PREVOD PROROČANSTAVA ALOJZIJA IRLMAJERA NA SRPSKO HRVATSKI JEZIK - DIO 2

Baierische Landeszeitung je u oktobru 1949. napisao:

Na pitanje „Kada će to biti?“, vidovnjak odgovara: „Posle trećeg ubistva!“ – „A gde će biti?“ Tada
čujemo nešto zbog čega posumnjamo u balkanski grad.

"Biće još jednog velikog rata kada žito bude zrelo."

Baierische Landeszeitung, 22. oktobar 1949, str. 7

"Kad bukve u Bavarskoj šumi postanu crvene, tada počinje."

Munchner Merkur, 18. oktobar 1949, str. 4

„Klapovi“, čujem kako opisuje Irlmeier, „stoje visoko na stabljikama. Lišće na drveću već počinje
da postaje smeđe. Tada se dešava treće ubistvo. ... Nakon trećeg ubistva, počinje! … Cela zemlja
između Dunava i Rajne je obavijena dimom. U tri oklopna klina napadaju, od istoka prema
zapadu, od Berlina do boemske doline."

Zukunft des Abendlandes?, 1986, str. 185

„Počinje preko noći, onda uđu, svi crni, kroz šumu [Bavarska šuma, napomena B.]. Dolaze tako
brzo da seljaci zajedno sjede za gostioničarskim stolom, a strani vojnici već vire na vrata i
prozore. Nikome nije lako pobjeći, ali sve prolazi tako brzo da teško možete vjerovati."

Nach der Sintflut, 1986, izjava vjerovatno s kraja 1948, str. 163-164

Za jedan dan, rekao je, Rusi će napredovati sve do Rura. Sve severno od Dunava bi bilo pobijeno,
a samo oni sa brzim vozilima bi mogli da pređu reku, pa bi iznenada izbio rat.

Blick in die Zukunft, 1955, str. 90

„Vreme je blizu. Vidim tri crte crtice. Donja kolona vojske ide kroz šumu, ali se potom povlači
severozapadno od Dunava. Linija je otprilike Prag, Bavarska šuma i sjeverozapad. Plava voda
(Dunav, prim. Adlmaier) je južna granica. Drugi potisak ide od istoka prema zapadu preko
Saksonije, treći od sjeveroistoka prema jugozapadu. Sada vidim zemlju kao sferu ispred sebe, na
kojoj se ističu linije aviona, sad lete sa peska kao jata belih golubova.

Rusi jure u svoja tri jurnjava, nigde se ne zaustavljaju, jure dan i noć u Ruhr, gde ima mnogo peći
i dimnjaka. Ali onda dolaze bijeli golubovi i odjednom pada kiša sva žuta s neba. Biće vedra noć
kada počnu da bacaju. Tenkovi se još kotrljaju, ali vozači su već mrtvi. Gdje padne, ništa više ne
živi, ni čovjek, ni stoka, ni drvo, ni trava, vene i crni. Kuće još stoje. Šta je to, ne znam i ne mogu
reći. Dugačak je red. Ko ga pređe umire. Od Praga se penje do velike vode u zalivu. U tom nizu je
sve nestalo."

Baierische Landeszeitung, 22. oktobar 1949, str. 7