Professional Documents
Culture Documents
+++
П Р Е Г Л Е Д Д О ГА Ђ А Ј А
Иако је Синод претходно, својим актом Синбр. 1404/зап. 1009 од 9. јула 2004.
подржао подношење ове тужбе од стране eпископа Артемија (поднете у
септембру 2004. године), дошло је до наглог заокрета у ставу Синода по том
питању 15. и 23. децембра исте године, на седницама Косовског одбора СПЦ,
на којима је вршен страховит притисак на надлежног епископа да повуче
тужбу. Притисак је достигао кулминацију 28. децембра 2004. када је, на
заједничкој седници Синода и Одбора, донета одлука да се “умољава
eпископ Артемије“ да повуче тужбу. Епископ Артемије није дао своју
сагласност на ову одлуку, сматрајући је штетном по интересе СПЦ на КиМ.
На наредној заједничкој седници Синода и КО, одржаној 24. јануара 2005. ова
одлука је поновљена, али јој је додата занимљива реченица која гласи: „Ову
одлуку доставити Преосвећеној Г. Г. епархијским архијерејима Српске
Православне Цркве и aмбасадама дотичних земаља у Београду“.
2
Од тада се борба Епископа рашко–призренског и Синода пренела на терен
српске културне баштине на Косову и Метохији.
3
Војновић је изразио, више него ико, своје дубоко разочарање решеношћу да
се туже четири НАТО земље. Био је веома захвалан Синоду за њихов одлучан
став да се повуче та тужба. Предложио је да се Делегација састане и са
Кондолизом Рајс. Хвалио се да је он био „водећи фактор“ у њеном
постављању на функцију државног секретара.
Развој тих догађаја је кулминирао 24. марта 2005. године, дан пред одлазак
Делегације СПЦ у посету САД, а на дан почетка бомбардовања од стране
НАТО 1999. Нови Текст Меморандума о разумевању о договореним општим
принципима за обнову објеката Српске Православне Цркве на Косову и
Метохији, кога је на седници Синода потписао Његова Светост Патријарх
српски Г. Павле, а дан касније и Министар за културу у Влади Косова Астрит
Хараћија[1] и представник УНМИК-а Рао Бијала је, према тврђењу синодског
текста „Преглед размимолилажења…”, прочитаном на заседању Светог
архијерејског сабора у мају 2005. године, Синоду доставио УНМИК својим
актом од 23. марта исте године. Да је нови текст Меморандума, без икаквог
консултовања и усаглашавања достављен Синоду на потпис потврдио је сам
г. Бијала, који је у пропратном писму од 23. марта 2005. којим је доставио
нови Меморандум истакао следеће:
5
„Писао сам 28. фебруара епископима Артемију, Теодосију и Јоаникију…
Пошто до сада нисам добио никакав одговор, ја сам узео иницијативу да
скицирам приложени Меморандум, да би био потписан од стране Цркве“.
Упркос томе, Свети архијерејски синод иде даље и 18. априла 2005. године
издаје саопштење у коме, под тачком 5, јавност (па и надлежног епископа)
обавештава да је отпочео реализацију Меморандума, те да је за црквеног
члана мешовите петочлане комисије именовао викарног (Артемијевог
помоћника) Епископа липљанског Теодосија, игумана манастира Високи
Дечани.
На свом редовном заседању од 15. до 26. маја 2005. године Свети архијерејски
сабор је одлучио „да се повуче тужба коју је епископ рашко-призренски Г.
Артемије поднео Европском суду за људска права у Стразбуру против четири
европске државе и да о својој одлуци обавести домаћу јавност и релевантне
међународне чиниоце“ и „верификовао Меморандум о разумевању о
договореним општим начелима за обнову објеката Српске Православне Цркве
на Косову и Метохији, потписан у име Светог архијерејског синода од стране
Његове Светости Патријарха српског Г. Павла“. Сабор је „ставио у дужност
Светом архијерејском синоду и Одбору Светог архијерејског сабора за Косово
и Метохију, да се старају о спровођењу Меморандума преко члана Комисије
за обнову храмова, Његовог Преосвештенства викарног Епископа липљанског
Г. Теодосија. Сабор апелује на Савет Европе, УНЕСКО, државне органе
Србије и све друге чиниоце да та обнова што пре почне.[3]
Као последица овакве сарадње са УНЕСКО-м, 13. јула 2006. године четири
српска верска споменика на КиМ ( Дечани, Грачаница, Пећка Патријаршија и
Богородица Љевишка) уписани су на заједничку листу угрожене светске
баштине под именом: „Средњoвековни споменици на Косову“ (Medieval
monuments in Kosovo)[4]. Избегнута је национална одредница, односно
придев „српски“, што је неуобичајен начин именовања културне баштине на
УНЕСКО-вим листама.
8
ПРАВОСЛАВНА СРБИЈА: Цркве и манастири на Косову и Метохији
У Великој Хочи је 14. априла ове године боравио извесни Албанац Сезаир
Гафури, представник шведске организације „Културно наслеђе без граница“
(CHWB) ради разговора и преговора о раду на обнови културне баштине и
народног градитељства у насељу Велика Хоча. Мештанин Димитрије Мицић
наводи да је Гафури водио разговоре са више лица у насељу „по познатој
методологији конфронтирања становништва, а у интересу опције за коју се
залаже“. Разговарао је и са г. Бранком Јокићем, директором Музеја у
Приштини, који му је сугерисао да у области заштите културних добара на
КиМ треба следити државну политику Републике Србије. Указао је на
9
залагање ПИС да Велика Хоча постане модел заштите српске културне
баштине, који је у супротности са четвртим и петим чланом Хашке
конвенције из 1954. године о заштити културних добара у случају оружаног
сукоба. Конвенцијом је прецизирано да стране трупе које запоседну
територију неке државе деле са њом пуну одговорност у заштити историјских
и културних споменика и националне баштине. Господин Јокић је
констатовао да је и један број Срба сарађивао са ПИС у остварењу тог
њиховог циља. Истовремено је изразио потребу да Република Србија сагледа
прилике у домену културе на КиМ и коначно преузме одговорност за
превазилажење постојећег стања.
У свом саопштењу за јавност издатом 21. маја 2008. године, после одржаног
редовног заседања, Свети архијерејски сабор је о заштити српских споменика
културе на КиМ закључио следеће:
Чланови:
11
Викарни Епископ липљански Теодосије
Епископ захумско-херцеговачки Григорије
Проф. др Богољуб Шијаковић
Особље Канцеларије:
+++
+++
+++
Чланови:
+++
+++
+++
+++
+++
13
Свети архијерејски синод од маја 2008.
Чланови:
+++
Чланови:
Чланови – заменици:
Извор: eparhija-prizren.info; 22.04.2010
______________________________________
[4] http://whc.unesco.org/en/news/268
14
[5] http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=66698
[6]http://www.spc.rs/sr/
saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_spc_
15-21_maj_2008
[7]http://www.spc.rs/sr/
mitropolit_crnogorskoprimorski_g_amfilohije_primio_novog_ambasadora_ruske_f
ederacije_u_beogradu
15