacijskom modelu Dete ima tri ego-stanja: Slobodno Dete,
Adaptirano Dete i Buntovno Dete, a svako stanje može biti i pozitivno i
negativno. Pojedini transakcioni analitičari koriste atipične sinteze različitih
modela ego-stanja i to stvara zbrku, jer se mešaju „funkcionalni“
i„strukturalni“ pojmovi.

DIJANA KOMPLEKS – nesvesna potisnuta želja žena da postanu i budu

muškarci. Zove se „muški protest“ u Adlerovoj individualnoj psihologiji. U
TA je zabrana da se bude svog pola u osnovi.

DIONIZIJSKO – ono što u psihičkom teži apsolutnoj slobodi, odsustvu bilo

kakvih ograničenja, što je sklono zadovoljenju svih potreba, posebno
telesnih uživanja. Dionizijski kult uveo je u savremene ideologije Niče.
Psihoanalitički pojam Ida je koncipiran na tom kultu.

DAMOKLOV MAČ – grčka mitologija: Damoklo je uživao u kraljevskim

počastima, ali iznad glave mu je visio veliki, oštri mač obešen samo o
jednu konjsku dlaku. “Posle” skript je analogan Damoklovom maču. Moto
je: “Zasad možeš da uživaš, a posle počinju tvoje muke“. Strah od
nadolazećih nevolja naravno zagorčava uživanje.

DIVERGENCIJA – razmimoilaženje, odvajanje, odstupanje. Divergentno

mišljenje je uslov stvaralaštva.

DISKREPANCIJA – nesaglasnost, neskladnost izmedju tvrdnji i činjenica.

DISLALIJA – poremećaj izgovora glasova usled funkcionalne
nesposobnosti govornog aparata.

DISLEKSIJA – oštećena sposobnost čitanja usled poremećaja shvatanja

onoga što je pročitano. Inteligencija i znanje su neoštećeni (osim
posredno).

DA, ALI – Igra u kojoj se savet (koji se obično traži) uvek odbija sa Da, ali...
tako da Spasilac ubrzo postane Žrtva. Obično suprotna strana igra Igru
Hoću samo da ti pomognem.

DA NIJE BILO TEBE – bračna kontrafobična Igra, kada muž zabranjuje ženi
aktivnost od koje ona strahuje u dubini duše, pa joj tako omogućava da nije
svesna svojih strahova. Cilj Igre je ili ohrabrivanje „nije da ja ne
pokušavam, nego mi on ne da“, ili optuživanje „nije da ja ne pokušavam,
nego mi on stalno kvari“. Sa prijateljicama, ova žena igra varijantu Da nije
bilo njega.

DRAGA MOJA – bračna Igra gde muž razotkriva ženine slabosti u formi
anegdote i završava sa „Zar nije tako, draga moja?“ Pre su to radili njeni
roditelji i ona se i udala za njega da bi prištedela sebi neprijatnost da sama
iznosi slabosti. Njeno slaganje je zapravo depresivno stanovište.

DRVENA NOGA - Igru inicira Žrtva koja pretpostavljenu nesposobnost

koristi da ne preuzme odgovornost za akciju „Kako možeš da očekuješ od
nekoga ko ima drvenu nogu da zaigra?“.

DOŠO SI MI NA ZICER, DJUBRE – životna Igra koja nastaje iz skrivenog

stava da se stalno traga za nepravdama, da bi se one sa velikim
oduševljenjem isterivale na čistac. U većini slučajeva se zaboravlja šta je
izazvalo gnev, jer je sama bitka cilj. Druga strana, obično Igra Zašto baš
ovo mora meni da se desi.
DUŽNIK –Igra koja se često pretvara u životni scenario. Kupuje se sve
moguće na kredit i potrebno i nepotrebno i glavni Igrač „dobija“ kako god
da igra se odvija. Ako zajmodavac digne ruke, uživa u dobrima. Ako
zajmodavac preduzme korake naplate, uživa se u slastima izvrdavanja. Ako
dodje do situacije prinudne naplate, igrač se prepušta „pravednom gnevu“
i zaigra Došao si mi na zicer, djubre optužujući poverioca da je gramziv i
beskupulozan.

EVOKACIJA – prizivanje, oživljavanje. Najčešće je to prizivanje nekog sadržaja

u sećanje.

EGZALTACIJA – ushićenje, zanos, polet, uz veliko prisustvo emocija.

EGZIBICIONIZAM – izvorno seksualna preverzija (pretežno kod muškaraca) koji

svoju potrebu zadovoljavaju prikazivanjem polnog organa. U izvedenom smislu je
to kompulzivna težnja za samopokazivanjem (kod oba pola) isticanjem svojih
unutrašnjih i spoljašnjih odlika na razmetljiv način. Načelno je to pitanje odbrane
identiteta koji mora stalno da dobija uveravanja da je nekom potreban i da kao
takav postoji.

EGO – središte svega što čini jednu odredjenu ličnost. Raznovrsne su njegove
definicije u okviru raznih psiholoških škola. Postoji podela Ega na opšte,
apstraktno Ja dato u prostoru i vremenu i na Jastvo (Sopstvo), shvaćeno kao
sadržaj iskustva koji se odnosi prema samom sebi i pripada ličnosti.
Egzistencijalističke, personalističke i neoanalitičke psihologije se bave
pojmovima i Ja i Jastvo. Radikalni bihejviorizam čak odbacuje postojanje Ega,
smatrajući ga subjektivnim iskazom u duhu Ničeove izreke da je Ja samo
„gramatička zabluda“. Psihoanaliza smatra da je Ego deo mentalnog aparata koji
se razvija u dodiru sa realnošću kao svesni deo ličnosti. Mentalni život počinje sa
Idom, a iz Ega se razvija Superego. Osnovna psihička topografija podrazumeva
Ego i Psihu, odnosno onaj deo koji je izvan Ega. Ego tako ima granicu prema
spoljašnjem svetu, ali i unutrašnju granicu prema Psihi, koja je selektivno
propusna, te ego-distoni sadržaji, kada dobiju energiju mogu prodreti u Ego.
Transakciona analiza je ego psihologija, koja ljudsko funkcionisanje opisuje
terminima ego-stanja.

EGO STANJE - Pojam ego-stanje je prvi upotrebio psihoanalitičar Pol Federn.

Erik Bern ga je definisao kao stanje uma i sa njim povezani obrasci ponašanja.
Postoji konfuzija oko korišćenja ovog pojma, zavisno od modela koji se koristi, te
stručna javnost mora da pazi koji je model izabrala za analizu (istorijski,
komunikacijski, ego-funkcijski, simbolički ili atipični). Strukturalno TA razlikuje:
Dete, Odrasli i Roditelj ego-stanje, prvog i drugog reda. Funcionalna analiza opet
govori o Kritičkom i Negujućem Roditelju, Odraslom, Slobodnom i Adaptiranom
i/ili Buntovnom Detetu.

EGOGRAM – Jack Dusay (1972) dobio je nagradu za ovaj koncept. To je

grafikon u kome su stubićima predstavljena ego-stanja: Kritički (Strukturirajući)
Roditelj, Negujući Roditelj, Odrasli, Slobodno Dete, Adaptirano i/ili Buntovno
Dete. Visinu stubića odredjuje koliko smo vremena proveli u odredjenom ego-
stanju. Služi za definisanje funkcionisanja ličnosti i identifikaciju mogućih
promena.

EGOIZAM – investicija motiva ličnosti u sopstveni Ego, što vodi ponašanju

usmerenom ka sopstvenim interesima; sebično, nedruštveno ponašanje.

EGOCENTRIZAM – težnja da se uzmu u obzir samo svoja stanja i orijentacija,

uz odsustvo empatije. Razlika sa egoizmom, je u tome što egoizam
podrazumeva motivaciona stanja i etičke moment, a egoista ne mora biti
egocentričan. Egocentričnost je, po Pijažeu, normalna faza razvoja predškolske
dece. Kod odraslih, smatra se dogmatičnim, regresivnim tipom mišljenja. Možda
bi bilo manje mešanja pojmova, da je zaživeo termin centrizam, umesto
egocentrizam, ali nije.

EJDETSKE SLIKE – naknadne, zamišljene slike, upečatljive, sa jasnoćom i

detaljima, nekad praćene i emocijama, a svesni smo da nisu prisutne u datom
trenutku u realnosti. Jedno objašnjenje je da su uslovljene “fiziološkim ostatkom”
ranije stimulacije, ali ne slažu se svi sa ovim objašnjenjem. Kod naknadnih slika -
paslika (gledamo u svetiljku, pa zažmurimo i dalje vidimo svetiljku), ovo
objašnjenje o inerciji neurofizioloških procesa je prihvaćeno.

EDIPOV/ELEKTRA KOMPLEKS –opisuje dinamiku i rodoskrvne težnje u

klasičnoj psihoanalizi. Grčki mitovi su inspirisali Frojda da zaključi kako su u
pitanju univerzalni strukturalni odnosi u psihičkom funkcionisanju ljudi. Legende
kažu: Edip je, ne znajući ko su mu otac i majka, ubio oca i oženio se majkom, a
saznavši šta je uradio, kaznio je samog sebe. Elektra je bila vezana za oca i
pomogla je bratu Orestu u ubistvu majke. Frojd je za života dao incestu
preveliku teorijsku težinu i sve koji ga nisu prihvatali proglašavao je jereticima.
Posle njegove smrti, termin nije više predmet žustrih rasprava, jer ne nosi u sebi
raniju isključivost.

EKSPERIMENT – metod prikupljanja podataka gde se postavljaju i menjaju

uslovi u kojima treba da se nešto odigra, pa se posmatraju promene (nezavisna
vs. zavisna varijabla). U psihologiji ne mogu da se sprovedu na isti način kao u
ostalim prirodnim naukama, što iz etičkih razloga, što zbog varijabilnosti i
neuniverzalnosti dogadjaja.
EKSTERNALIZACIJA – proces premeštanja unutrašnjih sadržaja u spoljni plan.
Psihoanalitička upotreba označava proces kojim se neki mentalni sadržaj, koji je
deo Ega, Psihe, Jastva (Sopstva) projektuje u spoljnu sredinu. Može da se radi
samo o projekciji svojih osećanja na druge ličnosti, ali mogu da se projektuju i
unutrašnji konflikti ili patološki simptomi.

EKSTRAVERZIJA – okrenutost prema spoljnem svetu. Crta ličnosti koja vodi

praktičnom ponašanju i rešavanju problema, lakom i brzom uspostavljanju
medjuljudskih odnosa, smelom ulasku u nove situacije i brzom prilagodjavanju.
Jung je u svojoj tipologiji dimenziju ekstravertnost-introvertnost uzeo za polazište
u razvoju analitičke psihologije.

EEG – snimak elektromagnetskih potencijala mozga. Sva živa tkiva, pa i mozak

emituju elektromagnetske talase. Prijem se vrši preko elektroda na lobanji, a
zatim se preko posebnih aparata zapis beleži.

EMOCIJA – (lat. kretanje, pokrenuti) –reakcija subjekta na stimulus koji on

ocenjuje kao važan, da bi se visceralno, motorno, motivaciono i mentalno
spremio na adaptaciju. Kada postoji sklad predstave o sebi i objektivne
stvarnosti, nema emocija. Neprijatne emocije su vezane za preživljavanje,
aloplastična ili autoplastična adaptacija je cilj. Kod prijatnih emocija cilj je
unapredjenje adaptacije. Idealna ličnost bi imala emocionalne reakcije u skladu
sa realnošću. Medjutim, većina ljudi pokazuje sistematsku grešku. TA naglašava
važnost emocionalnog opismenjavanja „školovanje srca“, ali i uvid u porodično
skriptiranje emocija.

EMPATIJA – termin nastao u estetici, gde opisuje mogućnost saživljavanja sa

umetničkim delom. U psihologiji u istom značenju je saživljavanje sa psihičkim
svetom druge osobe, ali zadržavajući realan uvid u stanje stvari za razliku od
simpatije, gde imamo i uživljavanje i proživljavanje istih stanja. U transakcionoj
analizi empatija je važan deo koncepta o autentičnosti i autonomiji ličnosti, a kao
empatička transakcija je preduslov terapijskog procesa.

ENKOPREZA – nekontrolisano ispuštanje fecesa kod dece. Pošto deca oko

druge godine uče da kontrolišu sfinktere, o poremećaju se može govoriti tek
kasnije. Ako nema telesnog oboljenja, psihogene je prirode. Najčešće je u pitanju
skretanje pažnje zbog osećaja zapostavljenosti.

ENUREZA – nekontrolisano ispuštanje mokraće. Češća je od enkopreze, obično

je noćna i može da se javlja i tokom puberteta i kasnije. U osnovi su isti
mehanizmi: osećanje napuštenosti, težnja ka skretanju pažnje, zahtev za
emocionalnom toplinom.

EPILEPSIJA – padavica, nastala usled naglog pražnjenja ćelija u jednom

regionu mozga, što remeti ceo nervni sistem, dovodi do grčeva, gubitka svesti i
drugih simptoma i posledica. Uobičajeno je razlikovanje: generalizovanog
napada – gran mal, malog napada - pti mal, Džekson epilepsije…samo u 5% je
nasledne prirode, a javlja se jedan slučaj na oko 200 stanovnika. Lečenje
farmakološko uz higijenski režim života.

EUFORIJA –osećanje lakoće, prijatnosti i poletnosti, često nezavisno od

okolnosti. Kao patologija se sreće u maničnom stanju i u šizofreniji (redje). U
ograničenom trajanju izazivaju je narkotička sredstva.

EHOLALIJA – automatsko podražavanje i ponavljanje reči i rečenica koje je

subjekat upravo čuo. Kod dece se javlja spontano u procesu učenja jezika. Kod
odraslih sporadično tokom komunikacije. U sistematskom i doslednom obliku
sreće se i kod psihoza.

EPISKRIPT – negativna skriptna poruka koja se prenosi sa generacije na

generaciju kao "vruć krompir”. Može se posmatrati kao forma projektivne
identifikacije.

F
FAZA – pojava, izgled, stepen razvitka. U psihologiji se obično misli na
razvojnu fazu, odnosno na ono što se pojavljuje tokom razvoja kao celina.
Obično je omedjeno nekim vremenskim periodom. U psihoanalizi se misli
na: oralnu, analnu i genitalnu fazu razvoja. Bliski izrazi, ali se nešto
promenjenim značenjem su stadijum, stupanj (stepen).

FAKTOR – činilac, ono što posreduje neku silu. U opštoj upotrebi je to

izvor nekog uticaja, ali bez snage apsolutne dominacije. U psihologiji se
prvo primenjivao u proučavanju sposobnosti i još uvek se odnosi na
inteligenciju (faktorska analiza). Po analogiji sa fizikalističkim pojavama iza
svake psihološke klase se predpostavlja postojanje neke sile. Beskrajnu
varijabilnost individualnih razlika moguće je tako opisati na osnovu jedne
dimenzije – faktora. Može se shvatiti i čisto statistički, fenomen koji
pokazuje zajedničku varijansu više dogadjaja, bez postuliranja postojanja
sile.

FANTAZAM – termin nastao prema Fantazu, mitskom bogu starih Grka, koji
je prizivao željene i prijatne snove. Bio je brat Morfeja, otac mu je Hipnos, a
stric Tanatos. U svakodnevnoj upotrebi i u opštoj psihologiji, to je samo
oblik fantazije, žive subjektivne nerealne predstave nečega u budnom
stanju. U psihoanalizi bitan pojam, koji se i ortografski u Francuskoj
razlikuje od fantazije (f vs. ph). Suštinska razlika je da je fantazija svesna, a
fantazam nesvestan fenomen. U teoriji Melanije Klajn ovaj kostrukt zauzima
centralno mesto.

FANTOMSKI UD – osećaj svraba, dodira, toplog ili hladnog na ekstremitetu

koji je amputiran. Smatra se da je u vezi sa telesnom šemom.

FENOTIP – skup vidljivih osobina ostvarenih iz genotipa, gde je za pojavno

bitna kombinacija dominantnih i recesivnih gena. U psihologiji ima šire
značenje, jer i neke osobine koje su odredjene sredinski se takodje
nazivaju fenotipom ( na primer: promenjena struktura tela koja je nastala
usled načina ishrane).

FETIŠIZAM – obožavanje napravljenih stvari, za koje se veruje da imaju

magijsku moć, neku duhovnu supstancu. U užem smislu je to seksualna
pervezija, gde se erotsko zadovoljstvo postiže posmatranjem ili
dodirivanjem stvari. Sentimentalan odnos prema stvarima voljenih osoba
nije fetišizam. Klasična psihoanaliza smatra da u svakoj erotskoj ljubavi
postoji fetišistički transfer i da to nije patologija.

FIGURA – izgled, sklop tačaka koji nešto opisuju. U opštem govoru opis
neke ličnosti teži označavanju dubljih slojeva psihičkog koje ta ličnost
reprezentuje kao figura. U geštalt psihologiji figura stoji izmedju
konfiguracije i forme (oblika geštalta). Dvosmislena figura je slika na kojoj
se može posmatrati naizmenično figura kao pozadina i obrnuto, zavisno od
toga šta se definiše kao figura.

FIDBEK – povratna veza

FIKS-IDEJA – jedna ili više ideja koje dominiraju svešću i dinamikom

pojedinca. Javljaju se kod kreativaca, u opsesivnim neurozama, kada je
subjekt u stanju da sam analizira i razreši njeno (nesvesno) poreklo. U
težim oblicima javlja se i kod psihoza (paranoja, šizofrenija).

FISURA – duboka brazda na površini mozga (moždane kore).

FOBIJA – bezrazložni strah od spoljnih situacija ili unutrašnjih stanja.

Javlja se u različitim stepenima. U blažim to nije poremećaj. O fobiji se
govori kada strah stvara poremećaje u ponašanju i onemogućava
obavljanje životnih funkcija. Postoje dva osnovna prilaza: bihejvioristički i
psihoanalitički. Bihejvioristički smatra da je u pitanju uslovljavanje i leči
desenzitizacijom. Psihoanalitički smatra da je to oblik neuroze, te nastoji da
otkrije (nesvesne) mehanizme. U literature se sreće preko stotinak naziva
različitih fobija, koje odgovaraju mnogobrojnim životnim situacijama.

FORMALNO-OPERACIONI PERIOD – četvrti i završni period razvoja

intelektualnih funkcija koji počinje oko 12.godine života i traje dok se dete
ne približi intelektu odraslih. Ravan mišljenja se bitno menja, jer mišljenje
postaje apstraktno i hipotetičko, razumeju se kauzalni odnosi i
reverzibilnost, a razvija se i “operacija nad operacijama” – mišljenje o
sopstvenom mišljenju. Videti Pijažea za detalje.

FREKVENCIJA – učestalost, čestost dešavanja. U psihologiji to je jedno od

osnovnih metodoloških sredstava u opisivanju pojava i u zaključivanju.
Koristi se i pojam kumulativna frekvencija da bi se videlo koliko se
slučajevi gomilaju duž merne skale, jer je iskazuje kao zbirno
izračunavanje.

FRIGIDNOST – studenost, hladnoća; danas je uobičajeno označavanje

nesposobnosti žena da u polnom odnosu doživi zadovoljstvo. Procenjuje
se da oko 25% žena(svaka četvrta) ima neki stepen ovog problema. Ima
povoljnu psihoterapeutsku prognozu. Postupak je usmeren ka
oslobadjanju od manje-više nesvesnog osećanja straha, krivice, gadjenja ili
odbojnosti.

FRIGIDNA ŽENA – bračna TA Igra u kojoj muž pokušava da pridje ženi i

biva odbijen više puta, te žive brak bez seksa, ali žena vremenom se sve
izazovnije ponaša i u kući i van nje, zavodeći neselektivno. Ključna tačka je
završna faza koja se pretvara u Igru “Frka”, gde više nema govora o
intimnosti, jer obe strane izvlače perverzno zadovoljstvo u svadjanju.
“Frka” je zamena za polni čin. I pored drugačijeg utiska, muž je birao
ovakvu ženu, jer je i on uplašen i nesiguran u svoju potenciju, pa mu je
frigidna žena alibi.

FRKA – seksualna TA Igra. Tri Igrača: tek zadevojčena ćerka, otac i

seksualno blokirana majka. Otac i ćerka se svadjaju urnebesno, ko god da
inicira, a kraj Igre je zalupljivanje vrata. Igra se gasi, ili tako što se ćerka
beži od kuće venčavajući se prerano, ili tako što otac postane seksualno
zainteresovan na drugoj strani. Protivotrov je majka koja se zainteresuje za
seks. Mogu da je igraju i bračni partneri kao nastavak Igre “Frigidna žena”.

FEMKANJE –seksualna Igra koja u prvom stepenu je omiljena na

društvenim skupovima, jer se zasniva na lakom flertu. Čim muškarac otvori
karte, ona kaže “Šta Vam pada napamet” i kraj je Igre. U drugom i posebno
trećem stepenu ovo je životno opasna Igra, jer žena optužuje za silovanje.
Može da se igra i medju homoseksualcima, a postoji i muška verzija Igre
koja se sreće u poslovnim odnosima.

FRUSTRACIJA – ometanje, sprečavanje nekog nastojanja. Ukoliko smo u

ekspanziji koja biva sprečena, nastaje stanje frustriranosti. Ako ometa
vitalne potrebe i ne dopušta zamenu pravca ekspanzije nastaju teška
stanja, čiji dalji razvoj zavisi od tolerancije na frustraciju. Tolerancija
podrazumeva sposobnost da u frustracionim uslovima se ne menja
predhodno razvijeno ponašanje, odnosno da ne dodje do regresije, agresije
ili fiksacije. U psihoanalitičkim terminima u pitanju je snaga Ega.

G
GALVANSKA REAKCIJA KOŽE – promena u električnom potencijalu kože do
koje dolazi za vreme emocionalnih uzbudjenja. Poznata je i pod nazivom
psihogalvanski refleks.

GEN – nosilac naslednih osobina, deo hromozoma. Sastoji se od nekoliko hiljada

komponenata dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), što daje neograničen broj
kombinacija sa genom drugog roditelja.

GENOTIP – celokupni nasledni potencijal, karakterističan za odredjenu vrstu, od

kojeg zavise potencijalne mogućnosti razvoja, ali koje ne moraju biti i ostvarene.

GEŠTALT – oblik, obličje, osnovni pojam geštalt psihologije. Ukazuje na

postojanje jedinstvenih fenomena koji se ne mogu svesti na delove. Geštalt ima
tri svojstva: celinu, strukturu i lik, konfiguraciju. Ako oni konvergiraju, dobija se
dobar geštalt, koji se kao takav perceptualno nameće. Geštalt psihologija kao
škola ili pravac je orijentisana ka celini psihičkog i njegovoj autonomiji. Teorijska
zgrada se sastoji od mnogih razudjenih pojmova i principa, koji se nekada
nazivaju i zakonima. Njen uticaj je najveći u oblasti percepcije, mišljenja,
posebno stvaralačkog, u oblasti pamćenja, ali i u psihopatologiji. Shvatanja o
celovitosti su tokom 60-tih i 70-tih godina ugradjena u geštalt školu psihoterapije.
To je terapija koja psihički poremećaj posmatra kao oblik dezorganizacije i
strukturalne nesimetrije, te posebnim tehnikama nastoji da reorganizuje ličnost i
postigne dobar unutrašnji geštalt.

GLAD ZA STIMULUSIMA – potreba za mentalnom i fizičkom stimulacijom, koja

je kod sisara nužna za normalni razvoj. Bern(1964) smatra da se ova potreba
prvo manifestuje kao potreba za rekognicijom. U TA terminologiji je uobičajeno
reći glad za stroukovima. Posebno je važno da dobijemo pozitivne stroukove, jer
ako ih ne dobijemo, uzimamo i negativne, iako se od njih razbolimo.

GLAD ZA STRUKTUROM – Bernov koncept (1964.) koji naglašava našu potrebu

za strukturisanjem vremena. Posmatra se duž varijable društvena struktura.
Zavisno od vrste i količine transakcija, razlikuje se šest načina strukturisanja:
povlačenje, rituali, rad, razonoda, Igre i bliskost koji su hijerarhijski postavljeni.
Individualni profil, grafički predstavljen zove se tempogram.
GLUPAN – TA Igra "Hajde zajedno da se smejemo mojoj gluposti", ili varijanta
"Glup sam, šta mogu – ostaje jedino da mi ti nešto učiniš". Cilj je dobijanje
stroukova, kroz smeh i kritiku, ali i tako što će drugi da misle umesto "glupana". U
osnovi je aktiviranje simbioze iz Deteta i protivotrov je "ne upecati se".

GOVOR TELA – način na koji osećanja i nesvesni stavovi se manifestuju kroz

položaj tela i njegove druge pokrete. To je bogat izvor podataka o osobi, bilo da
je ona sagovornik ili pacijent, posebno kada dodamo paralingvističke informacije:
brzina, visina, glasnost govora…TA je napravila mnogo linkova izmedju
ponašanja, osećanja i mišljenja, dijagnostikujući kongruentnost kanala
komunikacije.

GRANDIOZNOST – preterivanje u nekim aspektima realnosti (precenjivanje).

Šifovi su razmatrali ovaj pojam u okviru mehanizma otpisivanja (discounting).
Ako otpisujem postojanje svojih moći i vidim se kao nemoćna, onda grandioznost
pripisujem drugima, jer mislim da imaju moć nada mnom. I obrnuto, ako sam
grandiozna po pitanju mojih moći, onda otpisujem moć drugih.

GRUPNA DINAMIKA – Termin koji se upotrebljava kao oznaka proučavanja

grupnog ponašanja. Njime se ističe složeno delovanje povratnog dejstva
(fidbeka) na medjusobne odnose jedinki u grupama.

GRUPNA TERAPIJA – tehnika psihoterapije u kojoj se grupe pacijenata leče

istovremeno u grupnim diskusijama pod nadzorom psihoterapeuta.

GRLJENJE – prebacivanje ruke, najčešće oko ramena druge osobe. U

psihoanalitičkoj terapiji je zabranjen fizički kontakt terapeuta i pacijenta, pa i
grljenje. U humanistički orijentisanim terapijama grljenje se posebno preporučuje.
TA je izmedju ovih krajnosti – može da koristi grljenje kod jako emotivnih
situacija, ali strogo ugovorno i namenski definisano.

GUBITAK – Bolbi(1969.) je istakao značaj vezivanja deteta za ljude (posebno

roditelje), ali i za objekte, mesta, dogadjaje. Gubitak nečega ili nekoga za koga
smo bili vezani, dovodi nas do tugovanja za izgubljenim. To je najčešći uzrok
dolaska na terapiju. Obično sadašnji gubitak aktivira žaljenja koja su preostala iz
predhodnih naših gubitaka. To pojačava doživljaj, dajući mu osećaj neizdržljivosti
i preplavljivanja.

GENIJE – ličnost najviših umnih sposobnosti. Po testovima opšte inteligencije

donja granica za genijalnost je 135-140 IQ, što ima 1% populacije. Ipak ovaj
kriterijum nije dovoljan, jer je potrebno da ga prate i druge crte ličnosti, kao i
povoljni spoljni uslovi. Genijalnost predpostavlja stvaralačko i intuitivno mišljenje
(koje psihologija nepouzdano meri), posvećenost i motivaciju, visoku
emocionalnu i socijalnu inteligenciju, kao i društvenu šansu, da bi delo genijalnog
čoveka bilo plodonosno i prihvaćeno.
GENITALNI STUPANJ– Po Frojdu, poslednji stupanj psihoseksualnog razvoja.
Odvija se u doba puberteta kada mlada osoba doživljava promene u
interesovanjima – pomera ih sa sebe, kao prvobitnog objekta, na druge osobe.
To je i period tokom kojeg izrastaju heteroseksualne privrženosti.

GUMENA VRPCA – opisuje nagli skok u ego-stanje Deteta, tako da mislimo,

osećamo i ponašamo se kao što smo to radili u prošlosti, konstruišući doživljaj na
taj "zastareli" način. Iako se razvijamo, ostajemo vezani "gumenom vrpcom" sa
prošlošću. Vrpca se rasteže, ali nekada se iznenada kontrahuje i hitro nas vrati
unazad. Obično taj efekat provociraju negativni dogadjaji.

GRATIFIKACIJA – darivanje, nagradjivanje. U psihoanalizi i psihologiji motivacije

je stanje i osećaj zadovoljenja neke dinamičke težnje (instinkta, motiva, potrebe).

GRICKANJE NOKTIJU – navika koja spada u poremećaj ponašanja, naročito

ako je grickanje do bola, do mesa. Po pravilu se javlja kod dece, a u odraslom
dobu samo u uslovima stresa. Psihoanaliza smatra da je simptom oralne
fiksacije. Stručan naziv je onihofagija.

HALUCINACIJA – priviđanje, opažaj najčešće audio-vizuelan, ređe druga čula,

koji nije rezultat čulne stimulacije, a praćen je subjektovom uverenošću da je
realan. Može biti patološke prirode, kada je znak psihoze, ali može biti i
normalan, u religioznim zanosima, ili kao san. U TA se to objašnjava
kontaminacijom Odraslog iz Deteta. Svi imamo ponekad halucinatorni doživljaj:
zujanje u ušima, iako ne postoji zvučni izvor, “mrave” koji nam prolaze kroz kožu,
iako nema ničega da to izazove…. Razlika sa patologijom je što mi takve
senzacije doživljavamo kao pogreške u opažanju, prosto znamo da nisu
objektivno realne, te nismo “halucinisani”.

HARMONIJA– sklad, srazmerno podešen odnos delova. Sadrži estetski i

vrednosni sud. U oblasti percepcije, ali i strukture ličnosti, posebno kod
evropskog čoveka, bliska je terminima simetričnosti i uravnoteženosti.

HEBEFRENIJA – jedan od najtežih oblika psihoze. Počinje blagim simptomima

apatije, ali preko regresija, uz neobične modele ponašanja, razvija šizofreni
raspad ličnosti sa dramatičnim opadanjem intelektualnih funkcija. Loše reaguje
na terapiju.

HEDONIZAM - shvatanje da su zadovoljstvo i uživanja vrhunske vrednosti.

HEDONISTIČKI TON – aspekt emocionalnog doživljaja koji se odnosi na stepen
prijatnosti ili neprijatnosti osećanja.

HEMIPLEGIJA– paraliza, oduzetost. Odnosi se na motoričke funkcije, ali se

koristi i kod senzornih paraliza i poremećaja funkcije govora.

HEMISFERIČNOST - Mozak je podeljen u dve hemisfere: levu i desnu.

Istraživanja su potvrdila da kad rade obe hemisfere, one procesiraju informacije
različito i kontrolišu različite funkcije na koje se oslanjamo u svakodnevnom
životu.Kao što preferiramo levu i desnu ruku, tako preferiramo i levu i desnu
hemisferu. Leva interpretira detalje i rezonuje, a desna daje informacijama
vizuelno ili kreativno značenje. Ideja o značaju moždane lateralizacije je začeta
radom Roger Sparry, koji je 1981. dobio Nobelovu nagradu za ova dostignuća.

HERMAFRODIT– osoba sa dvostrukim polnim odlikama, koji ima istovremeno i

muške i ženske polne organe. Pojava je dobila ime po liku iz grčke legende, sinu
Hermesa i Afrodite.

HERMENEUTIKA – nauka o tumačenjima, postupcima i veštini razjašnjenja

iskaza. U psihologiji je to aktualizovanje problema odnosa razumevanja i
objašnjenja.

HETEROGENO– raznorodno, raznovrsno, suprotno od homogenog.

HI-KVADRAT– neparametrijski statistički test značajnosti koji se bazira na razlici

teorijski očekivane i stvarne distribucije dobijenih vrednosti neke varijable.

HIMERA – mitsko čudovište, prednji deo u obliku lava, srednji u obliku koze sa
zmijskim repom. Metaforično, priviđanje i samoobmana koja se sastoji od
opažaja neke celine iako je sačinjena od raznorodnih delova.

HIPERAKTIVNOST – označava dečije ponašanje koje se odlikuje nestalnošću,

brzom promenljivošću interesovanja, užurbanošću traženja stalno novih
predmeta pažnje, a bez usplahirenosti i emocionalne neuravnoteženosti. Otkriva
se na predškolskom uzrastu i tretira, jer se može odraziti na intelektualni razvoj i
budući uspeh u školovanju.

HIPNOZA – izmenjeno stanje svesnosti, koje se može javiti spontano, ili biti
uvedeno verbalnim ili drugim stimulusima. Tada postoji povećana prijemčivost za
sugestije. EEG pokazuje da ima sličnosti sa lakim snom, ali su mnoge funkcije
identične sa budnim stanjem. Prevashodno je ljudski fenomen. Hipnoterapija je
terapeutsko korišćenje hipnoze. Po TA hipotezama, spontani hipnotički procesi
su vezani za skript (Klarkson, 1992.). Krajnji cilj terapije je oslobađanje od
skripta jačanjem dominacije ego stanja Odrasli. Kod hipnoze, klijent opet traži
promenu bez lične odgovornosti za akciju, te je dugo TA zapostavljala korišćenje
tehnika hipnoterapije. Danas je odnos promenjen i postoji interes da se napravi
integracija TA i NLP tehnika.

HIPOTEZA – osnovna pretpostavka. U istraživanjima u društvenim naukama to

je predpostavka koja anticipira saznanje, te se dokazuje ili opovrgava. U
psihologiji često se operacionalno definisana predpostavka podvrgava testiranju i
statističkim metodama opisivanja i zaključivanja.

HIPOHONDRIJA – duževremena ili stalna opsednutost i uznemirenost telesnim

tegobama, a da nema objektivne zasnovanosti, ili kada organski poremećaji ne
opravdavaju veličinu prijavljenih simptoma.

HISTERIJA – neuroza. Zapisana još kod Hipokrata. Ime je dobila od grčke reči
materica, jer se verovalo da boluju samo žene. Na slučajevima histerije je
zasnovana psihoanaliza (slučaj Ane O.) i ta vrsta poremećaja joj i danas najbolje
“leži”. Odlikuje se izraženim simptomima koji su slični nekim organskim
oboljenjima. Ređe je to napad sličan epileptičnom. Češće su to motorne tegobe
praćene paralizom i grčevima. Mentalne teškoće su brojne i stvarne. Javlja se
posle uzrasta od 20.godine. Zaista je tri puta češća kod ženskog pola. Ne misli
se da je nasledna, nego se vezuje za određenu strukturu ličnosti. To su
sugestibilne, povodljive, egocentrične ličnosti, sa niskom tolerancijom na
frustraciju, koje žalbama na neke oštećenosti traže pažnju okoline. Osim
manirizma u ponašanju i govoru, razvija se specifični rečnik, sa učestalom
upotrebom zamenice “ja”.

HISTRIONIK – prereaktivni entuzijasta, tip adaptacije ličnosti po modelu In

Stjuarta i Ven Džoinsa. Uživa u komunikaciji u velikim grupama, ekstravertan,
visoko energiziran, proaktivan u rešavanju problema. Srdačan, topao, ali pod
stresom ima tendenciju da eskalira osećanja i preterano reaguje. Voli da ugađa
drugima do mere da kada drugi nisu srećni, misli da on nije vredan i ima
tendenciju da postane patološki altruista, da zapostavi svoje potrebe. Upravo to
treba da nauči da vredi i kada ne ugađa drugima, kao i da je kompetentan, a ne
samo lako voleći.

HOLIZAM – shvatanje da organizam može da funkcioniše samo kao celina. Ne

negira se mogućnost analize elemenata psihičkog, samo se naglašava da se
objašnjenja ne mogu svesti na zbir delova. Geštalt psihologija je tipična holistička
psihologija.

HOMEOSTAZA – povratak u predhodno stanje, uslove u kojima je organizam bio

pre promene. Pošto je termin definisan u okviru fizioloških istraživanja Voltera
Kenona, obično se misli na održavanje postojećih stanja organizma pomoću
autonomnih mehanizama (primer: održavanje stalne telesne temperature). Sam
koncept homeostaze je razvio još Klod Bernar u 19.veku. Danas se može
prepoznati i u teoriji informacije (povratna sprega), teoriji evolucije (adaptacija), u
bihejviorizmu (dejstvo potkrepljenja), psihoanalizi (dinamika i adaptacija ličnosti)
…jer je sastavni deo životnih procesa.

HOSPITALIZAM – skup reakcija na smeštaj u bolnice i odvajanje od bližnjih.

Posebno dramatičan kod dece.

HUMOR – lat. tečnost, sok koji određuje temperament po antičkoj medicini.

Postoji veliki broj izraza, ali sa psihološkog stanovišta i dalje nejasna kategorija.
Dete se smeje već od četvrtog meseca života, ali za pravo razumevanje humora
je potrebno simbolično mišljenje i određen stepen emocionalnog i socijalnog
razvoja. Zato humor ne razumeju mentalno zaostali, ni psihotični.

HVATANJE ZA REČ – bračna TA Igra koja sprečava bliskost. Upućuje se

predlog, ali se napravi omaška, partner koristi igru reči ( pošto si tako rekao-la) i
izbegne predloženu aktivnost. Kao porodična igra zove se „Duplo vezano“, kada
se dete hvata za reč, pa što god učini ne valja. Na primer, traži se da dete
pomaže po kući, a kad god se ono prihvati nečega, nalaze mu se zamerke.
Uradio-ne uradio isto mu se piše.

HAJDE, POBIJTE SE VAS DVOJICA – seksualna TA Igra koja je izvorno

ženska i dala je podlogu za mnoga dela svetske književnosti, jer ima romantičan
prizvuk. Žena izmanipuliše dvojicu muškaraca da se pobiju, uz nagoveštaj da će
pripasti onome ko pobedi. Kao ritual ima notu tragičnosti, ako je ona već
odabrala pre borbe, a ne pobedi odabran, ili komedije, ako ona pobegne sa
trećim.

HOĆU SAMO DA TI POMOGNEM – TA Igra iz ordinacije. Terapeut daje savet.

Savetovani se vraća da saopšti kako savet nije imao efekta. Terapeut sleže
ramenima i rezignirano kaže: “Ali ja sam samo hteo da ti pomognem”. Razlikovati
od stručne kvalifikovane pomoći, jer ovde je u osnovi skriveni stav: ljudi su
nezahvalni i stalni izvor naših razočarenja, zato je to Igra. U porodičnom miljeu
igra se varijanta “Nabaviću ti to u pola cene”. Komplementarna Igra je “Vidi šta
sam uradio zbog tebe”.
I

ID– latinska zamenica za treće lice jednine – ono. Prema Frojdu, jedan od tri
glavna sistema koji sačinjavaju ličnost. Svakako jedan od najnejasnijih,
najspornijih hipotetičkih konstrukata u psihoanalizi, jer je neorganizovano
psihičko. Sastoji se od svega što je dato rođenjem – “kazan pun ključalih
ekscitacija”, instinkata i njihove energije. Ne može se spoznati neposredno. To je
zatamnjeni i nedostupni deo ličnosti, do koga dolazimo preko snova, neurotskih
simptoma…Omnipotentnost se ogleda u moći da se zadovolji na bilo koji način,
pošto nije zavistan od principa realnosti. Ne može se staviti znak jednakosti
između Ida i TA ego-stanja Dete. Ego-stanje Dete uključuje mišljenje, osećanja i
ponašanja koji se ne iscrpljuju u primitivnim procesima Ida. Eventualno se
razvojni nivo ego-stanja Dete na rođenju – D(o) može povezati sa Idom.

IDEALNO JA – shvatanje jedne osobe o tome kakva treba da bude i šta treba da
radi. To je neka vrsta standarda naspram koga se procenjuje realno Ja. Rezultat
je psihološkog razvoja i u značajnoj meri je pod uticajem sredine. Nije dobro
kada je veliki raskorak idealnog i realnog Ja.

IDENTITET– istovetnost u bitnim, određujućim svojstvima. U psihologiji se radi o

identitetu ličnosti kao o postojanoj istovetnosti uprkos svim promenama u ličnosti
i oko nje. Sredina jednu ličnost uvek vidi na isti način, a i sama ličnost ima
osećanje sopstvene trajne istovetnosti, bez obzira na promene. Oba opažaja
mogu biti izmenjena samo u slučaju većih psiholoških promena (kriza identiteta).
U TA identitet je poseban kvalitet ega, koji se stalno izgrađuje i razgrađuje.
Odrasli preuzima pozitivne aspekte Deteta i Roditelja kroz proces asimilacije.
Odrasli tako zbog istoričnosti dobija lični pečat, individualizuje se.

IDENTIČNI BLIZANCI – jednojajčani, koji su se razvili iz istog zigota, iste

oplođene jajne ćelije, te su genetički identični. U psihologiji su posebno zanimljivi
jer su prirodni eksperiment, pošto im je genetski materijal isti, mogu se
posmatrati problemi nasleđe vs. sredina. Razlikovati od dvojajčanih blizanaca
koji su samo dva potpuno genetski odvojena deteta (različite jajne ćelije i
spermatozoidi) u istoj materici razvijana istovremeno.

IDENTIFIKACIJA– utvrđivanje istovetnosti, u psihologiji poistovećenje. Uključuje

niz procesa gde se vlastiti identitet može: “proširiti” tako da obuhvata i druge
osobe, “pozajmiti” od drugih, “pomešati” sa drugim. Ima važnu ulogu u razvoju
ličnosti, a istovremeno služi i kao mehanizam odbrane. Primarna identifikacija
počinje još u fazi kada dete ne pravi razliku između svog tela i drugih objekata.
Sekundarna identifikacija se odigrava kao poistovećenje sa izdvojenim objektima
i preuzimanje njihovih osobina. Prvo se dešava u komunikaciji sa roditeljima,
kasnije sa grupom i tada se govori o socijalizaciji. TA nije razvila posebni termin
za ove mehanizme, nego pozajmljuje psihoanalitički. Potrebno je razgraničiti
pojmove projektivne i introjektivne identifikacije, identifikacije sa agresorom…
IDIOGRAFSKO– ono što se odnosi na pojedinačno, suprotno od nomotetskog.

IDIOT– najteža mentalna zaostalost (ispod 30 IQ). Osoba nije u stanju da se

stara o sebi. Ne ume da govori, ponašanje se zasniva na refleksima i impulsima.
U široj upotrebi koristi se kao laička ocena nečijeg ponašanja za označavanje
neke vrste neodgovornosti, koja ne podrazumeva odsustvo sposobnosti. U staroj
Grčkoj je to oznaka skromnog čoveka iz nižih slojeva, koji ne učestvuje u javnim
poslovima.

IDIOT SAVANT (UČENI) – maloumna osoba (oko 50 umni količnik) koja

pokazuje jednu ili nekoliko veoma razvijenih specijalnih psihičkih osobina
naprimer visoku sposobnost brzog računanja.

IDOL– predmet obožavanja sa velikim emocionalnim ulaganjem.

IGRA –ponašanje u okviru izmišljene ili novostvorene realnosti pri čemu se

proizvoljno ili prema pravilima uvode uloge i događaji. U psihologiji se proučava i
igra kao opšte svojstvo dece, ali i Igra kao TA pojam (da bi se razlikovala
značenja TA Igra se piše velikim slovom). Bernova definicija Igre je na nivou
ponašanja: Igru čine nizovi skrivenih transakcija, po prirodi repetitivnih, sa jasno
definisanom psihološkom dobiti. Danas, decenijama posle knjige Koju Igru igraš?
insistiramo na razlikovanju svesnih i nesvesnih Igara. Svesne Igre su namerne
prevare, obmane, iskorišćavanja ili manipulacije kako bi se ostvario neki cilj.
Dugoročno gledano je to gubitnička strategija, jer se može dobiti bitka, ali se gubi
rat. Nesvesne Igre su rezultat unutrašnjeg konflikta koje se i započinju da se on
prevaziđe i potvrdi pozitivan stav, ali uvek „ispadne“ da se dokaže samo
valjanost suprotnog stava. Nesvesna Igra je obrazac iz kojih je sastavljen životni
skript. Igrač nije svestan ne samo zašto nešto radi, on nije svestan ni da je on taj
koji nešto radi. Zašto se meni uvek događaju takve stvari – pita se Igrač. Početni
nivo svesnosti je prihvatanje odgovornosti za Igru: osvešćivanjem izbora,
odgovornosti za svoje ponašanje i unutrašnjeg konflikta koji generiše Igru.
Pojedinci se razlikuju po repertoaru, po obimu i vrstama Igara. Tek razrešenjem
konflikta „gasi“ se motivacija za nesvesno igrično ponašanje. Moguće su i
paralelne Igre: svesne i nesvesne. TA teoretičari se razlikuju u tome da li postoje
konstruktivne, „dobre“ Igre. Stav autora rečnika je da životni pobednici vode
takav život da su uspešni i zadovoljni, ali to nije deo „pobedničkog skripta i
Igara“, nego posledica toga što su to ljudi koji nemaju skript i ne igraju Igre, jer su
postigli autonomiju.

ILUZIJA– čulna obmana, varka, varljiva predstava. U psihologiji je to najčešće

pogrešno opažanje nekog čula (najčešće vida). Razlikovati je od deluzije i
halucinacije, koje su patološke uglavnom. Nejasnosti terminoloških granica
doprinosi laička upotreba termina, gde iluzija sećanja ne ukazuje na čulnu
obmanu.
ILUMINACIJA– osvetljenje. Kao metafora je sinonim za saznanje. U psihologiji je
to proces osvetljenja i boljeg sagledavanja problema.

IMAGINACIJA– uobrazilja, zamišljanje, razvoj mentalnih predstava. Kao

stvaralačka je bitan uslov svakog umetničkog čina. Kao anticipatorna odnosi se
na zamišljanje budućih događaja. Kao imaginacija pamćenja je obnova i
zamišljanje prošlih događaja, sa svešću da su bili realni i da pripadaju prošlosti.

IMAGO– slika, lik. U klasičnoj psihoanalizi je to slika roditelja, obrazovana u

ranom detinjstvu, koja bitno utiče na izbor partnera. Kod Junga je to nesvesna
predstava najbližih srodnika (oca, majke, brata, sestre) koja je model odnosa sa
ljudima.

IMBECIL– osoba sa količnikom inteligencije do 49, odnosno na nivou

inteligencije deteta do 7 godina. Može da nauči da govori, ali zastaje kod pisanog
jezika. Ne može da se u celini stara o sebi, ali može da se osposobi da jede,
namešta krevet…

IMPOTENCIJA– nemoć, nesposobnost, nemanje snage, energije. Uobičajeno,

polna nemoć muškarca koji zbog odsustva erekcije ne može da obavi seksualni
čin. Može biti fiziološka i psihogena.

INDIVIDUALNI TESTOVI –testovi koji imaju za cilj da mere opštu inteligenciju ili
neke posebne sposobnosti i koji se u određeno vreme daju samo jednoj osobi.

INDUKOVANI POKRET –opažaj da se jedan objekat kreće iako je u stanju

mirovanja. Utisak pokreta stvara drugi objekat koji se zaista kreće. Na primer,
pokret oblaka indukuje opaženi pokret meseca.

INTROVERT – prema Jungu, tip osobe koja je subjektivna pri svojoj orijentaciji,
zainteresovana prvenstveno za ideje, maštanje i unutrašnji život, blage je naravi i
idealilistična. Suprotnost ekstravertu.

INVENTAR LIČNOSTI – metod merenja crta ličnosti (interesovanja, stavova,

emocionalne prilagođenosti, društvenih odnosa…). Sastoji se od velikog broja
jednostavnih tvrdnji ili pitanja na koja se odgovara pomoću određenih kategorija.

INVERZIJA– obrtanje, premetanje, preokretanje poretka i reda stvari.

Invertovanost psiholoških pojmova može proizaći iz suprotnog stanovišta sa kog
se pojava ocenjuje. Možemo govoriti i o promeni tačke gledišta.

INVESTICIJA– ulaganje psihičke energije u neki predmet ili proces. U

psihoanalizi se koristi ovaj pojam za objašnjenja dinamike ponašanja.
INDIVIDUACIJA– izdvajanje jedne jedinice iz celine, tako da ona postaje sve
svojerodnija i samostalnija. Kod Junga označava razvoj ličnosti koji je arhetipski
proces.

INKONGRUENTNOST– nesklad, neslaganje, nepodudaranje. U TA: kada kroz

pet kanala komunikacije: tekst, glas, facijalna ekspresija, pokreti i položaj tela ne
izlazi ista poruka. Osoba šalje dve (ili više) poruka istovremeno koje su u
neskladu, što znači da su aktivirana dva ego-stanja i da su oni u konfliktu. Kada
jedan deo ima više energije, onda se osoba ponaša iz tog ego-stanja, ali emituje
i paraporuke. Kada oba dela imaju srazmerno istu energiju, dolazi do zastoja i
ugrožavanja sistema. Da bi se sprečila katastrofa, aktiviraju se mehanizmi
odbrane. Najvažniji su kontaminacija i isključenje. Razlikujemo simultanu i
sekventnu inkongruentnost.

INKORPORACIJA– sjedinjenje, pripadanje, unošenje nečega u sebe što postaje

deo tela. U psihologiji je to simboličko sjedinjenje sa nekim sadržajima.
Psihoanaliza razlikuje i internalizaciju i introjekciju. Inkorporacija se odnosi na
fantaziju proždiranja tokom oralne faze razvoja. U slučaju fiksacija i regresija,
kasnije se javljaju težnje ka proždrljivosti, pohlepi i zavisti, odnosno posedovanju.

INSOMNIJA– nesanica, nemogućnost spavanja usled unutrašnjih razloga koja

može biti trajnijeg oblika.

INSTINKT –urođeni oblici ponašanja koji su izazvani određenim stimulusima i

koji treba da ispune bazalne biološke funkcije organizma.

INSULACIJA -odbrambeni mehanizam koji se sastoji u razdvajanju sistema

(kognitivnih ili emocionalnih) tako da se sačuvaju racionalizacije, a da se isključe
misli i osećanja koji su uznemiravajući. Iako su i racionalizacija i insulacija
mehanizmi odbrane, treba ih razlikovati. Racionalizacija "opravdava" iskrivljujući
činjenice. Insulacija je korak dalje, bazirana je na sposobnosti da prihvatimo dva
nespojiva pojma jedan pored drugog, nesvesni očigledne razlike, protivurečnosti.
Zato je nadimak ovom fenomenu "logički nespojivi delovi".

INTEGRITET– nepovređeno stanje, čitavost, homogena celina. Razvijena i

očuvana celovitost i doslednost je bitan egzistencijalni uslov ličnosti.

INTELIGENCIJA– uviđanje međuveza (inter=među; legere=brati, skupljati, birati,

čitati), sposobnost uviđanja odnosa između stvari i pojava. Natčulna je, otkriva
realnost kao sistem odnosa, na osnovu kojih gradi i predstavu o njenim
sadržajima. Tu osobinu imitiraju računari, ali ne mogu sasvim da je veštački
podražavaju. U konceptu je kognitivne prirode, ali u funcionisanju nije u
potpunosti racionalna, vođena je intuicijom i pod uticajem je emocija i konacija.
Kao jedna od najispoljenijih dimenzija ličnosti, koristi se za merenje individualnih
razlika. U psihologiji je decenijama količnik inteligencije standardizovan kao
odnos mentalnog uzrasta i kalendarskog i razrađivane su baterije testova koje
klasifikuju ispitanike. Nominalno se mentalno ustrojstvo svodilo na saznajnu
dimenziju (kogniciju) do poslednje decenije XX veka. Od tada se naglašavaju
emocionalne, konativne dimenzije i razrađuju pojmovi i emocionalne, socijalne
inteligencije (Goleman). Nezavršena je i priča o sastavu inteligencije. Kvalitativno
su to sagledavali Bine i Pijaže, gde se ističe prilagođavanje sredini kao osnovna
odlika. Kvantitativni prilaz imaju Golton, Spirman, Terston…gde dominira
dvofaktorska analiza (opšti i specifični faktori). Razvoj faktorskih analiza je doveo
do diferencijalnih struktura, jer je tako uspešnije savetovanje prilikom izbora
zanimanja, selekcija i obuka…Važan set teorijskih stavova se bavi temom
nasleđenog i stečenog u razvoju i u okviru toga je pitanje konstantnosti količnika
inteligencije. Danas se, posebno sa proširenjem pojma inteligencije na emocije i
konaciju, veruje da je potencijal inteligencije nasleđen, ali šta će se od toga
koristiti zavisi od sredinskih uslova, odnosno rada na sebi. Tako mere izvršnih
sposobnosti odraslog čoveka vremenom mogu fluktuirati, ne uzimajući u obzir
bolesti.

INTERVJU– jedan od najstarijih metoda prikupljanja podataka u psihologiji.

Osnovni model podrazumeva živu reč i neposredan susret dva sagovornika.
Intervjue razlikujemo po oblasti primene (istraživački i klinički), ali i po tehnikama
primene (standardizovani, nestandardizovani, polustandardizovani). Pristrasnost
kod ovog metoda se ispoljava sa jedne strane u ličnosti ispitivača koji nije u
stanju da sačuva uravnoteženi odnos prema alternativama, usled svojih
kontaminacija, a sa druge, u ličnosti ispitivanog koji usled kognitivne disonance
nastoji da podesi odgovore sa stavovima intervjuiste.

INTERNALIZACIJA– usvajanje nečega što postaje unutrašnji deo ličnosti. U

psihoanalizi se prepliće sa pojmom introjekcija, mada se češće upotrebljava
vezano za stavove i vrednovanja, a ne za objekte u objektnom odnosu. U
socijalnoj psihologiji odnosi se na usvajanje društvenih normi.

INTERFERENCIJA– međusobno sudaranje. U psihologiji međusobno mešanje i

sukobljavanje psihičkih sadržaja, od varijabli u eksperimentalnoj situaciji, do
gradiva u procesu učenja. Pominje se i u smislu smetnje u ekspanziji ličnosti,
kada je u vezi sa frustracijom.

INTRINSIČKO – ono što pripada unutrašnjosti, središtu ličnosti. Intrinsička

motivacija u procesima učenja usmerena je na dostignuće i vođena je samim
zadacima, a ne nagradom ili kaznom.

INTROJEKCIJA– umetanje, ubacivanje nečeg spolja unutra, prisvajanje spoljnjeg

sveta pomoću mentalnih slika. U psihoanalizi je to mehanizam odbrane, ali ima i
razvojnu ulogu od primitivnih oblika introjekcije majčinih grudi i majke kao
objekta, do obrade spoljnjeg sveta u funkciji autonomije ličnosti. U TA ego-stanje
Roditelj sadrži introjekte roditeljskih figura.
INTROSPEKCIJA– samoposmatranje, analiza sopstvenog iskustva. Subjekt daje
iskaz o stanjima svoje svesti ili simultano (u trenutku doživljavanja) ili
retrospektivno (sećajući se). U književnosti se koristi kao način stvaranja dela
(Džojsov “tok svesti”). U psihologiji dugo je bila osnovna metada prikupljanja
podataka. Kasnije je kritikovana i izbegavana, ali je danas ponovo u upotrebi,
makar kao deo neke druge metode, jer daje podatke koje je teško ili nemoguće
skupiti drugačije.

INTUICIJA– neposredno opažanje i uviđanje, saznanje mimo rezonovanja,

“osećaj za istinu” koji se prečicom i neposredno doživljava. Ranije
marginalizovan pojam u psihologiji, jer se teško objašnjava. Danas u okviru
pojmova emocionalne i socijalne pismenosti, se ističe nužnost razvijanja te
dimenzije ličnosti. Razmatraju se fiziološke osnove (amigdala), a u okviru raznih
škola i pravaca se artikulišu mehanizmi: psihoanaliza-kao prodor nesvesnog,
geštalt-kao rezultat dejstva zakona dobre forme…Uvek sa primesama
stvaralačkog čina razlikuju se umetnička, naučna, u međuljudskim odnosima,
politička…Široko je prihvaćen stav da je prisutnija kod žena, ali nije empirijski
dokazano. U TA se intuicija posmatra kao funkcija Odraslog u ego-stanju Dete
(Mali Profesor). Intuicija nije uvek pouzdana, ona ili pogodi u centar, ili potpuno
promaši, te je potrebno da je pod kontrolom ego-stanja Odrasli.

INHIBICIJA– kočenje, usporenost i redukovanost aktivnosti.U psihoanalizi to je

zaustavljanje ulaska sadržaja u svest. U procesu učenja to je težnja da naučeno
gradivo koči učenje sledećeg, ili novonaučeno otežava reprodukciju ranije
naučenog.

INCEST– rodoskrnavljenje, polni odnos sa rođacima. Tradicionalno incest tabu

spada u najstrože zabrane u svim društvima, a individualno u najfundamentalnije
psihološke strukture. Smatra se prirodnim instrumentarijumom regulacije
biološke reprodukcije. Zdravo potomstvo obezbeđujemo mešanjem različitih
genetskih materijala, te su srodnici visoko rizični za genetske malformacije.
Dečija prva saznanja i vezanosti razvijaju se u porodici, te teorijski postoji osnova
za razvoj rodoskrvnih veza. U psihoanalizi težnja ka incestu i unutrašnji sukobi
koji iz toga proizilaze imaju fundamentalnu ulogu (Edipov-Elektra kompleks).
Danas više nije centralna okupacija psihologa.

IRACIONALNO– ono što se ne zasniva na logičkom rasuđivanju. U psihologiji se

misli na sadržaje koji su nastali pod uticajem verovanja i osećanja. Iako su
nerazložni, ne moraju biti nerazumni. U klasičnoj psihoanalizi pripada idu. Kod
Junga je preko arhetipova ključ kreativnosti u rešavanju problema.

ISKLJUČENJE – TA pojam patogije ego-stanja, kada je neko ego-stanje izvan

funkcije, ne koristi se. Retko je to apsolutno isključenje i ređe su to dva ego-
stanja. Razlog za isključenje je potcenjivanje i otpisivanje neke ego-funkcije.
IZVRŠNO EGO-STANJE –po Bernovoj energetskoj teoriji (1961.) ono ego-stanje
koje ima najviše slobodne energije. Ličnost misli, oseća i ponaša se iz tog ego-
stanja. I osećaj selfa je tom energijom definisan (ego-sintono), iako nekada nas
uplivišu i ego-distoni sadržaji ako se energiziraju.