UVOD

Korišćenje procentnog računa je u današnje vreme svakodnevna čovekova potreba.

Nažalost, nivo poznavanja ovog računa je katastrofalno nizak, pa čak i kod osoba koje se
po prirodi svojih delatnosti svakodnevno susreću sa njim. Procentni račun, u osnovi,
predstavlja načine određivanja zavisnosti sledećih veličina: glavnice, procentne stope i
procentnog prinosa.
Glavnica je veličina koja služi kao osnovica za koju se izračunavaju povećanja ili
smanjenja za zadatu procentnu stopu, odnosno za zadati procenat. Najčešće se obeležava
sa G.1
Procentna stopa predstavlja broj koji pokazuje za koliko se jedinica smanjuje ili
povećava glavnica za svakih 100 jedinica te glavnice. Najčešće se obeležava sa p.
Procentna stopa se može izražavati i u procentualnom i u decimalnom zapisu. Veza
između decimalnog i procentualnog zapisa procentne stope p je:2

U daljem izlaganju, pod procentnom stopom p podrazumevaćemo njen decimalni

zapis, a pod procentnom stopom p% podrazumevaćemo njen procentualni zapis.

1
Vukelija, D., Sedlak, D.: Finansijska i aktuatorska matematika, Subotica, 2008.
2
Joksimović, D.: Poslovna matematika, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004.

1
 1. PROCENTNI RAČUN

1.1 POJAM PROCENTA

Procenat je stoti deo od celine neke veličine. Označava se sa (%) i čita se, najčešće
’’odsto’’. Tako na primer kada kažemo 5% od nekog broja, mi mislimo:3

dakle, računjanje sa procentima se ne razlikuje od računjanja sa razlomcima ili decimalnim

brojevima. Slično, ako kažemo neki broj se povećao za (x) %, onda mislimo da povećanje
tog broja iznosi:

(1.1)

Dok nova, povećana vrednost broja iznosi : novi povećani broj = broj + povećanje
= broj + (broj ∙x/100)
= broj(1+x/100)
(1.2)

Primer 1:
a) Izračunaj 20% od 2000 ili 100% od 2000
b) Plata od 500 evra povećana je za 10%. (b1) Izračunaj povećanje plate i (b2) novi
iznos plate.
c) Ukupni prihod jednog preduzeća iz prethodnog godišnjeg obračunskog perioda,
izražen u baznim cenama iz te godine obračunskog perioda je nepoznat. Na kraju tekuće
godine, cene u odnosu na prethodnu godinu su se povećale za 105%, dok je prihod iznosio
63.400 evra. Izračunaj iznos ukupnog prihoda u prethodnoj godini.

Rešenje:
a)
 20% od 2000 = 20/100 ∙2000 = 400
 100% od 2000 = 100/100 ∙2000 = 2000
b)
 10% od 500 = 10/100 ∙500 = 50 evra
3
Petrović, Ž.: Kvantitativni ekonomski finansijski modeli biznisa, Visoka poslovna škola Čačak, Čačak,
2006.

2
  500 + 50 = 550 evra
c) Nađimo najpre 1% povećanja u odnosu na baznu cenu, podelivši tekući iznos
prihoda sa 105. Zatim pomnožimo sa 100, da bi smo izračunali 100% prihoda iz
prethodnog obračunskog perioda:
 63400 = 105/100 ∙ bazna cena
 63400/105 = 1/100 ∙ bazna cena
 63400/105 =100/100∙ bazna cena
 60380,95 = bazna cena
Dakle ukupni prihod preduzeća iz prethodnog godišnjeg obračuna iznosi 60380,95
evra.
U praksi se procentni račun najčešće koristi u smislu određivanja povećanja ili
umanjenja nekih veličina za određeni procenat, pri čemu se dobijaju nove vrednosti tih
veličina. Relacije koje važe između početnih vrednosti (glavnice), procentne stope,
procentnog prinosa i novih (povećanih ili umanjenih) vrednosti veličina koje se
povećavaju ili umanjuju za određeni procenat određuju sledeće teoreme, koje nećemo
dokazivati.
Ako se početna vrednost neke veličine (glavnica G) poveća za procenat p, onda
procentni prinos usled ovog povećanja iznosi:
P = G p,
a nova (povećana) vrednost te veličine (obeležimo je sa Gpov) iznosi:
Gpov=G+P=G+Gp=G(1+p).
Ako se početna vrednost neke veličine (glavnica G) umanji za procenat p, onda
procentni prinos usled ovog umanjenja iznosi
P=Gp,
a nova (umanjena) vrednost te veličine (obeležimo je sa Guma) iznosi
Guma=G – P=G – Gp=G (1 – p)
Kolika je nova cena nekog proizvoda od 180 din, ako je:
a) ona povećana za 26%
b) ona umanjena za 26%
Rešenje:
a) Na osnovu Teoreme 1., zaključujemo da je nova cena robe:
Gpov=G(1+p)=180 (1+0,26)=1801,26=226,8 din.
b) Na osnovu Teoreme 1, zaključujemo da je nova cena robe:

3
 Guma=G (1 – p)=180 (1 – 0,26)=180 0,74=133,2 din.

Primer 2.
Cena nekog proizvoda od 45 din. je u toku nekog perioda povećavana 5 puta, i to za
12%, 18%, 7%, 4% i 8%.
a) Kolika je nova cena proizvoda?
b) Za koliko je ukupno procenata izvršeno povećanje osnovne cene?
Rešenje:
a) Na osnovu teoreme 2, nova cena proizvoda iznosi:
Gpov=451,121,181,071,041,08=71,47din
b) Kako je
Gpov=451,121,181,071,041,08=451,588,
odnosno kako je
1,121,181,071,041,08=1,588,
U našem primeru cena je povećavana pet puta: za 12%, 18%, 7%, 4% i 8%, a ukupno
povećanje cene NIJE 12% + 18% + 7% + 4% + 8%=49% već je 58,8%.

1.2 OSNOVNI VIDOVI PROCENTNOG RAČUNA

4
 Tri su najvažnija vida procentnog računa:

1) Procentni račun od 100;

2) Procentni račun više 100 i
3) Procentni račun niže 100.

Procentni račun od sto: je vid procentnog računa koji se zasniva na osnovnoj

proporciji:
(1.3)
G : 100 = P : p
Gde je: G- glavnica ili svota; P – procentni prinos; p- procentna stopa

Iz proporcije 1.3 na osnovu pravila o rešavanju proporcije, možemo izračunati bilo

koju od tri u njoj zastupljene veličine ako su poznate preostale dve veličine. S tim u vezi,
dobijamo sledeće relacije za izračunavanje nepoznatih veličina u procentnom računu od
sto.
P = G ∙ p / 100; (1.4) G = 100P / p; (1.5) p = 100P/G (1.6)

Procentni račun više sto. Ovaj vid procentnog računa imamo tada, kada u njemu
figuriše uvećana glavnica za procentni prinos (G+P). Odgovarajuća formula za
izračunavanje nepoznate veličine u procentnom računu više 100 dobijamo iz proporcija
koje izvodimo na osnovu proporcije (1.3). Zamenom unutrašnjih članova proporcije (1.3)
dobijamo proporciju:
(1.7)
G : P = 100 : p
Primenom pravila o zbiru članova leve strane prema zbiru članova proporcije (3.7) sa
desne strane, dobija se proporcija procentnog računa više sto:
(G + P) : (100 + p) = G : 100 (1.8)
(G + P) : (100 + p) = P : p (1.9)
Iz proporcija (1.8) i (1.9) izračunavamo one veličine koje su nam potrebne. Tako
dobijamo:

G= (1.10); P= (1.11)

Procentni račun niže sto: Ako u procentnom računu imamo umanjenu glavnicu za
procentni prinos (G – P) onda kažemo da je reč o procentnom računu niže sto. Analogno
računu više sto, imamo sledeće proporcije procentnog računa niže 100.
(G – P) : (100 – p) = G : 100
(G – P) : (100 – p) = P : p

5
Iz ovih proporcija izračunavamo one veličine koje su nam neophodne. Tako imamo:

G= (1.12) P= (1.13)

Primer 3:
a) Cena robe od 5000 evra je povećana za 10%. Koliko iznosi nova cena.
b) Troškovi proizvodnje od 20000 smanjeni su za 25%. Koliko iznose novi troškovi
proizvodnje?
c) U ukupni prihod preduzeća od 20000 evra uključena je dobit i ukupni troškovi
ovog preduzeća. Ako dobit iznosi 10%, koliko iznopse ukupni troškovi
preduzeća?
d) Cena jednog kompjutera smanjena je za 18% i sada iznosi 2000 evra. Koliko je
smanjena cena i kolika je bila cena pre smanjenja.
e) Zalihe robe u jednom preduzeću povećane su prvi put za 15%, a zatim za 8%. Pa
su potom smanjene za 6%. Posle ovog smanjenja zalihe su iznosile 200t.
Izračunati vrednost zaliha pre prvog povećanja zaliha.
Rešenje:
a) Ulazni podaci:G = 5000 evra, p = 10%, P = ?, G + P = ?

 evra je procentni prinos.

 Nova cena: G + P = 5000 + 500 = 5500 evra

b) Ulazni podaci: G = 20000, p = 25%, P = ?, G – P = ?

 evra je procentni prinos.

 Novi troškovi proizvodnje: G – P = 20000 – 5000 = 15000 evra.

c) Ulazni podaci: G + P = 20000, P = 10%, G =?

 Prema jednakosti (1.10) dobijamo:

 G=

 Dakle ukupni troškovi preduzeća iznose 18181,8 evra.

d) Ulazni podaci: G – P = 2000, p = 18%, P = ?, G = ?

 Primenom jednakosti (1.13)

6
  P=

 Cena pre smanjenja: G = (G – P) + P = 2000 +439 = 2439 evra.

 Dakle, cena kompjutera pre smanjenja od 18% iznosi 2.439 evra.
e) Nakon poslednje promene stanja zaliha, imamo zalihe od 200 t, odnosno:
G – P = 200, p = 6%, G = ?.
 Primenimo jednakost (1.12)

G=

 Sada su zalihe od 212,7 t uvećane za prethodno povećanje zaliha od 8%,

odnosno sada imamo sledeće ulazne podatke:
G + P = 212,7 t, P = 8%, G = ?
 Primenom jednakosti (1.10)

G=

 Sada su zalihe od 196,9 tona uvećane za prvo povećanje zaliha od 15%.

Odnosno, sada imamo sledeće ulazne podatke:

G + P = 196,9, p = 15%, G = ?

 Primenom jednakosti (1.10) dobijamo

G=
Dakle, zalihe robe pre prvog povećanja iznosile su 171, 3 t.

Korisno pravilo: Ako se čista glavnica menja naizmenično po stopama p1, p2, ... pn onda
vrednost glavnice glasi:
1) posle prve promene: G1 = G0  G0 p1 = G0 ∙ (1  p1)
2) posle druge promene G2 = G1  p2 = G1  G1 p2 = G1 (1  p2) = G0∙ (1  p1) ∙ (1  p2)
3) posle n-te promene, konačna ili krajnja vrednost glavnice će biti:
Gn = G0∙ (1  p1) ∙ (1  p2) ... (1  pn) (1.14)

7
 ZAKLJUČAK

Procenat je univerzalna jedinica mere. Iz proporcije procentnog računa slede

formule za glavnicu G, prinos P i procenat p: G = P100/p; P = Gp/100; p=P100/G.
G je glavnica, (celina), ono što је ''na početku'' i na njega se uvek odnosi 100%. Р
је deo glavnice (celine), ono što je ''na kraju'' i na njega sе odnosi p %. Naravno, ponekad
Р može biti veće od G. p -je uvek u procentima, i tо:
Аkо u zadatku kaže da se nešto povećava za Х%, onda је p =(100+Х)%.
Ако u zadatku kaže da se nešto smanjuje za Х%, onda је p =(100-Х)%
U datom zadatku iz procentnog računa, mi najpre odredimo šta nam je zadato: G, P
ili p . Ubacimo te podatke u G:P=100: p i nadjemo nepoznatu,
Ako je p-procenat dat u decimalnom zapisu onda je G:P=1:p.

8
 LITERATURA

1. Joksimović, D. (2004): Poslovna matematika, Megatrend univerzitet primenjenih

nauka, Beograd.
2. Petrović, Ž. (2006): Kvantitativni ekonomski finansijski modeli biznisa, Visoka
poslovna škola Čačak, Čačak.
3. Vukelija, D., Sedlak, D. (2008): Finansijska i aktuatorska matematika, Subotica.