МАНАСТИР

МАНАСИЈА
МАНАСТИР МАНАСИЈА

Манастир Манасија, драгуљ српске средњовековне

културе
Повучен у мир и тишину, у живописној клисури реке
Ресаве, недалеко од Деспотовца, налази се манастир
Ресава, данас познатији под именом Манасија.

2
МАНАСТИР МАНАСИЈА
Манастир Манасија, задужбина је деспота Стефана
Лазаревића, сина кнеза Лазара и књегиње Милице. Градњом манастира
са храмом Свете Тројице деспот је желео да за свог живота, у традицији
задужбинарства Немањића и свога оца, подигне себи гробну цркву-
маузолеј у коме ће бити сахрањен.

Зидање манастира Ресаве трајало је више од десет година.

Унутар манастирског дворишта, изграђен је храм Свете Тројице,
монументална трпезарија, зграде са монашким келијама и деспотова
резиденција. летописци су забележили да је Ресава сазидана 1418.

3
 МАНАСТИР МАНАСИЈА
Манастирски комплекс опасан је високим
одбрамбеним зидовима. То је утврђена целина са
једанаест кула, међу којима се истиче Деспотова
кула.То је утврђена целина са једанаест кула, међу
којима се истиче Деспотова кула.

Капија Деспотова кула Одбрамбени зидови

4
 МАНАСТИР МАНАСИЈА

Гроб деспота Стефана Лазаревића

Током радова на
реконструкцији манастирске
цркве у Манасији и црква
Свете Тројице, почетком XXI
века, откривени су земни
остаци, за које се верује да су
остаци деспота Стефана.
Том приликом, мошти су Саркофаг са моштима деспота
премештене из гроба у Стефана Лазаревића
саркофаг који се налази један
поред другог.

5
 МАНАСТИР МАНАСИЈА
Многи историјски списи
сведочанство о живопису
фресака МанТурци напали
Манасију, састругали су асије.
Међутим, када су очи са свих
Од очуваних фресака
фресака светаца и ратника јер су
најзанимљивија је ктиторска
биле од правог злата.
композиција на западном
Трагови стругања су и данас
зиду главног дела цркве, на
видљиви.
којој деспот Стефан у
владарским одорама са
владарским обележјима
држи у руци повељу и модел
манастира.

6
 МАНАСТИР МАНАСИЈА

Четири звона која се налазе унутар

зидина Манасије као симбол звона која
су турци скинули са цркве Света
Тројица, као казну зато што су их
издали калуђери.

7
МАНАСТИР МАНАСИЈА
Манасија је била културни центар деспотовине, где
су најученији калуђери преписивали, а зографи
украшавали старе рукописне књиге. Њена
„Ресавска школа“ била је преписивачка радионица и
била је извор писаних дела и превода и после пада
деспотовине, кроз цео 15. и 16. век. Књиге које су
преписиване у Манасији биле су веома цењене.

8
МАНАСТИР
МАНАСИЈА