1.

Pod pojmom humanizam i renesansa podrazumevamo veliki kulturni preporod ili umetničko
razdoblje koje se krajem srednjeg veka rađa u Italiji a potom se širi i na ostale evropske zemlje.
To razdoblje traje od XV do XVI veka. Pre humanizma i renesanse bio je srednji vek koje se još i
nazivalo mračno doba gde pažnja nije bila usmerena ka čoveku već ka bogu odnosno crkvi.
Umetnička dela su govorila o božanskim delima koja nijedan čovek nije mogao da dostigne. U
humanizmu i renesansi umetnici pišu na narodnom jeziku to jest jeziku kojim se ne govori i ne
piše u crkvi, ineteresuju se za antičku kulturu, veličaju čoveka i njegove potrebe za
ovozemaljskim životom.
2. Humanizam i renesansa donosi veličanje čoveka dok se u srednjem veku veliča božansko biće. U
srednjem veku čovek nije uživao na ovozemaljskom svetu već je crkva propagirala da će ljudi
kada više ne budu živi uživati na onom svetu, u raju, dok humanizam veliča ovozemaljski život,
veliča čoveka i njegovo razmišljanje, želje i težnje za boljim sutra koje samo on može da stvori
radom i zalaganjem.
3. Humanizam i renesansa se prvi put javlja u Italiji a potom se širi u celoj Evropi. Najvažniji pisci u
doba humanizma su Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka i Đovani Bokačo dok pisci iz doba
renesanse su Vilijam Šekspir i Migel de Servantes
4. Pesnik doživljava Lauru kao uzvišeno biće, bez mane, savršene lepote. Za njega je Laura čarobna
poput anđela. Oličenje je najboljih vrlina i čednosti. Petrarka ljubav opisuje kao stalnu čežnju,
zaljubljeni čovek je rob žene koju voli a takva osećanja su bolest i jedna vrsta mučenja kojima
čovek ne može da se odupre.
5. Lirski subjekat je glas koji u pesmi saopštava osećanja, atmosferu, raspoloženju.petrarka iz jedne
pesme u drugu otkriva promene u svojim mislima i osećanjima, otkriva snove, radost ali i patnju
i bol koje u njemu može da prouzrokuje ljubav prema Lauri. Stanje duše kod Petrarke znači da se
zaljubio u ženu koja mu je nedostupna i on pati zbog toga jer je nikada nije ni upoznao već je
samo jednom video.
6. Ono što je renesansno u Petrarkinom delu je to što veliča ljudsko biće, lepotu, i savršenstvo
žene. U pesmi imamo i uticaj antičke kulture. U pesmi se javlja bog erotske ljubavi, Amor iz
mitologije starih Rimljana odnosno Eros iz grčke mitologije. Taj erotski bog ljubavi zamišljen ne
kao nemirni i krilati dečak koji prati Veneru, boginju ljubavi i plodnosti, koji ima luk i strelu a
njegove strele su nazvane „strelama požude“.
7. Pakao je veliko umetničko delo jer Dante predstavlja grešno čovečanstvo koje se nalazi devet
krugova pakla. U njegovom delu se oseća uticaj srednjovekovne književnosti jer govori o
putovanju u pakao u kojem se nalaze antičke i hrišćanske vođe kao i njegovi savremenici i
protivnici. Dante je mistično, sledeći učenje srednjeg veka prikazao predele u kojima se boravi
posle smrti, sve do susreta sa samim Bogom i povrtatka na zemlju. U prvom krugu pakla su
nekrštene duše, u drugom preljubnici, u treće proždrljivci, u četvrtom škrtice i rasipnici, u petom
srditi, u šestom krivoverci, u sedmom nasilnici, ubice i samoubice, u osmom zavodnici i svodnici i
u devetom izdajice kao što je Juda koji je izdao Isusa, Lucifer rođeni brat božiji koji je izdao Boga
ili Brut koji je izdao Rimsko Carstvo.
8. Zemaljski deo života u Danteovom delu su ljudska osećanja kao što je sumnja i poverenje. Uz
pomoć ljudskog razuma dolazi do saznanja i duševnog preobraženja dok onozemljaksi život
predstavlja duševno preobraženje koje doživljava prolazeći kroz pakao i čistilište. Ovozemaljsko
je i to da je Dante zaljubljen u Beatriču koja za njega uzvišenu duhovnu ljubav, neprikosnovenu
veru i božansku milost. Onozemaljsko je to što zahvljujući Beatriči stiže do rajskog blaženstva.
 Dante gradi onozemlasjki svet na osnovu ovozemaljksog i Beatriča šalje Vergilija rimskog pesnika
da povede Dantea putem spasenja u trenucima njegove duševne slabosti. Drugi svet je alegorija
ovog sveta to jest srednjeg veka. Drugi svet se gradi prema prema primerima ovozemaljskog.
Onozemaljski svet pokazuje kakav bi morao da bude prema filozofiji i moralu. To je svet pravde i
mira. Danteova Božanska Komedija je alegorična (upotreba reči u prenesenom značenju) vizija
drugog sveta. S hrišćanskog gledišta vizija drugog sveta je put ka savršenstvu. Vizija drugog
sveta je u suštini istorija misterija duše u ona tri stanja što ih «duhovna komedija duše» naziva:
ljudskost, očišćenje i preporod. Oni odgovaraju svetu pakla, čistilišta i raja. To je duša zamračena
čulima, u čisto ljudskom stanju, koja se, oslobođajući se i čisteći se od puti, proporođuje i
ponovo postaje čista i božanska.
9. Soko predstavlja u priči Federigo i mona Đovana simbol velike ljubavi sa srećnim krajem
odnposno kako se završavaju priče o sretnim ljubavima uz velike prepreke. Federigo je mnogo
voleo svog sokola u kojeg se istovremeno i zaljubio sin mone Đovane koji je tražio od svoje
majke kada se razboleo da jpoj donese od Federiga tu pticu. Pošto je znala da je Federigo
zaljubljen u nju odlučila se da ispuni želju sinu kako bi ozdravio. Pošto je Federigo ostao
siromašan znala je da mu taj soko puno znači ali se ipak odlučila da ga pita. Federigo nije imao
ništa da joj skuva za večeru pa je odlučio da zakolje sokola neznajući za gospine namere. Kada su
završili večeru mona se odlučila da ga pita za sokola ali je tada Federigo morao da joj sopšti da su
pticu pojeli. Na kraju kad su joj umrli i muž i sin odlučila se da se uda za Federiga jer pored toga
što je bio siromašan bio i pošten. I tako su ostatak svog života proveli u sreći i zadovoljstvu.
10. Pučo je bio veoma pobožan, imao ženu Izabetu sa kojom nije mogao mnogo da uživa. U priči se
pojavljuje Don Feliće koji se zaljubljuje u Pučovu ženu. Pošto nisu mogli da obelodane svoju vezu
zbog Puča. Problem je rešen tako što je Pučo odlučio da postane svetac tako što će da posti i da
se moli. Feliče je naučio fratra Puča kako da dobije blagoslov putrm pokore što je ovaj i učinio
dok je Feliče uživao sa Pučovom ženom u ovozemaljskim blagodetima. Pučo je bio kukavica i nije
uživao u životu sa sopstvenom ženom već se okrenuo nepostojećem bogu i molitvama.
11. Julija Ima 14. godina, aristokratskog je porekla, izuzetne lepote. Julija je odana, domišljata,
hrabra, emotivna i spremna da se okrene protiv svih zbog ljubavi. Romea ima 17. godina i
plemićkog porekla
12. Ima 17 godina, plemićkog porekla. Obrazovan, iz višeg plemstva (Romeu je dozvoljeno da nosi
oružije). Hrabar (najbolji vitez, „preskače zid…“). Njegova analiza kaže nam da je odan prijatelj,
požrtvovan, druželjubiv i otvoren (prijatelji znaju za Rozalinu, dobro se poznaju, šale se).
Zaljubljive prirode, naivan, prenagljen/impulsivan. Nepraktičan, voli svoju porodicu, ima blizak
odnos sa porodicom.