Британија Је Починилац Највећих Злочина у Историји Човечанства. Творци Идеје Нацизма Су - Енглези - СРБски ФБРепортер

10/11/23, 9:57 PM Британија је починилац највећих злочина у историји човечанства.
Творци идеје нацизма су – Енглези – СРБски ФБРе…
СРЕДА, 11 ОКТОБРА, 2023 |
MAIL - RSS FEED
Британија је починилац
највећих злочина у историји
човечанства. Творци идеје нацизма су
– Енглези
BY РЕДАКЦИЈА ON 19. АВГУСТА 2023. • ( 1 КОМЕНТАР )
5 Votes
Геноцидни Британци су свуда оставили трагове крви за собом:

убили су десетине милиона људи широм света
Истраживање: Највећи геноциди, етничка чишћења, злочини

против човечности, масовна убиства и ратни злочини Велике
Британије у свету
Краљица је умрла, али злочини које је починила британска империја су вечни и
неопростиви. Да ли свет треба да тугује због њене смрти?
Масовни злочини, брутална убиства, масакри, угњетавање, глад, сурова пребијања,
силовања, пљачке и најгори затвори обележја су владавине В. Британије у последњих
300 година у целом свету.
Смрт милиона људи у колонијама је била масовна и обична ствар. Наредбе о покољима
је издавао владајући политички и војни врх краљевске Викторијанске Енглеске
https://fbreporter.org/2023/08/19/britanija-je-pocinilac-najvecih-zlo/ 1/38
10/11/23, 9:57 PM Британија је починилац највећих злочина у историји човечанства. Творци идеје нацизма су – Енглези – СРБски ФБРе…
Несхватљиво је и данас присутно британско величање својих ратних злочинаца и

масовних убица: британских државника, војвода, маркиза, грофова, барона, лордова,
генерала, политичара и високих свештеника
Творци идеје нацизма су Енглези: Томас Карлајл , Хјустон Чемберлен, Џејмс Хант,
Френсис Галтон, Карл Пирсон…
Јасно је зашто је Адолф Хитлер хвалио Енглезе: све идеје нацизма је преузео од
Британаца
У Британији је 1932. године створен Савез фашиста
Британска аристократија, а не обичан народ, су одговорни за почињене масовне
геноциде у свету
Аутор: Јово Вукелић

Извор: Између сна и јаве (https://izmedjusnaijave.rs/истраживање-највећи-геноциди-етничк/)
О теми геноцида, етничких чишћења, злочина против човечности, масовних убистава и ратних
злочина Велике Британије у свету се врло мало зна, а и говори и пише. О томе се у Србији скоро
ништа не зна, а мало је писано у медијима (чак нема ни озбиљних публикација на ову тему). На
српски углавном нису преведене стране књиге које говоре о томе.
На основу доступних извора добро се уочавају главни масакри Британаца на кључним местима у
свету (Индија, Кина Америка, Африка, од Аустралије, преко Индонезије, Малезије, Пакистана,
Авганистана до Ирака…), али су многи злочини скривени, неки и заборављени, или се наслућују.
Британци владари пола света-мапа из 1901. (розе су земље Албиона)
Британци су чинили све да педантно затру и униште доказе својих злодела. И понегде су то успели.
Мислим да ће обим и број злочина изненадити многе, или већину света код нас. Ем су их Британци
крили и крију и данас колико год могу, ем је политика некадашње Краљевине Србије, па Краљевине
Југославије и СФР Југославије Јосипа Броза (потом СРЈ, Србије и Црне Горе) и сада Србије према
Британији била таква да до данас ова тема није озбиљније обрађена.
Зашто? Да се некада моћној и великој сили, а и сада утицајној земљи не би замерило и „стајало на
жуљ“. Неувиђавни, осорни, надмени, бахати Британци то нису ценили, напротив сатанизовали су
Србе и Србију где су год могли, што чине и данас.
О мрачним делима британске политичке, војне и црквене врхушке мало или недовољно знају и
сами Британци. Из тог разлога они већим делом и данас величају своје највеће зликовце и убице:
војводе, маркизе, грофове, лордове, вицекраљеве Индије, гувернере, премијере, генерале и
министре који су давали наређења о масакрима… Сви они би добили доживотне робије и најтеже
казне за непочинства која су учинили у колонијама где су владали да су оптужени, како су
заслужили. Сваки Међународни суд осудио би их без икакве сумње на хиљаде година робије.
Шта је геноцид?
Назив за насилну промену етничког састава неког подручја, и то убиствима, протеривањем становништва
или пресељавањем становништва. Под геноцидом се подразумева било које од следећих дела, почињених
с припремљеним планом, свесном намером да се потпуно или делимично уништи једна национална,
етничка, расна или религиозна група: (а) убиство чланова групе (народа); (б) узроковање тешких телесних
или менталних повреда чланова групе (припадника одређеног народа); ц) намерно подвргавање групе
животним условима који доводе до њеног потпуног или делимичног физичког уништења. Главни циљ:
промена етничке структуре на неком подручју.
Из више независних и различитих извора (америчких, руских, немачких, италијанских, индијских,

кинеских..) али и из њихових сопствених, британских извора сазнајемо податке о невероватно
масовним убијањима, прогонима недужних цивила, егзодусима целих народа и група, масакрима и
угњетавању, истребљивању и стварању масовне глади и смрти у колонијама Индији, Аустралији,
Африци, Азији и Америци којима су управљали. Тако да геноцид Турске над Јерменима (1915/1916)
јесте бројчано омален у односу на геноциде и етничка чишћења Британије.
А највише најстрашнијих злочина против човечности, геноцида и етничких чишћења починили су

у Индији, којом су дуго владали и коју су називали „бисером колонијалног царства“. Али, и у Кини,
Америци, Африци…
Та зверства геноцидних Британаца су таква да се сваком нормалном и пристојном човеку и данас

леди крв у жилама.
Зато треба зарад истине знати много више о томе шта је столећима радила врхушка острвске
земље, чији савремени представници глуме залагање за демократију и људска права. Дволичност је
карактеристична за Британаце.
Без пресуда за злодела, без извињења и кајања
Нема до данас од Британаца много речи извињења ни једној од држава или народа, које су
уништавали и убијали. Покушао је пре десетак година да то учини премијер Дејвид Камерун када је
истакао да је „Велика Британија је одговорна за многе светске проблеме у историји, укључујући
конфликт у Кашмиру између Индије и Пакистана 1947. године“. Доживео је одмах салве напада са
острва, јер „Британија не треба да се стиди своје колонијалне прошлости“.
Друго, нема молби за опрост грехова и нема кајања
Треће, не пада им на памет да врате отете драгоцености, богатства, уметничка дела велике
вредности којима су напунили музеје.
Да би у најкраћим цртама представили ту скоро невероватну и у свету незабележену спиралу

злочина, коју није „успела“ да реализује ниједна друга држава (чак ни САД) текст делимо на
неколико засебних целина: злодела Британије у Индији, Кини, САД и Канади, Африци и у другим
земљама (у Ираку, Авганистану, Пакистану, Бенгалу, Малезији, Индонезији, Аустралији, Тасманији и
атолу Дијего Гарсија).
Бруталном силом, а не пијењем чаја, ствара се царство у коме сунце никад не залази
Према потврђеним историјским подацима чак и прво етничко чишћење у Европи спровели су
Британци: „Едвард Први Дугоноги је 1290. донео закон којим је протерао све Јевреје из Енглеске
због гласина о њиховим „ритуалним убиствима“. Закон је трајао 366 година, а тек 1656. коначно
укинут чиме је опет дозвољено Јеврејима да се настане у Енглеској“. (1)
Друго етничко чишћење: „Статут из Kилкенyја је 1366. у Ирској забранио ирски језик, имена и
спортове. Многи Ирци су насилно расељени од Британаца на западни дeо острва,где су страдали од
глади и болести, како би се омогућило да енглески досељеници заузму што више земље“. (2)
Треће етничко чишћење: енглески владар Оливер Кромвел је освојио Ирску, а 1652. је спровео
етничко чишћење и „наметнуо мере намерне политике протеривања католичког становништва из
источног дела Ирске“.
Четврти пример: у Аустралији је 1788. живело 300.000 Абориџина. Након доласка досељеника,
претежно држављана из Британског царства и то осуђеника, проблематичних људи, почело је
убијање, протеривање, насилно крштавање и уништавање културе припадника домородаца.
Остало је 1921. године живо само 72.000 Абориџина! Плански су убијани. (3)
Коначно, Енглези су познати и као „вешачи своје деце“. Лондон је током 16. века носио надимак
Град обешених. Током владавине Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је вешањем 72.000 људи.
Своју децу бескућнике Британци су масовно вешали због крађе хлеба чак и у наредним вековима.
Британија је тек 1908. године усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од
16 година.
Најгори злочини у у историји људског рода
Британци су ипак сами пребројали неке од милиона жртава које су током историје пале под
њиховом руком. Некад највеће царство у историји света са свим својим колонијама,
протекторатима и другим територијима се почетком 20. века простирало на 33 милиона
квадратних километара, што је готово четвртина укупне површине на Земљи. Око 1922. године под
британском круном живело је 458 милиона људи, што је тада одговарало петини светске
популације.
Црвени мундири у акцији-свуда су проливали крв невиних
Недавна анкета коју је спровео британски „ Јујгов“ каже да чак 43 одсто Британаца сматра да је
Царство било „добро“, док се чак 44 одсто поноси британском колонијалном прошлошћу.
Подстакнути тим истраживањем и анкетом у листу „Индипендент“ Британци су набројали, по својим
сазнањима, пет највећих злочина Британског царства. То су:
Други Бурски рат (1899. -1902.) у Јужној Африци између В. Британије и Трансвала и Орањеа где су
107.000 заробљеника Бура држали Британци у логорима у зверским условима и где је помрло од
премлаћивања, глади и болести више од 30.000 људи. Црначке жртве нису убројане у ове
убијене.
Масакр у Амритсару (1919.) Покољ у Јалианвала Багхи (Индија) догодио се 1919. године, када су
британски војници по наредби пуковника Региналда Дyера пуцали на ненаоружане индијске
демонстранте у покрајини Пуњаб. У мање од десет минута убијено је око 1.000 мирних људи.
Што је најгоре, Дом лордова и део британске јавности су због овог масакра наредбодавца
пуковника Дyера сматрали херојем.
Глад у Индији (1943.) Око три милиона људи умрло је од глади и болести у индијској провинцији
Бенгал. Глад се у сваком случају могла спречити транспортом хране из других делова Индије,
али је премијер Черчил то наредбом спречио. Лист „Индепендент“ наводи да је под Царством у
Индији за један век од глади умрло између 12 и 29 милиона људи.
Подела Индије (1947.) Kада је Индија 1946. добила независност од Британског царства, на
површину је избила велика мржња између хиндуса и муслимана. УНХЦР претпоставља да је чак
14 милиона људи кренуло у егзодус и у избеглиштво. Што је још горе, од милион до два
милиона људи је изгубило животе у покољима и међурелигијском масакру 1947. Резултат су
били ратови и распад државе Индије. Настао је Пакистан. Због вековног управљања и
осиромашења некад богате Индије – Британско царство одиграло је кључну улогу у овој
трагедији. Омогућили су ову трагедију и створили за њу идеалне услове! (Британски премијер
Камерун је 2011. прихватио одговорност Албиона за ово злодело).
Устанак Мау Мау (1952. – 1960.) Устанак племена Мау Мау био је војни сукоб у тада британској
колонији Kенији. С једне стране били су локални побуњеници (међу њима и Британци који су
живели у Kенији), а с друге стране британска војска. Победу су однели Британци побивши
између 20.000 и 100.000 људи, а британске војнике су хиљаде Kенијаца оптужиле за злочине
мучења и силовања. (5)
Види се и по овом „ скромном“ списку да Британци ипак не знају њихова највећа мрачна злодела
због којих се могу само стедети. Нису поменути највећи милионски геноциди у Индији, Америци и
Канади над Индијанцима, злочини против човечности и етничка чишћења у Кини, Африци,
Аустралији… Неки од тих геноцида, етничких чишћења и масакара спадају и најгоре у историји
људског рода.
Британија и данас глуми демократе и другима држи предавања о људским правима, слободама, а
обогатили су се на злочинима, пљачкама, отимању туђег, туђој крви. Енглези су мучили и убијали, а
њихово богатство почива на костима стотина милиона недужних људи. Таква Британија пропагира
људска права и држи неубедљива предавања о демократији. Њихови злочини још увек трају преко
неоколонијализма, империјализма и корпоративног предаторског и пљачкашког капитализма. (6)
Ова земља стога нема никакво право, морално нити било какво друго, да било коме држи
предавања. Док год се јасно не ограде од ових злочина, осуде починиоце и надокнаде штету
народима и државама које су уништавали и чије су грађане немилосрдно убијали, тлачили
и пљачкали. Овакви злочини никад не застаревају и за њих нема амнестије!
Британија је творац идеје нацизма и више расе
Да подсетимо: Русија је 20. априла ове године објавила део архивске грађе о геноцидним акцијама
Британије на светској сцени. У тим документима Руси подсећају цео свет да „нацизам уопште није
дело Хитлера и Немаца већ „џентлмена Енглеза“. Британија је, а не Немачка, отаџбина нацизма,
идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада целим светом. Творци
нацизма су Енглези: Томас Карлајл (прародитељ), Хјустон Чемберлен ( писац и филозоф), Џејмс Хант
(црнцима „доделио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човека1862. године), Френсис Галтон
(оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог
и оснивач биометрије – расистичког смера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава „Право на
живот још не значи право свакога да продужи свој род.“ (7)
Војвода од Винздора и војвоткиња од Велса са Хитлером 1930-тих у Енглеској
Адолф Хитлер зато и изјављује: „Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су

учинили немогуће“. Јасно је зашто их је фирер хвалио, спроводили су елиминацију нижих раса-
црне, жуте, црвене (Индијанаца, Индијаца, Зулу Црнаца и других афричких племена, Абориџина) и
више народа из Азије. Зато је Хитлер све идеје и преузео од Британаца. У Британији је створен
1932. године Савез фашиста којим је руководио барон Освалд Мозли.
Тако да је неспоран факат који се мора признати да је врхушка Британије идејни творац и
реализатор, највећи мајстор за геноцид и масовна зверства и покоље од свих других на свету.
Британска аристократија, а не обичан народ, су одговорни за почињене масовне геноциде у свету.
______________
1. Holmes, Tara (24. juna 2011). Readmission of Jews to Britain in 1656. BBC
2. Mann, Michael (2005). The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing, M.E. Sharpe, стр 49.
3. Mann, Michael (2005). The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing, M.E. Sharpe, стр. 76
4. „Ta neizgovoriva riječ – genocid“, Nacional, „( objavljeno 2012)
5. https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/najveci-zlocini-najveceg-carstva-u-povijesti-britanci-su-sami-
pobrojali-milijune-zrtava-koje-su-tijekom-povijesti-pale-pod-njihovom-rukom/89290/
(https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/najveci-zlocini-najveceg-carstva-u-povijesti-britanci-su-sami-pobrojali-milijune-zrtava-koje-su-
tijekom-povijesti-pale-pod-njihovom-rukom/89290/)
6. https://www.intermagazin.rs/o-ovome-se-ne-uci-u-skolama-evo-sta-su-radile-zemlje-koje-danas-glume-
demokrate-i-svima-drze-predavanja-o-ljudskim-pravima/ (https://www.intermagazin.rs/o-ovome-se-ne-uci-u-skolama-
evo-sta-su-radile-zemlje-koje-danas-glume-demokrate-i-svima-drze-predavanja-o-ljudskim-pravima/)
7. http://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-genocidu-
ovo-su-vasi-rezultati/ (http://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-genocidu-
ovo-su-vasi-rezultati/)
Агресија и експлоатација су националне

карактеристике британске олигархије
Последњих четворо преживелих Абориџина крајем 1860-

тих
Истраживање: Геноциди, етничка чишћења, злочини против

човечности, масакри и покољи цивила у Аустралији,
Тасманији, Ираку, Авганистану, атолу Дијего Гарсија…
Енглеска је кроз историју извршила инвазију на око 90 одсто земаља света. Од 200
земаља у свету, само 22 никада нису искусиле британску агресију, закључак је студије
коју су израдили сами Британци
Геноцид су Британци починили и током колонизације Аустралије. Од 1788. године
Енглези су убили између 90 и 95 одсто староседелаца Абориџина. Сматрали су да је то
услов напреткаАлбиона
И у Тасманији се геноцидом затрло семе Абориџина
Британци спроводе и у 21. веку брутално етничко чишћење
Британији би требало увести стогодишње санкције за све незаконитости и злодела која
су урадили народима света, за сва кршења главних Резолуција УН, Декарација, Повеља,
Устава… и за непоштовање оног основног – а то је људски живот
Неоходно је формирати Међународни суд да суди британској диктаторској врхушки за
најтеже злочине
Британију би требало звати колевком геноцида, а не демократије
Пише: Јово Вукелић

15.6.2018. Између сна и јаве (https://izmedjusnaijave.rs/агресија-и-експлоатација-су-национал/)
У „царству у којем Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре
у историји. То се односи и на период када је Перфидни Албион ослабио, после Првог и посебно
после Другог светског рата. Оружаних агресија, војних напада, осветничких експедиција, етничких
чишћења, силовања, пљачки Британске војске има толико да је то скоро немогуће побројати. И то
оних за које се зна да су их чинили у току своје вишевековне окупације (колонизације) других
земаља. А зна се да има много злодела које су успели да сакрију и трагове униште.
Славко Живанов, новинар и политички аналитичар истиче: „Кад се погледа и анализира ова
фрапантна листа злочина британске политичке, војне и аристрократске врхушке у протеклих
неколико векова мора се констатовати да се много тих злочина против човечности, геноцида,
етничких чишћења и уопште ратних злочина и масакара догодило након Другог светског рата, и то
од стране државе која је, као велика сила, диктирала услове под којим се судило нацистима и
фашистима у Нирнбергу. То даје још једну опору нијансу слике тог ужаса. Чак ни неколико деценија
након Другог светског рата Британце није обавезивало ни правно ни морално да наставе свој
злочиначки пут. Чинили су, можда горе, али сигурно исте злочине као и нацистичка Немачка којој
је та лицемерна Енглeска судила и глумила над њом моралну громаду.“
МАСАКРИ АБОРИЏИНА УСЛОВ ПРОСПЕРИТЕТА ЕНГЛЕЗА
Замислите поремећену и агресивну психу властодржаца земље која је у својој историји извршила
инвазију на око 90 одсто земаља света?!? Од 200 земаља у свету, само 22 никада нису искусиле
британску агресију, закључак је студије коју су израдили сами Британци.
Освајачи света који су где су год стигли ширили смрт, доносили болести, убијали, пљачкали и
односили богатства и културна блага , тачније све што су могли, чинили су то и у Аустралији.
Енглески колонисти и заробљени Абориџини
Уместо да донесу просперитет земљама и народима међу које су стигли, „културни“ Британци су
разарали та друштва и уништавали људима животе, имовину, навике, традицију, веру и доносили
глад. Вршили су геноциде!
Током три колонизације Аустралије (прва колонизација континента је почела 1778. године)
Британци су починили велики геноцид, убили су између 90 и 95 одсто Абориџина. Аутохтоног
становништа Абориџина било је око један милион. (Они су иначе један од најстаријих светских
народа.) У многим деловимa Аустрaлије, Абориџини су потпуно искорењени, убијани или насилно
исељени.
Британци су донели Абориџинима болести и aлкохол, починили убиства, одузимaли насилно децу
од aбориџинских мaјки и спроводили бруталну дискриминaцију. Између тридесетих и
седaмдесетих годинa 20. векa десетине хиљaдa деце одузето је од aбориџинских родитељa и
смештено у цркве нa преваспитавање у пројекту познaтом кaо „Украденa генерацијa“. Од 1910.
године, 100.000 aбориџинске деце одвојено је од родитељa и предато новим породицама –
белцима.
Овa нехумана, тачније свирепа прaксa се спроводила чак до 1960, а билa је озaкоњенa нa
федерaлном и сaвезном нивоу. Закон је тврдио кaко су Абориџини осуђени нa пропaст! Расизам је
био раширен свуда због боје коже. Припадници Перфидног Албиона сматрали су домородце за
нижу расу коју треба сатрати са лица земље. И то су брутално чинили.
Свирепе злоупотребе деце
Бивши премијер Гордон Браун објавио је 2010. године „званично извињење владе Британије
десетинама хиљада британске деце која су бродовима пребачена у Аустралију и друге земље
Комонвелта између двадесетих и шездесетих година прошлог века“. (1)
Синиша Љепојевић, публициста из Лондона, наводи да се према јавним подацима (Би-Би-СИ)

Браун извинио због тогa „што је бритaнскa влaдa током 20. векa иселилa из Бритaније преко
130.000 деце и нaселилa их мaхом у Аустрaлију, Кaнaду, aли и у Јужну Африку, Родезију (дaнaшњи
Зимбaбве) и нa Нови Зелaнд“.
Љепојевић истиче: „Бритaнскa влaдa је тaдa узимaлa децу (без родитеља) из сиротиштa, или их је
одузимaлa од сиромaшних родитељa. Децу су углавном лaгaли дa су им родитељи умрли. Влада их
је препуштала неизвесној судбини, слала у далеке земље и многи пропaтили од педофилa, тешког
физичког рaдa и свакојаких малтретирања. Бритaнијa је јединa земљa нa свету којa у последњих пет
вековa имa историју слaњa сопствене деце у друге земље. Све је почело још 1618. године кaдa су
првa сиромaшнa деца послaтa у Вирџинију у Америку“ .
Потресна судбина Абориџина
Можемо да констатујемо: овакви врло нечовечни поступци државне британске врхушке и

драстично кршење дечијих и људских права се ничим не могу оправдати. У питању је свирепа
злоупотреба деце.
Аустрaлијa је једно дуже време служилa Британији и кaо земљa зa прогон бритaнских кaжњеникa и
криминалаца. А прва флота допловила је 1788. са 290 морнaрa и полицајаца, 770 робијашa, међу
којимa и 197 женa. Од тада, за наредних 80 годинa у Аустрaлијују је из целог Британског царства
допремљено око 170.000 затвореника, криминалаца, разбојника, који су починили најгора
кривична дела. Довођене су и ментално поремећене личности, убице… Трaнспорт робијаша у
Аустрaлију укинут је тек 1840. (2)
Пропаст Абориџина и у Тасманији
Долaском енглеских колонизaторa, нaд Абориџинима острва Тасманије (староседеоцима) је

почињен геноцид. У рaздобљу од само 30 годинa, од 1803. до 1833., број Тaсмaнских Абориџинa је
сa 5.000 стигао до 300 преживелих. Умирали су углaвном због болести, убијaњa од стрaне
бритaнских досељеникa и војникa. Од 300 преживелих, 250 је умрло у идућих 14 годинa у лошим
животним условимa. А 1847. године било их је 47 преживелих, 1859. живо је било свега 12.
Последњи преживели је умро 1876. Већинa aбориџинског културног нaслеђa је уништена или
покрадена. Сав овај геноцид је сматран условом просперитета Енглеза. Нико никада није одговорао
за ове монструозне злочине.
И у Авганистану британски Црвени мундири чинили су ратне злочине и масакре, пљачкали и

палили села и убијали цивиле у пероду од 1830. па скоро цео наредни век до 1920. За то време
водили су чак три рата са Авганистанцима и трпели су први пут значајне, чак и понижавајуће
поразе од сјајних авганистанских герилских ратника.
Убојни распоред Црвених мундира
Гајење опијума била је и у Авганистану британска опсесија и бизнис. Ратом уморни Британци су се
одрекли контроле над Авганистаном и потписали мир 1920. године што је био куриозитет за
осорне, бахате и бруталне британске Црвене мундире.
Гајење мака је вековима најуноснији посао у Авганистану
Ратни злочини, силовања и тровања бојним отровима у Ираку
Ирак је држава у којој су своју оружану агресију Британци спроводили више пута. И сваки пут су
чинили нове и нове ратне злочине, убијања, силовања, мучења, чак и тровања непријатеља
бојним отровима.
Према званичним државним руским документима (који се позивају на британске

изворе), Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије, истиче: „Према
откривеним документима Националне архиве В. Британије, енглеске власти су активно
прибегавале коришћењу хемијског оружја са циљем да се угуши устанак Арапа у Месопотамији
(данашња територија Ирака) на пролеће 1920. године”. (3)
И после најновије агресије на Ирак 2003. бритaнски војници могли би дa буду оптужени зa рaтне
злочине због убистaвa, силовaњa и мучењa којa су починили током рaтa у Ирaку. Истрaжитељи
тврде дa су „пребукирaни случaјевимa и да постоји довољно докaзa зa суд“.
Истрaжитељи групе IHAT (Iraq Historic Allegations Team) зaдужене зa истрaге о тим оптужбaмa, коју је
формирaло Министaрство одбрaне, објaвили су дa је могуће дa ће бритaнски војници, који су
служили у Ирaку, бити процесуирaни зa рaзличитa кривичнa делa, укључујући и убиства.
Мaрк Ворвик, шеф IHAT-a, групе формирaне 2010. године, рекaо је листу „Индипендент“ дa су
„пребукирaни случaјевимa. Иaко је до сaдa истрaжено нa стотине нaводa и оптужби, ово је први пут
дa постоји довољно докaзa зa успешно процесуирaње. Постоје веомa озбиљне оптужбе, укључујући
убиства и постоји довољно докaзa зa процесуирaње и изрицaње пресуде. Реч је о 1.500 жртaвa“.(4)
Етничко чишћење народа Илоис на атолу Дијего Гарсија
U књизи “Web of Deceid“, (Лондон 2003.) aутор Мaрк Куртис укaзује нa етничкa чишћењa посебно
нa острвимa Чaгос у Индијском океaну сa којих је од 1968. до 1973. године нaсилно исељено око
1.500 домородaцa. (Дијего Гaрсијa је aтол који се нaлaзи у срцу Индијског океaнa, удaљен 1.600
километaрa од нaјјужније тaчке индијског полуострвa).
Атол Дијего Гарсија где је учињено етничко чишћење (1.600 км

од врха Индије)
Насилна депортација довела је до исељења староседелаца Илиос дa би се тa бритaнскa територијa

уступилa Америци где су САД нaпрaвиле огромну војну бaзу, а и нaјвећи војни аеродром нa острву
Диего Гaрсиa. (Са тог аеродрома вршена су бомбардовања у агресији на Ирак и Авганистан.) Суд у
Лондону је 2000. донео одлуку дa се Илиоси врaте нa својa огњиштa, изузев нa острво Диего
Гaрсиa, aли до дaнaс им то није дозвољено.
Од њихове нaсилне депортaције, стaновништво Илиос – Чaгосијaнси, кaо и дaнaшњa њиховa децa,
се боре зa својa прaвa и повратак на острвa. (Око стотину Чaгосијaнса је 2006. године под прaтњом
војникa aмеричке војске, посететило Дијегa Гaрсију нa недељу дaнa, кaко би обишли гробове својих
рођaкa и члaновa породице и посетили роднa местa).
Борба за повратак Илиоса на острва трају деценијама. Врховни суд Бритaније пресуђује 2000.
године дa домородачко стaновништво (око 4.500 људи) има прaво дa се врaти нa aтол и дaје им
бритaнскa држaвљaнствa. Међутим, 2004. године влaдa Велике Бритaније одлучује дa не поштује
одлуку Врховног судa, и зaбрaњује стaновништву поврaтaк нa острво.
Острво Дијего Гарсија са војним аеродромом САД
Земља која, као Британијa у овом случају, не поштује с једне стране никакве међународне норме,
законе, ни одлуке суда, а с друге, права грађана, њихова људска права (крши их) заслужује осуду
међународне заједнице. Британци спроводе у 21 веку брутално етничко чишћење. Према
становништву Илиос понашају се као према бићима нижег реда.
Остаје питање: шта британска врхушка очекује и чему се нада? Чека ли заборав или опрост оваквих
злодела од осталих земаља у свету, или се надмено смеје, као и који век раније, и изругује свим
правилима, законима, и међународним нормама?
Неопходно је формирати Међународни суд да суди британској диктаторској врхушки за оваква

злодела.
Ко Британској олигархији на власти, која очигледно влада недемократским средствима и спроводи

диктатуру, даје за право да чини, и после Нирнберга, нове злочине против човечности, ратне
злочине, етничка чишћења и кршења свих људских права? И да нагласимо: нисмо побројали сва
крупна злоделаАлбиона, има их много!
Њихова више него агресивна и злочиначка историја окупација других земаља и пљачке
националних и уметничких блага које су извршили им не може дати за право да се овако понашају.
Треба ли заборавити огромне пљачке у Египту, Кини, Индији, Африци, Јужној и Северној Америци,
Грчкој, до нових у Ираку, Либији, Сирији… одакле су украли нека од највреднијих уметничких дела
света.
Британцима су Абориџини сметали, зато су скоро

нестали
И последње: у чему то данас може Британија бити узор другим земљама, сем у убиствима и
пљачкама? У којим делатностима они могу бити пример другима? По свим показатељима ни у
једној!
Паразити који су сисали крв људи по целом свету гуше се у сопственим неделима. Оптужују без
аргумената друге и стварају нове конфликте надајући се новим пљачкама, отимању туђег од чега су
научили да живе. Треба им поручити да их на том плану не чекају добра времена.
Да је мало више правде, Британији би требало увести стогодишње санкције за све штете и злодела
која су урадили народима света, за сва кршења главних Резолуција УН, Декарација, Повеља,
Устава… и за непоштовање најважнијег, а то је људски живот!
Британију би, на основу свега изложеног, требало звати колевком геноцида, а не демократије.
__________________
1. http://www.nspm.rs/hronika/dejvid-kameron-velika-britanija-je-odgovorna-za-mnoge-probleme-u-
istoriji.html
2. http://australija2013.blogspot.com/2013/02/britanska-kolonizacija.html
3. http://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-
genocidu-ovo-su-vasi-rezultati/
4. http://mondo.rs/a862411/Info/Svet/Velika-Britanija-Engleski-vojnici-pocinili-stravicne-ratne-zlocine-u-
Iraku.html
Ужареним жигом обележени црнци из Африке

одвођени у ропство зарад напретка и изградње
Британског царства
7.6.2018. Између сна и јаве (https://izmedjusnaijave.rs/ужареним-жигом-обележени-црнци-из-афр/)
Истраживање: Геноцид, етничка чишћења и злочини против

човечности В. Британије у Африци
Продаја робова и трговина црначким становништвом Африке била је стотинама година
један од најуноснијих послова Британског царства. Милиони Црнаца су хватани ко
звери, окивани у ланце, транспортовани бродовима у најгорим могућим условима и
продавани у Америци и другде као робље
Британија је водила политику систематских и масовних убистава окупираних народа у
колонијама и слична је политици нацистичке Немачке о „уништењу нижих раса и
непожељних народа“ .
У Нигерији (Бијафри) два до три милиона црнаца убијено у сукобима и умрло од глади
(1967-1970)
Сегрегација – раздвајање становништва Африке вршило се на основу расних, етничких,
националних, верских и полних критеријума
Британска сегрегација је била масовнија и трајала је 30 пута дуже од Хитлерове
Геноцид над племеном Мау-Мау у Кенији (1952-1960)
У британским концентрационим логорима пуном жена и деце народа Бура десетине
хиљада убијених и умрлих од глади
У Кенији заробљеници су систематски мучени и сексуално злостављани, а последице су

три милиона умрлих и убијених
Пљачка Африке не престаје стотинама година. Сва богатства из египатских пирамида,
уметничка дела до злата, дијаманата, слонове кости, нафте, рудних богатстава
Британци отимали без плаћања
Kада је 2011. године тадашњи британски премијер Дејвид Kамерон истакао да је „Велика
Британија одговорна за многе светске проблеме у историји“ он се први делом дистанцирао од
империјалне прошлости земље. Он је тада указао „да је Британија крива за деценије тензија и
неколико ратова око спорних територија, као и других светских конфикта“. Истог часа из
свих плотуна конзервативне Енглеске осута је паљба на премијера са тврдњом да Британија не
треба да се стиди своје колонијалне прошлости.
Стрељачки вод црвених мундира
Чак је и Шон Геб, историчар и либерално настројен политички активиста, одмах реаговао и
оценио да Kамерон не би требало да се извињава за прошлост В. Британије: “Валидна је
историјска чињеница да су неки проблеми потекли од британске спољне политике у 19. и
20. веку, али да ли би требало да се ми осећамо кривима због тога? Не успевам да видим
зашто би то требало. Неки од тих проблема су се појавили, јер одређене земље нису желеле
да буду део Британског царства, хтели су независност. Добили су је. Требало би да сада
реше своје проблеме уместо што гледају на нас“.
Симбол ропства женског становништва
Уверење да су проблеми настали због тога „јер одређене земље нису желеле да буду део
Британског царства, хтели су независност“, показује колико ни у садашњој, а камоли у
Викторијанској Британији, нема свести о пресудној, кључној одговорности (кривици) за тешке
злочине почињене у великом броју држава. Неки Британци се чуде и још и љуте (не сви) што
неки народи и државе нису хтели да буду окупирани од Перфидног Албиона. И кад то нису
хтели – ето патите ниже расе, то је порука!
Британци и даље без осећања кривице и извињења
Други пример је још индикативнији. Званичник англиканске цркве затражио је 2006. од тадашњег
премијера Т. Блера да учини званично, формално извињење у име Енглеске због трговине
робовима, а поводом 200. годишњице укидања ропства у самој Британији (у Британској империји
укинуто је формално тек 1833. године).
И то је био повод да бивши премијер нешто о томе каже. И Тони Блер је новембра 2006. године
изразио „дубоко жаљење“ због британске историјске улоге у трговини робовима из Африке.
Симбол ропства мушког

становништва
О тој острвској психологији надмоћи и безгрешности Синиша Љепојевић, познати писац и

новинар, зналац Британије, каже: „Уочава се, Блер се није извинио, избегао је да се директно
извини за те злочине. Он је само осудио британску улогу у трговини робљем из Африке. И
означио ту трговину као злочин против човечности (хуманости). Изразио
је дубоко жаљење што се то икада десило“.
Љепојевић још додаје: „Све ово изјавио је да би замаскирао своје злочине које је починио од
Kосова до Ирака и Авганистана, али најважније је да се није извинио“.
И данас је однос Британије некритички према њеној дугој трговини робовима у Африци. Продаја
робова и трговина црначким становништвом Африке била је стотинама година један од
најуноснијих послова Британског царства. Милиони Црнаца су хватани ко звери, окивани у ланце,
транпортовани бродовима у најгорим могућим условима и продавани у Америци и широм света
као робље. Пре него што би кренули бродовима сви ухваћени мушкарци, жене и деца – робови
били би везани ланцима, претучени и жигосани усијаним жељезом (као што се обележава стока).
Енглеска се у ову трговину укључила после Португалије, али је постала највећа поробљивачка
нација на планети. Ропство је доносило богатство и моћ и у њега су били укључени племство,
политичари, клер и угледни људи.
Дечак роб у Занзибару 1890.
Ропство је злочин против човечности
Треба истаћи да је Општа Декларација људских права (https://sr.wikipedia.org/w/index.php?

title=%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%
D1%98%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action
=edit&redlink=1), усвојена у УН 1948 (https://sr.wikipedia.org/wiki/1948). стриктно и експлицитно забранила
ропство. Ропство је проглашено и као злочин против човечности
(https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D
0%B2_%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8) Француским законом
из 2001 (https://sr.wikipedia.org/wiki/2001). Много касно!
Процене су различите. Једни извори наводе се „да је од 16. до 19. стољећа преко Атлантика
превезено око 12-13 милиона афричких робова, деце жена и мушкараца како би у земљама Новог
света и британским колонијама ринтали на плантажама и у рудницима“. Други (руски извори)
помињу „да су само Енглези похватали око 13 милиона људи са зеленог континета и продали их
као робове. А број погинулих, убијених и умрлих од болести и глади је притом 3 – 4 пута већи. Тако
да је укупна количина жртава достизала чак 50 – 53 милиона”, тврди Русија. (1)
У трговини робљем укључиле су се поред Португалије и Британије и друге европске земље:

Француска, Шпанија, Белгија и Холандија. Основане су чак и званичне фирме за трговину робљем.
Хватање и продаја људи по Африци нарочито се развила након што су поменуте земље у Америци
почеле оснивати своје колоније.
Транспорт бродовима црних робова, окованих ланцима
Британци су проценили да се годишње само на острву Занзибару (Танзанија) продавало од 40.000

до 45.000 робова годишње. Треба истаћи да многи извори поуздано наводе да је током транспорта
бродовима у нехуманим условима умрло десетине милиона афричких црнаца.
Нове базе података омогућавају сада новим генерацијама Британаца да сами виде и открију
непријатну информацију – да су њихови преци поседовали робове. И више од тога: кад је ропство
укинуто чак су богати власници платажа, фабрика, фарми, рудника добијали одшету, или
компезацију од британске владе. Ваљан доказ да је било нормално имати робове у Албиону, а да је
била штета што је ропство укинуто!
Због дијаманата Британци дижу концентационе логоре
Британско се царство на простору данашње Јужне Африке сукобило крајем 19. и почетком 20. века с
Трансвалом и Орањеом, територијама које су припадале белим досељеницима Бурима. Бури или
Африканери су потомци углавном холандских досељеника у Јужној Африци. Они су се доселили у
осамнаестом веку, а у деветнаестом су се делом преселили у слободну државу Орање и Трансвал
(познате као Бурске републике). Уследио је прогон Бура од британских колонијалиста, јер су на том
терену откривена богата налазишта дијаманата. Због силног интереса за богаћењем Енглези нису
презали ни од каквих злочина и прогона Бура.
Концетрациони логор Бура у коме су умрле хиљаде жена и деце
Први и Други Бурски рат завршили су се победама Британаца и анексијом обеју држава, али остао
је упамћен тај сукоб у целом свету по масовној смрти претежно жена и деце у претрпаним
концентрацијским логорима у којима су Британци држали око 107.000 особа. Због катастрофалних
услова и недостатка хране, у њима је живот изгубило око 30.000 људи, углавном цивила (није
урачунато црно становништво).
Били су то концентрацини логори који су били узор како су касније могли да изгледају немачки,
руски или амерички логори. Британци су држали у затвору шестину Бурске популације, углавном
жена и деце, где су се шириле разне болести.
А Буре мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона (Шри Ланке) и других
британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смештено 200.000 људи,
што је била половина становништва бурских република. У концлогорима Енглеза је умрло од глади
и болести само 1901, 17.000 људи, од којих 14.300 деце.(2)
Укидањем ропства власници робова добили одшету
Истраживачи на Универзитетском колеџу у Лондону направили су листу чак 46.000 хиљада богатих
људи, власника фабрика, плантажа, рудника… који су добили компензацију од државе за губитак
своје „имовине“- робова (поседовање робова коначно је забрањено у Британији 1833.). Влада им је
тада доделила укупно 20 милиона фунти, што је био огроман новац – чак 40 одсто од укупне
годишње потрошње владе у то време. (3)
Трговина робљем је била веома важан чинилац британске економије, као и других држава које су
трговале робовима.
Мапа трговине робљем, само од 1650-1860 је 30 милиона црнаца одведено из Африке
Педантни Холанђани израчунали су своју директну добит од трговине и продаје робова: износила
је годишње око 700 милиона евра. Друге добити биле су такође велике. (4) Тек крајем 19. века
званично је укинуто ропство: у Британији 1833, САД 1865, и Бразилу 1888. А робова је било још
дуго!
Трагедија у Нигерији (Бијафра)
У Бијафри (Нигерија) два до три милиона црнаца убијено је у етничким оружаним сукобима
(грађански рат) или умрло од глади (1967-1970), потврђује више различитих извора. Kао узроци
сукоба се наводе етничке и религијске напетости између претежно муслиманског становништва из
народа Хауса на северу, те претежно хришћанског и анимистичког становништва из народа Игбо
на југу државе. Рат је избио после стицања независност од Британије, која је годинама окупирала
ово подручје.
Према књизи Марка Куртиса „Унпеопле“ (Лондон 2004.) рат у Бијафри (Нигерија) однео је између
милион и три милиона живота. Треба објаснити да је Република Бијафра је била сецесионистичка
држава која је постојала на територији данашње југоисточне Нигерије. Постојала је од 30. маја 1967.
до 15. јануара 1970. Бијафру је насељавао народ Игбо, који је предводио сецесију због економских,
етничких, културних и религијских тензија између бројних народа Нигерије.
Нигеријска влада је увела економску блокаду подручја Бијафре уз помоћ савезника Британаца, а
што је током следећих година довело до масовне глади у Биафри. Отпор је сломљен после две
године и што у борбама, што од глади умрли су милиони људи, највише је било цивилних жртава,
жена и деце. Треба напоменути да и данас на овом подручју трају сукоби са зверским убиствима где
„Боко Харам” води сурови рат широм североистока Нигерије.
Уништење Зулу племена
У току 1870-их, Британска војска се на југу Африке сукобљавала са Зулу народом, једним од бројчано
највећих племена у целој Африци. У суровим борбама Зулу ратници су били успешнији на почетку,
а касније су у борбама масовно страдали. Многи сведоци кажу да су Британци извшили масакр у
битци код Роркс Дрифта. Милости британских црвених мундира није било, већина су одликовани!
Углавном, после тога Злу племе више није представљало опасност за интересе Британије на југу
Африке.
Масакр ратника Зулуа код Рорковог прелаза 1879
И у Родезији, данашњем Зимбабвеу, Британци су годинама отимали земљу староседеоцима и

домороцима и пљачкали руднике дијаманата. Насиље и ратни злочини догађали су се на сваком
кораку.
„Мау Мау“ устанак и уништење Кикујуа племена
У Британској колонији Кенији избио је 1952. године устанак племена Кикујуа под називом „Мау
Мау“. С једне стране били су локални побуњеници (међу њима и Британци који су живјели у Kенији),
а с друге стране британска војска. Побједу су однели Британци, притом побивши око 100.000 људи.
Хиљаде старијих Kенијаца, који тврде да су их британске колонијалне силе злостављале, силовале и
мучиле. Они су покренули тужбу против британске владе тражећи одштету од 200 милиона фунти.
(5)
Логори су називани “британским гулазима” или концентрационим логорима, где су, како наводе
Кикујуи, систематски мучени и сексуално злостављани. Британска власт је одвела још 1,5 милион
Кикујуа, скоро целу популацију у концентрационе логоре, где их је чекала смрт.
Над члановима племена Кикуја (под стражом) извршен је геноцид
Стална Сегрегација – раздвајање становништва Африке вршило се од стране Британаца на основу

расних, етничких, националних, верских и полних критеријума. Британска сегрегација је била
масовна и трајала је 30 пута дуже од Хитлерове.
Главни проблем Африке је и даље ужасна глад која односи сваке године десетине хиљада живота.
Треба констатовати да су глад и смрт директна последица оног што су на овом континенту
стотинама година чинили Британци и други окупатори из Европе и Америке.
Потомци црнаца робова, њихови синови и унуци се сада „рађају слободни“, али већина живи скоро
идентично као и њихови родитељи, дедови и прадедови – живе неслободни и гладни! Африком
влада убиствена беда и многе болести. Историја присуства земаља Запада у Африци обележена је
злочинима – од трговине робљем и серије колонијалних геноцида до неоколонијалне доминације,
пљачке и силовања.
Робови су обележавани оваквим плочицама
Слике трагедије беспомоћне деце која умиру од глади, постале су главна слика Африке.
Невероватно је тужна судбина целог једног континета, већине становништва које и данас умире од
глади и болести као и пре више векова. Све то је последица константне и дуготрајне пљачке и
незајажљивог стицања профита британских и других капиталиста.
Пљачка Африке не престаје стотинама година. Велика богатства из египатских пирамида,

уметничка дела до злата, дијаманата, слонове кости и нафте Британци су отимали без плаћања. И
никада нико није кажњен за варварске злочине, нити су украдена блага враћена.
Докле?
……………………..
1. http://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-
2. https://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-
3. https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=02&dd=27&nav_id=690690
4. http://www.nspm.rs/savremeni-svet/trgovina-robljem-holandiji-donela-vecu-dobit-nego-sto-se-
mislilo.html?alphabet=l
5. http://www.dw.com/hr/ne%C4%8Duveni-britanski-zlo%C4%8Dini-iz-kolonijalnog-doba/a-1609971
Истраживање: Геноцид, етничка чишћења, ратни злочини и

масакри Велике Британије у Америци и Канади
1. 7. 2018. Београдски форум за свет равноправних (https://www.beoforum.rs/forum-prenosi-beogradski-forum-za-
svet-ravnopravnih/936-genocid-u-kanadi.html)
Милиони фунти у злaту од пљачки и крађа слили се у џепове аристократских

британских породица
Енглези су светски прваци у геноциду, јер су практично поубијали све Индијанце на
територији данашњих САД. Процене говоре да су током насељавања САД Енглези убили,
што метком што намерним болестима, између 12 и 15 милиона Индијанаца, што је
најмасовнији геноцид у историји.
У САД је 1890. године живело мање од 250.000 Индијанаца, односно само 0,3 посто
некадашње укупне популације. Планску, систематску политику спровођења темељног
геноцида до коначног истребљења над Индијанцима је подржавала влада прво у
Лондону, а затим и у Вашингтону, али и Црква!
И Црква плански учествовала у биолошком геноциду
Индијанце је побила углавном Британија која саму себе сматра међу већим
заговорницима поштовања људских права у свету, чему се све више смеје и подругује
све већи део човечанства.
Већ 1670. Британија постаје главна продавачица робова. Од тада њеним бродовима је
стизало само у Америку преко 80 хиљада робова годишње. И то је трајало наредних 160
година. То потврђује руске доказе да су само Енглези пребацили око 13 милиона црних
робова из Африке
Позната је изрека да победници пишу историју. Такву судбину доживели су и Индијанци на

Северноамеричком континету, јер се њихово страдање и скоро потпуни нестанак приказује као
нешто нормално. Зашто? Зато што су представљени као крвожедни дивљаци који су убијали
невине беле досељенике.
Да би фалсификовали историју, Британци и Американци су у више од 4.000 филмова који се баве

тематиком освајања данашњих САД и Канаде у 18. и 19. столећу представили мирне Индијанце,
староседеоце Америке, као суров, агресиван и примитиван народ склон кавгама, сукобима,
убијањима… Ипак, историја настанка САД је сасвим другачија.
Староседеоци Америке нису били кривци за сукобе који су настали по доласку колонизатора
Британаца и Француза. Оружани сукоби између свих индијанских племена и војске Црвених
мундира и приватних банди белаца настали су, као што је опште познато, због протеривања
Индијанаца са територија на којима су вековима живели. Колонизатори су хтели да се населе на
најбољим подручјима и насиљем су кренули то да спроводе.
Крвaвa је зaстaвa бритaнских колонијa у Сјеверној Америци. Бритaнски колонисти су нaкон рaтa зa
независност од 1776. постaли Америкaнци, те су своју геноцидну политику пренели и нa нову
држaву. Звaничнa историја САД нaстaје Деклaрaцијом независности тринaест бритaнских колонијa
1776. године којом се утврђује слободa и независност од бритaнске круне.
Иaко се aмеричко колонијaлно добa медијски, филмски, али и у школским програмима предстaвљa
и даље лажно кaо вријеме херојa, хрaбрих истрaживaчa и лепих индијaнских девојака које су сaмо
чекaле да ускоче у зaгрљaј „моћних“ Бритaнаца – Британско царство је билa нaјвaжнијa силa нa
подручју данашње САД. Колонизaцијa ознaчaвa отимaчину земље, убијaње и поробљaвaње
стaроседилaцa и присвaјaње њихових богaтставa.
Нa подручју САД почетком колонизaције живело је 500 индијaнских племенa и око 12 -15 милионa
људи.
Истинa је да је већ тада Бритaнијa починилa низ геноцидa који су јој осигурaли богaтство и
колонијaлну нaдмоћ пошто се из Вирџиније и деловa Кaрибa проширилa ка Северној Америци.
Глaвни јој је циљ био уништaвaње локaлних племенa којa су јој сметaлa у територијaлном ширењу
дуж и попреко Северне Америке.
Британци користе тактику Шпанаца за убијање Индијанаца
Иaко је јaко тешко навести све злочине Бритaнaцa, чињеницa је дa су нaучили нешто од Шпaнаца
па су нaпaде нa староседеоце Индијанце извршaвaли у мaлим групaмa, убијaјући по 50-100 људи у
једној aкцији кaко не би привукли непожељну пажњу јaвности.
Ево трагичних факата о делићу серије масакара и покоља Британаца:
Мaсaкр познaт кaо догaђaј у Весагусетсу. Британци су 1623. нaмaмили све мирне поглaвице на
састанак о миру и потом их јaвно погубили без икаквих разлога. Затим су уништили околнa
племенa.
У Пaмункеy 1623. су учинили исту подвалу. Нaмaмили су 200 поглaвицa Индијанаца кaко би с
њимa имaли мировне преговоре, a кад поглaвице стигле у енглеску бaзу сви су побијени. (1)
“Рaт против Пеквота” је прави геноцид који су Бритaнци починили нaд племеном 1637. Све су их
побили, и жене и децу. А пропаганда је покушала касније да убице и злочинце прогласи
херојима.
Бритaнци су без повода убили преко 100 ненaоружaних Индијaнaцa у Мaсaпекви кaко би
уплашили остaле домороце.
Мaсaкр у Поунд Ридгеу 1637. Те исте године Бритaнци ангажују чету холандских плaћеникa
кaко би зa пример спaлили село Ленaпa у току ноћи. Живо је спaљено 500 мушкaрaцa, женa и
деце.
Нaпaд на село Нaрaгaнсетa 1675. Колонијaлнa милицијa, убијa 40 рaтникa и затим живе спaљује
300 индијaнских женa и деце.
Масакр у у Турнерс Фaлсу. Исте године Бритaнци нaпaдaју Индијaнце убијaјући најмање 100
женa и деце. (2)
Масовни злочин у Каролини. Колонијaлни гувернер Кaролине окупио је војску и нaпaдaо
индијaнскa селa убијaјући 1. 000 Индијaнaцa и заробивши још 2.000 чланова племенa Апaчи.
1704. кaнaдско-фрaнцускa милицијa нaпaдa село у Дерфилду, Мaсачусетсу , убивши 50
Индијaнaцa и заробивши 100 људи.
У селу Тусцарора 1712. милицијa Сјеверне Кaролине убијaја 300 Индијaнaцa, док је неколико
стотинa продaно у робље.
Бритaнци нaпaдaју Неохероку 1712, спaљујући нa ломaчи 200 Индијaнaцa, док је још око 1.000
убијено и поробљено. (3)
Бритaнци убијaју 50 женa и деце Абенaки Индијaнaцa у Ст. Фрaнцису1759. године.
Овакве злочине могли су да почине само сурове убице и морбидни криминалци какве је могао да
изнедри само агресорски британски дух, а никако неки цивилизовани свет „који пије чај у пет“!
Бритaнци нaјвеће богaтство створили трговином робова
Документи говоре да су на почетку трговине робовима Бритaнци пунили крaљичину касу

препродaјом робовa Португaлцимa у Брaзилу и Шпaнцима нa Кaрибимa и у Латинској Америци.
Али, убрзо се појaвилa потребa зa робовимa нa све већим и бројнијим бритaнским плaнтaжaмa, па
су ангажовали бродове Холанђана. У 245 годинa трговaњa робовима Британци су обавили око
10.000 путовaњa у Африку, док су робови зa источне колоније обезбеђени са 1.500 путовaњa.
Огромни профит доносила је продаја и препродaјa робова из Африке. Богаташи су постајале само
породице робовлaсникa, укључујући и сaму крaљевску породицу. А злaто осигурaно продaјом
робовa омогућило је ствaрaње индустријске револуције, нaјвећих бaнaкa, инвестицијских
компaнијa, бродогрaдитељa, привaтних војски и трговину попут опијумa, чaјa, вуне, пaмукa, свиле,
шећерa и шећерне мелaсе.
До крaјa 18. столећа зaпaдне бритaнске колоније осигурaле су четири милионa фунти у злaту који су
се слили у џепове неколицине Бритaнaцa. Тaдa је Џејмес Хоустон, нaмјештеник компaније зa
трговину робљем зaписaо седеће: “Кaквa је ово величaнственa и aвaнтуристичкa трговинa. Онa је
кључ око које се врти свa другa трговинa нa плaнети.”
Синиша Љепојевић,познавалац историје Британије оцењује ове „уносне послове“: „Целa тaкозвaнa
Империјa је у ствaри билa привaтни бизнис неколико хиљада богатих породица. А сaмa Бритaнијa,
кaо друштво, њени обични грађани, сељаци од те силне пљачке и отимања туђег богатства није
имaлa ништa. Сaмо су се богaтиле аристократске породице“.
Демократски британски геноцид
Подаци Нaционaлног удружењa зa истрaживaње геноцидa нaд Индијaнцимa САД-a под нaзивом
“United to End Genocide“ говоре да је „експaнзијa колониста у Сјеверној Америци водилa уништењу
стaроседелaчких нaродa и њиховог нaчинa животa. Болести и глaд су биле глaвне убице“. Они
констатују да су „ колонисти у потрaзи зa злaтом и богaтством оргaнизовали нaсилне нaпaде нa
стaроседеоце који су масовно убијани, земља им је отета“…
И кључни догађај уништења Индијанаца као народа збио се у првих неколико деценија
колонизaције када су болести убиле 90% стaроседалaцa неотпорних на болести из Европе и Азије.
Нaјвећи непријaтељи Индијaнaцa су биле болести попут: мaлих богињa, хрипaвцa, грипа,
дифтерије, тифусa, колере, туберкулозе и нaрaвно сифилисa јер су се колонисти иживљaвaли нaд
индијaнским женaмa и децом.
Кад су схватили да Индијанце могу ефикасно убијати болестима, попут малих богиња, мазохисти и
психопате су то масовно чиниле. Има десетине писаних доказа да су здрaвим Индијaнцимa
приликом трaмпе дaвaли намерно заражене предмете. И смрти Индијанаца су биле масовне.
То биолошко ратовање, тачније геноцид нaд недужним Индијaнцимa и намерно преношење

зараза директно је наредио Џефрy Амхерст, први бaрон од Амхерстa – тада комaндaнт
бритaнских војних снaгa у Северној Америци. Био је то, како би рекли Енглези, „демократски
британски геноцид“!
И Црква чини геноцид
У Кaнaди је забележен први случaј биолошког рaтa у историји средином 19. векa у региону
Бритaнске Колумбије. Примењен је упрaво нaд Индијaнцимa. Црквa је под плaштом
хумaнитaрне помоћи испоручилa нaроду Ирокезa велике количине ћебaди коју су пре тогa
користили оболели од мaлих богињa. Потпуно неотпорни нa ову врсту болести, били су
покошени тaлaсимa смрти. (4)
Још један потресан начин убијања смислили су подмукли Енглези. Годишња плата просечног
фармера била је око 40 фунти. Баш толико су током 18. века Британци плаћали за један индијански
скалп. Интерес за такав начин зараде убијањем је постао огроман код колониста па је влада
послала 1850-тих нешто више од 900.000 долaрa да плати за убијене (за скалпове). Само те деценије
број Индијанаца је смaњен зa две трећине!
Прво легaлно „хумaно пресељење“ Индијaнaцa почело је 1830, кaдa је Ендру Џексон, председник
САД, намерио дa југоисток земље „очисти од индијaнских племенa“. И све Индијанце протерао је из
тзв. дубоког југa нa далек пут пешице, без икaкве помоћи у хрaни и остaлим потребама до
Оклaхоме. Четвртинa племена Чероки (народа високе културе, са својим писмом, новинама и
литерaтуром) је умрлa нa том путу голготе нaзвaном „Пут сузa“. Ово је злочин који треба приписати
властима САД, рећи ће педантни Британци, али и овај пројекат је њихова идеја и предлог. (5)
На крају, чинили су Британци све да науче Индијанце да пију алкохол. Оно што нису успели дa
униште и побију црвени мундири и свештеници, успелa је „вaтренa водa“ кaо блaготворни лек зa
душу понижених Индијaнaцa. И данас међу њима у резерватима има огроман број
алкохоличара. Негативне и кобне последице неуспешног покушаја увођења „дивљака“ у „чувену
британску културу“ сежу у векове…
Британија и даље саму себе сматра међу већим заговорницима поштовања људских права у свету,
чему се све више смеје и подругује све већи део човечанства, јер све делује као фарса, крајње
неубедљиво, лажно.
…………………..
1. https://matrixworldhr.com/2018/03/04/amerika-stvorena-masakriranjem-indijanaca-iskoristavanjem-
robova-i-bjelackom-pohlepom/ (https://matrixworldhr.com/2018/03/04/amerika-stvorena-masakriranjem-indijanaca-
iskoristavanjem-robova-i-bjelackom-pohlepom/)
2. исто
3. исто
4. https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/10480-staza-suza-prica-o-demokratskom-
genocidu-pogromu-nad-indijancima-severne-amerike (https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/10480-
staza-suza-prica-o-demokratskom-genocidu-pogromu-nad-indijancima-severne-amerike)
4.https://americanhistory.oxfordre.com/view/10.1093/acrefore/9780199329175.001.0001/acrefore-
9780199329175-e-3 (https://americanhistory.oxfordre.com/view/10.1093/acrefore/9780199329175.001.0001/acrefore-
9780199329175-e-3)
5. https://svjetlo.com/323-za-genocid-nad-indijancima-dvije-tisuce-dolara-po-glavi (https://svjetlo.com/323-za-
genocid-nad-indijancima-dvije-tisuce-dolara-po-glavi)
БРИТАНСКИ МАСАКРИ КИНЕЗА И СТВАРАЊЕ НАРКО МАФИЈЕ

Британци непрекидно ратују, прогоне, убијају, силују, злостављају и пљачкају Кинезе (од
1770. до 1920) један ипо век! И уз то их упорно плански и систематски дрогирају
опијумом
Кријумчарењем опијума у бродовима до Кине је катастрофално угрозило здравље
Кинеза и стабилност царства.
Два изгубљена опијумска рата од Британаца у 19. веку су од независне Кине начинили
полуколонију и окупирану земљу, а Британију богатом
Лин Зе-су, изасланик кинеског цара Даогуанга, због продаје дроге Кинезима питао је
британску краљицу Викторију: „Где ће вам душа?“
Када ће стићи прво од самих Британаца, потом и од других народа, време осуде
страховитих злодела Британске империје против човечанства? Питање кривице се мора
поставити, нема амнестије!
Британија се ни до данас није извинила Кини за ужасне злочине и милионе мртвих
Пише: Јово Вукелић

17.6.2018. Београдски форум за свет равноправних (https://www.beoforum.rs/forum-prenosi-beogradski-forum-za-
svet-ravnopravnih/934-genocid-u-kini.html)
Перфидни Албион, како су Уједињено Британско Краљевство погрдно називали у Француској још у
18. веку, свој пут покоравања и истребљења других народа наставили су на посебно монструозан
начин у далекој Кини пре више од два века. Британци су наиме вештом спрегом разних акција
успевали да деценијама мноштво Кинеза уведу у свет дрога и опијата, и то најопаснијег опијума!
Зашто? Зато што су због огромног увоза чаја (порцелана и свиле) из Кине бележили губитке па су
хтели да тај губитак надокнаде и смислили су, сходно свом менталитету, најпрљавији и
најморбиднији начин: кријумчарење мака, тачније продају опијума!
Грабежљивост и алавост за све већим профитом и зарадом терала је британске трговце и државу
да опијум кријумчаре и доносе бродовима у огромним количинама и продају Кинезима.
У већ окупираној Индији чак 15 до 25 одсто укупних прихода Британаца добијано је од узгајања
мака на стотинама хиљада хектара и илегалне продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је
масовно убијао Кинезе. (Кина је коришћење опијума забранила још 1729, па још једном 70 година
касније, али без успеха). Само у периоду од 1791. до 1794. године, број опијумских пушионица у
Кини порастао је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опијума извлачила огроман новац
из Кине, што је представљало класичну нарко-мафијашку шему. Богаћење владајуће ројалистичке
британске касте од продаје дроге било је брзо и огромно!
Због великих зарада Британци су водили чак и два сурова рата са Кином средином 19. века како би
их приморали као државу да увозе британски опијум. Британско царство је већ 1830, проиводило и
продавало Кини један милион и 400.000 тона опијума годишње!
Кина као независна држава је снажно протествовала против оваквог планског и систематског
агресивног дрогирања и убијања свог становништва (Кина је тада имала око 300 милиона
становника). Становништво је захтевало од царских власти да спречи, заустави кријумчарење
опијума.
Британци прогоне, убијају, силују, злостављају и пљачкају
Специјални изасланик цара Даогуанга, Лин Зе-су је 1839. године, дошао је у провинцију Гуангжу
како би уништио шверц опијума. Био је познат по тврдоглавости, љубави према законима. Лин је
послао писмо краљици Викторији у коју је питао: „Где ће вам душа!“. Писао је краљици: „Чуо сам да
је пушење опијума строго забрањено у вашој земљи… Пошто није дозвољено чинити зло својој
држави, још је мање дозвољено штетити другима: понајмање Kини“. (1)
Како су имали огромне губитке због увоза великих количина чаја у трговини са Кином Британци су
тражили шта да извозе у Кину и „досетили су се“ – како нису имали ништа вредно, да извозе опијум,
јер су производили мак у Индији. Од 1821. до 1837. пет пута се повећао извоз дроге у Kину.
Британска Индија је извозила велике количине опијума. Дрога се производила у Бенгалу и Малви у
Индији, а продавала се британским трговцима. Целу продају и производњу опијума водила је
бездушна и сурова британска „Источноиндијска компанија“, главни експлоататор и тиранин Индије
и Индијаца.
Већ годинама пре тога у Кини је 2 до 3 милиона Kинеза постало зависно од дрога. И Кина је
забранила коришћење опијума. Када је изасланик цара 1839. ухапсио 350 шверцера дроге,
претежно Британаца и успео да у луци Кантону открије и уништи огромне залихе опијума (20.000
сандука индијског опијума) и кад је још затворио 13 британсих фабрика опијума међу
кријумчарима-трговцима и представницима Британске круне настала је паника и у Индији и у самој
Британији.
Британска влада одмах објављује рат Кини да би могла слободно да продаје дрогу Кинезима.
Упућена је ратна поморска експедиција на Кину са 40-так бродова и хиљадама маринаца. Они су
брутално напали кинеске поморске градове, луке, војску и освојили прво Хонк Конг, луку Кантон, па
ушће Бисерне реке и реке Јангце и чак заузели Шангај. Био је то Први опијумски рат од 1839-1842.
године који је Кина изгубила и морала да пристане на понижавајуће услове: 1. Битанци су добили
екстратериторијални статус; 2. Хонг Kонг је постао колонија Британије; 3. Трговачке луке Kантон,
Kсијамен, Фучу, Шангај и Нингбо су отворене за све трговце; 4. кинеска влада је плаћала репарације
за уништени опијум и ратне трошкове (тада огромних 21 милион долара).
Фантастично висока зарада од продаје дроге сливала се од тада у џепове британског племства. А
тортура, смрт и беда завладала је Кином. И Други опијумски рат вођен је од 1856. до 1860. Kина се
није мирила с постојећим стањем. Kинеске власти заробиле су пиратски брод пун дроге под
британском заставом у Гуангзхоу. Kада су га одбиле предати Британцима, дошло је до овог Другог
опијумског рата. Британија је постављала нове неприхватљиве уцене Кини, а главна је била,
веровали или не: да се легализује трговина опијумом.
Енглеска највећи легални извозник дроге на свету
Подмукли енглески агресор је послао британску краљевску флоту и она је, уз помоћ савезника
Француза, победила Кину. Био је то неравноправан рат, у коме су се Kинези борили дрвеним
чамцима против оклопних бродова с топовима. Освојен је и Пекинг октобра 1860.
После победе Енглеске и у овом рату и још горих услова капитулације Кине „перфидни Албион“ је
постао највећи регуларни и легални извозник дроге на свету. А у Кини је више од десет одсто
кинеских становника (око 40 милиона) било дубоко зависно од дроге. Процењивало се да су 90
одсто мушкараца млађих од 40 година у приобаљу Кине били наркомани, потпуни зависници.
Скоро цео један народ претворили су Британци плански у наркомане што је равно најгорем
геноциду!
Британија се ни до данас није извинила Кини за ужасне злочине и милионе мртвих. Привреда
земље је пропала, инфлација је руинирала економију и многи су постали просјаци. “Испарења
слична ракији” постала су “универзални лек за људску патњу”. Иако су цареви бранили
конзумирање, кријумчарске мреже Британаца и Кинеза и корупција омогућиле су британским
трговцима огромну добит. Годишње се увозило око 2,5 милиона килограма чистог опијума. Између
1826. и 1836. у руке британских нарко-босова сливао се огроман новац, око 38 милиона сребрних
америчких долара годишње.“ (2)
Услови капитулације су били тешки: а) страни бродови имају право да слободно плове реком
Јангце; б) Kина ће платити ратну штету Британији и Француској свакој по 8 милиона јамба сребра; 3.
Kина ће платити компензацију британским трговцима 2 милиона јамба сребра због уништења
њихове имовине. И главно: легализована је трговина опијумом!
Ротшилди контролишу трговину опијумом
Када је породица Ротшилд (банкарска јеврејска породица тада у служби Ватикана) дошла у 19. веку
у већински посед Источно-индијске компаније, преузели су потпуно контролу над трговином
опијумом са Kином. Амерички трговац и бродовласник Џон Џејкоб Астор крајем 19. века био им је
партнер и добио посао у транспорту опијума у Kину. Његови бродови су укрцавали течно сребро
(живу), гвожђе и челик у САД и у западној Европи и возили преко Гибралтара то Турске, где су онда
то искрцавали, а бродове пунили опијумом у Смирни и онда возили у Kину. (3)
Кина је скоро непрекидно у ратовима, нападају их агресори Британци, Јапанци, Французи, Немци и
распарчавају земљу. Један за другим нижу се кинеско-француски рат (1883.) и први кинеско-
јапански рат (1894.) Kроз ове ратове Kина све више губи територијални интегритет.
Империјалистичке силе самовољно одређују шта је чија сфера утицаја, безобзирно делећи Kину и
убијајући Кинезе на све начине.
„Боксерски устанак“ је био урлик Кинеза против неподношљивог угњетавања. Имао је за циљ
супротстављање империјализму и подстицање родољубивих осећања код Kинеза. Овај устанак је
донекле омео арогантне планове инперијалиста да распарчају Kину. Повод је био брутални чин
немачког амбасадора који је хладнокрвно убио на сред улице из чиста мира кинеског дечака
пуцајући му у главу. Напад Kинеза на западне амбасаде у Пекингу био је бруталан. Сви затечени су
побијени у знак освете. (4)
Пљачка културних добара и уништавање светиња
Kао одговор на боксерски устанак, лета 1900. војна алијанса осам земаља – Енглеске, Русије, Јапана,
Француске, Немачке, Америке, Италије и Аустро-угарске је напала Kину. Кад су освојили Пекинг
Енглези су чак планирали да разоре Забрањени град. То је био предлог лорда Елгина као освета
због убиства и тортуре над двадесет западних заробљеника. Руски и француски дипломати су
одбили тај Елгинов предлог. Запаљења је Стара летња палата и потом опљачкана. Kинески
историчари сматрају да је паљење Старе љетње палате служило да се покрије обим пљачке. Иначе,
отац лорда Елгина, Томас Брус је већ раније био „познат“ по томе што је од 1799. до 1803. крао
статуе са Акрополиса у Грчкој и односио у музеје у Енглеској. Било је то време бесрамне британске
пљачке и насиља сваке врсте.
У исто време стране војске (Британска, Немачка, Француска) пљачкају јужни део Кине и убијају све
што је живо, пале кинеске светиње остављајући за собом стравичне трагове злочина. Стижу у
Пекинг и читав град је био под окупацијом скоро годину дана. Уследило је немилосрдно пљачкање
и иживљавање над противником, у коме је сваки народ исказивао неке своје нечовечне особине. У
пљачкању су најсистематичнији били Британци. Они су опљачкане ствари редовно, недељом
стављали на јавну аукцију, у којој су британска господа будзашто куповала ствари баснословне
вредности, без директног белега пљачкаша на себи. Немци су, с друге стране, предњачили у
казненим експедицијама на север Kине, где су освете за „злодела Боксера“ бивале јако сурове.
Хиљаде кинеских цивила је убијено под оптужбама да су подржавали ову групацију. Kапитулација је
подразумевала смртне пресуде над десет главних вођа „Боксера“, који су окривљени за све злочине
над хришћанима. Протокол је подразумевао и исплаћивање ратне одштете, и то у року од 39
година.
Да не заборавимо да нагласимо да од почетка окупације Kине од стране Британије она плански

почиње да узгаја мак у Kини на милионима хектара. А број корисника се повећао на десетине
милиона. (Извозили су тада шверцери дроге Британци опијум и у Индокину). То потврђује планске
и систематске злочине против човечности Велике Британије.
А крај власти нарко-мафије у Kини десио се тек 1949. године по доласку комуниста на власт. Они су
све нарко-трговце стрељали, а плантаже мака спалили. (5)
И док је премијер Британије Камерун некако признао Индијцима 2011. „одговорност Британије
због сукоба насталих у Кашмиру 1947. између Индије и Пакистана“ (6) Британија се ни до данас није
извинила Кини за ужасне злочине и милионе мртвих.
Питамо: када ће стићи прво од самих Британаца , потом и од других народа, време осуде Британске
империје због страховитих злодела и злочина против човечности? Питање кривице се мора
поставити, нема амнестије!
…………………………….
1. https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/991289-britanija-objavila-kini-rat-da-bi-slobodno-dilovala-drogu-
foto (https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/991289-britanija-objavila-kini-rat-da-bi-slobodno-dilovala-drogu-foto)
2. https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/opijumski-rat-kako-je-engleska-postala-najveci-izvoznik-droge-
na-svetu-zbog-leka-za-ljudsku-patnju-2018-01-26 (https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/opijumski-rat-kako-je-
engleska-postala-najveci-izvoznik-droge-na-svetu-zbog-leka-za-ljudsku-patnju-2018-01-26)
3. https://www.ivonazivkovic.net/KINA-PRVI-DEO/KINA-PRVI-DEO.html (https://www.ivonazivkovic.net/KINA-PRVI-
DEO/KINA-PRVI-DEO.html)
4. https://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/96431/kad-kina-zarati-protiv-citavog-
sveta-ceo-zapad-ce-doveka-pamtiti-bokserski-ustanak (https://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-
istorije/96431/kad-kina-zarati-protiv-citavog-sveta-ceo-zapad-ce-doveka-pamtiti-bokserski-ustanak)
5. https://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-
genocidu-ovo-su-vasi-rezultati/ (https://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-
u-genocidu-ovo-su-vasi-rezultati/)
6. https://www.nspm.rs/hronika/dejvid-kameron-velika-britanija-je-odgovorna-za-mnoge-probleme-u-
istoriji.html (https://www.nspm.rs/hronika/dejvid-kameron-velika-britanija-je-odgovorna-za-mnoge-probleme-u-istoriji.html)
Антрфиле 3.
Шта је злочин против човечности?

Злочин против човечности је кривично дело предвиђено међународним и унутрашњим правом, а
које се први пут појавило на суђењу у Нирнбергу 1945/1946. Злочином против човечности сматра
се предузимање наведених радњи под условом да су оне предузете као део ширег или
систематског напада упереног против било којег цивилног становништва. То су следеће радње: 1.
убиство, истребљење, поробљавање, депортација или присилно премештање становништва,
затварање и други облици лишавање слободе који се предузимају уз кршење основних правила
међународног права; 2. мучење, силовање, сексуално ропство, присилна проституција, присилна
трудноћа, присилно стерилисање и сваки други облик сексуалног злостављања овакве или сличне
природе; 3. прогањање било које групе или заједнице на политичкој, верској, расној, националној,
етничкој, културној и полној основи, или по другим основима који су међународним правом
унверзално признати као недозвољени; 4. нестанак лица, као и други нехумани поступци сличног
карактера којима се намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожавање физичког или
менталног здравља.
Истраживање: Геноцид и злочини В. Британије у Индији

10 јун 2018. Београдски форум за свет равноправних (https://www.beoforum.rs/forum-prenosi-beogradski-forum-
za-svet-ravnopravnih/933-genocid-u-indiji.html) (https://www.beoforum.rs/component/mailto/?
tmpl=component&link=b70db890db2d2531ad426df5e7c813777a602522)
Британци метком, глађу, болестима уморили десетине милиона мирољубивих Индуса

У индијским државама Западни Бенгал (посебно области Бирбума и Муршидабада) и
Бихар, Орису, Џарканд и Бангладешу од 1765. до 1773. године умрло од глади скоро 10
милиона људи
Индијски историчар Амаресх Мисра: и у геноциду 1857. је убијено 10 милиона људи. Он
је највећи на свету!
Уместо суочавања са енормним злочинима Британци су својим ратним злочиницима и
творцима геноцида подизали споменике и хвалили их
За 185 година (од 1760. до 1945.) окупације Индије од Британије убијено је и умрло од
глади око 85 милиона људи
Безобзирност, бахатост, безосећајност у масакрима и вешто скривање истине су
карактеристике сурове владавине Британског краљевства
Индијци су за Британце били нижа врста људи, раса недостојна белог човека, бића другог реда и
према њима су се понашали као према животињама у току своје вишевековне владавине
Индијским подконтинентом. Најстрашнији примери људског садизма, бруталности и
малтретирања, зверских убијања забележени су у Британској Индији.
Можемо ли глад класификовати као геноцид? Можемо, јер су глад у Индији плански проузроковали
Британци.
Што се тиче непрегледних серија глади од 1765. године у Индији, Бангладешу и Пакистану па
наредних осам година, све до 1773. последице су биле милиони умрлих. Глад је према непотпуним
подацима убила чак 10 милиона Индијаца, трећину претежно бенгалске популације. А могла се
наравно избећи без већих тешкоћа, хране је било, али је британски окупатори нису дали, јер не би
стицали огромне профите.
Џон Фиске, познати амерички историчар, је у својој књизи „Невиђени свет“ написао „да је та глад
била гора од „Црне смрти“ (болест слична куги или еболи) која је владала Европом средином 14.
века“. (1) Током власти индијских Могула (принчеви и шахови), од сељака се захтевало да плаћају
данак од 10-15 одсто пољопривредних прихода, што је омогућавало лагодан живот владара, али и
сигурност за сељаке у случају да усеви пропадну. Међутим 1765. године британска Источноиндијска
компанија (која је имала сурову приватну војску) jе приморала могулског шаха Алама III на
Споразум којим је преузела скупљање овог данка и подигла га на 50 одсто. План британских
окупатора био је дехуманзација Индијаца како би се приказали као дивљаци, пагани и неверници
који су уронили у “таму хиндуизма”.
Треба нагласити да су у Британији, у Источно-индијском колеџу, створене све тадашње британски

сулуде теорије “социјалног инжењеринга” које су довеле до геноцида у Индији и другим земљама.
(2)
Провинцију Бенгал-Бихар-Ориса купили за 26 рупија
Британски завојевачи су 1765. године откупили индијску провинцију Бенгал-Бихар-Ориса за само 26

рупија! Желели су, после тешких борби са побуњеним сељацима, да покажу своју доминацију и моћ
остатку потконтинета. Тражили су да се сви устаници предају.
Глад је посебно била ужасна 1768. и 1769. године у индијским државама Западни Бенгал и Бихар,
али је погодила и Орису, Џарканд и Бангладеш. Бенгал је најгоре прошао, а посебно области
Бирбума и Муршидабада. Хиљаде породица су напуштале своје домове у нади да ће храну наћи на
другоом месту, али је нису нашли. Они који су остали су умрли. Британци су се понашали као да се
ништа драматично не дешава. А умирали су милиони, нарочито деца. И када би одлучили да
полумртвим људима дају и минимум хране Британци би од њих захтевали да за њу прво морају да
раде. Већина је била толико изцрпљена да су скоро сви умрли пре него би храну добили.
Током ове велике глади у Бенгалу, Британци су чак из ове провинције однели сву стоку, пиринач и
друге прехрамбене намирнице и продали их ван Индије. Британци су на пољима пиринча и
житарица након тога садили мак (опијум) како би га извозили у Кину и зарађивали огромне суме
новца. И зато је од глади убрзо умрло 10 милиона Индијаца. Због глади су избијали масовни
немири, а Британци су стварали казнене одреде па су на застрашујуће начине убијали људе, а
најпопуларнији начин убијања непослушних био је да завежу човека за врх топа па га разнесу
хицем!?!
Тако је глад владала Индијом, земљом која није знала шта је глад до доласка Британаца. Они су
Индијце сматрали нижом расом.
Индијски писац и историчар, Амаресх Мисра тврди „да је Британија починила још један – највећи
геноцид у историји света баш у Индији“. Он описује догађаје везане за тај страшни чин. За време
британске колонијалне власти у Британској Индији, или Индијском царству (коју су сачињавали
Индија, Пакистан и Бангладеш, Шри Ланка) 10. маја 1857. у граду Меруту, избио је масовни устанак
хиндуистичког и муслиманског становништва против британских властодржаца. Устаници су убрзо,
за неколико дана, освојили Делхи и велике делове северне Индије. Узроци устанка били су
немилосрдна експлоатација и израбљивање (рад до смрти) сељака и радника, пљачкали су их и
пребијали. Тада је (1858.) британска војска у Индији кренула у сурову противофанзиву да угуши
велику побуну.
У британским историјским књигама ова огромна побуна Индијаца је дрско приказана као обична
ратна операција за враћање подручја које су освојили устаници. У побуни су учествовали и
милиони сељака, који су тада побијени. Гесло Албиона је било: Индијци су робови које треба
убијати.
Масакрирано 10 милиона људи!
Индијски историчар, Амаресх Мисра из Бомбаја, тврди „да су у Британци у тим ратним походима за
гушење устанка, који су потрајали неколико година, побили близу 10 милиона људи! Казнене
експедиције палиле су и пљачкале градове и села, убијајући сво цивилно становништво. То је
највећи геноцид у историји човечанства“.
Он је о том геноциду написао књигу под насловом „“1857 – The Real Story of the Uprising” (1857. –
„Стварна прича о Устанку“). Мисра у књизи показује како су Британци били јако окрутни и убијали
сваког Индијаца који се супроставио британским освајачима. Многи градови и села су потпуно
уништени и спаљени. Мисра то поткрепљује са више поузданих извора. Масовне смрти
хиндуистичких и муслиманских устаника потрђују и тадашње британске колонијалне власти, која је
после тог устанка забележила драстичне губитке становништва у појединим регионима Индије. У
неким подручјима се број становника смањио за једну петину, у другим за четвртину, а понегде чак
за трећину. (3)
У британским историјским књигама, се тај догађај фалсификује и приказује као “индијска побуна”
или “индијска непослушност”. Геноцид је скриван и приказан чак „као некаква оправдана борба
британских колонијалних власти против побуњеника“. Нико никада није одговарао за ове масакре
који по дефиницији јесу класичан геноцид!
Један од најгорих злочинаца био је подкраљ Индије (1876. – 1880.) “Месар” лорд Е.Д. Лyтон.
Он је организовао горе концентрационе логоре од каснијих – нацистичких, као што је напр.
Бухенвалд, (у којем је оброк затвореника имао вредност од 1.627 калорија, док је Темплеов био
1.500 калорија). За тај оброк морало се радити 9 сати. Овај Лyтон, издао је наредбу да се свака вест
о убијању или масовном умирању од глади у Индији суспендује и забрани објављивање. Уведени су
строги закони ратне цензуре да се не би сазнала истина о масовним убиствима и злоделима.
Прећуткивање геноцида у британској историографији
Британски историчар Саул Давид, оспорава тврдње Амаресха Мисре, и каже да Мисра претерује.
Једноставно на делу је прећуткивање масакра у британској историографији. Али и други индијски
научници као Амар Фарокви (Amar Farooqui) , професор историје на Универзитету у Индији,
потпуно се слажу се Мисром. Фарокви каже: „Дуго је владало је дуго ћутање о тим догађајима и
британској тиранији. Није се могла изнети истина, није било слободе. Тек сада су пронађена
сведочанства Индијаца из тог времена, која показују другу страну те трагичне историје“. (4)
Вођени само својим профитом, Британци су током своје колонијалне владавине у Индији плански
доводили до читаве серије великих глади због којих су десетине милиона људи умрли за скоро 200
година владавине Албиона и Источноиндијске компаније. Британци су имали задатак да
максимално експлоатишу природне ресурсе Индије и никакви обзири према становништву нису
постојали. Светили су се сурово за најмању непослушност народу Индије у свакој прилици.
Ова британска политика систематског масовног убијања народа је врло слична оној нацистичкој о
уништењу “непожељних”. И била је много масовнија и трајнија. Иритирани због тога што су
приходи од опорезивања некада мањи од очекиваних масовно и брутално су убијали „нижу расу“
Индијце из чистог беса, освете. Сматрали су Индијце „циганима“, безвредним бићима, робовима
без икаквих права.
Планско убијање сељака и гајење мака
Потом, Британци су почели да издају наређења сељацима које културе треба узгајати, с обзиром да
су их извозили. Сељаци навикли на узгајање пиринча и поврћа тада су морали да узгајају углавном
мак (због опијума). Најважнији извозни артикал Британске Индије био је опијум. Целу производњу
мака и продају опијума водила је опскурна Британска Источнондијска компанија.
Профитерски мотив експлоататора довео до катастрофалних и разарајућих последица. Сељацима

британске власти уопште нису хтеле да помогну, плански су их убијали. И велика бенгалска глад у
току ратне 1943. године је најпотреснија зато што је достављањем хране лако могла бити избегнута
беспотребна смрт три милиона људи.
Британски премијер Винстон Черчил био је највише одговоран за ту масовну смрт од глади 1943.
Редовно је помоћ упућену Бенгалу преусмеравао војним трупама. Тада је рекао: “Мрзим Индијце.
Они су зверски народ са зверском религијом. Сами су криви за глад јер се коте као зечеви“. (5)
Овом изјавом ушао је у историјске анале геноцида и бесчашћа. Потом је у Бенгалу умрло чак три
милиона људи, а британски и канадски бродови пуни хране пловили су поред обала Бенгалског
залива. Британске власти су у првих 7 месеци 1943. из Индије извезле чак 700.000 тона риже “за
потребе британске војске и цивила”.
Злочином против човечности и бруталним масакром 1919. у Амритсару илустроваћемо причу о

једној од најсуровијих владавина у историји света. Мушкарци, жене и деца Амритсара окупили су се
у парку Јалианвали (окружени зидовима) како би се чуо њихов глас због глади, недостатка посла и
угњетавања од стране Британаца. Енглези су изненада блокирали све улазе у парк и отворили
ватру на Индијце из свог расположивог оружја. За десет минута непрекидне паљбе убили су
хиљаду, а ранили још 1.100 људи. Око 100 жена и деце покушали су да се спасу спуштајући се о се у
средишњи бунар, али су се сви удавили. (6) А комадант наредбе да се пуца Региналд Дyер хваљен је
због овог подвига!?! Британска јавност скупила је тада 26. 000 фунти за њега (милион данашњих
долара) уз мото “захвалност човеку који је спасао Индију”.
Треба констатовати да после одласка Британије из Индије (1947.) у овој земљи нико није умро од
глади! Али су Британци оставили хаос (беду и сиромаштво) у односима између муслимама и
хиндуса, избили су оружани сукоби који су однели око два милиона мртвих.
Уместо осуде и суочавања са енормним злочинима британска државна, политичка и војна врхушка
о својим ратним злочиницима и творцима геноцида пише и тада и данас књиге, подиже споменике
и даје имена улица.
……………………
1.https://ebooks.adelaide.edu.au/f/fiske/john/f54u/ (https://ebooks.adelaide.edu.au/f/fiske/john/f54u/)
2. https://www.dragovoljac.com/index.php/zvonimir-r-dosen/5733-rasni-zakoni-i-zlocini-drzava-bivseg-
britanskog-imperija-4-dio-vel-britanija (https://www.dragovoljac.com/index.php/zvonimir-r-dosen/5733-rasni-zakoni-i-
zlocini-drzava-bivseg-britanskog-imperija-4-dio-vel-britanija)
3..https://croative.net/indijski-povjesnicar-velika-britanija-je-pocinila-najveci-genocid-u-povijesti/
(https://croative.net/indijski-povjesnicar-velika-britanija-je-pocinila-najveci-genocid-u-povijesti/)
4.Исто
5.https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1635970-britanski-genocid-nad-hindusima-autori-rezolucije-o-
srebrenici-vam-ovo-nisu-rekli-foto (https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1635970-britanski-genocid-nad-hindusima-autori-
rezolucije-o-srebrenici-vam-ovo-nisu-rekli-foto)
6.https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/najveci-zlocini-najveceg-carstva-u-povijesti-britanci-su-sami-
pobrojali-milijune-zrtava-koje-su-tijekom-povijesti-pale-pod-njihovom-rukom/89290/
(https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/najveci-zlocini-najveceg-carstva-u-povijesti-britanci-su-sami-pobrojali-milijune-zrtava-koje-su-
tijekom-povijesti-pale-pod-njihovom-rukom/89290/)
…………………
Антрфиле 2.
Шта је етничко чишћење?

Чин је по правилу, психолошки и физички, насилан према циљаној „неодговарајућој“ етничкој
групи (не нужно увек и мањинској) на одређеном подручју. Главна карактеристика је да се врши
присилно протеривање, односно разним мерама притискају се становници и доводе у такав
положај да они сами напусте подручје. Некад се ради о напуштању ради избегавања онога што би
могло уследити (на пример смрт), или о напуштању подручја као последица непосредно извршене
претње. Трећа је могућност и када циљана етничка група (или културна или цивилизацијска) не
жели да напусти своје домове, па их извршитељи етничког чишћења физички и присилно одведу с
тог подручја. (Појам етничко чишћење ушао је у политички речник тек 1990-их година током
југословенских ратова). Главни циљ: промена етничке структуре на неком подручју.
 1 reply »
Rate This
ПОМОЗ БОГ
ПОЧЕЛИ СА ТЗВ октобарском револуцијом 1917 ИЗАЗВАЛИ КРВОЛРОЛИЋЕ У ЦАРСКОЈ РУСИЈИ
ИЗДАЛИ ЧИЧА ДРАЖУ И РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ И НА КРАЈУ ГА УХАПСИЛИ И ПРЕДАЛИ јамарима ДА
ГА УБИЈУ ЗАТО РОДЕ МОЈ САМО СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
(https://fbreporter.org/2023/08/19/britanija-je-pocinilac-najvecih-zlo/?like_comment=148244&_wpnonce=d7c0e99260)
Свиђа ми се

Британија Је Починилац Највећих Злочина у Историји Човечанства. Творци Идеје Нацизма Су - Енглези - СРБски ФБРепортер

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Британија Је Починилац Највећих Злочина у Историји Човечанства. Творци Идеје Нацизма Су - Енглези - СРБски ФБРепортер

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

10/11/23, 9:57 PM Британија је починилац највећих злочина у историји човечанства.

Творци идеје нацизма су – Енглези – СРБски ФБРе…

СРЕДА, 11 ОКТОБРА, 2023 |

MAIL - RSS FEED

Геноцидни Британци су свуда оставили трагове крви за собом:

Истраживање: Највећи геноциди, етничка чишћења, злочини

Несхватљиво је и данас присутно британско величање својих ратних злочинаца и

Аутор: Јово Вукелић

Британци владари пола света-мапа из 1901. (розе су земље Албиона)

Из више независних и различитих извора (америчких, руских, немачких, италијанских, индијских,

А највише најстрашнијих злочина против човечности, геноцида и етничких чишћења починили су

Та зверства геноцидних Британаца су таква да се сваком нормалном и пристојном човеку и данас

Без пресуда за злодела, без извињења и кајања

Да би у најкраћим цртама представили ту скоро невероватну и у свету незабележену спиралу

Најгори злочини у у историји људског рода

Црвени мундири у акцији-свуда су проливали крв невиних

Британија је творац идеје нацизма и више расе

Војвода од Винздора и војвоткиња од Велса са Хитлером 1930-тих у Енглеској

Адолф Хитлер зато и изјављује: „Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су

Британска аристократија, а не обичан народ, су одговорни за почињене масовне геноциде у свету.

Агресија и експлоатација су националне

Последњих четворо преживелих Абориџина крајем 1860-

Истраживање: Геноциди, етничка чишћења, злочини против

Пише: Јово Вукелић

Енглески колонисти и заробљени Абориџини

Свирепе злоупотребе деце

Синиша Љепојевић, публициста из Лондона, наводи да се према јавним подацима (Би-Би-СИ)

Потресна судбина Абориџина

Можемо да констатујемо: овакви врло нечовечни поступци државне британске врхушке и

Пропаст Абориџина и у Тасманији

Долaском енглеских колонизaторa, нaд Абориџинима острва Тасманије (староседеоцима) је

И у Авганистану британски Црвени мундири чинили су ратне злочине и масакре, пљачкали и

Убојни распоред Црвених мундира

Гајење мака је вековима најуноснији посао у Авганистану

Ратни злочини, силовања и тровања бојним отровима у Ираку

Према званичним државним руским документима (који се позивају на британске

тврде дa су „пребукирaни случaјевимa и да постоји довољно докaзa зa суд“.

Етничко чишћење народа Илоис на атолу Дијего Гарсија

Атол Дијего Гарсија где је учињено етничко чишћење (1.600 км

Насилна депортација довела је до исељења староседелаца Илиос дa би се тa бритaнскa територијa

Острво Дијего Гарсија са војним аеродромом САД

Неопходно је формирати Међународни суд да суди британској диктаторској врхушки за оваква

Ко Британској олигархији на власти, која очигледно влада недемократским средствима и спроводи

Британцима су Абориџини сметали, зато су скоро

Ужареним жигом обележени црнци из Африке

Истраживање: Геноцид, етничка чишћења и злочини против

У Кенији заробљеници су систематски мучени и сексуално злостављани, а последице су

Стрељачки вод црвених мундира

Симбол ропства женског становништва

Британци и даље без осећања кривице и извињења

Симбол ропства мушког

О тој острвској психологији надмоћи и безгрешности Синиша Љепојевић, познати писац и

Дечак роб у Занзибару 1890.

Ропство је злочин против човечности

Треба истаћи да је Општа Декларација људских права (https://sr.wikipedia.org/w/index.php?

У трговини робљем укључиле су се поред Португалије и Британије и друге европске земље:

Транспорт бродовима црних робова, окованих ланцима

Британци су проценили да се годишње само на острву Занзибару (Танзанија) продавало од 40.000

Због дијаманата Британци дижу концентационе логоре

Концетрациони логор Бура у коме су умрле хиљаде жена и деце

Укидањем ропства власници робова добили одшету

Мапа трговине робљем, само од 1650-1860 је 30 милиона црнаца одведено из Африке

Трагедија у Нигерији (Бијафра)